Tokovi Istorije 2005 Br.1

TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi} Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial board Dr Dubravka Stojanovi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton) Prof. dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Aleksandra Ra{i} Radosavljevi} Prevodi na engleski Dr Zoran Janjetovi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles
Prof. dr \or|e STANKOVI] VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A Oratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Mr Ljubomir PETROVI] JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI Yugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mr Sonja DUJMOVI] SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Bojan SIMI] O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE About Refounding of the Newspaper „Samouprava” on 20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dr Milan TERZI] JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81 Dr Katarina SPEHNJAK PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR „[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 „[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Vesna \IKANOVI] JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948 Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prof. dr Jan PELIKAN NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160 Dr Mom~ilo MITROVI] ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography
Dr Dubravka STOJANOVI] LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources
Dr Mile BJELAJAC NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944. General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques
Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Moderna srpska dr`ava 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255 Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004. (Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve, Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

. . . . . . . . . . . . . . . . 291 . . . Sveti Stefan. . . „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. . . . . . . 284 Mr Slobodan Selini}. . . . „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. . . . Beograd – Sombor. . . . . 25 . . 283 Sonja Petrovi}-Todosijevi}. . . 279 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. . . 27–29. . . . . . . Dragoljub Jovanovi}: tekst D. . . . . . . . KONFERENCIJAMA. . (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . 4 – 6. . . . . . . . .Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. . . . . . . maj 2005. . maj 2005. . . Brno. mart 2005. . . . . . . . . workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar. . pokreti. . . . . . . iskustva”. . . . 13–16. . . . . . . . SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. . . . Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. . . . . . . . . . . . Mileti}. . . . „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. . . . januara do 30. . . . . . . . Beograd. Beograd 2004. . . . . . april 2005. 18. . 26–29. . . . . . Helsin{ke sveske. . . Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . . . . . . . . . . . . . . . Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. . . . . Amsterdam. . . . . . . . . . . . . . . . . . „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. . . . godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. . . . . . . . juna 2005. . . . . . . . br. „Social (Trans)formations in East-Central Europe. . 288 Aleksandar R. . . . . 285 Dr Radmila Radi}. . . . . . Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). . . . . . . . . . . 287 Du{an Bajagi}. . Sofija. 1918–1968”. . . . . . . . . . 273 NAU^NI @IVOT / Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1.27. Var{ava. . . . . . . . . . mart 2005. april 2005. . . . . . . . „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”. . . . Ideologije. . 286 Mr Dragomir Bond`i}. . . . . . . 285 Bojan Simi}. . maj 2005. . . . .

. Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignuti visoki nivo prethodnih brojeva. metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis. ali i da u skladu sa mogu}nostima dalje sadr`ajno. godine. redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi u novom sastavu.UZ NOVU REDAKCIJU Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1. januara 2005.

Izdava~: Institut za noviju istoriju Srbije Beograd. Trg Nikole Pa{i}a Tehni~ki urednik: Dobrica Vulovi} Ra~unarski slog i prelom: Radmila Zdravkovi} [tampa: SD Publik Beograd. Kneza od Semberije 12a Tira`: 500 primeraka .

ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova o`ive. u doma}im i stranim arhivama. dr`avnik i diplomata.1)(091) VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}a koje je dr`ao na politi~kim skupovima. dr \or|e STANKOVI] Filozofski fakultet. pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milovan Vitezovi}). politi~kih protivnika. I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni 9 . godine. Nikola Pa{i}. To je bio jedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane partijskih drugova. da kao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet pojedina~ne nau~ne biografije. Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa prohujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije. zapo~eli nau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili. strana~kim zemaljskim konferencijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. publicista i nau~nika.2) 808. jo{ za `ivota je bio predmet nau~nog. nego u istra`iva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke. i to vi{e puta istakli. u dve dr`ave u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili u pro{lost.^LANCI Articles Prof. (093.5:32 (497. publicisti~kog i knji`evnog „prou~avanja”. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracije i vi{e nacionalnog romantizma u knji`evnosti (Dobrica ]osi}). Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta dela pojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upleten pola veka. Savremenike je fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije i Jugoslavije. Kada smo 1972. u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malom broju radova o njemu li~no. ali skromno i oprezno. Beograd UDK 32.929 Pa{i} N. koji su po~eli da boja`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom. svestrani politi~ar. publicistici (Vasa Kazimirovi} i \or|e Radenkovi}).

