TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi} Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial board Dr Dubravka Stojanovi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton) Prof. dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Aleksandra Ra{i} Radosavljevi} Prevodi na engleski Dr Zoran Janjetovi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles
Prof. dr \or|e STANKOVI] VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A Oratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Mr Ljubomir PETROVI] JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI Yugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mr Sonja DUJMOVI] SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Bojan SIMI] O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE About Refounding of the Newspaper „Samouprava” on 20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dr Milan TERZI] JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81 Dr Katarina SPEHNJAK PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR „[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 „[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Vesna \IKANOVI] JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948 Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prof. dr Jan PELIKAN NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160 Dr Mom~ilo MITROVI] ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography
Dr Dubravka STOJANOVI] LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources
Dr Mile BJELAJAC NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944. General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques
Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Moderna srpska dr`ava 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255 Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004. (Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve, Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

. . . Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. iskustva”. . . . Amsterdam. . Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”. . . . . . . . . . . . 273 NAU^NI @IVOT / Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. . . . . . . . 25 . . . . . . . . . . . . . . workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar. Helsin{ke sveske. . Sveti Stefan. . . . . . . . . 286 Mr Dragomir Bond`i}. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 Du{an Bajagi}. . . . . „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. . . . 26–29. . . . . . . „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. . . . mart 2005. . . . . . . . . 283 Sonja Petrovi}-Todosijevi}. . . . Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . . . Beograd. . . . . . . . . . . Sofija. . „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. . . . . . . 291 . . . . . . . . . KONFERENCIJAMA. . . . Dragoljub Jovanovi}: tekst D. . . . . . . . . . 27–29. . . . . . . . . . . . . april 2005. 284 Mr Slobodan Selini}.27. . maj 2005. . . . . 285 Dr Radmila Radi}. . . 4 – 6. . . Beograd 2004. . . . .Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. . maj 2005. . . . . . . . . . . . . . . Beograd – Sombor. . . 1918–1968”. . Mileti}. . . 288 Aleksandar R. . . Var{ava. SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. . „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. . . 13–16. . . . . . juna 2005. „Social (Trans)formations in East-Central Europe. . Ideologije. . . . 285 Bojan Simi}. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18. . . januara do 30. . . . . . . . . . (Mr Vladan JOVANOVI]) . . mart 2005. br. . . . Brno. maj 2005. . . . . . Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). . . . . . . 279 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. . . . . . . . . pokreti. . april 2005.

januara 2005. Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignuti visoki nivo prethodnih brojeva.UZ NOVU REDAKCIJU Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1. ali i da u skladu sa mogu}nostima dalje sadr`ajno. metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis. . godine. redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi u novom sastavu.

Trg Nikole Pa{i}a Tehni~ki urednik: Dobrica Vulovi} Ra~unarski slog i prelom: Radmila Zdravkovi} [tampa: SD Publik Beograd. Kneza od Semberije 12a Tira`: 500 primeraka .Izdava~: Institut za noviju istoriju Srbije Beograd.

jo{ za `ivota je bio predmet nau~nog. u doma}im i stranim arhivama. publicisti~kog i knji`evnog „prou~avanja”. pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milovan Vitezovi}). publicistici (Vasa Kazimirovi} i \or|e Radenkovi}). i to vi{e puta istakli. zapo~eli nau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili. To je bio jedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane partijskih drugova. dr \or|e STANKOVI] Filozofski fakultet. (093. godine. ali skromno i oprezno. I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni 9 . Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa prohujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije. politi~kih protivnika.1)(091) VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}a koje je dr`ao na politi~kim skupovima. Nikola Pa{i}.929 Pa{i} N. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracije i vi{e nacionalnog romantizma u knji`evnosti (Dobrica ]osi}). Savremenike je fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije i Jugoslavije.5:32 (497. strana~kim zemaljskim konferencijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. koji su po~eli da boja`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom.^LANCI Articles Prof. nego u istra`iva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke. Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta dela pojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upleten pola veka. dr`avnik i diplomata. da kao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet pojedina~ne nau~ne biografije. u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malom broju radova o njemu li~no. Beograd UDK 32. ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova o`ive. svestrani politi~ar. Kada smo 1972. u dve dr`ave u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili u pro{lost.2) 808. publicista i nau~nika.

Posle Drugog svetskog rata. ~lanci i govori (1872–1891). ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”. znatno te`e. Po{to su „nau~no tr`i{te”. Prva dva toma. pisac ovih redova. ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna~aja. vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” mo`e se videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a. koju su priredili Milan Stojimirovi}Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}. objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odr`anih u Narodnoj skup{tini od 1878. Posle je i{lo relativno lak{e. koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. Trebalo je da protekne skoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritet bez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt” srpske i jugoslovenske istorije. za razdoblje od 1878. To je bio prvi i do 10 . u tira`u od dvadeset pet hiljada primeraka. me|utim. godine. autor ovih redova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Narodnoj skup{tini. u jugoslovenskoj istoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u. opet se tu na{la izdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997. godine. u {tampi i posebnim publikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. pak. i 1998. koju su priredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin. sa primesama politi~ke rigidnosti i autoritarnog politi~kog re`ima. zagreba~kom „Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio. NIU „Slu`beni list”. u toj knjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. prodata u pretplati za godinu dana! Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je. u uslovima izmenjenog unutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije. U isto vreme. a beogradskom „Nolitu” ~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samo naslov knjige. do 1926. jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. pa i samog Nikolu Pa{i}a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. mladi ruski „Pa{i}olog”. I. a ~etvrti. Dubravka Stojanovi}. pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih po jugoslovenskom prostoru i celom svetu. Da se objavi na{a. Koliko je. kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena. Ponajmanje imamo predstavu o govorima koje je dr`ao. Nikola Pa{i} je bio obele`en kao glavni predstavnik „velikosrpskog re`ima” i poklonika monarhizma. do 1903. Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijska nauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celine koja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. kako u politi~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. Beograd 1995. priredila je Latinka Perovi}. godine 1995. pojavila se knjiga Nikola Pa{i}. I sami smo se zatekli na pola puta. od arhivskih ustanova do porodi~nih ostav{tina. Ali. U vreme do 1941. Posebno se izdvaja knjiga Nikola Pa{i}. Ali. u~iniv{i pravi izdava~ki podvig. Pisma. za godine 1903–1914. tre}i tom. ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodne skup{tine. bili zasi}eni srpskim velikanima. za period 1914–1926. Beograd 1937.

tako|e. odlo`enim u tzv. Njegovi govori i `u~ne debate iznosili su ~ak 1. Kada to ka`emo. na javnim zborovima odr`avanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora. posebno njenog Glavnog odbora i Poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini. hrabro se bore}i za uvo|enje parlamentarne demokratije. U inostranim arhivima i dalje se ljubomorno ~uvaju li~ni dosijei. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nim ostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a. kao i nepoznata sudbina arhive Narodne radikalne stranke. Nau~ni zaklju~ak se i sam name}e! Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamo ovu „dru{tvenu instituciju”. za istorijsku nauku anarhi~nom dobu. posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti. u kojoj se. bilo politi~kih bilo li~nih. U nedostatku izvora. na raznim sve~anostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje. da ta li~nost – Nikola Pa{i} – zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”. a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima. prionuli smo da istra`imo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. U prvom razdoblju. nalazi oko stotinu razli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da se radi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj. znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. Na 2. Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tini istupao 552 puta. za vreme Kara|or|evi}a. rasutih po celom svetu. a nama da iskora~imo sa prethodnom raspravom.486 strana objavljena su 772 njegova govora i u~e{}a u debatama. sa kojima je odr`avao prepisku. ti govori imaju obim od „samo” 914 strana. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska literatura i {tampa”. U drugom razdoblju. iako se radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji i Jugoslaviji. koliko se izvora nalazi u vlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom. Nepoznato je. ve} i u evropskoj i svetskoj istoriji. pomo}i budu}im istra`iva~ima da nau~no prodube i sa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost. rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. [tampani. koji }e. pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a. koliko smo uspeli da doznamo. „predsedni~ke arhive”. mislimo na one te{ko}e koje stvara odsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a. u kome je po cenu vlastitog `ivota stvarao prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku. u kome je skoro stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo. 11 .572 strane i to za osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijih govora.\. u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotine dvadeset puta. nadamo se. pedantno formirani od strane raznih obave{tajnih slu`bi. izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a tada jedini.

kazali bismo. ne samo nau~nog zadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe. S obzirom na istra`iva~ko iskustvo. pukih politi~kih objekata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva. koji ve} tri decenije istra`uje li~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a. Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patrijarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op. doneo je odluku sa kojom mora da se pomiri svaki nau~nik suo~en sa istra`ivanjem ovako velike li~nosti – da istra`ivanja treba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano. koje je dr`ao na politi~kim skupovima. stvorio politi~ki subjekt i va`an. nekoliko autografa govora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima pojavili su se u javnim. Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govora u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov. strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim manifestacijama. njihov sadr`aj zavisi od toga koju poziciju govornik dr`i na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program. nismo se nadali da }emo imati veliki uspeh. Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematski problemi bile preto~ene u knjige. uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilema u smislu kriti~kog pristupa. To su oni. ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernih dru{tvenih struktura i politi~kog sistema. u druga~ijem obliku i sadr`aju. postaju}i polazi{te za generacije koje dolaze iza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enje jednom davno postavljenog nau~nog zadatka. U takvoj situaciji. Naime. ~ak i radikalskim glasilima. policije i vojske. gotovo na rubu falsifikata. a dostupno nauci i publicistici. u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu. autor). a u javnost iza|emo sa obimnom studijom. unapre|enja politi~ke kulture i tolerancije. godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih 12 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo stotinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a. Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da je Nikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907. dr`avnika i diplomata kao istorijskom izvoru? Kao prvo. koje smo prou~avali poku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. I. autor ovih redova. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi. godine i da ta njegova dru{tvena analiza delovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao ~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907. Za{to? [ta mo`emo da ka`emo o govorima politi~ara. Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastije Obrenovi}. da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti. pre svega do sada nepoznati govori. ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotine do sada neobjavljivanih govora. na na{e iznena|enje. zaokru`en istra`iva~ki problem.

da je radikalna stranka od podanika. diplomatskim vezama. u kontekstu drugih. onda }ete videti. on zna da uzdigne po{tenje i vrline. a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferu evropejsku”. obi{ao 43 od 44 okruga! – op. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sa dana{njim. obilaze}i izborne okruge (jednom je za izbore. „pobunjeni~ke” i opasne po re`im. sebi~nost i podlost. modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elu beogradske op{tine. koji nisu imali prava. Zato je i buknula Timo~ka buna. i to. Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i naju`i centri mo}i u Srbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komunaru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj konferenciji Narodne radikalne stranke 1882. ~uvaju dr`avne granice. daju dohodak i hranu za varo{ane. nije mogla da otkrije to revolucionarno 13 . otud onoliko vlastitog `rtvovanja po cenu `ivota. bra}o. zahtevala je slobodu {tampe. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tena formulacija narod jo{ uvek. otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”. izme|u ostalog. stvorila slobodne gra|ane ustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito formulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku promenu Ustava. koji mogu da savremenom nau~niku pru`e uverenje o zaista realnom progresu ~ovekovog bitisanja. stoji u njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po nauci dr`avnoj i filosofskoj (sic!). Ivanjdanski proces i okivanje lancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom i kosom. da je radikalna stranka u~inila uspeh. u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i najmudriji upravnik jednog naroda. u fazi osnivanja stranke. Pa{i} je – koriste}i se dr`avni~kom mo}i. autor) i {ire}i svoj program. Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora. te poslanik u Petrogradu. on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost. zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina. li~nu i imovinsku bezbednost”. ja~anju me|unarodnog ugleda i kapaciteta mo}i jedne male dr`ave i jednog malog naroda. a iza{ao potpuno osedeo. op{tinsku samoupravu. to je narod sam. godine. modernizaciji i napretku dru{tva. me|utim. na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje. Otud onoliko skup{tinskih govora. pi{u}i za novine. Govore}i u Skup{tini. a zatim devetomese~ni zatvor. slobodu zborova i udru`enja. one dr`ave kora~aju putem stalnog napretka i razvitka. da dr`ava ima korist. „zavereni~ke”. u kojoj je postao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine. Evo {ta. On zna bespristrasno da upotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana. u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog `ivota oseti „boljitak”. iza kojih je sledio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju. li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a i Adama Bogosavljevi}a. koji su izvojevali slobodu. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a godina XIX veka – op.\. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”.

koju je stvorio sam prosti narod. ja~anje ekonomske i vojne mo}i. da po njoj sloboda. i punio je ko{eve ranom. mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srpskog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva? U razdoblju od 1903. U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88% selja{tva. jure}i neumorno od jednog bojnog polja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili. godine. Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu. Gunjac i opanak ~uva stra`u na granici. kr~e}i polja i lugove. vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljim oru`jem naoru`a. Gunjac i opanak zaustavljao je divlje horde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju. u vreme uvo|enja parlamentarne demokratije. pravda i jednakost nikne. ali bez militarizacije. odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi. prosveti da obu~i mlade` nauci. tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnog turskog gospodstva. razvoj demokratskih parlamentarnih institucija. narod srpski. Gunjac i opanak. u njima je polako razvijao dr`avnu politiku i nacionalne ciljeve u skladu sa legalisti~kim evropskim merilima. odr`ava je znojem i trudom. tako i po ki{i. Drugi va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora le`i u odnosu strukture i sadr`aja govora prema auditorijumu. a to je kao {to rekosmo. Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve. narodnja{tvo. po radu i po`rtvovanju. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom. staje smokom. Zar je Nikola Pa{i}. radu i rodoljublju. Podr`an od naroda i drugih centara mo}i. Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davao sudijama da mu pravdu dele. ambare `itom. do 1926. prilago|avaju}i pri tome govore svojoj dr`avni~koj misiji. unapre|uje znanjem i iskustvom. ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. Gunjac i opanak prelazio je brda i doline. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to njegov narod: „U Evropi nema naroda. snegu i mrazu. Gunjac i opanak – a to je narod srpski. stvorio je ovu dr`avu krvlju. da bude najve}i gospodar u svojoj zemlji”. Gunjac i opanak radio je neumorno. Konstante u njegovim govorima tako|e su se promenile: interes naroda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da ih `itom i p{enicom zaseje. 14 . razna nadle`atelstva. Gunjac i opanak podizao je {kole. interes nacije u celini. ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{e narodne dinastije”). prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbli`i i promet olak{a. sudove. Jer nema u Evropi nijedne dr`ave. kako po najve}oj `ezi. jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja Svetozara Markovi}a. po{tenju. reke i polja. koji bi vi{e zaslu`io da bude neograni~eni suveren u svojoj dr`avi kao narod srpski. pivnice vinom i rakijom. ~uva je `ivotom i imanjem. policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. podigao je i stvorio ovu dr`avu i on treba po pravu i nauci.

Tim ubojitim oru`jem. na primer. kazao je. Pose`u}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbe svoje politi~ke stranke. „tukao je uspe{no opoziciju”. pojavama kuge. on je prona{ao niz kontradiktornosti. njegovi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor. pomanjkanju lekara. sebe nikada nije pominjao. to je ~e{}e ponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slobode” i „ekonomski boljitak dr`ave”. spadaju u najbolje koje je odr`ao mada bez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme. decembra 1879. Govore je sadr`ajno tako oblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih saveznika”. ina~e programskog karaktera. Nikola Pa{i} nije bio briljantan govornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vrednujemo. Ali. 15 . [to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku. Tra`io je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona. doveo je predlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i. sem toga. koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argumentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je. sve vi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me|unarodne subjekte. „bilo je i takvih `alosnih slu~ajeva. Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ciljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dr`avne i nacionalne ciljeve”. ali se to podrazumevalo. Nikola Pa{i} je. Tre}i va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li on donosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja. koje je bilo istorijski ta~no. padu cena poljoprivrednih proizvoda i oblicima nasilnog napla}ivanja poreza. Iako je po profesiji bio gra|evinski in`injer. bez obzira na auditorijum. Govorio je o padu nataliteta i velikom broju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez. bilo bud`etsko. znao je da i bez toga. ali i neki njegovi govori u Skup{tini. ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno uka`u na namere Srbije. „U mome kraju”. bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javno svojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za njihovu dobrobit. {to je najva`nije.\. svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. Prvi govor koji je Nikola Pa{i} odr`ao u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}u i najbolje poznavaoce „bud`etske politike”. 8. Bio je majstor skup{tinske debate. godine. a u ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni. stru~no i sadr`ajno pripremi govor. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke. Ako se radilo o opoziciji. U tom svom govoru o bud`etu i Zakonu o narodnom sanitetskom fondu. da li je inovativan. odnosno za sve ono dobro {to su Srbija i Jugoslavija postigle. nikada ne dozvoljavaju}i da mu govore pi{u drugi i menjaju im smisao. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pridobijao slu{aoce. Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i pred bira~ima. koje su oni na poklon dobili”.

Srbi gotovo divinizirali. na kraju. a kada su povremeno napadali njega ispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga {to ja ne mogu ovde. Nikola Pa{i} je upravo po tome bio najpoznatiji. Otuda nije nimalo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje~arskom okrugu. Time je {titio suverenitet dr`ave. izra`enu u brojnim govorima. te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili „izbiti revolucija”. mentalitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije. nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbije ili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. Kao istorijski izvor govor. Ponekad. potom u skopskom okrugu. ma koliku `rtvu njihovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju. bio je jedini srpski politi~ar. u kome su ga dobro poznavali. da iznesem ~injeni~ko stanje!”). Umeo je da proceni ja~inu „kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Za `ivota i dugo posle smrti. kratak i jasan. pak. U diplomatiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek. u kojoj je nadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. U jugoslovenskoj dr`avi to je ~inio najpre u sremskoj `upaniji. govorio o spoljnoj politici. dr`avnik i diplomata koga su cenili po odr`anim govorima i koga su zbog njihovog sadr`aja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku toleranciju u Jugoslaviji. u Bosanskoj krajini u kojoj su ga. isto kao ortodoksni muslimani i katolici. Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio sna`an argument. iz dr`avnih interesa. znao je da ka`e. sklopiti separatan mir ili upotrebiti „prejaku re~”. prilago|avaju}i im sadr`aj i „jake re~i” u odr`avanim govorima. Uvek je bio spreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku. Ako je. U vreme Kara|or|evi}a {irio je svoju harizmu i uticaj dalje na zapad – po`areva~ki. snagom argumenata i „zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog nam neprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili. po svedo~enju brojnih izvora. Nikada nikoga nije li~no napadao. obra}aju}i se velikim silama. Upravo zato {to im je Pa{i} tako govorio! U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~ke kulture. mada se u govorima prime}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima. mnogi obi~ni ljudi i tre16 . Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e. vi{e je }utao. Retko. mo`e da ocrta personalne karakteristike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost. beogradski i ma~vanski okrug. u trenucima op{te katastrofe. „na{i saveznici su radili na svoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”. na vrhuncu mo}i. dakle. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike ~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”! Saveznici su to znali da cene. Semberiji (posebno Bijeljini) i. koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika. a muslimani i katolici iskreno po{tovali.

koji je uglavnom pisao sa negativnom konotacijom. Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru ka`e i „va`ne stvari iz domena dr`avne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”. be~kere~kom ili pan~eva~kom „Banatskom glasniku”. njegovim stavovima i delima. a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih listova). glavni organ Narodne radikalne stranke. istra`iva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole objektivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u. ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra{njosti. „`uta {tampa” nije ga cenila kao govornika. Zato su. po`areva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. „Vreme”. mo`e mnogo da ka`e o javnom mnenju. namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”. me|utim. Pouzdanost takve {tampe kao izvora zanemarljiva je. nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceo govor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji i Hrvatskoj. U njima. pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu. uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. tu je bio i Dvor. Pre }e biti ovo drugo. Vi{e se moralo naga|ati iz onog {to nije rekao. na primer. ali je nu`no da se i ona bude prou~ena budu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju na odre|ene dru{tvene elite. Nikola Pa{i} je. nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi. „Pravda”. slu{aju}i ga. Konsultuju}i i prou~avaju}i jedino ovu {tampu.\. do krajnosti neukusno i maliciozno. To su bila precizna i ta~na na~ela dr`avne politike. nalazili mesto u osje~koj „Stra`i”. me|utim. glavnog kontrolora strana~ke {tampe. tzv. iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog odgovora. {to potvr|uju brojni strani listovi koje smo prou~ili. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa{kvile”. nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo17 . preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovarali tamo{njoj strana~koj politici. Ne znamo da li je to bila njegova `elja ili odluka dr Lazara Markovi}a. zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dr`avom mladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”? Kao istorijski izvor govor. Bulevarska. {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no. {to se ti~e Nikole Pa{i}a. me|u „poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. uti~u}i na op{te shvatanje da je bio lo{ govornik. Neke govore. me|utim. otuda {to je Lazar Markovi} u svojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom karakteru „Politike”. list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a. bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nikada nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. Na drugoj strani. pogotovo zato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „`aoka naopaka i nesre}na” na njegov ra~un li~no. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zveni politi~ari. Naj~e{}e. nije prenosila „Samouprava”. kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nije bio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma.

trpeljivog u debatama i govorima. pisao je dalje Nikola Pa{i}. Sutradan po odr`anju govora u Narodnoj skup{tini od 8. godine prvi je u Narodnoj skup{tini postavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Makedoniji. Po povratku iz emigracije. daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka u skup{tini ja izjavljujem da ako g. Najnoviji izvori. godine upozorio poslanike kako treba da se „dr`e strogo zakonitosti”. uredno „pla}aju poreze jer je i to jedan od uslova da neko mo`e uop{te biti poslanik”. vikao je i smetao me je da govorim”. znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika. 71 Ustava morao je da pru`i izvinjenje. a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacijama iznevere „parlamentarni red”. I Skup{tina. I {to se dogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”. a naro~ito da. Te 1889. upravi”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optu`i za nano{enje javne uvrede. premda je to bilo izme|u mene i njega. taktikom i „jakim argumentima”. bio mnogo osetljiviji i `ustriji. onda verujem da je to za njega uvreda. kao i poslanik Deni}. Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne biraju u vi{e skup{tinskih odbora. koji je blizu mene sedeo. predsednik suda u Vranji (Sic!). novembra 1890. U svojim monografijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravolinijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika. kao predsednik Narodne skup{tine (1889– 1891). me|utim. nije se ustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”. decembra 1879. U navedenom kontekstu. u Poslani~kom klubu je zadobio ve}inu da se podr`i predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorene dve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednu filologiju. pokazuju}i li~nu odgovornost. kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. „’]uti nitkove!’. pokazuju da je u mla|im godinama. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisan u svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. i ja ga molim da me izvini. koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru{tvenu mo}. stavljaju}i uvek interes partije iznad interesa i mi{ljenja pojedinca. u fazi razvoja parlamentarne demokratije. o problemu govora moglo bi se razmi{ljati i kao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu. Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnu re~. prihvatili su izvinjenje. jer nisam imao nameru da mu to ka`em”. Insistirao je da „poslanici iz 18 . Kada je u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta). Samo svojom ve{tinom govora. i Skup{tina sva nije ~ula”. godine pisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}. zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”. prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebno isticala osje~ka „Stra`a”. Jedini izuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor za dr`avne finansije”. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l.

Tako je. na sednici od 18. prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo i to da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu u skup{tini i stranci”. a sve to radi postizanja prakti~nog cilja. podneo izve{taj po kome je Odbor re{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulici ne moraju podizati dvospratne zgrade. posebno kod njegovog „gunjca i opanka”. te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom. ali i svoje stranke. kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarne demokratije u Srbiji. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Poslani~kom klubu. `ale}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” ne vr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost. Tako|e. a u svojim predlozima bio konkretan i tra`io precizne odluke. Iz svega {to smo izneli mo`e se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govorni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~e stranke u cilju modernizacije Srbije. o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela. malo se mo`e saznati o njemu kao „operativnom dr`avnom ~inovniku”. Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio da bude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodne skup{tine. godine. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. Po se}anju savremenika. marta 1897. ne samo da bi {irili i u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak `eli i zahteva od svoje vlade”. Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini. Najpre u Poslani~kom klubu. Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja (kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”). koje potpuno odgovaraju 19 . da se ne povla~e iza sadanje regulacione linije. op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dr`avne knjige”) i bonifikacije zemlji{ta.\. Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda. navode}i kao primer „Pe{tu. tako je „brusio sebe i u~io druge kako se govori i pode{ava govor”. godine tra`io bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kao prestonice” i njegovo ulep{avanje. da je imao ose}aj za potrebe dr`ave. Bukure{t i Sofiju kao prestonice susednih dr`ava”. b) da se u ulici Knez Milo{evoj podi`u zgrade po tipu vila pod tom pogodbom. Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine. po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice. u Poslani~kom klubu je u nekoliko navrata izjavljivao „da vi{a dr`avna vlast” (kralj – op. u vreme kada je predsednik bio Nikola Pa{i}. „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”. gradnju lokalnih i regionalnih puteva i `eleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!) dobara”. generalu Savi Gruji}u. a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini. autor) „ne sme javno me{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika). na primer. januara 1892. prema zapisniku koji je redovno objavljivan u „Beogradskim op{tinskim novinama”. „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan u Narodnoj skup{tini. podizanja op{te politi~ke kulture.

v) u ulici. Nikoli Pa{i}u. On je revolucioni. Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ drasti~nijoj formi. Nikola Pa{i} je opet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne mo`e sam. nameri i propisu ~lana 22. pisati u ime stranke {ta ho}e. Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam. februara 1891. kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslanika Dragi{e Stanojevi}a”. jo{ uvek 20 . Poslanici vi{e nisu imali izbora. predla`u}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu na su|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. Me|utim. na zapadnom Vra~aru. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”. U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stanojevi}a pod naslovom „Pismo narodu”. Ponovo uzimaju}i re~. ubrzo potom {tampan kao „poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane. Radikalna stranka ne mo`e nikako biti solidarna sa pomenutim proglasom. nastojao da u svojim govorima i stru~nim izve{tajima. nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. godine bez znanja i odobrenja Poslani~kog kluba. ali samo iz kluba. prema originalnom zapisniku. Govori o tome. objavljenom 8. Govorio je jo{ jednom. Navodi koji su predmeti najnu`niji o kojima je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. dostojanstvo vlade i skup{tine. koja bi sama sebi potpisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. iz pozicije koju je zauzimao. U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formirao svoju prvu vladu. Kad se ovo re{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”. disciplinu u stranci. da se ne moraju podizati vile”. vrlo odlu~no i beskompromisno. Nikola Pa{i} je. Nikola Pa{i} je zahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme poslani~ki imunitet. zak/ona/ gra|evinskog. februara 1891. Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i. On poziva skup{tinu na ga`enje ustava. me|utim.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jer se nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama. Klub treba da objavi da ni najmanje ne sau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu – Dragi{i – da ka`e: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”. Na sednici Poslani~kog kluba odr`anoj 24. u kojoj je Piro}an~eva vila. godine. objavljen u „Novom listu”. Mo`da bi se moglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}. „demokratizuje urbanizaciju” i modernizuje Beograd po ugledu na druge prestonice. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!). Prema istom zapisniku. da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {to vi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). na svoju ruku. zabele`eno je u zapisniku. pored obave{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvijaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastaviti kabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu. ni to nije bilo dovoljno.

godine ponovo „uplovio u politi~ke 21 . autora) to bi bilo ubita~no za stranku. a ne nikako politika u stranci”. da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a. „ugledni i po{teni doma}ini”. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. u svom govoru u Poslani~kom klubu osvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a. koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}. Stranka je u sudbonosnim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. Kada je posle 1903. a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke. nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru i odlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje su mogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~kom klubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a. konstatuju}i samo „da je njegovom odstupanju uzrok njegov `ustar temperament. jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i da imaju na umu re{avanja u skup{tini”. Ne otvaraju}i diskusiju. 16. ako je voljan da pomogne stranku radikalnu. opet je tra`io „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) ili ne”. Obojica pomenutih prvaka stranke. januara 1892. on se sam izjasnio da je opozicija i sam je iz kluba iza{ao. godine i uverenja kako }e od sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo da se sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. koji je ina~e iste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci `estoko napao i stranku i njenog {efa. u {irokim slojevima selja{tva. jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kih poslanika. Znaju}i. zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba. ne samo u Klubu i Narodnoj skup{tini ve}. teraju}i vladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima. mo`e do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajedno ste}i poverenje stranke”. marta 1891. karakter njega samog i njegovih govora. odr`ane 15. s tim u vezi. u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici i Pa{i}evi bliski saradnici! Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentata uveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i. Nikola Pa{i}. godine.\. ponovo pokrenuo isto pitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. Ali. napravio je blagonakloni kompromis. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba. Ako bi se Ranko (Tajsi} – op. januara. Nikola Pa{i} je za potpredsednika narodne skup{tine predlo`io „od svoje strane da se bira dr Laza Ili}”! Ve} slede}eg dana. godine. njeni osniva~i. pre svega. na primer. me|utim. s toga je mi{ljenje da Ranko. Za~udo. navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenju stranke. mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako se po{tuju partijska na~ela. Poslani~ki klub se pre}utno slo`io sa ovim tra`enjem.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Kako su to ove novine prenele? „G. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eo je da prvo menja sebe i svoje poglede. a glavni neprijatelj – Austro-Ugarska. u kome je tra`io podr{ku za zajam za naoru`anje vojske. sa mnogo parlamentarne ve{tine. U ministarskoj fotelji i od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih deset meseci da bi tek u novembru 1904. vrlo zbunjena. Iako to nije izgovorio za skup{tinskom govornicom. imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socijalisti~kih ideja. buntovniku ili izdajniku vlastite stranke. kojima se kraj njihovog re{enja ne mo`e providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti predskazati – rukovodim se `ivotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radim prema prilikama koje su se sada slo`ile. Pa{i}”. govor odr`an na „Osmoj sednici Kluba beogradskih radikala” 26. Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijatelje u nedoumici”. a onda veoma odlu~no i spoljnu politiku Srbije. radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda. pogotovo sila Antante. „koji nema reputaciju dobrog govornika. sve vi{e ga je cenila. ovom prilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentacijama. napisao je u konceptu jednog skup{tinskog govora. koje su svojom te`inom izvanredno impresivne. Spoljna situacija se komplikuje. Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo ~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene `elje da se na izvestan na~in prekine s pro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolucionarnom narodnjaku”). Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. koje radikalima nisu bile naklonjene. „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladinskim idealima. da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo pred doga|ajima. na onome zadatku koji se dade izvesti i ostvariti”. a evropska diplomatija. Tek kada je 26. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje. no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima zemlje. On je spoljnu situaciju ocrtao tako. aprila 1906. preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjim novostima”. jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja 22 . godine. Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri. koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljno spremni. Tako je. opredelila je ~itavu spoljnu politiku Srbije. a na{i dr`avnici koji su primili odgovornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”. januara 1904. napisale su. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”! Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u kome je sebe video kao produktivnog dr`avnika i diplomatu. na primer. vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja. jakobinskih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora. „Smatram za du`nost da izjavim”. bilo o trajnijem usmeravanju spoljne politike Srbije. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prvi put progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru. ogor~enog protivljenja li~noj vlasti.

i s toga je zadahnuta te`njom da sa svim susedima i ostalim dr`avama `ivi u miru i prijateljstvu. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. Svima je bilo jasno. izme|u ostalog. da se na jugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dr`ava sa jasnom vizijom svog razvoja i istorijskog zadatka. maja 1908. koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka. javno i bez ikakvih „sakrivenih ideja i namera”. U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini. {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”. koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova. da zemlju naoru`a i da joj podigne nove `eleznice. „ali tako isto morate se boriti da joj o~uvate ~ast i poverenje. da bi otvorili put nepo{tenima. klevetaju i omalova`avaju naj~estitije patriote. za koju misli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju. stalno ja~aju}i dr`avu i njene institucije. itd. da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im je tim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vr`e (sic!) s oru`jem u ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi. te time podigla cenu `itu. 23 . obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila mu je mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko Srpska Vlada uverena je. To zna~i da je Pa{i}. povratili su je svojom snagom. Tako je bilo i u predizbornom govoru za Po`areva~ki okrug. za koju je uveren da }e sve ono izvr{iti. oktobra 1913. koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. godine. Govore}i u Gradi{tu 26. koje se u njenoj zemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”. rekao je Nikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenciji 3. izlo`enom 29. {to je uvela veliku carinu na uvoz sviju raznih `ita. godine. ~ine}i to otvoreno. Radikalna Vlada radila je i na sklapanju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time. koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”. koji se njome slu`e da ucenjuju. Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi.\. i da uklanja sve smetnje. Srbija je dvojinom uveli~ana. da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja. u kome se Nikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. tako i u nenaklonjenim velikim dr`avama. otvoreno rekao „…da zemljom (treba da) upravlja parlamentarna vlast. Govore}i o programu radikala. kazao je: „Pored velikog zadatka. on je. kako u zemlji. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”. te da samo „narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci. decembra 1911. a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”. godine u Beogradu. govorio o onome {to je realno u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti. i svojim zajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove… Sadr`aj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalne stranke. Srbija ujedinjena sa Starom Srbijom (Kosovom).

i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima niko u ovo nije bio ube|en. kazao je. juna. a potom i svih Jugoslovena. Ali `elja za oslobo|enjem treba da bude tako jaka. Navedene re~i. O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi. godine. Smatraju}i da }e dugo trajati. Ja mislim da u politici treba da je pravilo. pa se onda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas vodite ra~una o tome da mi nismo velika sila. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava. Treba da steknu uverenje da narod `eli da samostalno `ivi i samostalno radi. Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar. da sve druge obzire potisne. na Krfu juna i jula 1917. Srbija i Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugoslovenskih naroda. Pred srpskobugarski rat 1913. zavisi od rezultata rata”. decembra 1914. nimalo ne uva`avaju}i `elju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njega ne treba ulaziti. na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je do sada. a odluku parlamenta. da se radi ono {to je na dnevnom redu. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”. da nas pomognu da se oslobodimo. izre~enu ~ak ~etiri puta. nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7. Sem toga mi smo `iveli pod raznim prilikama. Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude politi~ki formulisana. me|utim. osnovu jugoslovenskog programa. Nikola Pa{i} je ovu vladinu deklaraciju sam izneo. To ne zna~i. da Nikola Pa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpske dr`ave. li~no bio za dvojne ciljeve. kada je rat ve} po~eo. on li~no niti je mogao niti `eleo da javno govori. godine. da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje `elja celog naroda. dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog cilja Srbije. u zavisnosti od ishoda rata. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e. da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da 24 . jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~ku realnost. i da smo mi jedan narod.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Na sednici odr`anoj 16. Mi smo od saveznika tra`ili. Evo dela njegovog govora odr`anog 15. Kod nas se po sebi postavlja pitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dr`avi imati sve ono {to su u Austro-Ugarskoj imali. konsekventno branio tokom celog rata. godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratne ciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dr`ave. Ali. Nikola Pa{i} je razlo`no tra`io postupnost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. mudri Pa{i} je. tra`io je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba. Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskom vladom. ve} tra`iti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekaju u budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”. Ali. umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr Lazar Pa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru prilikom poverljive misije u januaru 1914. Me|utim. a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama.

hvala Bogu i prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili. koji je toliko prepatio. slu`ilo je tu|e gospodare. zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~eljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira. Na{e pleme `ivelo je dugo razdvojeno tu|im dr`avama. a pri tom i sve napredne narode. Nikola Pa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda koji su se ujedinjavali u novu. radilo je radi tu|ih naroda (sic!). ali ako je dobre volje kod svih nas. Vrativ{i se na doma}u politi~ku scenu u jesen 1920. kao uostalom i razvoj cele dr`ave i njene spoljne politike? Od Krfske konferencije. godine. ali je 25 . da }e na{ troimeni narod. pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista. naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u i istorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata u ovome domu. da stvorimo jednu osnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana. Takav realan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918. Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra. Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrdi temelj na{e budu}e dr`ave i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{em troimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako. Da li su ovo bile samo protokolarne re~i. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nismo ~ak ni ravnopravni”. Nikola Pa{i} je. Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom. Sudbina na{e budu}e dr`ave i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. godine na kojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju. da stvori jednu dr`avu stalnu i jaku. zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa Stjepanom Radi}em na ~elu. da }emo zadovoljiti na{e saveznike. da }emo uliti strah onima. jedna lepa pristupna i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorne skup{tine usmeri u ovom pravcu. koji `ele i koji se u me|unarodnim odnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda. naprednu i slavnu. jednu dr`avu koja }e zadobiti na{ narod potpuno. mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje. upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama. kao i tokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em narodu posao je dosta te`ak. jugoslovensku dr`avu. koji je odbio da on formira prvu jugoslovensku vladu. koji misle da }e nas razjediniti i rastrojiti”. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obrazlo`ena u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dr`ave. smogao snage da 12. Ja dr`im.\. decembra 1920. mi }emo mo}i na}i pravi put na{ega napretka i razvitka. kao najstariji poslanik. u istoriji na{eg troimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga u kome se sada nalazimo. koji `ive u na{oj domovini. onda se taj posao mo`e svr{iti. godine rad Ustavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici. a sada je. gospodo. put koji }e nas brzo odvesti u redove najnaprednijih naroda.

{to se tako grdimo i ru`imo. mo`emo videti iz njegovog zaista impresivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u Novom Sadu”. nego se grdimo i pljujemo kao da je cilj na{em ratu bio. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalne stranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije. Upu}ivao je jo{ sadr`ajniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom ili privatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte. Nikola Pa{i} je. da se sva|amo. kao i u vrlo temeljitom i elokventnom govoru bez pisane pripreme od 7. pozivaju}i na novo stvarala{tvo. od kako smo se oslobodili. pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Ustavotvornoj skup{tini. kako su na{i interesi nalagali da se radi i kako su `eleli na{i prijatelji na strani. odr`anom 12. znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti. godine. pripreme oslobodila~kih ratova i ujedinjenja. koji su rod svoj zaboravili. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti. ~estitost i moral. da brzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {to `ivlje. zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad. nacionalnu dr`avu. 26 . na{oj hrabrosti i vernosti. Mi smo po{li putem. za vreme ustavne krize. apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitih rodoljuba i onih. a koje sada ne razume nas. nismo radili onako. Trgnimo se i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti. mira i prosvete!” Me|utim. ali nemo}an da se suprotstavi kralju Aleksandru I. opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i saveznika. maja 1921. Spolja. Da je ova na{a konstatacija ta~na. {to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju. pa do ovog vremena. a ne da se dogovaramo i da bratski radimo. me|utim. rukovodite se u narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu. te da jaki i pobedni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela. koji dr`e pravdu me|u ljudima. jer se samo tako nagra|uje vrlina. koji ni malo ne podi`e na{ ugled u inostranstvu. koji je odr`an samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. me|u dr`avama i me|u narodima”. da nadoknadimo i sve ono. koji izgubi{e svoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. {to smo u ratu izgubili. koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o. Zaboravili smo na pale na{e junake. {to smo izgubili slu`e}i na{oj naciji. oktobra 1920. da {to pre do|emo do blagostanja. kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku. kao i procena taktike govora prilikom otvaranja Ustavotvorne skup{tine. koje nas pozivaju da narodu pomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snage da. Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjenja. u svom govoru posebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam ka`em. iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja. te da brzo i `ivo nadoknadimo sve ono. koje se divilo na{em juna{tvu. koji je nastojao da derogira i osnove parlamentarizma i samog ujedinjenja. da nema ve}eg blaga na svetu od ~estitosti i dobra. juna 1923.

ili jednu ja~u pobudu. Klizi sa mene iako dopire do uva. koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles 27 . govorio je. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktima sa narodom. odr`anom u Cavtatu 26. marta 1918. kao i sve one koji ho}e da nam smetaju da `ivimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom i svakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u. svakoga koji ho}e. godine. koja kao da nisu sklona onom na{emu {to imamo”. uporno skretao pa`nju na opasnosti koje prete novoj dr`avi. a pogotovo dugo trajanje na politi~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}. mi moramo da suzbijemo. godine u Bijeljini izme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku i pozdravljam vas. znam zbog ~ega tako govori a moram odsedeti. ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krah dr`avne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta. samo }e sada mnogo lak{e biti. Kad to utvrdim. tako|e je uputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emo posti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari. a potom i kralja Aleksandra I (do 1929). pozivaju}i na „jedinstvo”. kako su to radili na{i neprijatelji. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i da ka`ete: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. „nordijske hladnokrvnosti. „Ja prona|em {ta je u drugom”. Tim povodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme „studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr Franje Miklo{i}a prona{ao jednu poslovicu.\. po re~ima dr Nika @upani~a. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”. a on „kao da ne ~uje. {ara(o) ne{to po hartiji”. o~uvamo. a kad se izve`ba i da vidi{. velike energije i upornosti”. aprila 1924. Ovo kraljevstvo o~uva}e se. godine. posebno u zapadnim krajevima. niti mi je to u obi~aju”. Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu. neu~tivo je izi}i. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako je u Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali. itd. samo je odgovorio: „Vi znate da ima kleveta protiv svakog ~oveka. `estoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr Dragoljuba Dra`e Pavlovi}a. Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav se ostavi takav se zate~e”. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onih koje su dane za ostvarenje ove dr`ave. odgovorio je: „Pa {ta bih drugo. U svom poslednjem javnom govoru. radim po narodnim `eljama. U ~emu je le`ala tajna te Pa{i}eve. septembra 1926. ali pametni ljudi ne sude ~oveka prema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… Molim Vas. onda me se ne doti~e {ta }e re}i ili uraditi”. Va{e su `elje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama. kao pre nekoliko stotina godina. sekretar kralja Petra I. nikada nije bilo klevete sa moje strane. svedo~i u svom dnevniku o na~inu na koji je do`ivljavao li~ne napade. da nas zarobi. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim. i ne dopire. „njegove pobude. „slogu i dogovor”. Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. [to je stvoreno krvlju ne mo`e se lako razru{iti.

`estoko i ubedljivo. aprila 1926. Iz {turih bele`aka u {tampi jedino znamo da su sednice Poslani~kog kluba odr`avane tajno.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dragutin Pe}i}. Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnu radikalnu stranku. koje je uvek prihvatano gotovo jednoglasno. u Ministarstvu inostranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zaboraviti” (ili oprostiti). S obzirom na to da je Nikola Pa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira od svojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”. Kosta Timotijevi} i dr. povla~io se u zadnju klupu. po njegovom mi{ljenju. autor). pu{taju}i da svoju `estinu. verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enju dvadeset ~lanova stranke. kao isto~nja~ki mudrac. Nije nam potpuno jasna uloga koju je imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i uglednih ~lanova stranke. posle njegovog „na~elnog ali o{trog govora”. verstehen alles vergeshen”. To nije ~udno kada se ima u vidu da je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnim istupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. bio je samo }utljivo ljut. godine – op. na {tetu stranke” (1923. Kakvi su. U poslednjim godinama `ivota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”! Mo`da. kao i s obzirom na mesto odr`avanja sednica. me|utim. onda je govorio prvi. to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti. va`an zakon. Ali. maja 1904. sa`imao ono {to je smatrao najboljim. polemi~ki dar. stru~nost i prakti~nost poka`u najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. Godinama docnije. bili njegovi govori u Poslani~kom klubu i Glavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govornika sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku o nekom va`nom pitanju iz domena dr`avne politike ili. me|utim. te je samo konstatovao „…da je eto Stojan tako hteo. Gaja Miloradovi}. analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i na javnim skupovima. zadovoljavaju}i sve struje u Klubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje. na njegov 28 . kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanova Glavnog odbora iz same stranke. sukob sa Stojanom Proti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno. Tek potom je. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}. Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i njenim istorijskim zaslugama” bio je. pak. koji je. Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanje Nikole Pa{i}a. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dr`avnu politiku”. Neki od njih bili su osniva~i stranke. godine). sa svim atributima {efa stranke. kada je pred kraj `ivota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em. godine. sazvao je {iri Glavni odbor (26. koji se nisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometali rad vlade”. doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju ne samo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. ponovo neprepoznatljivo odlu~an i o{tar.

zapisni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom. ~ini nam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda. na primer. predsednik Narodne skup{tine. dokumenta. istori~ara knji`evnosti.\. Glavnog odbora stranke. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a poticaj. politi~kog ili dr`avnog tela. hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijske li~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju. Odabiraju}i govore. Mislimo da }e budu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo tako vrednuju i koriste. kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovu raspravu. Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko-metodolo{ki postupak istorijske nauke. 29 . U tom pogledu sve je zavisilo od sposobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a da bismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop. vlade. Kao istorijska li~nost. narodni poslanik. ideolo{ke. sa~uvana u formi zapisnika. buntovnik. dr`avni~kom i diplomatskom radu. koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu). Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. se}anja savremenika. na primer. {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke. izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govori”. istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnoj dru{tvenoj zbilji. izgnanik. itd. bio je obi~an propagator socijalisti~kih ideja. bez prava na `albu. dok „ars poetica” ~ini osnovno polazi{te istori~ara knji`evnosti i njegove procene konkretnog stvaraoca na lestvici knji`evnih vrednosti svoga doba. prigodne. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo. Da bi se poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup. Zato je izbor govora istorijske li~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji. Kada smo istra`ivali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo u velikoj nedoumici – da li pod pojam govora mo`emo da uvrstimo i njegova izlaganja. Uvr{tavanjem i „operativnih govora”. Ne mo`emo. a kasnije i Nastas Petrovi}. Tako smo dobili {irok dijapazon govora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanje o konkretnoj istorijskoj li~nosti. me|utim. i kra}eg ili du`eg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade. Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne tako bitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti. nau~ne objektivnosti i metoda. anga`ovani borac za nacionalno oslobo|enje Srba. stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji. odnosno metod istorijske nauke koji }e se pribli`iti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja. To zavisi i od kriterijuma koje smo postavili sebi. Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i. pisma i drugo. godine zbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}. robija{. u vreme kojih je bio na ~elu nekog operativnog. vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalno shva}enog govora.) osim one jedine – istorijske nauke. svim svojim bi}em posve}ena politi~kom. iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921.

iza kojih stoji literarna imaginacija. ali se takva raznovrsnost zbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne mo`e „vezati” za jednu li~nost. pri~a. Dijapazon dru{tvene delatnosti jedne politi~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ^injenica da je ~itao doma}u i stranu knji`evnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima slu`io „literarnim ki}enjima kao neki”. Svaki govor. U istoriji sasvim konkretnog razdoblja dru{tva. ~ak i sredstvima kojima se slu`i i literarni stvaralac. kao diplomata. ona mo`e da preko mehanizama dr`avne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove. Ona mo`e. a u istoriji knji`evnosti stalno. predstavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nost mo`e da opona{a velike literarne mislioce i retori~are. mi ne zanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knji`evnosti mogu praviti izbori najlep{ih pesama. eseja. ali ima mnogo istorijskih refleksija. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it. Jasno. Jer. promenu raspolo`enja i stavova. Pri izboru govora jednog dr`avnika bitno je da se raznovrsno{}u stvori celina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti. Koliko je to postigao svojim govorima. posebno u esejima. Nikola Pa{i} nije bio takva istorijska li~nost. pri~ama. pokazalo se da dometi te anga`ovanosti na promenu dru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti koja je oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. romana. programske jasno}e i ubedljivosti. oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. kao ilustraciju. na}i jednog knji`evnika koji se u svom stvarala{tvu bavio tolikim literarnim rodovima. ali je njegov karakterni i psiholo{ki sklop po anga`ovanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. mogao je da svojim dobrim poznavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. Po struci je bio gra|evinski in`enjer. pak. istorijska nauka tek treba da odgovori. ministar inostranih dela. da svojim govorom uti~e na emocije ljudi. itd. mada motiv mo`e biti isti. Te{ko je. imao bogatu biblioteku literarnih dela. Poslani~kog kluba. ^esto nema retori~ke lepote. nepromenjivo na~elo vrednosti. li~nog i grupnog do`ivljaja u svojoj svakodnevici. 30 . poeziji i romanu. koji su mu omogu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj. delove lepog literarnog iskaza. stvaraoci mogu staviti u funkciju dru{tvene anga`ovanosti. beseda i sli~no. poslanik u Petrogradu. U svom govoru mo`e da prenosi. imao je druga~iji cilj. izre~en sa jednog od navedenih polo`aja. pre svih „ars poetica”. Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima. ako ne i nemogu}e. da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi na me|unarodnom planu dobrobit”. me|utim. ~itao mnogo i studiozno. kako je to sam govorio. Op{tinskog odbora Beograda. ministar gra|evina. U govorima se slu`io samo onim stvaraocima. koriste}i ~ak lepotu literarnog dela. U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti. Kao dr`avnik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na promenu dru{tvene stvarnosti. formu i politi~ku nameru. raznih struka.

Kako bismo to slobodno rekli. vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. 31 . politi~ki najstvarala~kijih ili programski najdoslednijih govora Nikole Pa{i}a. Nije svaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”. za vreme kojih se. Imamo. Nikola Pa{i} je govorima i debatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. koji se kao nedoku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istra`e. po tom kriterijumu. pa i mitsko mi{ljenje. debate. te da razvijenim kriti~kim aparatom objasni prilike u kojima je dr`an. najlep{ih. godine. Do sada je vladalo gotovo stereotipno. prigodne besede i diskusije. sa~uvani su. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u ~etrdeset dva navrata. zasnovanoj na u~estalosti istupanja na sednicama poznatim iz zapisnika. ima dobrih i lo{ih. Isto tako. {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nijedan). a ostalo je sa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva). me|utim. da je bio „lo{ govornik a izvanredan takti~ar i parlamentarac”. banjalu~kom i skopskom okrugu). i 1920–1922). a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisnici za tri ratne godine (1915–1918). zapisnici za {est godina (1889–1893. govore. U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. Godine 1897. za njegovog `ivota je odr`ano ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac od jedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. to je izbor „od svake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih njegovih skup{tinskih govora. On treba da te`i da utvrdi da li je govor identi~an autografu. po na{oj proceni. Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavije u ukupnom trajanju od {esnaest godina. Poslani~ki klub sastao najmanje dve hiljade puta. u sremskoj `upaniji. kako bi mogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini” Nikole Pa{i}a u svom dobu. Posle objavljivanja njegovih celokupnih govora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sam po sebi otkriva istorijsku li~nost. me|unarodne konstelacije snaga. da li je govor odraz objektivnog stanja i politi~ke situacije. Na tim sednicama govorio je po nekoliko puta.\. sjajnih i vi{e desetina briljantnih. Ponovo po na{oj proceni. itd. Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je trideset osam godina. do 1926. ali se ni iz jednog ne vidi da je anegdotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”. Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedan korak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a. na primer. na~ela programa stranke. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a Autor ove rasprave izabrao je stoga. bio zate~en i nespreman! [ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednik Narodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. tri njegova govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novinarskim jezikom (mi navodimo delove dva). da li je sadr`aj verodostojan. polemike. Ova rasprava zato nije izbor najboljih. kratka operativna izlaganja. razre{avaju}i „glavna mesta i li~nosti” ukoliko se spominju.

Pomenuta praznina ide do 1897. Njihova kona~na sudba zavisi. po na{em sudu. na osnovu kojih mo`emo objasniti celinu. Kao predsednik vlade Kraljevine Srbije. Pa{i} je 22. Me|utim. Nikola [kerovi} je u svojoj knjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnika i dokumenata vlade. iako je na{a diplomatska slu`ba nekoliko puta tra`ila zvani~no obave{tenje. godine. Svako traganje je. Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu. Nadali smo se da }e se od tog vremena. od onih koje su ih dale na privremeno administriranje susednoj monarhiji. a sa @enevske je ostala samo op{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). odnosno tra`enja okvira za re{enje srpskog pitanja. godine (Beograd 1952). Navodili smo i na kraju }emo navesti samo. kao njen podtekst. Nave{}emo samo nekoliko primera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama. on je bio pragmati~an dr`avnik. za ovih pola veka. objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije 1862–1898. Sa~uvani su i objavljeni 1964. krajnji rezultat. pitamo se. najkarakteristi~nije delove. gospodo. na primer. nacionalnom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. U svom prvom programskom govoru u Narodnoj skup{tini. godine. godine. ali sa jednom prazninom u nizu redovnih zapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvu vladu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. 1913. tada ministar inostranih dela. politi~ar i diplomata. sveukupnu analizu u raspravi. novembra 1904. na kojoj je bio {ef delegacije Kraljevine SHS. Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u radu Krfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dr`ave (1917. godine. posle balkanskih ratova. za Bosnu i Hercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sada ne znamo. sa prigodnim govorima. crpili smo iz svih Pa{i}evih objavljenih i posebno neobjavljenih govora. sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekoliko onih objavljenih u novinama. Dr Nikola [kerovi}. Po na{em mi{ljenju. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju. zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija? Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a. A {ta je. me|utim. posebno govora. Vi{e sre}e je bilo sa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega. kao po~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti. godine izlo`io na~elo „Balkan balkanskim narodima”. godine. U tom kontekstu je. me|utim. Mi mo`emo raditi u tom pravcu samo toliko. naprosto su neshvatljive. Ni ovi zapisnici nisu dostupni. moralo ih je biti najmanje dvadeset (mi pominjemo samo jedan!). 1918). bilo uzaludno. Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike. ali mi im `elimo svaku sre}u i napredak. da 32 . od Velikih Sila. prvi direktor Arhiva Srbije posle Drugog svetskog rata.

jer nema ni jednog ~oveka na svetu. To se vidi na brojnim primerima. kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku. da je Srbija kulturno-pravna dr`ava. ja u tom slu~aju mogu onda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje. dostojan ~lan evropske zajednice i dostojna potpore da se razvija i {iri”. da je najbolja politika ona. propali kad nisu bili zajedno. {to prema karakteru na{eg naroda. A to. da podnese tolike `rtve samo zato. mo`e izvr{iti ulogu Pijemonta”. u po~etku na{ih pregovora pre dve godine i ranije. predsednikom Jugoslovenskog odbora. da one steknu uverenje. jer kad se obavestim o pravim nazorima. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a gledamo. gospodo. Drugi primer je iz 1907. u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jednoj velikoj slovenskoj dr`avi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi. za koja se ne zna nasigurno. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko. ona je pod protektoratom te druge dr`ave. davala izjavu da nam mo`e dati i uvoz `ive stoke. da se nekom cilju do|e. da poku{am da se obavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dr`ave. da pazari kod druge dr`ave. naravno pod pogodbama. bile su za nas vrlo te{ke. jer se zahtevi Austro-Ugarske nisu mogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dr`ave. kao {to znate. pa ma koliko je on uman ~ovek. da je slobodna. na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam. samo tako ure|ena Srbija mo`e biti centar Srpstva. Ista na~ela zadr`ao je i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918). Mi smo to odbili. o onom {to on o~ekuje i `eli. koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutno tokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdr`i tolike udare. da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri. onda ta dr`ava nije vi{e nezavisna. gospodo. pa prema tome mogu pravilno i da radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I dr`im. Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odr`anih u raznim prilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. koja mo`e Srbiju emancipovati od susednih dr`ava… Politika jedne dr`ave ne mo`e da zavisi od jednog ~oveka. ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu. balkanski narodi. ali se uvek radi sa onim stanjem koje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dr`ave. a te pogodbe. godine: „Austro-Ugarska je. a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu… Nama je nu`na politika mira. godine. koje je ona od nas tra`ila. uporno je isticao 33 . Srbija nije mogla dopustiti!” Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kih na~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se `eli da se ne{to postigne. du`an bio.\. kao i u novoj dr`avi – Jugoslaviji. i za to {to Srbija treba da se pribere. i da joj prizna prvenstveno pravo nad svim drugim dr`avama. da oja~a… I zbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja. {to je tvrdo verovala i veruje. gotovo isklju~ivo sa Antom Trumbi}em. Jer kada dr`ava primi obavezu. Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju.

godine. iz~ezne? To ne mo`e da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom. i to uz pomo} na{ih jakih saveznika. koje su nam silom nametnute. kako je Pa{i} i predvi|ao. koje su nam {kolama. To je razlog zbog koga su bujali parcijalni i sebi~ni interesi. potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanje feudalnih odnosa. ne u na{oj slobodnoj dr`avi. „spahiluci” i veleposedi. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao) i hrvatskog plemstva. ste~ene. zajedni~kim radom. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitno rekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini. provincijski i malogra|anski duh – ono {to je Josip Horvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”. „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni u kom slu~aju kao „zastareo politi~ar”. koje su.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti. Evo za{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimo tekovine narodne. kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa u drugim krajevima. Pa{i} je na sednici Poslani~kog kluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji be`i s fronta! /…/ Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izlo`eni potsmehu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”. mi patimo od tradicija. zajedni~kim `ivotom. nego u tu|im dr`avama. pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dr`ave i ostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”. „kako to mo`e da nestane. „trgova~ke radnje”. da Srbin to isto mo`e u Zagrebu. to mo`e da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~kom narodnom dobru. „tvrdoglavog advokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i da se mo`e desiti i obrnuto. prilikom raspada Austro-Ugarske. rekao je Pa{i} za skup{tinskom govornicom 12. godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbog odre|enih re{enja u svom ustavnom projektu. me|utim. a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. me|utim. Pa{i} je. taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju. „sam sebi pribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima su oplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve. maja 1921. godine. I te tradicije. na `alost. koje su nam crkvama nametnute. kako smo i mi ranije mislili o njemu. pak. To mo`e samo da iz~ezne vaspitanjem. Trumbi} je tra`io da se to pitanje prepusti budu}oj Konstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. itd. mi moramo da le~imo u 34 . „dr`avni magacini”. imao vi{e ko da poslu{a! On je. time samo tra`io da Hrvat mo`e slobodno da u Beogradu ka`e da je Hrvat i da brani svoje interese. godine: „Jeste. gospodo. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a. U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. Jer. juna 1923. Koje su to ideje. a narod je krajem 1918. Po{to je Trumbi} bio krajnje uporan. nije. a mo`e se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropi i svetu nastale”. Kada je aprila 1921. Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalitetu i ideologiji”. da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovoljenje”. 7.

onih istoriskih {upa. koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lako gubio mir. milih i nepre`aljenih drugova. Zar ne treba upravo tu tra`iti odgovor na ve} vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku `alopojku kako Srbi znaju da dobiju rat. gologlavog i izmu~enog Didi}a. aprila 1926. Iako je takvih bilo na desetine. u kojima je le`alo hiljadu golih. ni to nije pomoglo. godine izneo je („ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre oko ure|enja Dr`ave i oko narodnog jedinstva (centralizam. autor) a mi gospodari. prvenstveno zbog interesa celine srpskog korpusa u dr`avi. ve} da im saop{te smrtne presude… A eno. me|utim. itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedan narod”. na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vi|enih radikala. na tom istoriskom mestu a u dogledu grobova na{ih vernih. preko puta. zbog stranih tradicija i uticaja crkve. pored koga stojite. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je `iveo a ne. na stranu onih koji su zahtevali o~uvanje interesa celine. Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne od drugih. Mi nismo `eleli da oni budu sluge (pora`ena ratna strana – op. vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne da im sude. Pa{i} je svojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi tra`ili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalnosti. znaju}i da kod slu{alaca izazove duboke emocije. sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog. isprebijanih i izmu~enih radikala. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zajedni~koj bratskoj dr`avi”. „neizvesna utopija budu}nosti”. neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog „umjetnog uzgoja mr`nje”. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26. koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”. iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni.\. dobrom i bratskom voljom! „Neprijatelji su nas pocepali na Srbe. ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odr`anog u Zaje~aru. septembra 1891. zbog ~ega mu se u tom smislu ne mo`e ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”. a pokojni Adam Bogosavljevi} du{u ispustio. Ose}aju}i brzi kraj svoje dr`avni~ke karijere i `ivota uop{te. Nikola Pa{i} je. godine. na mestu gde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao. na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalne stranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu. ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi – bili ti. koji stoi~ki u kraljeva~kim rupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem. pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj `ivota to javno stavio do znanja. a da obavezno gube mir. 35 . idealnog Bo`inovi}a. kako je umeo da ka`e. Pa{i} je bio nedvosmislen – tra`ite to u istoriji crkve. po potrebi. Me|utim. zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade. federalizam. kao i celokupan dru{tveni anga`man. bio i retori~ki nadahnut. u nesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada. gladnih. Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nije mogla na to pristati. autonomija. ne silom ve} kulturom i prosvetom. Ali. 8/20. sedog Ani~i}a i druge na{e bliske drugove i jednomi{ljenike.

i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom i njenom stvarno{}u. ~ini nam se. na onom bre`uljku. vezanih jedan za drugoga. a glavni govornik. odnosno vlasti. na utemeljenje njene istorije. nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. nalazi ne{to od ta~ne ocene govora Nikole Pa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu ali vrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”. a Todorovi} drag i mio propovednik. na primer. nabijen emocijama. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef. Njegova re~ je rado slu{ana. Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. Pa ipak. Otkriva nam se su{tina gra|enja dru{tvene mo}i. To je. Na{ narod ceni re~ ‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. u Spomenici Ljubomira M. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da je istina. {to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{ni sud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene u tamnicu i okovane u te{ka gvo`|a. Svi|ala joj se uzdr`anost Pa{i}eva. nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli. Simboli su bili u drugom planu. bio je Pera Todorovi}. koju smo naveli. samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{ala demokratije”. vremenom je stvorila nepokolebljivo uverenje da ‘zna Baja {ta radi’. Davidovi}a. red grobova na{ih drugova. da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere. ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci. njene ~vrstine i. koji juna~ki du{u ispusti{e. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i da provla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vremena dato” u crno-beloj vizuri. njenih istorijskih simbola. Tu se krije i su{tina vrednovanja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. opet. godine: „Pretsednik te skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}. dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana. koji umirahu sa usklicima: `ivela narodna sloboda. kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a ne glave”. jedno je sigurno. Mada se ne mo`e pore}i da je ovaj govor.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji nije prezao ni od avantura. bio usmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva. Ako se u ovom. Valjda {to su se tako lepo dopunjavali. Primer. izvanredan primer za odmeravanje veli~ine 36 . tuma~ strankinog programa. Pa{i}eva jedna. `iveo narod srpski! Eno onim putem sprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a. koji je tu izre~en. ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”. a poti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud. iako nije uvek bila vredna. Dve protivre~nosti. nagla{avanjem stvarnih `rtava. Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. kao. A eno tamo podalje. i svih na smrt osu|enih…” Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujund`ijska {ara”. Ljube Davidovi}a. ipak. Pa{i} }utljiv do onemelosti.

knowing also to stirr deeper emotions with his audience. his speeches held at political meetings. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologije vladanja i njenih raznovrsnih transmisija. party conventions and on festive occasions. with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances in which a speech was delivered. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a istorijskih li~nosti. a speech can delineate personal characteristics and psychological type of a historical personage. Firstly. does not hold true. elucidate his personality. And yet. statesman and a diplomat depends on the position the speaker holds in the pecking order of social or political power. during his lifetime. For various reasons and despite numerous attempts. were an object of an analysis with the aim of deciphering the „art of oratory” and speeches as historical sources. historiography has so far been denied a comprehensive work which would at least partly. Speeches can be also regarded as the state of political culture on general or individual level. Summary Oratory of Nikola Pa{i} Much has been written about Nikola Pa{i}. and if it is innovative. politician and diplomat who could also be rethorically inspired if need be. When selecting speeches of a statesman it is important that their diversity help form an overall picture of his character and activities. and on how he outlines his programme. it is plain to see that the opinion of him as „bad speaker and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now. His subsequently found statements and above all. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage. establish veracity etc. politician. On the example of selected speeches of N. Another important factor of speech as a historical source lies in the relation between the structure and contents of a speech and the audience for which it is meant. the contents of a speech by a politician. tj. statesman and diplomat.\. His speeches show him to have been a pragmatic statesman. and even more lately on. As a historical source. The third factor is the question whether a speech represents a turning point in form and way of delivery. the least was written about his speeches. 37 . Pa{i}.

a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja. * 1 ^lanak je napisan kao deo istra`ivanja za temu Dr`avna represija u Kraljevini SHS 1918–1929. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~ke svrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. veku. nemaju veze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja. Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kraljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanja prosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enika koliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti. tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br.1) "1918/1941" JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI* Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata APSTRAKT: U ~lanku se. 25. Beograd UDK 371. Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokom istorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce. godine. ali se u slo`enim okolnostima postojanja totalitarnih re`ima pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dr`avni servis.12. Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija. Filip Arijes. godine. periodike i literature. 38 .083 (497.). a koji se finansira iz sredstava Ministarstva za nauku. Beograd 2000. na osnovu arhivske gra|e. Istorija privatnog `ivota od Rimskog carstva do 1000. stalna je karakteristika svih dr`avih sistema. u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20. 1194). pripremale za isku{enja realnog `ivota. po njegovom mi{ljenju. samo istorija ideja odraslih o detinjstvu. Po`eljno vaspitavanje mladih. u su{tini. str. @or` Dibi (prir.Mr Ljubomir PETROVI] Institut za savremenu istoriju. do 2001. Za njega je istorija {kolstva. gradivom i predmetima. istra`uje kontrola dr`avnih i prosvetnih vlasti nad `ivotima prosvetnih radnika.”1 Mo`da najve}u potvrdu tih stavova pru`a upotreba pedago{kih radnika u ideolo{ke svrhe. a te ideje.

Zatim korektivni. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Uop{teno gledano.294. godine. januara 1929. etni~ka pripadnost ili neka druga kategorija. sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni. godine. veka. Revizionizam susednih dr`ava. odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se tra`ila ~ak i misaona „pravovernost”. Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{ljenja”. ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu do nivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa. kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima. hrvatsko pitanje. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolom ministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. u smislu odvra}anja kako lica nad kojim se vr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepo`eljnih ~inova. hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jedne du{e narodne” biti njihov zadatak. str. a tako su vlastima dali signal za zloupotrebu u~iteljskog stale`a u politi~ke svrhe devet godina kasnije. Tre}i cilj odnosi se na preventivno delovanje. Beograd 1997. prete`no Srbi. pa ~ak i ratni konflikti. Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kraljevine Srbije postala je. godine. Ideologija „troimenog naroda” Srba. Njene pristalice. Ti ~inovi ne moraju biti strogo aktivni. 247 . sukob izme|u neophodnosti odr`avanja egzistencijalnog polo`aja dr`avnog ~inovnika. politi~ki i dru{tveni poredak. osnovano sredinom 1920. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. Zato i ne ~udi {to je stale{ko Udru`enje jugoslovenskog u~iteljstva.2 Ishitreni entuzijazam 2 Ljubodrag Dimi}. prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povoljnije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. a jugoslovenska dr`ava. krajem 1918. stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji i nacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika Kraljevine SHS. lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nih politi~kih uverenja. ali stalno prisutni. 39 . zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave. podrivanje spoljnog ugleda dr`ave i autaritaran karakter kralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije. godine. politi~ki program nove dr`avne zajednice. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila je isklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu. Nepostojanje konsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik. knj. u tim krugovima. da {titi pravni.LJ. Ukidanje parlamentarizma 6. bilo je odgovor kralja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme Kraljevine SHS. da „po~inioce inkriminisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi. shvatali su je kao filozofiju oblikovanja nove nacije. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenih uloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim. u svojim prvim javnim nastupima tra`ilo stvaranje jedinstvenog prosvetnog zakonodavstva u dr`avi. II.

Pogled s kraja veka. nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprotstavljene istorijske svesti. od 16. prosvetnih radnika. sa izra`enom verskom tolerancijom. prema dr`avnoj politici obaveznog {kolovanja. Na prostoru tek ujedinjene dr`ave sudarala su se tri civilizacijska i verska modela. Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku. pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu i ograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog `ivota i preuzimanja drugih civilizacijskih obrazaca.3 Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dr`ave postojali su otpori. 61 . Beograd 1998. Izveštaj na~elnika krajinskog okruga. Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). društvo. Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanja da na~in `ivota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da se procene samo u kategorijama korisnog i {tetnog.62. godine.. Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog i dr`avnog jedinstva. koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da 3 4 Isti. po mi{ljenju integralaca. marta 1921. u odnosu prema dr`avi i njenim institucijama.4 Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obrazovnom profilu prose~nog stanovnika. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskom kraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga`ovanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu. mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dr`avni zahtev. u obrazovno nerazvijenim sredinama. Prostor. nije vodio ra~una o balastu istorijskog. Jedina obzirnost. Srbi i Jugoslavija. politika. proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenim nacionalnim i dr`avnim interesima. politi~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dr`avnih tvorevina. Da bi se takvi. upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela. islamski i katoli~ki. 40 . Ovaj savetodavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nadzornika sa prosvetnim radnicima. ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta. Osnovno {kolstvo bilo je zadu`eno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva. [kolske obaveze |a~ke populacije bile su tipi~an primer. narodna i dr`avna kategorija. Mimikrija nepoverljivog selja{tva. fond Ministarstva prosvete 66 pov. vid represije i da ga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora.27.8 . koju je diktirao dru{tveni moral. pravoslavni. mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva. str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. moralni ljudi skloni aktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena. Naravno da je kategorija {tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo da nastavnike savetuju i u pogledu li~nog `ivota van {kolskih prostorija. „negativni elementi” suzbili prosve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada. Razvijati svest i ose}aj za dr`avu bio je primarni zadatak u~itelja kao lojalnog dr`avnog slu`benika.

111 {to zna~i pove}ao se za 106. dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepismenom stanovniku. Dr`avne vlasti. do 1931.638. 36. godine. godine. kao masovna dru{tvena pojava. 1. 192.61% nepismenih prema popisu iz 1931. Postojala je izra`ena razlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila 14. nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u nepismenim sredinama. pred po~etak Drugog svetskog rata tokom 1939.). Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. sa 34. 34. 181.874 {kola. Nikola @uti}. (dalje: Zapisnici. Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525. Ljubodrag Dimi}. U isto vreme. 36. tek na po~etku Drugog svetskog rata 1939–1940.173 |aka. godine. uprkos deklerativnih javnih istupanja politi~ara.81% u korist mu{karaca. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi i programi. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. knj. Podaci prema: Ljubodrag Dimi}. podignuto je 229 osnovnih {kola od 9. Ljubodrag Dimi}. 66% stanovni{tva.785 dece. str.300. Samo za prvih {est meseci 1929. veka. godine izjedna~eno je prosvetno zakonodavstvo. poha|alo osnovnu nastavu. f.7 5 6 7 ASCG. Blagoje Isailovi} (prir. Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931.409 njihov ukupni broj popeo se na 9.5 Jedan od prvih koraka autoritarnog re`ima bio je intenziviranje rada prosvetnih institucija. 41 . kroz savete i opomene. bilo 10. Beograd 2002. Analfabetizam. a broj u~enika od 1.LJ.722.407. nameravali su da otvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dr`avi.392 odeljenja. a 90% sredstava odlazilo je na dohotke ~inovnicima i prosvetnim radnicima. otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovi predvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira.).03% ukupne populacije 1939. Samo je 9. godine. 190. br. Istorija 20. II. nije se mogao suzbijati sredstvima koja su. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti se primedbe na li~ni `ivot. a jo{ manji bio je broj srednjo{kolaca koji su ~inili 1. str. str. a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijene patrijarhalne kulture.. Ove naizgled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija imala oko 44. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i i cifra po kojoj izdvajanja iz bud`eta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7% svih rashoda na godi{njem nivou. Od 1929. izla`u pojedincu bez prisustva drugih osoba. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tva mo`e se sagledati ako se ima u vidu da je. Ta brojka nije se mogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkriva i podatak po kome je samo 10% prosvetnog bud`eta bilo namenjeno direktnom ulaganju u razvoj {kolstva. godine.326 na 1. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije.384 nastavnika. 86. 191. Koliko je prosvetni napor jugoslovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola. 188.. Osnovnu {kolu poha|alo je oko 1. a podu~avalo ih je 49. Beograd 2001.6 [kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernog prosvetnog i civilizacijskog razvoja.

imperativno. Jugosloven. Ideolo{ka slika prosvetnog radnika U me|uratnom periodu. Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca. a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugog reda. novembar 1931. Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da bude skroz nacionalna i dr`avna. Izveštaj podnesen I Konferenciji umnih radnika 9. str. stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{enih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija. rada i ose}anja. Represivne mere ispoljavane su prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalice levi~arske ideologije. Ð. knj. postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvetnog radnika i egzistencijalno optere}enog. 326. Isto.. 42 . Poslu{nost. 10.37. u Beogradu. u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enike za samostalno i kriti~ko razmi{ljanje. u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslovenske dr`ave i ljubav prema jugoslovenstvu. Beograd 1988. 3 .” M. više nego i fizi~kih radnika. u dr`avi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslodavcima (bilo da je to dr`ava.” Kam. izme|u 1929. Ve} po~etkom 1920.4. I.. „Jugoslovenstvo i osnovna škola”. dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosioci jugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prakti~nim prosvetnim aktivnostima. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tome suprotstave. marta 1929. da kroz nju provejava jedinstvo nastavnog programa. umesto znanja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svim ljudskim manama. 35 . godine. jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dr`avnog `ivota. pored slabosti organizacione i normativne prirode. dobrim delom. svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila od omladine jedinstvena jugoslovenska nacija. str. Od prosvete se. Istorija Jugoslavije 1918–1988.8 Takva o~ekivanja bila su. u ideolo{kim i politi~kim vrhovima Kraljevine. a glorifikacija dinastije Kara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima. da stvaraju kadar koji ne}e „dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dr`ave”. Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena. odr`anoj 12. a od u~iteljskih {kola tra`ilo se. jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dr`ave. Beograd 1920. Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi. napretka i preporoda. godine. preduze}a ili pojedinci). opština. str. Umno radništvo i njegov polo`aj u današnjoj dr`avi i društvu. njihov polo`aj postaje sve te`i i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje. str. ukazivalo se na te`ak polo`aj intelektualaca. i 1935. maja 1920. Miloševi}. postala je osnovna vrlina podanika Jugoslavije. Ve} u osnovnoj {koli tra`ilo se stvaranje jedinstvene jugoslovenske kulture. Popovi}. Branko Petranovi}. Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS. o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja „jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju po`eljnih ideolo{kih stavova. privatna udru`enja.1.9 [kolski programi bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda. pa i prosvetnih radnika. str.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema. 11. br.12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih 8 9 10 11 12 Zapisnici. dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacionalno” vaspitavanje u~enika.

br.” Ljubodrag Dimi}. Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma.LJ.d. 82." Tih. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna i nepovrediva. Prosvetni sistemi Srba. opstanak ~itavih prosvetnih zavoda. izjedna~avanje pravopisa i terminologije. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine. Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijansku ulogu srednje {kole. „Srednja škola i jugoslovenska misao”. str. da nam te razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribli`imo. jugoslovenska ideja se ne da diskutovati.. str. str. februar 1932.” n. 4. „U~iteljstvo i jugoslovenstvo”. „Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. nisu imali pokri}e u materijal13 14 15 16 17 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inile kulturnu politiku re`ima na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dr`avnog prosvetnog programa. Proklamovani cilj akcije bio je {irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljublje kod u~enika. I.17 Visoki zahtevi dr`ave. kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dr`avne prosvetne politike imalo je realnu pozadinu. treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica. treba upoznati omladinu. treba omiliti svakome svaki kut naše dr`ave. N Nikoli}. Jugosloven. Ljudima koji su se bavili dnevnim pitanjima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrovalo ~itav naš javni `ivot.” L ]ur~i}. unifikacija prosvetnog zakonodavstva. sa manje ili vi{e prava. Od }udi pojedinih ministara zavisio je. ^itavu deceniju nakon stvaranja jugoslovenske dr`ave postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. Po{to je zadatak u~itelja bio da potpoma`u u~vr{}ivanje narodnog jedinstva i dr`avne celine.14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ciljeva. „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kulturnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo- 43 . januara 1929. pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobila bolji izgled u o~ima ~itavog sveta.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadr`aja i njihova prisutnost u svim sferama `ivota vodilo je ka hipokriziji dr`avnih ~inovnika koji su odbijali da se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti. knj. a da i ne govorimo ve} o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa. treba ubla`avati razlike koje je me|u nas postavila istoriska nu`nost.13 O{trica kritike integralaca bila je usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politike koji su se. Jugosloven. Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti. odnosno. 249. 206. politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religiozno ruho. zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra. nije to ni potrebno. pretstavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama. pripisivali vi{estrana~kom sistemu u periodu parlamentarizma. 2. 84. "Treba pribli`iti sve krajeve. a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. Iako je u ve}oj meri bilo politizovano. izrada jedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu. Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti opaski na rad prosvetnog sistema pre 6. decembar 1931. ponekad. prema u~iteljskom kadru. str.. Beograd 1996.16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dr`avnim namerama. godine. koja bi bila pod nadzorom u~iteljskog udru`enja i dr`ave. br. ako ni u ~emu drugom. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije.

Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametljislovenskom društvu. str. br.” Ljubodrag Dimi}. što je pru`alo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništva monarhije. januar 1932. ekonomski i kulturni `ivot nove domovine.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga`ovane na poljima dru{tvene. Beograd 1996. ma|arska nacionalna manjina teško je mogla. teško uklapanje u politi~ki. {to se odrazilo i na prosvetni polo`aj Ma|ara u Vojvodini.d. sumnju dr`avne vlasti u lojalnost ma|arske nacionalne manjine. Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji.19 Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpuno druga~iji od onog u Austrougarskoj. str. I.. krahu prosvetne revolucije srpskog naroda. u vi{e navrata.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Gorda na svoju kulturu i prošlost. 131. slobodno se mo`e re}i. `alila Dru{tvu naroda na prosvetnu politiku dr`ave. H. Beograd 1994. „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskoj nacionalnoj manjini. a time i kulturnoj i prosvetnoj politici koju je ona sprovodila. 165. nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe. Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manjini u vrhovima vlasti.3. „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u bud`etu Ministarstva prosvete. nemirenje sa postoje}im stanjem. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. I. nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju školskog zakonodavstva.” Ljubodrag Dimi}. nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje. Za utemeljenje jedne moderne ideje. str. 57. O tome videti: n. podsticali su nepoverenje. zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovorima privremeno.78. kakva je bila jugoslovenska.20 Na te optu`be odgovaralo se da je jugoslovenska dr`ava potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~ke slike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda u stare etni~ke zajednice. knj. Ma|arska nacionalna manjina se. knj. ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovo zanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele. Jugosloven. knj.” Ljubodrag Dimi}. da se prilagodi `ivotu u novonastaloj Kraljevini SHS. str. 77 . 18 19 20 21 44 . a i htela. neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora. III. 199. „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti i ograni~enja)”. „Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”. sume namenjene narodnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu `ivota. isticao se trend opadanja broja ma|arskih osnovnih {kola. podozrenje. str. ^injenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}ene grupe.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao je na nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarene realnosti. Sudar sa stvarno{}u Nasuprot „savr{enom” dr`avnom slu`beniku i beskompromisnom ideologu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo politi~ki protivnici sistema.

Ma|arski simpatizeri iz redova dr`avnih slu`benika. Proma|arska delatnost. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti vim. Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali su pa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim anga`ova22 ASCG. ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedinjenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost.. a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki rad radili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. bez obzira da li se radilo o komunistima. habzbur{ki lojalisti. Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~ki sumnjivim. Nije se uop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara mo`e pru`iti u uslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda. sa slabim znanjem „dr`avnog jezika” i nacionalisti~kim sklonostima. ^ak su i ina~e veoma nepopularni `andarmi u makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom polo`aju u odnosu na u~itelje. Makedonija je slu`ila kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sa komunisti~kim sklonostima. a posebno u~itelji. a ohrabrivali su ljude koji su im bili bliski da izbegavaju slu`enje vojnog roka u jugoslovenskoj vojsci. ~esto su radili za ma|arsku stranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dr`ave kako ne bi odr`avali kontakt sa neprijateljskim elementima. bili su u funkciji obave{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojska dobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici. Hrvatski u~itelji. Tako su ma|arski u~itelji.4 . f.22 U takvoj situaciji zvu~ala je deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da se polaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in da tekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~itelji polo`ili navodno nezakonitu zakletvu. bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalno sigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kim istomi{ljenicima. premeštaji.10. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanju da veliki delovi jugoslovenske dr`ave pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. kazne. Time su se direktno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~e dr`avni jezik.LJ. u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921. U Ba~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u kome su na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika. preme{tani u ~isto srpske sredine. Izjave pojedinih u~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da je Vojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebalo klati tupim no`em”. simpatizerima biv{e austrougarske dr`ave ili raznim antijugoslovenskim nacionalistima. 45 . Politi~ki proka`eni prosvetni radnici. Ministarstva prosvete 66 pov. Prvih godina postojanja nove dr`ave bilo je izra`eno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima i pripadnicima nacionalnih manjina. otpuštanja.

Ministarstva prosvete 66 pov. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutku budu otpu{teni sa posla administrativnim putem. 21. njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sa hrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dr`avno ure|enje. br. Beograd 2001.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dnevnik. Sergije Dimitrijevi}. rizikovali su da ostanu bez posla. kakvi su bili komunisti. Beograd 1938. {to se negativno odra`avalo na nastavu i kvalitet nau~enog. a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativu policijskih struktura. „U tome pogledu. zahtevala je podr{ku javnog mnjenja na lokalnim nivoima. sredinom 1920. vr{ilo je tokom 1920. na zahtev op{tinskih zborova. br. Pravo na li~nu penziju. 240.23 Kako su u~itelji bili tretirani kao dr`avni slu`benici. javno je saop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kim sklonostima. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dr`avnim protivnicima. U kratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo.31. „Crna Gora”. {to se u praksi zloupotrebljavalo. X. „Hajka protiv u~itelja komunista”. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. godine. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dr`ave pridru`ili komunistima da bi izazvali i podr`ali nerede.” Mihailo Ili}. 46 . a studenti komunisti izlagali su se neprijatnosti da im dr`ava oduzme pomo} za {kolovanje. 68. ako još nisu stekli pravo na li~nu penziju. Da se to ne bi desilo vlada je odlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propagandu”. Narodna škola i narodni u~itelj. septembra 1921. str. str. list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku. maj 1920. f. 118. Radni~ke novine. Nizu za{titnih mera pridru`ila se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvovali u delovanju protiv dr`ave. Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine. da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustavi izdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje. ASCG. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog. str. pak. sti~e se sa deset godina efektivne dr`avne slu`be.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS. Kao što smo ve} napomenuli. Uprkos tome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propagandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu23 24 25 Nepotpisano. od 13. godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista. Dr`avni slu`benici. nego kontinuiranog. 1. godine. Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa 1919–1921.25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljene prosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dr`ave krajem 1920. ratovi i drugi izrazi koji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije. mo`e se navesti slu~aj administrativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti. Ministarstvo prosvete.11 . 244. otpora dr`ave komunistima i represiji sa izrazitim svojstvima variranja. 15. str. 3. ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani. godine. diktaturu ili revoluciju. . slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni. za koje bi se ustanovilo da promovi{u bolj{evi~ke ideje. nisu imali obezbe|enu stalnost zaposlenja.

da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e dr`anje zauzimati posle pojave Obznane. Beograd 1985. Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bio je bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadr`e u u~iteljskoj slu`bi. ali su izbegli da se izjasne o tome kakve }e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima.143. [kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. Bilo je i hrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov 26 Branko Petranovi}. Neki od u~itelja priznavali su da su radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Prilikom saslu{avanja pitanja su bila jednoobrazna. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista. Zbirka dokumenata. Negiranje kao strategija povla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komunisti~kih ideja. a drugi prikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom dr`anju prema bolj{evizmu.26 Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su ni`im organima dve vrste zadataka. Mom~ilo Ze~evi}. usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja. Iako se tekst Obznane prete`no odnosio na komuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {to su se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti. ali su odmah dodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidr`avni karakter. ali ne i njenu sudsku granu. usput napominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv.LJ. godine bili su optere}eni poslom da podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno da aktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu. a njihov podani~ki mentalitet dolazio je do izra`aja u obe}anju da }e u budu}nosti raditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dr`avnom jedinstvu. Nekima ovakvo dr`anje nije pomagalo da izbegnu otkaz. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ru vlasti. str. Jugoslavija 1918–1984. U drugoj grupi nalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji do spremnosti da agituju za komunizam. ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom. Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja sa ovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike. Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nije dostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni sami sebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podr`avanje ideja koje su postale politi~ki nepodobne. Neki od osumnji~enih verovali su da }e izbe}i odgovornost ako ka`u da su komunistima pripadali samo do Drugog Vukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili. 47 . Strategija pru`anja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgovorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da ka`u kakvo }e dr`anje imati prema komunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nosti nisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj varirao od samo 65 do gotovo 200 ljudi. 142 .

Razni izveštaji školskih nadzornika. ASCG.11 – 31..11 – 31. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja. f. od 8.11 – 31. a posle stvaranja jugoslovenske dr`ave uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalne islamske verske zajednice. novembra 1930. o jatakovanju ucitelja.11 – 31. ASCG. maja 1923. na celom podru~ju Kraljevine SHS. Ministarstva prosvete 66 pov. godine Uredbom o u~iteljskim disciplinskim sudovima.. od 12. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da obavljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti integralnog jugoslovenstva... godine. Ministarstva prosvete 66 pov. U Crnoj Gori pojedini prosvetni radnici dr`ali su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potrebe pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravdanje u~itelja pred `andarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru`je pru`io na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke. f. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika. To se de{avalo i {kolskim nadzornicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arima poput Svetozara Pribi}evi}a. sve represivne odredbe o optu`ivanju. Do tada.8 – 26. koji su se suprotstavljali re`imu integralnog jugoslovenstva.27 Kao dr`ava nacionalnog pomirenja. Protivljenje jugoslovenskoj dr`avi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatim razbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kod lokalnih dr`avnih slu`benika. godine. f.11 – 31. Izveštaj o jataku Vejsa Ðuki}a. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~iji je `ivot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dr`ave i naroda i druge vere.. febrara 1935. Anonimna dostava. f.11 – 31.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 48 . godine. ASCG. ASCG. od 27. od 21. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave o radu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorske vojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva. godine. u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov. f. isle|ivanju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kih zakona u parcelizovanom pravnom sistemu. a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav koji budu ocenjivali za shodno. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. Izveštaj komandira `andarmerijske stanice u Nikši}u. Ministarstva prosvete 66 pov. Kraljevina SHS primila je u slu`bu i kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvog svetskog rata.. f. ASCG. ASCG. Procesi pred disciplinskim sudovi27 28 29 ASCG. od 9. Izveštaj o vladanju školskih nadzornika. zakonski je definitivno regulisana tek 1927.28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nadzor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja. oktobra 1930. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanje svedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetne struke.. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine.29 Disciplinska odgovornost u~itelja. f. jula 1930. Ministarstva prosvete 66 pov. od 10. febrara 1933.

kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. Stro`ije kazne izricane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor. kojim bi se naru{io ugled profesije ili povredila slu`bena du`nost. Za izvr{ene „disciplinske istupe”. Mandat za me{anje nadzornika u privatni `ivot prosvetnih radnika bio je znatan.5.11 – 31. bile su predvi|ene kazna opomenom. Postojali su oblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinski sud. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. Prisilno penzionisanje bez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne. Takvi preme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastopno ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine. Ministarstva prosvete 66 pov. Raši}. f. jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova” me|u nastavnicima. Za vreme prve vlade Milana Stojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povreda propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobom krivi~nu odgovornost. Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optu`ene u kratkom roku od tri dana po prijemu optu`be. Nekima je {kola slu`ila vi{e kao mesto za politi~ke zborove.21. Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sa disciplinskim postupkom. tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev `enama koje su mu spremale hranu. Nije bio redak slu~aj. Beograd 1927. predvi|ena za {kolu. smanjivanje plate od 20% sa najdu`im rokom trajanja od dvanaest meseci. . a u te`im slu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smela trajati du`e od deset godina. ASCG. 15. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva. a optu`eni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga je stekao pre odlaska na disciplinski sud. 14. zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate. 3 . 19. 49 . str. da su se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da dr`e nastavu. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalo se sa praksom kontrolisanja privatnog `ivota prosvetnih radnika sa tom razlikom {to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici. pa i preme{taj u drugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove.31 Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetne sposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik.LJ.30 Me|u brojnim u~iteljima koji su skrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili su se i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno. 20 . po tvrdnjama nekih nadzornih odbora. njegovo pravo bilo je da istra`uje eventualne „krivice” nastavnika i predla`e kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elnika. Najte`i vid 30 31 Više o tome u delu: Vojislav V. ali mu nisu mogli oduzeti celu platu niti druga nov~ana primanja. navodno zbog nedostatka ogreva. U okviru staranja za unapre|enje {kolstva. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`be sa nijansama koje su varirale od zadr`avanja ili gubitka ste~enih prava u dr`avnoj slu`bi.

vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvu vrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fonda dr`avnih ~inovnika.1280 – 1525. Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je te`ak greh. Veli~ina prestupa. Primer takve prakse osetio je u~itelj sela Pepeli{te u Tikve{kom srezu. godine. od 16. Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba. od 16. godine. 77. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. Kazna nije mogla da se izrekne pre saslu{avanja optu`enog. ote`avaju}e okolnosti i drugi momenti uticali su na status prosvetnog radnika i direktno se odra`avali na njegov `ivot i sudbinu njegove porodice. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovao jednu od svojih u~enica. a njegov slu~aj.34 Optu`ivanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acima i da su deca izlo`ena verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~a bila je ~esta pojava. a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja bla`ih kazni za neuredno pona{anje. Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditelji osvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja. do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dr`ave i ministra unutra{njih poslova. Beograd 1929. ASCG. ASCG. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~ana kazna ne ve}a od 300 dinara. Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno definisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. jula 1936. prekr{aja. Nije se tolerisalo lakomisleno zadu`ivanje. 50 . a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedinca nije smeo da pre|e iznos mese~ne plate. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. definisao se kao disciplinski prestup. njegovo ponavljanje. Ministarstva prosvete 66 . kojoj su posve}eni idealni ljudi. str. Ministarstva prosvete 66 . Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika.33 Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece. f.32 Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno. godine. jula 1936. f. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|e je bio te`ak prekr{aj. Hrvata i Slovenaca. Njega su roditelji `enske muslimanske dece 32 33 34 ASCG. U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam. koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost. f. Upravnik {kole imao je pravo da izri~e samo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ili vi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu. Ministarstva prosvete 66 . izazivanje sva|e sa drugim nastavnicima.1280 – 1525. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao. Kritika postupaka vlade.1280 – 1525. uprkos strogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za to krivi~no delo. Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana. Nemoral u privatnom `ivotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji disciplinski ka`njavaju. Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no je odgovarao pred sudom. koje su dovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije. kocka i skitnja. pristrasno i nesavesno vr{enje prosvetnog poziva. zbog politi~kih implikacija.

str. ispostavilo se da ni{ta od optu`bi nije bilo istinito. Iz policijske prijave videlo se da je optu`eni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnom napastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti. pa je direktor gimnazije predlo`io odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti po kazni u neku drugu {kolu. Ministarstva prosvete 66 pov. . februara 1925. ASCG. ASCG. f. Ministarstva prosvete 66 pov. Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anju u~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne 35 36 ASCG. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije. . f. .67 – 23. januara 1924.67 – 25.. Pismo ministra prosvete. Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba. 51 . Direktor gimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`be nisu istinite. U~enik op{te zanatske {kole iz Leskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranja na seksualni odnos. novembra 1928. Hrvata i Slovenaca. od 28.. donosio je vinovniku i sukob sa zakonom. februara 1926.LJ.67 – 25. ve} versku {kolu tako da su odbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovom poku{aju da ih opismeni. godine. februara 1925. Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavne crkve pa su ga i mu{ka i `enska deca navodno optu`ivala za silovanje.67 – 23. Na kraju. ASCG. f. godine. godine. podno{ene su i protiv suplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom. od 10. godine. februara 1924. godine. upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja. Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okrivljeni arhimandrit predavao veronauku. ovoga puta dokazane. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima u Beogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sa desetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu. od 11. upu}eno predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu. od 7. upu}en direktoru gimnazije u Ohridu. ASCG.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno o ispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisu vi{e bili pod ingerencijom ministarstva. f. f.67 – 23. ASCG.35 Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja.67 – 23. Ministarstva prosvete 66 pov. Sli~ne prijave. osim skandala. godine.. f. a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih koji su tu pri~u {irili. Ministarstva prosvete 66 pov. Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}. a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da je crkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijih razreda srednje {kole. Ministarstva prosvete 66 pov. Nalog referenta odelenja za osnovnu nastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a. Nalog kabineta ministra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti optu`ili za seksualno uznemiravanje u~enica. Izveštaj direktora ohridske gimnazije. od 7. 79. od 26. jer je predvi|eno da se po~inioci ovog dela kazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o te`em krivi~nom delu. Prosvetni inspektor iz Skoplja oti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pitanju bio otpor seljaka koji nisu `eleli u selu dr`avnu. Ministarstva prosvete 66 pov.

godine. skandalima koje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvu prosvete. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasina da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. Veliki `upan Primorsko kraji{ke oblasti `alio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice `ive „sabla`njivim” `ivotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake. godine.. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru iz Vinkovaca od 1. avgusta 1929. ASCG. `ivele u „konkubinatima” i imale vanbra~nu decu. ASCG.67 – 132. da pu{i cigarete i da izgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mesto Vinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kada je u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao oca navela je profesora.. f.39 Zbog pritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~eja po kazni. Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu dok su on ili ona obavljali svoje poslove i `iveli u drugim krajevima zemlje. ASCG. godine. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole. Zato nije ni ~udo {to su mnoge u~iteljice.67 – 132. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 132. godine. 52 .. septembra 1926. Izveštaj pravnog otseka Ministarstva prosvete od 3. f. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja po potrebi slu`be. marta 1927. od 12. Razjareno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora. 37 38 39 40 41 ASCG. Iza termina sabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svog posla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji. Ministarstva prosvete 66 pov. marta 1935. od 12. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 132. a u veliki greh pripisivalo mu se {to je `iveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole.67 – 132.67 – 132. Za zaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena. Ministarstva prosvete 66 pov. Prijava redarstvenog povereništva u Zemunu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15.38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama. od 10. ASCG. Izveštaj direktora Dr`avne gimnazije u Prištini.. f. Ministarstva prosvete 66 pov. po ocenama preterano revnosnih dr`avnih slu`benika i skandalizovane ~ar{ije. seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama.f. ASCG. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatim `enama i upotrebljavao |ake kao po{tare. jula 1929. povrede. f.67 – 132.37 Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama. Ministarstva prosvete 66 pov.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni `ivot prosvetnih radnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva.. Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetske oblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove.. Ni njene kolege nisu bile bolje u o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kolega. f. godine. f. a Ministarstvo prosvete radi „spasavanja mlade`i” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobno udaljena mesta. godine. septembra 1929. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG.

punishing even those who had been victims of backward views of the community. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Summary Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility Oppression of a Profession between the Two World Wars Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs. Educational and police authorities' controlled political opinions and private lives of teachers. 53 . Political and moral correctness had been and remained the crucial component of which it was expected that teachers would make an ideal type of an obedient Yugoslav citizen.LJ. Croats and Slovenes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bear upon teachers to behave according to the idealized social and political image of them.

Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se na sve sfere `ivota.2 (497. neformalnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek. a prvenstveno Velike Britanije dovelo je M. dr Ðor|e Stankovi}.1) "1937/1939" 323. U tridesetim godinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigne uravnote`enost u politi~kom `ivotu nisu dovodila do pravih rezultata. Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla. veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskog stanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata.17 : 329 (497. koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum. ali se mo`e re}i da je Blok narodnog sporazuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dr`avne organizacije. povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni{tva. a i za sve njegove segmente. mentor je bio prof. ali je njena politika istovremeno do`ivljavana i komentarisana kao zaokru`ivanje Hrvata. X 1937. opozicija srpske pravoslavne crkve. kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske. mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskoj jedinici. odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu. ali ne sa vladom nego sa srbijanskom opozicijom (8. jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnije zna~enje za cjelokupno dru{tvo. Sarajevo UDK 323. 1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini 1918–1941”. 54 .15) (051) SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK1 APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka. Vladin neuspjeh u pregovorima sa Hrvatima. To je bilo prvi put da se u Jugoslaviji {efovi opozicije dogovore.Mr Sonja DUJMOVI] Institut za istoriju.). Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”.

403. Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5. Tada.. Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske banovine. Institut društvenih nauka. Travnik i Fojnica. koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila se kao najava potpunog kraha dr`ave. 5. s tim da je u sporazumu navedeno da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatsku ve}inu.. koji su ovu promjenu u dr`avni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljim tra`enjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku.. [id.S. Ono je najviše štetilo srpskom elementu ovih pokrajina. Br~ko. kada se naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dr`ave. Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski. serija I. Odjeljenje istorijske nauke. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekom je potpisan 26. dok ostale. godine i njegov rezultat je bio formiranje Banovine Hrvatske. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teritorijalnog zaokru`enja. 1965. Strah za budu}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste. {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dr`avi i na svim nivoima otvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izra`avanja nacionalnih strasti. II 1939. Srpska politi~ka emigracija o preure|enju Jugoslavije 1941–1943. Derventa. izdijeljena srpska elita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog polo`aja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini. Pitanje polo`aja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i to u sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja. pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom `ivotu. Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla.4 Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan.3 U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka bila sasvim ugro`ena do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji su ovu ideju najvi{e i zastupali. godine Milan Stojadinovi} je oti{ao sa vlasti februara 1939. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. srpske teritorijalne jedinice u okviru dr`ave. {to je postalo krajnje neophodno za normalizaciju politi~kog `ivota. 55 . str. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. te srezova Dubrovnik. monografije. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u. Grada~ac. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena. Beograd. Nakon organizovanih izbora decembra 1938. neuzdrman. augusta 1939. ili se bar to kao 2 3 4 Ljubo Boban. Ilok. Beograd. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|e doprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji.2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovoj novoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije. kako gore rekosmo. 1988. sa hrvatske strane. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale princip unitarne organizacije dr`ave i koje su bile provedene bez izmjene ustava. Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }e se jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red. gotovo samo Srbe. dotada{njem predsjedniku poslani~kog kluba JRZ.

Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje. Od sre|enosti dr`ave prešlo bi se u plemensku i versku toleranciju. aprila 1939. narodni poslanik i ministar u penziji i dr Bogoljub Kujund`i}. van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bili pravi dr`avnici naša bi dr`ava bila mnogo sre|enija. a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. br. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije: Beograd sad voli Srbe. „Srbi su bili glavni tvorci dr`ave. mesto Pijemonta. uzalud je svaki trud oko akomodavanja drugih plemena dr`avi. okretniji. za spas i o~uvanje našeg krvavog truda. godine. n. DZ. Jer. 11. 79.d. 5 6 7 56 . Otuda njihovi dosadanji uspesi. Boban. okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naroda i tra`e}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dr`ava”. Van sumnje je. problem nije do tada ni postavljalo u javnosti.…” – Srpska rije~. Ali Srbi ne imadoše dr`avnika kakve su iziskivali vreme i prilike. 25. Pojedini izuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. Bogoljub Kujund`i} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima" rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmak~alana" . …” – Narod. koji je okrunio našu veliku otad`binu slavom i sjajem. Austrijski primer bio je bli`i od švajcarskog. januar 1924.Lj. briga za budu}nost srpskog naroda je potakla sve njegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da tra`e na~ina da se organizuju. br. Moglo bi se re}i da centri mo}i srpskog korpusa nisu iz svog polo`aja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im se vlastiti status ~inio siguran i stabilan. str. koja nosi svoje ~isto versko obele`je. Njihove ambicije da budu i vo|e dr`ave mogle su se shvatiti i odobriti. decembar 1924. i sebi~niji. Da li su ih imali? – to je glavno pitanje. senator i ministar u penziji. uzalud ih je veliki dr`avnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Samo. naknadnom pame}u re~eno. Jedinstvenost i cjelokupnost dr`ave ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacionalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i prestala da bude centralisti~ka. prihvatiše prvi austrijske „samouprave”.. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njom da hegemoniju jednog naroda nametne drugima.6 glavni predstavnici JRZ u Bosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni muslimane i katolike. U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}. osje}aju}i da sve ide podjeli zemlje. Radikali. advokat i bivši narodni poslanik Savo Šešlija – ABiH. 98.. mada je to njihovo shvatanje vlastitog polo`aja. 5802/1940. bilo vrlo sumnjivog utemeljenja. da je ve}ina srpskog naroda na strani onih koji su `eleli da Srbija ostane Pijemont. Kod takvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdr`i tešku borbu za pobedu svojih na~ela. za Prusku trebaju Prusi. vidimo zbijene u jednu celinu. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su da prošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. dr Savo Besarovi}. koji su svoju istoriju po~eli s propovedanjem švajcarskih samouprava. Ali se našlo Srba koji su hteli nešto ja~e – da od Srbije naprave Prusku. a mase su to lakše prihvatile. 6. Zasad. KBUDB – Pov. Jedan od njih je i Nikola Stojanovi} koji vrlo rano otvara to pitanje. uzori reda i discipline. ali su naši „Prusi” jedinstveniji. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e.5 Jo{ prije potpisivanja sporazuma. jer mi mo`emo. Branko Kalu|er~i}. u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovi podvojenosti stvorili. Mnogo se više i odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji. 6. Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozoravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu.

Hrvata i Slovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine. po svom kulturnom progresu. bez razlike partije.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danas tra`i zasebnu dr`avu za svaku individualnost. Ma~eka itd. Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide da prevlast g. jer samo tako mogu Srbi u dr`avnom `ivotu Jugoslavije do}i do onoga izra`aja na koji imaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima.S. oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „Za Srbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~ekivati ni u budu}nosti. G. uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo i stvaraju}i novo. {to bi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dr`avne na jugoslovenskim spoljnim granicama. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. od `upanija ka banovinama. tekle su prema Savi i Dunavu.. @ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8 U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanja Bosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. kao ni u pro{losti.. i za stvaranje dana{nje velike i mo}ne Jugoslavije. Spahe ni od g. 1675/1939. Svi na okup. da im dade vi{e vlasti. bez veze na prethodno. Spaho je bio i osta}e toliko jak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast. {to trebaju Srbi u Bosni da znaju. Spahe koja se ose}ala u JRZ. 57 . nije le`ala u ~vrstini i snazi redova Spahe. KBUDB – Pov. kao Politika Bosne. sve doline bosanskih reka. kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinu i slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca. Obrazla`u}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili ~lanovi ove stranke – `eljom za saradnjom sa muslimanima i boljim `ivotom za sve u BiH.. nego u pocepanosti srpskih redova u BiH. prema Beogradu. koji `ivi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lom stole}u”. Tra`e}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dr`ave Kalu|er~i} }e re}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka `upanijama.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavi on }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer „Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje centrifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granica Jugoslavije. u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet bude granica izme|u Bosne i Srbije.…ni{ta drugo nego anahronizam. Svi prirodni putevi. i Hercegovini”. mo`e se okarakterisati sa dve re~i. DZ.…Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica izme|u Srba. koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave narodne snage Bosne i Hercegovine.…Bra}o Srbi. ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivaju Srbe iz BiH na okupljanje. nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati. u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povuku granicu izme|u Srba i Hrvata. ni od g. svi na okup pod jednu zastavu. pa je iskustvo pokazalo da su sve te 8 ABiH. Branko Kalu|er~i} }e napisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}e prema Austro-Ugarskoj.

tako da ishod doga|aja zavisi vi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih. koji u ovome ~asu na postavljeno pitanje ima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati na posebne dr`avnopravne jedinice i oblasti. koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti. koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvir osim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji `ive u okviru dr`avnih granica Jugoslavije. ako `eli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da }e ~uvati Ustav. JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI I HRVATI…” Na kraju. ni hrvatskim. ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTIMA. 58 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. veruju u rani instikt [umadije.… Opasnost za Jugoslaviju ne le`i u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kog talasa. KBUDB – Pov. i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvu jugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNO IZMIRITI U JUGOSLAVIJI. pa jugoslovenski narod vi{e pola`e nadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”. bra}o Srbi. u obranu celine i Jugoslavije”. izgleda. ni srpskim. da ma i jedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda. a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj. ne mogu da upravljaju ni da im dadu pravac koji oni `ele i ho}e. da se odreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugoslavija. u neodlu~nosti jugoslavenske odbrane.. ni bosanskim. DZ. zato. jer niko nema pravo na to. bez razlike prepla{ili i uzbunili i da podi`u svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda na milost takovom politi~kom sistemu terora. ni slovena~kim. „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikih doga|aja. Tra`iti od Srba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLITI^KOG SISTEMA…zna~i tra`iti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu. kakav vlada u Hrvatskoj. ona ne sme ni pod koju cenu kapitulirati pred separatizmom. nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazuma. jedna dr`ava. S obzirom na to „treba uspostaviti najintimniju i potpunu saradnju crkve i dr`ave: Samo vera mo`e mr`nju me|u raznovernom bra}om pretvoriti u ljubav.…Dana{nja Narodna Skup{tina. a ispod tih promena tekao je nepromenjeno u dubini. opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugoslaviju. ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NA DRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI. i od Jugoslavije. na okup. Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom 9 ABiH. nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta. za ~iju je veli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo `ivota i krvi svojih najboljih sinova…Eto. jedan Kralj”. Kalu|er~i} }e svoj traktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve je razumljivo. da su se Srbi Bosne i Hercegovine.” Me|utim. 2394/1939. narodni `ivot Jugoslavije. promene i{le samo po povr{ini. ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SE BOSNA I HERCEGOVINA CEPA. koja je izabrana na na~elu: „jedan narod. godine.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlo bliska stvar.9 Novembra 1939.

teroristi~kim metodama „hrvatske za{tite”. Oni su se ogledali u gubljenju autoriteta dr`ave. novembra 1939. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo do spla{njavanja prvobitnog raspolo`enja prema sporazumu jer je srpski narod sma10 11 12 ABiH. Vita Kajon. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.”11 Istovremeno. 59 . jer samo u ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti. na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatske selja~ke sloge”.. Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}. mo`e biti uspostavljena samo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eve Zvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu.. predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare radikalne stranke. dr Milan Jojki}. ABiH. advokat. KBUDB – Pov. jer Srbi u hrv. KBUDB – Pov. „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sa napadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”. proto Dušan Komljenovi}.12 U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|e podr`ati rije{enje hrvatskog pitanja. u oduzimanju sokolskih domova.”10 Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali su u debati nakon sporazuma. „naglasuju}i potrebu da se ovaj Sporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat u Beograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenje o sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu.. drugi prema obrazovanju srpske jedinice i tre}i. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog kluba pozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata. ne mogu o~ekivati bolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~ima izmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog `ivota u Jugoslaviji. Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu. DZ. Petar Aleksi} trgovac. Bogdan Bogdanovi} trgovac – ABiH. s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova. te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske. 28. stav prema autonomiji Bosne. Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana.S.. KBUDB – Pov. zabrani sokolima da odr`e komemorativnu sjednicu kralju Aleksandru. DZ. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i okupljeni oko Beograda. na 19. te dr Braco Poljokan. organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije. 18/1939. Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. direktor gradske štedionice. odnosno formiranju jedne jednice koju bi ~inila Bosna i Hercegovina. banovini. nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”. a istovremeno dozvoli da se odr`e zadu{nice generalu Sarkoti}u. te je sporazum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice. DZ. radikali tuzlanskog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma. oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija. koja vodi u kona~ni rascep ujedinjene Jugoslavije”. Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu. 6288/1939. 3569/1939..

d. DZ. ministrom poljoprivrede u vladi. Ma~eka pretjerani. na Palama. Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. 5039/1939. 22.20 Ali. KBUDB – Pov.. jer vodi slabljenju dr`ave. pola godine kasnije re}i „da se sa Hrvatima mo`e razgovarati o „Sporazumu” samo na bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka 8. Od prvobitnog olak{anja koje je sporazum sa Hrvatima donio.. „niti da Drina ponovo bude granica.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Boban.18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „bili ona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih re`ima. ^ubrilovi} dr`i skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma. podvgnuti kritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost.. 1965. Ma~ek. 4574/1939.14 Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio SpoNa jednoj od konferencija. n. Ljubo Boban.. u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke.”21 Protiv autonomnog polo`aja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska razum. Drugim rije~ima.” – Lj. Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito do druk~ijeg sastava vlade. KBUDB – Pov. ABiH. god…. decembra na skupu u Obrenovcu sa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH. ABiH. ^ak }e D. DZ. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici. 984/1940. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing. a ukoliko bi se to dogodilo „Bila bi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo. ABiH. 285/1940. 1937. prvak zemljoradnika Arso Kopivica }e.. te da je do sporazuma moralo do}i u interesu dr`avnog jedinstva i da za njegovo uspostavljanje najvi{e zasluga ima V. ve} 10. ^ubrilovi}em. ABiH. 3101/1939. re}i da Srbi treba da se ugledaju na Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi za oslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari. str. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov.. 60 . sporazum je i dalje bio `eljen me|u radikalima. s naglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti. 234. Beograd. M. 260.. 7008/1939. oktobra 1939. ABiH. str. KBUDB – Pov. mi Vam ovde svi jednodušno izjavljujemo `elju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnja opozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”. KBUDB – Pov. Ovaj stav je bio oja~an iskustvom sa vladom M. DZ. trao da su zahtjevi V.17 On }e sa dr B. DZ.”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940.”16 U svojim istupanjima sarajevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~ke stranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata. ABiH. DZ. tako|e potvrditi slaganje sa sporazumom na skupu u ^ajni~u. DZ. kako ka`e izvje{taj. ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesi i prava srpskog naroda. 6288/1939. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek.15 13 14 15 16 17 18 19 20 21 ABiH.. KBUDB – Pov. DZ. Stojadinovi}a. 10. uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predat mu kao gotov ~in.”19 I u Tuzli B. 4267/1939.

str.. ABiH. a ne vladike.” Dva dana ranije on }e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijanci nego pre~anski Srbi”.25 Jedan od njih je Stevan Moljevi}. 7669/1939. Evolucija demokrata u ideji oko dr`avnog ure|enja od centralizma do federalizma do Sporazuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija do`ivjela osudu i na jedno široj. decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srpskom narodu prika`u opasnost od sporazuma sa Hrvatima. advokat iz Pan~eva. ljekar iz Kovina. poduzetnik iz Sarajeva. str. n. Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13. Savo Kosanovi}. godine sastali. pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecima postati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Ð. advokat iz Vara`dina.. 242. Milan Durman. ~injenica da je centralizam i unitarizam napustila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi baca druk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj. advokat iz Beograda. n. koji je postao predsjednik oblasnog odbora Srpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|ana izjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i na kojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade. dr Duda Boškovi}. po ugledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo22 23 24 25 26 Ð.26 U Bijeljini su se semberijski Srbi 21.Miki}. a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe. Izrazio je i bojazan da }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati.d. Me|utim. n. dr Ivica Subaši}.22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17. dr Milan Martinovi} iz Sarajeva. Boban.24 Poznato je da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dr`ave mo`da u sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba u ovoj tvorevini. Veceslav Vilder. senator iz Zagreba.. KBUDB – Pov. zbog njegovog „bo{njakluka”. 5033/1939. osudio Sarajevo. advokat. Ovo predavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga i zna~aj Vrbaske banovine”. decembra 1939. DZ. Mihajlo Blagojevi}. advokat iz Splita. Miki}. izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – dr Laza Markovi} i dr Branko ^ubrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno budu u krugu onih koji odlu~uju. a ne samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi. novinar iz Zagreba. 273. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Pov: DZ.. O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezoluciju u tom smislu.S. Rajko Ðermanovi}. dr Ismet Popovac. senator iz Zagreba. 61 . popovi i begovi. novembra 1939. advokat iz Sarajeva – ABiH..23 Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~ke stranke bili za sporazum. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja.d. 244-245. Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}. Hinko Krizman. dr Ljubo Leonti}. profesor iz Beograda.d. str. rukovodstva Saveza zemljoradnika.. a o autonomiji BiH da }e odlu~iti narod selja~ki. Savo Seleni}.

donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte. kome je prisustvovalo oko 150 lica na istom mjestu odr`an je 26.. zbor predstavnika svih Srpskih kulturno-prosvetnih dru{tva iz Bijeljine. Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnosti koje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja..d.31 U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da sporazuma treba da bude. koje je bilo vi{a dr`avna potreba i `elja svih gra|ana ove dr`ave”.. gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje. KBUDB – Pov. Srbi }e prihvatiti stvaranje ~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”. novembra zastupali stanovi{te „da u daljem preure|enju dr`ave BiH bude integralno priklju~ena eventualnoj Srpskoj Banovini”30. odr`ali konferenciju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezoluciju poslali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Hercegova~ke Banovine”. DZ. novembra 1939. te izjavljuju da „Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dr`ave.. bila je uo~ena akcija na pridobijanju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju. „jenesovac” i Radoje Popovi} sudija iz Sarajeva. odr`an zbor Srba na kojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Bo`i}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle. 247.. KBUDB – Pov. Grada~cu i Modri~i. razuma izme|u Srba i Hrvata. bosansko -hercegova~ke banovine.29 U Srebrenici su Srbi 24. "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH. decembra pod vo|stvom prote Milana Petkovi}a. DZ. KBUDB – Pov. jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovine po ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog individualiteta. a koji su po sporazumu pripali Banovni Hrvatskoj. 4763/1939. DZ.28 Zvorni~ki Srbi su 11. str. Vojislav Vukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za 27 28 29 30 31 32 ABiH. 62 . ABiH. ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju.. biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkordatske krize (JRZ). ABiH. n. biv{eg radikala i narodnog poslanika. 4699/1939. ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neumjereni zahtjevi sa hrvatske strane.32 Vijesti iz Zenice govore da je 30. tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskog naroda. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uz prisutnost dr Vladimira Stani{i}a. KBUDB – Pov.6288/1939. 4994/1939. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi. KBUDB – Pov. Sljede}i sastanak. pa su se prisutni razi{li bez kona~nog dogovora. Ð. DZ. Miki}. ABiH. vo|en u kafani „Zvijezda” vodio je Ljubomir Panti}. DZ. advokata. i srpske i hrvatske.27 Ovaj sastanak. 5880/1939. Sa obje strane.

34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Luci je po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanak koji je odbacio izjavu D`. 5055/1939.36 On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovima JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu... koji govore o skupovima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke. KBUDB – Pov. gde ima Hrvata ve}ina neka bude Hrvatsko. KBUDB – Pov. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom.35 Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju da je pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918. KBUDB – Pov. U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D. da u okviru Jugoslavenske dr`ave ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. ve} da oni dolaze u Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda.. budu vjerni Kralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli. 244. …Mimo Srpske 63 . Drugim rije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom. DZ. ali se pojavljuju i u Sarajevu. KBUDB – Pov. Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom srezu. decembra 1939. protom Milanom Bo`i}em. Dragi{i Cvetovi}u. KBUDB – Pov. On }e 10.S. godine prisajedinjenjem Srbiji”.. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.d. oktobra 1939. U tom smislu doneta je rezolucija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji. Ni jedan bosanski Srbin na to ne}e pristati. }e uputiti i knezu Pavlu. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci. Milanu Nedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problem autonomije Bosne i Hercegovine. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS. 4834/1939.j.37 U ^ajni~u. kada su se unutar naše dr`ave razbuktale plemenske strasti.. i da u interesu dr`ave ~uvaju red i mir. Miki}.. 4153/1939.. Ve} 26.. koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja. n.…” – ABiH.. Ð. DZ. godine. ABiH. str. koja dana u ovim teškim danima pre`ivljava tešku borbu. ABiH. Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko.. kad se rat razbukato u Evropi. u izvještajima iz 1939. tra`i}e da sve oblasti i krajevi van Slovenije i Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija i mogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama. 4476/1939.38 33 34 35 36 37 38 ABiH. Kulenovi}a. ABiH. KBUDB – Pov. DZ. 3567/1939. ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica. DZ.. DZ. DZ. gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftiniji i gde je mo`da i sama kontrola više ote`ana nego ovde u provniciji i manjim mestima” – ABiH. U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t. augusta on }e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava seljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe.”33 Ponukani izjavom D`afera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponoviti svoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa najo{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv razdrobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|u Bosne i Srbije”. 3101/1939. ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni su autonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedinstvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda. 15. pa }e im se tim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima.

N. te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret. str. 4299/1939. dobiva se u knji`ari Bra}a Jakši}. jer po istom pravu na ujedinjenje koje tra`e Hrvati i Srbi to pravo mogu da potra`uju. P. KBUDB – Pov. Ba~ku Palanku isto~no od Iloka. ABiH. koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir. Banja Luka. KBUDB – Pov. 5646/1940. DZ. i on je sastavio za taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. aktivnosti i revnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakoj vrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dr`ave. U svojim zavr{nim razmatranjima. Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH.. a politi~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji. 5880/1939..Gakovi}. Interesantno obrazla`e i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije koncepcije. ~etni~ka udru`enja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskim organizacijama i politi~kim li~nostima. Broj ~etni~kih udru`enja se pove}ao. na Tovarnik. Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavate sukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH. nema ni sporazuma ni sa`ivljavanja”.. KBUDB – Pov. DZ.. DZ. 4138/1939. i prolivena krv nas ne sjedini. 3101/1939. To treba da upamti i Spaho i svaka druga sorta. dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba. on }e o sporazmu sa Hrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali. DZ. KBUDB – Pov. 1939. i da je tako svjedo~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata.. Ivan Lorkovi}. Bla`uju kod Sarajeva ABiH. Gakovi} }e u svom izdanju objaviti knji`icu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnografski pregled Bosne. i hrvatski – ujedniti sve Hrvate..39 Pored neuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene. DZ.41 Navode}i razlike nacionalnih volje ne mo`e se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti. KBUDB – Pov. pa Bosnom i Neretvom do mora. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak u Evropu Masariku. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. i u krajnjoj liniji svih Jugoslovena. na Ra~u i odatle uz Savu do Šamca. DZ.. Kraji{nik Petar N.. KBUDB – Pov. DZ.40 Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nosti njenog rje{avanja.. Bosna vilajet. 4284/1939. ali ne uspijevaju da organizuju mjesne odbore. Lorkovi}eva je granica išla isto~no od Subotice na Ba~. 3253/1939. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum. Br~kom ABiH. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati na istom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomiju Bosne. 2091/1939. 3627/1939.. koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”. Ove 1939. 1791/1940. Izdanje piš~evo. Visokom ABiH. 190/1939. Zenici ABiH.. Tuzli ABiH. DZ. DZ.. Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizacije su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine na cijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina. 37. 1817/1939. Kijevu kod Sarajeva ABiH. pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i D`afer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanski Srbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH. KBUDB – Pov. Ta~no je da Hrvati ne `ele da se izdvoje iz 39 40 41 64 . sve Slovence i samo jedan dio Srba i postati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji..…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo na pamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr. KBUDB – Pov. U uzavreloj politi~koj atmosferi. DZ. 285/1940. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci i manje grupe.

Simo Erakovi}. Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u.” I zaista je ~etrdeseta godina 20. Jovan Simi}. sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e se vrlo brzo. Pov. jer je polemiku oko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura. bogatstva. Mihajlo Vasi}. pitanja naše unutarnje politike a pogotovo spoljne politi~ke situacije. advokat. godine predsjedniku ministarskog savjeta Dragiši Cvetkovi}u. koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova – zbog polo`aja na Balkanu („ki~ma Balkana”). Oni su na poziv episkopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odr`ali jedan sastanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je publikovana i u novinama. kulture („Hegemonija je i srpski duh”). trgovac. Ugarska u Pe{ti. dalmatinskom i hrvatskom Primorju. policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju i spoljnu politi~ku situaciju. potpukovnik u penziji. ali tra`e u njoj ono što su Mad`ari imali u Austro-Ugarskoj. i doslovce … da Hrvatski nacionalizam li~i na mad`arski kao jaje na jaje. i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti. tako i pojedinaca42 da se ujedine i ponovno organizuje. simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci... Dušan Ðeri}. moglo bi se prili~no lako sporazumjeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita. u kafani. 42 43 65 . te da „sa Hrvatima u Bosni. kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enjima zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave. 37-38 Bogdan M. pritisak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima se po~ela dogovarati. dr D`afera Kulenovi}a o autonomiji Bosne.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih Jugoslavije. poveš}e se odmah protivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovnik nije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode. ono u toliko pre. Njihovi dogovori su rezultirali. Kre~kovi}. a dodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda. na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine je upozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposredno dostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu.” – ABiH. nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici. u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijem politi~kom doga|aju. Milan Popi}. organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba. starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. 4258/1939. episkop zvorni~ko-tuzlanski. kako grupa.S. i boriti se svojom privatnom inicijativom kao i za Austrije…. tako|e potpukovnik u penziji. vojni~kog presti`a. prvi poslije 20 godina u ovim krajevima. a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na 1918. Nikifor Todi}. njihove brojnosti. vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjena naporima srpskog naroda. Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914. Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj. Po nare|enju bana. … Niko ne pokre}e od Srba ovu akciju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i. iako imaju jednu nacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.. ako Srbi iz ~isto srpskih krajeva pojme ovu stvar. ali sa Zagrebom ne. a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti. pa poslao oktobra 1939. DZ. što za ova pitanja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a. senator. Ali. proto Jovan Magaraševi}. U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}. U po~etku. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji.

Veljko Pr`ulj. – ABiH. DZ. jer je letak sa sabora dijeljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH. Ljubo Jovanovi}. Mihajlo Vasi}. Save”. jer ne `elimo da postanemo izdajice narodne i dr`avne zavjetne misli. Nikola Baroš. XII 1939. Tesli}a. Joka Šiljak. za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi ~estiti sinovi. 7862/1939. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. Te{nja. Prnjavora.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovaj sabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”. Lazo Risti}. 246. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjem pitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. `eljezni~ki ~inovnik kao predstavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva. da se srpski krajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije. trgovac. zubar. 4745/1939. Dr. te Jovan Vukoti}. Mihajlo Markovi}. a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dr`avi. Miki}. sudija Okru`nog suda kao predstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”. Nikifor Vasiljevi}. ~inovnik trgova~ke komore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”. Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja. Rajko Popovi}. Mostara. Š}epan Mari}. Obrad Mi~i}. 270/1940. Todor Jakši}. {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}a srpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavjujemo. Pojezine. Protestujemo. da }emo se kao u pro{losti. a planirane su i pretkonferencije delegata iz Sarajeva. str. Svi danas koji smo bar malo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno ne cepamo”. što se pokazalo kao ta~no. Biha}a. potpukovnik u penziji. Jovan Vasiljevi}.. advokat. Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da „ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” ali je gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umno`eni i dijeljeni u svima srpskim krajevima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Modri~e. Vaso Marinkovi}. Banja Luke. sudija Sreskog suda kao predstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo. Rajko Milanovi}. KBUDB – Pov. DZ. ljekar. Pero Jovanovi}. Šorše Vaskovi}. Dragutin Bu~i}. trgovac predstavnik društva „Sv. dr`avni tu`ilac. Dr Voja Besarovi}. bravar. dr Stevo Mil~i}.. da se slo`e kao bi se „obilje`io jasan nacionalni program”. te prota Nikola Skaki} isrped društva „Krajišnik”. upravitelj gra|anske škole. kroja~. Svetozar Cali}. sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}. Tuzle i Biha}a na kojima }e se sastaviti rezolucija. Odlu~no protestujemo protiv svih akcija i poku{aja. Jajca i drugih mjesta..d. Savo Ljubibrati}. KBUDB – Pov.. staklar ispred Srpskog kluba.. Bosanske Krupe. nego sva pokoljenja od Kosova. Svetolik Popovi}. Simo Umi~evi} ispred Udru`enja Srba interniraca. Vojo Vasiljevi}. pukovnik u penziji. apotekar. Na ovaj sastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava. dru{tava 31. Marko”. Ð.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. DZ. Stevan Jakši} knji`ar. Skugri}a. ~inovnik banske uprave ispred Zadruge Srpkinja. dr Milan Neškovi}. 44 45 46 66 . trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca. Mercep Kosta.46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazotrgovac. ljekar. Bilbija Marko. To ~inimo. tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga {to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim. koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugoslovenske dr`ave. Crne Gore i ostalih srpskih zemalja. trgovac. advokat. 2. trgovac. bivši senator kao predstavnik Bratstva „Sv. gostioni~ar. direktor gimnazije. ljevar kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva. – ABiH. kao i omladinu da zbiju redove. trgovac. n. KBUDB – Pov.

47 Stari radikali su 5. pozivanje kako na zajedni~ku vjekovnu pro{lost i sudbinu. Institut za istoriju u Sarajevu. DZ. godine. Marko Bilbija. kazand`ija. knji`evnik. kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostalim srpskim pokrajinama. KBUDB – Pov. te da se preko toga ~ina i zavjeta koji su dati ne bi moglo pre}i. trgovac i Ðorde Bobarevi}.. tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom. pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a. podpredsjednici: Uroš ^ovi}. ~uvanje srpskog nacionalnog obilje`ja Bosne i Hercegovine..S.. clanovi: in`injer Mašo Jovanovi}. sekretar Narodne odbrane.48 Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu govoriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vesti i letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata va`an zbog odbrane zemlje. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Sporazum je bio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da 47 48 49 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor. te Vojislav Pr`ulj. – ABiH. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Novog Sarajeva. predsednik Srpskog kluba. vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosne i Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”. 67 . Š}epan Mari}.” Ovaj Savjet je trebao biti sredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva. ~inovnik Saveza srpskih zemljoradni~kih zadruga. U izvršni odbor su ušli: predsjednik Milan Bo`i}. 7862/1939. 253-263. januara 1940. direktor Dr`avne štamparije i Jovanka Šiljak. školski nadzornik u penziji. te na `elju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918. penzioner. sekretar: Rajko Popovi}. Marko Markovi}. Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}. Jovanka Jankovi}. sudija. str. sudija i Nikola Triši}. pretsjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu. u Sarajevu dr`ali svoju konferenciju.49 Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosni i Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju. 33. a na samoj konferenciji se osvrnula na lo{ polo`aj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja bi uklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pru`ana nikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. Cilj ovog savjeta je „{to intenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli. in`injer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}. Upravni odbor su sacinjavali: predsjednik dr Savo Ljubibrati}. in`injer Mašo Jovanovi} i Vladimir Blagojevi}. poslovo|a. podpredsjednici: Milan Bo`i}. dakle protiv autonomije. Krsto Mercep. blagajnik: Hamdija Nikši}. 3300/1940. 2004. KBUDB – Pov. Navodile su se obostrane `rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}. Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a. direktor Trgovacko-industrjske komore. sekretari: Rajko Popovi}. industrijalca i radikalskog uglednika. apelacioni sudija. Specifi~nost ove grupe sa Du{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine. ABiH. Jovan Vukoti}. Prilozi.. Svoje konferencije su radikali odr`ali i u Zenici i Rogatici. Nikola Baroš iz udu`enja dobrovoljaca.

mo`e on da bude i istinski dobar ~ovjek. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etka rata. a i osamdeset ~etvrtim letkom. – ABiH. izgleda najve}eg govornka isto~ne Bosne. konzervativne i netolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nije se pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazila`enju navedenih granica. raspu{tanju vojske. materijalno spremni. broj~ane slabosti i njene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom. [e}era nije bilo ni dekagrama. Izgledalo je da `ivimo u srcu najgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narod pri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la. koja ima da odlu~uje o ratu i miru. a pola seoskih ku}a provelo je Bo`i} i Bajram u mraku. da je on tvorac sporazuma. sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima. poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki put koji bi ih vodio jedinstvenom stavu. {to sirotinji pripada. januara 1941. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostao je formalno bez hljeba. Iz takve sredine. bojati se krvavog prolje}a”. kao ni ulja. jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja. mo`e on da i sam vjeruje. Pov. te nedostatkom kulture koja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje o g. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultat istro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini.”50 50 Isti letak rasturan 8. 722/41. agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu. DZ. ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbi reaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jedne vlade.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sa naslovom „Poslije mirne zime. a kamo li pro{la glavna opasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimske mjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovno potpuno ujedinjeni. nezrele za mogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu.…” Miris rata je bio na pragu. da se osoli zaoblica.…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred prodavnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnim vje`bama. vojni~ki jaki. Nigdje nije bilo ni zrna soli. pokretu komora i stoke. optere}enom vjerskim suprotnostima. te se silina rasprava oko Sporazuma u njemu i izgubila. 68 . Cvetkovi}u. uznemiruju}im vijestima sa rijetkih radio aparata.

The beginning of the war cut short the expected denouement of this political act. 69 . Summary Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their political leaders and prominent personages saw their vital national interest and future only in a community with Serbia.. The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was completely denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.. Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ek was seen as framework in which they could think about their own future only for a very short time.S.