do 1903. pojavila se knjiga Nikola Pa{i}. tre}i tom. Ponajmanje imamo predstavu o govorima koje je dr`ao. pa i samog Nikolu Pa{i}a. u uslovima izmenjenog unutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije. bili zasi}eni srpskim velikanima. kako u politi~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. U isto vreme. mladi ruski „Pa{i}olog”. ~lanci i govori (1872–1891).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Koliko je. prodata u pretplati za godinu dana! Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je. opet se tu na{la izdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997. priredila je Latinka Perovi}. Posle je i{lo relativno lak{e. za period 1914–1926. Pisma. ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”. godine. I sami smo se zatekli na pola puta. NIU „Slu`beni list”. Ali. godine 1995. od arhivskih ustanova do porodi~nih ostav{tina. u tira`u od dvadeset pet hiljada primeraka. Beograd 1995. jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. a beogradskom „Nolitu” ~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samo naslov knjige. znatno te`e. pisac ovih redova. Posle Drugog svetskog rata. za godine 1903–1914. Da se objavi na{a. Beograd 1937. u jugoslovenskoj istoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u. Prva dva toma. Trebalo je da protekne skoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritet bez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt” srpske i jugoslovenske istorije. kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena. do 1926. godine. sa primesama politi~ke rigidnosti i autoritarnog politi~kog re`ima. u toj knjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. Ali. u~iniv{i pravi izdava~ki podvig. koju su priredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin. pak. autor ovih redova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Narodnoj skup{tini. u {tampi i posebnim publikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijska nauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celine koja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. Po{to su „nau~no tr`i{te”. objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odr`anih u Narodnoj skup{tini od 1878. vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” mo`e se videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a. To je bio prvi i do 10 . ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodne skup{tine. zagreba~kom „Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio. Dubravka Stojanovi}. I. koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. U vreme do 1941. ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna~aja. pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih po jugoslovenskom prostoru i celom svetu. Posebno se izdvaja knjiga Nikola Pa{i}. me|utim. za razdoblje od 1878. Nikola Pa{i} je bio obele`en kao glavni predstavnik „velikosrpskog re`ima” i poklonika monarhizma. koju su priredili Milan Stojimirovi}Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}. i 1998. a ~etvrti.

u kojoj se. U prvom razdoblju. koliko smo uspeli da doznamo. Kada to ka`emo. kao i nepoznata sudbina arhive Narodne radikalne stranke. nalazi oko stotinu razli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u. bilo politi~kih bilo li~nih. izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu. a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima. u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotine dvadeset puta. prionuli smo da istra`imo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. tako|e. posebno njenog Glavnog odbora i Poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini. na javnim zborovima odr`avanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora. ti govori imaju obim od „samo” 914 strana. U inostranim arhivima i dalje se ljubomorno ~uvaju li~ni dosijei. Njegovi govori i `u~ne debate iznosili su ~ak 1. u kome je skoro stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. a nama da iskora~imo sa prethodnom raspravom. Nepoznato je. u kome je po cenu vlastitog `ivota stvarao prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku. „predsedni~ke arhive”. znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. pomo}i budu}im istra`iva~ima da nau~no prodube i sa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost. po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da se radi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj. Nau~ni zaklju~ak se i sam name}e! Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamo ovu „dru{tvenu instituciju”. sa kojima je odr`avao prepisku. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska literatura i {tampa”. Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tini istupao 552 puta. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a tada jedini. na raznim sve~anostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje. za istorijsku nauku anarhi~nom dobu. koliko se izvora nalazi u vlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom. koji }e.486 strana objavljena su 772 njegova govora i u~e{}a u debatama. rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji.572 strane i to za osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. hrabro se bore}i za uvo|enje parlamentarne demokratije. ve} i u evropskoj i svetskoj istoriji. U nedostatku izvora. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo. Na 2. uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijih govora. nadamo se. da ta li~nost – Nikola Pa{i} – zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. za vreme Kara|or|evi}a. pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a. rasutih po celom svetu. posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti. iako se radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji i Jugoslaviji. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nim ostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a. U drugom razdoblju. odlo`enim u tzv. [tampani.\. mislimo na one te{ko}e koje stvara odsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a. 11 . pedantno formirani od strane raznih obave{tajnih slu`bi.

U takvoj situaciji. pukih politi~kih objekata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo stotinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a. koji ve} tri decenije istra`uje li~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a. godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih 12 . Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematski problemi bile preto~ene u knjige. Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da je Nikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907. ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotine do sada neobjavljivanih govora. policije i vojske. ne samo nau~nog zadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe. strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim manifestacijama. ~ak i radikalskim glasilima. koje je dr`ao na politi~kim skupovima. uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilema u smislu kriti~kog pristupa. autor). a u javnost iza|emo sa obimnom studijom. unapre|enja politi~ke kulture i tolerancije. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi. S obzirom na istra`iva~ko iskustvo. To su oni.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koje smo prou~avali poku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govora u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov. kazali bismo. autor ovih redova. na na{e iznena|enje. godine i da ta njegova dru{tvena analiza delovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao ~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907. Za{to? [ta mo`emo da ka`emo o govorima politi~ara. da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti. nismo se nadali da }emo imati veliki uspeh. u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu. gotovo na rubu falsifikata. Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patrijarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op. I. dr`avnika i diplomata kao istorijskom izvoru? Kao prvo. pre svega do sada nepoznati govori. njihov sadr`aj zavisi od toga koju poziciju govornik dr`i na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program. ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernih dru{tvenih struktura i politi~kog sistema. nekoliko autografa govora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima pojavili su se u javnim. zaokru`en istra`iva~ki problem. u druga~ijem obliku i sadr`aju. Naime. Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastije Obrenovi}. a dostupno nauci i publicistici. doneo je odluku sa kojom mora da se pomiri svaki nau~nik suo~en sa istra`ivanjem ovako velike li~nosti – da istra`ivanja treba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano. stvorio politi~ki subjekt i va`an. postaju}i polazi{te za generacije koje dolaze iza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enje jednom davno postavljenog nau~nog zadatka.

zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina. modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elu beogradske op{tine. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sa dana{njim. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tena formulacija narod jo{ uvek. da je radikalna stranka u~inila uspeh. li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a i Adama Bogosavljevi}a. a iza{ao potpuno osedeo. „zavereni~ke”. slobodu zborova i udru`enja. nije mogla da otkrije to revolucionarno 13 . Govore}i u Skup{tini. ~uvaju dr`avne granice. autor) i {ire}i svoj program. ja~anju me|unarodnog ugleda i kapaciteta mo}i jedne male dr`ave i jednog malog naroda. koji su izvojevali slobodu. zahtevala je slobodu {tampe. da je radikalna stranka od podanika. daju dohodak i hranu za varo{ane. On zna bespristrasno da upotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana. to je narod sam. da dr`ava ima korist. godine. Evo {ta. koji mogu da savremenom nau~niku pru`e uverenje o zaista realnom progresu ~ovekovog bitisanja. te poslanik u Petrogradu. koji nisu imali prava. one dr`ave kora~aju putem stalnog napretka i razvitka. stoji u njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po nauci dr`avnoj i filosofskoj (sic!). i to. bra}o. pi{u}i za novine. on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost. modernizaciji i napretku dru{tva. Ivanjdanski proces i okivanje lancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom i kosom. Pa{i} je – koriste}i se dr`avni~kom mo}i. obi{ao 43 od 44 okruga! – op. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a godina XIX veka – op. Zato je i buknula Timo~ka buna. u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i najmudriji upravnik jednog naroda. „pobunjeni~ke” i opasne po re`im. me|utim. a zatim devetomese~ni zatvor. u kojoj je postao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine. Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora. onda }ete videti. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”. Otud onoliko skup{tinskih govora. obilaze}i izborne okruge (jednom je za izbore.\. u kontekstu drugih. li~nu i imovinsku bezbednost”. sebi~nost i podlost. otud onoliko vlastitog `rtvovanja po cenu `ivota. otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”. Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i naju`i centri mo}i u Srbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komunaru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj konferenciji Narodne radikalne stranke 1882. stvorila slobodne gra|ane ustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito formulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku promenu Ustava. on zna da uzdigne po{tenje i vrline. izme|u ostalog. a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferu evropejsku”. u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog `ivota oseti „boljitak”. na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje. u fazi osnivanja stranke. iza kojih je sledio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju. op{tinsku samoupravu. diplomatskim vezama.

Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve. radu i rodoljublju. do 1926. po radu i po`rtvovanju. i punio je ko{eve ranom. Drugi va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora le`i u odnosu strukture i sadr`aja govora prema auditorijumu. Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom. staje smokom. pivnice vinom i rakijom. mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srpskog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva? U razdoblju od 1903. stvorio je ovu dr`avu krvlju. vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljim oru`jem naoru`a. prilago|avaju}i pri tome govore svojoj dr`avni~koj misiji. unapre|uje znanjem i iskustvom. ali bez militarizacije. koju je stvorio sam prosti narod. u njima je polako razvijao dr`avnu politiku i nacionalne ciljeve u skladu sa legalisti~kim evropskim merilima. Gunjac i opanak radio je neumorno. prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbli`i i promet olak{a. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to njegov narod: „U Evropi nema naroda. po{tenju. Gunjac i opanak. Gunjac i opanak – a to je narod srpski. da bude najve}i gospodar u svojoj zemlji”. ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. snegu i mrazu. Zar je Nikola Pa{i}. Konstante u njegovim govorima tako|e su se promenile: interes naroda. ~uva je `ivotom i imanjem. Gunjac i opanak zaustavljao je divlje horde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju. tako i po ki{i. Gunjac i opanak prelazio je brda i doline. tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. da po njoj sloboda. a to je kao {to rekosmo. Gunjac i opanak ~uva stra`u na granici. Jer nema u Evropi nijedne dr`ave. koji bi vi{e zaslu`io da bude neograni~eni suveren u svojoj dr`avi kao narod srpski. policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. razvoj demokratskih parlamentarnih institucija. 14 . interes nacije u celini. jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja Svetozara Markovi}a. Podr`an od naroda i drugih centara mo}i. podigao je i stvorio ovu dr`avu i on treba po pravu i nauci. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnog turskog gospodstva. Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davao sudijama da mu pravdu dele. sudove. da ih `itom i p{enicom zaseje. ja~anje ekonomske i vojne mo}i. pravda i jednakost nikne. reke i polja. prosveti da obu~i mlade` nauci. narodnja{tvo. kako po najve}oj `ezi. odr`ava je znojem i trudom. U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88% selja{tva. ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{e narodne dinastije”). jure}i neumorno od jednog bojnog polja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili. narod srpski. kr~e}i polja i lugove. odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi. ambare `itom. razna nadle`atelstva. u vreme uvo|enja parlamentarne demokratije. Gunjac i opanak podizao je {kole.

\. njegovi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor. „bilo je i takvih `alosnih slu~ajeva. a u ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni. bez obzira na auditorijum. [to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku. nikada ne dozvoljavaju}i da mu govore pi{u drugi i menjaju im smisao. koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argumentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je. Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ciljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dr`avne i nacionalne ciljeve”. pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i. decembra 1879. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pridobijao slu{aoce. doveo je predlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javno svojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za njihovu dobrobit. pojavama kuge. spadaju u najbolje koje je odr`ao mada bez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme. godine. Govorio je o padu nataliteta i velikom broju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke. Tre}i va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li on donosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja. 8. „tukao je uspe{no opoziciju”. U tom svom govoru o bud`etu i Zakonu o narodnom sanitetskom fondu. svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. on je prona{ao niz kontradiktornosti. 15 . ali i neki njegovi govori u Skup{tini. ali se to podrazumevalo. Nikola Pa{i} nije bio briljantan govornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vrednujemo. „U mome kraju”. znao je da i bez toga. ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno uka`u na namere Srbije. sve vi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me|unarodne subjekte. sem toga. {to je najva`nije. Govore je sadr`ajno tako oblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih saveznika”. Ako se radilo o opoziciji. Prvi govor koji je Nikola Pa{i} odr`ao u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}u i najbolje poznavaoce „bud`etske politike”. na primer. Iako je po profesiji bio gra|evinski in`injer. koje je bilo istorijski ta~no. da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez. to je ~e{}e ponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slobode” i „ekonomski boljitak dr`ave”. Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i pred bira~ima. kazao je. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. pomanjkanju lekara. Tim ubojitim oru`jem. Pose`u}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbe svoje politi~ke stranke. da li je inovativan. Tra`io je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona. Ali. Nikola Pa{i} je. bilo bud`etsko. koje su oni na poklon dobili”. padu cena poljoprivrednih proizvoda i oblicima nasilnog napla}ivanja poreza. odnosno za sve ono dobro {to su Srbija i Jugoslavija postigle. stru~no i sadr`ajno pripremi govor. ina~e programskog karaktera. Bio je majstor skup{tinske debate. sebe nikada nije pominjao.