GODINE APSTRAKT: Rad se temelji. Pera Todorovi} je list obnovio 1886. Jovanovi}. godine ali ga zbog sukoba sa ostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}. Hrvata i Slovenaca „Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929. Beograd 1934.1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazila povremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li u zatvoru. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nije prihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost.. od 1915 do 1918. U periodu okupacije. U radu je data i analiza uzroka ponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njih politi~kih zbivanja. Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kih partija. str. januara 1881. na objavljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Beograd 1908. pored poznatih izvora i literature. U ovom periodu njegov uticaj na razvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan. godine. 167-223.48:329 SAMOUPRAVA "1936" O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. U tom broju objavljen je program ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumu tada{nje Srbije. kao lista novosnovane Jugoslovenske Radikalne Zajednice.Bojan SIMI] Institut za noviju istoriju Srbije. „Pera Todorovi}”. Politi~ke i pravne rasprave I.2 Od 1886. 70 . Beograd UDK 070. Najpoznatiji urednik u 1 2 S. Vlada Milana Obrenovi}a. novinar koji je po re~ima Slobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao ili ismevao jednu odre|enu li~nost. glavnog urednika obnovljene . godine stvarni direktor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}. O tome videti S. Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20. godine kao glavni organ Narodne radikalne stranke (NRS). Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi. godine „Samouprava” nije izlazila. U Kraljevini Srba. Jovanovi}.Samouprave''. FEBRUARA 1936. pa sve do 1920.

ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade. Ovaj istaknuti novinar. januara 1929.B. Teši}.. Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samouprave” u periodu od 1921. str. Prilikom pisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a. Vlada Milana Stojadinovi}a. novembra 1937. jedan od najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nu ulogu i u ranijem periodu. decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a.4 Stranka je prijavljena Ministarstvu unutra{njih poslova 19. Belgiji i Holandiji. ovaj prekid u izla`enju izazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti. do 1923. urednik i ~esto uvodni~ar. godine. Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima. predsednika vlade. 28. u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj diktaturi. Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939. prvo pri delegaciji u @enevi (1923). godine. formiranom u doba diktature. zadr`avaju}i se u Francuskoj. ~ovek velike li~ne kulture. ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za partijskim listom. godine javila se `elja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnog odbora radikala. godine. O osnivanju partije i odabiru imena videti: T. Ve} te 1935. Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi. i D. Nema~koj. koji se nalazio na ~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra. odustao je od saradnje sa re`imskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS). Stojkov. Dnevnik 1936–1941. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena od predstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS). avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovima „Politika” i „Vreme” sutradan. i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre 6. M. koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u decembru 1935. nadre|en svoj drugoj partijskoj {tampi. godine. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samouprava”. Novi Sad 2000. Poslednji broj lista iza{ao je 5.janura 1929. Za mesto urednika Stojadinovi} je nakon 18. Svoj `urnalisti~ki rad zapo~eo je u listu „Politika” jo{ 1919. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. Naravno. Antona Koro{ca. Ovi politi~ari re{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila ime Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). List je vi|en kao centralni organ stranke. Jovanovi}-Stoimirovi}. godine. 20. Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17. Beograd 1985. studirao je prava u Beogradu i [vajcarskoj. a posle pri Jugoslovenskom poslan3 4 5 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumarevi}. avgusta 1935.5 Kasnije je bio i ata{e za {tampu.. Beograd 1997. godine predstavljao je doba ubla`avanja „stega” diktature i bu|enja partijskog `ivota. On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila u Narodnoj biblioteci. 71 . ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”. rodom iz Smedereva. Knez Pavle Kara|or|evi}.3 Period od 1935. Mehmeda Spaha. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}. Slovenske ljudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke i obave{tava pristalice i javnost.

Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu do najsitnijih detalja. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povodom ponovnog izdavanja „Samouprave”. U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravi i pogana jezika”. stvu u Berlinu (1929). Stoimirovi} je kako sam ka`e „ostao veran kruni”. preko tro{kova {tampe. 32. direktora agencije „Avala” i visoka funkcija u Centralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednika vlade u`ivao. 1938. od personalnih izdataka.800 dinara na godi{njem nivou. Matica srpska. Dnevnik 1936-1941.63 dinara. da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisivanje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940. Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao. Ovo upadljivo izostavljanje Stoimirovi}a.603.000 dinara. 72 . Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd i preduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista. M. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evim rukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu. do 1935. Pritom treba uzeti u obzir da list nije izlazio nedeljom.800 dinara. Predvi|eni prihodi od prodaje.000 dinara.478.9 Ve} 10. 10. do 7. ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju. osim u kratkom periodu od 26. dokument pod oznakom M. Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karad`i}a 14a. njegovu strukturu i mogu}u perspektivu. Stojadinovi} je poverio obiman i va`an posao oko organizacije lista. str. Rukopisno odeljenje. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izra`aja i u realnoj proceni prihoda koje list mo`e da ostvari. Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je list posle njegovog odlaska imao potra`ivanja od 500. Novi Sad 2000. posledica je toga što je Stoimirovi}.026. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez 6 7 8 9 10 11 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat ni pakt”. godine Stoimirovi} je pokrenuo. izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnika dok je bio na vlasti. nakon pada Stojadinovi}a. U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. Arhiv Jugoslavije. pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. uporedo sa poslom urednika „Samouprave”. Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i probleme vezane za pokretanje jednog lista.6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neophodnijim. kao što je prvobitno predvi|eno. U periodu od 1932. pretplate i oglasa bili su 674. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od planiranog i da je iznosio ogromnih 1.8 nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronala`enje prostorija za redakciju. ostao uz Cvetkovi}a. i to samo uzgred. Ovom darovitom i ve} tada iskusnom novinaru. a o Stojadinovi}u je zadr`ao lepo mišljenje.13.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Jovanovi}-Stoimirovi}. Zbirka Centralnog presbirooa (38) fascikla 75. daleko manji od predvi|enih rashoda koji iznose 1. Taj posao sastojao se ne samo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”). godine. pa do eventualnih vanrednih izdataka.323. novog predsednika vlade. godine. 9.10 Samim tim budu}i urednik je predvideo deficit lista za prvu godinu izla`enja (1936) u vrednosti od 804.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom poznavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su `elelo da plasiraju novoosnovani list.

172. Za ovaj zaklju~ak dovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda. a vreme izlaska je od 18. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan je Du{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim `eljama da ne snosi svu odgovornost za izdavanje lista. Agonija dve Jugoslavije. 5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se list ne bi vra}ao”12. str.13. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neumorno borio za pravdu. Beograd 1991. 37. godine. bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost: 1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih). 3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj. Novi Sad 2000. a negde u ovom periodu obnovljena je i sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO. pomereno na 16 ~asova..323. 73 . neposredno pred sam po~etak izla`enja lista. dvostruko ve}a. februara 1936. slobodu i demokratiju”. Petranovi}. Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štamparija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine. 11. Novi Sad 2000. velikih subvencija od strane vlasti. da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gde je `iveo srpski narod. 32.000 primeraka. Ze~evi}. isticati mu~eni{tvo i `elje pokojnog kralja za povratak demokratiji.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskom Preduze}u „Vreme AD”. Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~ki deo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”.B. odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima.50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”. Ve} u po~etku jasno je bilo. U prvom broju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”. Rukopisno odeljenje. M. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Jovanovi}-Stoimirovi}. kao {to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. potpisan od strane Stojadinovi}a. poklapala su se sa onim {to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio na vlasti: Kralj Aleksandar i 6. 1937. cena je bila jedan dinar. Jovanovi}-Stoimirovi}.. B. Prema podacima CPB-a iz 1937. M. Beograd. Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20. kritikovati Jevti}a i ljude oko njega za postoje}e stanje u zemlji. koji svojim imenom „simboli~ki 12 13 14 15 16 Matica srpska. godine tira` „Samouprave” bio je 10. Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uva`eni jer list nije izlazio nedeljom. tira`u koji }e list te{ko dosti}i u budu}nosti. Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}a vezane za unapre|enje lista. str.14 Uputstva koja je dobio od samog predsednika vlade. Dnevnik 1936–1941. M.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenske radikalne zajednice.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938. dokument pod oznakom M. Dnevnik 1936–1941. Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka. januar ne smeju se dirati. 2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutarnjih tako i ve~ernjih listova. 4) Da cena primerka bude 0. Koro{ca i Spaha. str.

U toku oktobra 1938. 1 od 20.23 17 18 19 20 21 22 23 Samouprava. Samouprava. eti~ka snaga i jugoslovenska borbenost Slovenske ljudske stranke. br. gde se i nalazila redakcija Samouprave. nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”. tako i oni koji nisu imali naro~ito povoljan stav prema vladi. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajednice. februara 1936. Jasno je da je ovaj ~lanak. Naime tekstovi su {tampani }irilicom i latinicom. 1 od 20. koja je donosila detaljne informacije o aktivnostima strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}ano na „grehe” pripadnika opozicije. 65 od 8. Da taj apel nije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8. `ivotna energija i moralna visina Jugoslovenske muslimanske organizacije”. nagove{tava pravi i najbli`i put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”. pre svega Centralnog presbiroa. {tampan na prvoj strani lista. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemlje koji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama.20 List je izlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja. List Samouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove.godine. nepuna tri meseca od ponovnog pokretanja lista. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karad`i}a 14. Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnika bila je iz „Samouprave” i CPB-a.19 Sama `elja da se prika`e jedinstvo novih partnera uo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozi partijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikuju se „neki prijatelji” zbog njihovog „le`ernog odazivanja”. „Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih izdvajamo „Partijska kretanja”. godine. br. neke njihove izjave i postupke. Mora se dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz prilo`enih podataka o prodaji i tira`u mo`e naslutiti. br. kako oni pod upravom ili bliski JRZ. maja 1936. Uskrs i 1. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su prenosili drugi listovi. Prazni~na izdanja štampala su se na Bo`i}. godine taj broj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju. odraz nezadovoljstva uredni{tva prodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne. Isto. decembra na dan Ujedinjenja.21 Istorijatom lista.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. od osnivanja do 1929. objavljenim u prvom broju. 74 .18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`na pregnu}a Narodne radikalne stranke. Imaju}i to u vidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti. obave{tavanja i moralnog sna`enja na{ih partiskih pripadnika”. Prvi broj kao i naredni. Samouprava.17 Cilj lista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „`i`a na{eg partijskog `ivota u pogledu prosve}ivanja. februara 1936. pa ~ak i „povr{nog i pogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”. godine. na srpskom i na slovena~kom jeziku. Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku. maja.22 U daljem delu ~lanka podse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”. U toku septembra 1936. Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampe i da usmerava njeno pisanje. To je naravno bila posledica pritisaka odnosno „preporuka” dr`avnih organa. godine samo je podvu~en kontinuitet.

00 3 028.00 10 078.50 15 627. instalacija..80 4 843.00 31 177.75 79 379.85 45 527.07 258 548. izdavanja i vo|enja jednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izla`enja u kome se vidi pravo poslovanje ovog lista: Bilans „Samouprave” za 1936.35 61 127. Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja.83 2 764. telegrami.00 49 132. takse.00 17 535.95 5 474.80 1 512 617.me|ugradski razgovori pretplata ~asopisa i listova kancelarijski materijal kompleti "Samouprave" biblioteka – knjige putni tro{kovi po{tarina. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. ~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe "Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos instalacija osvetljenja provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una Ukupno re`ija Otpis od name{taja 50% Otpis od pribora 70% Ukupno otpisi UKUPNO RASHODI 745 194.60 103 594.50 75 .50 3 009. godinu Tabela rashoda [tampanje [tampanje lista Kli{ea Po{tarina ekspedicije lista Materijal za pakovanje i razno Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i Ukupno [tampanje Re`ija Plate urednika i presbiroa Honorari saradnika.40 3 230.90 610 503.50 20 105..07 856 823.85 36 290.B.85 4 321.83 5 545.00 9 130.00 3 425.66 30 815. ~lanci Plate administracije Organizacija pretplate Kirija Ogrev i osvetljenje Telefon: pretplata.

868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno. uz obra~unat odbitak za takse i provizije Pretplata Napla}eno do 31. pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao. S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”. decembra 1936 Du`nici nenapla}ene pretplate Ukupno pretplata Prodaja preko revizora Prodaja na broj Prodaja van ku}e – napla}eno Prodaja u ku}i – napla}eno Ukupno prodaja MAKULATURA – stare novine UKUPNI PRIHODI 13 412. Prave 24 Matica srpska.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke. ekonomsko poslovanje lista. fascikla pod oznakom M. {to „van ku}e”.75 7 795. napla}eno samo 21. ali je i od toga napla}eno oko 40%.90 139 625.207. za normalno funkcionisanje neophodne su bile donacije.395.00 201 934.63 Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti. 76 .13.284. Rukopisno odeljenje. GODINI 1 026 603. Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje. Samo u toku 1936.75 8 439.75 dinara.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine list je dotiran sa ~ak 1.25 94 677. zna~i da je efektivno prodato 80 primeraka po broju. Tabela prihoda Prihodi od oglasa Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936.20 GUBITAK U 1936. U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 brojeva.20 341 559. Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate. potpuno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista.00 21 207. jasno je da je redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje list ostvaruje.000 dinara. Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale su se od 7. Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”.00 486 013. {to „u ku}i”. prose~no je prodato1284 primeraka po broju.000 pa ~ak do 100. {to i nije bio primarni cilj njegovih osniva~a.20 7 119.

On je 25 26 27 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. i njegovoj `elji da svoj uticaj i uticaj politi~ke stranke koju je `eleo da kontroli{e i njome upravlja. glasa i izbora. Matica srpska. fascikla pod oznakom M. Treba imati u vidu da je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji.27 Formirani su i Upravni i Nadzorni odbor od pet. Dimi}.B. 77 . dobrotvori i veliki dobrotvori. a da je cena oba lista bila dinar. razloge treba tra`iti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovane stranke. prvi to nisu imali. (1cm) 6 din. Beograd 1998. dok su drugopomenuti imali pravo u~ešca. Skup{tina Udru`enja sastajala se jednom godi{nje i to u mesecu decembru. str. Postojali su poma`u}i i redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i.. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. pro{iri i u~ini dostupnijim {to {irim narodnim masama. koji su barem jednom mese~no imali svoje sednice. naro~ito Milana Stojadinovi}a. odnosno tri ~lana.. Lj. Ovakvom cenom.6% nepismenih..26 Finansiranje Udru`enja predvi|eno je prevashodno od ~lanskih uloga. 1 red 3 dinara *Mali oglasi najmanje tri reda + dr`avna taksa Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12 do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklamni deo” ili „tekstovni deo”). Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od 5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava. ~ak i do tri puta jeftinijom. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke. Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava.395. Rukopisno odeljenje. bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikad bila „Samouprava”. 88. Nije zanemarljivo da je „Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica. ^lan ovog udru`enja mogao je biti svaki ~lan JRZ. `elelo se privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava.25 Tarifa za oglase u „Samoupravi” Strana Cela Polovina ^etvrtina jedanput 2 000 1 000 500 2 puta 3 600 1 800 900 3 puta 4 800 2 400 1 200 5 puta 7 500 3 750 1 875 Jedan stubac (10cm) 60 din. Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imao prava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara. Status ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga. Poma`u}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara. Cilj udru`enja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke Jugoslovenske Radikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske propagande”. Srbi i Jugoslavija. Pored lista osnovano je i Udru`enje nakladnog fonda lista „Samouprava”.13. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 44.

dokument pod oznakom M. to i bio. u kome se izra`ava protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samouprava”. da potvr|uje Uprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne mo`e da se slo`i. i njegove saradnike. ^ak ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom opredeljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskog naroda pa i dr`ave. mesto i banku gde }e se novac ~uvati. ali je fakti~ki. ve} posle razlaza sa GO NRS. T.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji same stranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. najve}i srpski politi~ar. Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. ne samo zato {to im je bila malo poznata. nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugove~nost. List „Samouprava” trebalo je da poslu`i kao sredstvo na tom putu. Acu Stanojevi}a. Predstavljaju}i se kao naslednik Nikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i} osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”. jer se time „`eli da unese zabuna u radikalske redove”. krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enje li~nih pozicija kako u stranci tako i u dr`avi.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednog partijskog lista po`uri. Po{to je iz sukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik. Stojadinovi}a. stranku ~iji je vo|a bio Nikola Pa{i}.28 Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke. 142. str. Stojkov. godine. februara 1936. Sam naziv Samouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije. godine nosi sa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir. organizacija stranke nije bila potpuno izvr{ena. Imaju}i u vidu da re`imska i cenzurisana {tampa nije `elela niti smela da {tampa ovo saop{tenje ono je {ireno u formi letka.395. Stojkov. Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odr`anoj juna 1936. mogao je da tra`i i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora. T. Rukopisno odeljenje.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 141-142. 28 29 30 31 Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. Poku{avao je da „formalnog” naslednika Pa{i}a u stranci. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na kome je prethodno bio Aca Stanojevi}. davao saglasnost na tro{enje sredstava. naro~ito Mi{u Trifunovi}a i Lazara Markovi}a. str. i sebe promovi{e kao vo|u radikala. Matica srpska. dobiv{i podr{ku kneza i kolega iz vlade i stranke Koro{ca i Spaha. februara 1936. partiju koja je u vreme nastajanja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. Beograd 1985. Vlada Milana Stojadinovi}a. „gurne u stranu”. na funkcionisanje i rad lista bio ogroman29. Beograd 1985. Srpske narodne mase nisu pokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku. Sve to je Milan Stojadinovi} `eleo da prisvoji za sebe.13. Vlada Milana Stojadinovi}a. 78 . To se vidi i u tome što je Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936.

000 primeraka. dok je va`nu ulogu u listu imao Stojadinovi}ev mla|i brat.000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150. O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M.. jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. str. godine. U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke. februara 1936. str. marta 1936. zavr{ena je njegovom medijskom dominacijom u odnosu na konkurenciju. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali su Stojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalom Petrom @ivkovi}em. 404-408.35 Propagandna ofanziva Milana Stojadinovi}a zapo~eta februara 1936. Novi Sad 2000. 33. ina~e novinar.33 Preuzimanjem drugog po tira`u beogradskog lista. Njega je otkupio Milan Stojadinovi} sa prijateljima. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. 79 . Dnevnik 1936–1941. Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosno u~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati. {to se posebno odnosilo na prostore naseljene srpskim `ivljem. glavni urednik je ostao Grgur Kosti}. Vreme od 7. i prvih meseci 1936.B. razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”.. Vreme je imalo tira` do 130. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. Jovanovi}-Stoimirovi}. Novi Sad 2000. godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”. Dragomir Stojadinovi}. Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. kao Stojadinovi}ev recept kako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja. redigovao njegove uvodnike i ~lanke. nego mu dati i dodatnu funkciju u ovom sukobu. ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predstavljaju va`an ~inilac ka tom cilju. 7. Jovanovi}-Stoimirovi}. Kontroli{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6. poklanjao mu je nekoliko ~asova dnevno. marta u Narodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao „definitivan slom reakcije i fa{izma”. 32 33 34 35 M. Stojadinovi} je hteo da svojim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku. @elja Milana Stojadinovi}a je bila da se predstavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji.34 List je trebalo da poslu`i u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”. Naime. Dnevnik 1936–1941.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal dr Ljuba Popovi}. Iako je i kasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada je uticaj predsednika vlade bio nesumljiv. pa ~ak i fotografije.

Summary About refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936 The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936. Stojadinovi} refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of the Radical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. In order to confirm that victory. 80 . at the end of 1935 and beggining of 1936. representatives of Slovenian and Bosnian Muslims. The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of newspaper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promote Milan Stojadinovi} as chief of the government party. ended with Stojadinovic victory. with the help of colleagues from the government Koro{ec and Spaho. is closely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia. leader of all radicals and the sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia. Struggle power in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between the prime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party.

Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je poslednjih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau~nih tuma~enja (zavere.d... „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. mitologije. 1-4/2001. Branislav Kova~evi}. septembra 1944. n. svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu. urote. GODINE APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima koje su dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevska vlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. S pozivom na knjigu dokumenata. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske (1943–1945).d.d. septembra 1944. Beograd 1999. Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943– 1944. 81 .: studija i dokumenti /Mom~ilo Pavlovi}. Leskovac 1995. n. Podgorica 2003. Ðoko Tripkovi}. Arhiva Srbije i Crne Gore i literature. GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944.489 (497.. Tokovi istorije. Br.1) "1942/1944" 355. VIG br. U daljem tekstu: M. Pisan je na osnovu gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta. Beograd UDK 94 (497. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca da iskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okviru jugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene politi~kom pozadinom. septembra 1994. Pre toga tekst objavljen u listu Politika. Ðor|e Stankovi}. n. 27–28. U daljem tekstu: Ðor|e Stankovi}. Office od Air Force History Headquartes USAF. dezinformacije.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji treba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih 1 Videti: Milovan D`elebd`i}. New York 1973.1) "1942/1944" JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA. The Army Force in Word War II. U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. godine – operacija ‘Ratweek’”. Beograd pod bombama. D`elebd`i}.) oko naru~ioca bombardovanja. Combat Shronology. /Istorijski stereotipi i stvarnost/”. Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. do 7. itd. Veroljub Trajkovi}.Dr Milan TERZI] Vojnoistorijski institut. 3/1970.

29F. Od 30. je depeša br. k. juna 1942. Od 7. 28/3. 171. 30/6. br. strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. A VII. 30/6. Tokom 1944. 175II. EV. br. 29F. k. reg. 30/6. 29F. k. k. oktobra 1942. reg. n. k. EV. br. Nakon italijanske kapitulacije. Isto: A VII. EV. k. EV. br. str. Isto: A VII. A VII. je depeša br. EV. k. 29F. Isto: AVII. reg. reg. A VII. EV. najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943. EV. je depeša br. 38. reg. 17/3. 175. EV. k. EV. 29F. EV. 172. k. Isto: A VII. oktobra 1942. EV. 82 . br. 2/3. 10/4. uputio jugoslovenskoj vladi. 29F. Od 21. oktobra 1942. A VII. A VII. Isto: A VII. Jugoslavije. 29F. k. br. 782.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. br. 34/3. reg. AVII. k. je depeša br. br. Isto: Rat i mir |enerala. a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta. reg. 19/5. EV. EV. reg. oktobra 1942. 243. Isto: A VII. 358-360. 175II. juna 1942. reg. Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}. avgusta 1942. reg. br. 287. 30/6. k. k. 30/6. 29F. Mihailovi}. 10/3. A VII. 175II. knj. 33/3. maja 1942. reg. 25/2. reg. Od 30. br. k. EV. br. Isto: AVII. reg. 881. reg. br. reg. EV. 24/6. 16/4. je depeša br. Od 24. oktobra 1942. 29G. A VII. 30/6. 29F. 289. k. 2. Od 14. 857. k. k. septembra 1942. k. je depeša br. 17/3. A VII. 171. k. A VII. Beograd 1981. A VII. EV. Isto: A VII. 30/6. EV. k. 14/8. br. septembra 1942. k. 474. EV. reg. br. 10/5. je depeša br. k. 29F. 18/7. EV. br. 127. 28/3. je depeša br. br.d. Razlozi za tra`enje bombardovanja u prole}e 1942. br. 348. Od 16. EV. oktobra 1942. A VII. Od 13. 796. oktobra 1942. reg. je depeša br. 124 od 29. k. reg. 720. br. je depeša br. br. k. A VII. je depeša br. reg. 36. 171. ^injenice govore da je general Dra`a Mihailovi} u depe{ama upu}enim jugoslovenskoj vladi tra`io bombardovanje ciljeva. k. reg. reg. je depeša br. mogli su biti zbog povla~enja 2 3 Ðor|e Stankovi}. 29F. reg. 30/6. reg. Isto: A VII. 30/6. oktobra 1942. 175. avgusta 1942. EV. br. br. Od 4. k. Izabrani ratni spisi. je depeša br. reg. EV. EV. tom XIV. EV. reg. 29F. 48. EV. k. reg. Od 7. je depeša br. 174. 27/6. 843. EV. reg. je depeša br. 991.d. EV. k. br. 29F. 29F. br. 16/6. Od 17. br. U daljem tekstu: Rat i mir |enerala.2 Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovi}em kod zapadnih Saveznika tra`ila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. A VII. Isto: A VII. Isto: A VII. reg. k. septembra 1942. je depeša br. k. reg. Isto: A VII. 30/6. reg. 30/6. Isto: A VII. EV. br. EV. jula 1942. 337. A VII. br. 29F. 29F. br. Od 11. EV. k. k. 174. avgusta 1942. operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumunski izvori nafte). EV. n. Od 9. marta 1942. br. k. k. je depeša br. EV. br. Od 25. br. k. Isto: A VII. k. 30/9. 178-179. EV. k. EV.d. 29F. reg. br. je depeša br. Isto: A VII. br. reg. Od 9. 178-179. EV. br. 30/6. 30/6. k. I-II. k. br. k. je depeša br. 29F. reg. EV. je depeša br. Od 25. EV. EV. A VII. EV. A VII. 30/6. br. 29F. 30/6. U na{im istra`ivanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom 1942/1943. 30/6. EV. 651. 29F. 30/6. br. EV. maja 1942.3 Najintezivnije tra`enje je u prole}e i naro~ito jesen 1942. EV. EV. br. do 23. reg. 199. 161. A VII. EV. 29G. 30/6. Beograd 1998. reg. 29F. k. A VII. EV. Isto: A VII. br. EV. br. 815. Isto: A VII. br. k. br. Od 5. reg. 7/3. 28/9. 38. EV. A VII. k. Isto: A VII. 29F. br. 192. 803. reg. kao i novembra 1943. 13/2. reg. Od 21. 29G. 1. 29F. 30/6. A VII. br. Isto: A VII. 175II. 174. 175. 30/6. 10/5. k. k. br. 29F. 29F. je depeša br. A VII. reg. 30/6. 476. k. novembra 1942. je depeša br. k. 175. Isto: Dragoljub M. k. reg. br. 174. 34/3. reg. br. Isto: A VII. 171. reg. 18/7. k. Od 15. n. br. br. 29F. od marta 1942. Depeša br. Isto: A VII. reg. Isto: A VII. Od 8. Od 2. Isto: A VII. 163. str. k. EV. Isto: A VII. 29F. Isto: A VII. 175. novembra 1943. EV. reg. 174. Od 15. reg. Isto: A VII. EV. jula 1942. 175. maja 1942. reg. A VII. marta 1942. br. A VII. 228. Isto: A VII. EV. 26/8. jula 1942. A VII. 16/4. reg. je depeša br. 629. reg. EV. Od 15. 20/2. br. reg. maja 1942. Isto: A VII. A VII. reg. reg. A VII. str. k. reg. priredili: Milan Vesovi}. br. reg. br. 692. 30/6. br. br. reg. Isto: A VII. 29F. EV. 285. maja 1942. k. 30/6. EV. k. reg. reg. k. je depeša br. 29F. knj. 16/4. EV. 175. k. br. br. 10/5. br. Isto: A VII. k. reg. k. Rat i mir |enerala. 30/6. je depeša br. Od 11. 18/7. reg. EV. EV. Isto: A VII. je depeša br. Isto: Zbornik NOR-a. Od 8. 30/6. 175. u i oko. br. k. EV. Od 22. 172. 20/2.

novembra 1943. Ca. i po~etkom 1944. Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izra`avanja. ali se na kraju ka`e da je re~ o istom. na to najbolje ukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1.4 Ciljevi ~ije je bombardovanje tra`io Mihailovi}. [ibeniku i Zadru. Zagreb.B. Savezni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. A VII. A VII. br.5 2. 1083. 175II. Bor. novembra 1943. br.. Drni{. je depeša br. Sinj. most na Dunavu prema Pan~evu. A VII. Benkovcu. A VII. reg. Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazduhoplovstva. EV. Jevtovi} Miroljub. 179A. bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor. Celje. reg. kao što je to slu~aj u Nišu. 1232. Mostar (usta{ki severni logor). Rogo`arski i Rakovica. Ljubu{ki. Od 23. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. naselja pre~anskih Nemaca. k. EV. a novembra 1943. k. Trep~a. br. br. je depeša br. Od 23. br. EV. Para}in (fabrika Teokarevi}). k. reg. 70. Sipski kanal. Teokarevi}. 30/6. 2222. 2221. k. je depeša br. 29F. Jesen 1942. dobijene od generala Mihailovi}a. A VII. Ministru informacija za Kikpatrika (B. novembra 1943. Od 23. EV. put Pan~evo–Vr{ac. general Dragoljub Mihailovi}. Beograd 1989. da u slu~aju da do|e do bombardovanja Beograda. br. 14/7. Metkovi} (glavni italijanski saobra}ajni ~vor). k. EV. Gra~acu. neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu. 4 5 83 . što je trebalo da bude bla`a varijanta zbog ne`eljenih postupaka. itd. k. k. reg. 348. br. kako bi se destabililizovao neprijatelj. jula 1943. br. 5/2. 14/2. 2221) tra`eno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo. k. 179A. put Zemun–Beograd. je depeša br. 12/8. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva). Ni{ (`elezni~ka stanica). 2214. Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). Od 1. A VII. 7II. 179A. reg. fabrike Ikarus. Zmaj. kao i Top~ider i Ta{majdan). Perkovi}. Od 5. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab generala Mihailovi}a. br. je depeša br. A VII. da se na `elezni~kim stanicama Perkovi} i Slivno nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati. novembra 1943 je depeša br. Od 9. Si}eva~ka klisura. EV. k. EV. Kninu i Šibeniku. 287. je sa ~etni~ke strane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku. Omi{ (elektri~na centrala). 12/8. str. na kraju se tra`i da se o ovom izveste nadle`ni savezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca. decembra 1942. A VII. Podgorici. decembra 1942. zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u.M. je depeša br. reg. U jednom zahtevu za Beograd (depe{a br. Šta ka`e radio London. reg. januara 1943. A VII. 179A. reg. iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. 1/1. 12/8.. 13/8. Od 23.C. 1765. je depeša br. Jagodina (fabrika Klefis). avgusta 1942. podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovi}a. 1068. Beograd (Savski most. Kranj. EV. reg.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bombardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija da je re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta. koji je tra`io operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. 2215. da se ne bombarduje logor na Banjici gde je veliki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi.

reg. koje je prosle|ivao saveznicima.br. Pov. da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se tra`i: „Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”.Br. Str. februara 1943. 84 . k. 33/1.V. Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba. Str. Budimpe{ta (Ma|arska). koji je 24. br.K. komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu. 279B. U štabu komande u Kairu Str. Pov. Na ovo je 21. EV. Kada je re~ o Zagrebu.Br. Br. Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana. jula 1942. EV. 173. Pov. Od 17. U MIP-u POV. 5097 od 14. priredio Ljubo Boban. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi i Mihailovi} tra`i da saveznici bombarduju Zagreb.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. MIP-u dostavio odgovor Forin Ofisa. k. 10/5. vlada prosledila Ministru dvora. Pov. i 17. Engleza i Amerikanaca zatra`i bombardovanje gradova u Nema~koj. septembra 1942.O.V. kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a. 299. Str. EV. Br. br. novembra 1942. Pov. reg. k. k. Str. br. br. Isto: A VII. br. k. reg.K. k. Br.K. Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe u vojsku. EV. novembra 1942.V. I. 215. 183. za bombardovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nad stanovni{tvom.V. za {to su predlo`eni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okolinom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska. 48.Br.6 Slobodan Jovanovi} je 28. 957. Hrvatskoj. 163. 174. 41/5. dostavio diplomatskim predstavni{tvima zahteve. br. Ba~koj i Kopaoniku.K. EV. br. k.V. str. jula 1942. Ob. Str. br. 1027 od 11. prosledio MIP-u (za Vašington. 3677.Br. Pov.Br. 34/1. U vladi V. reg. dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima u Kraljevu. Pov. 103-28-181. 932. knj. novembra 1942. V.K. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju u zemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je tra`io da se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalija izvr{i bombardovanje Graca i Trsta. 163. Isto: A VII. od 29. Br. Pov. br. Isto: A VII. jula 1942. reg. EV. Za glavne gradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je tra`eno kao opomena zbog zlo~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji. decembra 1942. Ankaru i Moskvu) i za Antoni Idna. zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavnika Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u. pisao podpredsedniku vlade Juraju Krnjevi}u. te da general Mihailovi} smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi. A VII. novembra 1942. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegli~ke vlade 1941–1943. br.7 Potom je Slobodan Jovanovi} 4. reg. 957. 15/1. 57/1. Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak represalija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centara Zagreba. Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`ja izme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji). reg. 932. 684. U MIP-u 6. EV. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu) 6 7 8 9 AJ. 34/1. 8/4. reg.D. 568. je dopis Slobodana Jovanovi}a MIP-u da se od Rusa. Dra~ i Skadar). reg. k. 174.8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba. A VII. A VII. Pov. EV. k. Pov. U MIP-u Str. 173. Str. Br. 621 od 27. 174.9 Maja 1943.K. Zagreb 1988.br. 4/4. Strogo poverljivi delovodni protokol vojnog kabineta Predsedništva vlade.K. A VII. juna 1942. EV. A VII. 978. Slobodan Jovanovi} je 31. novembra 1942. Isto: A VII. da ako bi se ukazala prilika da se usta{ki re`im jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini.

br. A VII. oktobra 1942. 4/1. oktobra 1942. 179.d. Depe{om br. Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici. Rusa i Amerikanaca da se osude pokolji Srba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilo dalje uni{tavanje srpskog naroda. uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa Piterom Bojom 22. EV. je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na Bliskom Istoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim su dostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ine ustaša nad Srbima. 179A. k. Str. EV. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Saveznika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstva i pokolje koje u zemlji vrše okupatori. n. odgovoreno da to trenutno nije mogu}e izvesti. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. A VII. br. kao odgovor na njegovu depe{u br. Ca. na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana.11 Potom je od 5. oktobra 1942. general Dragoljub Mihailovi}. 13/1. reg. reg. aprila 1944. ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom. I pored `elje Engleza da iza|u u susret na{em tra`enju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protiv ovih objekata”. 629: „Bombardovanje bi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne `eli”. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br. da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugoslovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knji`evnog jezika. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanju Cetinja.d. jula 1942. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. U daljem tekstu: Staniša R. 14/7. na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. k. Isto: A VII. da se preko radio Londona `igoše izdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana. A VII.Vlahovi}.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bombardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta. 481 da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. 163. EV. depe{om od 9.. 39.. Ca. reg. A VII.13 General Mihailovi} je kasnije. Birmingham 1985. maja 1943. 2318 od 21. br. da se zapreti bombardovanjem ustaških centara u NDH. A VII. 4/1. 281. Izveštaj od jednog našeg komandanta”. reg. reg. Budimpešte i Sofije. br. 4/1. 85 . sem zahteva za bombardovanjem.M. izveštavaju}i o velikim `rtvama. br. k. 2318 od 21.15 10 11 12 13 14 15 Od 26. depe{a br. elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom tra`enju za bombardovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji. novembra 1943. upu}enom generalu Mihailovi}u. o posledicama bombardovanja Beograda. 45/5. k. „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje. 62 od 20. Staniša R. Vlahovi}. Od 31. br. Isto: A VII. k. 281. n. str. br. k. 265-274. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948. Staniša R.14 a depe{om br. reg. br. kada je na tra`enje generala Mihailovi}a za bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. decembra 1942. 10/1.Br. 275 dostavio je: „Tra`eno od Engleza. 121 koju je Slobodan Jovanovi} uputio generalu Mihailovi}u. aprila 1944.12 Major @ivan Kne`evi} je 23. kao odgovor na njegovu depe{u br. EV. da ustašama treba zapretiti bombardovanjem Zagreba. 179. 178. reg. da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe. k. Zbornik dokumenata iz britanske arhive. EV. Pov.

Ljubljani. AJ.Br. da Italijani dr`e aerodrome Ljubljana. Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo– Mostar–Metkovi}). 882. Iz Lisabona 24. Br. Vara`din (stanica i most na Dravi). 288. Pov. onemogu}avanja neprijatelju da koristi sirovine u Jugoslaviji i tra`i bombardovanje va`nih vojnih objekata. Zagrebu.000 i Slovenci 80. Mostar i Su{ak. Vara`din. Ljubljana–Be~. Zagreb–Budimpe{ta.000 `rtava. ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije na pruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod i Metkovi}). Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica). da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most na Dravi). Potom je od 17. Pov. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona da je.16 Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vlade pod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”. da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru. Direkciji za informativnu slu`bu Br. 182. Ljubljana–Trst. a potvrda je i u dosa16 A VII. a daju se najva`nije `elezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd– Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu. Trep~i (rudnik cinka). predstavlja stavove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugoslaviji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji ve`e 40 neprijateljskih divizija i da tu akciju najvi{e poma`u Srbi koji su do sada dali 900. Karlovac. da je sigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka. Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica). Mostaru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa. Septembra i oktobra 1942. iako samo sa jednim avionom. 86 . sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugoslovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba i odjeku koje je imalo u Hrvatskoj. oktobra 1942. da je njegov uticaj izra`en na pruzi od Broda preko Sarajeva i Mostara do Metkovi}a. Karlovac (stanica i most na Kupi). da Nemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi). septembra 1942. 103-190-663.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH. oktobra 1942. da su glavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gde treba bombardovati `elezni~ki most i stanicu). 882 od 6. Vinkovci. da je zamra~ivanje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb. da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona u kojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune. Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na `elezni~ka raskrsnica sa stanicom i fabrikom lokomotiva i vagona). predla`e se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezorganizacije `elezni~kog saobra}aja. akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu pruge Beograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu. Zagreb (most i `elezni~ka stanica). da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa. delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a. dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljani van njegovog uticaja. Br. zatim Zagreb–Kralovac. EV. da su objekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu.

EV.18 Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. da je bacan materijal. majora Gligorijevi}a. da nije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana. br. `elezni~ki ~vor Zagreb. da shvata razloge za „neprakti~nost operacija u sada{njem momentu”. te aerodrumi Zemun. U tekstu se na kraju ka`e da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima tra`i bombardovanje pojedinih ciljeva. da bi efekat bio u materijalnim rezultatima razaranja ~ime bi se presekao saobra}aj. br. `elezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~ke mogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijati informacije. Brod–Sarajevo. reg. 1/1. dostavio je savezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. okrenuli bi se protiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11. da je ~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretno za odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”. 29D. EV. da istovremeno treba bacati letke. koja bi mogla da objasni situaciju”: da je u toku pro{le (1942. 87 . Trep~i. 2147. da se poseduju karte 1:1. `elezni~ki ~vor u Zidanom mostu. sirovine u Boru. dodaju}i: „Ali mi uzimamo slobodu ipak da dademo slede}e na{e primedbe. H. general Dragoljub Mihailovi}. da su najva`niji objekti za bombardovanje `elezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju. k. Trbovlju i Zenici. Crom) zahtev: da treba bombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi}eve redove doveli oni koji oklevaju. marta. H. 53/2. `elezni~ki most u Karlovcu. dodaju}i „Mi bi pozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli do Durmitora. na~elnik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu. k. reg.. 2/1. da je put iznosio 14 sati. br. ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska vojska. Mostar. EV.000. da bi bombardovanje „bila najbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”.. Isto: A VII. `elezni~ki most na Savi u Beogradu. 29B. da{njim letovima nad Jugoslavijom. k. da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskih avijati~ara koji poznaju ciljeve. da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni. Ljubljana i grad Banja Luka kao operativna baza usta{a. da bombardovanje neposredno potpoma`e ~etni~ku akciju. Nema~ku i Ma|arsku. `elezni~ki most u Osijeku. A VII.. a ono bi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~ali bi polo`aj u narodu. 127. reg. prema {to skora{njoj Va{oj `elji”. o 17 18 A VII.17 Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30. br. ameri~kom pukovniku Kromu (W. januara 1943. a bombardovanje Trep~e i Bora prekid eksploatacije. prepis dokumenta. da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kombinovati pojedina~ne i grupne ciljeve. Zagreb. da bi tek nakon prvih akcija sledila poja~ana protivvazdu{na odbrana.M.000 gde su ciljevi ucrtani. da je bilo 9 letova.

reg. da }e Mihailovi} o tome izvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 179D.br. 12/5. br. kako se ka`e.20 a da se jugoslovenska strana 19 20 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a. pukovniku Putniku. iznala`enje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad 88 . marta 1943. zatim se daju predlozi šifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen. Zbog toga pukovnik Putnik predla`e da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e ga izvestiti o ovim dogovorima.” Dalje se ka`e: da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihvata saradnja. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davati nama. Ob. javljanje Mihailovi}a o mestu i vremenu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije. te na kraju pukovnik Putnik tra`i mišljenje o ovim planovima.D. dodaju}i: „(A) Da Vi predla`ete da uspostavite sa svojim ljudstvom i materijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. gde je evidentiran 15. 50. k. Pov. da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tete pojedincima koji simpati{u sa saveznicima”. smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obaveštajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavije shodno tra`enju generala Mihailovi}a. Str. mart 1943. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal i radio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a.A. Ob. ako nema odgovora generala Mihailovi}a. ti poslovi su bili i još se nalaze kod „britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku dr`i radio-telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em. A VII. Str. u kome ka`e: da su tokom 1942. EV. da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodilo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji. br. Putnik misli da bi jugoslovenski vazduhoplovci mogli pru`iti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugoslaviji. ~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}. da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }e to puno pomo}i savezni~koj stvari.O.br. (e) Da se ova stvar smatra kao isklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S. Datumi slanja pisma su 11. u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je `elja da pravo komandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandant i daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a. reg. 21/2. koji mu je rekao da je major Gligorijevi} izvestio o razgovoru sa njim 11.19 Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majora Gligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. EV. da se u skorijoj budu}nosti o~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi. i sa kapetanom Susmanom i da je Gligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenski zahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji. i 16. da prilikom tih akcija treba voditi ra~una. Isto: A VII. bacali leci i paketi sa hranom. marta 1943. 646. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata. da }e se. da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove. „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovoj svojini”. 646. k. daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali. Krajem septembra 1942. (b) Da }e za vezu sa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}i iz Va{ingtona. materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predla`e plato planine Sinjajevine.

na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma. Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je o`enjen Amerikankom i koga je Gligorijevi} upoznao 10. januara 1943. mornarice i vazduhoplovstva (Str. da je potom Putnik 6. imao sastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom. k. hrane. Amerikancima. što je prihva}eno i 5. da je radi toga Gligorijevi} sastavio akt (Ob. itd. to sam rešio. Gligorijevi} imao sastanak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnih ciljeva.. da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardovanje otpo~ne odmah. reg. oktobra 1942. da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} tra`iti nove puteve. br. br. februara 1943. k. 2147) od 30. da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpski narod i borbu generala Mihailovi}a. prepis dokumenta. prepis dokumenta. da je Gligorijevi} predlo`io Putniku. k. odr`ana dva sastanka sa pukovnikom Kromom u Štabu IX ameri~ke armije. na~elnika Obaveštajnog odeljenja štaba IX ameri~ke armije. marta 1943. 3/1.O. a od Amerikanaca bio kapetan Susman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombardovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943. sanitetskog materijala. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik. da britansko vazduhoplovstvo na Srednjem Istoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti.. 356). januara 1943. EV. U štabu komande Str. da su potom 8. 14/5. septembra 1943. da nastoji ostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i. zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije. 29B. da je 20. pukovnika Stronga. Isto: A VII. 89 . na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije iz grupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji. potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. reg. ode}e.O. da je potom 20. da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima i Gligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme. k. pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanja koji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik. EV. br.Br. time je jugoslovenska strana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa. Ob. marta 1943. na šta je dobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanske Vrhovne Komande i dr`avnom ministru Keziu. O pojedinostima dogovaranja sa 21 na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja. da su Amerikanci pokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu.O. što je odobreno. U štabu komande Str. januara 1943. {to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik. da je tra`io pogodnu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J. šefu sekcije za Balkan Obaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande. izvestio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. izvešten zastupnik Ministra vojske. decembra 1942. januara 1943. 50. kapetan Susman (pomo}nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njegovog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor. da je plan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje.21 Me|utim. 648 od 15.Br. general Dragoljub Mihailovi}.M. municije. marta 1943. da o detaljima treba odr`ati tehni~ku konferenciju i predlo`io da to bude u jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odr`ana u jugoslovenskom štabu 13. oktobra 1942.). da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zainteresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku. da je potom Gligorijevi} tra`io sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar). da je potom major Rouz 20. reg. 29B. oktobra 1942. EV. Isto: A VII. 648 od 15. br. šefom odseka za Jugoisto~nu Evropu i 10. A VII. EV. 14/5. decembra 1942. te da su to razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izlo`io u svom referatu 14. „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjem istoku. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e. 3/1. da je odgovor dobijen 28. da potra`im pomo} Amerikanaca za bombardovanje”. Ob. da je potom Gligorijevi} 20. u kome je tra`io sastanak sa pukovnikom Kromom. te da je o tome 21. imao sa njim sastanak na kome je izlo`io ceo problem. izlo`io engleskom majoru Rouzu (Rose).Br. reg. da je tada Gavrilovi} tra`io manje akcije „radi podizanja morala”. februara 1943. okrenula drugom savezniku. A VII. 50. da je sa kapetanom Susmanom dogovorena razmena obaveštajnih podataka. br.

Gligorijevi} dalje ka`e da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne mo`e da da svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju da dobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije. pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom tra`enju. da je od jugoslovenske strane tra`io plan za ubacivanje ljudstva i materijala.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji je u {tabu komade zaveden 15. marta 1943. pukovniku Putniku. da sa ovim treba da bude saglasan jugoslovenski komandant. pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja. da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generala Maklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prvi poslati pismo jer jugoslovenska strana tra`i pomo} i zato inicijativa treba da do|e od nje. nagla{avamo ~injenicu da je Susman predlo`io da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore treba smatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njima treba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik). da je jedan ~ovek odre|en za vezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopije svih (podvu~eno u tekstu – prim. da ujedno Ameriklanci `ele da tako provere izve{taje koje im Englezi daju o situaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji. a kada se veza uspostavi. marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovim stavovima. da je istog 13. M. da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju na vojne ciljeve sa 9 aviona. da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije budu izvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenska inicijativa. koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanom koji je preneo spremnost da se pomogne i da su tra`ena dva pisma kao jugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeo mere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred 90 . da je potom 13. koji je pomo}nik pukovnika Kroma koji je operisao slepo crevo. da je istog 13. T. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestio Putnika kojem je predlo`io pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”. te da i za ovo treba da da saglasnost jugoslovenski komandant. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid. ekspoloziv i pakete sa hranom. da englesko otkrivanje ovih pregovora mo`e jugoslovensku stranu dovesti u te`ak polo`aj. marta po pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom. Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantu Jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. te da je kao prevodioca poveo sa sobom poru~nika fregate Simu Simi}a.) primljenih telegrama dava}emo i vama”. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje ste nam dali”. da je po pitanju veze sa Mihailovi}em Susman rekao da se to mo`e ostvariti. pomo}nik ameri~kog pomorskog izaslanika u Londonu. da mu je kapetan Susman u~inio predloge i saop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predlo`ene od jugoslovenske strane februara 1943. da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznaju ciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion.

reg. evidentiran u delovodnom protokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu tra`ili”23 i sutradan. EV. br. k. k. 675. EV.O.24 Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta. k. EV. te da }e se tada tra`iti saglasnost britanske Vrhovne komande.V. A VII. Pov. marta 1943. aprila 1943. EV. br. te da je potom 15. Dajte pismen pristanak za bombardovanje sviju vojnih ciljeva predlo`enih od Amerikanaca. da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu je rekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora koje je jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije. odgovorio na Putnikovo tra`enje i pisao jugoslovenskoj vojsci u Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str. br. k. Vezu sa zemljom njihovim sredstvima i osobljem. aprila 1943.22 Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govore Putnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. br. reg. reg. 29G. 9. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabinet i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri22 23 24 25 26 27 A VII.. A VII. 386. 257. Str. br. 357 od 19. O. 16/2. 385. Ob. marta 1943. reg.M.O. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikanci predla`u bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. Br. marta 1943. major Gligorijevi}.26 Slobodan Jovanovi} je 22. EV.O. marta 1943. marta 1943. je 18. na~elnik obave{tajnog odeljenja u Kairu. Str. aprila 1943. dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira. 9.br. 38/6. 649. A VII. 17. 257 od 22. k. izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}a sa Amerikancima” i ponovo tra`io smenu. 179D.Br. aprila 1943. reg.Br. Ob. Ob. pukovnik Dimitrije Putnik. reg.25 Istog 18. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom pod izgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli.K. u delovodniku br. a u vezi zahteva vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. EV. jer je jo{ uvek Vrhovna komanda u engleskim rukama”. br. Isto: A VII. reg. 358 od 19. k. Tako je od 16. pukovnikom Strongom. marta 1943. da je Gligorijevi} potom obavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar. 641. 4/1. k. Str. Putnik je iz Kaira dostavio. 179. 38/6. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”. br. Jovanovi}”. A VII. Englezima sa „naslonom na Va{ington. U Kairu zavedeno 23.27 Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslovenske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15. {to je evidentirano u delovodnom protokolu u Londonu. 40/2. marta 1943. je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika sa Amerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}. general Dragoljub Mihailovi}. A VII. u delovodniku br. 38/6. U delovodniku br. Ob. 641: „Primite saradnju i u~inite sve za slati {to ve}u pomo}. iz Kaira br. 38/2. 9. EV. U štabu komande u Kairu Str.Br. 29G. 91 . da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku koji je pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma.. iz Kaira br.

marta 1943. reg. EV. A VII. k. da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu general Mihailovi}. zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu. reg. 46. Grigu. 29B. Poverljivi delovodni protokol V.O. U vladi u Londonu br. Hudec – kartona`a. da koristi rumunsku naftu. marta 1943.29 I pukovnik Putnik je 28. Br. k. tanskom ministru vojske Grigu. da u Albaniji petrolejske izvore eksploatišu Italijani.Br. Putnik je dostavio Vojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicima bakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%. Iz Kaira. k.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. te da rudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci.31 Istog 30. A VII. Pov. marta 1943.K. od 12. EV. da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trude da spre~e korištenje. 48/2. br.Br. br. reg. k. Pokorni – proizvodnja alhohola. U vladi evidentirano V.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivana Kne`evi}a Slobodanu Jovanovi}u 19. reg. A VII. marta 1943. 46. 29B. EV. EV. reg. reg. da joj je aktivnost pove}ana 50%.V. jugoslovensku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (za vojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi.O. Br. 179. A VII. marta 1943. da se ne raspola`e informacijama o kapacitetu rafinerije. Ob. k. Da je u Beogradu rafinerija nafte na ^ukarici pored fabrike še}era. A VII. Predsednika vlade br. K. {to su predali pukovniku Ovenu. da je u Italiji rafinerija kod Napulja. maja 1943. Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte na ^ukarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja. 2498. k. EV. Isto: A VII. EV. izvestila jugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komande u Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor).33 Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. k. da nije o{te}ena prilikom bobardovanja. Ob. 2478. izvestio je da se ameri~ki pukovnik Solbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji. prepis dokumenta. br. Union – tvornica ~okolada. 1098. {ef Vojnog kabineta. D.28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima za akciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kne`evi}. D. kraljev a|utant.34 kome je pukovnik Putnik 28 29 30 31 32 33 34 A VII. 2484. EV. 177II.V. reg.Br. pisao o saradnji sa Amerikancima. br. 23/1. prepis dokumenta.K. da je mogu}nost da se Bor prugom pove`e sa `eleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku. Paspa – elektro materijal. marta 1943.K.K. Br. 1093 od 12. ukazuje se na stav prema SAD nakon Foti}evih depe{a. 3/1. 163. 834 od 25. maja 1943. 3/1. EV. 2483. A VII. dostavio britanskom Ministru vojske. Br. Br. 30/9. br. k. 5/1. br. 3/1. izve{tavaju}i Predsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena (Ronald Owen – Office of the Minister of State). 177II. Major Danilo Zobenica. U vladi V. Pov. maja 1943. 29B. da su u Boru stigli radnici iz Bugarske. 92 . reg.O. da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje da radi za Italijane. br. Italiji i Albaniji.30 Potom je {tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. 40/9. o ekonomskim prilikama u Jugoslaviji. 1099 od 12. maja 1943. Ob. br. 25. gde je Kne`evi} tra`io bolje upoznavanje Amerikanaca sa situacijom u Jugoslaviji. 16.

Str.V. Pov. br. ustvari u intelid`ensu ili sekurite. Isto: A VII. maja 1943. reg. br. br. iz Kaira.Br. EV.Br. ali da se ne tuku varo{i zbog obrnutog efekta. 45/1. kao {to se to govorilo u Londonu. maja 1943. 357. 29B. 111. odbacuju}i.Br. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir. br.38 Putnik je na ovo odgovorio 26. reg. reg.36 Slobodan Jovanovi} je 4. izvestio komandu u Kairu: „Nema~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Dra`u. aprila 1943. Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogo da koriste na{oj stvari (podvukao M. 386 od 16. Nemogu}e je organizovati specijalnu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i u nadle`nosti komandanta trupa. ^im Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemlju Gligorijevi} }e do}i u London na mesto Kne`evi}a. pa se bojim da ne u~inim ne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”. EV. EV. 29G. na njegove zahteve. reg. Javite o rezultatu”.M.35 Kada je re~ o ovim kontaktima sa Amerikancima.. 6/1.V. EV. 19/3. 3/1. reg. Dra`a bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa Bliskog Istoka. k. ali ne zbog bojaznosti od odgovornosti. dostavio savezni~koj komandi na Srednjem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav. br. pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. Molio i Amerikance. Ja odr`avam potrebne veze sa nadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni objekti neprijatelja u na{em susedstvu. ne znam ko je. 2) Mi{el sirijac. k. maja 1943.37 Slobodan Jovanovi} je 24. k. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj komandi u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde nam Amerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kod Komandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao.Br. reg. Po ameri~kim informacijama vrlo dobar. u nastavku teksta o problemima rada u Kairu.K. k. A VII.K. Ne mogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”. Isto: A VII. aprila 1943. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. ~inovnik publicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi. k. 38/5. A VII.K. kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D. Štab komande jugoslovenskih trupa Str. Neophodno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Dra`i. 93 . 52. D. Mostara i Podgorice. ali neiskusan. Dotle potrebno je da ostane na redovnoj du`nosti”. prepis dokumenata.). general Dragoljub Mihailovi}. EV.O. Hitno vidite kod Britanske Komande mogu li ga pomo}i avionima. 178. protivu moje volje. Tra`io sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva. sa kartom i detaljima..V. 26/27. k. T. Susman je na svoju ruku tra`io moj pismeni pristanak za bombardovanje ciljeva u zemlji. Do mog postavljenja i ina~e je slu~ajno do{lo. EV. maja 1943. 29C. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman u intelid`ensu devete vazdu{ne ameri~ke sile. 29G. A VII. ve} zbog toga {to sam znao da se ne}e mo}i ispravno raditi. Ne verujem u brz rezultat. Navikao sam da idem pravo. po{to 35 36 37 38 A VII. pukovnik Putnik je iz Kaira 16. 10/3. da je ono o ~emu se o njemu govorka ta~no: „Ne sla`em se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti.111): „Dejstvo na trupe sa sada{njih baza nemogu}e. br.

O. br. Molim anga`ujte se kod Ministra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i na Balkanu. EV. U MIP-u Str. AJ. 29/2. Amerikanci ka`u da se lokalne akcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. „radi znanja”. k. a Balkan jo{ nije u{ao u zonu tih neposrednih ciljeva. Br. Pukovnik Putnik je 2. EV. Pov. k. 46. 94 . Str. Str. Molim da se Predsednik li~no anga`uje u gornjem smislu kod Sinklera. ali do sada nema jo{ ni{ta. 52. reg. br. 38/6. br. marta predato i „Politi~ko stanje u Jugoslaviji”. reg. br. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari `eljeno bombardovanje”.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. k. Isto: A VII.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve. dok odluka ne bude pala. 52 II. 45/1. 179 i. maja 1943. 784. Na ovo mu je odgovorio pukovnik Mur (William S. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dr`ava na S. EV. Br. Arhivirano u "specijalni dosije". Isto: A VII. koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. A VII. reg. 446 od 26. Ob. k. POV. br. A VII. da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a 39 40 41 42 A VII. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se razra|uju detalji. Arhivirano u "specijalni dosije".(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kod na{ih vlasti i. reg. 45/8. U ovo vreme i{li su i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i okru`enju. br.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi u zaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan. EV. EV. reg. A VII. 23/4. 103-33-189. u delovodniku br. 167 od 9. iz Kaira br. MIP-u.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. maja 1943. juna 1943. 1/7. O. iz Kaira br.V. O rezultatu javi}u naknadno”. reg. reg. Isto: A VII. nikakva lokalna akcija ne mo`e biti preduzeta”. 9. Komanda je ve} odavno predala Englezima i Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije i suseda. 508.Br. 784.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci sa engleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombarduju ciljevi u Jugoslaviji. Br. EV. da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanju Balkana sa juga. maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji potrebno je da se g. 522. 446. Priznaje se da }e bombardovanje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko na Patriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”. 38/6. 52II. 52II. D. ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje 12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom. k.K. Bombardovanje u ovom periodu mogu}e da se ostvari jedino. ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza da su na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu.(rednjem) I. Predsednik li~no anga`uje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 aviona za dejstvo za Balkan”. Str. 9. br. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako u delovodnom protokolu vojnog ministarstva 31. juna 1943. pisao komandi na Srednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile da slome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je sna`an pritisak izvr{en protivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. k. EV. u delovodniku br. k.

br. reg. da se kao glavni argument isti~e strategijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv okupatora u Jugoslaviji i Gr~koj. a naro~ito engleski. odgovori obeshrabruju}i sa obrazlo`enjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i osovinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanu u ju`ne delove kao {to su Podgorica. i njima i nama. Putnik razgovarao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po njegovim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na Jugoistoku Evrope. Kraljevo. 3/1 od 5. 29B. k. Br. br. reg. k.. reg. te da su ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima. 52II. kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji. Isto: A VII. naro~ito kada moramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}. k. (Pov. EV. Putnik dalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. Mostar. a u jugoslovenski {tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirima razra|ivao detalje predlo`enih vojnih ciljeva. k. prepis koncepta odgovora.) jugoslovenske vlade tra`eno bombardovanje najbli`ih ciljeva u okupiranoj Hercegovini. 95 . 25.). zatim u Bugarskoj. Isto: A VII. da je u aprilu 1943. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. Isto: AVII. br. da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugoslaviji. da su odgovori saveznika u martu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspolo`ive avijacije. reg. 45/8. k. britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslanika 18. Sarajevo. juna 1943. EV. da je te`i{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji. Crnoj Gori i Sand`aku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori. 1/7. da je jedan engleski oficir prijateljski predlo`io da se izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vlada poku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. da je u poslednja tri meseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih {tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ciljeva na Balkanu. Str. da se sa dostavljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu u Al`iru.43 Na jugoslovensko tra`enje u Londonu. Br. da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ciljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan. to i dalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da poka`emo potrebu bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”. juna 1943. br. T. 33/1. M. EV. upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~ki Vrhovni {tab u Va{ingtonu. godine. Sinklera. EV. T. Pov. reg. 454. br. Isto: A VII. general Dragoljub Mihailovi}. da je englesko Ministarstvo vazduho- 43 A VII. 23/4.M. 52II. itd. da su Englezi nakon prijema ovih predstavki tra`ili kopije da bi ih uputili u London. EV. mornarice i vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata. 179i. da su poslednji ameri~ki. potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|arske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije.. br. Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske.

Br. br. reg. 165A. Lukovi}a (Pov.O. k.45 Na strah od savezni~kog bombardovanja u Jugoslaviji. 103-160-582. Vojni izaslanik dostavio 18. Ovaj odgovor je potom prosle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. 256. vlada mi{ljenje da prvo treba re{iti srpsko pitanje. {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. k. AJ. Pov. reg. Na prethodni jugoslovenski zahtev.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. juna 1943. da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama na Balkanu”. u slu~aju kapitulacije Italije. itd. Br. da je u Beogradu „sa velikim raspolo`enjem” primljena italijanska kapitulacija. reg.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnog konzulata u Carigradu. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu.000. vladi.Br.) o prilikama u Srbiji. MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca u Beogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatog porekla. 3592 od 8. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. Br. da je u Hrvatskoj „haos”. EV. 61. novembra 1943. Pov. ukazuje dopis MIP-a odeljku {taba Vrhovne komande u Kairu 29. k. b r. 103-160-582.br. da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radi opreme. oktobra 1943.44 Iz jula 1943. 4204. EV. (Pov. Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg na Balkanu general-feldmaršala Vajksa. Pov. 41/4. br. jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|u most”. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju `ivljenja u Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova. jula) kao nastavak izveštaja Str.47 44 45 46 47 A VII.Br. Pov.000. konkretno u Beogradu. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. ali su spremni da generala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima. novembra 1943. vojnom ministarstvu i ministarstvu socijalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str. izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a. MIP je 27. da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100.000 ljudi. 5662. novembra 1943. EV. A VII.Ob. A VII. 36/3. a istog datuma je i odgovor u vezi sa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji. da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100. reg. b r. 5807.br. a u Jugoslaviji se ra~una oko 400. Pov.256 od 11. i Ministarstvima socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu od mogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje ~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i dr`e svoje automobile u Zemunu. 103-112-416. na osnovu izve{taja poslanstva u Stoholmu od 30. 9. vladi. plovstva odgovorilo da ne mo`e izvr{iti bombardovanje.Br. EV. 38/6. da je u Beogradu oskudica u hrani. 38/6. Br. da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da partizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda. da je Beograd podeljen izme|u pristalica Mihailovi}a i komunista. k. je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju. Nemci smatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”. 45 od 7. Isto: A VII. Pov. Isto: AJ. 9.Br. Isto: AJ. dostavio kancelariji kralja. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata. 96 .O. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja od strane Saveznika.Ob. da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velika mr`nja. jula 1943. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlo pouzdanog izvora”. 3250 od 8. oktobra 1943.