Time je {titio suverenitet dr`ave. na kraju. Kao istorijski izvor govor. koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika. mo`e da ocrta personalne karakteristike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. na vrhuncu mo}i. Srbi gotovo divinizirali. Ako je. mentalitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije. snagom argumenata i „zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog nam neprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili. izra`enu u brojnim govorima. nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbije ili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. isto kao ortodoksni muslimani i katolici. te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili „izbiti revolucija”. govorio o spoljnoj politici. beogradski i ma~vanski okrug. U vreme Kara|or|evi}a {irio je svoju harizmu i uticaj dalje na zapad – po`areva~ki. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike ~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”! Saveznici su to znali da cene. Retko. da iznesem ~injeni~ko stanje!”). U jugoslovenskoj dr`avi to je ~inio najpre u sremskoj `upaniji. a kada su povremeno napadali njega ispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga {to ja ne mogu ovde. mada se u govorima prime}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima. Uvek je bio spreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku. u kojoj je nadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Nikada nikoga nije li~no napadao. Upravo zato {to im je Pa{i} tako govorio! U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~ke kulture. Ponekad. potom u skopskom okrugu. a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost. u trenucima op{te katastrofe. bio je jedini srpski politi~ar. dakle. iz dr`avnih interesa. Otuda nije nimalo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje~arskom okrugu. ma koliku `rtvu njihovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju. znao je da ka`e. sklopiti separatan mir ili upotrebiti „prejaku re~”. Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e. prilago|avaju}i im sadr`aj i „jake re~i” u odr`avanim govorima. Umeo je da proceni ja~inu „kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”. Za `ivota i dugo posle smrti. Nikola Pa{i} je upravo po tome bio najpoznatiji. obra}aju}i se velikim silama. dr`avnik i diplomata koga su cenili po odr`anim govorima i koga su zbog njihovog sadr`aja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci. a muslimani i katolici iskreno po{tovali. pak. u Bosanskoj krajini u kojoj su ga. u kome su ga dobro poznavali. Semberiji (posebno Bijeljini) i.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kratak i jasan. vi{e je }utao. U diplomatiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek. po svedo~enju brojnih izvora. „na{i saveznici su radili na svoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku toleranciju u Jugoslaviji. Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio sna`an argument. mnogi obi~ni ljudi i tre16 .

bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nikada nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. slu{aju}i ga. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nije bio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zveni politi~ari. uti~u}i na op{te shvatanje da je bio lo{ govornik. Pouzdanost takve {tampe kao izvora zanemarljiva je. {to se ti~e Nikole Pa{i}a. njegovim stavovima i delima. uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. „Pravda”. nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi. U njima. a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih listova). nalazili mesto u osje~koj „Stra`i”. Nikola Pa{i} je. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”. me|u „poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. {to potvr|uju brojni strani listovi koje smo prou~ili. Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru ka`e i „va`ne stvari iz domena dr`avne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog odgovora. pogotovo zato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „`aoka naopaka i nesre}na” na njegov ra~un li~no. glavnog kontrolora strana~ke {tampe. kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”. list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a. To su bila precizna i ta~na na~ela dr`avne politike. {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no.\. nije prenosila „Samouprava”. zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dr`avom mladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”? Kao istorijski izvor govor. Bulevarska. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa{kvile”. otuda {to je Lazar Markovi} u svojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom karakteru „Politike”. Zato su. me|utim. Vi{e se moralo naga|ati iz onog {to nije rekao. me|utim. be~kere~kom ili pan~eva~kom „Banatskom glasniku”. Konsultuju}i i prou~avaju}i jedino ovu {tampu. ali je nu`no da se i ona bude prou~ena budu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju na odre|ene dru{tvene elite. nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo17 . nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceo govor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji i Hrvatskoj. tu je bio i Dvor. tzv. Ne znamo da li je to bila njegova `elja ili odluka dr Lazara Markovi}a. na primer. „Vreme”. pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu. koji je uglavnom pisao sa negativnom konotacijom. Neke govore. do krajnosti neukusno i maliciozno. po`areva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”. Na drugoj strani. Naj~e{}e. preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovarali tamo{njoj strana~koj politici. me|utim. Pre }e biti ovo drugo. ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra{njosti. istra`iva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole objektivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u. „`uta {tampa” nije ga cenila kao govornika. glavni organ Narodne radikalne stranke. mo`e mnogo da ka`e o javnom mnenju.