874. tuneli. Pov. jula 1943. avgusta 1943. Ob. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. k. jula 1943. preko Had`i-\or|evi}a iz Kaira.Br. prema zahtevima generala Mihailovi}a.48 O preletanju savezni~kih aviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26.51 Potom je Putnik 28. kao i docnije promene. k. novembra 1943. EV. 53. br. Pov. Str. Ob. 25. EV.49 Ministarstvo vojske. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od 48 49 50 51 A VII. A VII.. Ð. O. kao i ostale korisne podatke”.Br. U Kairu 16. 103-161-583. stanje drumova u razna godi{nja doba. Str. 6180. br. mostovi. reg. 14/1. 603. reg. Od 26.O.Ð. novembra 1943. da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane. jazovi. jula. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnom Ministarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. 34/4. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. od kakvog materijala je gornji sloj druma. 634 od 3. mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnik Miodrag Raki}) dostavilo je 24. Isto: A VII. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kairu o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovao iz Beograda: da je bila dobra `etva konoplje u Beogradu. decembra 1943. Ob. Ob. br. U štabu odeljka Vrhovne komande br.O. o. komandantu jugoslovenskih trupa u Kairu. iz MIP-a. Str. Br. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komande kojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beogradom. da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad. Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i da su Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu. 874.M. uputio ameri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera. general Dragoljub Mihailovi}. 97 . 15/2. Br. fascikla 11. januara 1944. Isto: A VII. 874. da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinuti turski i švajcarski konzulat.Br. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumova.50 Od 29/30. da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izveden pred sud. avgusta 1943. Br. O. da je Ministarstvo ratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Va{ingtonu zamolilo za izvesne podatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbrane du` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju. k. Str. 61. Br. ali zbog oskudice u uglju nema ni vode ni struje od 5 do 18 ~asova. EV.. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. 241. AJ. Ob.br. Str. zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21.O. reg. avgusta 1943. sa zadatkom da izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Ma|arskoj. 3681 od 27. 48/3.Br. U MIP-u POV. U vojnom ministarstvu str. 179H. O. avgusta Str. k. EV. 912 sa podacima da je 5. Pov. reg. da je u Pan~evu proširena škola za avijati~are. da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beograda izba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnih napada sklanja od `elezni~kih stanica i mostova. AJ. Potom je od 24. EV. Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}a na reci Neretvi. pisao vojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledu bombardovanja ciljeva. Bugarskoj i u Jugoslaviji. pov. decembra 1943. br. Br.m. 111 od 11.

ali sve uzimam u pamet i vide}u.” (podvukao M. 3075. ali to ovde nije slu~aj”. avgusta 1943. 98 . 2170 od 31. k. a da je Radovi} na ovaj susret po{ao u pratnji majora Huota. Ob. na {to je Teder rekao da to napi{e. sirovine. avgusta nakon sastanka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder. itd. komunikacije.O. da kod. avgusta 1943. 277.Br. da saveznici: „Na sve probleme gleda se samo vojni~ki. Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategijski planovi nisu stvoreni”. koji je ovo pismo 9. da „Englezi vide stvari detaljnije. T. da su primetili da su Dra`i i Titu Nemci „dali istu cenu”. jer je za nas glavni zadatak slomiti i zauzeti ju`nu Italiju”. imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelid`ensa” britanskog mar{ala Tedera kome je izlo`io ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) i da su obe}ali da }e se susresti sa Tederom. na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Teder je rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i. da ga u susretima prati ameri~ki major radi prevo|enja („jezika”). da je razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata. da je Merfi obe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima. nakon Radovi}evog nagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali. da ga je Teder primio 7. Ne `ele nikako da se me{aju u unutra{nje stvari. rekao da su snage anga`ovane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”. da je Radovi} govorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu. moral. da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je 52 A VII. 19/2. da je Radovi} predlagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji. a Amerikanci da je obalska zona Jugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera. da su Englezi zauzimali stav da je Balkan operativna zona srednjeg Istoka. br. da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodna Francuska. da je 4. Bariju i Brindiziju. kako se ka`e. reg.52 Pukovnik Radovi} je do{ao u Al`ir odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo. da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju. Ca. ^er~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”. Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje se bore i daju otpor”. Ne obe}avam za sada ni{ta. da je Radovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat u Jugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog i napi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati.). Bar za sada. industriju. Da to isto ~ine i sa Francuzima. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreo sa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati. „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Al`ira i Kaira oko nadle`nosti na Balkanu. a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo. da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”. da je nakon ovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je „podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku. U Ministarstvu u Londonu br. Radovi} iznosi utisak da je Tedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku. avgusta 1943.

novembra 1943. Str.Br. da je Amerikance zamolio da dostavljaju prikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji. br. Pernik. Ob. da je od prispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „Glas Crnogorca”. k. i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju. da je primio oba Putnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kod saveznika. na kraju Radovi} od Putnika tra`i: „Molim vas naredite da se ponovo kopiraju svi podaci za aerodrume.O. oktobra na poziv Saveznika otputovao u Al`ir i o toj delatnosti }e javiti.C. 28. general Dragoljub Mihailovi}. Ob. Str. oktobra 1943.53 Potom 15. Predsedništvo Ministarskog saveta je 1. A VII. 16/1. da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis. referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpukovnik @ujovi}. a da Italijani imaju oru`je. br. u Al`iru). reg. ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Al`ira. ukazuje se na potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale italijanske kolone u povla~enju. potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kim komandantima generalom Ajzenhauerom. Br. da su njihovi predstavnici (Makijedo) stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O.O. Bor. da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i tako ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice. da dolaze izbeglice iz Dalmacije. Isto: A VII.. da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju. gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugoslovenskim ljudstvom. Pov.54 U elaboratu od 3. Isto: reg.Br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. reg. saobra}ajnu i ekonomsku situacija u Jugoslaviji. Eddya – U. 17/1. Ni{ i sva ostala mesta. za Bari. EV. Pe{ta.M.S.S-a i otputovali u Al`ir gde su dobili pomo}. EV. te da je potom 14. da bi to ujedno delovalo na vojsku 99 . A. O~ekuje se italijanska kapitulacija. koja su radili posle mene”. 5/4. 261. izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”. ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materijala. gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. k. Razgovaralo se o vazduhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} im je dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu.S. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{ao u Italiju. 931. municiju i hranu koji su neophodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabota`e i zato treba da do|u do tog materijala. da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa druge strane Jadrana sa partizanskim posadama. pukovnika Edia (W. 3230. utvr|enja du` na{e obale i granice. mar{alom Tederom (komandant savezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima. Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih polo`aja i daju se {iri predlozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu. novembra 1943. oktobra 1943. septembra podneo i izve{taj. fascikla 11. izve{taje iz nacionalnih jedinica u Dalmaciji. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku.. avgusta 1943. upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga. EV. U Kairu evidentirano 26. sre}emo izve{taj iz Al`ira pukovnika Du{ana Radovi}a komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Al`iru o ~emu je 28. 5783 od 2. izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije. (Pov.Br.M. br. primerak lista „^etnik”.55 Italijanska kapitulacija i povla~enje 53 54 55 AJ.

rudnik Bor. ako pošaljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. ta~an je u toliko. str. n. da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog ~ega se predla`u vazduhoplovne operacije bombardovanja luka. AJ.d. bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg. da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u preko Jadrana. Iz nešto ranijeg perioda je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od meseca septembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora. reg. Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP. {to je radi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21.d. ali zbog industrije (Zenica-Brod) neprijatelj je otvara. da su u italijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspolo`eni partizani. str.56 Nastojanje ka okretanju drugom savezniku. 1. celo srpsko stanovništvo i sekcije Hrvata i Albanaca”.. Amerikancima. avgusta 1943. @abljaka. A VII. 1st L. Zagreb sa va`nim mostom na Savi i Sofiju kao centar `elezni~kih linija. Isto: A VII. ~as G. 5/1. Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon invazije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabota`e boraca Jugoslavije”. obja{njavaju}i da su vesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su 18. da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}. Nik{i}a i Podgorice. avgusta poru~nik ameri~ke mornarice Valter R. Ca.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je 3. ukazuje Mihailovi}eva poruka generalu Donovanu avgusta 1943. EV. k.Ð. 56 57 100 . 680. 2. novembra 1943. 29C.T. Njihov izve{taj. T. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostima spram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”. Bugari i ma|arske divizije. 1/6. Budimpeštu kao centar saobra}aja. br. k. reg. garnizona. 1/6. Slušamo Vas 6265 i 6755”. Br. nakon nesporazuma u saradnji sa Britancima. 1. da su Nemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi.Br. avgusta 1943. A VII. Br. br. Mensfield. da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombardovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu. Isto: Rat i mir |enerala. knj.000 ~etnika i partizana. Ministarstvu vojske. {to su mesto njih pobili nevine `ene i decu”. n. kako naše tako i vaše zemlje. rudnik uglja Pernik u blizini Sofije. Ovaj sre}ni momenat došao je. 2.. šumovita oblast Ozrena u Bosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja. 20II. USMC. k. mornarice i vazduhoplovstva (dostavljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnji sa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplokoja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana. upu}ena generalu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19. da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da bi obezbedili to podru~je i vršili represalije. U interesu je. plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navodi se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava). `ena i dece. Pov. saobra}ajnica i na Balkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili da zamene polo`aje Italijana. 98. Naša frekvencija 6540 i 5405. 20II. da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost.M. Ako `elite imati vezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21. da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati. br. knj. Ca. 103-33-189. Str. Isto: Rat i mir |enerala. da pošto postoji podesna veza sa geriliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se tra`i od Vazduhoplovnih snaga”. da su ubili 20. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a (oficir u penziji Mitar Lakovi}). 98.

da je usvojena jugoslovenska `elja da se posade ~uvaju i {to vi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom. reg. k. k. novembra 1943. Str. decembra 1943. 101 . AIR FORCE. U nastavku se dodaje. tra`e}i da se po{alje telegram 15. novembra 1943. 3527). dodaju}i: „U Jugoslaviji predla`e slede}e ciljeve”: `elezni~ki ~vor Vinkovci. 5/1.K. da li je mogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju. pisao je pukovniku Muru (Moor). U nedeljnom izve{taju britanskog Ministarstva rata za period 8–14. 34/4. 34/4. Isto: A VII. A VII. Pov. Str. 61. k.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu. Pov.br. Br. k. general Velimir Ranosovi}. Pov. rudnik Bor i aerodrome Sarajevo. Pov. EV. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Br. Veza je imala da bude pod punom kontrolom organa štaba 15 Air Force-a". 34/10. reg. Veles sa mostom na Vardaru.. reg. br. 3681 od 27. 6180. (Str. Zagreb i Zemun. To su izve{taji s kraja 1943. koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu.61 Italijanska kapitulacija i pribli`avanja savezni~kih frontova Balkanu vojno su otvarali jugoslovensko rati{te.59 Potom je 14.60 Bo`idar Puri} je u depe{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. novembra 1943.br. major M. 7II. 61. da }e baze za rad nad Jugoslavijom biti na Siciliji. Puri} Mihailovi}u da je prilikom bombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder. Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanja u Jugoslaviju. Ova je veza imala da poslu`i samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obaveštenja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a.V. br. br. jugoslovenska vlada je na dan 4. vaca. Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanju ciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj.V. Pov. Pov. Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ili mornari~ke i vazduhoplovne udare. 29D. br. 88 od 24. A VII. Depeša br. novembra 1943. 29C. Mišovi} je tra`io objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a. EV. a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih biti i ameri~ke.M. general Dragoljub Mihailovi}. A VII. reg. da je upotreba prvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijala Dra`i Mihailovi}u. u vezi sa Jugoslavijom je 58 59 60 61 A VII. EV. "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom. na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskog Ministarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. U štabu odeljka Vrhovne komande br. oficir za vezu pri 15. 3704). predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi se mogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. 3681 od 27. D. 20/1 Depeša br. decembra 1943. D. 120. 20. reg. k. da li je mogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno. kako je došlo do izvesnih izmena. iz MIP-a. reg. O. Br.. br. EV. te da li mo`e biti obavešten o teško}ama koje ote`avaju taj rad i od koga one dolaze. Puri} Mihailovi}u o padu jugoslovenskog bombardera prilikim bombardovanja Sofije.K. (Str. 78 od 30. EV. A VII. Mi{ovi}. da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao „na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”. novembra 1943. EV. podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduhoplovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji. (novembar i decembar) i januara 1944. Slavonski Brod sa mostom na Savi. U štabu odeljka Vrhovne komande br. `eljezaru Zenica. 2/1. Str. decembar 1943. k. izve{tavao o u~estvovanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi. 6180. Br. 631. iz MIP-a.

i 26. 20/6. aprila 1944. A VII. izazivalo je i dalje podgrejavalo nade u savezni~ko iskrcavanje. Vazduhoplovstvo: Uspeli napadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma. 102 .65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugova jugoslovenske vlade. decembar 1943. Isto. da se stalno slu{a ho}e li se za~uti sirene. da engleski avioni lete iznad grada. reg. kao i kod JVuO. saop{tava se: „Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/ na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja je pri~inila prili~nu {tetu. reg. reg. 158II.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. A VII. 263-264. EV. reagovali su Hrvati u jugoslovenskoj vladi.67 Jugoslovenski diplomatski predstavnik u Madridu. EV. koji su protestovali kod savezni~kog komandanta Vilsona. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombardovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”. 24/6. kao najve}eg sutra{njeg suparnika. Staniša R. Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin). A VII. k. januar 1944. EV.62 Na bombardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20. 40 vozila je bilo uni{teno. 26/6. Rovinj. br. br. da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci i da su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. n.. 158II. reagovao nadbiskup Stepinac. je 2. kao i Zadar i njegovo pristani{te.Vlahovic. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu u Jugoslaviji”. br. reg. Pristani{ta Split. Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u cilju ometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega. EV. marta 1944. Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitu kao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”. 158II. dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna koncentracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. 158II.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9. k.64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamo ovim za period 17–23. izve{tavao jugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bombardovanja na oprezu. [ibenik i Zadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena a tri o{te}ena. da je radno vreme skra}eno i da se radi do deset sati pre podne. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanski razara~i i obalske jedinice bombardovale su Split. Ljubimir Vi{acki.66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba. k. br. Vela Luku i brod u luci Bra~. a daljih 50 o{te}eno. 30/6. ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sa pokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju u odnosu na Narodnooslobodila~ki pokret. uputiv{i protest britanskom ambasadoru kod Svete Stolice.d. 7. str. k. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijatelja”. Druge 62 63 64 65 66 67 A VII. godine: „Isto~no sredozemno rati{te. dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej.

da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i da su po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod katedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev biskupa taj benzin sklonjen. da je poja~ana protivavionska odbrana Nemaca i usta{a. 188/44-VII-8. juna 1944. februara 1944. Pov. EV.. k. Br. Pov. decembra 1943. 103-7-66. koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezima nakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opadaju. 103-177-620. izve{tavao jugoslovenski MIP da je. Br. Tako je od 1. 212/44-VII-8. 103-160-582. upu}enom Londonu 17. kako se ka`e. Pov. 29. 81. aprila 1944. 103177-620. 103-157-574. 103-160-582. 103 . da srpski narod pola`e nade u Amerikance i lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta. A VII. prema izve{taju dobijenom iz zemlje. aprila 1944. aprila 1944. tra`io da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanja stanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. 42. Br. Isto: AJ. Stim u vezi moglo bi se predlo`iti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vazduhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”.Pov. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvu vlade. general Dragoljub Mihailovi}.68 Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Bo`idaru Puri}u 10. da je u Srbiji sav narod za kralja. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsedniku vlade u London i ambasadi u Londonu. Br.71 Jugoslovenski konzul Kne`evi} je iz Carigrada 20. kojim se. da se nakon bombardovanja stanovni{tvo iz grada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja. P. Str. dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavilo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva. Br. 39/2.M. AJ. izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja.72 Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugih strana. 17 od 20.69 Petkovi} je i 8. AJ. 89. Pov. da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~ito stradali muslimanski delovi grada. br. koji je doputovao u Carigrad. Sulejmanom Ugremanom.70 @ujovi} je u telegramu iz Kaira. Pov. ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em. da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva. vesti. AJ. savezni~ka avijacija bombardovala Nik{i}.).. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. AJ. dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu 68 69 70 71 72 AJ. saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Nema~ka izgubila rat. da je neraspolo`enje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtev i da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji. u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P. da je kod srpskog naroda jako rusofilstvo. P. Br. Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo veliko neraspolo`enje kod naroda. ali ne}e da se pomiri sa komunizmom. reg. Bar. „radi znanja”.

). jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojne objekte. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih. 29 od 10.Br. 12/2. mornarice i vazduhoplovstva u Kairu. mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. aprila 1944. ba{ kada je narod izlazio iz crkve. 34/2. zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila na Stradun. me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}. Pov.74 Kne`evi} je istog 17. 104 . pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gru`a svi su se stanovnici iselili u grad. jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. tako da sada u Gru`u stanuje samo oko 20 osoba. Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad. 502 od 22.73 @ivan Kne`evi}. MIP šalje štabu odeljka Vrhovne komande. EV. aprila 1944. Pov. (Pov. koji je u to doba bio pun. svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro. dostavio je zastupniku ministra vojske. 1712. Br. aprila 1944. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. dodaju}i na 73 74 A VII. Brodovi su potopljeni. U Ministarstvu u Londonu O. aprila 1944. Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo. EV. da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanje Beograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi. dobijeno od „informatora” o prilikama u Ju`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da `eleznica Dubrovnik–Sarajevo te{ko funkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha. oko 11 i oko 4 sata. Po pravilu. juna 1944. 54. dodaju}i da je op{tina nabavila naftu. reg. Dubrovnik je uvek bio vrlo dobro raspolo`en prema saveznicima. kao naprimer Moko{ici. da je nema{tina. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika u Londonu. 9. EV. mitraljirao sam grad. Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19. a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gru`u i Lapadu. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. k. 206 od 25. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe. fascikla 11. reg. Br. br. k. u kome je ukazao da je Beograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve. marta jedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne. podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljim namerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilo poznato. da sada grad ima svetla i da je ostrvo Lokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo. U Rijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova. 9. stanovnici su vrlo religiozni. Osim toga.000 Beogra|ana. U delovodniku br. {to isto deluje na raspolo`enje stanovni{tva”.br. Tako cene od 30 do 40. {to je bilo uzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. ve} u okolini. A VII. br. Sada su pak ~esto ogor~eni. da je nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu. cene mobliranih soba su fantasti~ne. da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40. 17. maja 1944. Bombardovanje Gru`a. Isto: AJ.

76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljka Vrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13. aprila na Beograd (Sava.Br. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvo|enja. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregled vazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] za R. Zemunski aerodrum i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi). Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku.O.Br. 54) od 17. 105 . kao i odgovor brigadnog generala Lorisa Norstada (Lauris Norstad). aprila 1944. Br. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade.77 Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. EV. 4496. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. 10. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. EV.Br. 2019 od 13. pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica. jula 1944. Isto: AJ. maja 1944. 4317 od 2. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. a za koji dobio zahvalno pismo oktobra pro{le godine”. kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu.E. Br. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. 103-160-582. 55. Br. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. O. Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika iz Kaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. Istok) i za Amerikance. i 17. aprila 1944: da su napadi izvr{eni 16. br. AJ.F. @ivan Kne`evi}. da su {tete. reg. fascikla 11. AJ. U MIP-u POV. da „fotografska interpretacija rezultata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. 4563 od 7. @ivan Kne`evi} Pov. 54. br. (Sred. znatne i da nisu bile „`eljene”. juna 1944. A VII. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi} 75 76 77 78 A VII. fascikla 11. reg. mostovi na Savi i `elezni~ka stanica. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”. juna 1944. izvestio: dostavlja pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na dan Pravoslavnog uskrsa 16. aprila 1944. Ob..O. kao veza prethodnog telegrama br. M. Pov. k.75 Potom je 22. i 17. Larrabe) koji je dostavio podatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. 46/2. Re~ je o odgovoru ameri~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. Ob. 502. maja 1944. upu}en MIP-u kojim je dostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslovenskog tra`enja detalja o bombardovanju Beograda. 146.78 Re~ je o telegramu pukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu.A. sem ciljeva. br. 2/1. aprila 1944. bez ovla{}enja vlade. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob.Br.. EV.Br.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje. da va`nost koloseka Beograd–Zemun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str. k. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kog bombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. general Dragoljub Mihailovi}. 196. EV. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni izaslanik u Va{ingtonu (Pov. kasarna Kraljeve Garde.M. je 25.

o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beogradu imali biti pogo|eni. XLIII-XLIV. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju preko njega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani u bli`oj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa. o ~emu je 2. U {tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. fascikla 11. @ivan Kne`evi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije telegrama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da ne vr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve} samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. Skrenuo sam mu. reg. dr Bogoljub Jevti}. 61A. O. o ~emu je 12. snabdevanja i ishrane.O. 103-160-582. 4317. kao i otvorenoj bezna~ajnosti ciljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama. izve{tavaju}i o velikim `rtvama. po sopstvenoj pobudi”. Mac Veaglia i da njemu li~no. str.82 Zbog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944.d. A VII. maja 1944. EV. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogo`arski. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombardovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo.81 Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete. pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji. 2318 od 21. br. studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa. jugoslovenski ambasador u Londonu. aprila 1944.79 Kne`evi} je telegramom od 10. 4603 od 22. fascikla 11. To }e u~initi. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. i o politi~koj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.Vlahovi}. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande: 79 80 81 82 83 AJ. nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”. 265-274. Britanci ovde objavili da je tu~en po tra`enju Tita”.d. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu: „Vojni ciljevi dati po tra`enju generala Mihailovi}a. Br. izvestio jugoslovenski MIP. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca.80 Zatim je 12. Svetozara Ra{i}a. jula 1944. a o velikim `rtvama i razaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16.. socijalnoj i moralnoj pometnji ne samo Beogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe. str. maja 1944. poljoprivrede. AJ. Staniša R. Pov. n. ulo`io je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu. „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduhoplovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g. maja 1944. Br.Br. EV. EV. po mom mišljenju. Pov. k.83 Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stokholmu. zatim o mu~eni~koj sudbini naše prestonice ve} i godine 1941. ameri~kom ambasadoru. kako mi je rekao. Ambasador g. ja sam Ambasadoru opširno govorio o velikim `rtvama u `ivotima i dobrima koje su pretrpljene. u koliko mi je to poznato. valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bi zaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imaju u vidu. maja 1944. kako se ka`e. 62. na osnovu vesti iz zemlje. 106 . kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolni i teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pru`im podatke. AJ. U štab komande Ob. n. juna 1944. Stvorio sam utisak da se vi{e ne}e tu}i. dalje. 192. 55/1.

deo oko Kne`evog spomenika. 216 od 4.Br. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma Bo`idaru Puri}u. objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.Br. {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”. kompleks bolnica. Skadarska. ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugoslovenskih gradova da se iseli”. i za njega je 90% naroda. da su nema~ki gubici bezna~ajni. general Dragoljub Mihailovi}. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. EV. U pitanju je izve{taj informatora o stanju u Srbiji i Beogradu. dok je u Zemunu procena `rtava oko 1. da je uni{tena `elezni~ka stanica Beograd-Sava. da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcija poja~ana velikim brojem `rtava. da je bombardovanje tra`io Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove. U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hiljadama bombi i svuda su izbili po`ari.Br. da nema~ka propaganda nastoji da uka`e kako su to u~inili srpski prijatelji. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. 367 od 22. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. Glavna stanica sravnjena sa zemljom. AJ. Posle bombardovanja Beograda. 107 . Carice Milice i Knjeginje Ljubice.. aprila 1944. da je veliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanja i to najvi{e od Torlaka do Avale.84 Potom je od 16. koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9. aprila: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak po podne napad na Beograd. Ob. ugao Pozori{ta i Simine. U ambasadi u Ankari Pov. U MIP-u POV. zatim deo od Prote Mateje. Jedan sat kasnije Beograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnoge ku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredima Mihailovi}a. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku.800 mrtvih. maja.br. Smatra se da su gubici u mrtvima i ranjenima vrlo veliki. Njego{evom kralja Aleksandra.M.85 84 85 AJ. Kraljice Natalije. da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju. Dalje se dodaje da je {vedski list 19.200 i tamo je najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra. iz MIP-a Pov. Pov. juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradali delovi Dobra~ine. Gunduli}ev venac. kao nastavak izve{taja Pov. zatim je stradao Bulevar Kralja Aleksandra.O.br. da i pored svega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu. maja 1944. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velikih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje. 103-160-582.. 4390. 1956. zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{egradskom do Kralja Milana kod Manje`a. juna 1944. da su procene `rtva prilikom prvog bombardovanja 3.Br. 103-84-326. da je pogo|ena palata Albanija ali se nije sru{ila. Zemunski aerodrom. Rumunska ulica. 231. Isto: AJ. Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena. da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanju Beograda 16. 1685. Pored toga bombardovane su avionske fabrike u okolini Beograda.

86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz 86 AJ. da je o{te}ena palata Albanija. {uma i ruda. Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigrada odakle je Lukovi} 19. i od koga su dobijene vesti: da je Beograd prvi put bombardovan 16. da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dok fabrika Rogo`arski nije. te zgrade u Knez Mihajlovoj i Kralja Milana. da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestio u izve{taju Pov. da je pogo|ena po{ta na `elezni~koj stanici. da je ošte}en `elezni~ki most na Savi. da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik Kosta Simi}) 16. itd. da je `ivot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mnogo sveta se iselilo. da je pogo|en vodovod i strujovod. juna 1944. da su o{te}eni Ratni~ki Dom. da je najvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmerno ja~e. da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog. da je tek posle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda. Br. raniji Progres. a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstva saobra}aja i Ministarstva šuma i ruda. te drugi put 17. kao i pomo}ne zgrade pivare Vajfert. dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en. 1887. ovaj izveštaj je uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji. a me|u zarobljenim pilotima su i tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. POV. a za komesara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. da je za vreme bombardovanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. da je za vreme bombardovanja poginulo ukupno 174 nema~ka vojnika i oficira. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. sa više pojedinosti. da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu. zgrada Pravnog i Tehni~kog fakulteta. Ove informacije. da je oboreno deset aviona ~ije su se posade spasavale padobranima. maja 1944. da je materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade. Pov. MIP 31. Br. 199. maja 1944. vodovod. aprila i da je broj mrtvih ispod 2. da su ošte}ene zgrada Dr`avne hipotekarne banke. da je u Beogradu bilo su|enje visokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije. dok su uništene fabrika Ma~va. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca. da je zbog bombardovanja gra|anstvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali. da je drugo bombardovanje 17. Isto: AJ. da je Pan~eva~ki most o{te}en. „Nemci pri~aju da je Tito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”. tako|e ošte}ena fabrika hartije Milana Vape. oktobra 1943. palata Albanija. aprila 1944.000. 108 . a varo{ nije. da je potpuno uni{tena `elezni~ka stanica i kolosek u Zemunu. Tehni~ki i Pravni fakultet. aprila. da je ošte}em Zemunski aerodrom. 256 od 11. da su direkno pogo|ena Ministrstva saobra}aja. zgrada osiguravaju}eg društva Jugoslavija. da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most. Beograd je prvi put bombardovan u podne 16. da je bila pogo|ena i `elezni~ka stanica. kanalizacija. da je razoren deo pruge Stala}–Ni{. 103-160-582. da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat. strujovodi i kablovi. da je o{te}en `elezni~ki most na Savi. 103-183-(643-644). Br. da su srpski dobrovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana iz Srbije. Ratni~ki dom. da je pogodena fabrika Ikarus u Zemunu. uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajlonijeve pijace. aprila bilo ja~e. a sam grad nije pretrpeo štete. da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombardovanja i da su materijalne štete velike.

Bilten br. Uprkos grozni~ave aktivnosti na popravci ovog mosta. Naro~ito su stradali: sedmi kvart. da je pogo|ena palata Albanija. Dobra~ina. Isto je u~inio i Gospodin Ambasador u ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima. kraj oko Kne`evog spomenika. tako|e. kod saveznika intervenisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. Kralja Aleksandra. da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje. da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje tra`io Tito koji ruši srpske. br. Njegoševa. Vašingtonova. da je prilikom drugog bombardovanja stradala `elezni~ka stanica. 103-84-326. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov. Isto: A VII. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. a štedi hrvatske gradove. Pov. 29A. Br. reg. Knjeginje Ljubice. itd. da se broj `rtava procenjuje na oko 3. maja”. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Gori poginulo je preko 2. 87 88 109 . reg.Br. Prote Mateje. bulevar Kralja Aleksandra. AJ. juna 1944. Gunduli}ev venac. Carice Milice. Pa{ino Brdo i okolina Vajfertove pivare.000 stanovnika ovog na{eg grada. Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6. Ob.800. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samo jedno policijsko odelenje. dostavljeno štabu odeljka Vrhovne komande Ob. da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu.30 ~asova. `elezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en. da gra|anstvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eve odrede. Simina. Sama pivara je uni{tena. Gra|anstvo se ve}inom iselilo iz Beograda”. Str. Skadarska. itd. II. Rumunska.M.. bulevar Vojvode Putnika. Višegradska. 1887 od 31. br. 4476. Ova katastrofa proizilazi otud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom. Izvor je „jedno pismo” upu}eno iz Beograda. general Dragoljub Mihailovi}. Bajlonijeva pijaca i okolina.87 U Kairu su. 221. maja 1944. 161. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. AJ.O. Deligradska. Krušedolska. juna 1944. maja 1944. Kraljice Natalije. a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od 10 do 12. objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji: „I. k. Zemunski aerodrom. EV. 50/6. u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenske vlade. MIP Pov. maja 1944. je u izve{taju Ministarstvu vojske. 103-160-582. U vezi prednjeg dostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan . A VII. gde se govori o bombardovanju od 18. maja 1944..pro memorie' dostavljen britanskom Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beograda: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja. Ni{a i drugih gradova u Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam `ivu akciju kod ovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da se tome stane na put. 31.O. EV. da je i pored svega moral naroda na visini. Prištinska.200 ljudi. 54. k. 16 i 17 aprila. Kralja Milana. Vojni izaslanik. 56/5. Za vreme bombardovanja Beograda.Br. itd. Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novi saobra}aj. dok u isto vreme nije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napada iz vazduha. 4476. 26.88 Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su.Br. mornarice i vazduhoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda. general Velimir Ranosovi}. da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulo oko 1. Br. 52 od 30.

bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru. Sli~an takav . vazduhoplovna armija preba~ena je iz Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. 78 od 22.d. 82-98. Ameri~ka 15. Milovan D`elebd`i}. br. {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom. Glasnik SIKD „Njegoš”.90 Nakon savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce (BAF). Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.O.pro memorie' dostavio sam i ameri~kom vojnom izaslaniku”.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u. a u jesen vr{eno bombardovanje Srbije.. Zagreb 1983. Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektiva neprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i 89 90 91 92 93 94 A VII. jula 1944. savezni~kog vicegenerala oko dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a.92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga Balkana i njihova razasutost po Balkanu.Br. kada je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo. reg. str. Se}anja.94 Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Saveznicima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}eve depe{e i zahtevi jugoslovenske vlade. 29. jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Re~ je o interesima vo|enim prevashodno vojnim logikom.89 Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija. 231-233. aerodrom kod Mostara. Br. Kosova i Crne Gore. Jovan Ðonovi}. 110 . n. k. da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u Italiji. Knina. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se Mihailovi}u pošalje poruka (br. 7-57. EV. a po~etkom septembra izvedene su obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji. aerodrom Zagreb. str. n. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. sveska 2. s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi saobra}ajne veze. n.. da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i izvla~enje vojnih efektiva.d. 4504 od 16. 188. jula 1944.d. decembar 1958. Pov. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. postrojenja nafte u Rijeci i Zadru. Po Jovanu Ðonovi}u. Saveznici su se o tome dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944.93 Septembra 1944. str. Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944. `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka). str. U štabu komande u Kairu Ob. Banja Luke. za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot (William Elliot). XXXVI-XXXIX.d. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. „Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”. itd.juna 1944. 15/4. aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje. da je maršal Tito skrhan. vazduhoplovnom izaslaniku. Vladimir Velebit. n. bila je razlog za kasnije akcije savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”).

whereas the bombardment was seen as conducive to causing moral effects with the population in Yugoslavia. Summary The Yugoslav Royal Government. Amerikancima. okre}u se drugom savezniku. and which led to controversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments. 111 .M. upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava. the Americans. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja. An intention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure more favourable positions in the final stage of the war within the framework of Yugoslav internal slaughtering was perceptible. which is proven by Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. o ~emu govore kontakti u Kairu (pukovnik Putnik i major Gligorijevi}. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.. general Dragoljub Mihailovi}. General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944 The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topic that became usable in daily politics in the last couple of years. and military operations were explained by a political background. Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu (Vojni kabinet jugoslovenske vlade). Jugoslovenska vlada. After addressing the British and their postponement. The Yugoslav Government with General Mihajlovi} coordinated the bombing. jugoslovenske vlade. as testified by contacts in Cairo. Demands for destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views of General Mihajlovi} and the Yugoslav Government. as part of broader strategical planning and actions in the Balkans and in Yugoslavia. Algeria and London. the Yugoslav Government filed protests with the Allies because of the casualties.. they turned to the other Ally. After the news about the effects of the bombardments which reported on massive losses among the civilian population. a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstva na stanovni{tvo u Jugoslaviji. nakon vesti o posledicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog stanovni{tva. Allied bombardments should be seen within the framework of general Allied war interests.

Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32. Iako je u vrijeme odluke da podr`i Tita i partizane Churchill smatrao da nije va`no `ele li oni uvesti komunizam – jer Britanci „tamo ne}e `ivjeti” – godine 1945. Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju sa`imaju u sebi sva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije i interese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evoluciju jugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem – KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima. realizacije Sporazuma Tito – [uba{i}. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i.410) "1945/1948" Hrvatski institut za povijest. i kada opozicija – onemogu}ena i od re`ima ali i vlastitom podijeljenosti – odustaje od politi~ke borbe. britanska je politika prema Jugoslaviji odre|ena ovim faktorom.5:008 (497.1.019. isto~nom i zapadnom. problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca. Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}a NOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzo pokazalo da su bili privremeni. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu nove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a. 112 . Zagreb 351.85 (497. |elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenske propagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima. Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni pred novom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjetska bloka. Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjima odlu~uje na nastavak normalnih odnosa.1:410) "1945/1948" PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. britanskog aduta. APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istra`uju kulturne veze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike.

a kako vo|u imaju sada i. nego zadire i u podru~je vanjske politike. morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo republika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku. The National Archives. postoji mogu}nost postizanja sporazuma na na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a.. Ljubljana 1992. „Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nom gra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegovih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobitnu podr{ku Dra`i Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednostima monarhije. Kako su oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponira partizanima u odre|enom stupnju”). Isto. 1941-1949. vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga i zato su mu odani. 'Plan of Propaganda'. 5. ovisno o religijskim institucijama. Beograd 1990. Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948. VII 1945.K.. Foreign Office: General Correspondence-Political Department /dalje FO 371/48845. Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pitanjima. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Jera Vodušek Stari}. „Ona je dobrim dijelom podr`avala usta{e i bijelu gardu i sada trpi posljedice. 113 .”3 Bilo je poku{aja sporazuma na ni`oj razini ali i mnogo progona... Odnosi su s Katoli~kom crkvom slo`eniji. osobito. 4. budu}nost monarhije je prema Sporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada je njezina pozicija znatno izmijenjena. U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u to vrijeme nu`no su skromni. Na primjer. „Znatnim dijelom osje}aj protiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska.”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u. U tom smislu oni izgledaju vi{e kao propagandni rat nego kulturna suradnja. Cold War and Yugoslav Unity. Propaganda prema Jugoslaviji U dokumentu iz ljeta 1945. da bi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato. iako on nije kralj. u polazi{tima propagande uvodno stoji da je te{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbog partizanske propagande. Na{ pristup. Britain. Brighton 1996. London /dalje: TNA/. 20. Mnogo je toga u politici Jugoslavije {to jo{ nije definirano. Odnosi dr`ave i crkvi variraju. Prevzem oblasti 1944-1946. kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali i zbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju. u vezi Trsta i Koru{ke. ka`e se. Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju privrede.. Ann Lane. ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske 1 2 3 Više o tome: Ðoko Tripkovi}. 1.

„Ustvari. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispomo} pri `etvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju. iako zasad nema naznaka o kolektivizaciji. Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizacija imaju svoje novine. „Dr`ava }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva. hvatanja {pijuna. Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji. U normalnim okolnostima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad u Dalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata. ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane iste slu`bene politike”. „to su prazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne. privatnom i zadru`nom vlasni{tvu. „Koliko se sada mo`e vidjeti izgleda da }e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijske opreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja. Mihailovi}a i kolaboranata. 5. Posljedica 4 5 Isto. bit }e hrane dovoljno za sve.”4 Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva. jer }e smanjiti pritisak na agrarni fond zemlje. 114 . Njezine su funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona. ~etnika D. ratne filmove. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. Ozna je NKVD”. Zasada. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e biti promjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dr`avnom. 7. o{trih borbi krajem rata. polaze}i od na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na prihva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja. zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima. Iako je u Jugoslaviji ve}ina kina u privatnom vlasni{tvu. Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. dr`avno filmsko poduze}e ostvaruje kontrolu rada kroz odobravanje programa. Isto. borbe i osobito. poljoprivrede i trgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”. Pitanja koja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji.5 Partizansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakom kontrolom dr`ave”. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorske komisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: publika `eli „lak{e”. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti i sindikata. nisu vi{e jednostavna jer su partizani u cilju zadr`avanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izra`avanja. zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerima re`ima ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dr`ave. policija koju kontrolira Partija. „jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. a kad se prometna situacija popravi. javnog reda i sigurnosti do obavje{tajnog rada.

a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji. bilo putem diplomatskih kanala. AF@ i USAOJ.. Sve ostalo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog. Isto. SPEHNJAK Propaganda prije svega . „Ta je ~injenica temeljna.”7 Odnosi sa susjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” a primjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila. Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Britaniji.” Danas prorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski.. British Council slobodno radi u Jugoslaviji. bila je garancija da }e zagovor Rusije do}i od samih partizana. poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanja suglasnosti. Ipak. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemlji direktan utjecaj na vlast ili upravljanje. b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u. iako je potpuno proruski osje}aj javan. 8. pona{anje stanovni{tva nije pravi indikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast. a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputama. 9.. ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost nezavisnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad mo`e biti najvredniji.K. gdje su veze uspostavljene davno. Kad je rije~ o narodu. dobar je i odnos Jugoslavije prema Britaniji”. odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”. ka`e se. na primjer. Malo je dokaza da su Rusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu. to se nije promijenilo. Jedino {to su Sovjeti u~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji. nema javnih dokaza o vezama vodstava. osobito sada u vrijeme krize oko Trsta. Ali. „Op}enito. a ni nakon dolaska vojne sovjetske misije 1944. u Rusiji ne. 115 . ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji i Dalmaciji. Npr. U cjelini se mo`e re}i da je ve}ina stanovni{tva pozitivno orijentirana prema Britaniji. a slabije je u Sloveniji. osim {to se zna da u vojsci ima mnogo sovjetskih instruktora. izdavali nikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive. ~injenica je da je za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”. pri ~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku. nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatu kao ruska. ^ak i ~injenica da mu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mijenjali politiku mo`emo je mijenjati opet. a kako narod.”6 Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`no njegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju.” British Council je bio prisutan u 6 7 Isto. bilo putem partijske suradnje.” ^ini se da op}e direktive „isijavaju iz Moskve”. „kada su oni dobri. Sada je njezina politika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a.

Britanska press slu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e. „Press attache's monthly report no 9”. Godine 1946. Dok Council ne organizira svoju mre`u. Press slu`ba Kada je u Jugoslaviju 12. ocjenjivalo se.”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila 8 9 TNA. uz tajnice i prevoditeljice O. III 1945. do{ao ambasador R. tajnica L. Cllisold. ~ije su poslove privremeno obavljali vojnici. Jugoslaviji prije rata. Crichton. Od doma}eg osoblja predvi|eno je bilo upo{ljavanje jo{ sedam osoba. Ljubljani. te administrativna slu`benica Davson. njegovi zamjenici major Masters i poru~nik Carey. major S. ubrzo je otvoren Press Office. FO 371/48883. {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega mo`e ra~unati”. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~in kalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno. kao i oni u konzulatima u Zagrebu. Clissold. FO 371/48900. D. Miller i M. Jo{ nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an dio zakonske procedure. narednik Collins i kaplar Wills. pomo}nik. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja. S. dovela do pove}anja prodajne cijene. iako je pitanje koliki mu je utjecaj. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih novinara. U press slu`bi u ljeto 1945. „jako velike da`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku. njegove zadatke obavljat }e press slu`be ambasade i konzulata. 116 . R 21361. R 12784.8 ^itaonica je otvorena u maju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. TNA. Kosanovi}a dobro poznaje S. Od jugoslavenskih predstavnika mo`e se o~ekivati dobra suradnja jer saveznog ministra informacija. Sarajevu i Skopju te krajem godine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. Tokom godine pro{iruje se ured. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda. Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar. Marsano koje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka: trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelatnosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanje obavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslavenskim vojnim vlastima. trebao pribli`iti gra|anima Jugoslavije. ali ne i cenzurom. bili su: {ef. dok su se na onaj na doma}em jeziku od po~etka 1945. Stevenson. imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. pla}ale prema Press Officeu. O tome se poku{alo pregovarati s carinskim vlastima jer bi tolika davanja. Oblici propagandnog djelovanja 1.

U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojne cenzure. Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji je rado primao i objavljivao ponu|ene materijale. Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio „slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata. program za Jugoslaviju Nakon rata. krajem 1945.. Tako|er. jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnih lekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja. U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemalja iza „`eljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu uspostavljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osobni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama. i op}enito. njima simbola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku. op}enito uzev{i ne mo`e se re}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasak se daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kritika britanske politike. uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`na nego tokom ratnih godina. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kog ogranka press slu`be. postoji ovdje {ira zajednica onih koji govore engleski.”10 2.” Zatim se isti~e da je va`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojim anglofilskim sklonostima” – pa se odr`avanje dobrih odnosa s njima i redovito opskrbljivanje materijalima treba stalno odr`avati – „~ak i ako rezultati ne budu spektakularni.. lak{e je s njima kontaktirati. jer u Zagrebu jo{ nema drugih predstavni{tava. kako u odnosu na unutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima. nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine 10 Isto. u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{e poti~e nego u Beogradu. Zato je BBC znatnom dijelu gra|anstva bio va`an korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini.” Zagreba~ka press slu`ba je ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi „daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu. Uz sadr`ajna ograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bila je jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani. „Ali. informativni `ivot u Jugoslaviji je bio restrikitivan. i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivaju strane materijale samo od francuskog konzulata.K. British Broadcasting Corporation – BBC. bitku protiv komunizma. Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolaze u ured i tra`e engleske novine i ~asopise. SPEHNJAK Propaganda prije svega . a osobito su nezadovoljnici re`imom ra~unali na vijesti iz Londona. jasno je da se pri oblikovanju programa nije samo te`ilo profesionalnim kriterijima o objektivnosti. 1946. Kada se vide popratni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima. 117 . Zatim.

„te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC u`iva u Jugoslaviji”. 1. R 17777. pa se njegova uloga u obradi na primjer. razvidno je da BBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovnika. X 1945. ne poku{avaju}i praviti ravnote`u opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im programima.”11 Dalje se ka`e: „Svakom Jugoslavenu. zna se i u najudaljenijim krajevima i on ima „neizmjeran utjecaj”. (. 118 . sigurno bi podlijegale cenzuri.. ~uju i pozitivne ocjene. stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojoj zemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga. dolazi do nerazumijevanja i optu`ivanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni na objektivnost.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. „o ~emu nema sumnje”. Treba stoga zadr`ati {iroku liniju i dr`ati je se tako da se svaka emisi11 TNA. Jedini put da se ovo prevlada jest {to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa. Tako|er. o „radio Londonu kako se ovdje naziva”. bez obzira na politi~ku orijentaciju. za ve}inu. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{te Foreign Office-a.45 po GMT.. FO 371/48900. kao {to je poznato. strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”. ideja javne korporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek u najop}enitijim stvarima. U to je vrijeme BBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12. Jer. politike. daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva. bila gorljivi zagovornik jedne strane. kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena.) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike prema Jugoslaviji. Ona je. ako bi se javljalo na drugi na~in. Postaju zbunjeni i skloni su kriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedino poku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda. godine. prilog izvještaju od 11. odnosa re`ima prema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikom nakon II svjetskog rata. U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajima press slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme. izbora.00 i 19. U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme. tako i nakon rata. 16. godine. „u skladu s BBC-ijevim objektivnim pristupom”. oni ne mogu razumjeti kako se Britanija mo`e smje{kati re`imu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom. ka`e se u elaboratu. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitalisti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”.00. stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihove povezanosti s njom. Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945. a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenciju”'. on je „izvor inspiracije. BBC je tada smatran najboljim na~inom izra`avanja pogleda na bitne stvari o kojima. osobito 1945. Tr{}anskog pitanja. BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade.

BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki. „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avaju tome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje. a 'obi~ni ljudi'. u cilju podrške partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}. O tome se ka`e: „partizani }e potanko pri~ati kako su `eljno ~ekali vijesti i ohrabrenja. ja mo`e jasno prepoznati kao njoj konzistentna. ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London. uobi~ajeno u selima. koji nisu napustili nadu da }e se vratiti na vlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadu svoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}. prija{nji sljedbenici ~etnika. Ima i onih koji re`im ne prihva}aju zbog manjka demokracije. tako|er su razo~arani i optu`uju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e. pak. ka`u oni. SPEHNJAK Propaganda prije svega . za koje su znali da su se udru`ili s Nijemcima i Talijanima protiv njih. nezadovoljni su ekonomskim uvjetima. a to je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D.” Iako dosad nije bilo poku{aja da se zabrani slu{anje radio Londona. 119 . Mihailovi}u”. Paveli} i Rupnik. Ta publika obuhva}a {irok spektar orijentacija.”12 Oni.13 Njegov lik se karikira i naziva „`alosnom figurom koja }e prodati svoju savjest. Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jer se smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to je pogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”. jer. nije sigurno tamo gdje je vlast jaka.” Ustrajnost u objektivnosti potrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to. od prija{njih kolaboranata. nego se radi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usobno suprotnih – nezadovoljno re`imom. seljaci i srednji slojevi. Miro Rajkovi} i Davorin Gardum. Sada. koji su u „pet do dvanaest” promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani. Vinko Stanti}. O tome se ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „ime poznatim u svijetu”.. ~etnicima. U jugoslavenskim novinama ~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskog pristupa ovog radija. XII 1944. jer su potpuno vjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima. osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”. „re`im jasno pokazuje namjeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”. Publika BBC-ija jesu oni koje se uop}eno mo`e zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo. ali nisu re`imu suprostavljeni na 12 13 Isto. zemlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade.K. a jedini izvor vijesti i pogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. a onda su ~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima. nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”. 2. tj.. Odnos re`ima prema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”. osnovanog 28.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijeme njema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe.” Ipak. kada je BBC kriti~an. koji ka`u da nisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevom odlukom da podupre Tita i partizane.

it. govor o sistemu. mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP koja se protivi javnom utjecaju BBC. dostignu}ima u dru{tvenoj. Pru`aju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to ulo`ila” u Titov re`im.) BBC-ijevi programi moraju stalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljne dosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima. a ne iz propusta vezanih uz sam sistem”. ~etnici.”14 Dapa~e.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi. i „ohrabriti stvarno demokratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er. Dapa~e. zadatak je BBC da prebaci te`i{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvislinzi. za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnost i o~ekivanje intervencije stranih sila”. 4. tj. ekonomskoj i kulturnoj sferi.) izravna projekcija Britanije.d. BBC je zato suo~en sa slo`enim problemom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih elemenata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojno vezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”').15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1. na naju`e saveznike KP. idealima. niti kriticizam smije dati utisak – kakav na`alost mnogi partizani imaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”. politi~koj osnovi. bur`oaski liberali. upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna. 2. tre}u grupu. prodrijeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera re`ima koji nisu bitno protubritanski ali su „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”. Pritiskom na tu. u pogre14 15 16 Isto kao bilj. jer to je ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije. onda treba naglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri” – „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora.. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen. obja{njavanje pozadine vanjske politike. 120 . nego zato {to je premalo partizanski” tj.”16 Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrim ostvarenjima. Primjer koji se navodi. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji je nekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima. stoji u elaboratu.) svaki prilog o unutarnjim pitanjima Jugoslavije mora zadr`ati objektivnost. „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo – moraju biti ubije|eni da se re`im kritizira ne zato jer je previ{e partizanski. 3. konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu. 11. osobito zdravstva. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbiljna alternativa partizanima.. demokrate. Isto. 2. Isto. tj. Dakle. 3. ni`e slojeve partizana. obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskih za|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda. seljake – odnosno. „lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez. ka`e se dalje.

VII i 25. u bilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature. Tako je na primjer. SPEHNJAK Propaganda prije svega . S druge strane. „mo`da najte`ima u Evropi. nego djela Marksa i Engelsa. Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je smatrao da u javnost treba pustiti neke informacije. FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446. mo}ne ili politi~ki reakcionarne. tajna policija i armija oblikovani su po ruskom modelu. ruski dosezi u svakoj sferi posvuda se propagiraju. spominjanja kanona marksisti~ke doktrine”. TNA. FO 371/59532. niti na ranije bogate. ovo se 17 18 Kasnije se uspostavilo da BBC nije `elio objaviti tu informaciju. ne isklju~uju}i ~ak Moskvu ili Var{avu”. koja.” Dr`ava. kada je generalni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}. u Foreign Oficeu odlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju. i {to je „mogu}e vi{e.. iskren i pro{iren”. British Council Jedan spis British Councila iz 1945. „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kolama i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na `elje studenata. „bez ma kako nategnutog.. ali da se pri tome ne spominje izvor informacija. okrene isklju~ivo u rusku orbitu. TNA. Ipak. sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}e koristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijateljska u svom pona{anju prema nama”.” Dakle. X 1946. Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{e Zapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samo uvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnom mi{ljenju.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan. Jugoslavija ne smije postati popri{te anglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladi i britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. 121 . s ciljem da Jugoslaviju potpuno. Prema ovom spisu. koje ma kako dobro u nekim dijelovima.K. prijevod je ruskog djela. posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. Ostavka G. {nom uvjerenju da postoji opozicija. uvod u historiju engleske knji`evnosti koja se predaje na fakultetima. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerziteta u Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dr`ave. ruske knjige ili prijevodi s ruskog pune knji`nice. nije ograni~en na samo jednu klasu ili regiju. ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugoslaviji prili~no te{kima. Zlatopera „idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radioli~nosti jest samo po sebi za `aljenje”.17 3. mo`e zamijeniti re`im. 2. „~ak imaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanje ne mo`e pro}i. ako bi joj se dala odgovaraju}a podr{ka. bilješke FO od 26. Na primjer.

21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~enosti u tr{}anski problem. Podru~je obrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlasti da zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom re`imu pokazuju vi{e entuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormalni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postigla odre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije. ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj sna`an a „ekstremni reformisti” u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast biti prisiljena raditi prikriveno. 5. Makedonije. jo{ ne usu|uju otvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj i pomo} nisu po`eljni u Jugoslaviji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. FO: Ministry of Information & FO. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~ili{ta u Beogradu. u Britaniji bilo 60 studenata. FO Publicity Files /dalje 930/420. Prema arhivi British Councila ipak je u 1945. jer }e svaki novi pothvat biti do~ekan sa sumnjom. na primjer gubitkom posla. navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu 19 20 21 22 Isto. u ljeto 1946.22 Zazor prema Councilu zabilje`en je i kasnije kada se u jednom spisu iz 1948. u Zagrebu studiraju oni iz Hrvatske. koji }e pokrivati i Split. 122 . Crne Gore i Bosne i Hercegovine. pri tom se ne govori otvoreno o „nepo`eljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego se prona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama. Vlast je „potpuno ignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”. diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|aju studenti iz Srbije. „Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}en je na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svaki otvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama. Isto. 1946. Vladaju}i se krugovi na primjer. Split „iako nije jedan od republi~kih sredi{ta po novom ustavu”. treba izbje}i multiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu. Ali.”20 Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”. zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e. pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim pod vodstvom direktora u Zagrebu. Zagrebu i Ljubljani. Organization in Yugoslavia'.19 U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu „ba{ povoljni. 'Balkan Section. Prije svega. TNA. odbijena je molba za otvaranje ~itaonice. ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plodnijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te nego Skopje”. Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{e nego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije. jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policije ja~a”.

24 ^itaonica Councila u Beogradu otvorena je te godine. SPEHNJAK Propaganda prije svega . TNA. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju i svibnju 1947.. British Council: Registered Files. Na primjer. ~lana BC-a nastao je izvje{taj u kojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je to te{ko shvatiti”. David Shillan. izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove u Jugoslaviji.Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2. Preneseno je stajali{te zagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imala Njema~ka. Grad je potpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”.27 U isto vrijeme. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju. Zagreb /dalje: HDA/. na sjednici Politbiroa CK KPH u Zagrebu. „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljiv nego u Beogradu ali su trgovine praznije. ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed. izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskog jezika i popularizacija britanske knji`evnosti. U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11. Yugoslavia /dalje: BW 66/5. 123 . IV 1947. Izvještaj od 3. na primjer o tifusu i o TBC. a 1948. ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~ka Hrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otklizati otvorena srca u rusku orbitu”.000 gostiju. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilo daleko vi{e no u Beogradu (300). 250. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je „op}e. u Argentini 71. napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no. Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. TNA. prema zapisniku.15. IV 1947. u Beogradu ne. osobito intelektualce i studente. u isto vrijeme u Italiji bilo 10. rekao: „Napominje da bi za intelektualce. sada upra`njeno”. sije~nja 1946. fond CK KPH. „@ivio Stepinac”. U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da je takav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”. U svom radu Council je kroz ~itaonicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve. Turskoj . on je samo pozvao svoje studente da posje}uju priredbe koje organizira British Council. sekretar V.” Pivo se mo`e dobiti u Zagrebu.1.26 Navodi se i da su „ruske knjige jeftinije od engleskih”. BW 66/4. formalno otvorena 14. Bakari} je. III 1948. imala je po~etkom 1947.. Politbiro.. ve} nakon tri mjeseca”.23 U ljeto 1945. ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. Zapisnik od 3. u CSSR .. FO: Confidential Print.000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju. Izvještaj od 25. SSSR .142. izvikivalo je prema ovom izvje{taju. U spisu u FO 924/123 (LC 5575). naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti da se zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice.8.”28 23 24 25 26 27 28 TNA. navodi se da je npr. Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih.K. Pojavio se i na Omladinskoj pruzi gdje je odr`ao nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja. Hrvatski dr`avni arhiv. Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti. 'Visit to Zagreb 21-25 July 1945'. ^itaonica u Zagrebu.

oni su bili poslije redom izvikivani”. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politici i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijih oru`ja partizana: bila je jasna. jugoslavenski komunisti su ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~ka organizacija SKOJ.” Zanimljivo je. federaciji i demokraciji. kad je osvojena vlast. Bila je. u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slobodni izbori. Na samopostavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dr`ava”. ali su bili spremni djelovati na patriotskoj osnovi. dosljedna i sna`na i poga|ala je `elje ve}ine stanovni{tva. jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava 'kompromitiranih'. Propaganda je tu ostala ista kao i po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pitanja te se pribli`ila i onima koji nisu bili komunisti. Sada je propaganda potpuno u slu`bi re`ima. Jugoslavenska propaganda Obilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima Ve} u junu 1945. 1. VI 1945.. koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu. po~ev{i s onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'. 124 . ali jo{ uvijek nije narodna. niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. njezin zna~aj postaje jo{ ve}i. „Da li je demokratska?” Tu analiti~ar ka`e da je „vlast partizana mo`da za narod. autor odgovara potvrdno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separatizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”. „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~ke partije.” Na lokalnoj razini. „Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istrenirani oko slogana koje moraju izvikivati. stoji dalje. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje i uni{tenja izdajnika i kolaboratora”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. nedostaje uvjerljivost. 'Partisan Policy and Propaganda'. Ovim argumentima. ranijeg glavnog predmeta propagande”. R 11208. Elaborat se potom bavi analizom na~ela i politi~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima. pri ~emu je temeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca. FO 371/48883. Jer. „jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada. vje{to organizirana”. „Narodne demonstracije” su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom `ivotu nove dr`ave „za koje njegovi vo|e ka`u da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”. stoji dalje. 2. Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{taju razli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protiv omrznutog re`ima” i postala „glas re`ima koji izgleda postaje diktatorski i neomiljen kao njegovi prethodnici”. kako sada nema vremena ni sredstava 29 TNA. prilog izvještaju od 21. kako je malo spontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la u posjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista.

odnosno izdava~i su im masovne organizacije omladine. nema listova koji bi bili nezavisni.. 125 . postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u i to u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik za kulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja. ali ~lan obitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik. Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugoslaviji. ovo pitanje „Tito i njegov najbli`i krug mudro su ~uvali dok 30 31 Isto. sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odane u~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. antifa{isti~kog bloka ali „one sada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in `ivota druk~iji od onog u novoj Jugoslaviji”. Iako se nastoji dr`ati ravnote`a u uvozu stranih publikacija. Kako radi „ova ma{inerija”. Autor elaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. nedavno izdao knjigu balada posve}enih Crvenoj Armiji. koji „jo{ uvijek dr`i cenzuru iako je i posljednji Nijemac istjeran”. 3. Stanko [kare. veliki Tito'. u kojemu rade civili. mar{ira s drugovima demonstrantima. 'veliki Staljin”. a koje su „samo nali~je slu`bene politike”. Jer. jer su u njima samo prijevodi s ruskog”. za velike promjene u obrazovanju. odnosno u propagandnom odjelu V[ NOVJ. Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala. Jer. nego su svi dr`avni. pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i ponavlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 On posvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarni elementi u savezni~kim zemljama.30 Ali. prema elaboratu. nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci. strani dopisnici mogu raditi. Isto. Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj. prodaju se strane publikacije. ~ak je i selja~ki pjesnik i ~lan HRSS-a.K. sjedi u dr`avnom ministarstvu. jako su ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organ Komunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list. pi{e dalje. Tu je velika uloga SKOJ-a. osobito mlade generacije. koji „bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama. npr. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velika KP'. Slobodni dom. Iako postoje listovi politi~kih stranaka. Selo. ne mo`e se re}i da je cenzura „prevelika” jer. `ena i sindikata. ka`e se u ovoj analizi. „kakav pogled na `ivot mo`e imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu. najbolje se vidi u pitanju Julijske krajine.. Zanimljivo. navodi se dalje. 2. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Novinski napadi su obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca i njihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. dovoljno je promatrati svakodnevni `ivot. Amerika i Britanija su u doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog. da usmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija.

Nedostaje doma}ih knjiga pa }e velika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom.35 Jedini novi ud`benik koji se radi jest onaj za ni`e razrede osnovne {kole „koji se potpuno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta.34 Uloga propagande u {kolstvu U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalo truda da ga se prilagodi doma}im prilikama. TNA. da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slojevi i politi~ke grupe”.”32 Slijedio je niz napisa u novinama. FO 371/59425. Ali sada je jasno da je njihov poziv na izgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizma rezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter partizanskog pokreta jako promijenio. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanja podsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja problema upotrebom sile. izjave su davali i „oni Slovenci koji nisu ~lanovi KP. 'Anexure B'. 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzvikivati: 'Ho}emo Trst'. sada je – a to je zapravo ironija. „Od stranih jezi32 33 34 35 Isto. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~ke osnove u cijeloj dr`ave va`e za nastavu historije i knji`evnosti. Iako u Beogradu nikad nije bilo za to interesa. Jedan od pozitivnijih aspekata novog re`ima jest pobolj{anje polo`aja `ene.. za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pitanje'. 153. FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje: 1110/. Izvještaj od 5. vrti}i za djecu „grade se pored tvornica”. X 1945. kako „`ene moraju raditi”. 3. TNA. dok je prije slu`ila borbi za nacionalnu slobodu. ka`e autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda u Jugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i okovala kriti~ka misao”. 'Memorandum'. stoji u spisu s kraja 1945. 5.” Te`i{te se stavlja na prakti~no i tehni~ko obrazovanje. 4. prilog izvještaju od 7. se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javna kampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima. Stevenson je izvještaju prilo`io materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog ka`e da.” I propaganda je do`ivjela velike promjene.33 Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno da komunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odiozna proteklih dvadeset godina. To da je on nekad zaista bio vrlo popularan i reprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodima Jugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao. U listopadu 1945. 126 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Isto. I 1946. humanisti~kim znanostima se posve}uje minimalna pa`nja.

USAOJ. SKOJ. povijest partizanskog pokreta i bezvrijednu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a. ali koji su „bili s partizanima”. Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stalno sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni. mitinge i demonstracije. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kola pretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore. izgleda. „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustva da dr`e red u {kolama niti.” Vjeronauk je tako|er neobavezan.” [kole formalno vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na polo`aj nastavnika ima sindikat u koji oni nisu obavezni u}i.” Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten {irom zemlje. SPEHNJAK Propaganda prije svega . u ve}ini {kola u~enicima koji `ele poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke. koja jest jaka. ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijim razredima gimnazije. 127 . 4. „U stvari. Vlast je {kole pretvorila u oru`je svoje propagande. U mnogim osnovnim {kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir. ~esto i nesvr{eni studenti.” Postavljanjem ili razmje{tanjem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao i u svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom povjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti. Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946. uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost re`imu a ne da pobolj{ava njihov polo`aj. mora pogledati {kolske 36 37 Isto.. u protivnom se izla`u opasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'. Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedam godina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u kojima se to mo`e provesti. I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska. objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine.36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgube posao „malo je {anse da se dobije neki drugi”..K. II 1946. Beogradska Politika od 9. Sve to utje~e da nastavnici naizgled podr`avaju re`im a njihovu sindikatu je. ali nije otvoreno komunisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”. „kojima je te{ko ne pripadati”. Sve su one pridru`ene Narodnoj fronti i organiziraju u~enike da odlaze na proslave. sposobnosti da pou~avaju i{ta drugo do partizanske pjesme. nakon povratka iz Jugoslavije. u nedostatku {kolskih knjiga. godine.” Na to se i posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe u racioniranoj opskrbi. objavila je `estok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka. Kad pristignu novi nastavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijesti i sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”.

Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su „temeljno politi~ki u tonu i mo`e se re}i da nema ni jednog lista za potpuno nepoliti~ku zabavu. [uba{i}a i [uteja. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili 6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu. savezne informativne agencije. Memorandum. prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata. 'The future of Jugoslavia'. d) „puni publicitet svakoj vijesti iz Sovjetske Rusije (sovjetska politika. a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~ki u tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugoslaviji. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke. I 1946. „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu. FO 371/59425. c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj fronti kao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”. Pjesmarica za istu dob sadr`i i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'. a tehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu. „Sukladno tome.38 Uloga medija u propagandi Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga.” Opozicijske novine – listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni. Daily Telegraph. koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|anin ne htio vjerovati u ono {to mu govore novine. kao i u slu~aju ostavki Grola. „uravnote`ena. dok se koristi svaka prilika da ih se prika`e u lošem svjetlu. On jest prekr{io neke zakonske odredbe. Grolova Demokratija. f) „namjerno krivo citiranje”. militaristi~ke i totalitarne u tonu. Humoristi~ki listovi su me|u naj`e{}e politi~kima u tonu.000.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. iako „tehni~ki niti jedan od tri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere.) „bespogovorna podr{ka politike NF i njezinih vo|a”. umjerena i inteligentna”. itd. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1. preko 1. i jo{ se moglo prodati da ih je bilo. R 1107. 25. h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za re`im ili onih koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo u narodu. Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstro`oj kontroli. „iako list nije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi. Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina. dobro pisana. monotono ponavljanje }e ipak 38 39 TNA. FO 371/59425. Oba lista bila su tiskana u velikoj nakladi za jugoslavenske prilike.”. g) „odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mjesta”. itd. Nikad se ne daje publicitet pozitivnim dostignu}ima zapadnih demokracija. ud`benike. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola. 128 . e) „monotono omalova`avanje svega britanskog ili ameri~kog”39. vode imperijalisti~ke ratove. sve druge su zatvorene.” TNA. R 1107. pojam nikad jasno definiran”. b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje.000. Bevina. kultura. za razliku od Narodnog glasa.” Kao primjeri navode se ispu{tanje djelova govora ministra E. 'Anexure C'. dostignu}a. 2. neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je na njega u~injeno mnogo osvrta. stje~e se neizbje`an dojam da Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke re`ime.

. 6. Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha. R 1107. bili blagi u izricanju kazni za privrednu kolaboraciju. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kralja (Petra. koji su jako gledani. Ali. 7.) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede. Zato su u kinima prikazuju strani filmovi. Nakon nekoliko dana javni tu`itelj tra`io je njihovu smjenu. Tako|er. njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjoj situaciji. 129 . prema njemu. tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kao i u Rusiji. naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri~ko). K. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetu doga|a i to ba{ putem svojih novina. navodi se napad Milovana \ilasa.” Bilo je vremena kad je i on sam mislio tako. S.42 R. FO 371/59425. zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualizmom. 'Anexure C'. On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali broj glasova na op}im izborima. ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti. TNA. to }e uskoro prestati.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj. ali ima i drugih. imati rezultata.K.. temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'. jedan zato „{to je prikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudima pri povratku u civilni `ivot. ali kako nije sklopljen ugovor o kori{tenju. Isto.” Nedavno su tri filma zabranjena. vanjskopoliti~koj domeni. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podr`ava reakciju i potpiruje imperijalisti~ke ratove.”41 Ipak. On }e po~eti vjerovati da je sva opozicija svemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka. „Filmovi se u Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. u Borbi na neke suce koji su. U tom smislu. Jugoslavija je s Britanijom sklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba. „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast `eljeznim lancima u cijeloj zemlji”. kojemu se tako|er pridaje velika pa`nja pa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike. proizvode se samo `urnali i to lo{e kvalitete. mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje oko zapadnja~kih filmova. 40 41 42 Isto. I ne}e znati {to je britanski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu. Oni rade za Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~kog gledi{ta – da }e Jugoslaveni `eljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to su dali novinama (to jest. tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i prihvate britanske filmove. ameri~kih predratnih filmova. Ne}e znati da ima dru{tvenog. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}. ve}inom ruski.” Sve {to se reklo o novinama. va`i i za radio. SPEHNJAK Propaganda prije svega . 5. ministra za Crnu Goru u saveznoj vladi. koji predstavljaju usku manjinu. „Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom re`im mo`da postati manje diktatorski i vi{e liberalan u svojim metodama.

IV 1945. bila je pak konstantna: prema jednom izvje{taju. u ministarstvu informacija je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{u neprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju. osobito Britanija. kapitalisti krvopije i fa{isti”. jula poru~eno. 'Press Attache's monthly report'.”45 Orijentacija jugoslavenskih novina da povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine. Hitleru i Hirohitu. Sloboda {tampe Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskim karikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera koji ga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju. Kasnije. U njemu je komentiran napis u ameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A. R 13747. I narod i predstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinama se o tome ne pi{e. ali se Kosanovi} po`alio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori „ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo. VIII 1945. bila da je raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. stalno se govori da su saveznici koji danas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti.000 tiskanih primjeraka konfiscirana ve}ina tira`a. FO 371/48883. @estina s kojom se to radilo. mj. U izvje{taju iz Beograda od 29. Izvještaj od 14. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je 43 44 45 46 TNA.”46 Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. Izvještaj od 25. Izvještaj od 23. Amerika je direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova i aviona za slamanje kineskih patriota. ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. Upravo je na tragu te nove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju. Zemlja je zaista stradala u ratu kao rijetko koja u Evropi. R14413. „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima. prilo`en je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'sloboda {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”. FO 371/48883. VIII 1945. TNA. Ova mjera ote`at }e rad stranim novinarima pa }e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima koje jugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeovim instrukcijama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Slu`beni protesti nikad ne urode plodom.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula. neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije bilo obe}ano u ranijim dogovorima. Na primjer. FO 371/48883. Nakon protesta iz ambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbog neiskustva novinara” i da je od ukupno 60. ka`e Churchill. ambasadi nije uvijek bila razumljiva. Noyes pisao „[to sam vidio u Jugoslaviji”. 130 . R 7659. I 1946. Na ist. [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ih namjera. 6.. Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapadni saveznici.44 Na ovo je iz FO-a Stevensonu 22. TNA.

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

pisao o „vojsci Dra`e Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i 1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijansko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni razgovor s Mihailovi}em, „naoru`anim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e i ograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Dra`a' te izvijestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 sudaca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu, izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisala je Borba, ali je jasno, ka`e ona, na {to svi oni misle „kada optu`uju na{u zemlju da nema u njoj slobode {tampe. Kako se mo`e vidjeti, sloboda {tampe zna~i urednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva 'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}e postojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis u kojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju klevetati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivati ubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novinama a u vezi ove zemlje.”48 Na~ela kulturne politike 1948. Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”, analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}a na Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU. On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”, „zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slaveni branili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vremena za knji`evnost.”49 Ne mo`e se ipak re}i da je „zapadna civilizacija u Jugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom literaturom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dosta knjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maughama, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekim autorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovano problemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {to su to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi, ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedne knjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u elaboratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedam knjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja47 48 49

TNA, FO 371/67440, R 1996, 3. Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946. TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

131

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedene u prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela' – prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj (Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „neprijateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti, njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika', moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i ne treba pridavati pa`nja, ka`e se u dokumentu.50 Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poezije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavili su ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi u humoristi~kim novinama, one ne sadr`e vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor, nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Temeljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dr`avi samo jedan smisao `ivota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost i literatura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevima vlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kih nego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpuno razli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dr`ava fanati~no puritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrira i novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djela Knuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, ka`e se, sve dok ne do|e „komunisti~ki milenijum” i dr`ava ne odumre, ljudi se u takvom shva}anju moraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komunisti su puritanci i u osobnom `ivotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo da ga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema `enama, kao i njihovu sklonost da se „`ene nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bila i slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu „{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno s otkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemaju mogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uva`avanje njezinih na~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglo navesti da isto po`ele i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce u Jugoslaviji, stoji u dokumentu.

50 51

Isto, 24. Isto, 25.

132

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948
Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years after the WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office of the Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cultural organization British Council were marked by political questions. The same held true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of which was „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA" Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954
APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmejcima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazuju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti i komemoracija odr`avanih oko ovih spomenika. U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isidore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovljevi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstova mogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izra`avaju potiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kao oslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadr`aj pri~a je topao i emotivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za te`inu uloge koja je Crvenoj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj
1 2

Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 1946 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpskoturskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovi ja~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu: Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik `ivi u srcu Srba daleko je ve}i. Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvala uspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu. Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je u Beogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je bio jedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika u Velikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusima palim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenik Rusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13. januara 1936, str 5.

134

O. MANOJLOVI] PINTAR

[iroka strana moja rodnaja

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enom Beogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika ukazivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novu kolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideolo{kog pribli`avanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vremenu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnih manifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smislu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika u borbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~ kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime, postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja novog identiteta jugoslovenske zajednice. U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta je vest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvog spomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su „komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todorovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika. Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime Crvene Armije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Narodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa Mijalko Todorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji je podignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti podigle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/jugoslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti. Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnije podizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava period u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, ali i na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojnika Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i sna`enja socijalisti~kog dru{tva, ali i dr`ave. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflektovala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|utim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavali i marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno raspadalo tokom ~etiri ratne godine. Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcima jasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana
3

Politika, 28. oktobra 1944.

135

Kenigzbergu. 21. Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{to prva premijera u zaista narodnom pozori{tu. 4 5 6 Maršal Tito. 3. str. 136 . ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola. Se}anja o svetlim podvizima. na primer. na po~etku nove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nom trgu. 30. Andrija Hebrang. Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944.4 Premijeri je prisustvovao Josip Broz Tito sa dr Josipom Smodlakom. koji je prevela Desanka Maksimovi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR. de{avalo se i kod nas. kao paradigma nove dr`avne ideologije. nova ideologija uz jelo najlak{e konzumirana. Jugoslavija . 23. Sreten @ujovi}. ali je sna`no kori{}en u dr`avni~koj retorici. nije narodni. gde je ova praksa tako|e sprovo|ena. ili Berlinu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ~ija je prva sve~ana premijera bila drama „Najezda”. predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi premijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije. Aleksandar Rankovi}. ko da se u snu javlja.6 Njima. Pre filma prikazan je i `urnal o boravku Tita u Moskvi. koliko i ruski. izvorni komad? S pravom. koji bele`i po~etak nove povesti na{eg grada. godine dominirala je zvezda petokraka. Po re~ima upravnika Narodnog pozori{ta. a prisutni su bili i Edvard Kardelj. str. Jedna od prvih aktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta.5 Tako je skroman spomenik postao prvi simbol novog dru{tva. s Ingulca i Dnjepra reke. juni 1948. Sve {to se u njoj de{ava – u Rusiji. nove vlasti su poku{avale da organizacijom svakodnevnog `ivota. sati. . april 1945. Me|utim. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu „Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”. Vlada Ze~evi}. kasnije Trgu Republike. 3. Politika. Le`e sad sred ulice daleke U Beogradu. ^udno je sve. Politika. jo{ su intrigantniji primeri sa sela. gotovo uvek postavljan je i beli mermerni krst. Odmah po ulasku u Beograd. broj 32. str. Uostalom ovaj komad. i 1945. koji je objedinio oba ova suprotstavljena simbola. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom. ali je „Najezda” isto toliko na{ komad. Milovan \ilas. obavezno izno{ena i izlagana hrana. ili sa leve strane. ili na grobljima vojnika u Be~u. ali je u njenom podno`ju. naime. veoma ~esto sa srpom i ~eki}em. kroz brojne kulturne aktivnosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti.. namesnici. ali je uz petokraku i krst kao dekorativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani. Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomenika koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mestima koja je ona osvojila. zemlji podunavlja Sme{ali im se datumi. decembra 1944.SSSR. nova ideologija.

Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladine Jugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica Miloša Velikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika. Svi }e opet u bojnu smenu. poginulim crvenoarmejcima stanovnici glavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika. koje su demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere. I `ene u crnini ne`no Cve}em im grobove zavile I plakale sve neute{no. ispred kojih je svaki doga|aj i politi~ka demonstracija zavr{avana u to vreme. novembra 1944.7 Ovaj spomenik je svakako bio najzna~ajniji. 137 .8 Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~esto isticana i pre partizanske. Hodo~a{}e na spomenik palim crvenoarmejcima na Trgu Republike. a pripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do 10. Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dr`ava do`ivljavala je simbiozu kroz spomenike.O. 26. Obudovele `ene mlade Nad njima uplakane stale. Spavaju-i sve im se ~ini San im je ispod rednog svoda. Ne mogu iz njih da se prenu. organizovano je u formi lai~kih procesija. Mu`eve pratile pale. Do}i }e za snom desant novi. Kao da su srdaca nade. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana. njegovi u~esnici su polo`ili vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob neznanog junaka. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja Vojnici uniforme nepoznate Kao bra}a stajali nad njima. do 30. Politika 2. Samo od 15. Tako je na primer. str 9. mart 1945. da bi pri~e o plja~kanjima 7 8 Tako su `elezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim. decembra. Vidi: Politika. To su samo o Beogradu snovi. dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim za boravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane. decembra 1944 str 3. dr`avnim i srpskim zastavama polo`ili srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika. ali nikako jedini podignut u tom periodu. kao da su sinove `alile. 16 juli 1945. Vidi: Politika. 27 novembar 1944. Svenarodnom grobu njinom Zemlja do{la da po~ast oda.

koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj~eš}e prepri~avanih na ^uburi i u okolnim delovima Beograda. je u Beogradu u podno`ju Vukovog 9 10 11 12 13 Vladimir Dedijer. izdanje) Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja. tako|e poginuo pred Budimpe{tom. koji su u jednom pismu upu}enom u Beograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskoj neprijateljskoj zemlji”.9 U prvim danima po oslobo|enju uru~ivani su. koji je „po sopstvenoj `elji” sahranjen u Beogradu 13. Be~a i Berlina. gde je od ranije le`alo telo majora Vasilija Mihailova. ordeni i odavana priznanja. Var{ave i Praga. Miodragom Popovi}em. 138 . komandant strelja~kog puka Crvene Armije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. dok su ukazom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesarijata Odbrane SSSR. Politika. koji se u danima osvajanja grada komanduju}i jedinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti. Politika je donela vest da su jo{ dva crvenoarmejca po sopstvenoj `elji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zalmanovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihova `elja. 25 decembra. Beograd 1953 (2. Politika. Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vukovog spomenika. Veli~aju}i njegovo herojstvo. decembra 1944. Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja Aleksandra predstavljao je mesto `estokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda i mesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao. jun 1945 str 5. ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori o bratskoj slovenskoj ljubavi. ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda. a to je i `elja njihovih drugova. str 4. Josip Broz Tito. II i III reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda. 13. Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo pred Budimpe{tom. posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjetskih vojnika koji su `ivote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu. Polaganje njegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika. i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR. Kenigsberga. Razgovor sa Prof. 1948. 20. 25 decembra 1944 str.13 16. pristao da poštedi `ivot nema~kog vojnika. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskih vojnika. me|utim. novine su podse}ale javnost da se radilo o velikom prijatelju Beograda.11 I Ivan Aleksandrovi~ Stri`ev. 24. ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvojene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vu se i ogledao iz ovako definisanih obrazlo`enja.12 Posle desetak dana. Prilozi za biografiju. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te. decembra 1944.10 U skladu sa tim. ali nijednu granatu ne}u da pustim na slovenski Beograd”. u: Politika. 16. februara 1945. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJ odlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I. decembra 1944. po sopstvenoj `elji je sahranjen u Beogradu. 3. str 3. decembra 2003. Politika.

Kreiranje se}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset i sedam godina Crvene armije. januar 1945. me|utim.19 Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beograda koja su se na{la na putu Crvene armije. januara 1945. Njegovo telo prethodno je bilo izlo`eno u Sali doma lokalnog JNOF. Vodi~ kroz Beograd sa planom. sumnja u humanost vojni~ke prakse i brigu za obi~nog vojnika i njegove `elje u trenucima najve}ih borbi. su svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspolo`enim sredinama. Me|utim. Politika.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direktno sna`en izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje. Me|u njima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~ Dudkin”. Isto. poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te. Na ulicama grada. 10. pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spomenika 9. na Slaviji. a sahrana je odr`ana na centralnom gradskom trgu pored jos tri oficira Crvene armije. 24. kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu. 139 . Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946. Isto. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anosti u Beogradu.15 Ostaje. nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. februar 1945. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije. Akcije njihovih postavljanja 14 15 16 17 18 19 Politika. Oni su na{li „ve~iti po~inak u bratskoj zemlji”.16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakov sve~ano sahranjen u Petrovrgradu. Na Slaviji su polo`eni venci na grobove i odr`an veliki miting na Pozori{nom Trgu. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin. Borislav Bogojevi}. ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije. februar 1945. na kojima su govorili profesori Viktor Novak. svakako problematizuje ovo pitanje. ispod spomenika Vuka Karad`i}a. pitanje da li se radilo o stvarnim `eljama poginulih. Du{an Nedeljkovi}. kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beogra|ana.O. februar 1945.14 U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Republike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu). „manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom Savezu”. Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i u drugim gradovima Srbije. 21. u Kara|or|evom parku. 17. mart 1945. koja je sjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i pre`ivelih ja~ala dru{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici. 16. Politika. koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a.18 Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgleda sve~anosti. Kirilo Savi}.

dok je spomen plo~a skinuta i verovatno uni{tena. NOV I POJ za oslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva. narod Velikog Mokrog Luga i na{e domovine podi`e ovaj spomenik selo V. Interesantan je i re~it dalji `ivot ovog spomenika. Politika. Ceremonija je sve~anao protekla. rame uz rame sa predstavnicima sovjetske vojne misije. Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog narodnooslobodila~kog odbora. a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka. svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva. februar 1945. Na vrhu samog spomenika je postavljen krst. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanik patrijar{ije. Posebno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~eni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Njega je otkupio lokalni kafed`ija i iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina.” Ispred spomenika je u skladu sa narodnim obi~ajima polo`ena hrana i pi}e i organizovana da}a za „pokoj du{a poginulih”. istina. U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Bo`i}a – 8. M. 26. niti je podse}anje na veze sa SSSR bilo po`eljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela. januara 1945. godine. sve{tenik je izvr{io crkveni obred. Lug 8. 9. Tako je spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi. a ispred njega su ura|eni posebno interesantni cvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em. a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetske ambasade. ali su ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protiv unutra{njeg neprijatelja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Posle rezolucije Inform Biroa i odgovora jugoslovenskih komunista. kada spomenici crvenoarmejcima nisu vi{e predstavljali najsvetija mesta. januar 1945. ali na njemu vi{e nema 20 21 Politika.22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici. ambasade i Jugoslovenske narodne armije.20 Na seoskom Domu kulture danas se. nalazi spomen plo~a na kojoj su zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB i koja je postavljena 1963. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce u blizini sela. I 1945.21 Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i partizanima palim za slobodu. Spomenik je ogra|en. 140 . U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedam godina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnika Crvene Armije i jugoslovenskih partizana. Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sredstava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja. Na spomeniku je zapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije. ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palih Crvenoarmejaca.

koje su odr`avane u vreme nema~ke okupacije Beograda. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu. snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sve istorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd. E. O Sovjetskim kora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. omladinskih i vojni~kih horova. pod predsedni{tvom Rodoljuba ^olakovi}a. Isto. Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer. maj 1945.maj 1945. februar 1945. „Kapiten Komsomoljec”. 1945. poznat i kao „I|ot vojna narodnaja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”. po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi. ~iji je Akcioni odbor usvojio smernice za rad. kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami” prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predstavljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih. Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu. organizovana i izlo`ba u cilju propagande Crvene armije. Po voennoj doroge. 16. ambasade i predstavnici sreskog narodnooslobodila~kog odbora.O. str. pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enja ruskog jezika. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su pali bore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav. 8. Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Pozdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom. str 4. Iako je spomenik u relativno dobrom stanju i ogra|en. otvorena je prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu. 4. oktobra 1944. Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u: Politika. „Kalinka”. 9. Politika. Mali spomenik sa petokrakom. „Sevastopoljski valjs’. Prepevi sovjetskih kora~nica. Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR. „Motrozi komsomoljci”. od kojih je najgledaniji bio Ural kuje pobedu. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi}evi}. pokrenuta i brojna kulturna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom.24 Tako|e. oktobra. uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”. su bile redovno izvo|ene u Srbiji posle 1944. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu na Kalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije. 7. pa je tako u Vi{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”. predstavljale su jedan od najefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i Sovjetskom Savezu. 21.maj 1945.25 U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog doma kulture. Birjukov. „Tri tenkista”. Politika. na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18.23 a ceo oktobar trajalo je i snimanje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. a popularne pesame i kora~nice. 141 . „Tjomnaja no~”. Na godi{njicu oslobo|enja grada. februar. Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be. „Sveti rat”. podignut je na grobu u koji su polo`eni ostaci vojnika izva|enog iz 22 23 24 25 26 Isto. Moskva 1988. {to je verovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu. 21.26 Pri tome. praksa podizanja spomenika nije prekidana. on je potpuno neprimetan za prolaznike..

Sad~ikov. koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica. zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata. Uprostoravanje ideologije socijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa. O grobu neznanog crvenoarmejca. Sve~anosti je prisustvovala sovjetska delegacija. danas nigde nema ni pomena.28 I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu (kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo). nalazi se selo Le{tani. jun 1945. koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu. a kad je skinut selja~ki {areni }ilim sa spomenika. Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutne na ruskom jeziku. oktobar 1945 Politika. jun 1945.30 Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam.29 Spomenici su podizani i u ve}im mestima. koja joj je izjahala u susret. Nekoliko kilometara dalje. po ko zna koji put je uklonjena i bista Ivana Milutinovi}a. tako da je pitanje da li se on jo{ uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a.27 Ovaj prili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesantan. Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna. Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosila duboku simboliku i obavezivala gra|ane. Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo redovnu pojavu poslednjih dvadeset godina. Sovjetski ambasador. Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava heroju palom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”. Politika. jun 1945 142 . a sve~anost koja je tom prilikom prire|ena predstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. prisustvovao je otkrivanju spomenika palim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda. posle sukoba sa IB-om. a leta 2003. ili je preme{ten na seosko groblje. ili Subotica. 27. koje su isticanje `rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan. koje je podiglo granitni spomenik palim crvenoarmejcima. kao {to su Aleksinac (u kome su vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slobodu Srbije pre osam decenija). tako je lo{e pro{la i spomen plo~a poginulim borcima NOB. ^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskom dvori{tu. u toku prvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|eno podizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj27 28 29 30 Politika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 30. Politika. a po re~ima seljaka. 4. ~ije ime {kola nosi. 15.

Dr`avna pozorišta su u sezoni 1947-1948 prikazala 88 stranih dramskih pisaca .31 U tako promenjenom odnosu snaga. koji je samo kratko rekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilometara. godine. ulice su prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetu komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu. prikazana su 192 umetni~ka filma. ali i kona~noj pobedi partizanske borbe. sve~ano ure|ivani na gradskim trgovima. Do kraja 1948.946. koji je mestom postavljanja. broj 43 maj 1949. Prema podacima u Novom Sadu su od 1945. 143 .288 primeraka.50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR. sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca. kao i idejnim re{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku. sve~ani govor je odr`ao Mihajlo [vabi}. juna 1949.od toga 48 sovjetskih. ustupaju}i mesto Stojanovi}evom spomeniku Vojvo|anskim brigadama. 1948. Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovu zaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komunalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja. Umesto grobova crvenoarmejaca. na kome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog saveza i zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja nicima Crvene armije. U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od 10 do 21 isto kao i kod radio stanica. što zna~i da je prose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP). Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposredno po zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji na Batinskoj skeli. preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilaca Beograda. koje je sve~ano otvoreno 1954. a na prijemu u Domu JNA. 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i 145 `urnala. od toga 43 sovjetska. U ^a~ku je odr`ano 645 predavanja o SSSR i 75 akademija. prepisani novim partizanskim. preispitivanje celokupnog odnosa sa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokaza o nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama socijalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskve stizale. potpuno je zaboravljen. 31 32 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odr`alo Plenum uprave 14.505. tj 488.847. prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tira`u od 17. da zajedno sa na{im borcima daju `ivote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”. str 27 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u inostranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara.622 slušalaca. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji „u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”. što je predstavljalo 63%. odr`ana 1864 nau~na predavanja. što je predstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga. na repertoar je stavljeno 67 stranih pisaca. prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270. Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. do aprila 1949. gorbovi palih vojnika. Od raskida sa Isto~nim blokom.O.000 ljudi. a u sezoni 1948-49. Jugoslavija-SSSR. me|utim. na kojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1.776 predavanja. je 76. a mesto i uloga crvenoarmejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenuti u sve~anim govorima.32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji pola`u vence na grobove crvenoarmejaca. U Vršcu je odr`ano 12. Od oslobo|enja do marta 1949. Ovo groblje je otvoreno u okviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda. sekretar gradskog komiteta SKJ. gotovo svi simboli su.

Creation of the new collective consciousness was grounded in the political and ideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the paradigm of the Red Army soldier. in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second World War. After 1948. However. Although first actions considering Soviet soldiers burials and monument erections were organized by the local communities and with the active participation of the church. glorification of the Soviet martyrs and heroes was marginalized and replaced by the glorification of the autonomous battle of the Yugoslav communist. 144 . but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the battle against Nazism.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. the first monuments erected already in October 1994. the ceremonies of their unveilings included Yugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army. Summary „[irokaæ stranna moæ rodnaæ” Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) Ever since the first days of liberation. monuments were one of the strongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslav identity constitution.

ekonomskom.15:32(=163. Beograd 32.) 145 .6)(73)(091) JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI Propagandni rad me|u iseljenicima u SAD od 1945. jugoslovenska dr`ava se suo~avala sa nizom te{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja.1945. str. do 1948. uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije.6)(73)"1945/1948" Institut za noviju istoriju Srbije.019.3/. vojna saradnja za vreme rata i kona~no. sveobuhvatnim promenama u politi~kom. suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom. sadr`aj Ugovora o prijateljstvu.3/. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji. godine APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosa nove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SAD kroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~koj populaciji. U budu}im ekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su. jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. ali i sa su{tinskim. uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. barem u prvoj posleratnoj godini. Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. 203-206. Beograd 1969. bili su jasni pokazatelji budu}e politike jugoslovenskih komunista.7(=163. Tako je Sava 1 Ideološka bliskost.5-054.1 Me|utim. nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sa dr`avama Zapada. sklopljenog 11. Petranovi}. Na me|unarodnom planu. ali i nestabilnim politi~kim prilikama. svrstavaju}i se u red zemalja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma.Vesna \IKANOVI] UDK 314. ono se. a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije.4. Posle Drugog svetskog rata. time i dr`ave Jugoslavije u posleratnom periodu (B. komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile u pitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku. dru{tvenom `ivotu kao neminovnosti procesa preobra`aja dru{tva usled uvo|enja novog sistema vlasti.

glumci. tra`ili su se alternativni oblici za{tite ili ostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD. kako u okviru planiranih aktivosti u SAD. bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD. „za nas u dana{njoj situaciji najva`nije diplomatsko mesto”. Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {to kod Amerikanaca mo`e izazvati utisak nekog neprijateljskog dr`anja isti~u}i da je to „i mi{ljenje Mar{alovo”2.rezerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije. Krajem te godine. ? SCG. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. javnim li~nostima. dok je za Vladimira Dedijera. prestonica „zemlje imperijalizma”. IX.06. Ovo je jako va`no iz politi~kih razloga. f. avgusta 1945. CK SKJ.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu. jugoslovenske vlasti su vrlo brzo u iseljeni{tvu uo~ile i va`an potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i pre svega ekonomskim promenama u zemlji. Izveštaj V. bila.1945. javni radnici poput ^arlija ^aplina. br. a u materijalnom smislu. tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara niz mogu}nosti. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih dela da omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu.3 S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`niju i otvoreniju institucionalnu saradnju. k-5 A SCG. 1944. gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo veliku mogu}nost. Jugoslovenska emigracija . iako ni politi~ka komponenta nije bila zanemarena. reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali. sama po sebi.pov. privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partnerima u budu}oj saradnji.4 Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao. Pogled se upirao ka pojedincima. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. a samim tim zahteva poseban pristup i organizovani rad. V. Pored izra`enih negativnih ocena o emigraciji. intelektualni i liberalni krugovi.SAD. Karnegi i Rokfeler. pre svega onoj politi~ki aktivnoj. UNRRA.6 Me|utim. pisci.” Arhiv Srbije i Crne Gore. fascikla 6. Komisija za me|unarodne odnose i veze. 109-VI-1-82. 109-VI-1-82. bez datuma Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugoslavije u Americi. definisanje ciljeva u 2 3 4 5 6 Sava Kosanovi} dalje u pismu S. Dedijera iz SAD. koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti. CK SKJ. ocenjenoj da je „glavna baza za antijugoslovensku propagandu. godine. pre svega ekonomski. Save The Children Federation. dostavljali su pomo} preko razli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta. VI/2-(1-96). VIII. k-5. fondacije. istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u toj zemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo „kapitalisti~ki svet”. 20. Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}e pravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj. V. u njujorškoj luci otvoreno 146 . 7.avgust 1945. k-37. CK SKJ Ideološka komisija. IX. jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetan refleks u Americi. Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv. Str. Dedijer me|utim. Va{ington. a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugih agentura”5. naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~ajeva. Aptona Sinklera. A SCG. u Njujorku proširene su aktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. f. u rukama Angloamerikanaca.

a u sklopu potreba zemlje suo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa. Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika. ekonomskog. Slovenski Narodni Savez 119. biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnog izvora kvalifikovane radne snage. f. advokata. fasc.V.000 Slovenaca i 100. 68 jedinica 194). pre svega. socijalnog i politi~kog. a sa Tre}om generacijom oko 900. u SAD je `ivelo 750-800. postignut je visok stepen saglasnosti. fasc. po nacionalnoj pripadnosti.000 dolara i 350. 25. (S. pominje se broj od oko 1. S. sa potrebama Nove Jugoslavije. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici odnosu na iseljeni{tvo posle 1945.8 Ako je i postojala nedoumica oko broja. a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanih za korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati. Stoga. Ministarstvo rada. fascikla IV. Jedinstvom ova dva elementa (potrebe zemlje i ukupan polo`aj iseljeni{tva) dolazilo se do procena u pogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD. Zagreb. f. profesora.200. A SCG f. dok je mišljenje o drugoj generaciji bilo nešto druga~ije. pre svega. fasc. sakupila 450. Dodatak k izveštaju DCKJ. sugestija procena. Ministarstvo rada . A SCG. Uspomene jednog iseljenika. na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale. me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali. Zato }e. fasc. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Matice iseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizacija). a samo mali broj me|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”. svaka budu}a aktivnost. f. Me|u njima. u pogledu socijalno ekonomskog polo`aja iseljenika. U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD i Kanadi". Lojen.9 Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanja predloga.000 iseljenika. bile poznate. 507 IX.. 68 jedinica 194. br. 273-281). oko 650.000 dolara pomo}i. 8. odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovog ostvarenja. CK SKJ. `eleznoj. str. automobilskoj industriji dok je materijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanje zna~aja iseljeni{tva. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim. A SCG. nalazio se ve}i broj lekara. 250. brojnog. kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu. 67.000 Hrvata. CK KPJ. kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom `ivotu SAD. U njima se videla masa radnika anga`ovanih u te{koj..000 dolara vredne robe.000 (A SCG.7 Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugoslovenskih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju). Ministarstvo rada. bila je socijalno ekonomska slika iseljenika. A SCG. bilo je povezano.000 Srba (uklju~uju}i tu i Makedonce). Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljale i slale pomo}. avgust 1946. istovremeno ambicioznim planovima koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. S obzirom na to da }e slika. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo je centralno skladište za prikupljanje pomo}i. uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ula`enja u problem potpune objektivnosti i ta~nosti iznesenih procena. IV 7 8 9 147 . podrazumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja. 1963. procene su govorile.000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma).

kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partije kao snage koja je usmeravala i vodila te promene. bili su uslov za preciziranje oblika. sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba pri Ministarstvu rada. Komisija za me|unarodne odnose i veze. Ministarstvo rada. istina. malobrojnim ~lanstvom. Dodatak k izveštaju DCKJ. ne manje va`no. a preko diplomatskih predstavni{tava i u SAD. br. Potreba dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne i nov~ane pomo}i. XI. Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava. politi~kih i ekonomskih promena u njoj. avgust 1945. 8.000 prvoklasnih stru~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogla dobiti povratkom iseljenika iz SAD. Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obrazovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa. godine.Ministarstvo rada.SAD. A SCG.f. fasc. „danas nesumnjiva podr{ka. Crveni krst. dru{tvenih. kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time. Dedijer iznosio. Centralni odbor narodne omladine). 10 11 12 A SCG f. inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organizovanja. sindikati. a isto tako i rezervoar kvalifikovane radne snage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva tako potrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11. Problemima vezanim za iseljenike. uslova za ostvarenje budu}ih interesa. f. k-5. CK SKJ. 69. ambiciozne i optimisti~ke procene o „20.12 Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu na iseljenike. 109-VI-1-82. 8. Me|utim. a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada. sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uz anga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji. ~ini se. 148 . A SCG. od 1945. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnih organizacija (AF@. Odlike propagandnog rada Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja. golem izvor pomo}i na{oj zemlji. Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjem pozitivne slike Nove Jugoslavije. avgust 1946. dok je V. Upravo }e to biti i osnov za pokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD. tvrdilo se. pov. 67. vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu i svoj tamo stvoreni kapital”.10 Iseljenici su. fasc. 50. njihovim povratkom. jugoslovenski komunisti prvi put nastupaju sa pozicija vlasti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dedijera iz SAD. Izveštaj V. koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemlju dok je. 7. avgust 1946.

507/ IX. fasc. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS". 25. avgust 1945. IV Udru`enju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru~njaka u Jugoslaviju (A SCG. 109-VI-1-82. 138. Po~etkom 1948. br. Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u iseljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu. jul 1946. Komitet za nauku i {kole. posedovanje ameri~kog dr`avljanstva. me|utim. sa delom ~lanstva uz Ma~eka. f. Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednota bila je. u teškoj industriji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700. 313) V. Dedijera iz SAD. IX. pre svega. Veliki zna~aj pridavao se organizacijama poput Udru`enja za obnovu Jugoslavije. Od njih se. bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti prepoznale. A SCG. Ministarstvo rada. me|utim. Radilo se. godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odr`avanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP. Maleti}a iz Njujorka. a delom uz novu Jugoslaviju. CK SKJ. f. 149 . str. dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanje nov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina. stanje konfuzno.V. godine. kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a. CK SKJ . 86/49. Prpi}. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu. organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika.16 Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je na informisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u 13 14 15 16 A SCG. fasc. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. godine.68. dok je u najve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. dok me|u slovena~kim sveštenstvom vlada podeljenost.). Ministarstvo rada. Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. s obzirom na mali uticaj u SAD. sanitetskog materijala).15 Komunisti~ka partija Amerike. o~ekivalo da se u svemu pridr`avaju saveta i instrukcija iz Jugoslavije. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike 1948. f. a krajem iste godine i Odsek pravne zaštite iseljenika (A SCG.13 Oslonac i podr{ka. Komitet za kinematografiju). Izveštaj S. udru`enjima i licima koja su svojim anga`ovanjem tokom rata ili neposredno posle njega. Kasnije ce rad ovog udru`enja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnosti jugoslovenskih vlasti u Americi. U pogledu dr`anja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za Novu Jugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini". Zanimljiva je i ocena stava crkve. f. zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}a srpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata". o organizacijama. tra`ili su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i istaknutim pojedincima. New York. smatralo se uz Jugoslaviju. 7. Ministarstvo rada. 1971. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946.14 Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima. Luja Adami~a. dok se celokupan rad odvijao pod kontrolom i direktivama najvi{eg dr`avnog rukovodstva. Tako je KPA sredinom 1945. kao i ideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privr`ena novim vlastima. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na radništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu". Ujedinjenog odbora ju`noslovenskih Amerikanaca. A SCG f. br. U izveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD. k-5. The Croatian Immigrants in America. Potporne organizacije bile su. fascikla 68. kao i ve}ina makedonskih iseljenika. Izveštaj V.

Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. sredinom 1946. 68. zemlji i strukturom nove Jugoslavije”.20 Me|utim. upozorava da se pisma moraju strogo kontrolisati” da se ne bi desilo. organizovane su izlo`be. goloruki tuku sa Nemcima”.19 Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etka aktivnostima masovnih organizacija. smatralo se.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 9. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima. CK KPJ. Pored pisanog materijala. A SCG. govorima jugoslovenskih politi~ara. To je svakako bio i odli~an na~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|ana i iseljenika. Ministarstvo rada. biti upotpunjeni novim sadr`ajima vezanim za tekovine Nove Jugoslavije. br. Ministarstvo rada. ~asopisa ispunjenih sadr`ajima iz NOB-a. kao „ljudi koji se u jagnje}im ko`ama.5286. Njihova pisma trebalo je da budu „pro`eta optimizmom i perspektivom. kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno u sadr`ajima na koje se moglo ra~unati. fasc. avgust 1946. da kroz ista ne provejava samo krik i vapaj pomo}i. godine A SCG . A SCG . Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~esto dopisivanje sa roditeljima. postavljena su tri socijalna ata{ea. iseljenicima su dostavljane plo~e. ise~aka iz jugoslovenske {tampe.17 Trebalo je da budu upoznati sa „istinskom narodnom demokracijom. ve} iste 1946. kao do sada. preklinjanja i moljakanja.. 68.109-VI-1-82. u Njujorku.. f. f. no i duh vjere i saznanja boljeg i sre}nijeg `ivota u na{oj zemlji. k-5. fasc. 68. Pozicija Jugoslavije posle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kim pokretom. 8. 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. ekonomskom strukturom. avgust 1945. Radi poja~anog kontakta sa iseljeni~kim kolonijama.21 Stoga. me|utim. zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugoslaviji. 150 . kroz svoje ~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima. da se pi{u i stvari koje nam ni malo ne slu`e na ~ast. 69. a {to se stvarno osje}a i vidi svakog dana”.”. istovremeno se. ve} u leto 1945. fotografije. 17 18 19 20 21 A SCG f. bro{ura. ali i lak{eg dobijanja informacija o njima. ^ikagu i Va{ingtonu. bez datuma A SCG. Ministarstvo rada fasc. f. sadr`aji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbe morali su. a sve to pratile su i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. nacionalnom ravnopravno{}u i socijalnom pravicom”. f. i partizanki „od kojih je svaka ubila po stotinu Nemaca”. Izveštaj V. Dedijera iz SAD. Me|utim. fasc. avgust 1946. br.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada{njeg propagandnog rada u inostranstvu. O~ekivalo se da upravo one. a time i u Americi. slika partizana koja je jedno vreme figurirala u Americi. Ministarstvo rada. Plan rada socijalnih atašea. 7. ro|acima i prijateljima u inostranstvu. godine.

67. septembar 1946. f. Ministarstvo rada. 70/46. Dalibor Soldati}. a za tako mali broj krivica se tra`ila u nedostatku organizacije. 21. A SCG. Ministarstvo rada. Ministarstvo rada. fasc. f. socijalni ata{e u SAD. 6. ve} septembra 1946. odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosa Jugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovodstva u ameri~koj javnosti.299. mart 1947. br. su|enja Dra`i Mihailovi}u i Alojziju Stepincu. Ministarstvo rada. A SCG. septembar 1946. f. 69. godine iz Sjedinjenih Dr`ava vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovremeno tvrdilo da postoji `elja za povratkom. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. iznad jugoslovenske teritorije. stru~nih kadrova sa znanjem jezika. treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godine intezivnijeg nastupanja. br. fasc. U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dr`ava. upravo daje sliku ameri~kog raspolo`enja prema Jugoslaviji. Ministarstvo rada. Potreba raspsa glede iseljenika. daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se to pitanje ne mo`e ni postavljati. f. br. U odnosu na prvih {est meseci 1946. fasc.000 dolara. A SCG. fotografskog materijala. 12. Soldatica iz SAD. u drugoj polovini iste godine iznos pomo}i bio je znatno skromniji.68. fasc.br. najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladu Republiku”. fasc. posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta22 23 24 25 26 27 28 A SCG. 9. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sada nezabele`enoj histeriji. kao posledice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije.f. 68. Pov. uo~ene jo{ tokom 1945.000 dolara. Izveštaj socijalnog atašea D.25 Tokom maja i juna 1946. 4174. Maleti}a o prilikama u Americi. jul 1946. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednog centra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu. isklju~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22.V. 151 . 30. „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”. Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946.23 Ukazivalo se i na druge probleme. Izveštaj socijalnog atašea.24 Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo. f. iseljeni~kog odeljenja.27 Me|utim. 122. A SCG. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. godine kada je prikupljeno 380. Ministarstvo rada. 67. f. fasc. S. Br. godine A SCG. ali i neobazrivost u postupanju prema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~ke po{iljke. akt Ministarstva rada NR Hrvatske. u~inili su da slika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti.26 Zabele`eno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odbor za pomo} Jugoslaviji sakupljao. Svetozar Maleti}. 67. Ministarstvo rada. 7. slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. 15. poput nedostatka hartije. oslanjanje na. socijalni ata{e. 203. fasc. a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti.28 Dodatan udarac. fasc. u ameri~koj javnosti postane izrazito negativna. jul 1946. A SCG. Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara Maleti}a.68. godine A SCG. f.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i provokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”.34 Ovakvo stanje odra`avalo se i na iseljeni{tvo „na njihova 29 30 31 32 33 34 A SCG. vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dr`ave avgusta 1946. 67. br. u cilju reagovanja na antipropagandu. godine. fasc. Pijade). 67. Ustav FNRJ. Ministarstvo rada. 67. 12. fasc. 152 . f. ise~ak iz Njujork Tajmsa. Maleti}a. ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanu kampanju za novi rat i fa{izam”. jedinica 194. A SCG. Dokumenta o izdajni{tvu Dra`e Mihailovi}a. „Oslobo|enje Cvijete Andri}”. G. fasc. 24. br. Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva. Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnog rada me|u iseljenicima. f. f. godine i njegovo povezivanje sa emigrantskim krugovima. f. materijal poslat u Ameriku 1. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoj i FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom” svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskih vlasti i sliku koju su `elele da obrazuju. decembar 1946.30 Slika dru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale o zadrugarstvu i sl. „{to u SAD usta{ko-ma~ekovsko-~etni~ka banda. Ministarstvo rada. fasc. Izveštaj o rezultatima kulturno-propagandnog rada me|u iseljenicima. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odr`ali izbori Tito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji. Ministarstva rada. AF@. Izveštaj socijalnog atašea iz SAD S. Dostavljana su i dela ]opi}a. B.29 U skladu sa uo~enim problemima. O narodnim odborima. Borba naroda porobljene Jugoslavije. Desanke Maksimovi}. 9. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima A SCG. Kova~i}a (Jama) kao i svi zakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa. Maleti}a socijalnog atešea u SAD. novembar 1946. zatim. fasc. Ministarstvo rada. 67. 9. fasc. f. 203.32 Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946. M. komplete „@ena danas”. istovremeno slu`e i kao odgovor na antipropagandu u Americi. E. br. f.31 AF@ upu}uje slede}e sadr`aje. 67. itd. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju se dela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori. Mo`e se primetiti izvesna raznolikost u sadr`ajima koji su pratili uo~enu potrebu predstavljanja i popularisanja promena u zemlji a. krajem 1946. f. i na tre}em mestu. decembar 1946. 299 Izveštaj S. javljaju se izvesne promene i dopune u sadr`ajima i razlozima propagandnog rada. septembar 1946. Ministarstvo rada. referate o `enama-radnicama. br. 10790. Tita. A SCG. pored do tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ih iseljenika”. Ministarstvo Rada.33 Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitnije promenila ni u prvim mesecima 1947. 10790. J. mart 1947. I. A SCG. A SCG. 25. 67. fasc. Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim organizacijama. A SCG. neophodnost. Iz jugoslovenske perspektive ukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve te`e i kriti~nije „radi agresivnosti reakcije”. septembar 1946. Kardelja. 21.

Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalna pripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugoslavija „demokracija. ve} vlada velika ve}ina naroda kako je za njega bolje”. 19.38 U nastupu pred iseljenicima Kosanovi} je te`io da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpuno ignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadr`aje. na {ta se nije adekvatno odgovaralo. Foti}eve propagande. f. 15. Jugoslovenski iseljenici. decembar 1946. k-31. u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”. fasc. fasc. Isto. Save Kosanovi}a. str. U tom cilju. ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”. A SCG. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22. f. A SCG. II/10-(1-57). Save Kosanovi}a. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici politi~ka i socijalna gibanja”. Zajedni~ar 24. Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i sav po{ten svijet”. Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom manjinom koja je ostala u nekoj drugoj dr`avi. 67. Izveštaj Eriha Koša iz SAD Agitpropu CK KPJ.35 dok je ocena jugoslovenske propagande bila izrazito lo{a.37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na rad jugoslovenskog ambasadora u SAD. Pov. Hrvatski svijet 1. Ministarstvo rada. katoli~ke crkve. 153 . Ideološka komisija. a ima previ{e njih koji se brinu da takve propagande ne bude”. on tra`i prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih naroda Americi.41 Govore}i o nastupu prema iseljenicima S. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao. juli 1946. A SCG. Proslava Ujedinjenja u Cikagu.V.36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avao rad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{e propagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi se brinuo da takve propagande bude. jula. f. A SCG. da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a.VIII.39 On poru~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti najbolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu. primetno je bitno odstupanje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i organizacija iz Jugoslavije. (bez datuma) Isto. bili su Amerikanci jugoslovenskog porekla ili samo Amerikanci. Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu. kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista. za Kosanovi}a. 35 36 37 38 39 40 41 Isto. njegovi pogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti. fasc. maj 1947. Krivica se tra`ila u delovanju „reakcionarne {tampe”. Save Kosanovi}a. nastupu i prepoznatim ciljevima. CK SKJ. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRRE kao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dr`ava. 72166. 19. U njegovim stavovima prema iseljenicima.

f. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim govorima ili su bili neprikladni u datom trenutku. dok se potpuno suprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi. On ukazuje na problem ponu|enih sadr`aja koji se nisu osloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu. U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva. prioritet u ciljevima propagandnog rada daje. Po njemu. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljeno uz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”. 67. Kosanovi} je smatrao. str. pre svega. u pogledu propagandnog rada potpuno druga~ije stajali{te od dotada{nje prakse. ovde. 15. f. pri tom ne negiraju}i samu potrebu propagandnog rada. on zauzima. u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija i najlak{a”. Br. smatrao je.IX 109-VI-1-82. k-5 154 . tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u i kome je prilikom tra`enja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugoslaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima. fasc.43 Prema tome. a time i iseljeni~koj populaciji. CK SKJ. k-5. Ministarstvo rada. A SCG. S. CK SKJ. 15. maj 1947. 401. 109-VI-1-82. pov. Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagandnog rada u Americi. pov. maj 1947. ali ga ne treba precenjivati i da on nije ja~i od ameri~kog. april 1948. aktivnostima emigracije u SAD. da pre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” . Ministarstvo rada. IX. Koristili su se komentari „kako se moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebu ameri~kih pilota u Beogradu. „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” po Kosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”. Njegovo polazi{te. je da je „Amerika od sviju zemalja na svijetu. Kosanovi}. taj procenat je toliko mali da je suvi{no o njemu voditi ra~una. pored stava o emigraciji. A SCG.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.45 Uz kritiku dotada{nje prakse. fasc. 72166. koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporima Jugoslavije. jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~igledan. jer po njemu. smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deo ove emigracije mo`e da se povrati ku}i”. Primedbe za organizaciju propagande 8. stvaranja povoljnog raspolo`enja me|u iseljenicima za povratak.42 Upravo je.44 Me|utim. 67. u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovo amerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom `ivotu SAD i na taj na~in brane}i interese dr`ave. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. A SCG. 72166. Isto. Sava Kosanovi}. Str. ili slali filmovi o jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazito lo{ih odnosa sa SAD. Sava Kosanovi} naprotiv. a namenjenom ameri~koj javnosti. Kao primer navodi neiskori{}enost potencijala filma. to izaziva otpor u ameri~koj.46 42 43 44 45 46 A SCG. Pov. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu.

metodama i sadr`ajima. S obzirom da. The Croatian Immigrants in America. u trenucima izuzetno lo{ih odnosa sa Amerikom dovode u opasnost. Prpi}. Ideološka komisija.V. jugoslovenske vlasti preduzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD. a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica. U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki. Njujork Tajms je novembra 1947. otvaranju knji`are Jugoslovenske knjige.49 Od planiranog otvaranja informativnog centra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle tra`iti reciprocitet. CK SKJ. dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksu u ciljevima. The Croatian Immigrants in America. George J. II/10-(1-57) k-31. str. Na udaru ovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji su okvalifikovani kao komunisti~ki. II/10-(1-57). Anga`ovani kadrovi morali su biti pouzdani i u tom cilju tra`ila se preporuka UDB-e. str 313. Luj Adami~). nemaju vremena da je ~itaju”. objavio da je ova organizacija kupovala radarsku i radio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta. Pod udarom ameri~kih vlasti.48 Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanju biltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku. rad Jugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a. Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja (Tito koji se igra sa {kolskom decom). rad turisti~ke agencije Putnik kao i rad Pomorskog biroa. a planiralo se i otvaranje propagandnog centra. jugoslovenska ambasada nije mogla posedovati radio-stanicu. Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjem prodavnice Jugoslovenske knjige. našao se i Komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. 47 48 49 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu. pod istragom FBI. daje prednost plo~ama i muzikalijama nad politi~kom literaturom i knjigama. Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. 313 A SCG. Prpi}. omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda. Ideološka komisija. George J. CK SKJ. navodi da su ciljevi ove organizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande u Americi. a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ A SCG. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ 155 . Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanja jugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu. ali i ameri~ku {tampu. New York 1971. bio je ishod izbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji.47 Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogledu na jugoslovensku propagandu. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Nasuprot tome. Ova oprema okvalifikovana je kao ratni materijal. smatraju}i da ih. Prpi}. pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a. protivi se direktnim kontaktima jugoslovenskih organizacija sa iseljeni~kim. {to svakako nije bilo bez osnova. prema ameri~kim zakonima. pristupilo se organizovanju podru`nice Tanjuga u Njujorku. Tokom aprila/maja 1947. ugovorom sa RCA. New York 1971. agenta FBI. k-31. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi.

51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica. osetila je na polju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima. treba „mobilizirati ogromnu ve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na 50 51 52 53 54 George J. Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD. k-5... jedinica 150. Po~inje se sa izno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”. 10. ostaju u fokusu interesovanja. New York 1971. f. Iako povratak iseljenika. odre|ene promene. jugoslovensko iseljeni{tvo dobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. do`iveli su tako|e. fasc. New York 1971. a sada je dovedena u pitanje. str 315-316 A SCG. godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenila me|unarodni polo`aj Jugoslavije. prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i. a u jednom periodu i realne ratne opasnosti. Izveštaj Lj. A SCG. 25. za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije. AF@. The Croatian Immigrants in America. 507/IX. odr`anih 15. Za njih. Prpi}. pouzdani saradnik. u Pitsburgu. do Rezolucije. Njih je podr`avala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzela pozicije pristajanja uz Rezoluciju. do tada neprijateljski raspolo`eni prema jugoslovenskim komunistima. septembra 1947. ali bez otvorenog izja{njavanja protiv Jugoslavije. fasc. IV.25.. a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unutra{nja stvar Tre}e Internacionale”. Prpi}. listovi Narodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~. CK SKJ.54 Ciljevi propagandnog rada. dobijanje kvalifikovane radne snage. Stanje me|u iseljenicima u SAD George J. Srpskog Naprednog Pokreta.313 A SCG. Sukob sa Sovjetskim Savezom. sadr`ajima.50 Rezultati ovih. jugoslovenska akcija u Americi. nisu svoj stav promenili ni nakon razlaza Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Neposredne posledice. f. samim tim i ~itavim Isto~nim blokom. Nova situacija se bitno odrazila i na jugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima. prestaje sa radom. str. Od strane protivnika HBZ }e biti optu`ivana da je levi~arska organizacija i da je povezana sa jugoslovenskim agentima. fasc. koja je bila u velikoj meri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti. po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskog karaktera. ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”. 109-VI-1-82-. Pregled iseljeni~ke štampe 156 . jula 1948.53 S druge strane. f. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. The Croatian Immigrants in America. Umesto dotada{njeg rukovodstva izabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji. AF@. u gotovo svakom segmentu rada (ciljevima. IX.52 dok Ameri~ki komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. organizacije i listovi. ozbiljno }e biti dovedeni u pitanje u leto 1948. Tito je bio i ostao „jedan od najistaknutijih neprijatelja zapadnih demokratija”..). Tako. jedinica 150 A SCG. januar 1949. CK SKJ. kao i slanje nov~ane i materijalne pomo}i. kao i dotada{njih aktivnosti.

fasc. f. U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sa drugim narodima. 25. Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iseljenicima u SAD . {tampanjem bro{ura. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. IX. 10. f. sastanke sa pojedincima. a od posebne va`nosti istaknut je film kao propagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i sliku i re~. 109-VI-1-82.. 8. k-5 A SCG. glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva o stavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama.57 Tako propagandni sadr`aji postaju i sredstvo politi~ke kampanje u cilju suzbijanja IB propagande. a iseljenici postaju „va`an faktor te saradnje”. a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehe na{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”. f. navodi sadr`aj depeše upu}ene od strane A.58 Veliki zna~aj pridavao se podsticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija sa levi~arskim i komunisti~kim predznakom. Jugoslavija je. 109VI-1-82. Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~inili u tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”. jedinica 150. f. osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije. a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemima ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija. Borba. k-5 Drndi}. jedinica 150. CK SKJ. IX. otvorena za saradnju sa svim narodima. Na kraju. pa prema tome i sa Amerikom”. CK SKJ. plasiranjem bro{ura i sl. Rankovi}a u kojoj se ka`e kako je u današnjoj situaciji veoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi. f. ina~e posve}enom isklju~ivo sukobu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici nosioce politike IB-a”. U tom smislu.60 Dodatnim naporima trebalo je da pomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanja materijala.59 Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija. 109-VI-1-82. IX. A SCG. mo`e se uo~iti novi momenat u posmatranju iseljeni{tva i njegove uloge. Ova mera trebalo je da neutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih 55 56 57 58 59 60 A SCG. U govoru.56 U Sjedinjenim Dr`avama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu protiv izolacije nove Jugoslavije. od 1950. A SCG. Stanje me|u iseljenicima u SAD 157 .”. upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji. f. CK SKJ. 109-VI-1-82. A SCG.25. reporta`a o iseljenicima povratnicima. AF@. k-5. januar 1949. ina~e slu`benik Direkcije za informisanje. AF@. fasc. ~lanaka. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. novembar 1949. ina~e prijatelji SSSR. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. tvrdi Kardelj. IX.V. CK SKJ. k-5. Izveštaj Lj. direktor ureda u SAD.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju Edvarda Kardelja iseljenicima u Njujorku. neutrali{u}i problem nepismenosti.. populiziranje svim raspolo`ivim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgradnje i na{e borbe za mir”.

k-5. 68. nastavlja se sa podsticanjem slanja li~nih pisama. Tako se prime}uje. IX. Kosanovi}a i u ovoj prilici. ise~ci iz jugoslovenske {tampe. Sadr`aji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali su isklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje. CK SKJ. IX.64 Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika. bro{ure. Plan rada za 1949. 4. Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu. prema izve{taju Drndi}a.61 Tako|e. bili su po svemu sude}i suprotstavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog anga`ovanja. pa se za 1949. koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). o nesta{ici i skupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavaju izrazi „kontrarevolucija”. Komisija za me|unarodne odnose i veze.62 {to je podsticalo komentare da „svi pi{u kao da su ~lanovi CK”. A SCG. A SCG. smatrao da ne treba tra`iti od iseljenika otvorenu osudu Rezolucije jer bi ih to moglo izlo`iti opasnosti. 109-VI-1-82. Ve} 1948. Materijali vezani za Rezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levim elementima”. januar 1949. Rezolucija. k-5. godine ostvareno je svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. CK SKJ.63 Nasuprot tome. Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~ki imperijalizam i slu`benu Ameriku. tra`ili su se sadr`aji iz `ivota. antipropaganda kao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili su posledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva. informacije o platama i sli~no. decembar 1948. Zapisnik sednice komisije za iseljenike. 10. k-5. 158 . k-5. fasc. f. Iseljenicima su tako|e bili dostavljani materijali sa V kongresa. „revizionizam”. f.68. Stanje me|u iseljenicima u SAD A SCG. Izveštaj Lj. da se na ~lanke o gladi. jedinica 150.66 U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada. januar 1949.f. a ambiciozne procene i o~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim. CK SKJ. br. govori vode}ih jugoslovenskih rukovodilaca. o~ekivao povratak svega 300 iseljenika iz SAD. f.1616/2. 109-VI-1-82. U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju i poslu`ili kao „najbolja `iva propaganda”. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Ministarstvo rada. istovremeno upozoravaju}i na njihov sadr`aj. f. A SCG. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. AF@. 109-VI-1-82. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD.. Izveštaj Lj. CK SKJ.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako|e. sa suprotstavljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Dr`a- 61 52 63 64 65 66 A SCG. Drndi}a Agitpropu CK SKJ.f. ilustracije. fasc. Ministarstvo rada.65 Stavovi S. kako bi se dobile neophodne ma{ine i postrojenja. 20. 10. Li~ni kontakt ostaje prioritet. IX. fasc. Zabele`en je i smanjen priliv nov~anih po{iljki. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. odnosno neke uo~ene probleme. januar 1949. 109-VI-1-82. On je. slike stanova.25. f. IX.

V. Flagging support among the left-wing organizations in the USA. In order to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labour force. sustained material aid). Writings. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici vama. ideolo{ku opredeljenost ali i novi me|unarodni polo`aj. continuous counter-propaganda. films and personal letters were utilized as propaganda tools. counter-propaganda in the USA and deteriorating relations between the two countries were some of the reasons for unsatisfactory results of the Yugoslav propaganda. but also the new approach to the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia. The main goal was to create a positive image of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe. Jugoslavija. Yugoslav economic backwardness. were some of the changes that would determine the future course of the Yugoslav action in the United States. but also with subsequent events. depicting the whole development of Yugoslavia. the Yugoslav authorities became aware of potential benefits the country could have in the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA. photos. They were dealing with the wartime. 159 . Summary Yugoslavia and the Emigration Faced with economic difficulties after the Second World War. The Yugoslav split with Stalin had numerous consequences on the Yugoslav action in America. These activities were conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and among the emigrants in the USA. ulazila je u period tra`enja novih osnova za ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom u SAD. Diverging approaches of the Yugoslav officials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslav action in the USA. the Yugoslav Government launched a propaganda campaign among the Yugoslav emigrants.

7) "1968" NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence. ale provedl některé dílčí modifikace. Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace. které se projevily v politické. Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu. motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. LET 20. ekonomické i společenské sféře. Změny vytyčily základní kontury rámce. Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20. 160 . dr Jan PELIKÁN Univerzitet u Pragu UDK 323 (497. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. Autor mj. Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí). Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu.Prof. Nedošlo k nim naráz. Od počátku 60. STOLETÍ APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zaběhlého již skoro dvě dekády. které vyvrcholilo albánskými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968. která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze. se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. Jako katalyzátor často působily personální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. mnohem více však vliv objektivních společenských procesů. do značně míry živelně. v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu. probíhaly postupně. Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedonského vedeni k albánskému národnimu hnuti. Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů.

unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu. století respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie. zejména v hospodářské oblasti. P. Jednotlivé části federace disponovaly jistou. i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií. Elity. 161 .1 Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligarchie v létě roku 1966. sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech. získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu. Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv.). Až do počátku 60.J. jednotlivé republiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. let 20. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech. Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala. s. Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. 45 an. jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí). Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla. (ed. Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu. respektive na Josipu Brozi Titovi. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. 2001. Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly poskytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem. Po roce 1966 přešel 1 Marković. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem. L. respektive jeho organizačním tajemníkovi. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Fungování svazového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace. Identitet: Srbi i/ili Jugosloven. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich. Sekelj. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. Počátkem 60. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům. J. Beograd. Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie. Státní i straničtí představitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů.

2 Rankovićův pád provázela mj. Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů. 1999. V Makedonie byl dopad i ohlas změn. veka. s. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu. Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky federace. ale i samotnou existenci makedonského národa. Makedonský národ. V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben. výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech. „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”. 162 . Své osobní ambice část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ. Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval. Jakákoliv vážnější vnitropolitická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie. 1-2. let . Lazar Mojsov a posléze i o generaci 2 Bogetić. který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení. Istorija XX. Kiro Gligorov. D. I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské. a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. Narozdíl například od Chorvatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky orientovaného nacionalismu.a vlastně až do konce 80. kritika práce civilní tajné služby. se ani v polovině šedesátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel. Makedonie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugoslávského státu. ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace. relativně velmi malý. kteří přijali makedonskou národní identitu. albánské a řecké hrozby.. 48. V Makedonii proto tehdy . ale i drtivá většina obyvatel této republiky. ale také kontrolovala jejich činnost.neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii neměla větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické oblasti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

491-492 (heslo Krsto Crvenkovski. Lokální komuni3 4 5 Gligorov. G.. S.již dříve napjaté . J. s. „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20.” Glasnik. 483-498. století mladší Krste Crvenkovski.” Slovanský přehled. s. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynamických změn vyvolaných v 50. Pelikán. vědě či kultuře... Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců.): Makedonski istoriski rečnik. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl výrazný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent. 2. M. K tomu srovnej: Todorovski. V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy. Pričinite i početokot na iseluvanje. Úloha těchto funkcionářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální.5 Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě. století. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie. Veljanovskim). D. Skopje 2001. č. s. Reformy aktuálně nijak neohrožovaly stabilitu Makedonie. kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Makedonii se trvale usadili.: Makedonija e se što imame. Skopje 2000. letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou náboženskou tradicí do Turecka. Ve skutečnosti se však . Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995). 2001. 1997.vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly.3 Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala.4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifikoval příchod několika tisíc kosovských Albánců. č. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí. 4. 63-97. s. 2000. Skopje 1994. republikové vládě a parlamentu. 1-2. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 106. zpracované N. „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963). Kljakić. 163 . s.J. č. (ed. let 20.. školství.: Vremeto na Koliševski. 87. 89. K. Skopje. Stamova. Kiselinovski. „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iseluvanje na Turci vo pedesettite godine. 2003. považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace). Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národnostních problémů. 187-197.” Slovanský přehled. Srovnej též: Kiselinovski. S.

Změny. Zřejmě doufala. že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postupně automaticky zlepší. totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii. která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Kosovu. jen okrajově. stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost. Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Makedonii. Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny . Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy. Falešné obvinění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo. ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení. což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu. tyto rozdíly výrazně zvýšily. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. kde žili příslušníci albánské komunity. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu. že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie.přehlíželo či tolerovalo. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin. Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva. Změny po roce 1966. let. Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný. Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie. které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60. a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice. který byl použit po brionském plénu v Kosovu. kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél 164 . Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. Kritika zneužívání moci tajnou službu. které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu.

let scházela Albáncům v Makedonii významnější vedoucí vrstva. O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie. k. vyplývající z toho.Skopje (ANM) 1. Ve druhé polovině 60. Tamtéž. Strani6 7 8 Archiv na Makedonija . schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. 1970). V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci. 6. nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbánskými komunistickými funkcionáři (tamtéž. kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. která již v této době vznikla v Kosovu. Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost.J. IV/76. 926. o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacionalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža. důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Makedonii projevovalo jen dílčím způsobem.427. Nová elita formující se převážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. přepis zvukového záznamu diskuse na 30. století hranice s Kosovem a s Albánii. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. f. 1. 165 . f. f. Jak bylo výše konstatováno. se v Makedonii teprve utvářela. že se její příslušníci obávali. IV/92. 130-Savezno izvršno veće. včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou.7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmírnil represivní charakter státní moci.191. I v Makedonii však muselo po kritice tzv. kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu. se mj. 2.obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí.6 V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti. která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity.1/1-127. 559. hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969. 1969. 507-CK SKJ. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. let 20. zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace. přepis zvukového záznamu diskuse na 14. Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG. V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních. 12. 1969). Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG). a 19. bývalých pozemkových vlastníků). v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost). že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 .

427. Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé. IV/74. Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity. Neša Markovskeho. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16. 6. ASCG. lékaři. makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. ANM. století . Důvodem byla především skutečnost. 12. že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezistence v Kosovu.427.Skanderbega.17/355-524.231.1/1-127. 1968: záznam z diskuse. hospodské hádky). 1.427. 1. Strachila Gigova. mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969.11 Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka. Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii.12 9 10 11 12 ANM 1. které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu. že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie.191. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. 1. 1969: vystoupení Pavle Davkova. že se tito lidé snaží obnovit protistátní aktivity. 12. 1. Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války. 1968. cké orgány dostávaly informace.12/89-131. 1. 12. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.427. Paradox přitom představoval fakt.191.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie docházelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće.427.191. krádeže úrody. jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace. 12.1/1-127. Objevily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albánských obcích. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albánského národního hrdiny z 16. 1.1/1-127. f. přepis zvukového záznamu diskuse na 12.12/281-294.427. 166 . ANM. Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy. které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy. Stenografický zápis ze 3.170. schůze ÚV SKM 13. 507-CK SKJ.170. studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku.

172.): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.a to jak Albánci žijícími v Kosovu. Makedonci a Černohorci nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti. 1. dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb. Srbija u Jugoslaviji. godine. Krste Crvenkovskeho. K zasedání podrobněji např. datovaný 31.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. Praha 1996.13 Z dohody však nepřímo vyplývalo. se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů. ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. Lj. 143.1/1-127. 1-2. Jedan dokument. č. veka. (ed. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo. M. Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jednotlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti. 167 . III. století Počátkem roku 1968 . s. Černé Hoře a jižním Srbsku. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskriminací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić. M. (ed.” Istorija XX. kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům. P. 1999. Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo. P. Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity. k tomu též: Marković.J. P.14 Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech. Makedonii. let 20.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman. – Hradečný. Istorija srpske državnosti.191. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji. Vlajka. Stevana Doronjskeho.. s.15 13 14 15 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži.v rámci vstřícných kroků směřujících k faktickému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie . s. Vlajka byla ovšem chápána . Novi Sad. ANM. tak i Srby. kde žila albánská komunita. 397-401. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. o problému také Hradečný. 1. 2001. 1969.bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat. tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966. – Šesták.: Dimić. P. že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory.427. 12. 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho. že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii.

17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava. III/144. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. s. Tvrdila. která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka. že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické. aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie. aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastoupenou v roce 1966.16 Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie.. 11. 1968. Zproblematizovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře.. která se 16 17 ASCG. 507-CK SKJ. kulturní a civilizační úrovně albánské komunity. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plnoprávného postavení albánského národa v Kosovu. Marković. 168 . Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů.): Služba državne. Nereagovalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou. že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc. Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v dosavadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. proč by Jugoslávii bránili. kterou tehdy nebylo možné vyloučit. Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery. Po okupaci Československa Albánie. Domnívali se také. od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu. že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod. kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace. f. ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii. Obávalo se. (ed. omezila podporu své agentuře v Jugoslávii. neboť jsou pevni spjati s albánským státem. P. že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry. 172. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionalismu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. V podstatě je však ignorovalo. 10. zachovali neutralitu. podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného výboru ÚV SKJ 14.

schůze vlády 27. 1. s. který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný. které vypukly 27. a 28.J. depeše a šifrované telegramy. listopadu 1968 na mnoha místech Kosova. Marković.12/281-294. Vypukly jako drobné šarvátky 18 19 20 21 K tomu srovnej: ANM. k. 173-174. Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova.. Savez komunista Srbije–Centralni komitet. 144-145. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu). 12.20 Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat. za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny.427. let 20. Izvršno veće Srbije. 1.1/1-127. tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách. 507-CK SKJ. III.(ed. kterou přednesl 28. které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28. 11. listopadu. Drobné konflikty. že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova. depeše a šifrované telegramy. f.170. 1968. 1.191. užším Srbsku). Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27.: c. 11. 1968). dále také AS. s.. P.. f. které zde proběhly až 28. tak v příslušných částech federace šokující překvapení. III. (ASCG.. století v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování makedonského nacionalismu.427.): Služba državne. listopadu nepřetržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS. Poprvé od roku 1913. 1968. neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií. Šlo však jen o relativně drobný incident. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije Beograd (AS). f.s. Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska Slavka Zečeviće. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal. ASCG. Z publikovaných pramenů nejvíce v dokumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković. f. P. d. 12. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. P. zápis ze 79.21 V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace. sl. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.): Služba državne. 507-CK SKJ.18 Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv. nedatovaný oběžník ÚV SKJ adresovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik.19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova. listopadu. neměly charakter organizovaných demonstrací. a 29. Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace. znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru. (ed. nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách) 169 .