U svojim monografijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravolinijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika. Kada je u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta). novembra 1890. U navedenom kontekstu. Insistirao je da „poslanici iz 18 . vikao je i smetao me je da govorim”. nije se ustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”. a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacijama iznevere „parlamentarni red”. kao i poslanik Deni}. Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. premda je to bilo izme|u mene i njega. prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebno isticala osje~ka „Stra`a”. o problemu govora moglo bi se razmi{ljati i kao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu. prihvatili su izvinjenje. uredno „pla}aju poreze jer je i to jedan od uslova da neko mo`e uop{te biti poslanik”. kao predsednik Narodne skup{tine (1889– 1891). me|utim. upravi”. Sutradan po odr`anju govora u Narodnoj skup{tini od 8. stavljaju}i uvek interes partije iznad interesa i mi{ljenja pojedinca. zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”. pokazuju}i li~nu odgovornost. decembra 1879. Najnoviji izvori. 71 Ustava morao je da pru`i izvinjenje. a naro~ito da. trpeljivog u debatama i govorima. Samo svojom ve{tinom govora. u Poslani~kom klubu je zadobio ve}inu da se podr`i predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorene dve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednu filologiju. godine pisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}. I Skup{tina. godine prvi je u Narodnoj skup{tini postavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Makedoniji. „’]uti nitkove!’. jer nisam imao nameru da mu to ka`em”. predsednik suda u Vranji (Sic!). bio mnogo osetljiviji i `ustriji. Te 1889. Jedini izuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor za dr`avne finansije”. daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka u skup{tini ja izjavljujem da ako g. pokazuju da je u mla|im godinama. Po povratku iz emigracije. i ja ga molim da me izvini. znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisan u svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. pisao je dalje Nikola Pa{i}. godine upozorio poslanike kako treba da se „dr`e strogo zakonitosti”. Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnu re~. i Skup{tina sva nije ~ula”. koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru{tvenu mo}. u fazi razvoja parlamentarne demokratije. Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optu`i za nano{enje javne uvrede.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. I {to se dogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”. onda verujem da je to za njega uvreda. kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l. taktikom i „jakim argumentima”. Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne biraju u vi{e skup{tinskih odbora. koji je blizu mene sedeo.

Iz svega {to smo izneli mo`e se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govorni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~e stranke u cilju modernizacije Srbije. godine tra`io bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kao prestonice” i njegovo ulep{avanje. navode}i kao primer „Pe{tu. tako je „brusio sebe i u~io druge kako se govori i pode{ava govor”. podizanja op{te politi~ke kulture. Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda. Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine. januara 1892. „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”. a u svojim predlozima bio konkretan i tra`io precizne odluke. op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dr`avne knjige”) i bonifikacije zemlji{ta. Tako je. Bukure{t i Sofiju kao prestonice susednih dr`ava”. Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio da bude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodne skup{tine. o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela. „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan u Narodnoj skup{tini. malo se mo`e saznati o njemu kao „operativnom dr`avnom ~inovniku”. po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice. podneo izve{taj po kome je Odbor re{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulici ne moraju podizati dvospratne zgrade. kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarne demokratije u Srbiji. generalu Savi Gruji}u. na sednici od 18. b) da se u ulici Knez Milo{evoj podi`u zgrade po tipu vila pod tom pogodbom. gradnju lokalnih i regionalnih puteva i `eleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!) dobara”. autor) „ne sme javno me{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika). ali i svoje stranke. Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja (kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”). u vreme kada je predsednik bio Nikola Pa{i}. Po se}anju savremenika. a sve to radi postizanja prakti~nog cilja. prema zapisniku koji je redovno objavljivan u „Beogradskim op{tinskim novinama”.\. Najpre u Poslani~kom klubu. na primer. koje potpuno odgovaraju 19 . posebno kod njegovog „gunjca i opanka”. godine. da je imao ose}aj za potrebe dr`ave. marta 1897. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu u skup{tini i stranci”. da se ne povla~e iza sadanje regulacione linije. `ale}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” ne vr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost. ne samo da bi {irili i u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak `eli i zahteva od svoje vlade”. te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom. Tako|e. a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini. Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo i to da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”. prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu. u Poslani~kom klubu je u nekoliko navrata izjavljivao „da vi{a dr`avna vlast” (kralj – op. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Poslani~kom klubu.