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968.191. které se sešlo již o tři dny později. které měly jasně protialbánský osten. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. který nutně provokuje albánskou komunitu. Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii. Apostolski zcela správně konstatoval. Gostivaru a Struze.1/1-5. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně.427. 22 23 V Debaru bylo 29. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího. přestože zde vládne nejautoritativnější režim v Evropě. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z rozšíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separatistických snah zdejší albánské komunity. 12.23 Shromáždění. vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepokojení. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Makedonie. 1. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega.22 Několik incidentů. Upozornil. 1968. který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace. 1.194. svým charakterem. se hned na své první schůzi 6. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. mezi Albánci a Makedonci v Debaru. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii. Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově. že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova. snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků. rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí. které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Bělehradě. schůze sekretariátu ÚV SKM 6. 170 . listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace) vyvěšeno několik albánských vlajek. Tvrdil. a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu. zápis z I. Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu. výročí ilindenského povstání. 1968) ANM. tak i z Albánie. krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie. na nichž vlajky visely. které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii. Kritizoval vyvěšování albánské vlajky. jednak emisary vyslanými protisocialistickými silami. 12.427. (ANM. že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí. že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek. 11. ale albánského nacionalismu.1/1-127. Sekretariát ÚV SKM.

prosince26.427.170. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků.1/1-127. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím. V třináctistránkové rezoluci. Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski. Rozhodně kritizoval demonstrace v Kosovu. že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze. který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení.J. století V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. Upozorňovali na to. ve skutečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky. 1. zmíněno. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu. ANM. Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností. které zazněly před týdnem v projevu K. že se většina odborných předmětů v albánských středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. tedy ještě před demonstracemi Albánců v Tetovu. 171 . Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně . 1968. formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie.25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu. V projevech bylo mj. respektive albánských paralelních tříd v obcích. Stěžovali si na to. Obavy z albánského nacionalismu. tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii.24 Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM.191. Kritizovali požadavky makedonských Albánců. schá24 25 26 ANM. odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu. že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. Crvenkovskeho.12/281-294.kritizovali makedonský nacionalismus. ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra. let 20. 1968. Upozorňovali také na špatný stav albánského školství v Makedonii. Tamtéž. kritizovali zřizování albánských škol. kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. 12. který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky. 1. 12.427.

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci. Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komunitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit problémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejícími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usnesení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních pokrokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí. Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacionalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze
27

28 29

V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv. Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových demonstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.) Tedy albánské vlajky. V letech 1941-1945.

172

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur. Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevylučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31 Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovskoalbánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie. Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokračovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i
30

31 32

Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969) Politika (Beograd), 20. 12. 1968. Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.

173

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parlamentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugoslávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33 Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Makedonii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa. Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné
33

O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167. 34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.) 35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174. 36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albánské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.

174

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37 Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozhodlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dávány do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovskoalbánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40 Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou
37

38

39

40

ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští členové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komunity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců. Politika, 27. 12. 1968.

175

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacionálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kritizoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii. Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo překvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvýznamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44 Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a
41 42

43

44

ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech. Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi. ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.

176

jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii. (ASCG. 418-419. V 70.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14. Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací instituce. f. Hodži. IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ. 1969. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit stanovisko. Devi) 177 . Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků.otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. k. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů. že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Makedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci makedonského státnosti. vystoupení V. kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu. která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice.46 Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu.J. 9. respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity. ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. 507-CK SKJ. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. a 70. Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. AS. 6. Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér bránících neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. století v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války až v prvním roce nového milénia. Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. let skoro pětinu populace Makedonie. d. tvořícího již počátkem 70. nic nenamítal Josip Broz Tito. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 1969.: c. letech menšiny diskriminovány. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval. vystoupení F. začala považovat historicky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální. Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. s. Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně . V roce 1969 makedonské vedení definitivně opustilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. Savez komunista Srbije-Centralni komitet. byly důsledkem shody okolností. Mocenská elita většinového národa. D. f. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70. 97. let 20. Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 46 Kljakić.

přivírali nad diskriminací albánské menšiny v Makedonii oči. Državni vrh u Skoplju. koja je kulminirala albanskim demonstracijama u Tetovu u januaru iste godine. Rezime Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. godine). pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod. godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacionalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta. Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. godine konačno odreklo pokušaja integracije albanskog stanovništva u većinsko društvo. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. godine. veka Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne napetosti u Makedoniji 1968. Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorijski proces koji je Albance stavio faktički u geto. Bez većeg protivljenja pomirilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice. Makedonsko rukovodstvo se 1969. odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Perović. centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emancipace albánského etnika. za razliku od grupe pod vođstvom M. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. Od januara 1968. považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace. razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. Postupno je ograničilo delovanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. Gore spome- 178 . V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie. Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan republičkih okvira. Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina. Nikezića i L.

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

179

Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 341.485 : 17 (4-12)

ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ
APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezultata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti. Nema sumnje da je osamostaljivanje dr`ava na prostorima biv{e SFRJ pratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projektovanih ili ostvarenih dr`avnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dr`ave kao strate{ki cilj `elele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacionalne dr`ave. U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}im delom ostvareni u svim novostvorenim dr`avama, biv{im republikama SFRJ, bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili du`e vreme ili ih na odre|enim teritorijama uop{te nije bilo. Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a be`anja naroda sa prostora zahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijent iz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo. Bilo da se radi o odlasku u strane dr`ave ili se radilo samo o preseljenju unutar dr`ave u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajednice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u i me|unarodnim institucijama. Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnim karakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale u najve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”, organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sredstava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri180

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje, nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1 Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, dela teritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se u budu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injenica da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili svesni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini te`ili poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko je bio proces kontinuiran i na kraju delotvoran. Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priznavala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojim redovima”. Posebno ne kao strategiju dr`ava u nastajanju. Izuzetak se mo`e na}i u ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karad`i}a na primer, koji je prilikom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se rat zavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima” pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane produbljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dr`avnih granica pojedinih zemalja...” Otuda to mo`e imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razloga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2 Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990– 1999. godine, u dr`avni~kom `ivotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi i delatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj republici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dr`ava isklju~ivo hrvatskog naroda, tj. dr`ava u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”. Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godine bilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjina i ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”. Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo o tome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojao ostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka” dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz
1

2

S. ^eki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo 2000, str. 29. S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

181

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. U zajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor „o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama i omogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje to `ele izme|u dviju dr`ava”.3 Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju a zatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata iz Severne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kao operacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovaka ostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivno napustili. Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamdesetak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oru`anih snaga Hrvatske posve o~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnih odreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomeranje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovom prostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH o napu{tanju domova srpskog stanovni{tva. Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni{tvo do`ive}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugi put bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}ina Srba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999. godine do~ekati novi rat. Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „humanim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki, kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka, Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati narode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se po pravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim. Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegovi akteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po
3 4

D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682. Isto. Dr`avni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugarske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnu praksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dr`avama da urade isto kad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105.

182

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom, nastoje da doka`u kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imaju namere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”. Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme 1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se ka`e da je to: „genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, rat za ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5 U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni, dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencija dana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzimanje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog, tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To je genocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}i rat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6 Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sve ju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasilju a neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjetonadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi u XX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire iz primitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{e Donija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavno ustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7 Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dr`avama je i razli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovija istra`ivanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom” srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojnim publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oni izjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojam kao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjem tako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~ke grupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in – me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regulisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine, gde se ka`e, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih u namjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili
5 6 7

S. Livada, n.d., str. 263. Društvena istra`ivanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248. Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, ^asopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

183

vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe. „Dok su se {irili iz Srebrenice. Grupa autora. Isto.d. Sarajevo 2000.8 Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnovi posve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pritisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid. str. n. Vidi opširnije o tome R. Armautovi}. Idu}i dalje u ovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedelima Srba. da se stvore „etni~ki ~ista podru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike. kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti. da srpski napadi „grani~e sa genocidom”. d) mjere uperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe. Djeca u vihoru rata. ubijeno je preko 1 300 Srba.9 Autori Instituta za istra`ivanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava iz Sarajeva..10 Citiraju Izve{taj generalnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se ka`e: „Svi me|unarodni posmatra~i se sla`u da ono {to se doga|a predstavlja zdru`eno nastojanje Srba u BIH. Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog ~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima. 80. Genocid u BiH. e) prinudno preme{tanje djece iz jedne grupe u drugu”. bo{nja~ki autori vide u ~injenici. Uz sve to.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA. godine. pisalo se u tim navodima. uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo je etni~ko ~i{}enje.. „prihvatile kao da su ga i same izrodile”. c) namjerno podvrgavanje grupe `ivotnim uslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju. da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvo pona{anje ~ini „akte genocida”. sa namjerom da se prisile na bijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”. 739-744. 184 . str. 32. b) te{ka povreda fizi~kog ili mentalnog integriteta ~lanova grupe. Isto. „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe iz grada. ka`u da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebu vojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije. 39.. Sarajevo 1997. da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog tra`ila i njegovo zaustavljanje. odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja. a jo{ ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”. Za taj „uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala.”11 U pomenutoj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. 8 9 10 11 12 R. str. 361. nakon ubistva Gorana Zeki}a. str. str. maja 1992.12 Po mi{ljenju Sajrusa Vensa. Etni~ko ~i{}enje. Razlog za ovakve kvalifikacije. 81 i dalje. Arnautovic. prihvatile su i vlade i institucije zapada. Zbornik radova. pale}i ku}e i teroriziraju}i civilno stanovni{tvo.

Genocid u BiH. U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije. izve{taja me|unarodnih humanitarnih agencija. To uglavnom. 355. Beograd 2003. 185 . osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”. `eljezni~ke pruge. Ve}inu nedela po~inili su „siroma{ni. od jula 1995. CIA. Krempton. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plansko. i jedni i drugi za Muslimane da su „islamski fundamentalisti” i tako u krug. Kremptom. kulturne spomenike. {kole. str. od mnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje. televizijske i radijske oda{ilja~e. kako govore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nema re~i o „genocidu”. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”. Grupa autora. nedovoljno obrazovani mladi}i. da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planski sprovodili etni~ko ~i{}enje. fusnotom su objasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (primjedba redakcije). Sarajevo 1997. dovedeni na teritoriju koja im je bila strana.14 Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demonizacija drugih strana. ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacije opro{tene. str. iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojima se tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. kada je. godine. tradicionalne vojne discipline. Za Hrvate i Bo{njake se jo{ ka`e. nije bilo ta~no. R. sakralne gra|evine. tvornice. U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{e SFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid. ka`e jedan od savremenika koji pi{e u jugoslovenskim prostorima. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i masovan zlo~in nad Bo{njacima.15 Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima ka`e: „Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. koje su Srbi izvr{ili jula 1995. Za svoja nedela javno su pohvaljivani.13 “Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori ne pominju. godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja. ovi opet za Hrvate da su „usta{e”. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etnici”. Balkan posle Drugog svetskog rata. 739-744. Hrvati i Bo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” ali su „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”. hidrocentrale. dalekovode.M. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno harizmati~nog vo|e bez stega. li{eni profesionalne ~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. Ru{e mostove. Zbornik radova. Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u 13 14 15 Istoriografska problematika ovog zlo~ina tra`i sveobuhvatna dodatna istra`ivanja i prevazilazi okvire naše teme. na primer generalu Krsti}u.

doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no.. U sredi{tu je rat i krivac – kolektivitet. str. prisilno ih se preseljava preko dr`avne granice. Zagreb 1988. Srpske muke se ne pominju. nesrbe odvode u konclogore. ali se konretno navodi da na svim podru~jima „pod srpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje. bi}e. Pominju se genetski kodovi. spre~avanje povratka izbeglica itd”. samostalnost.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju. zlo~ina iz pro{lih ratova. Isto. Kuhari}a – Zagreb. 8. naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim. Agresor `eli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja. itd. srpsko je Sarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom. miniranje crkava. „Muslimansko fundamentalisti~ko vo|stvo te`i za unitarnom muslimanskom BiH i u tu se svrhu slu`i razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti. dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih.18 Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog naroda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995. mu~e i masakriraju. enklava u Srebrenici je iseljavana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”. predmet ~i{}enja – nevina `rtva. tlo. 16 17 18 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus 250. veru. 236. „razmena teritorija i naroda”. Istra`iva~u nije te{ko da uo~i da na svim primerima (kod Srba. vi{e Hrvata iz Vojvodine zamenilo je imovinu sa Srbima. Ud`benik za IV razgred gimnazije. mr`nje. 186 . ranjavanje i ubijanje Hrvata. str. „nasrtaja na na{ jezik”. izbegli{tvo i progonstvo.16 Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske. Katolike i Muslimane tjera se iz njihovih ku}a. Sa`eto govore}i iznala`ene su sve nove i nove mogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”. U vokabular se uzimaju termini: vekovnog neprijatelja. 1994. a mnogi su i ubijeni. nemogu}nosti zajedni~kog `ivota.. dopunjavan je i novim „oblicima”: „dobrovoljno preseljenje”.” Pri tome su podvrgnuti nasilju.. 9.17 U Apelu hrvatskih kardinala F. „humanitarno preseljenje”. premla}ivanje. Hrvata i Muslimana) postoji gotovo isti obrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. 243. i V Pulji}a – Sarajevo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. Slobodna Dalmacija. kulturu. svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja. `ene i starice. ono na jugoslovenskim prostorima nije uva`avalo ni pravila ni norme pravno regulisane. istorijska prava. Posrbljuju se nazivi sela i gradova. bez obzira na versku pripadnost. fizi~kim mu~enjima. „zamena imovine” i drugo. napada na svetinje. Siluju djevojke. samostana i ku}a. Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga. Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dr`avnom zakonodavstvu etni~ko ~i{}enje ima kodifikovane norme.

791 196. mu~iti.M. Podravske Slatine 1. 31.000. maja do 30.926 399.1997.2 miliona (polovina stanovni{tva) a hrvatska 450.471 126. 5. Osnovni. prekr{tavanjem. 3.179 i Zadra 1. zlostavljati. Francuskoj 15.1993. {kolovanja.1992. 4. Nema~koj 330. n. str.19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je 3..12.660 408.000 izbeglica i oko 20. 187 . uskra}ivanjem lekarske pomo}i. ali i prostora gde sudara vojnih i paravojnih formacija nije bilo. pogubiti.545 106.721 94. 8. Petrinje 1.555.836 izbeglica. Bosna i Hercegovina imala je oko 2. zatvore. verskih sloboda. bez obzira da li se radi o unutra{njim izbeglicama unutar jedne dr`ave ili spoljnim (izbeglicama u zemljama u okru`enju ili u celom svetu).1998.449.000.000 260. br.750 31.d.056 188. odnosno krajem 1992. 1.493 527.360.164. godine. od 18.385 Ukupno 550.000 663.562.000. jula 1991. Najve}i broj izbeglica dosti19 20 Livada. 1. 195. Vinkovaca 1.12. zloupotrebom `ene. str. izolacijom.264 352. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine raseljene su u 25 zemalja.5. godine. Izbeglice su bile iz 73 op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3. Siska 1.1996. dece i sli~no.000.1995.000. registrovanih samo u Beogradu. 6. 18.181 U Srbiji je od 1.199. Ovo se odnosi na delove Hrvatske. 1. 4.000.000 raseljenih u vlastitim zemljama. Danskoj 22.592 167.1994. u Srbiji je taj broj iznosio 418.154 224. Holandiji 23. registrovano 34. a do 15. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva.661. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor i proterati „neprijateljski narod”. U Finskoj ih je bilo 89. oktobra 1996.000. Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini. [vedskoj 122. Norve{koj 12. oktobra taj broj se popeo na 78. Vukovara 3.000. osnovnih demografskih prava. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu je bilo skoro 19. 1. 1.000. izbacivanjem iz stana. ograni~iti u slobodi kretanja. Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokreti naroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije. [vajcarskoj 20. Erazmus.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se prema donjoj tabeli: Razdoblje 1.325. Zagreb 1996.127. itd. Prognanici 550.338.705 254.609 117.000 proteranih Srba.768 272.869 212. li{iti materijalne egzistencije.870 210.1991. zatvoriti ga u logore. glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice. Vojvodinu i Sloveniju.796 Izbeglice (BiH i SRJ) 402.672 184.

301. jula 1995. kao „izbjeglice” odlaze u Srbiju”. godine 2.320 mu{karaca (87%). zatim 1991. tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih. Osijeka 7. 50-58.23 Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskoj iznosio je nekoliko stotina. 2. govori da je u Bosni silovano najmanje 20.000 i u Crnoj Gori oko 70. procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. Primera radi. Vuji~i}. Grupa autora.481. 43% iz Hrvatske. do novembra 2000.000 bo{njakinja.682. Me|u `rtvama je bilo 5. Vukovara 6. invalida. siro~adi i drugo.190 poginulih i nestalih lica. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima daju pau{alni brojevi. „Veritas” je me|utim. Od 1992–1995. Tuzle 3. godine. kada je registrovano 665. 2. n. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995. godine. Mostara 4. Muslimani 9%.d. I doista dio srpskog pu~anstva.389. n.219 itd. maja 1994.22 Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinim dr`avama. Me|u 167. godine. godine 56% izbeglica je bilo iz Bosne i Hercegovine. bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani. Zagreba 6. itd. Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje.d. Procentualno je 1995.941.000 izbelica od ~ega preko 65. U poslednje tri godine evidentirano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional21 22 23 Grad otvorenog srca. godine. str.. Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju je stiglo 189.545.076 civila (33.904 lica odnosno 63%. U intervjuju Tadu{a Mazovjetskog 28. str. gnut je u aprilu 1993. Jugosloveni 10%. 7.219.000. 141 policajac. ranjenih. 224. Me|u poginulima i nestalima nalazi se 3. Krajem te godine (deo izbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka je bila: 47% iz BiH.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. J. ali se nakon zavr{etka rata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih `ena.21 Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskog stanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu: „Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta.000 izbeglih i prognanih lica od ~ega u Srbiji 585. jer im tobo`e prijeti „usta{ki pokolj”. Beograd i izbeglice 1991-1996. Beograd 1998. 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije. 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. 188 .774 vojnika. godine utvrdio 6. Hrvati 3% i ostali 1%. sa podru~ja Republike Hrvatske. 858 `ena (13%). godine pod za{titom Ujedinjenih nacija poginulo je ili nestalo 3. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%.000 u Beograd. godine iznet je podatak „da su srpske trupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini”. uglavnom srpske nacionalnosti.6%) i 188 nepoznatog statusa.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. Nacionalni sastav: Srbi 77%. najvi{e iz je bilo iz Sarajeva 27. Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina.

000.000 a od ukupno 1. 346 i 354. godine da je u ratu poginulo 156. dok je kod Srba 12. str. R.000 Hrvata ubili su srpski agresori a 2. Balkan posle Drugog svetskog rata. mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od 329. Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe.980 Muslimana.642 Srba. a da je unutar same Jugoslavije bilo 850. str. Beograd.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta. navodi se podatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200. 16.000 muslimanski.M. str.5%. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra~unati.500 stradalo od muslimanske vojske i isto toliko od hrvatske.024.000 raseljenih lica. U celom tom prostoru nije bilo ni~eg novog. @erjavi} je konstatovao da je 158.2004.000 naselja. n. zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nije prelazio 220. poru{eno je oko 3. 20. Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da je bilo 158. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH. 364.000. Od oko 2. Had`ovi}. da je 250. Autor ka`e da su Srbi od maja do avgusta 1991. januara 1996. Srba 22. Isto. str. uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4..000.28 24 25 26 27 28 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”.000. Veritas. osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko ~išcenje. 189 .21. pravoslavnih 28 i jevrejskih 5.26 U knjizi R. Bio je to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata. 7. Zbornik radova. str. itd.12. Kremptona.629 Hrvata i 3. godine u Hrvatskoj proširili svoje teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla. NIN.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”. od ~ega 75–80% bili su civili. „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”. Beograd 2003.279 ostalih. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nosti pribli`ava cifri od 7. „Glasine o etni~kom ~išcenju. dok je 2.000 ili blizu 71%. 12.000 smrtno stradalih.000.25 Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdravstvenu za{titu od 1. 5. Banja Luka 2001.000 miliona prognanih.000 ljudi. Bo{njaka je nastradalo 160.000 `ivota. 28. Krempton. „a 152.000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”.239 sru{enih i devastiranih bogomolja na islamske otpada 1.000 muslimana stradalo od „srpskog agresora”. Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala. katoli~ke 182.27 Krempton jo{ ka`e da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja” postigli sve {to su `eleli. Beograd 2002. obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da bi prestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”. a koje je prikupila demografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45.d.000 `rtava. 265 i 273. str.000 i ostalih 14. na Bo{njake otpada 1. S.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima Seada Had`ovi}a bilo je 230.240. Hrvata 31. 367.000 stambenih jedinica (1/3 stambenog fonda BiH).000 ili oko 9.

F. Godinja. nije to bio jedini generator. godine. Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine.29 Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnih sukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. Godinjak. Pomenuti autor. hotele. kino sale. koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mitrovi}. fabri~ke hale. Stradanje Srba u Sarajevu. Srbi su. ka`e E. koje su 1945. Bosanski narod optu`uje za genocid. Svaka od tih strana je istra`ivala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su registrovana razna zverstva i zlo~ini. Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi. Godinjak. sabirna centra i zatvora. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u Tar~inu i Konjicu. kazneno popravne domove. ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. 452-453. Beograd 1995. ^esto se na svim stranama kod teme logora i zatvora pominju i stadioni. Muslimanski logor Visoko.32 U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvora u kojima su tamnovali Srbi. Sasvim je jasno da su postojali razra|eni (osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane. podrume. S. 190 . M. Beograd 1996. vojne kasarne. stanice milicije. Tar~inu. „Zlo~ini u koncentracionim logorima”.30 Zapravo sve ono {to se mo`e pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima i zatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj. legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”. O bezbol palicama mo`e se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i.. Prema izjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom koji ina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima. E. Me|utim. str. {to je o~ito stereotip iz ^ilea iz 1967. betonske bunkere. a koja ~ak i povr{nom analizom pokazuju gotovo identi~an na~in zlostavljanja i poni`avanja ljudi. str. jame. 105. E. tunele. Ekme~i}. Genocid u BiH. Bojl. Sarajevo 2000. Godinjak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte. E. magacine.31 Bez namere da se tra`i simetrija. posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugoslovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata. Udru`enje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu 29 30 31 32 M. E. skladi{ta. gara`e. pravoslavne crkve i drugo. dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nih institucija. i da je na teritoriju Srbije i Crne Gore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta. {kolske zdravstvene i rekreativne institucije. Dretelju.d. Boji}. Novi Sad 1996. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istoriji. ukazujemo samo na neke naro~ito uo~ljive ~injenice. n.. konstatuje da je na okupiranoj teritoriji Bosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora. pod neposrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih nacija. iako glavni. hangare.

~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u 20–40. One su na razne na~ine uz pregovaranje. ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja. Luka Prazina i drugi. Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice. str. Gotovo da nije postojalo mesta. gde su boravili srpski zatvorenici. Bili su tu „arkanovci”. Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e. Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slobode dolazili razmenom. 33 Isto. ali ih zato po neda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.000 Bo{njaka. regiona ili oblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. Odlazak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovih brakova. da su prilikom razmene logora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”. Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu.M. posebno po~etkom rata. Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formirane mnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. „vukovarci”. Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji. Koliko je ve} javnosti poznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”. Jedno vreme. „beli orlovi”. cenkanje. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ ponudilo 527 lokacija. mnogima je bio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope.33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno. „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja” koji su do{li. paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodili Mu{an Topalovi} Coce. U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logora za Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto). Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260. „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”. itd. prevare i drugo. Bile su formirane od lokalnog nivoa pa sve do dr`avnih institucija. „srpska garda”. {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebivali{ta. razmenjivale „ratne zatvorenike”. naneli su mnogobrojna zla srpskom stanovni{tvu. Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranim dr`avama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. Neki nau~nici u Bosni i Hercegovini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset {est paravojnih grupa. „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i Crne Gore. [pegelj ka`e da su u Hrvatsku dolazili. 453. Poznato je da su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini. Amerike i Australije. Osnovnu ~injenicu da su ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana `eli se zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. M. 191 . „{e{eljevci”. „rojalisti”.000.

U Naredbi je naglašeno da zadatak treba „obavezno sprovesti”. kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojska NDH. ne mo`e se opovr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali. od 34 35 36 37 38 M. str.O. 9. paljenje. Beograd 2000. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvatskom sto`eru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratska stranka 26. zastra{ivanje. „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa. znakovlje usta{ko. itd. Isto.). oktobra 1991. vojska Mate [abi} [abana.”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{la Armija BiH. Nikiforov. analiziraju}i 1. str. godine u okviru stranke prava (HSP) nastaje hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje su nosile crnu odoru. Zlo~in protiv mira. Sje}anje vojnika. „Lisice”. Dr B.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.35 Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”. 217. itd. Jo{ ka`e da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj. „Medijski rat” izme|u suprotstavljenih strana je tema za posebnu analizu. u kojoj je pod ta~kom 12. Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostorima neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvu stanovni{tva. str. godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanak objavljen na {tetu Srba. „Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim republikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da su aktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike. plja~ka. Isto. ili bar da su formalno nastojali spre~avanje njihovog delovanja.34 Od leta 1991. „Psi rata uvjek na|u svoje mjesto. 382. K. pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programeri oslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”.38 Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala se kroz celu drugu polovinu XX veka. minirnje. Manje je poznata ~injenica do kojih je do{ao ameri~ki novinar T. godine izdala Naredbu. U Hrvatskoj je bilo takvih grupa „na desetke”. godine. Sarajevo 2001. Nikiforov još konstatuje da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija na`alost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratu koji se vodio protiv Srba”. 262. a koji su kraticu svog imena mogli ~itati i kao hrvatske oru`ane snage. str. Špegelj. „Satnija Uskok” u Osjeku.500 novinskih ~lanaka iza{lih tokom 1992. str. nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i prevesti u T. Ma~i}. Po popisu stanovni{tva iz 1948. koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno (su|enje i ubistva vo|a). 192 .36 Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom ~i{}enju (zlo~ini. Izme|u Kremlja i Republike Srpske. Brok. Zagreb 2001. 341.

Dubrovniku 6. Glini 60.M. U Zagrebu ih je `ivelo 5.0%. mešovitim brakovima i porodicama. Daruvaru 33. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven. Novoj Gradi{ki 20. Belom Manastiru 25.7 miliona `itelja Hrvatske. gu{en je „srpski kulturni.8%. Na{icama 11.1%.5%. str. ali i posle njega. Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva. Kostajnici 62%.40 Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991. Anti}.5%.9%. str.%.3.4%. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ 3. narodnosti. 5. 39 40 41 V. Mas-poka na primer. Svi Srbi sveta. Novskoj 21. Dvoru 85.739 ili oko 15% ukupne populacije.8%. izme|u 80–90% samo u op{tinama Donji Lapac.39 Neizvestan politi~ki polo`aj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde su `iveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest je `ivelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u 1971. ne{to vi{e od 10% ukupnog stanovni{tva. Orahovcu i Grubi{inom Polju. Od pojave Mas-poka. dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%. Gra~acu 82. Gospi}u 31. Slunju 29. Na{icama i Slavonskoj Po`egi. M.2%. Srba je bilo 543. Benkovcu 57. Donjem Miholjcu 11. Novoj Gradi{ci i Sisku.0%. Titovoj Korenici 75. Gospi}u.Lj. Kninu 88. Rijeci 10. Karlovcu 20. Obrovcu 65. Novskoj.5%. Pakrac.9%. Karlovcu. [ibeniku 10. U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg zaklju~ka: 1. Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama. godine (nakon ukinute kategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581. taj broj je iznosio 531. Udeo pojedinih naroda.3%.4%. Tri su osnovna razloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”. etni~kih grupa u formiranju jugoslovena u razmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji. Pakracu 40. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37.530 Srba. Isto. Ogulinu 35.5%.4%. Srbi .5%. Slavonskoj Po`egi 14. Podravska Slatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u. 173.8%. Do 20% bilo ih je u Osjeku. Hrvatska etni~ka populacija u Hrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova. Gre~i}.5%. pa prema tome i jugoslovena.0%.6%. a do 15% u Rijeci. 55. Dvor.3%.6%. Bitnu ulogu u formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%). nacionalni identitet”. Donjem Lapcu 97. Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin. Lopušina. Orahovici 21.obespravljeni ili privilegovani. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju . Godine 1981. Belom Manastiru. Kutini 7. Zagreb 1996. 4. godine iseli 157.978.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12. Podravskoj Slatini 35. 193 . Drni{u 21. Glina. Petrinji 44. Grubi{inom Polju 32. Donjem Miholjcu.502 ili oko 11. i 1981. Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine (5-10%). srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe. ukinute su sve zvani~ne srpske institucije.9%. deo njih se od 1961.4%.8%.7%.9%.8%.4%. Bjelovaru 8.9%. Beograd 1994. Daruvar. a deo se iseljavao usled raznih pritisaka. Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu. 2.2%. 3.

631 pripadnik srpskog naroda {to u procentima iznosi 4. Vukovaru 37. Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001. 194 .82%) (5.513 10. Vrginom Mostu 70. avgusta 1990. godine.83%) (7.5%. ukupno je u ovoj dr`avi registrovan 201.37%) (2.767 1.1%.0%. Vojni}u 90.28%) (26.047 3. Vinkovcima 13.26%)43 Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba iz Hrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formiranje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990. Osijeka. izbacivani su sa radnih mesta i iz stanova.382 2. nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog `ivota u iole ravnopravnim odnosima i toleranciji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.0%.67%) (5. u Krajini su izneti razlozi za njeno formiranje.42 Nakon etni~kog ~i{}enja.076 437 1. Zbornik radova i izveštaja.54%.89%) (4. Brod Benkovac Zadar Beli Manastir Osijek [ibenik Knin Vinkovci Vukovar Split Pula Dubrovnik 18. Srbima nisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode.5%.41%) (8. marta 1991.83%) (3.164 2.0%. godine.16%) (20.44 42 43 44 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991. Nakon prvog oru`anog sukoba 31.557 730 2. itd.73%) (6. Kao razlog. godine. navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda.426 (2.920 8.58%) (7.627 3. a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en 2001. [ibenika.21%) (4.811 5. 9.513 1.88%) (1. Knin 1993.41%) (7.46%) (3.4% i Zadru 10. godine.946 625 1.412 3.55%) (0. Virovitici 15. str.980 8. podaci sa CD-a. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost MUP-u Hrvatske 19. godine na Plitvicama. Zagreb Karlovac Vara`din Bjelovar Rijeka Gospi} Po`ega Sl. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba.65%) (3. Splita. Simboli i tehnologija vladanja re`ima u Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dr`avu Hrvatsku.00%) (32. Vrbovskom 33. godine.147 1.

a zna~i sluga.60 45 46 T.986 Hrvata % 97.35 70. Korenica Vrginmost Obrovac Kostajnica Glina Benkovac Ukupno 8.343 13.41% 9.555 10.954 14.. To je.371 8.236 42.000 Srba. koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispred Isusa Krista. 195 .888 12.. Jedan mali narod. 223.66 65. megalomanije. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao: „Srbi su jedini pravoslavni narod. decembar 1992. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”. SAO KRAJINA Mesto Donji Lapac Vojni} Knin Dvor Gra~ac T.043 3.886 1.39 16.393 16. Zadr`avaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske i podnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti br.854 7.395 1.040 33. Politika. ka`e on.52 62.”46 \odan na ovom skupu uverava da ne zna {ta zna~i re~ „Srbin”.295 8.557 14.996 4..36 32.92 60.054 8. str..44 88.434 11.54 28.45 U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZ javno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti.591 8. decembra 1990.92 34. Niš 1994.20 86.51 80.M. vere. profesija.572 9. godine iz Hrvatske proterano 270. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj krajini nakon njenog progla{enja 21. I to je zapravo Svetosavska sekta.60 50.52 89.585 11. kulture i drugog.262 17. godine.88 broj 44 116 3.761 4.729 7.05% 9.23 75.90 40.599 11.366 37. rob. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Pojedini istra`iva~i utvrdili su da je tokom 1991.55% 1. Bogavac.975 18. koja je te{ka bolest.-553 % 0. Nestajanje Srba. 20.697 1.378 Srba broj 7..041 13. To je {izma u {izmi. koja se onda preta~e u velikosrpski imerijalizam.851 23. zanimanje. Postoji sindrom svetosavskog {ovinizma.52 24. mali u svakom pogledu `eli da od Beograda napravi ~etvrti Rim. godine.

682 1.005 2. Manastir Bilje Branjin vrh Darda Grabovac Jagodnjak Karanac K. 179.482 1.760 21.901 1. str.001 2. godine.770 572 190 2.654 1. BARANJA Batina B.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.262 1.996 2.951 1.g.146 2.127 1.093 1.466 2.639 Hrvati 1981.698 1.751 1.960 3.442 2. nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajine prema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanovni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba.449 10.065 Srbi 1981.881 13.578 6.504 1.408 1.887 6. 30 33 1.289 34 1.026 2.926 1.248 1. 196 .465 493 484 136 133 1.681 1.g.g.953 8.Vinograd.769 5.582 1.491 6. godine.702 1.676 4.775 1.441 17 25 731 789 940 904 1.106 1. 20.243 2. oktobar 1992. 1. Kne`evo Lug Popovac Zmajevac Ukupno 1. 1991.g.439 551 674 411 27 347 29 Ma|ara 688 865 422 46 626 31 67 289 382 90 834 17 888 ISTO^NA SLAVONIJA Stanovni{tvo 1981. 1.352 1.624 1.690 44.324 1.42547 Bapska Bobota Borovo Br{adin Ilok Lovas Negoslavci Sotin [arengrad Tovarnik Trpinja Vukovar Sredinom 1993. 1991.036 1.594 336 372 88 48 661 670 1.136 51 73 12. U isto~noj Slavoniji.g.700 604 190 142 3.171 33.532 873 296 432 651 418 125 1.708 5.699 1.327 1.388 1. 1991.571 1.146 1.g. 149. zapad47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske.700 6.079 1.177 14.034 240 Srba 61 3.235 Hrvata 446 3. 163.478 68 56 3.770 1.

godine. 25% Hrvata i 2% ostalih.000 stanovnika 90% su bili Srbi. dok je Lika (4. stradanje civila i drugo.000.000 stanovnika od ~ega 98% Srba i 2% Hrvata.450 km2) od 87. koji je organizovan i uslovljen dr`avnim organima RSK.456 km2) me|u 83. da je dogovoren na relaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevina ustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva. U severnoj Dalmaciji (3. str.48 Na prostoru cele Republike Srpske Krajine `ivelo je u to vreme 433. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda o kojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vremena biti predmet sporenja istori~ara. 73% bilo Srba.595 stanovnika od ~ega 91% Srba.000 vojnika. bez politi~ke i vojne elite. naro~ito potencirana u Hrvatskoj. Najmanji pocenat Srba bio je u zapadnoj Slavoniji (5. neke su ~injenice nedvosmislene. pre svega u Republiku Srpsku a onda u SRJ. avgusta 1995. Po pravilu odlazili su imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak u izbegli{tvu. Tu mislimo na ubistva.49 Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja Republike Srpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo do etni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vreme ratovanja 1991–1995. Kordun (2. napadnuti od strane 200.808 km2) od 48. 7% Hrvata i 2% ostalih. 2% Hrvata i 1% ostalih. Knin-Beograd 1994. razaranja. Na Baniji (3. „Maslenica”.800 stanovnika 95% su bili Srbi. govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva.306 km2) je imao 51.406 stanovnika `ivelo je 97% Srba. ^injenica je tako|e. godina. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada bila dezorganizovana. i da je pre toga ve} pet godina sa njenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta.M. 4% Hrvati i 1% ostali. a ostali 10%. Isto.000 hrvatskih vojnika i policajaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srpski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika. pre svega ameri~kih aviona. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nom Sremu i Baranji (2. ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni 4. „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki d`ep”. Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40. 5% Hrvata i 2% ostalih. 197 . 2.008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29. jasno pokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajeva Republike Hrvatske.389 stanovnika imala 93% Srba. Jedna od teza. Bez obzira na sve ove spekulacije i mnoge druge. Pre svega ~injenica da su RSK. sociologa i dr. da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska vojska u nekoliko navrata.500 km2) od 135. U avgustu 1995. 48 49 Stanje i osnovni pravci o`ivljavanja RSK. plja~ku.

Beograd 2000. ili 7. 198 . itd. od crkvenih. ru{enje. godine u Benkovcu je ostalo 730 Srba. plja~ka pokretnih dobara i stoke. 6.000 Srba. Oni ka`u da je u sektorima jug i sjever `ivelo oko 300.53 O „rezultatima” 50 51 52 53 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina.000 Hrvata i 200. ali i u kancelarijama dr`avnih i lokalnih ~inovnika. dok je ostalih bilo oko 15.52 Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacionalnosti. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama.598.789 Srba. krevetima stradalo 34 civila. i uop{te stvaranja ambijenta u kome je `ivot povratnicima nemogu}. verske i rasne netolerancije. plja~ka. 50. str. Izbegli~ki korpus. Beograd 2004. str. pretnje na ulici. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije.50 Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Donji Lapac 3. oti{li u tre}e zemlje.46%. Gra~ac 4.51 ^ak i da se zanemari neka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji su na{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji „Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko 200. 1999. itd. godine da je taj broj 154. hrvatska vlada utvrdila je avgusta 1995.079. Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda to potvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj i ovom slu~aju apsolutno sprovedenoj. ili se nisu odazvali registraciji.964. sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne. pokazuje da se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9. I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju.734.163 incidenta: nasilje. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali. Sistematsko razaranje gradova i sela. Tu je pre rata `ivelo 749 Hrvata i 2. dvorištima.500. Potpredsednik iste vlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko 6.000 stanovnika.430.000 od kojih je 3. ubojstva. paljenje. Knin 20. Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002.255 potpuno nemo}nih starih osoba. kad su mnogi promenili izbegli~ki status. godine. Helsin{ki odbor Hrvatske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila. Isto. Obrovac 4. dok se vojne `rtve ne pominju.000. Od 1996-1999. terorizam. Na po~etku ratnih sukoba Hrvati su uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2. str.000 stanovnika od ~ega oko 85. a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme registrovano 2. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001. Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja policije i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora.000. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srba na vekovna ognji{ta. zlostavljanje. Isto.327. 202. Hrvatski Helsin{ki odbor ka`e da ih je bilo izme|u 200–180.

76. 199 . Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. Ku}e koje nisu minirane..Izgon. uni{teni bibliote~ki fondovi. godine. hrvatska policija i hrvatski civili.000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljeno i minirano.54 Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana. Hrvatska mo`e slobodno tra`iti pomo} od Evropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u `estini etni~kog ~i{}enja”. Me|utim. Isto.. donosi ~lanak Roberta Ficka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba u punom jeku. paljenja. strahota. da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska. uni{ten celokupni sto~ni fond. Srpska krajina.. „Meda~ki d`ep” kao i etni~ko ~i{}enje gradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono u Hrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj.56 54 55 56 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. U ratu 1991–1995.M. The Independent 4. Oni jo{ zaklju~uju da je „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalno politi~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”.. I drugu (konstataciju). bilo ih je na hiljade. uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti. Mulimani kao „`rtve” a Srbi kao „agresori”.. proteranih i „ni~ijih ljudi”. „Oluja”. Oplja~kana je sva srpska pokretna imovina. Cetinje 1998. potpuno su devastirane. da ovdje nema etni~kog ~i{}enja”. avgust 1995. Poseban problem.. namerno izostavljamo. vredni predmeti i crkvene knjige nestale. potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja.. inventar uni{ten. ~ine nestala lica. godine. sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama. 77. . str. uni{ten znatan deo komunalne infrastrukture.”55 Opise ubijanja. zapadni istori~ari su izneli podatak da je Krajinu napustilo 120. str. Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotip po kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”. i ne samo u ovom slu~aju. 167. domovi kulture. Nepostojanje volje kod vlada novonastalih dr`ava da rasvetle ove slu~ajeve produ`ava agoniju obespravljenih. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ „Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje 22.000 „djelomi~no po zapovjedi vlastitog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002. str. Hrvatska ima mnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine. sad kad je svetska pa`nja zaokupljena bosanskim paklom. „Bljesak”. – pa ~ak i da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi. septembra 1995.. jednu konstataciju reportera smatramo zna~ajnom: „Nitko posle toga ne `eli da objavljuje njihova ratna zlodjela. srpske ku}e su opusto{ene i orobljene.

pre svega Evropska zajednica.60 Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~ja Hrvatske. Zagreb 1996. Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza” prije kona~nog iseljenja. oni su se „uklonili” da ne padnu u ropstvo.61 Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi se i teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a oko podele Bosne i Hercegovine. Sadr`an je u „na~inu nastanka.59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskih lidera. avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu. str. “U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istjerivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. svakako je „uticalo i povjesno sje}anje na kolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru. str. 70. n. Pojavljuje se u mnogo 57 58 59 60 61 62 Lj.d. Anti}. Beograd 2003. Anti} daje obrazlo`enje o okolnostima u vreme „Oluje” i ka`e da je „usled brzine akcije i ote`ane komunikacije” pojava imala i elemente stihije tako da su iselili i oni kojima to nije bila `elja. str. Isto. Detaljnije o tome: D.62 Kad je u pitanju me|unarodni faktor. Mnogi Srbi su izbegli i zbog mogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela.57 Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda. Srbi su jo{ i govorili o „masovnom” samoubojstvu {to se „mo`e smatrati metaforom za egzodus”. Kriminalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu poslu`iti pri argumentovanju da se strah u Srba bio argumentovan. do 22. kao srpski odgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju. no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i ~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”. Posmatra~ka misija EZ. Isto. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju. metodama odr`avanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva.. godine. tim II. na osnovu „posmatranja RSK” od 7. mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog ~i{}enja bio evidentan. kao i da izbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom. 200 . Isto.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Kova~evi}.Krajina u dogovorenom ratu. povratnikom kome su nanijeli zlo”. smatra citirani autor. Kavez . Masovno iseljavanje je najavljeno. Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj. Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migracije”.58 Na odluku o iseljenju. 67. Anti}a je logi~an nastavak procesa na prostoru Republike Krajine. 68. Isto.

74. 201 .63 Summary Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniable fact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995. Ono {to je primje}eno kod posmatra~a od Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja” najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba koji su uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”. 63 Srpska Krajina. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi. It is also a fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connection with „others”.M. refusing to admit it as their own strategy. etc. „Storm”. The paper shows that ethnic cleansing played a more important role in the war strategy than all other elements or features. str. Greatest war crimes committed by individuals (Srebrenica. The paper tries to prove this clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts of the former common state territory. avgust. These methods resulted in expulsion of hundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of millionmasses of refugees which will encumber political relations between the Balkan states for years to come.) were just one of the methods in a complex strategy of ethnic cleansing.

tvorac dru{tvene istorije. prihvatanjem metodologija susednih drut{venih nauka. Pour une histoire a part entiere (1962). Beograd LISJEN FEVR. Srpska knji`evna zadruga objavila je 2004. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvede stalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijske nauke. prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svoje shvatanje istorije. on je smatrao da nije potrebno baviti se posebno teorijom. na taj na~in. godine i u kome je izneo neke od osnovnih postulata „nove istorije”. {to slabo komunicira sa svetskom istoriografijom. {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodolo{kim re{enjima. „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Jedan od problema srpske istoriografije le`i u tome {to ona ne obra}a dovoljno pa`nje na teoriju. sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora. Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956) nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji. 203 . posmrtno. u izvanrednom prevodu Marije D`uni}-Drinjakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}. `ele}i. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire (Pariz 1953) i. Iako je „otac” moderne istorijske nauke.ISTORIOGRAFIJA Historiography Dr Dubravka STOJANOVI] Filozofski fakultet. Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odr`ao studentima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941. da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanju o pro{losti. Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopiti svoj `ivot sa istorijom”. druk~ijim struktuisanjem teksta. ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~no primenjivati na istra`ivanja. Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knji`evnoj zadruzi na ustupanju ovog teksta. Zbog toga su nam ostala samo njegova predavanja. {to strane istoriografije nedovoljno koriste njene rezultate. dokazati novim ~itanju ostataka pro{losti.

volji: valjao je za istoriju! Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. o istoriji? re}i }ete mi. stra`na. Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am o onome {to volim. poverio nam je jednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna. ne upoznaju li se pri tom svi samo sa prvom? Smelo pitanje. Kad sam 1899. bio je. 204 . ako ne sve detalje. o istoriji. Ne volim mnogo da me{am razli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem. Onoj koju poku{avam da unapredim. No ipak mogu da vam ka`em slede}e. dve godine pomnog pretresanja Priru~nika spoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Bur`oa (Emile Bourgeois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). Ali. Nego o onoj drugoj. koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijedna te{ko}a ne pla{i. ne bih bio istori~ar. karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na Ecole Normale. ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misiji gospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. Jednostavno. I Jednostavno. Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila duboko usa|ena vokacija istori~ara.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. koliko su mu{karci moje generacije u proseku dali vojni~kom `ivotu) – upisao sam se na Odsek za knji`evnost. Onoj koju volim. U svakom slu~aju. *** „Volim istoriju. pristupa~na. po{to najavljujete }askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”. priznaje to. ne `elim da vam govorim o toj istoriji. godine u{ao u ovu ku}u. jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo nameniti zadovoljenju svojih dubokih potreba: to je u`asno kad je poziv koji je ~ovek izabrao intelektualni. Sa onim smislom za humor. ^inilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijama nude detinjasti ideal malog Anatola.1 Sre}an sam zbog toga. razume se. Zamoljen da im odr`im tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istoriju. veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue). Reklo bi se da baviti se istorijom po njima zna~i saznati. smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati. i koji je sa~uvao sve do kraja `ivota – jedan nedavno preminuli kolega Collège de France. matematika Generalnih Inspektora. Ne ba{ tako. ne razume dobro. A ko bi znao ne{to vi{e tih detalja od onog do sebe. to je sasvim prirodno. posle godinu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina. upravo je prvo {to `elim da 1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941. Da ne postoje isto tako i dve istorije. koju on. poput vam. Ali ona nije mogla da izdr`i dve godine viskoke retorike u gimnaziji Louis-le-Grand. Raspolutiti svoj `ivot. i druga. Anatol Frans (Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istoriju Francuske „sa svim detaljima”. Da je ne volim.

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

vam ka`em da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samo zato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica – ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{ta nije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji`evna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu nam neki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i ne razmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijski razlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjoj liniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|e dugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problema Istorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se slu`im ovom uobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i najmanje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) i ja dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mi smo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onih prideva pomo}u kojih se u toku vremena izra`avalo toliko razli~itih stvari, da on, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatili ovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira na koricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jedne nove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom prihvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {to je „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi poslu`ila kao oznaka ~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno, {tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh: ho}u da ka`em – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu. ** Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivnosti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, u okviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je postulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunili doba {to su se smenjivala. Podu`a definicija: ali sumnji~av sam prema odve} kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojim odredbama otklanja mnoge la`ne probleme. Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a ne kao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju (Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasifikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to 205

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbiru rezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su neki nov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pretstavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no, ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da se postignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im se uka`e kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novim `ivotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviru neprestano sebi grade. A kao drugo, ka`em – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije koja se uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju, psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti ~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zanimaju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudipripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja – ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, koji su raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}uju jedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modus vivendi koji se naziva @ivot. Ovako definisanog ~oveka mo`emo, ako nam je tako zgodnije, da uhvatimo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~im povu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade, jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni; istori~ar prou~ava pro{li `ivot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe – na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli `ivot i koji ume da ga posmatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja – a mi se onda mo`emo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju on obavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je da nikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okviru dru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni, koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{eg prou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudske aktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada. ** Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih, ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se u ovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zanimljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u kojima, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim 206

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odr`ao studentima tre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mlade ljude, koje je ~ekao te`ak profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, u nekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nosti da lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~ar koji to ho}e svuda mo`e korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {to je Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, `arom svojih re~i i zra~nom snagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja – upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eo da se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskom pozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istoriji iznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod tim imenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ tra`iti na ispitima do doktorata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar mo`e da izmakne ovoj opasnosti; ako bih mogao da vam podarim ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i. No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama, razmotriti neke od `ivih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji u istra`ivanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ije su o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont? Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije. Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompilacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~no vo|enom” istra`ivanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz „nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovi svakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dve operacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer, postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubaciti u utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti... U to vreme istori~ari su `iveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju „~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji, priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. ^injenica koje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje, ~injenica koje je on sad samo imao da zabele`i. Dovoljno bi bilo da je ma koji od ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikroskopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nije dato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Za samo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethodno dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje – 207

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istra`iva~a, ~ije je delanje samo time i omogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enu hipotezu. ** Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje ne isporu~uje sirove ~injenice. ^injenice kojima bi nekim ~udom bilo podareno nekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {ta drugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u `ivot priziva istori~ar. Znamo da ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no klanjamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba da posegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|u kojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako ~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanu u samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a to je istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono {to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e u kriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji se na njih poziva... Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon {to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke, tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da ka`em da on malko zaostaje i za poslednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti na prvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezuju za ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to. [ta }ete! kad u nekoj od onih knji`urina na ~ije pisanje izgleda ve} godinama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onih po{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {to vrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ili ma{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta, Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa na nekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kad je ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih u na{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on je zna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo li onda i dalje da se pitamo za{to istoriju izla`u poruzi, okre}u glavu od nje, `igo{u je i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, toliki ulo`eni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjem jedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove be`ivotne istorije u kojoj se nesuvislo sla`u re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je 208

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje je sazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e im slede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnuti pokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?” Pa ~udite li se onda onim `estokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelosti mladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj krizi istorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi iz moje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije na Ecole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato {to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato {to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjuje na analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to, kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadr`aja, ve} pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jednostavno kriti~ki metodu. Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji`evna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji`evnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (André Michel), naslednikom plahovitog Kura`oa (Courajod), tog JUpitera gromovnika iz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojim napretkom, ponosna na svoje pobede, uobra`ena zbog svojih materijalnih uspeha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svom hodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovo stvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvuk jednog glasa s one strane groba. Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala i svoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet), Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa (Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija, koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijao Deman`on (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zadovoljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{e okrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj od svake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemu onome {to nije ona sama u naju`em smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {to bi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost prema ovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali od svega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto u na{em duhovnom `ivotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I da bismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji po formi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi 209

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. izra`avaju ono ~emu treba na}i leka. razo~aranost.. ~itati istoriju. sad smo zna~i gubiti vreme. bez razlike. i to brzo. potpuni nestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom.” 210 .

Zagreb 1976. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 . Beograd 2004. Nedi} i njegovo doba. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 . Milan Ristovi}.1941. Petar Martinovi} Bajica. Beograd 1991. Iskra 1990 Milan Borkovi}. Kosti}. Mladen Stefanovi}. General Milan Nedi}. Karapand`i~. Klivlend Ohajo 1958. Zbor Dimitrija Ljoti}a 1934 . Kontrarevolucija u Srbiji. Istina o Milanu Nedi}u. M. SAD 1965. Zbor i Komunisticka partija Jugoslavije 1935 . I-II. I-II. Prof. Princip. Lil 1949. Ljoti}. Stanislav Krakov. VINC. vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}''. Ilija M. ''Nikola Paši}''.1945. I-II. Beograd 1995. INIS-Dobra. N.Biografija i drugi istorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”. Beograd 2003). Vjenceslav Gliši}. Pavlovi}. ^ikago. Dragan Aleksi}. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov.1-2. Beograd 1994) Milutin Propadovi}. B. Nedi} . Beograd 1968. u: 100 znamenitih Srba. Milan Nedi}. 211 . Quinsland. Beograd 1979. Srpski preporod. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro1 2 Boško Kosti}. INIS.1945”. doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Southport. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Za istoriju naših dana. Minhen 1968. Knj.1944. VINC. @arko Jovanovi}. ''Sloboda''. Petranovi}.V. Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu. M. „D. Gradanski rat u Srbiji. Milvoki. Bor. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. Kvislinška uprava 1941-1944. Beograd 2002. njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima. Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 . Beograd 1992. Mirjana Zori}. Ilinoj 1956 (reprint. Armijski |eneral Milan Nedi}. Kosti}.1944/1945. „General Milan Ð. Lazo M. Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. Borkovi}. Narodna knjiga. Srbija u završnici rata 1943 .1 U zemlji. Milan Nedi}. prevladavali su istori~ari koji su mu posvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskom ratu na tlu Srbije.2 Mo`e se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa tendencijom da se njegov rad prika`e kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacije i borbe protiv komunizma. U`i~ka republika. naj~e{}e su objavljivali van Jugoslavije.GRA\A Sources Dr Mile BJELAJAC Institut za noviju istoriju Srbije. Nova iskra. Beograd 1993. INIS. Beograd . Privatno izdanje. B. Melburn.1945. Beograd NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945 O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}i broj radova. Australija 1976.

Fond State Department.II. augusta 1945. Record Group 84. file 800. Memorandum generala Milana Nedi}a generalu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. jula iste godine. te propisivalo obaveze okupatora i okupiranog. s. Nedi} je potom uhap{en 6. posebno u Kicbilu. Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo je da general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija od razaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti. do sada nisu kori{}ena u istoriografiji. jula. britansko poslanstvo Berlin. predstavio kao internaciju u koju su ga stavili Nemci sve do dolaska Amerikanaca. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel). u fondu State Department-a. n. box 52. glavno-komanduju}em savezni~kih snaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnosti u kojima je delovao general Nedi}. a jo{ vi{e u javnosti. 1945. da su postojali legitimisti i revolucionari. Dao je informacije o svim svojim saradnicima koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} i ministar dr Nedeljkovi}. odelenje Maryland College Park.5 Prema zapisniku majora Edmunda L. a s druge strane da ne bude previ{e eksploatisana od Nema~ke. jula. Dakle ovaj memorandum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO. godine kao „poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija (Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10. Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. Mesec dana pre ove informacije. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|unarodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom. FO. isto poslanstvo je iz Berlina dobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana. Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopiju Nedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu.370) 212 . knj. a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije doveden je 9. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihvatio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat. 3 4 5 National Archives Washington. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. kucanih bez proreda. godine i nekoliko prate}ih. „Izjavio je da nema ~ega da se boji od Amerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”. ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu u Washington-u. Yugoslavia. Riddleberger-u CE (verovatno odelenje Central Europe). budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima. maja 1945. Nedi} je svoj boravak u Austriji. verze u nauci. Collins) komandanta 42. Nedi}.d. koji je general Nedi} uputio 25.. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uz dodatne izvore.3 Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. mogao rasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. Dokumenta koja objavljujemo. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof.4 Kako saznajemo iz ameri~ke prepiske. Smatramo da su ovi datumi ta~ni. juni kao datum hapšenja. zavr{ava King. (Borkovi}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Kinga. Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat.

Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaska sovjetskih snaga i partizana 1944. Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslaviji te da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprla Nemcima (on na ~elu 3.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86. obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno 400. kao i spremnost ministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovom radu tokom okupacije. ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata. ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstave savezni~kim sovjetskim jedinicama. siro~adi starih do 14 godina. i brat mu na ~elu 2. januara 1945.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a u Jugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srba iz zarobljeni{tva. godine. on u ovom memorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na sve na~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi. grupe armija JV). po Nedi}u. U prilogu memoranduma Ajzenhaueru. poslao dr Nojbaheru (Dr Herman Neubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. mada su i dalje bili anga`ovani u borbi sa partizanima. Zala`e se da Amerika uti~e i kontroli{e izra`avanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}e politi~ka manjina manipulacijom. srpskih radnika te 20. On u vi{e navrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu. Istako je ~injenicu da ni jednog trenutka ni njegove. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad. Tako je. 213 . Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dr`ali u internaciji sve dok krajem augusta nije prihvatio polo`aj. Hrvata i Ma|ara.000 dece. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavu odstupanja. Upro je prstom u hrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda koja je nastupila po slomu armije na svim stranama. {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srpskog naroda. Uprkos tim te{kim okolnostima.M. predstavnici demokratija koje su svoje predstavnike slale glavnom {tabu Dra`e Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke. Naveo je nedela Ma|ara i Bugara. Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskog naroda od represalija. a posebno na teritoriju NDH. Kada je njegov odnos prema pokretu Dra`e Mihailovi}a u pitanju. ali ta~no i pred me|unarodnim sudom. general Nedi} je prilo`io rezime svog memoranduma koji je 19. a ne pred Titovim. Izra`ava li~nu spremnost. politi~ka manjina. a posebno ~injenica da su ih oslobodile ameri~ke snage. koliko je bilo u njegovoj mo}i. pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu se izra`ava zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika. uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarila Srbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji.

u Kicbilu. tj. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade daleko preciznije iznesena i. januara ove godine samo konstatuje ovu situaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. a {ta podupire njegove ocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. a „protiv zajedni~kog neprijatelja. mo`emo se pitati za{to se Nedi} nije odlu~io da i njega prilo`i uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru. da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom. da se taj odnos. E. odnos pobedioca prema pobe|enom.d. januara ove godine na svojim sednicama 1.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}a ministru Nojbaheru od 2. objavljena je u Glasu Kanadskih Srba. od 19. Nj. pro{log meseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade: Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. ni u kom obliku nije tra`ila od srpske Vlade u Srbiji.1/1945. kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije.167-173. i{la bi mu vi{e u prilog: „Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. u ovom pismu od 2. januara 1945. tj. Shvatanje koje je izlo`eno u Memorandumu od 19. februara 1945. Pri ovome napominjemo da Nema~ka nikada. godinu (priredio Radoje L.” Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanje sada menjamo (. i 2. godine i do{la do ovog zaklju~ka: 1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum. Gosp. 1990 i 1991 za 1971. postojao izme|u Nema~ke i Srbije. a taj odnos i sada jo{ postoji. n. pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima. Prema napomeni prire|iva~a radio ih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima.. U najkra}em. Vidi tako|e: Ilija M. s. u kome general i njegove kolege u izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od 19. februara tek. ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihailovi}a preko Sarajeva. ako je hteo. pozivanje na njihove susrete u Be~u. 214 . godine. okupatora prema okupiranom. Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ispu{ten je predistorijat memoranduma Nojbaheru. istori~ari mogu uo~iti {ta je Nedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike. to je njihovo privatno 6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade. Pov. ma u kom pogledu izmeni. odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli i o~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u. Br. Pavlovi}. Str. koji iza njih stoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28.. Ministru dr Nojbaheru u Be~u. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sa nema~ke strane. Naime.)” U nastavku ovog pisma se izra`ava stav prema onima iz srpske emigracije koji su imali druga~ije poglede: „Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi. pro{log meseca – doista stoje i ostaju na stanovi{tu neposrednog produ`avanja borbe. br. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka. Kne`evi}).

godine. pomo} u organizaciji novih trupa. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. 364-365 215 . M. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili „Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u prostorijama hotela „Imperijal”. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 mi{ljenje. Pavlovi}. kojoj ja stojim na ~elu.d. izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali u Beogradu. M. skupo}a.8 Za u`e znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sada znalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi u svetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imaju razumevanja. posebno u Jugoslaviji. 4. 173-174. I. knj. predsednik „vlade nacionalnog spasa” Milan Nedi} i njegovi ministri. Borkovi}. koji je preko Joni}a saznavao {ta se me|u ~lanovima vlade de{ava. Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odr`ava sednice i razra|uje svoje planove i taktiku za bli`u budu}nost. s. internircima i biv{im zarobljenicima. To im je bila osnova da tra`e od vlade Rajha da ih kao vladu i priznaju. a grad je bio izlo`en bombardovanjima. Tanasije Dini}. U Be~u je vladala beda. Prema dosada{njim znanjima. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”. Kako se verovatno ne bez ironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}. koje srpska nacionalna Vlada.9 7 8 9 Vidi nap.2. a Nedi} da bude predsednik tog odbora. Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~ita svedo~enja savremenika. izjavama pojedinih li~nosti kao {to su Dragi Jovanovi}. otputovali su po~etkom oktobra 1944. Kontrarevolucija. n.M. vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”. Privid funkcionisanja ove grupe kao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945. godine u emigraciji. pa i samog Nedi}a tokom njegovog saslu{anja. Neki ministri su bili mi{ljenja da vlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitet koji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londonom. iz Beograda i preko Srema. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla dobijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama. s. Borkovi}. Ve} od 17. od kojih su neki nastavili da `ive posle 1945. ne mo`e prihvatiti. su se do sada koristili najvi{e zarobljenom nema~kom gra|om. Aleksandra Cincar Markovi}a. oni su se zaista „igrali vlade” i tra`ili priznanje od Nemaca. U grad su se slivale i druge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da prebace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu.”7 Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz `ivota „srpske vlade” i samog generala Nedi}a istori~ari. Kontrarevolucija. oktobra. vojno-politi~ki savez sa Rajhom. 362-372. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacija promeniti.

Ðoko Tripkovi}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ameri~ka divizija. godine.10 Na takvu su`enu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}i komparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije. Svoj doprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istra`ivali dublje razloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojne stvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu. umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio u pokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a. Dra`a Mihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5.'' (s. Jedan deo srpskih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{losti bio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskog naroda. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi prebacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu. septembra 1944”.65) Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. 8. kako }e se prema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potra`ivanja }e ispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apel na generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina je uhap{ena jula 1945. maja u Kicbil je u{la prethodnica ameri~ke 36. „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. kada je prema slu`benom saop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturi Nedi} je odr`avao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni. Beograd pod bombama. U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezultati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. godine''.600. divizije.260 gra|ana. dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja. aprila 1944 poginulo 1. Veroljub Trajkovi}. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. teško povredeno 1. a lakše nekoliko hiljada.11 10 11 Mom~ilo Pavlovi}. Leskovac 1995. januara 1946. godine. Leskova~ki zbornik. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana u beogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga. Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pitanje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici. ''Jugoslovenska kraljevska vlada. Terzi}. godine. a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42. Na dan nema~ke kapitulacije. Beograd 1999. godine. i 17. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944. Ðor|e Stanko- 216 . Mosburg i Novi Ulm. a oni su mu pored pisama slali pakete sa hranom. ''Razoreno je oko 600 ku}a. februara 1946. a sudbina Nedi}a i ve}ine njegovih saradnika bila je tragi~na. a privremena egzistencijalna za{tita u civilnoj upravi generala Milana Nedi}a.

Tako|e.992. godine od one iz 1944. Suma {tete nad li~nim dobrima iskazana je posebno. 12 217 . br. Tako|e. Iz analize je vidljivo da je jugoslovenska vlada odredila grupu od 40 in`enjera da u roku od ~etiri dana pregleda razaranja Beograda. Podgorica 2004. Box 53. isti dokumenti upozoravaju nas da su danas u opticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. National Archives.000 $. ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj. doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. Washington. b) procenjena gra|evinska cena bila je 1.222. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske 1943 . Dokumente smo pribavili tokom skorašnjeg istra`ivanja u National Archives u Washington-u.000 $).0250.1945 (Istorijski stereotipovi i stvarnost)”. postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanja broj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo. s. godini. Mirjana M. Reg.000$ prema kursu iz 1939). godine.270.M. Pobjeda.000 dinara za kvadrat kao u 1939.000 dinara (3. zbog ratne propagande. U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {teta pri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na 220. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je vi}. Koristimo priliku da se zahvalimo prof. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kog boravka u toj instituciji. avgusta 1945. Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula: a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metara kvadratnih.77-86. Pridonoff. Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1. po na{em sudu doprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugom svetskom ratu. 815. 84. Korisno je u svakom slu~aju saznati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i. Na drugoj strani. State Department. ode}a i dr). Zori}.000. koja su nastala nema~kim i savezni~kim bombardovanjima.1944”. u ovom izve{taju nisu uklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga. dok. a na stvarima 1. 27. „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta 1941 . Informaciju je izradio Eric L. za te{ka o{te}enja 50% od iste cene. od toga {teta na stvarima i li~nom imovinom gra|ana procenjena je na 113. „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”.150.000 dinara (2. Tokovi istorije. c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939. d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. a potpisao tada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. isklju~uju}i mostove i razaranja na `eleznici.000. 1-4/2001. a 80% od predratne cene za potpuno uni{tenje. ekonomski savetnik.12 Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dr`ava u Beogradu i poslati su u Washington.

Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9. dala Tehni~ka direkcija op{tine grada. ISI. Ista direkcija je tada utvrdila da je vodovodna mre`a bila o{te}ena na 360 mesta. (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975.000 $. Dokumenti u prilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira koliko je u {teti koju je pretrpeo prostor. 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana. 22-23 Nikola @ivkovi}. Od toga 35. dobra i ljudi imao udela rat uop{te. 9. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom I inventara. 218 .000 od ukupno 80. razlikuju se od podataka koje je samo za nema~ko bombardovanje 6. Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 . Prema izveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inventar i stoku. a ukupno utvr|ena ratna šteta 46.192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938). o{te}eno 76 tramvaja od 104.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.615 zgrada. Beograd 1975. 16 od 87 autobusa. Rusa. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. te`e o{te}eno 1. {to je izazvalo jugoslovensku vladu u 13 14 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu. Kod nema~kog dela.85 italijanska i 1. Zemuna i drugih srpskih gradova.145 milijardi ameri~kih dolara. aprila 1941. s. INIS. i 7.1944. Beograd 1992. U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nim posledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda. Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji je proveravao {tetu na odre|enom uzorku. 1. U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autor izve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istra`ivanja u sedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje je podneo tim od 40 in`enjera. a 289. Dragan Aleksi}.9 milijardi $.271 `rtvi. odnosno razli~iti akteri na istom voji{tu.888. Milan Koljanin. Autor piše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logora (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih (Italijana. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2. Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. dok je lak{e o{te}en 22. Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1. ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme u svakom gradu posebno.5 mld nema~ka. Beograd 2002. a lak{e 6.880 lak{e o{te}enih stanova.300. Razoreno 60.100. a nema~ke procene o 4.000. najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisano je direktnoj plja~ci.831 stan.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci pominju jo{ 600 poru{enih objekata. O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve} pisano.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastale kao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. pripadnika NOV).000 metara tramvajskih pruga.

deo izve{taja ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. sem ciljeva.000 gra|ana. i 17. Na protest potpukovnika @ivana Kne`evi}a. 219 . koji je preneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Londonu da ulo`i hitne proteste i zatra`i da se takav tim akcije obustavi. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvim danima otvaranja drugog fronta. Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`an vojni cilj. u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo je stavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombardovanja poginulo oko 20. da su {tete. sa obja{njenjem: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. godine.M. stigao je odgovor. znatne i da nisu bile `eljene”. da fotografska interpretacija rezultata bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. da va`nost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvi|anja. aprila nad Beogradom: „Izvr{eni napadi 16. i 17. juna 1944. 15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem” U prilogu ove poruke vlada je dobila. navodi Terzi}. povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. Larrabe vladi.15 Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Normandiji 6. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. aprila na Beograd (Sava. vojnog izaslanika u Washington-u. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve.

Yugoslavia.000.000. and the American bombings of 1944. and 80 percent of such value for complete demolition** and separating damage into that caused by the German bombings of 1941. Pridonoff) The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers to conduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the several bombings of the city by enemy and Allied aircraft since April. ** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyed buildings could be salvaged.000) to the German. The major share of personal property loss is said to have been caused by military pilfering. CONFIDENTIAL BOMB DAMAGE IN BELGRADE (Prepared by Eric L. 14 American Embassy.270. 220 . 50 percent of such value for heavy damage. Pridonoff. Economic Analyst. each having an average of 100 square meters of space.000. (Voluntary) Enclosure: As stated. which does not include the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latter part of 1944 and personal property. * Not including demage done to bridges and railway installations.000 at the rate of 55.000) of such loss having been attributed to the American bombing.000 dinars (about $2. DOKUMENTA No. Belgrade.000.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. and 43.050. The loss of personal property (furniture.000 dinars (about $780. according to the survey. Approved: Harold Shantz.i. 1). calculating the degree of damage at 20 percent of total 1939 value for slight damage.000 (about $1.150. The aggregate material loss from both the German and American bombings.000 dinars ($3.000 at the 1939 rate) 30. Charge d' Affaires a.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). 1945.000 dinars per meter in 1939. The breakdown of the estimated damage to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No.000. 1941. amounted to 220. Eric L.992. August 27. The formulae of appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numerical unit. clothing and other personal effects) amounted to 113. (b) estimating construction cost a 1.

.000 221 ...... 1945...000 Germanb boming 820 82.000 German bombing 89 8.39......000 Total bombing damage..$1......150.400....500.000 German bombing 235 23...650. American Embassy..900 4.00 29.000 dinars ......000 Heavy damage 50% value loss American bombing 590 59.222.450. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 TABELA Enclosure No... 1941–1944 Slight damage 20% value loss American bombing Number of 1..080 flats damaged Total square meterdamage Loss in dinars* 108..000 dinars .500 16.000 Total housing damage by German bombing..M.720.....600.$1. 1 to Report No.000 16....500 18..942.000 Complete destruction 80% value loss American bombing 205 20..500.......67. Belgrade.000 21.... 14 dated August 27.....400......00 Total housing damage by American bombing. SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE.000 dinars .800...107. Yugoslavia.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Emil Kekich. These sport checks on 12 properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closely with those of the 40 engineers charged with making the overall damage estimates. Report No. bb 222 . Yugoslavia. 14 Belgrade. the author. of the bombing damage in Belgrade. Hectograph to Department. Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report. at the suggestion of Mr. ELP. Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analyses. had conducted sample appraisals.

CE.C. In ozalid to Department Copy for Mr. 820. CONFIDENTIAL No. Sir: I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the preliminary interrogation of Milan Nedic. James W.02A RM:co 223 . august 18. 1945 on Milan Nedic. Riddle Berger. who later became the Prime Minister of the German controlled regime in Serbia. 794 SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION REPORT ON MILAN NEDIC The Honorable The Secretary of State. Copy for American Embassy. 1945. Belgrade. Robert Murphy Enclosure: Preliminary Interrogation Report of July 10. Respectfully yours. File No.M. former Chief of Staff of the Yugoslav Army and Minister of War. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Berlin. Washington. D.

His offer. the communists. from Ambassador Murphy. a position he relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. Yugoslavia. After that he became Chief of the General Staff. Nedic believes two other members of his cabinet can be found in Venice. During his internment there were persistent proposals on the part of the Germans to form a new Serb government. They are: Djura Dokitch. the rest being divided among Germany and her satellites. He was placed under house arrest in Belgrade by the Germans. and Dr `. August 15.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nedeljkovitch. In a memorandum. From Wien the Germans sent him to Kitzbuhl. Minister of Justice. The Russian advance into Serbia becoming imminent. From 1918 to 1933 he was a corps commander. Italy. dated 9 January 1945. then rose to the rank of General of the Armies and deled that position until 1935. stayed there for three months at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. however. Austria where he remained interned until the arrival of the Americans. The following members of Nedic's government are still at Kitzbuhl. He was left to govern only a slice of Serbia. Minister of Kuzmanovitch. Josif Kostitch. M. at the same time protecting the Serb people from German designs. Minister of Communication. 224 . HEADQUARTERS COPY THIRD UNITED STATES ARMY INTELLIGENCE CENTER Interrogation Section APO 403 PRELIMINARY INTERROGATION REPORT PRISONER: NEDIC. Milan AIC 1588 (Political) Date: 10 July 1945 PERSONAL DATA: Nedic was born in Belgrade. as well as German threats effectively. he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. he fled to Austria in October 1944. Berlin. He states he entered a silent coalition with Gen. was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. fought against Germany during World War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. 794. Minister of Finance. and the Bolshevists. Minister of Public Travel. Jochsbergstrasse 40: Bogoljub Kujudjitch. 1945. He was pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group South with which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met the Russian. With German consent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito. to despatch no.

Infantry Commanding 225 . King /t/ EDMUN L. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ADMINISTRATIVE DATE: Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl. Nedic could ahead light on his collaboration with Germany. /s/ Edmund L. KING Major. He is well-acquainted with Balkan affairs. COMMENTS AND RECOMMENDATIONS: Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was necessary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitated civil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other.M. Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945. SHAEF Index Card. KNOWLEDGE BRIEF: Augmented by accompanying files. He states he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position will be understood.

Mr.C. D. Respectfully yours. In triplicate to the Department Copy for CE . I have provided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum. 633 SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWER BY MILAN D. No action has been taken on this communication at this Headquarters. COPY FOR AMERICAN EMBASSY. 800 GFR/dn 226 . Washington.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Belgrade File No. Riddle Berger Copy sent to: American Embassy. 1945 SECRET No. Neditch in justification of Serb policy since the German attack on Yugoslavia in the spring of 1941. BELGRADE SECRET July 14. Robert Murphy Enclosure: Communication described above. Sir: I have the honor to transmit for the information and records of the Department. NEDITCH The Honorable The Secretary of State. copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the Supreme Allied Commander by General Milan D.

bulgarian. It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of the Allies under extremely difficult political and military conditions. Surrounded from all parts. This admiration is so much the greater because the really democratic conscience and the high conception of the right and justice of the American nation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans and the continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nation has given for the difference of the own liberty and her territory. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 MEMORANDUM To H.S. 227 . on a front of two thousand miles by the ennemy armies. and hungarian. which from military point of view was a real suicide. two third of the yougoslav forces. in this difficult and fatal days. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower. We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as to get liberated by the American troops because the U. Commander of the American Forces in Europe.M. german. Excellency General Harry T. The Serbs nationalists – political emigrants. The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two commanders of armies who commanded in april 1941. Colloins Commander to the 42d Division of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmitted to H. which have such a great part in this victory. who are now far from their country in Kitzbuhel. as they are deeply persuaded will also bring the deliverance to the whole Serbian people. which. If this fight did not give better results the reason for that is the treachery of the Croats. who facilitated to the Germans to penetrate so quickly into Zagreb. Excellency. of America had the most comprehension for our so difficult and delicate situation during the four years of ennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sending military missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch. but also of the mixed serbo-croat unities. She has done that with the knowledge that nobody could help her because the whole Europe was already oppressed by Germany and allies. italian. From there the Croats announced the fall of Yugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they caused the dislocation on the not not only of the croat unities. Yugoslavia succombed hobnorably in this unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with her Allies but that she rendered them also in this moment important services by her sacrifice. Yugoslavia did not hesitate to enter in this conflict. wish first of all to express their great joy for the victory of the Allis. They express their admiration for the people and for the army of the United States of America.

the 22nd of june 1941. who educated and prepared them to be employed for the propagation of the communism in Yugoslavia. who were improsoned and confined in the concentration camps. In this way a great number of men run away into the woods and the mountains.S. especially the Croats and the communists. one third depopulated and to one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized. Kosovo. regulating in this way their ancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. especially the german ones. They resolved the serbian problem by the following principle: one third of the Serbs killed. The communists of the country were in good relations and faithful collaborators with the authorities of occupation. The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and the division of the serbian people in five deals and every part was given to each of the german allies. With 228 . was to provoks incidents in an extremely hard and savage from. Although this different occupators knew very well that the serbian people was all but communists. The independent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north territory and on the west of Sava and Drina. The principle actors of this tragedy are the Germans and their allies. Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Sava and the Danube and they began to exterminate them by different methods. Germany kept for herself the central part of the Serbian people. among whom were many foreign elemants. The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbian nation. Their infernal plan. However when the war broke out between Germany and the Soviets. this action of the home communists. Their aim was to provoke from german side the most hard reprisals according to their principle: "hundred Serbs for one German". exasperate and mortal ennemies of the serbian nation. directed in first place against the serbian nationalists and the serbian people. for instance massacrating small detachments of german soldiers. all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as communists by the occupators. First of all. ears. Serbia (Shumadia) with about four millions inhabitants. There they fell in the hands of communist organisations. From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. cutting them their noses. Victims of this coordination were exvlusively the nationalists elements and especially the Serbs.S. Hercegovina and Dalmatia. the communists of the country have immediatly changed their attitude.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. or drawing out their eyes. Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Morava and of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750. Germany at this time was in friendly relations with U.000 Serbs in Montenegro. The first three months of the ennemy occupation passed away with the organised occupation of the conquered land.R. suited very well to the occupators to begin a general extermination of the Serbs.

To mark the situation in which was the serbian people at this time. out of all political parties. presented his demission and in and in agreement with all the national political serba parties proposed the formation of a national government with a greater authority and whos only aim should be the protection and the deliveranca of the serbian people. His position. A similar fate had also the population of Krushevac. The german principle hundred for one began to devastate the country.500 Serbs. Spontaneously the eyes of all were directed towards the General Milan Neditch. whom the Germans designed immediatly after the occupation. on one side from the Germans and on the other side from the communists. Hungarian and Bulgarian. were entirely destroyed by fire. among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium who were taken out of the forms to the place of execution. Kraljevo and other localities. 229 . General Milan Neditch because of his military position and his non political attitude refused to accept his mission and proposed to find an other person more adapt to inspire more confidence to the occupators. commander of the army in the south against the Germans during the war. who was made prisoner and confined in Belgrade. which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) in three parts and to give them to the Croats. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2. The situation for the Serbian people became still more critical because of the new German plan. his national attitude and his induscutable authority in the army and in the large classes of the serbian people. Alexander Belitch who recently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom of Yugoslavia. Such a person could not be found and the situation in the country became very dey more difficult. it must be mentioned that a special appeal was addressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy of Sciences and the rector of the University in Belgrade Dr. while the town of Gornji Milanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia. At the same time the communist gangs continued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists. The national Committee of Commissaires. were the only hope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission. The mission of such a government was extemely difficult and asked personal sacrifices. the Matchiva. The representatives of all the political national parties. with the aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the communists as well as reprisals of the occupators. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared in few hours.M. completely powerless to help the serbian people. Under this conditions the situation of the serbian people became catastrophic. as well as representatives of the cultural and economical corporation and the representatives of other non political organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch to accept in this extremely difficult moment the formation of a government.

well known and good nationalists. added to the action of execution by the occupator in Serbia.000 children from two to fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult. while the Serbian government directed and protected the Serbian people. Hungarian.000 men.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. the danger of the communists was in great measure removed from Serbia. Simultaneously with this action of the Serbian government. where they were not really pursued and combated. That is why a great number of Serbs from the other regions – more than 400. because they wanted to use them for their political aims. ammunition. especially from Croatia. neither from the Croats nor from Germans. Under this conditions a group of well known political men declared themselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the German authorities to from a government of public under the presidency of General Milan Neditch. because they were all brave. The communists. but secrete supported by the Serbian government. However this state of things caused much worsen situation in the other Serbian regions. thanks to the efforts of the Serbian Government of Public Safety. which protected the Serbian people from the communists and the occupators. Such a government was formed and the whole Serbian people answered to his appeal. But Serbia received and helped all her fellow countryman. The only and principle aim of this presidency of General Milan Neditch. The only and principle aim of this government was to neutralize the communism and at the same time to protect the Serbian people from them and from the German. food etc. independent from the occupator. By these two simultaneous action of the government and of Draza Mihailovitch. for the country was in extremely heavy conditions. There happened awful massacres and incredible ferocities which. thrown out from Serbia. In spite of all these difficulties. the situation in Serbia was less critical then in the other Serbian regions. among them 86. Draja Mihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains. Bulgarian and their occupators. helping at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly and indirectly because from one side the authorities of the government did not prevent really the development of the organisation and from the other vent really the development of the organisation and from the other side the government gave them arms. withdrew from the frontiers of Shumadia. was formed and gradually developed the movement of Draja Mihailovitch. caused to the Serbian people the loss of more than one million lives. especially under the Croat. Bulgarian and Albanian occupation. but much greater was the danger which menaced Serbia from her neighbors. concentrating their forces especially in the independent Croat State. From there whole communist armies well organ230 . clothing.

addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian people. and in his Memorandum Nr. and cause a collision between them. sometimes attacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dispersed communist organisation. The same government should also give a declaration that Serbia will be on the side of the German Reich in the fight against the common enemy. 231 . the Serbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with their troops. did not even think to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fight against Tito. entered into Belgrade and imposed his power in the whole Yugoslavia. and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at least out of the Serbian territory and Yugoslavia. which. and the Germans thought. When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia. The Serbian government was opposed resolutely to this. At the beginning of October 1944. loosing more than a million Serbs. It was clear that such a fight would be directed against the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. it seems.M. the majority of the members of the Serbian government took refuge in Vienna. But these communist actions were not seriously neither from the Croats nor from the Germans. by tolerating the development of the communism in the Balkans that they could impressionate their enemies. That was the general situation till the appearance of the Soviets in the Balkans at the beginning of autumn 1944. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by the enemies. from where they were send and practically interned in Kitzbuhel in Tyrol. Side by side with the armed detachments of the Serbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menaced frontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbian people. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ized and recruited voluntary and by force among the local elements. the high competed German factors determined political attitude. The danger of this attacks was so much the greater because in the Croatian State was formed a small communist state with an army under the command of marshal Josip Broz – Tito. During the first three months. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. For thanks to this the Croats could continue to exterminate the Serbs. 1 of the 19th January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. the Allies. Like hat finished the civil war in Serbia and an unimportant minority of communists under the command of Tito and with help of the Soviet troops became ruler of Serbia. always faithful to the principle of solidarity with the Allies.

c) More than 75. On account of this attitude of the Serbian government the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. From the beginning of the war 1941. If a really free plebiscite could be guaranteed. officers and soldiers.both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in 232 . Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr. The Serbian government was opposed resolutely to this. On account of this attitude of the Serbian government the German rulers refused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serb armed detachments. Gorizia and Udine. from Serbia na from the other serbian regions. who were liberated by the Allies during the last weeks. we are persuaded that the Serbian people in an enormous majority will vote against the also in the future about the destiny of our people In Germany are to-day: a) about 136. who have fought against the communists of the country. 1 of the 19th of January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. who as nationalists had to abandon their homes and seek abroad a refuge against he communist terror. b) A great number of Serbs confined by the Germans. and in his Memorandum No. ---------The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslavia is under a terror regime of a communist minority. The Germans were afraid that this attitude of the Serbian government could be an obstacle to the German plan to employ the Serbian troops for their own interests. whom the Germans in great majority have collected by force in Serbia and brought in Germany. d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbian nationalists consisting of about 20.000 serbian war prisoners. Nikolai. e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees. declaring that the mission of the government was over after leaving the country.000 men. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation by the enemies. But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with the attitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginning of may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Allied troops in the region of Trieste.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. which. but never against the Allies. loosing more than a Million Serbs.000 serbian workers. not even against the russian troops when they p{enetrated into Serbia. With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr.

(signed MILAN D. and the six last months they were interned in the concentration camp of Dahau and after that confined in Vienna. all confined Serbians and who do not dars to go back to their countrz as long as the communist regime lasts. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 a prison in Serbia. Yours very respectfully. as it can be seen in their Memorandum Nr. They ask also that all the armed serbian national detachments and all the serbian refugees should be brought together and placed out of Germany. 1 of the 19th of january 1945. 1 of the 19th of january 1945. NEDITCH) General of the yugoslav forces. and not by a tribunal of Tito. former Prime Minister of the serbian government. but only by the international tribunal. have ruled. where they could wait the development of the events and the definite arrangements of the political situation in their own country. here in kitzbuhel are some members of the former serbian government who. but on a territory under the control and occupation of the American forces. should not be send back. in Serbia during the ennemy occupation. Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. that all serbian war prisoners. They all declare that they do not fear at all the responsability which results from their work and they express the desire that this responsability should be exactly examinated. The 25 th of may 1945 Kitzbuhel 233 . as well as in Europe. so to say. Finally. as well as the serbian nationalists. Klagenfurt and Kitzbuhel. but who never did anything against the Allied interests. They. for the defence and the protection of the serbian people vis-a-vis of the occupator and his allies. as well as vis-a-vis of the communists. former chief of the General Staff and former Minister of War of the Kingdom of Yugoslavia.M. ask the great American Allz. We praticularly pray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered to Tito.

that means by loans on the serbian demands. It is impossible to from another government under the circumstances oif to-day. Because we have not the consent of the serbian people and we are persuaded that the people would never give it. b) The German Reich must help us to create the serbian army. send by the General Neditch to H. They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany. in a way that at a certain and suitable moment. because they supported the policy of the serbian government in his collaboration with Germany. Neubacher. and my declaration about the possibility of a further coordination of the sarbian government with the Great German Reich. These troops should be employed anly for the fight against the communists and for the liberation of the serbian territory and that at the right moment for both. Dr. My declaration about the situation in which are now rhe serbian government and the serbial people. the whole serbian people could participate. but that our existence in Germany should be afforded by the middles of our land. consisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch. frankly and sincerely by words. 234 . d) We ask to regulate our financial question in order not to be considered as german merceneries. THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE: 1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to the interests of the serbian people. This collaboration shal be enabled by the german help. Ljotitch and the Neditch adherents. 1 of the 19th of january 1945. I have presented clearly. and as such we are ready to collaborate with the German Reich.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.E. the Serbs were and are fighters against the communism. the German and the serbian government. A summary of the Memorandum Nr. represantative of the Ministry of Foreign Affairs. c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees. We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisoners in Germany. e) We. and now I repeat it in writing: THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich. f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs.

who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people. I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to find another solution. at a suitable time. remains also in the present situation. faithful to its strong high developed national spirit. to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions. If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfounded. to accomplich a secret organisation. which have origin in the position of Yugoslavia in the present great international collision.M. In this sens the serbian people agrees with all the other peoples. the decisive and irreconcilable adversary of the communism. – terms. Its position under the communist terrorregime of to-day is very hard. which could be set in action by our order. 235 . BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 2) We cannot and dare not incite now the serbian people. When all these references and conditions will be clarifyed. without changing its terms towards the other nations. which have the same point of view. 3) We cannot give now any political declarations which would be in contrast with our above-mentioned policy. Upon our people weigh its most illfamed ennemies and executioners: the Soviets. a new serbian government could be formed. the Croats and the Bulgarian. 4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange all our affairs. to its traditions and to its glorious passed. This new government could be formed on the foundation and on the programme of the following declaration: "The serbian people.

Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i leksikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanoj generaciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima. po novom zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima. a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hegemonije”. Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani. Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspolo`ivi. izme|u ostalog. 117-315). 362 Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je. trebalo je dosta entuzijazma da se stvar privede kraju. Sastoji se iz uvodne studije (str.PRIKAZI I KRITIKE Reviews and Critiques Mile S. Pored nepreglednog istra`iva~kog rada. Bjelajac. Trifunovi}a. a u zajedni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskog dru{tva u nastajanju”. udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. 13-113). Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti – od listanja vojne periodike i {tampe. kontakata sa kolegama koji bi mogli biti od pomo}i. prema njegovim re~ima. str. godine dosegao ~etvrtinu svih jugoslovenskih. 540 kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga. INIS-DOBRA d. rezultata zama{nog istra`iva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitete jedne institucije. ali i u javnosti zbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. i 1925. Velika unapre|enja 1923. imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije. a pored svoje enciklopedijske funkcije. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. ~esto oskudni fond informacija. do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {ali nazivao „terenskim istra`ivanjem”. Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom u istoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samo dvojica Hrvata i Slovenaca. do{lo do afirmacije „crnorukaca”. Iako su ubrzo penzionisani. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. naro~ito kada se ima u vidu da dostupni podaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebi postavio. svojevrsne sume Bjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. Beograd 2004. o. on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i stranih arhiva. Plod takve upornosti je. a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a. uzgred. koga je parlament optu`io da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene. a kamoli pojedinca. pa je u vreme mandata D. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije le`i u sudbini biv{ih austrougarskih oficira koji su. 237 . nastala kao odgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom trajanja jugoslovenske dr`ave. Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve ~etiri godine jugoslovenske dr`ave kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en. Predvi|eni broj generala se kretao od 150 do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”). o.

U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skicira ustanove vojnog pravosu|a. s obzirom na to da je on. Prema mi{ljenju Bjelajca. V. kada su uglavnom pomilovani i penzionisani. ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedne klike”. Naime. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i brat Milana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoru`anja. dovela je na ~elo vojske modernizatorski nastrojenog Lj. Pored mre`e vidljivih i oficijelnih odnosa.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koje je iznenadilo doma}u i svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandanata. U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljev manir da se slu`i „nagorelim” ljudima. diktaturu (P. bez stvarnog autoriteta. M. Me|utim. Veljkovi}). za {ta je optu`ivao ministra finansija. Had`i}). dr`e}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala. uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio `rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuske dobija pravi kontekst i logiku. {to mu je zamerano i u francuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio. Milosavljevi}). Bjelajac ukazuje na kontekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvale Milosavljevi}ev rad. pristalicu sporazumnog re{avanja srpskohrvatskog pitanja. Trifunovi}). Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga je dr`ao za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu. zbog ~ega su takve penzije bile nesrazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. Mari}a koji je ve} 1938. Bjelajac pi{e i o delovanju „neformalnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903. O velikom penzionisanju 1929. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj na kralja u kadrovskim pitanjima. uvideo da je Francuska nemo}na da pomogne Jugoslaviji. kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svim vladama (S. masovno penzionisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje. Dimitrijevi}. O Beloj ruci Bjelajac pi{e kao o „neformalnoj kamarili” sa P. Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” koji su va`ili za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. a brutalnost postupka je mnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. Bjelajac raspravlja i o motivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra i prikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. Pe{i}) i beskompromisnim stavovima prema korupciji (D. Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala. Nenadovi}. Svode}i bilans ovog fenomena na podatak da je do kraja 1929. sa prepoznatljivim tragovima do aprilske katastrofe 1941. Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj bio preveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reorganizaciju `elezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”. osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza 238 . dvorske intrige i glasine o kne`evoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromitovale su jo{ neke generale. ali da. @ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. penzionisana ~etvrtina generaliteta. ina~e Hrvata. iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcije vojnog bud`eta. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mre`u rodbinskih veza ukazuju}i na potencijalno va`ne detalje. Nedi} je jo{ po~etkom 1940. sve do njihovog izjedna~avanja uo~i Drugog svetskog rata. podneo ostavku kao `rtva korumpiranosti svojih zetova. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je za prvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a. bio prinu|en da vrati generala @ivkovi}a. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihove sudbine 1918. opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be i javne klevete. Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanica za vojsku.

u samom logoru je do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udru`enja. kada je P. Stvoreno je novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D. sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao postoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. ali i oficire drugih narodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. nepopustljive struje. ali i politi~ke podele u zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a. a protiv komunisti~ke akcije. izuzev sporadi~nih incidenata (npr. od 1929–35. dok je Nedi} zastupao sporazum sa Hrvatima. odvajanja „manjinaca”. itd. pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde. Mirkovi}a u kome je D. umrle i privremeno otpu{tene. Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje su me|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre. ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicima koji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. Autor registruje logore i rekonstrui{e raspored zarobljenih generala. Me|utim. svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evom re`imu. Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u rat svesni negativnog ishoda. parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. u Savskoj i Primorskoj banovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske. {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na ~elo vojske. usled ~ega je ra`alovano oko 20 generala i admirala. stanje improvizacije nije dugo trajalo. nije li to bila posledica stavova o hrvatskom pitanju. opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generala Mitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisao Radi}a. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}. Trifunovi}a koga je Davidovi} optu`io za propast pregovora sa Radi}em. Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskom pitanju i atmosferu u Zagrebu. Simovi} pristao da bude vo|a iz senke. Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo postajali omiljeni u Hrvatskoj. Slikaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku. Ili}. Uva`avaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna komanda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak. 239 . a B. ni posle okupacije.PRIKAZI I KRITIKE moral vojske. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog ministra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati tra`ili D. Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnog vrha. dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. Sa druge strane. Prevremeno penzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita. Mirkovi}. zbog ~ega je njegova smena s pravom do`ivljena kao politi~ka sankcija. @ivkovi}). prikazana je kao o~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta. Trifunovi}a zbog Ili}evih antihrvatskih stavova). I pored visokog procenta potpisnika. oko 95% zarobljenih generala potpisalo „nirnber{ku izjavu”. Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala. Vlasti novouspostavljene NDH su po inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli. Me|utim. Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}a da je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnosti generala. jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala u NDH i progla{avala ih dezerterima. Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuo saradnji sa SSSR-om. dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora sklapanja pakta sa SSSR-om. Autor ka`e da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla i Cvetkovi}eve vlade. Autor tvrdi da. Sredinom aprila 1941. Dra{ki} izveo vojsku na ulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola).

Takvu mogu}nost su mu pru`ili kori{}enje personalnih kartona. te intervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile. koja ~ini drugi deo monografije. a potom. a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije postojala kao zasebna teritorijalno ome|ana dr`ava. ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. I-II. „vojna diktatura”. Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. ~inovni~kih. nekada{nji 240 . a re|e u porodi~nim ku}ama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Iako su imali plate u rangu ministara. kao i one koji su se priklonili Nedi}u. bila je godinama zapostavljena. Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide u susret i polemi~ki ih raspli}e. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bjelajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva koje je. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fonda Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je raspolagao. Op{ti je utisak da Bjelajac ne be`i od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici. {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvatiti istra`ivanjem. dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|anskih slojeva. U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karakter vojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi. na primer. U svakoj biografiji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja `ivota. Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji. dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e. istra`ivanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopnene vojske u Parizu. Dr M. Bogata oprema knjige je adekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|u kojima dominiraju spiskovi generala i admirala. odlikovanjima i sl. Mr Vladan JOVANOVI] Mom~ilo Isi}. prevashodno iz ministarskih. 27. rasporedi i vojne formacije u razli~itim politi~kim situacijama i sl. u Beogradu su `iveli mahom u stanovima. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „neformalnog plemstva”. porodi~nim prilikama. INIS Beograd 2005. godine. Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada podjednako tretirala generale koji su pri{li NDH. Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra`iva~i istorije Srbije u XX veku. generalskih dosijea. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije. prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja. tj. kartoteka generala koji su ostali u emigraciji. propisa i zakonskih re{enja. Posebno je upe~atljiv primer generala A. Aprilski rat). Dr Mom~ilo Isi} je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za trajanje Kraljevine SHS/Jugoslavije. diplomatskih i trgova~kih porodica. hrvatsko pitanje. Podaci o socijalnom poreklu govore da je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”. ako se izuzmu istra`ivanja na lokalnom nivou. do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbiji s kraja {kolske 1939/40. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je u pitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovoljava najvi{e leksikografske standarde. sa naznakama o napredovanju u slu`bi. mart.

koristio srezove kao administrativno-teritorijalne jedinice. Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. Autor nam nam po~etku pru`a iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog {kolstva. Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole. a u Staroj Srbiji ~ak 87. ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti za`ivela. U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu na okruge i srezove. to su bila `enska deca. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna pojava u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata. Ne{to bolja slika bila je u Beogradu. Ispisivani su zbog prestarelosti. posebno `enske. [kolske 1939/40.34% samo po dve u~ionice. {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2. Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbije uve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919. siroma{tva. dr Mom~ilo Isi} nas upoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. naro~ito `enska. Uvo|enjem Zakona o narodnim {kolama iz 1929. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nose naslove: Materijalna osnova. {kolske 1922/23. nastalim zbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dr`avi i te{kih ekonomskih prilika. [kolske zgrade ~esto nisu uop{te odgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole. usled boljih op{tih uslova rada. U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svetskog rata. od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja. a 41. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }e se ona stvarno {kolovati. velike udaljenosti {kole od ku}e i drugih razloga. godine. Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS). prema nalazima autora. oskudevali su u odgovaraju}oj obu}i. kako konstatuje autor. u severnoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66.13 u~ionica. ote`ano izra`enim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva. ispisivana tokom {kolovanja. po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu. pove}an je upis dece u {kole. u~ila i knjiga. na primer 1922/23. prete`no seoska deca. Formiranje tog sistema bilo je. godine. U~enici osnovnih {kola. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem nastave i uslovima u kojima su u~enici radili. posebno me|u selja{tvom.) i Staru Srbiju (oblast Kosova i Ra{ke). Oskudevale su u svim najosnovnijim potrebama.78% dece. Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom.4%. do nastavnih sredstava. 241 . od svih {kolskih zgrada u Severnoj Srbiji ~ak 38. zbog bolesti. M. bili su podlo`ni bolestima usled `ivota i {kolovanja u neodgovaraju}im higijenskim uslovima i sl. Na primer. ishrani. da bi posle 1929. gubicima u nastavnom kadru. od name{taja. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebom saniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kolskog sistema zajedni~ke dr`ave. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mre`e u Srbiji i njenim malim kapacitetima. nedostatka radne snage na selu. nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdra`avanja na banovinske uprave. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razloga. ali to jo{ uvek nije bilo dovoljno.17% imalo je samo po jednu. pa su mnoga deca. poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolski sistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastav Kraljevine SHS. U najve}em procentu tokom celog razdoblja.PRIKAZI I KRITIKE deo tzv. ode}i. Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova i zimi usled vremenskih uslova. U nekim krajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole.

Svoje izlaganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini 242 . str. a smanjivao se procenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. nedovoljna akumulativnost i drugo. zdravstvenoj. U drugom delu knjige. godine. Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana. bili optere}eni i nizom drugih van{kolskih aktivnosti. Standard `ivota se popravljao i kvalitetnije se `ivelo. INIS. Osnovni problemi beogradske privrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (sna`an mehani~ki prira{taj). Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji. kao posledica toga. autor detaljno izla`e polo`aj poljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama. Naime. 1940. Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostataka ipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918. Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata. Od svih pismenih u severnoj Srbiji. prosvetnoj. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e u najnepovoljnijem tipu urbanizacije. u~itelji su.73%.000 novih stanovnika. Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~avanju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata. godine. Tako|e. Zatim je detaljno analiziran razvoj grada sa demografskog i prostornog aspekta. infrastrukturnoj. {ezdesetih godina grad je do`iveo promenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika. [kolske 1921/22. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedan u~itelj. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtama dao jasnu sliku `ivota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda. strukturalnih problema u privredi i. indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature. Istakao je da je demografski. prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj. pru`ene su u jednom magistralnom vidu sve osnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada.33% a u Staroj Srbiji 93. Prvi deo knjige. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an i iskusan u radu. u osnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91. Beograd 2005. {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. Poljoprivreda Beograda. Na jednom {iroko utemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugoslovenskoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka. obja{njava organizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. Dr Radmila RADI] Slobodan Selini}. 529 Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana predstavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji. ve} }e ona biti nezaobilazna za svakog istra`iva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XX veku. Beograd je u tom periodu godi{nje primao 23. komunalnoj. kao jedini obrazovani ljudi u selima. do 1941.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostatak u~iteljskog kadra. Pored toga. Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog {ireg vremenskog i prostornog odredi{ta. {to je ~itav jedan grad iz unutra{njosti zemlje. a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika. sportskoj sferi `ivota. izuzev Beograda i Ni{a.

trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja. osim {to govori o namerama vlasti. ravni~arski reon Posavine. Mere SVA-a (ukudanje premija. Vo`dovac. povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. odnosno problemi sa za{titnim cenama. {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organizacija. restriktivne mere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove za poslovanje. dobra i kombinati) bile su najva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. govori i o tome da mnoge namere nisu u praksi ostvarivane. Ponavljanje istih ciljeva. Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ^ukarice. Bio je to najopipljiviji izraz proklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. ali je to tako|e nosilo mnogo ne`eljenih posledica. povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju. ali i fizi~kih radnika. mehanizacijom proizvodnje i ubiranja plodova. ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radna snaga. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom i ekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu. Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidno pove}avao.PRIKAZI I KRITIKE (ravni~arski deo severno od Save i Dunava. Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora. Poljoprivredu je te{ko poga|ao ote`an plasman proizvoda naro~ito na doma}em tr`i{tu i niska stopa akumulacije. Stanje u njima tokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e. Neregulisano dejstvo tr`i{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljan polo`aj. koncentraciju i iskori{}enje stru~nih kadrova. Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnom materijalnom i tehni~kom bazom. Baza beogradske poljoprivrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”.2% zaposlenih u poljoprivredi. Nau~noistra`iva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privredi Beograda i svega 0. Gro~anski basen. te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zaposlenih. Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radne snage. Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji. Spas iz stanja u kojem se na{la poljoprivreda grada tra`en je u integracijama. meso. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedostatak proizvodnih kapaciteta. zamrzavanje cena. Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradsko tr`i{te (mleko. Novu ote`avaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i to za oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. Barajevo i Sopot). Gubici su postali jedna od naj~e{}ih karakteristika poljoprivrednih organizacija. To je uticalo da izdvajanja za poslovne fondove budu mala. U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji planiranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i {irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija. Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedme decenije nalagala je organizaciono sre|ivanje. Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivrede bio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu. a samim tim poljoprivredu je odlikovala zadu`enost. Jedna od trajnih karakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka. izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora u vo}arstvu i povrtarstvu. Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge. Poljoprivreda je bila jedina grana 243 .

od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekivalo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmova. sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih |ubriva. To zna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja. ^esti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odra`avali na sto~arsku proizvodnju. nabavku mehanizacije. dovodila je do usporavanja ulaganja u poljoprivredu. podizanje su{ara. {to pokazuje da je proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekonomi~an i ekstenzivan. Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina. na kojima su agrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane. silosnih magacina i stanica za osemenjivanje. Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i za stvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturi ishrane.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a to je posebno bilo evidentno u `ivinarstvu. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita. Od ukupno zaposlenih u poljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad. Dru{tveni sektor bio je inferioran. Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivano uglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etih radova. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila je do izra`aja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve. nedostatak servisa i remontnih radionica. Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana `itaricama. {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnju istog proizvoda. podizanje vo}njaka i vinograda. {to opet na svoj na~in govori o njenom polo`aju u privredi zemlje. pove}anje sto~nog fonda. Mehanizacija i pored svih ulaganja nije prevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvodnji nego druge zemlje. posebno na imanjima seljaka. Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nije obavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tine Krnja~a. melioracione radove. {to se odra`avalo na smanjenje proizvodnje. Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na kojima je vr{eno navodnjavanje. Opiranje krupnih socijalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstanta povrtarske proizvodnje. Poljoprivredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. Kada je re~ o investiranju. Restriktivna investiciona politika. sekundarnih puteva i transportnih sredstava. poljoprivredne organizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija. pa i intenzivan na~in 244 . tovili{ta. a ostatak iz fondova preduze}a. Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala u poljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. a izdvajali su se i nekompletnost poljoprivredne opreme. hladnja~a. klanica. Od svih investicija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji. s druge strane. izgradnju fabrika sto~ne hrane. Razvoj sto~arstva je povremeno dobijao prioritet. Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektora poljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privatni posed. privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. Dru{tveni sektor poljoprivrede. staja za goveda. Postojali su i problemi sa kvalitetom sto~nog fonda. Adekvatna primena ovih mera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova. tri ~etvrtine realizovane su pomo}u zajmova i bud`etskih dotacija.

le~enje trudnica. godine sa 49. godine primenjivan je izmenjeni sistem zdravstvenog osiguranja. Me|utim. Velike oscilacije u proizvodnji bile su posledica rodnosti godine.5%). Primenu prava poljoprivrednika na zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivrednika sa pravima koja imaju. govori o pitanjima kooperacije.9% na 9. rasturenost i ote`ana pristupa~nost pojedinim naseljima i naseljenim mestima. Tre}i deo knjige. Barajevo i ^ukarica. pod naslovom Selo i grad. zadruge su u posao ulazile materijalno i kadrovski nespremne. ali i `elja da grad dobije imid` evropske prestonice. Rashod fonda osiguranja omogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci. Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e. motivi higijenske prirode. jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebe grada bilo prili~no visoko (21. ~ije potrebe sve te`e razume. Ipak. a obim zasnivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga. Zakon je propisao minimalni nivo za{tite. sa kojom ote`ano komunicira. Vinogradi su se nalazili na planta`ama „Bole~” i „Umka”. udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”. Problemi sa finasiranjem su nastavljeni. pa se postavilo pitanje zamene za njih.PRIKAZI I KRITIKE proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. do 1964. a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{tite zemljoradnika. Ova grana poljoprivrede bila je u razvoju. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan od osnovnih ciljeva kooperacije. uklanjanje zaprege sa gradskih ulica nije bio naivan posao. ne uklapa. dece. optere}ena starim na~inima rada i shvatanja. posebno omladinom. Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948. treba pomenuti i alkoholizam koji se sve vi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom prestonice. Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja. a da posebno {ezdesetih godina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom. ali i {irenja povr{ina pod vo}em. To su razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja. Dovoljnog broja drugih prevoznih sredstava nije bilo. a to su: tuberkuloza. bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova.6%. ote`an kontakt sa osiguranicima. leukemija. oktobra 1967. Sistem zadravstvene za{tite seljaka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tine i civilizacijskog nivoa podru~ja. 245 . Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatrano je za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike u pravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva. Tako|e. rak. delovanju Saveza komunista na selu. ve} su Komunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa. Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo. Sopot. htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od uticaja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritoriji op{tina Grocka. koji se svodio na ma{inski rad zadruga na imanjima seljaka. o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nih vozila u gradu. neravnomeran raspored zdravstvenih stanica. Promene na selu bile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja i prilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu. da seoska sredina postaje prostor u koji se Partija. zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici. Od 1. Najra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis. nedovoljna pomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovine koja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje. Maloprodajnu mre`u karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnih mesta. Raspored prodajne mre`e po op{tinama bio je neravnomeran. U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proizvodima. ^etvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisuje trgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka. Snabdevanje grada hlebom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisu re{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. godine. a to su: „Klas”. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivredne delatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. 246 . samousluge. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. u`u specijalizaciju prodavnica. Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizacija od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osiguranja. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarska preduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”. Materijalni tro{kovi poslovanja. ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostalo osetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada. Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ije koli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenih industrijskih preduze}a. republi~kom. i materijalno i tehni~ko za zahtevima tr`i{ta grada koji je postajao sve ve}i. Mere za sre|ivanje sistema snabdevanja grada preduzete su 1958. samoizbor i supermarketi). Kada je re~ o {irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace. kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanja grada koji }e obele`iti skoro celu narednu deceniju. Op{ti utisak je bio da se radilo o malim prodavnicama u zastarelim. „Soko”. Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa i snabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”. Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okvirima postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivala gradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih i republi~kih propisa. ali to nikada u potpunosti nije bilo ostvareno. „Beograd” i „Sloboda”. nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara. doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatno ve}i za promet prehrambenih proizvoda. prema nekim pokazateljima. Polo`aj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je. Da bi se otklonili negativni efekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja posle rata te`i{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a. gradskom i op{tinskom). Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgova~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decentralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije. potenciranje savremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e. slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi. Poreska davanja seljaka beogradskog podru~ja bila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom. Snabdevanje grada do 1952. teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zastarelom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bio je pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i uslu`ivanja gra|ana.

izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanje naknade. odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormalno visoke”. Navedeni problemi odra`avali su se na poslovanje mesarskih preduze}a. nepo{tovanja ugovora. Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanju vo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti~kom sektoru poljoprivrde. Ovo je pove}avalo tro{kove dopremanja robe. nebeogradskog. [ezdesetih godina na u`em podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je „Gradskoj pija~noj upravi”. restorani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta. Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdevanje Beogra|ana. vo|enje evidencije o dopremanju. Na beogradskim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io. a da bi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. ali i vremenskih prilika). imala je prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. Postojali su i drugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom. `iveo. do nesta{ica je dolazilo zbog neuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizvesnost. Od beogradskih pijaca pojedina~no. problema u sto~arskoj proizvodnji. Politika ugovaranja do`ivela je potpuni krah. poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada. a za gradsku vladu problem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a. Zauzimala je 13. Snabdevanje grada mlekom postao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bi bar donekle pobolj{ala polo`aj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko. Iako nevoljno. 247 . odr`avanje ~isto}e na pijacama. nesta{ice sto~ne hrane. zastareli i slabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mre`a. razmi{ljao. {pekulacija u trgovini mesom. pa su snabdeva~ka preduze}a Beograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. seoskog. Ali.7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je slo`eniji nego za druge prehrambene proizvode. Mleko je bio najjeftiniji artikal na jugoslovenskom tr`i{tu. Osim toga. proizvodnja na privatnom sektoru bila je ekstenzivnija. i istiskivanje privatnog sektora iz snabdevanja grada. kako u pogledu cena. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnja mleka uglavnom zadovolji potrebe grada. govorio. pijace su u gradu predstavljale oaze negradskog. patrijarhalnog i tradicionalnog. neurbanog. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne mo`e. prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca.PRIKAZI I KRITIKE Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava. Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. odr`avanju pijaca. Najuo~ljivije osobine snabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana. a to su: „nedovoljna disciplina u radu”. {to je pokazatelj pozitivnih promena u standardu. Op{te higijenske prilike na pijacama bile su veoma nepovoljne. proizvo|a~a iz drugih delova zemlje. Beograd je i pored napretka dru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima” i drugi. Po mnogo ~emu. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji. tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina. [esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nih proizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada. prometu i cenama robe.

Cene ishrane u radni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. uticali su da Beograd kako u cenama komunalnih usluga tako i u cenama `ivotnih namirnica ~esto bude jeftiniji od drugih ve}ih jugoslovenskih gradova. Tako|e. a cene niske („popularne”). Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo se i u ovom periodu. Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beogradu ostao je nezadovoljavaju}i. Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proizvodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja. a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalori~nosti. |a~kim kuhinjama i studentskim menzama. Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnih potreba ishrane grada. a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima. One su dobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou. ishrani pojedinih kategorija stanovnika i op{tem zna~aju koji je ona imala. po cenu poslovanja mnogih preduze}a po nerentabilnim i neekonomskim cenama. koli~inama hrane koje su proseku uno{ene. Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice. Jedan od na~ina odr`avanja cena na ni`em nivou od realnih bile su i isplate iz bud`eta grada privrednim organizacijama. socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije. Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila na potrebnom nivou. sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artikala. Tako se ukazala potreba da se Beograd snabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. s obzirom na to da su preduze}a davala dotacije restoranima. Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njima je hrana uglavnom pripremana ru~nim putem. U preduze}ima koja su odvajala velika sredstva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar. a da bi se to postiglo bilo je potrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva. Cilj je bio pove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva. Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktora i odre|ivane su na nekoliko nivoa. a najve}a pa`nja ishrani radnika posve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. kao velikog proizvodnog i potro{a~kog centra u jugoslovensko tr`i{te prehrambenih proizvoda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. analiziran je polo`aj Beograda na jugoslovenskom tr`i{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Po~etkom {ezdesetih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnog kapaciteta. I pored velikog upliva dr`ave u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uticaj zakona tr`i{ta na formiranje cena. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnote`ena”. Ogroman priliv stanovni{tva. cena namirnica na tr`i{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo. Statisti~ki podaci bakteriolo{kih analiza `ivotnih namirnica koje su slu`ile u ishrani stanovnika Beograda 248 . Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodne za pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni~ki uslovi. Ovo je sa druge strane doprinosilo integraciji Beograda. U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i to po pitanju cena i sistema formiranja cena. Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavano jedanaest nameta. strukturi obroka poklanjan je nedovoljan zna~aj. poku{aj da se za{titi standard gra|ana. {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane. Najve}i korisnici restorana bili su samci.

Iako su postojali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa `ivotnim namirnicama. Arhivu Srbije . kori{}ene literature. U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbije i Crne Gore. Ve} je 1959. nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”). dr Andreja Mitrovi}a. sa Filozofskog. Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. ali i poneki doga|aj iz svetske istorije. slabom kvalitetu i uni{tavanju (bacanju) hrane. hronologija. koja sadr`i „svest o vremenu kao toku i o razli~itim vremenima”. ali i sa vrstama hronologija. kulturnog. Knjiga sadr`i vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu od najluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije. civilizacijama. priru~nik stru~njacima. epohama. Iz uvodnog teksta redakcije vidi se njena `elja da opravda izla`enje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srpskoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture. Du{an BAJAGI] Moderna srpska dr`ava 1804-2004. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nije imao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom. kao i spisak {tampe i periodike. usled njihovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju. Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta iz Beograda. studentima i |acima.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. Autor je u knjizi jo{ prilo`io zaklju~ak. U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004. ekonomskog i dru{tvenog `ivota srpske dr`ave u poslednja dva veka. Istorijski arhiv grada Beograda. a zavr{ava registar (515-534. kao i da uka`e ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. godine objavljena hronologija moderne srpske dr`ave koja sadr`i najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog. Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda posle rata. Nastala je radom trideset petoro stru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda. Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu. 249 . Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijom hronologija u razli~itim istorijskim vremenima. Prilo`en je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu. strana). Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri i pro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji. pa je ta godina smatrana za najbolju posleratnu godinu u tom periodu. sa Instituta za noviju istoriju Srbije. ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. 2004. spisak pregledanih izvora.@eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadeset fondova. Zna~aj hronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstu teksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”. 536. registar privrednih organizacija i prilog. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi i neizvesnosti. str.PRIKAZI I KRITIKE govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. Beograd. U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na `ivopisan na~in zasvodnjuju temu ove knjige. iz Narodne biblioteke Srbije itd.

a sve iz uverenja da narod bez pro{losti. vremenski okvir i kontekst. da je vodila ratove. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u centralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu 1831. Neki od njih su nau~noj. `ivela u neizvesnosti od sutra{njeg dana. decembra 2003. ili prve zabele`ene konjske trke u Srbiji (odr`ane u ^a~ku 1822). Podse}anje na neke doga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja. ne mo`e o~ekivati ni da ima budu}nost. do`ivljavala agresije. Pred ~itaocem hronologije ni`u se doga|aji iz istorije srpske dr`ave u poslednja dva veka. Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se mo`e uo~iti da su u prvim godinama moderne srpske dr`ave dominirali politi~ki doga|aji. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak koji odmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike. preglednost. Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. diplomatskih pregovora i inicijativa. a neke druge zbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator koji jasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine. kao {to je osnivanje Velike {kole (prete~e Univerziteta) 1808. a dr`ava dobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804. {to im daje kontinuitet. godine. razaranja i pogrome. ali i nedovoljnom istra`eno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. politi~koj istoriji pripada samo 10. kao {to su naredba kneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neutralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska konvencija iz 1864). ali su sada sabrani na jednom mestu. ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830. Tako nas „Moderna srpska dr`ava” potse}a na neke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju. unutra{njih politi~kih lomova i kriza. pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. a kada su nastupale godine ratova. trpela katastrofe. a tre}e zbog pouka koje iz njih treba izvu}i. godine izgradnje kulturnih institucija. a koji svedo~e o nastojanjima na{ih predaka da `ivot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet. ekonomije ili istoriji dru{tva. {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednje decenije pro{log veka u istoriji Srbije. a i {iroj javnosti ve} dobro poznati. borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|unarodno priznanje. Kako je vreme odmicalo. godine. godine. od 47 doga|aja iz 1840. tako su sve u~estaliji doga|aji iz drugih oblasti `ivota. Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obele`ili devedesete godine dvadesetog veka znatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpske dr`ave. i 1841. Hronologija moderne srpske dr`ave daje celovitu sliku doga|aja koji su obele`ili poslednja dva veka srpske istorije. (~etiri godine pre Beograda). Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tako. demografske slomove. a zavr{ava podatak iz 31. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepoznati. da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbe kneza Milo{a iz 1832. da je prvi bal u Srbiji odr`an u Kragujevcu 1834. Slobodno se mo`e re}i da je u godinama na ~ijim stranicama u hronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centra svetske politike. a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod 250 . poku{aja organizovanja dr`ave. od 57 izabranih doga|aja iz srpske istorije 1804. samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. To se svakako mo`e objasniti zna~ajem ove decenije. Suprotno tome. primanja kulturnih uticaja spolja. te svesti i znanja o svojoj pro{losti. njenom vremenskom blisko{}u. kulture. Tako je broj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamdesetih godina. dok je Beograd prvu apoteku dobio ~etiri godine kasnije.

Obimnost posla. odlaska slovena~ke delegacije sa 14. knji`evnika. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. Uostalom. 1931. itd. kne`evske. te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem `ivota u gradskim sredinama. bombardovanja Beograda. sokole. imao 13724 stanovnika. Bogdan Popovi}. Topolivnice u Kragujevcu. hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka. dinastije i vlade. ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a. sahrane predsednika vlade Zorana \in|i}a. gospodu i drugove. Kao retko kada na istom mestu na{le su se godine koje obele`avaju va`ne datume u istoriji vladara. Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863. slikari slikali danas svima poznata dela. arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. knji`ara Gece Kona osnovana je 1901. a ne uz 1963. dok je kraj obele`en odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincijskih gradova.PRIKAZI I KRITIKE vo|stvom Joakima Vuji}a. Osim doga|aja i njihovog opisa. a ne uz 1992. prva opera izvedena 1894. kongresa SKJ. ^itanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIX veka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogi va`ni procesi iz dru{tvenog. godinu. marta. sportskih doga|aja. Sretenjskog ustava. Josipa Broza prilikom susreta sa svetskim dr`avnicima. kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osvajanja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002. sokolskih parada. politi~ara. Srbija prvu banku 1869. Stevan Sremac. kompozitori komponovali svoje kompozicije. Milo{ Crnjanski objavljivali svoje radove. zgrada SIV-a. Hati{erifa. sa godinama u kojima su Nu{i}.9 odsto 1991. politi~kih stranaka. Zmaj. Vojni Muzej osnovan je 1878. monarhisti~ke i republikanske dr`avne simbole. istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dr`ave te{ko mo`e imati kompletnu hronologiju. govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada. Vuk Karad`i}. Objavljivanjem knjige Moderna srpska dr`ava 1804-2004. 1874. pionire i udarnike. pa bi tako bilo bolje da fotografija koja prikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999. kraljevske i socijalisti~ke ustave. nema~kih ratnih plakata. ali i o neozbiljnosti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u delo to elementarno civilizacijsko dostignu}e. analfabetskih te~ajeva. O vremenima koje su simbolizovale govore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara. bombardovanja. Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hronologija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. godine 238775 ili podaci po kojima je udeo poljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76. ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992. godine. ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~no istra`ena i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji 251 . scena iz pozori{nih predstava i filmova. godine 27600. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabranjeno 1841.4 odsto 1931. prvomajskih parada. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predstavljaju razli~ite dru{tvene sisteme. voza „Bratstvo-jedinstvo”. palate „Beogra|anke”. dinastija. kulturnog i ekonomskog `ivota Srbije za~eti van Beograda. Stotine i stotine ilustracija verno prate i o`ivljavaju doga|aje koji su za nama. smotri kulturno-umetni~kih dru{tava. demonstracija 9. nov~anica iz vremena hiperinflacije. oktobra.). nau~nika itd. o dva veka srpske dr`ave upe~atljivo govore i ilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. logora{a sa Sajmi{ta. napada na tenkistu JNA u Splitu. udarnika na Banjici. a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. politi~ara. Ivo Andri}. ratova. 5. kada je ta titula osvojena. a 17. Zato je Moderna srpska dr`ava krupan korak napred. ali je mo`da trebalo posvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija.

na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. zajedno sa njegovom uvodnom studijom Komparativna historija: izazovi i mogu}nosti. prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dr`avnosti. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja. Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individualnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugoro~nim me|unarodnim istra`iva~kim projektima. istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono 252 . bilo presudno za Roksandi}evu posve}enost komparativnoj istoriji. On se {kolovao na univerzitetima u Beogradu. Golden marketing – Tehni~ka knjiga. 303 Knjiga Uvod u komparativnu historiju. Drugo. Uostalom. kao i kontinuiranog i celovitog razmi{ljanja o njoj. istorijsko vreme u kome stvara. Ali. ali i kratak rok u kom je posao morao biti zavr{en. ostaje ~injenica da }e onima koji budu dr`ali u rukama ovu knjigu biti znatno olak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije. predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatske istoriografije. To je. Element upore|ivanja sadr`an je i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. knjiga Draga Roksandi}a zaslu`uje pa`nju svake od tih istoriografija. barem u savremenom zna~enju. profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije. ono {to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici. Uostalom sami autori su. ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{e univerziteta: u Beogradu i Zagrebu. u ovoj egohistoriji sadr`ano je iskustvo koje treba da bude poznato naro~ito istori~arima u formativnim godinama. budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji karakterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu. koji su contradictio in adjecto parohijalnosti. verovatno su razlozi zbog kojih je poneki bitan doga|aj i ispu{ten. Mr Slobodan SELINI] Drago Roksandi} (ur. Biblioteka Dialogica europea. Istovremeno. kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpske dr`avnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju. ona je evidentno intenzivirala komparativistiku. ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja i rada. pojava Roksandi}eve knjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenske dr`ave. s pravom. str.). Prvo. vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavili po strani. ishod. Najzad. Uvod u komparativnu historiju. to jest knjiga. u nadi da }e nau~ne veze izme|u istori~ara dr`ava koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalne javnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga. Uvod u komparativnu historiju. Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada. koju je priredio dr Drago Roksandi}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. predmet istra`ivanja. na pomenutu Roksandi}evu posve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istra`ivanja: sistemi vojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje. Zagreb 2004. razume se. Drago Roksandi} je. Bilo kako bilo. Zagrebu i Parizu. izostavio svoju egohistoriju.

Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverze uporedne istorije. ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska. Margaret Somers). godine. Tekstove je. u jednom odli~nom prevodu na srpski jezik. sa izuzetkom istorijske demografije i privredne 253 .PRIKAZI I KRITIKE na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i. kao izdanje Srpske knji`evne zadruge. pod naslovom Uvod u istoriju. Gotovo svako empirijsko istra`ivanje podrazumjeva neku vrstu poredbe. nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”. historijski govore}i. Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava. Smatrao je da bi „i sve one sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedino mogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”. isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istra`iva~ka sredi{ta ili sveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu historiju i/ili komparativne metode”.. priredila i pogovor napisala dr Dubravka Stojanovi}. Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat njegovog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u. godine i savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke. mo`e komparirati: odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama. Tek zajedno uzeti. U tom {irem smislu poredba zauzima sredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (Charles Ragin). Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor.. Imensko kazalo. Bibliografija (~ak na trideset stranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima). Utemeljiva~i „nove istorije”. Pore|enje je bilo vi{e implicitno nego eksplicitno. Blok je imao u vidu Evropu. Prire|iva~ se usresredio na razvoj komparativne istoriografije.. Ipak. „potrebna su dva uvjeta da se. njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” u Francuskoj tridesetih godina pro{log veka. U celini.. U smislu da ljudi otkad istra`uju dru{tveni `ivot. ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj. danas je. odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su Mark Blok i Lisjen Fevr. i odre|ena razli~itost me|u sredinama u kojima su se one pojavile”. Ali. Poredba pru`a temelj za izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima. U luku tekstova koji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. Usput. Zbog toga komparativna istoriografija i jeste veoma zahtevna. za pojavu interdisciplinarnog istra`ivanja dru{tva. Jednostavno. neprestano suprotstavljaju istorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol. Ali je i mnogo vi{e od toga. imperativi „svakovrsnih usporedbi” postali su „fenomen svakida{njeg `ivota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}). knjigu Uvod u komparativnu historiju zaokru`uju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova. tek 2004. tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put.. u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. kojim je Roksandi} i zapo~eo svoj izbor.. Prema Bloku. Uz ve} pomenutu uvodnu studiju. na njene unutra{nje mene i na njene {anse. U njoj je egzatnost istorijske nauke dovedena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika iz komparavistike. uporedna istorija nije nova. U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na ruka prire|iva~a. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne literature impresivnog obima i iznimno bogatog sadr`aja. Uprkos tome. privrede i civilizacije.

ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima. odnosno u strahu od „sociologizma”. 3. kultura kao jedna od temeljnih dimenzija ljudskog `ivota ne mo`e se isklju~iti iz transkulturnog postupka. i to ne upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike. jasan metod.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedinstvu istorijske nauke. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabliranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili narcizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanju nositi se s izazovima kasnoga 20. Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji le`ao je u razvitku sociologije. 2. ovome treba dodati i evropocentrizam. politologiji. Za razliku od optimisti~ke vizije. Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta” promenio okvir u kome se upore|ivalo. uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija uporednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije. otvoreno je pitanje kako da stav postane metod. Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{ava tekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska poredba: slu~aj njema~kog Sonderwega. jo{ i knjiga efektnog kraja. Ovaj tekst je veoma podsticajan. Pojam mnogostruke modernosti izra`ava tu slo`enost. Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernosti kakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale – naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji. Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istorije. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalne istorije. komparativna istorija ukazuje na unutra{nje sukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitalizma i politi~ke demokratije. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to i provincijalizam. a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju. istorije. ne mo`e se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkulturalni. gotovo da nije mogu}e odgovoriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”. odnosno nacionalne dr`ave. Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocentrizam. Bez komparativne istoriografije. Ali. Zbog toga je Uvod u komparativnu historiju. da je u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj. ona rizikuje razli~ite stepene izolacije. uz ve} navedene kvalitete. i da }e daljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina. 4. u transkulturnom i internacionalnom „kulture”. bez komparativistike uop{te. 254 . Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en. stolje}a” (Jurgen Osterhammel). Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave – u sociologiji. Tamo su se ve} od sedamdesetih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilans onoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike. ali i u istorijskoj nauci. Ovo poslednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} i njegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije. Ali. Eisenstadt). ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod.

Van ovog konteksta. 6. prema Koki. tok nema~ke istorije u 20. U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku istoriografiju. Za po~etak. pa ~ak i regija. 450 Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914. i stoga je. analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora koji je ona napravila 1933. To je teret. Srbija i domokratija 1903–1914. funkcija istorijske nauke sastoji se. je i jedna lepo pisana knjiga. O posebnom putu Rusije i da se ne govori. Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je verovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba 255 . uostalom. biva sve podsticajniji. veku ne izgleda neizbe`an. po mome mi{ljenju. nefa{isti~kih alternativa. Biblioteka Ideje. U svetlu boljih. teorijski orijentirane. ve} sastavni deo formiranja novih generacija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu. brojna bi se pitanja mogla druga~ije postaviti”. osim pokojnog Ivana \uri}a. Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj. naime. U pitanju je asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka.. str. ka`e on. imao u vidu ~itaoca kome je knjiga i namenjena. Dr Latinka PEROVI] Dubravka Stojanovi}. U srednjoj i mla|oj generaciji srpskih istori~ara. Komparativistika je. Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. od izbora predmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe. Beograd 2003. naprotiv. odnosno nacionalsocijalizma. najzad. Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otprilike sli~nim uslovima. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom zapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. veka nego su ga u celini i odredili. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja. va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za trendovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju. rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u pogre{no razmi{ljanje. manje diktatorskih. Kakve su. Dubravka Stojanovi} dobila je nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. Sve zavisi. Re~ je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne samo obele`ili po~etak 20. Odnosno. koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji. posao manjine” (Jirgen Koka). godine. posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka je intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }e se to uskoro promijeniti. ka`e Koka.PRIKAZI I KRITIKE Koka. niko. ima svoj posebni put. nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona vrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno. u ispitivanju kolektivnog identiteta.. Zato. analiti~ke histori~are. i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u vremenu ve}. Udru`enje za dru{tvenu istoriju. zasad.

Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. parlament. U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode. ali veza nije kauzalitet”. doga|aju i li~nosti. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer ona izra`ava dominantan interes. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore. do 1914. Posle dramati~nog po~etka 20. nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912. U jednom selja~kom i siroma{nom narodu. jednostavno. koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. prema 256 . Najiscrpnije je analizirana ideja jednakosti. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji? U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentarizma. dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji ili o Prvom srpskom ustanku. kao i stanovi{ta Lipseta da demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. ideja jednakosti odredila je i model demokratije. iz raznih razloga. Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njen karakter i karakter politi~kih stranaka. ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara: Borba za istoriju Lisjena Fevra. jednakosti i bratstva. ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i sindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. godine. Narodna radikalna stranka ostvarila je apsolutnu ve}inu. Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba istra`ivati. Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokratije u Srbiji. godine. Na toj velikoj trijadi Francuske revolucije 1789. uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|u demokratije i razvijenosti postoji. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i recepciju bratstva. 1913) i Prvi svetski rat (1914–1918). interes selja~kog naroda. prezicno”. Na osnovu toga. blago lepog pisanja. Bez toga.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. Ona polazi sa Volterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „mo`e praviti samo u uslovima kapitalisti~ke industrijalizacije”. Ali. teme iz nacionalnih istorija bile potisnute. Zatim je do{la doktorska disertacija Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite 1903–1914. institucije. Stojanovi}eva zaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za demokratiju. organizacije) a ne celovito. to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demokratije: od 1903. naime. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a dinastijom Kara|or|evi}a. U sredi{tu ove studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914. Francuska istoriografija je blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti. U sredi{tu ove studije su institucije: kralj. godine. „da ima taj dar. Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenutoj knjizi. Srpska intelektualna elita je. Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su. vlada.

maja 1903. karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u praksi. dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru{tvima. Prvo.. slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. Austro-Ugarska je zabranila uvoz robe iz Srbije. Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze. godine sve dok se ne re{i zavereni~ko pitanje. Drugo. Istorijski akteri bili su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. ulazak vojske u politiku. kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor. uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911) tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju potresale kroz ~itav 19. Njen cilj je bio priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. Ujedno. godine (naprednjaci i pojedini intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dinastije Obrenovi}a. socijalna. odnosno narodne demokratije. samostalci i sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. do`ivotnog vo|u Narodne radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”. Dr Latinka PEROVI] 257 . kulturna i politi~ka ograni~enja srpskog parlamentarizma. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna stranka bila politi~ki hegemon. istorijska prekretnica koja je vi|ena kao „sveto stanje”. Ubistvo kraljevskog para 29. za koju su evropske forme imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost. Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni njegovi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska. Najzad. slabo dru{tvo pred velikim izazovom. Narodnu radikalnu stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alternativu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. samim tim i od liberalne demokratije. koji i bez toga nije stajao visoko. vek. Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. Prema pomenutim kriti~arima. no samo spoljno” (Du{an Nikolajevi}. analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih savremenika.) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas. maja 1903. kako je pokazala Dubravka Stojanovi}. unutra{nju politiku Srbije posle 29. Za Nikolu Pa{i}a. bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. maja 1903. sloboda „celog srpskog naroda”. i ideja jednakosti i ideja bratstva. maja 1903. Jedna. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali. maj 1903. vek je po~eo revolucijom 1804). uprkos svim krupnim frazama. srpska intelektualna elita je odnos prema Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji. ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i. U tom klju~u su. A njen me|unarodni polo`aj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplomatskih odnosa koje je bila prekinula posle 29.PRIKAZI I KRITIKE Stojanovi}evoj. dakle. 1910). Ve}ina je imala sva prava. kao jo{ jedan „po~etak novog doba”. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarodni polo`aj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva. godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj istoriji (i 19.. U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava. pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}). stvarno se stropo{tao. Ona to nije mogla (. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu”.

Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih priredi za {tampu. E. Beograd 2003. „Videlo” je „bilo prvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu. veka. po vrednosti. Milan Piro}anac. One su imale da budu krunisane dono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom sistemu vladavine. U su{tini. godine. me|u nekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova. Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac koji istra`ivanja ne mogu vi{e zaobi}i. Milan Piro}anac. veku. to je vi{e bilo izgovor nego stvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomne decenije 1878–1888. Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme kneza Mihaila videli kao novi po~etak za Srbiju. on je. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. Ipak. Nazvan „revolucijom odozgo”. 3. str. godine. s. Pou~ena iskustvom da mnoge namere. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan istorijski izvor koji }e. Biblioteka Dva stole}a. Piro}an~eve Bele{ke malo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19. ove reforme sledile su engleski model modernizacije. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da se osvrnem na ve} ostvarenu nameru. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdublje reforme: politi~ke. kako je zapisao u Bele{kama. ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem 258 . ostaju neostvarene. Ali. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istoriji Srbije koja je nastala sa sticanjem dr`avne nezavisnosti 1878. od sticanja dr`avne nezavisnosti do dono{enja liberalnog ustava. Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak u Srbiji 19. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo sa memoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). ekonomske i prosvetne. vojne. Uostalom. Ve} u Predgovoru. li{en je Predgovor Suzane Raji}. Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882). je bio predsednik njene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine. Obja{njenje je nala`eno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. Bele{ke. i 20. Beograd 2004. ba{ te naivnosti. Po njemu. bio profesionalno nezamenljiv. Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegov prire|iva~. iz raznih razloga. Mili}evi} ka`e da ni sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. po njenom opravdanom uverenju. koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim istorijskim izvorima. 1-72). knj. Uloga elita. „poslu`iti za upotpunjavanje i korigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} i o drugim nedovoljno istra`enim istorijskim pojmovima i procesima”. Zna~aj objavljivanja Bele`aka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje one bacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dr`avni~ki rad. Priredila Suzana Raji}. 538 Objavljivanje Bele`aka dr`avnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srpskoj istoriografiji. nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. Na primedbu da je {teta {to njen rad nije objavljen. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}en listu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. ne~uveno dugo vreme za kabinet kralja Milana”. Suzana Raji}. pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanja dr`avne nezavisnosti. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba da krene mlada nezavisna dr`ava.

kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a. Milan Piro}anac je bio svestan toga. Bele{ke su li{ene privatnosti. Pisao je o tome bez gor~ine. govori o politi~kom i socijalnom ambijentu u kome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. posle Turske. ne i brojne ~lanke. Kao privatna li~nost. da dovede u red administraciju. Su{tina tih sukoba. dakle. ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala i jedini rad o njemu. Milan Piro}anac je pisao za svoju decu a ne za istoriju. nije uspo u svojoj politici. austrofil. posle Bele`aka Milana Piro}anca. najamni~kog slu`enja i nezavisnog delovanja. to jest u prakti~nom radu. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. partizanstva i dr`avni{tva. deco. normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci. a naro~ito njegovu raspravu o ustavu. ne bez zebnje za budu}nost srpskog naroda.PRIKAZI I KRITIKE modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac nego kao dr`avnik. Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog i privatnog interesa. javile kao novi pretendenti. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velike sile. Otkuda ta potreba? Slobodan Jovanovi}. ^injenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretaciju Milana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. Zato je {teta {to Raji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno. Ta je politika proisticala iz njegovog razumevanja me|unarodnog polo`aja Srbije. ona ne ide dalje. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razumevanja nego do suda istorije: „Va{ otac. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosu stoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima na njenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad? U unutra{njoj politici. intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obrazovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnom pogledu. Ali. Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se. kao vo|a Napredne stranke i predsednik vlade. Taj rukopis namenjen deci. 259 . Ali. zahteva novu interpretaciju. Iz Predgovora Suzane Raji} mo`e se naslutiti izvesna rezerva prema ocenama Slobodana Jovanovi}a. ratovi ne treba da budu njen izbor. koji se ti~u unutra{njeg razvoja Srbije posle sticanja dr`avne nezavisnosti. ni pristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci. Njegova je te`nja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dr`avama. Re~ je. da osigura pravosu|e i uredi finansije. Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga da Srbija postane moderna evropska dr`ava. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnoj politici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. Ali. bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. Me|utim. u sadr`aj Piro}an~eve misli Jovanovi} nije ulazio. Iz Bele`aka izranja li~nost. korupciona{. Pomenuti rukopis va`an je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bila oblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav. koji je Suzana Raji} na{la u zaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a. o koherentnosti u pogledima koji dose`u nivo jedne koncepcije i jednog programa. Istorijski izvori svaku od ovih etiketa dovode u pitanje. njena orijentacija treba da bude savez Balkanskih naroda. one su se odr`ale ne samo po inerciji ve} s ciljem da se li~nost diskredituje. Ali.

Metodolo{ki. Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin ^ali} od velike je va`nosti i zna~aja za na{u sredinu. minimalnog zemlji{nog poseda. Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu. niti je mogao sa strujom. ni te`nje na prestolu. Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin ^ali} razmatra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja. Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istra`iva~ka i saznajna iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije od na{e. usredsre|enjem na istra`ivanu temu i oblast. Clio. administracija mu je bila krasna. veka. s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i d`ilitati. Tu le`i i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i rad Milana Piro}anca. ona je htela mesta vlasti i para za partizane. sve je drugo bila sporedna za nju stvar. a nije imao snage na raspolo`enju da ih pobedi. Ni struja u stranci. Dr Latinka PEROVI] Mari-@anin ^ali}. nezavisni sudovi nisu mu trebali. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvo istorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticaja pojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu. a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama. smatra Mari-@anin ^ali}. nisu htele ove namere potpomagati. Suzana Raji} je s darom koji poseduje i profesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu i po zna~aju. a struja. oja~avaju}i dr`avna sredstva za rad. tako da se njeno pojavljivanje. dok su agrarni zakoni uvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”. da organizuje vojsku. do oko{tale mentalne svesti otporne na promene i modernizaciju. On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{ta vi{e. iz poznatih razloga. ne mo`e smatrati zakasnelim. ubedljivo i efikasno. razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu. „tre}eg sveta Evrope”. Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti. nalazile na~ina da se prilagode zahtevima tr`i{ta i uklju~e u evropski model razvijene ekonomije. Beograd 2004. Problem se. Tu le`i uzrok njegovom neuspehu”. Autorka je pisala knjigu zanimljivo. dakako. logi~ki dosledno. U domenu neuspele dr`avne intervencije u knjizi se ukazuje na to da su najva`niji. I. tako|e izolovane i zatvorene. koji se nije mogao hipotekarno zalo`iti. koju je isto {to i druge ove stranke i koja te`i za komandom. Socijalna istorija Srbije 1815–1941. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju. organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravo konzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima. Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom. ni deset godina nakon nema~kog izdanja. a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnost bio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se- 260 . i 20. konceptualno i sadr`ajem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura u pristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali {to je slabo za srce prijanjalo. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu institucionalizovani relikti prvobitne zajednice. s obzirom na to da su druge evropske regije. ne mo`e jednostavno otpisati modelom „tipi~ne periferije”. tj.

je 261 . Fenomeni urbanizacije. i u Nema~koj zabele`eni slu~ajevi zakonske za{tite i favorizovanja sitnoposeda. na primer. str. itd. kako vojno tako i civilno. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici. industrijalizacije i preobra`aja unutra{njeg tr`i{ta i kupovne mo}i razmatrani su analiti~ki. od kojeg nisu mogli 'ni da `ive. Jedina afirmativna svojstva ovih. Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape i deonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. ali i na mikro planu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog do`ivljaja istorije. Tako|e. ne samo da je koristila najnaprednija tehnolo{ka dostignu}a. MILETI] Nikola @uti}. u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~ekivani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnut imperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i socijalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. u osnovi demago{kih propisa. takvi zakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije. tako|e. 40)” Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovima nemogu}e. istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od seljaka-sitnoposednika. U Srbiji. me|utim. poput Jelenka Petrovi}a u me|uratnom periodu. 214 Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bila zna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer. naprotiv. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila i ubedljivim. Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945.). polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~avalo konkurenciju i ostavilo trajne posledice. geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme je uve}avala razmere agrarne prenaseljenosti. Aleksandar R. u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa. Imanentne sile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih tr`i{nih mehanizama. koji su imali neposredan do`ivljaj da odbranom dr`ave brane i svoju grudu i svoj domazluk. ova knjiga Mari-@anin ^ali} zaslu`uje najve}u pa`nju doma}e publike. ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvije intenzivna nau~no-istra`iva~ka delatnost. Tako su. Njima su ozakonjene privilegije i monopol drevnih.PRIKAZI I KRITIKE ljake za komad poseda. Vazduhoplovstvo. U Srbiji. (str. Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekst dovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana i suo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. osetne i tokom tridesetih godina 20. sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskog dru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije. veka. Beograd 2004. Ovakav postupak iziskivao je veliki istra`iva~ki napor koji se samo delimi~no mo`e nazreti u spisku kori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige. pokretala su se u slu~aju rata. prepoznati i razvrstati dobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalo otvaranje `eleni~kih veza sa svetom. Te{ko je. Devetnaestovekovni zakoni o trgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. ni da umru'.

nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privredi jer je njegovo odr`avanje i unapre|ivanje skupo. obimna gra|a o ovoj problematici koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida rada Arhiva usled NATO bombardovanja. Nikola @uti}. 2) Ovakvo tuma~enje autora da se dr`ave ekonomski povezuju na osnovu srodnosti re`ima mo`e samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja. Odnosno da konkrentan dr`avni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakteristike jedne zemlje. godine osnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo. radionice za popravku. posebno fa{isti~ke Italije. koja je o ovom pitanju relativno skromna. za sve vreme svog postojanja imala je najobimniju privrednu saradnju sa totalitarnim dr`avama – Italijom i Nema~kom. Pridodati su joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austrougarske avijacije – hangari. Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i du`im rezimeom. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{kopoliti~ka osnova dru{tva (dr`ave) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dr`avi”. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku. U drugoj glavi. Arhiva fabrike „Ikarbus”. ekonomskom politikom. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}i periodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije. pot~injena In`enjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920. „Pripadnost dr`ave odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matrici uslovljava privredni karakter te dr`ave” (str. dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog i nedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnoj industriji. zahteva velike investicije i visokokvalifikovanu radnu snagu. Realizacijom 262 . Stoga istra`ivanje avioindustrije i vazduhoplovstva predstavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i krizama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom. Odredbe Mirovne konferencije u Versaju nametnule su pora`enim dr`avama ograni~enja u naoru`anju. kako nagla{ava. „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929– 1934” autor je izlo`io ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}eg ratnog raspolo`enja revizionisti~kih dr`ava. iako je spadala u red parlamentarnih dr`ava. odraz privredne snage jedne dr`ave. Istorijskog arhiva Beograda. Autor je istorijskog dela. koje je nastalo od Prve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite francusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. {tampu i literaturu. mnogo intenzivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom. U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredne istorije. O sporednoj ulozi ovog vida oru`anih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}eg stepena. On svoje gledi{te. Na`alost. Velikom Britanijom i ^ehoslova~kom. suprotstavlja marksisti~kom na~inu posmatranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom du`em vremenskom periodu u na{oj istoriografiji bio dominantan. ne susre}e se prvi put sa ovom problematikom. Sa`eto izla`e formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS. Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore. aerodromi. ilustrovane monografije „Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici.

vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjom u doma}im fabrikama. Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade Milana Stojadinovi}a. dominantnog uticaja francuske vazduhoplovne industrije i usvaja veoma slo`enu proizvodnju savremenih lovaca metalne konstrukcije u doma}im pogonima. uz ve} postoje}e. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona. kada se osloba|a od. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stojadinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju Jugoslavije. vojnoprivredni kompleks je kao i ~itava privreda bio doveden u te`ak polo`aj jer dr`ava kao glavni naru~ilac aviona nije imala para. u prvom redu prve jugoslovenske fabrike aviona „Ikarus” autor se slu`i uglavnom finansijskim pokazateljima. Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnim operacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove grane industrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoru`anju u @enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je u suprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u ratnoj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu industriju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da se meri sa najboljim lovcima tog vremena. Istra`ivanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija. Dr Dragan ALEKSI] 263 . posebno u godinama ekonomske krize. U tre}oj glavi.PRIKAZI I KRITIKE novog programa modernizacije naoru`anja predvi|ena je izgradnja novih. kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podr`ana je od svojih partnera. o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj. da modernizuje svoju avijaciju. Poslednja dva poglavlja. u na{oj istoriografiji uvre`eno mi{ljenje. do tada. konstrui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoru`anjem i ure|ajima za vezu i navigaciju. U vreme Velike ekonomske krize 1929–1934. mada bi prikazivanje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje. agrarnoj zemlji i na primeru vazduhoplovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dala izvanredne rezultate. Jugoslavija. fabrika vazduhoplovne industrije. Istovremeno sa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika. Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939– 1941. velikih sila. U poslovanju fabrika avioindustrije. Istovremeno sa poslednjom fazom predratne vazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehnolo{ki napredak. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okru`enju 1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugog svetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije.

stvarala~kom izrazu. politi~ki. Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja. sadr`ajima i obimu istra`ivanja. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. kao i kontinuiranost nema~kog uticaja na na{im prostorima. predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo. isto tako. kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enje relavantne nau~ne literature. jugoslovenske ideje po~etkom XX veka. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenije pokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje su dve kulture mogle ostaviti. Beograd u hodu ka Evropi. kona~no i svetskog. paralelno obra|uju}i oblike. 2005. U svom nau~nom radu. Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i}. upu}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu. str. istra`ivanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura. Ranka Ga{i} pristupila je i istra`ivanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima. jednako prisutnom i danas. Berlinu i Kilu). dva aneksa sa statisti~kim podacima. period izme|u dva svetska rata. Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema iz kulturne i dru{tvene istorije. indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature. Beograd u hodu ka Evropi. Vremenski okvir rada. imaju}i u vidu dominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva. promena i novih pojava u mi{ljenu. uz analizu relavantnih oblika i vidova njegovog funkcionisanja (politi~kog. on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}nosti u pristupu. ~iji nastanak i funkcionisanje R. Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva. evropskog. regionalnog. kulturni). prepoznatih u jednoj sredini. uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike u ispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. Ranka Ga{i}. uz analizu njihovog daljeg razvoja. Organizacije i udru`enja. pored bavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa. pro{iruju}i znanja o njima samima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. idejama. uzimaju}i u obzir njihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali. Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja. 289 Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju. posebno u drugoj polovini XX veka. me{ovitih dru{tava 264 . me|uratnom istorijom Beograda. kao i da prati uticaje u nastajanju. uz predgovor i zaklju~ak. karakter i intezitet oba uticaja koliko je problematika to dozvoljavala. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. Institut za savremenu istoriju Beograd. postavljanju problema. ne mo`e se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {ireg okvira posmatranja. U tom smislu. ali. Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istra`enoj u doma}im i stranim arhivima (u Bonu. u izdanju Instituta za savremenu istoriju. od vi{estrukog je zna~aja. ekonomskog. U metodolo{kom smislu. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenog funkcionisanja i posebno polje istra`ivanja je analiza uticaja drugih kultura na jedan prostor (teritorijalni. problemima dru{tvenih elita. dok je istra`ivanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru{tvo gotovo zanemareno. Istaknut je rad tri najva`nija oblika organizovanog rada. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanje kontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918. Uz svu slo`enost koju taj poduhvat podrazumeva i jasnu nau~nu opravdanost. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige. socijalnog `ivota kao i svakodnevice ljudi). autorka se opredelila za problemski i komparativni pristup. godine. centara za usmeravanje kulturne saradnje (kroz rad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu).. a zatim i sistematskog uticaja.

Preplitanje stvarala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko je zatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kulture. pru`anju pomo}i nezaposlenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva. Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost. R. posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje. prepoznavanje gotovo neuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. sukob tradicionalnog i modernog. muzi~ari). svakodnevni `ivot i komunikacije. stizali su putem gostovanja umetnika. kako autorka nagla{ava. na~ina funkcionisanja. radija. R. Politi~ki faktor nije zaobi|en ni u sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{nje odsustvo nema~kih umetnika. Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma. pedagogije ali i propagande. kao i u godinama neposredno pre izbijanja II svetskog rata. da defini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine. Ga{i} isti~e. posebno intezivnog tridesetih godina XX veka. Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnost engleske drame. ukazala na va`ne odlike njihovog prisustva u beogradskoj sredini. profesori na likovnoj akademiji. orkestri. Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanje kurseva jezika.PRIKAZI I KRITIKE u Nema~koj. Ipak. kao specifi~nost engleskog anga`ovanja. zahvaljuju}i jasnoj analizi. Strani dramski komadi preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta. predavanja. {tampe sa. rad karitativnih organizacija. ulogu Ministarstva prosvete u odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. sport. ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti. Velikoj Britaniji i Beogradu. Ga{i} je sistematskim pra}enjem rada organizacija. Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha. Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija. obrazovanju `ena i dece. gde se. u slikarstvu. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenutih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija. ~ije aktivnosti su bile okrenute ka dobrotvornom radu. ~lanstva. na kraju. njihovog anga`ovanja u Beogradu (nema~ke arhitekte. ^ini se posebno zahtevnim zadatkom za istra`iva~a. Va`ni oblici uticaja. kako R. Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova u Beogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u 265 . i instituta (organizovanih pred II svetski rat kao centara za koordinaciju kulturne propagande). a u sklopu politi~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini. uz sve ograde neophodne u pristupu ovom problemu. autorka ipak ukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja. Nema~ki uticaj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika. uz manju prisutnost nema~kih i znatno ve}u zastupljenost anglosaksonskih autora. izazivaju}i. muzici. R. niz kontroverzi u na{oj kulturnoj javnosti. Svakodnevni `ivot izlo`en kompleksnim uticajima sa strane usvajao je nove oblike pona{anja (kroz zabavu. jasnom propagandnom svrhom. stranog filma kao sredstva zabave. posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja. ameri~kog filma ili d`ez muzike. posebno kada se ima na umu da su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. na~in odevanja). Maga Magazinovi}). svakako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja. predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica. pored informativne funkcije. balova). knji`evnosti. autorka jasno podvla~i i drugu dimenziju njihovog anga`ovanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog uticaja. prisustvo Jevreja emigranata. knji`evnih i muzi~kih ve~eri. i. Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja uticaja svake vrste. etni~kog i evropskog.

Kada su se oni. tradicija. nau~nih institucija. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {irenje uticaja samog po sebi. geografska blizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora (posebno u sferi medicinskih nauka). Istovremeno. ali i kao osnovu daljeg anga`ovanja kroz prikaz organizovanih oblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. samo su neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog anga`ovanja (istra`iva~ki rad u Jugoslaviji. ali i uticaji strane kulturne sredine. opreme. Iako je Engleska. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika neposredno pre II svetskog rata. Pored pojedina~nog doprinosa. umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i. ekonomski razlozi. Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i potpunije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini u periodu izme|u dva rata. politi~ki i ideolo{ki uzor. uzimaju}i u obzir svu ograni~enost takvog uticaja. knjiga. u~e{}a na me|unarodnim skupovima). ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mnogobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. Ga{i} zaklju~uje. autorka nagla{ava njegov zna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osnivanje {kola. Kona~no. a u slu~aju Nema~ke. znatno manje. bili su neki od na~ina upoznavanja sa ovim jezicima. zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. ali i o~igledni ekonomski interesi. kako autorka nagla{ava. stipendije. izostajanjem ranije navedenih razloga. sti~e se uvid u potrebe jugoslovenske dr`ave za odre|enim stru~nim kadrom. Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjige koji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene. pokretanje ~asopisa). period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obrazovnih institucija bio je suvi{e kratak. obra|uje se va`an segment uticaja pojedinaca na kulturni i nau~ni `ivot Beograda. Tradicija. U Beogradu. Kursevi. ujedno ga ne minimiziraju}i. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studenti. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala. Ga{i} nagla{ava. Kako R. Ujedno. nau~ni radnici. {kole. ona predstavlja podsticaj daljim istra`iva~kim naporima u cilju razu- 266 . R. nau~ni i stru~ni. gostovanja predava~a. ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i propagandnog rada Nema~ke. samo specifi~ni. putem razmene. U poglavlju Transfer znanja i tehnologije. dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obrada postavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~koj publici. za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se te`i. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanu samo svoji. engleski jezik je ~inio prve korake. bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V. od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja. u Velikoj Britaniji. upravo. ~ini se zanimljivim opa`anje reakcija koje daju potpuniju sliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. pred Drugi svetski rat pojavili. koji su se prenosili na beogradsku. a samim tim i kulturama. samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani od dru{tvenog procesa razvoja”. kako autorka navodi. Politi~ki. putem reparacija. Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj. anga`ovanjem raznih fondova. ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedinaca. kako R. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kih stru~njaka pred Drugi svetski rat. pristiglih u me|uratnom periodu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Od posebnog zna~aja. za razliku od nema~kog. tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju. politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}e nema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo. {kolovanja pojedinaca. R.

213 Strogo uzev{i.PRIKAZI I KRITIKE mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenom `ivotu Evrope. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi sa Italijom ostali do`ivotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenske spoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom. „jadranskog pitanja” koje je pretilo da novoformiranu dr`avu uvede u te`ak sukob sa Italijom. Vesna \IKANOVI] Bogdanka Novakovi}. Uvodni tekst koji prati fotografije. do 1934. konciznih skica iz evropske i jugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilike koje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a posebno u periodu od 1918. Knjiga je svoj `ivot. tzv. dakle. u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika. predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu koji ima malo stru~nog znanja na dopadljiv. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovna konferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da na Mirovnoj konferenciji u Parizu. nestajanja starih i nastajanja novih dr`ava na tlu Evrope. Muzej grada Beograda. studentima. iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama da ponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji. Naglasak je naravno stavljen na one procese i doga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodim odnosima toga doba. ali i profesionalnim istra`iva~ima koji se bave me|uratnim periodom jugoslovenske istorije. Me|utim. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi se op{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica. knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja Aleksandra Kara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934. u~enicima. mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i polo`ajem i zna~ajem pora`enih zemalja. godine. Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastojanjima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo je re{avanju spornih pitanja ali ne i onog najte`eg. izdejstvuju priznanje nove dr`ave. godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda. pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona na kontinentu. Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikacije koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantan sadr`aj. zapo~ela kao katalog izlo`be fotografija na kojima su zabele`eni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra. tekst sadr`i nekoliko malih. svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatno prema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nih publikacija. str. U pitanju je knjiga koja mo`e biti od koristi zaljubljenicima u istorijske teme. Tre}a skica (Balkanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema 267 . Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934). To pitanje dobilo je svoj kona~ni epilog tek 1924. koncizan ali i stru~no korektan na~in oslika epoha u kojoj je. pre svih Nema~ke. Beograd 2004. Pored kratkog uvoda. izme|u ostalog i kao diplomata. delovao kralj Aleksandar Kara|or|evi}. priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {tete za zemlju koja je bila gotovo razorena.

Praga. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionih faza bilo i antagonizama. Poslednja. Pariza. do 1934. Be~a. Na `alost.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Londona. Odmah iza kataloga fotografija i predmeta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora. Sa druge strane. u pojedinim segmentima. premijerima. Ukupno 260 katalo{kih odrednica sadr`i obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje. sasvim prirodno. pogotovo onaj ma|arski. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnim vladarima. Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i. Madrida. Gr~ke. objavljene gra|e. Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je. Iako postoji mogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju 268 . literature. memoara i publicistike. u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukcija fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. Rima. Rumunije i Turske na politi~kom. pa sve do 19. godine bile na polo`aju ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Atine. ^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost severnih granica. Njegova politika prema tom prostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorima Balkana koja je preko Albanije koju je dr`ala u poluzavisnom polo`aju poku{avala da destabilizuje ~itav region. on je pre`iveo sve do 1938. Var{ave. jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. godine. peta skica. godine odnosno do datuma kraljeve smrti. Tra`e}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljala mesto za jedinstvenu jugoslovensku dr`avu. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori ~etvrta skica. Vatikana. Kralj Aleksandar je Malu antantu do`ivljavao pre svega kao garanta koji je sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom ili otvorenom obliku. godine i nestanka ^ehoslova~ke sa istorijske scene me|uratne Evrope. veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. Dat je kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izlo`ena istorija stvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbli`avanja Jugoslavije. (Beograd i balkanski susedi) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima. da li je u pitanju originalna fotografija ili fotokopija. Berlina. Italija je poku{avala da deluje i preko Podunavlja `ele}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor na jugoistok Evrope. kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalaze na fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografiju prona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. Berna. stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu. kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sa zemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam. u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisak jugoslovenskih opunomo}enih delegata. katalog fotografija svojevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda. Bukure{ta. Pored hronologije diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i sa`etu hronologiju spoljopoliti~kih doga|aja u Evropi po~ev od 1918. njegova diplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u prestonicama Evrope poput Ankare. do 1934. Budimpe{te. Sofije i Tirane. ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja. Osim toga. ekonomskom i kulturnom planu. njegova istupanja u Narodnoj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i razgovori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolicini li~nosti koje su u periodu od 1918. oktobra 1934.

{to je mogu}e ve}i deo pro{losti” ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva. veku” (2003). mo`e biti zanemarena od strane na{e istorijske nauke. za 2003. 269 . Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} mo`e biti veoma korisna mnogim istori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jer veoma plasti~no. o`ivljava ~itavu epohu. i u prvoj polovini 20. Godi{wak 2003. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenaseljenosti. veku. i to putem analize demografskih kretanja (smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema u razvoju zadrugarstva. kraljeva. Lokalna istorija Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. „Stanovni{tvo Svileuve u 20. veku. Mr Vladimir CVETKOVI] Svileuva. sadr`aj godi{njaka ~ine i objavljena arhivska gra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala na dru{tveni `ivot Svilevue u 19. Svileuva Pokretanjem godi{njaka Svileuva. kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju. atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ili sa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`ne posledice na `ivote miliona ljudi. i 2004. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne. na dokumentovan na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji) nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dr`avane industrijalizacije i modernizacije. 2004. premijera i ministara koji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope. i 20. i 20. Pored istra`iva~kih radova. Najzad. Na mnogim od ovih fotografija o`ivljavaju likovi careva. saobra}aj. godinu. tu je i da bi bogatstvom svog sadr`aja podsetila istori~are i druge istra`iva~e koliko fotografija kao istorijski izvor mo`e biti va`na ali i koliko. veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i njegov sudar sa globalnim procesima modernizacije. na `alost. Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka. ostaje nada da bi ova zanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru. Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve. Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuve omogu}ila je autorima priloga da na `iv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istoriju jednog sela i poka`u kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. zadrugarstvo. Na nekima od njih mogu}e je osetiti atmosferu Mirovne konferencije u Parizu. Upravo zbog toga. i 20. ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadr`aj iz oblasti lokalne istorije. obimom nevelika knjiga Bogrdanke Novalovi}. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. poreska struktura.PRIKAZI I KRITIKE grada Beograda ipak nam preostaje samo da `alimo {to sve fotografije prikazane na izlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu. agrarna struktura. predsednika. Rad Mom~ila Isi}a. Prvi srpski ustanak) prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. ve} i za ~itavu Isto~nu Evropu u 19. ~iji je predmet stanovni{tvo. na mnogobrojnim fotografijama. veka. Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve dalo je uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbije danas.

8). nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta. stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve} posle 1953. \or|e Nikolajevi} je odli~no upoznao. kri{om od vlasti. smanjenje poreza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%. karakterisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti reprodukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja na Balkanu. a pove}anjem povr{ina ni`ih klasa. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a. Nestala su brojna stara~ka doma}instva. Zadru i Sarajevu. na prvorazrednim izvorima. Srpski narod on je zadu`io na vi{e na~ina. godine.” (str. u~itelj i kulturni poslenik. karlova~ki |ak. godine u Beogradu. Ni{ – Ars libri. Uskoro ih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus. kojih je svakim danom sve vi{e. dubrova~ku arhivsku gra|u. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta. koje je Nikolajevi} tajno. Smanjenje poreza nastaje i usled deobe imanja.33%. Vlaha. vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20. godinu posebnu pa`nju privla~i rad Miroljuba Jovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19. Svileuva je izgubila ~ak 20. Rad prati i tabela razreza poreza po poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatinskog magazina i kao autor Srpskih spomenika. znatnim smanjenjem zemlji{ta druge klase. kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji. godine. Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20. veka. mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbije razvijenim istra`iva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije. Beograd 2004. veka prouzrokovali su masovno iseljavanje iz Svileuve. Priredila Irena Arsi}. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanju zemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice. Dr Marija OBRADOVI] Georgije (\or|e) Nikolajevi}. str. dok su poreske obaveze sela kao celine smanjene za 71. ve} u mladosti. godine. Prvu polovinu 20.54% svoga stanovni{tva. prepisao i objavio 1840. Od 1991. Predano prou~a- 270 . Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. veka Svileuvu. „U 21. Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896). pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku. 177 Iako rodom iz Srema. kada dolazi do smanjenja poreza. ali i prodaje. svoj `ivotni i radni vek proveo je me|u Srbima u drugim sredinama. pa i male. koja je pre njegove pojave delovala sasvim neformalno. daleko od zavi~aja: u Dubrovniku. pro{lost grada sv. Centar za crkvene studije. zbirke starih }irili~nih rukopisa iz Dubrova~kog arhiva. sve{tenik. Istra`uju}i. uglavnom za dug. a u preostalim domovima sve re|i je de~iji pla~. veka”. Usled masovnog odlaska selja{tva u inostranstvo i prelazaka u gradove. odvoziti do {kole u Koceljevi. Autor osvetljava proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19. veka. U {koli. U Godi{njaku za 2004. U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti. Postepeno nestaju celi zaseoci.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. do 1895. do 2002. koji }e ih vrlo je mogu}e.

utvrdio etni~ku pripadnost Dubrov~ana. ali i one manje poznate autore. O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac. veka. ali jo{ krajem 19. autora istorije 271 . mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|enijima. napravila potpuno druga~iji raspored. Andrije ^ubranovi}a. obuhvata deo njegove prepiske. znamenitim li~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. enciklopedijama i leksikonima. \. unutra{nje ure|enje. manja. dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kog perioda. njihov mentalitet. On se pominje i u drugim. Nikole Dimitrijevi}a. dr Irena Arsi} nije se pridr`avala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je. Nikolajevi}a. diplome i povelje. sve do \ive Sorge i Luke Mihe Bona). Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti. Na te elitne predstavnike dubrova~kih Srba. prire|iva~u se spontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige. [i{ku Men~eti}u. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpske pravoslavne crkve u slovenskoj Atini. veka. kulturno-prosvetne i verske prilike. tako da. Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vreme kada je on `iveo u gradu pod Sr|em. opisao znamenitosti grada i okolnih predela. jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara. ^itaju}i ih. s razlogom. Nikolajevi}evi radovi korisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentacije.PRIKAZI I KRITIKE vaju}i dokumenta. a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom. kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika i Srbima u Dubrovniku. on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije i knji`evne istorije Dubrovnika. koji su u`ivali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana. tako i {irom srpskog sveta. na~in pona{anja i odevanja. Marinu Dr`i}u. „Okru`ije dubrova~ko (circolo di Ragusa)”. nejednakog obima. Mavrije ^av~i}a. Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima. pre svega istori~arima i istori~arima knji`evnosti. kada je autenti~na dubrova~ka knji`evnost po~ela da posustaje i da zamire. Ivanu Gunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Dr`i}a. a druga. gradova. ostrva i poluostrva. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana. a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knji`evnosti. izlo`io njen istorijat. U prvom i najdu`em tekstu. predstavio privredne karakteristike dubrova~kog prostora. sastoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik. on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije. u istorijama srpske pravoslavne crkve. zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatinskog magazina. ve}a. preko Stefana Gu~eti}a. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik. Nikolajevi}a. U zavisnosti od toga kakvim je podacima raspolagao. nezavisno jedan od drugog. posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~noj publikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. sela. tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{te informacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako da predstavljaju jednu zaokru`enu smisaonu celinu. Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine. a ne njegovi pojedina~ni radovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima. koju je priredila doktor knji`evnih nauka Irena Arsi}. a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. Tom nizu du`ih i kra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tekstova. sti~e se utisak da je pred nama posebna monografija potekla iz pera \. Esejima o piscima mitropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uva`ene. Pripremaju}i odabrane tekstove \. Prva. koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskom magazinu.

obra}aju}i se vlastima. ~ak toliko da bi ga Srbi s drugih prostora dosta te{ko razumeli. I pisma upu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. upravo – srpski. donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu. @ivotopis B. objavljeni u ovom izdanju. ~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. sre}om. a protuma~en u prilogu na kraju knjige. Dimitrija Milakovi}a. U tim pismima mitropolit je tra`io. Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakve dalekose`ne zaklju~ke. Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a. naime. Verujemo da nu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitropolita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva ote`avaju}a okolnost za dana{njeg ~itaoca ve} da }e mu. koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupi nov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima. da se srpskim {kolama u Dalmaciji odobri odr`avanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga {tampanih }irili~nim pismom. On je znao. sasvim sigurno. napu{taju}i veru svojih predaka. Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreni prijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan u Srpsko-dalmatinskog magazinu. veka. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano doseljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja. rimokatoli~koj. sa~uvan je duh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. Mr Sofija BO@I] 272 . sredini s mukom opstajala. Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih. godine. da su vladari i vlastela susednih srpskih dr`ava poklanjali i prodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~in sticala i {irila svoju teritoriju. ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je. objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranih spisa. da se za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. Nikolajevi}a kao velikog rodoljuba. u svom izvornom obliku. naprotiv. Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezik kojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama. po~etkom i krajem ~etrdesetih godina 19. godine i dva pisma Vuku Karad`i}u iz 1847. („Milakovi}a kavaljera Dimitrija `ivot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Bo`a Bo{kovi}a”). da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika. i bogatog trgovca i dobrotvora. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obrazovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. nesvakida{njim. jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Prepisku mitropolita Nikolajevi}a. kakav je bio mitropolit Nikolajevi}? Na{ utisak je da je \. veka. Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava se njegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopa preuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea. 1880. Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bi mo`da potra`io na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnog identiteta Dubrov~ana. Na taj na~in. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identiteta smatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profila grada. kako bi bio razumljiviji. biskupa dubrova~kog”). do`ivljajem. Konstatuju}i sve te ~injenice. Crne Gore. ve} kao zasebna publikacija. a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860. Bo`e Bo{kovi}a. u Zadru. ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovratno i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravoslavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj. koji su se vremenom pokatoli~avali.

Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knji`evnosti. str. nauci i istoriografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera i antagonizama. kao {to je inferiornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”. 41-140). U osvrtu na narodno predanje kao izrazito stilizovani izvor. Istovremeno. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str. „masovne i politi~ke samospoznaje”. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor.PRIKAZI I KRITIKE Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbi pravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima. br. ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranja verske podvojenosti. ^ak se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao pre primeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj. Helsin{ke sveske. 12). ja~anju crkvenih kultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dr`ave. kao ujedinjavaju}e veze. nego na etnolingvisti~koj osnovi. U takvoj atmosferi. netrpeljivosti izme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba. autor prenosi zaklju~ke doma}e medievistike. 18. Krajem 19. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. Beograd 2004. prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”. konfesionalnih za{titnica ju`noslovenskih naroda. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma i njegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”. „milenijumski i ekstremisti~ki pristup politici kao i izra`ena verska netolerancija kao podloga vojnog i politi~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. mo`e nagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine. 6). On prati formiranje nacionalne svesti u 19. 273 . Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila. 140 Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti. do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznaju i odre|uju. odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str. Autor prenosi Ekme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iracionalizam i „mitologizacija istorijske svesti”. trude}i se da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. zaklju~uje Aleksov. Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjem verskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba. „provincijalizam kulture”. po kome je na ju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika. Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}aja krivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knji`evnosti i istoriografiji. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno nezavisna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpske nacionalne svesti” (str. Stoga su suprotstavljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije. ekonomskoj i dr`avnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobila i socio-ekonomsku dimenziju. Verski faktor u formiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. pri ~emu je versko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije. Ekme~i}a. veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac” pri stvaranju kolektivnog identiteta. uprkos jasnoj simbolici koju sugeri{e naslov.

Novakovi}. a ne smi{ljene strategije. 29). Aleksov podse}a da strani autori vide klju~ islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”. protivno doma}im standardnim tuma~enjima. pa se samim tim i islamizacija smatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. ve} pragmati~na vojna mera sra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih. te Cviji}a na kome se posebno zadr`ava.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 17). delovima Gr~ke. Deo o ulozi knji`evnika. ve} za koje se peva”. J. Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema muslimanskoj veri. „masakr dobija versku apoteozu” (str. Aleksov se distancira od savremenika koji. pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta 274 . napisano. zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva. „ve} ono {to je izabrano. kulturnih i statusnih argumenata. mleta~kog i austrijskog doba. nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacionalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kontroverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturica” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`nje spontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa. iako je jo{ S. [trosmajer). te da danak u krvi (mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska. Andri}a. Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima se preobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike. popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to ~ine” (str. Cviji}evim zaklju~kom se mo`e smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkvene organizacije. uo~avaju}i njihov razli~iti intenzitet u Albaniji. strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu. Bosni. Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzija Albanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice. tj. Kosti}a. Idu}i tragom E. Sremac. Pelagi}). do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema „bogumilskoj teoriji”. V. Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije do`ivljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}i tragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta. pri ~emu „zao{trenu versku raznolikost” smatra najte`im nasle|em iz turskog. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dr`ave nije ono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju. Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj u Gracu koja kolokvijalno govori o duhovnom `ivotu u Bosni pod turskom vladavinom (premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisao kroz knji`evni izraz slu`e}i se metaforama). U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austrougarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konverziji bogumila. raspravljaju}i o srpskim zlo~inima u Bosni (1992–95). Pored toga. J. Dobrud`i i pokazuju}i u svom kona~nom sudu da islamizacija u Bosni. Aleksov registruje i pisce koji su sa izrazitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. Iako ~esto opre~ni. te da u tome treba tra`iti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja na Kosovu. Autor markira introvertnost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. Autor na veoma dopadljiv na~in ni`e radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o „kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni. 15). stavove ju`noslovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov se ponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi~kom karakteru ve}ine tekstova. 26). Zmaja i I. nije bila najmasovnija (str. J. ali i Dvornikovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. prikazano. J. Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L.

On ponavlja opa`anja „objektivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu. o`ivljenim mitovima o „inovernim prevrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja u istoriografiji. pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva. Iako se autor nije trudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima.PRIKAZI I KRITIKE dinaraca. Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji javila pred Drugi svetski rat. iz koga izbijaju iskustvo i strast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja. 37). do hipokrizije ljudi koji su potpisali Krfsku deklaraciju (str. borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autor zaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evog jugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. Neki su to odmah primetili i postali 275 . Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugoslovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”. orijentalna senzualnost i prevrtljivost. * Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz 1964. godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`de Jovanovi} (str. na primer. pri ~emu se posebno zadr`ava na delima V. Korene antagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religioznom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda. ali i uo~i raspada SFRJ. neiskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora. 47-83). svesno obilaze}i teme koje se ti~u konverzije katolika. Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da su islamizaciji podlegli krajevi bez dr`avnih struktura i jakog plemstva. Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora. te stavove R. 48). islamizacija u Srbiji). ova „brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga. Samard`i}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi koja prati svako preveravanje (str. kao i sto~arski krajevi („vla{ki stratum”). Izrazito agresivnoj „dehumanizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izlo`eni bosanski muslimani kod kojih se potenciralo njihovo strano poreklo. Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama (kakva je. 35-36). Ispituju}i „dalje” i „bli`e” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propasti Jugoslavije. Kresti}a i J. pa u skladu sa tim nabraja njene glavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom. Tekst D. ve} koncizno sagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dr`ave i nema~ku invaziju. uz neizbe`ne kvalifikacije o „otpadnicima. {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom. ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige (str. 30). 33). Olbine iz kojih se slika pokatoli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva” (str. knji`evnosti i publicistici osamdesetih godina. verolomnicima i inferiornim Srbima”. autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku” spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. ~ija je histeri~na produkcija kulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homogenizaciju do klimaksa”. Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popis va`nijih dela. itd (str. U spretnoj gradaciji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH. kada je svaka od strana obra|ivala procese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika. I zaista. Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja iz pro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”. 84-140). Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e nego o~igledne.

{to je po njemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. a me|u generalima prvenstvo davao slabim vojskovo|ama. Dontovom sistemu. Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj. tvrdi vo|a Zemljoradni~ke stranke. Jovanovi} portreti{e i kneza Pavla za koga ka`e da je odavao utisak liberalnog vladara „koji je usisao britanske metode u politici”. ^ak je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktaturu – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali. a po{to je crkva anatemisala poslanike. forsiranjem re`imskih sindikata.. Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir da nemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje. 60). lo{e pro{ao.. godine.Posle 20. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo- 276 . Iz haosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom. skoro neizbe`no je morao do}i 9. smatra Jovanovi}. na najvi{e polo`aje dovodio stare i nesposobne.” (str. Jovanovi} na nekoliko mesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastite unutra{nje politike. {to je poku{ao da ilustruje ekstremno o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorske budale”). te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutra spremaju}i se da je sam preuzme. 56). raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv. uo~i samog ulaska Nemaca u Prag. 61). ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama (str. tre}i su tek posle deset godina uvideli „da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”.. kao {to je na po~etku svoje vladavine `eleo da ima ustavnu monarhiju bez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. oktobar 1934. „Bli`e uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kralja u Marseju. tj. razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu. Stojadinovi}evo mirenje sa An{lusom. Time se Jovanovi} priklonio gledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kao vladina lista. juna 1928. 65). Prevara je trebalo da bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnog demokrate Marinkovi}a. Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~ki za~eta i pre Petomajskih izbora. i sl. re`im se na{ao u defanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”. ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvim druga~iji. indukovali su defetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. pa je na njegovo mesto. Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem. me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „. Ipak. „Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} delimi~no abolira predratnu vladu i namesnike. dok se svojom „spoljnopoliti~kom digresijom” okrenuo Rumuniji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Od tih trenutaka. Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika i glasova. Re`im kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnom politikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladi pona{ao kao „strano telo”. Cvetkovi}. a novine nisu izlazile tri dana. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena.. pa je u narednom periodu „la`nog parlamentarizma” dr`ao narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”. Po{to je na avgustovskim izborima 1938. Za Aleksandra ka`e da je svesno poni`avao parlament dr`e}i ga „u {talama i manje`ima”. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imao nameru da dugo dr`i na vlasti” (str. drugi su opa`ali samodr`a~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }e se „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti. Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo. stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”. doveden D. ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do 1940. vlada je ustuknula i odustala od podno{enja teksta Senatu na ratifikaciju. nagla{avaju}i njihove napore da izbegnu invaziju. berze bile zatvorene. zakleti republikanci.

U pregledu stranih reakcija na pu~ D. Bez obzira na formalnu. premda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugoslavija (str. ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno posmatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. te da je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. Izbegla vlada se zadr`ala na Palama gde je i doneta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji. misle}i da je u pitanju sovjetska pomo}. a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. Ma|ari i Albanci marginalizovani. a naro~ito sa vojvo|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca. zbog ~ega su mnogi optimisti 6. Zapanjuju}u preciznost nema~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”. ba{ velike koli~ine. Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i ^er~ila da su „Jugosloveni na{li svoju du{u”. uvek siroma{nog i skromnog. tvrdi autor. koje su. on ka`e da su dr`avne ideje Srbije. 71). te da je naoru`anje bilo „raspareno i pome{ano”. Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Makedoniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu. 77). njihovo objavljivanje je (makar i pod zajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat. Jugoslavija je ostala bez vojne i diplomatske odbrane. * Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati. Bez obzira da li su ova dva doga|aja bila inscenirana. Njegova Crna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica. 83). „Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”. kao i pohvala „jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji. Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele.PRIKAZI I KRITIKE |anski Nemci povla{}ivani. 68-69). Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporu pristupanju Trojnom paktu. sru~e poluge zlata. Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanju ugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut. Jovanovi} sa puno entuzijazma pozdravlja „neanga`ovanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negira pro{lost. Jovanovi}evo sumiranje gre{aka jugoslovenske politike mo`e biti ilustracija prethodnog teksta. Propast Jugoslavije „u haosu i sramoti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom. koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. ubrzo postale bezvredna hartija” (str. Kao savremenik. Makedonci tretirani kao „Ju`nosrbijanci”. pa u formi anegdote iznosi detalje kako su `ene skidale svoje kecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. pretvorenom u „d`inovsku buktinju”. ili ~ak istorijski izvor o jednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. nego je dopunjuje i ispravlja” (str. aprila mahali nema~kim avionima. dok je Vojvodina ostala bez zaslu`ene autonomije. u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izlagana ruglu njihova dr`avotvornost. U njemu je bio crnogorski ~lan vlade M. Iako o samom ustanku pi{e veoma {turo. one se u nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. tematsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova. {tavi{e. Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mesta pi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega. Mr Vladan JOVANOVI] 277 . pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojsci bilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kada su zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren. Nije samo vlada bila demoralisana. proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim” rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vlade koja je. 79).

1. na kojoj su u~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}. dr`ava je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires". Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3. Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima se suo~ava srpska istoriografija. u Kulturnom centru Beograda. organizacija panel diskusija. u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. {tampano osam kapitalnih tomova. Kao projekt od izuzetnog nau~nog. pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje". Prof. Naime. 2005. uka`e na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dr`ave. dr Dubravka Stojanovi}. godine. u kome su vode}i francuski istori~ari. Akademik Andrej Mitrovi}. u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske bur`oaske revolucije. dr Milan Ristovi}. decembra 2004. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005 "ISTORIJA I SE]ANJE" Pored bogate izdava~ke delatnosti. do 1992. pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta. dr`avna zasta- 279 . predstavlja jednu od najzapa`enijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005. Doc. koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odr`ava u Kulturnom centu Beograda. ali i dr`avnog zna~aja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena i omogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza". – 30. ali i da metodolo{ki osavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini Polazna osnova pri formulisanju teme. sa ciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obele`ila kreiranje kolektivnih identiteta. najavljena je tribina "Istorija i se}anje". Naime. 6. bio je projekat istori~ara Pierra Nora – "Mesta se}anja". sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije. nau~nih tribina i predavanja. dr Latinka Perovi}. ~iji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir.NAU^NI @IVOT Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. dr Smilja Du{ani}. Prof. dr Mile Bjelajac. u kojima su sadr`ani ~lanci najistaknutijih analiti~ara francuske istorije i dru{tva.

mart Dr Kosta Nikoli} Dr Todor Kulji} 31. Tradicije. sociologe. odnosno druge klase – Stvaranje tradicija – Istorijski stereotipi – Dr`avni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma" – Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije. va. Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele. Program rada tribine u 2005. januar Dr Latinka Perovi} Dr Dubravka Stojanovi} 24. Simboli i tribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme i problemi.. mart Dr Ljubodrag Dimi} Dr Sreten Vujovi} Tradicije: 5. otvore novi na~ini za razumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. biciklisti~ka trka Tour de France. godini: Sukobi i podele: 27. kao {to su: – "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta. februar Dr Nenad Makuljevi} Dr Vesna Matovi} 17. pripadnika druge nacije. Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vode}e istori~are. ili ~ak gastronomija. istori~are umetnosti. istori~are knji`evnosti u Srbiji. i sl. maj Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajama gra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karad`i}u i njegovim oponentima Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karad`i}a Linije podele i sukoba u srpskom dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije Rat i se}anje Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji Slika drugog u srpskoj knji`evnosti Politi~ki protivnik kao neprijatelj Podele kao deo politi~ke kulture Dr Miroslav Timotijevi} 280 .

NAU^NI @IVOT 30. seoska) 281 . jun Dr Ana Stoli} Mr Aleksandra Vuleti} Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima. gra|anska. Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska. jer su razgovori sa predava~ima u toku.

me|utim.uk/seecentre. organizovali su krajem marta 2005. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije. dok o prethodna dva skupa odr`ana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies.ac. School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies i AHRB istra`iva~ki projekt „East Looks West”. Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internet adresi www. mart 2005. Program skupa. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope i Balkana. mr Radina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije. temu koja je ostala na marginama istra`ivanja. Sofija.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. poslednjih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istra`ivanjima. posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slike o sebi – kako na individualnom. British Academy i sofijskim univerzitetom. u saradnji sa British Council. potpunije podatke sadr`i internet stranica www.htm.uk/eastwest. ali koja svojom {ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope. tako i nacionalnom i regionalnom nivou. Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istra`ivanja postavi analize putovanja i putopisne literature. ~ime je po re~ima organizatora Prof. SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. Wendy Bracewell. 283 .ac. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona. Martovski skup u Sofiji promovisao je. Iz na{e zemlje na skupu su u~estvovale prof. KONFERENCIJAMA.ssees.htm. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka. ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”.ssees. koju su bele`ili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta.

Sofija. modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi? Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze iz razli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informacija koje predstavljaju rezultate brojnih istra`ivanja koja se sprovode u razli~itim nau~no-istra`iva~kim centrima. Damir Jeli}. saradnja me|u nau~nicima. prisustvo nekolicine sociologa pokazalo je da je. the Collegium Civitas. 1918–1968 International workshop Warsaw”. u dru{tvenim naukama. Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the Higher Education Support Program of the Open Society Institute. the Institute of History of the University of Warsaw. Budapest. Constantin Iordachi. Dorin Dobrincu. Sanja Petrovi} Todosijevi}. Osamnaest u~esnika (Peter Apor. Me|unarodna radionica. 2005. potrebnija nego ikada. Central European University's Center for Historical Studies. Maru{a Pu{nik.Berlin. isto~noevropskom. Skup u Var{avi organizovali su: Pasts Inc.Budimpe{ta. Market and Work.. Deo je regionalnog seminara.Lester. u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusijama. 18 – 20. Tibor Valuch. Models for Interpreting Macro-Social Change: Migrations and Modernization. 284 . Everyday Life. koji su bili najzastupljeniji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Gabor Gyani. Tamas Kende. odr`ana je u Var{avi od 18. do 20. Pored istori~ara.Ljubljana. koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istra`ivanja. mart. Svojim radovima. Mariusz Jastrzab. Changing Patterns of Consumption. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-Central Europe. Koje oblasti dru{tvenog `ivota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnih promena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izra`aja? [ta je glavna pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni mentaliteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti i razlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li mo`emo govoriti o specifi~nom. Ulf Brunnbauer.Ja{i. Bo`o Repe. Dariusz Stola.Var{ava. marta ove godine. u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskoj itoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. Daniela Koleva.Beograd ) izlo`ilo je prezentacije u okviru slede}ih panela: Transformations of the Rural World. Zdenko ^epi~. Breda Lutar. Sanja Petrovi} Todosijevi} Institut za savremenu istoriju. Gregor Starc. Sandor Horvath. 1918–1968. Social (Trans)formations in East-Central Europe.

Hrvatske i Makedonije. Beograd Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. Mr Slobodan Selini} Institut za noviju istoriju Srbije. Srbije i Crne Gore. tokom prvog i drugog dana simpozijuma. maja 2005. Osim prilike da na jednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istra`ivanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~e bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. 27 – 29. Program je zapo~eo 2000. U~estvovalo je oko sto nau~nika iz ^e{ke. odr`ana zavr{na konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). za nau~nike iz Beograda od velikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ^e{ke. do 29. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. godine. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu. Slova~ke. april 2005. posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. Veoma veliku pa`nju. april 2005 U Amsterdamu je od 27. u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Pogled iz Beograda na ^SR 1968. Treba izdvojiti i u~e{}e prof. a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u ^ehoslova~koj. 285 . Dr Radmila Radi} Institut za noviju istoriju Srbije. godine. dr Ljubodraga Dimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana. 25 – 27. [esti balkanisti~ki simpozijum odr`an je u Brnu (^e{ka republika) od 25. posebno pitanju Kosova i Metohije. do 27. Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ^e{ke. Bugarske. Slovenije. pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}. Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ^e{kog Univerziteta 1918–1941”. Tako je prof. posebno kolega iz ^e{ke. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku i jezi~ko-kulturolo{ku sekciju.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. posebno sa prof. godine uz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope.2005.4. mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslova~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i ~ehoslova~ke industrije 1945–1950”). Amsterdam. Brno. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnja srpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”. katedra za Istoriju Jugoslavije.

Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima koji rukovode radom grupe. [vedske. Septembra 2003. prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. Novembra 2000. Beograd Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije U periodu od 1. njihovom poreklu i uzrocima. tim 2: Kontinuitet crkava. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereotipima o evropskim narodima. Finske. Gr~ke. Norve{ke. Velike Britanije. Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est monografija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Francuske. do 8. Gostima se obratio direktor Mitrovi} po`elev{i im dobrodo{licu. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~kom i kulturnom `ivotu. ^e{ke. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odr`avanje radionice koja je imala za temu stereotipe. Belgije. odr`ana je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovi podneli izve{taje o svom radu. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~ara poreklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija. Austrije i Danske). organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. ustanova. na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|im saradnicima Instituta. Holandije. odr`ana je prva konferencija u Trentu (Italija). Italije. Drugi deo radionice bio je posve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. pritom odgovaraju}i na postavljena pitanja. muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu. 286 . u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. Prva poseta bila je posve}ena upoznavanju sa uslovima za rad. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskih zemalja (Nema~ke. tim 4: Struktura svakodnevnog `ivota. Na tom seminaru u~e{}e bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske. tim 3: Ekonomije pod okupacijom. Bojan Simi} Institut za noviju istoriju Srbije. Radilo se u grupama i u~esnici imali priliku da izraze i obrazlo`e sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enim razmi{ljanjima. maja. odre|uju saradnike za pojedine teme. Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. na kojoj je odlu~eno da se formira {est istra`iva~kih timova. uklju~uju}i i Rusiju i zemlje Isto~ne Evrope. Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika. [vajcarske. Poljske. tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hri{}ana. napi{e jedinstvena istorija Evrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate. Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. Na projektu je anga`ovano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja.

Ve}i deo u~esnika ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). Ideologije.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. komunisti~ki nacionalni koncept (Nikola @uti}). mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „narodne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}). Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci). Beograd – Sombor. ud`benicima i umetnosti u posleratnoj Srbiji. pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istra`ivanja iz oblasti politi~ke i vojne istorije. Podr{ku u organizaciji pru`ili su Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. Pored toga. o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istoriografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca). Tema skupa je {iroko postavljena. Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor. U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ine obele`ava {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{izmom. bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje. Ministarstvo kulture Republike Srbije. istoriografiji. u~estvovalo je i pet saradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije. U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata (Mom~ilo Pavlovi}). 4 – 6. Bugarska. sa tendencijom da se ne istakne sam rat i njegov tok. Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{losti u Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}). pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata (Neboj{a Popovi}). o obele`avanju Dana pobede u Srbiji 287 . maja me|unarodni nau~ni skup u Somboru pod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. prelazak armije u mirnodopski `ivot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanje od ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara). do 6. Tako je. Ideologije. ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitak Srbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. maj 2005. Istorijski institut Ma|arske akademije nauka u Budimpe{ti. iskustva. Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnika instituta. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Istorijski arhiv Sombor). Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju. {tampi. doktoranata i postdiplomaca iz Beograda. propagandi. pokreti. iskustva”. predstave i slike u stvarnosti. posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo (Nata{a Mili}evi}). Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. o slici Nemaca u srpskim ud`benicima posle rata (Vladimir Ivanovi}). Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridru`io obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja organizuju}i od 4. a me|unarodni karakter skupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija. pokreti. o kultu Dra`e Mihajlovi}a (Milan Terzi}). o slici neprijatelja i saveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin). istra`ivanje stradalih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}). situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja). Muzej genocida. Vojnoistorijski institut. jugoslovenski koncept nesvrstanosti (Dragan Bogeti}). Takav pristup je omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima.

Na ovoj konferenciji u~estvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda. o vaspitavanju dece nema~ke nacionalnosti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}). Sveti Stefan. (Dragomir Bond`i}). New York. novembra 2003. (Ivana Dobrivojevi}). Zima. Treba na kraju pomenuti da su gostoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim znamenitostima. A. o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampi posle rata i posle 1948. postavljena pitanja. F. Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su interesantne i korisne diskusije. Du{an Bajagi} Institut za noviju istoriju Srbije. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. 13 – 16 maj 2005. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu- 288 . Washington DC. U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i njihovo ulogu u okon~anju rata (V. pored toga {to je dao doprinos obele`avanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji. V. Odr`avanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars. Mo`da ne}e biti pogre{no ako se ka`e da je ovo nastavak saradnje koja je po~ela na skupu „Velike sile i male dr`ave u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije) odr`anom 3–4. a delegacija u~esnika skupa je posetila i polo`ila venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici. International Center for Advanced Studies-New York University (Njjork). o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi i nebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks BergholcToronto). ponu|eni odgovori i rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku. Organizatori: The Cold War Studies Centre-London School of Economics and Political Science (London). Garabedjan). V. do 16. Zemskoj. N. zasnovane na arhivskim istra`ivanjima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima. USA i The Ford Fondation. V. U maju mesecu od 13. u Republici Hrvatskoj. na momente intenzivne. ove godine na Svetom Stefanu odr`ana je me|unarodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. Glavne teme referata. pokretima i iskustvima iz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije. postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama. posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu. ali stalno u akademskim i stru~nim okvirima. USA. Alekseev. tokovi diskusija. Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). Mo`e se re}i da je me|unarodni skup u Somboru.

Maroka i Al`ira od Francuske je tra`eno da pristupi mirnom re{avanju ovih problema. Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. jer je isticala antinuklearni princip. Konferencija je odr`ana u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razmatranjem. Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. do 24. aprila 1955. Za Jugoslaviju }e kasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta. Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah. Osudi „sovjetskog kolonijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE. Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. borbu protiv kolonijalizma. Bandun{ka konferencija usvojila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile na razoru`anje. Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|e me|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. Izlo`ena su {esnaest referata. Prvi referat dr`ao je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao izazov hladnom ratu. ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnom okviru. U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje. {irenje procesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike. Vladislav Zubok u svom referatu („The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) ka`e da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku. „Non – Alignment in the Cold War”). Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan. U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svet ostane bipolaran. Pojedine zemlje kao {to su Kina. odnosno nadu da se Tre}i svet mo`e promeniti na bolji na~in (Mick Cox. Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the 289 . u okviru koga funkcioni{e „Program za istoriju hladnog rata”. emancipaciju nacija. Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odr`anoj od 18. Japan je bio zemlja koja je izgubila rat. Od pojedina~nih pitanja konferenciju je obele`io indone`ansko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnog dr`avljanstva. jer je na taj na~in ostvarila zacrtane dr`avne projekcije. i tada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. u Indoneziji. „Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States”).INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. „Indochina and Bandung”). dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson. ali ne i poziciju vode}e ekonomije. Dragan Bogeti} je u referatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”) istakao veliko uva`avanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privr`eno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. godine u Bandungu. Indija i druge imale su va`nu ulogu na Konferenciji. a po pitanju Tunisa. Podr{ka je data Arapima Palestine. samoopredeljenje naroda. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO).

Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike. a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje knji`evnosti. Hadiz ka`e da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su pro`eti te{kim i napornim radom. ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. demografskog. Dragomir Bond`i} i Slobodan Selini} dali su vi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav- 290 . U momentu kada je usledio porast tenzija izme|u Indije i Kine. osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potra`i podr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. Ljubodrag Dimi} pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. sagledavanje ekonomskog. Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je tra`eno ne{to lo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim. Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih. Ipak. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti. Nehru je osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj. jer je to do`ivljavano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non-Alignment). nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. Razmena kulturnih sadr`aja bila je u razvoju uo~i Beogradske konferencije. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti. koncerte filharmonije. Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu u Indoneziji. ^injenica je da je Nehru bio prili~no naivan u vezi namera koje je imala Kina. godine. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju. Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non-Alignment”). Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudila ga je da se pridr`ava politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of Nehruvian Non-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). a naj~e{}e kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnih zemalja. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog. On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju nau~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”). jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative („Tito's Two Trips to Asia and Africa. Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. 1954 and 1958: The Shaping of the Non-Aligned Movement”).

Neke od ideja ponudili su i ostali u~esnici skupa. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. istorija mentaliteta. religija. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim nastojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta. Mileti} Institut za noviju istoriju Srbije. U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro predava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedavaju}eg. D`im He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dr`ava prema Beogradskoj konferenciji 1961.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. ideja itd („Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”) Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). Aleksandar R. nom mnjenju. definisanje zna~aja koji je imao Egipat. stereotipi. generacija i drugo. Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju. institucije. Konferencija je pru`ila SAD uvid u unutra{nju jugoslovensku stvarnost („John F. kolektivni portreti vo|a. \or|e Borozan u svom referatu je izneo vi|enje o Prvoj konferenciji {efova dr`ava nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. Od konferencije se o~ekivalo da na njoj progovori Azija. Kennedy. 26 – 29. and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference”). Predlo`ene su jo{ neke zanimljive teme: degolizam. maj 2005. strah i sli~no. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sa biv{eg jugoslovenskog prostora. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. pozdravljano je antiblokovsko raspolo`enje („The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio”). Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima. i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih promovisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries. Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu. Kontrola populacija se posmatra kroz mre`u me|unarodnih institucija. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog 291 . Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{tvenih nauka i arhitekture. ulogu Kine u Tre}em svetu. Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog `ivota u Jugoisto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istra`ivanja. Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. pozitivan element i doprinos miru. ideje. Belgrade 1961”). vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom terminu njihovih predavanja. George F. Beograd. bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. Kennon. socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije.

arhitektonske. demografske. antropolo{ke. Filozofski fakultet iz Beograda i Udru`enje za Jugoisto~nu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena. me|uetni~kih interakcija. Veliki trud oko organizacije Konferencije ulo`ili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer. sporta. sociolo{ke. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije. Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnoj publikaciji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Za u~esnike skupa bili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini grada Beograda. odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. kulturolo{ke. profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udru`enje za antropologiju Jugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology – INASEA). Radni deo konferencije odr`avao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu.. a predavanja su dr`ana na engleskom jeziku.. na Balkanu: istorijske. turizma. 292 .

prikazi. str. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. veli~ina slova 12.d. tabele. Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili na INISªptt. str. rezime i spisak literature). 293 . I-III. Beograd 1997.Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. prored 1. U fusnotama. Beograd 1998.: kurziv Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}. Svi prilozi (~lanci. Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku.23-60. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora. gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata. "Josip Broz. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}. 1-4/1998.yu Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: kurziv Naziv ~asopisa: kurziv Isto: kurziv n. i instituciju u kojoj radi.44. 7 za prikaze. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955-1956". Tokovi istorije.5. Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i uz disketu. Isto. uz jednostruki prored. Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote. str. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10. I/235. Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i.

7. Latinka Perovi}). Citiranje novina: J. Zagreb 1968. str. str. str. 25 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 2. "Porodica i njen vaspitni zna~aj". Section 18. (ur. Savezno izvr{no ve}e. 2003. Hri{}anska misao. veka. 130-783-1259 (dalje ASCG. Srbija u modernizacijskim procesima 19. www. Polo`aj `ene kao merilo modernizacije. SIV).36-41. 529. "The Handmaid's Tale in the context of the USSR". Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}. i 20. g.u. Citiranje iz encikolpedija: "Srbi". (dalje AS). Nau~ni skup. Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a. Beograd 1940. "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)". Arhiv Srbije i Crne Gore. VI. 1-2. 9. Beograd 1998. Jovanovi}. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije.arizona.edu 294 . Citiranje sa World Wide Web: Carrie Mc Laughlin. Enciklopedija Jugoslavije.