na zapadnom Vra~aru. Kad se ovo re{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”. nameri i propisu ~lana 22. pisati u ime stranke {ta ho}e. U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formirao svoju prvu vladu. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!). Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i. jer se nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama. Me|utim. Nikoli Pa{i}u. On je revolucioni. ubrzo potom {tampan kao „poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane. prema originalnom zapisniku. iz pozicije koju je zauzimao. On poziva skup{tinu na ga`enje ustava. dostojanstvo vlade i skup{tine. v) u ulici. ali samo iz kluba. Prema istom zapisniku.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ponovo uzimaju}i re~. pored obave{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvijaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastaviti kabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu. U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stanojevi}a pod naslovom „Pismo narodu”. jo{ uvek 20 . Poslanici vi{e nisu imali izbora. zak/ona/ gra|evinskog. da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {to vi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). Govori o tome. Klub treba da objavi da ni najmanje ne sau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu – Dragi{i – da ka`e: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”. Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ drasti~nijoj formi. godine. vrlo odlu~no i beskompromisno. februara 1891. nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. predla`u}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu na su|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. nastojao da u svojim govorima i stru~nim izve{tajima. objavljen u „Novom listu”. februara 1891. disciplinu u stranci. Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam. Na sednici Poslani~kog kluba odr`anoj 24. u kojoj je Piro}an~eva vila. koja bi sama sebi potpisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. na svoju ruku. „demokratizuje urbanizaciju” i modernizuje Beograd po ugledu na druge prestonice. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”. Nikola Pa{i} je zahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme poslani~ki imunitet. Nikola Pa{i} je. Govorio je jo{ jednom. zabele`eno je u zapisniku. Mo`da bi se moglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}. objavljenom 8. kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslanika Dragi{e Stanojevi}a”. ni to nije bilo dovoljno. me|utim. Radikalna stranka ne mo`e nikako biti solidarna sa pomenutim proglasom. Navodi koji su predmeti najnu`niji o kojima je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. godine bez znanja i odobrenja Poslani~kog kluba. da se ne moraju podizati vile”. Nikola Pa{i} je opet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne mo`e sam.

Za~udo. Stranka je u sudbonosnim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. konstatuju}i samo „da je njegovom odstupanju uzrok njegov `ustar temperament. Poslani~ki klub se pre}utno slo`io sa ovim tra`enjem. godine. u svom govoru u Poslani~kom klubu osvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a. Obojica pomenutih prvaka stranke. U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba. s tim u vezi.\. me|utim. koji je ina~e iste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci `estoko napao i stranku i njenog {efa. na primer. da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a. ne samo u Klubu i Narodnoj skup{tini ve}. opet je tra`io „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) ili ne”. a ne nikako politika u stranci”. godine. njeni osniva~i. pre svega. mo`e do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajedno ste}i poverenje stranke”. koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}. Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~kom klubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. Ne otvaraju}i diskusiju. jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kih poslanika. Ali. godine ponovo „uplovio u politi~ke 21 . zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i da imaju na umu re{avanja u skup{tini”. nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru i odlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje su mogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. Nikola Pa{i}. teraju}i vladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima. Ako bi se Ranko (Tajsi} – op. on se sam izjasnio da je opozicija i sam je iz kluba iza{ao. „ugledni i po{teni doma}ini”. marta 1891. mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako se po{tuju partijska na~ela. a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke. Kada je posle 1903. januara. januara 1892. godine i uverenja kako }e od sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”. u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici i Pa{i}evi bliski saradnici! Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentata uveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i. Znaju}i. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo da se sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. ako je voljan da pomogne stranku radikalnu. s toga je mi{ljenje da Ranko. Nikola Pa{i} je za potpredsednika narodne skup{tine predlo`io „od svoje strane da se bira dr Laza Ili}”! Ve} slede}eg dana. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba. napravio je blagonakloni kompromis. autora) to bi bilo ubita~no za stranku. karakter njega samog i njegovih govora. ponovo pokrenuo isto pitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. u {irokim slojevima selja{tva. 16. odr`ane 15. navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenju stranke.

Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijatelje u nedoumici”. ovom prilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentacijama. u kome je tra`io podr{ku za zajam za naoru`anje vojske. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eo je da prvo menja sebe i svoje poglede. Spoljna situacija se komplikuje. sa mnogo parlamentarne ve{tine. na primer. bilo o trajnijem usmeravanju spoljne politike Srbije. „koji nema reputaciju dobrog govornika. sve vi{e ga je cenila. Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo ~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene `elje da se na izvestan na~in prekine s pro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolucionarnom narodnjaku”). vrlo zbunjena. kojima se kraj njihovog re{enja ne mo`e providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti predskazati – rukovodim se `ivotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radim prema prilikama koje su se sada slo`ile. napisale su. On je spoljnu situaciju ocrtao tako. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje. Tako je. jakobinskih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora. a evropska diplomatija. Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. koje su svojom te`inom izvanredno impresivne. pogotovo sila Antante. „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladinskim idealima. jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja 22 . Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri. koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljno spremni. Pa{i}”. opredelila je ~itavu spoljnu politiku Srbije. no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima zemlje. na onome zadatku koji se dade izvesti i ostvariti”. imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socijalisti~kih ideja. a glavni neprijatelj – Austro-Ugarska. Tek kada je 26. a onda veoma odlu~no i spoljnu politiku Srbije. aprila 1906. da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo pred doga|ajima. ogor~enog protivljenja li~noj vlasti. Iako to nije izgovorio za skup{tinskom govornicom. „Smatram za du`nost da izjavim”. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prvi put progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru. buntovniku ili izdajniku vlastite stranke. preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjim novostima”. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”! Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u kome je sebe video kao produktivnog dr`avnika i diplomatu. radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda. januara 1904. U ministarskoj fotelji i od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih deset meseci da bi tek u novembru 1904. godine. Kako su to ove novine prenele? „G. napisao je u konceptu jednog skup{tinskog govora. a na{i dr`avnici koji su primili odgovornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koje radikalima nisu bile naklonjene. vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja. govor odr`an na „Osmoj sednici Kluba beogradskih radikala” 26.

u kome se Nikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. Srbija ujedinjena sa Starom Srbijom (Kosovom). da se na jugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dr`ava sa jasnom vizijom svog razvoja i istorijskog zadatka. koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka. koji se njome slu`e da ucenjuju. za koju misli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. i s toga je zadahnuta te`njom da sa svim susedima i ostalim dr`avama `ivi u miru i prijateljstvu. koje se u njenoj zemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”. koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. govorio o onome {to je realno u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”. To zna~i da je Pa{i}. maja 1908. on je. obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila mu je mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko Srpska Vlada uverena je. Svima je bilo jasno. da zemlju naoru`a i da joj podigne nove `eleznice. da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja. rekao je Nikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenciji 3. Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi. da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im je tim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vr`e (sic!) s oru`jem u ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi. za koju je uveren da }e sve ono izvr{iti. te time podigla cenu `itu. izme|u ostalog. koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova. godine. {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”. Govore}i o programu radikala. koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”. Tako je bilo i u predizbornom govoru za Po`areva~ki okrug. i da uklanja sve smetnje. a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”. Govore}i u Gradi{tu 26. {to je uvela veliku carinu na uvoz sviju raznih `ita. te da samo „narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci. kako u zemlji. kazao je: „Pored velikog zadatka. klevetaju i omalova`avaju naj~estitije patriote. izlo`enom 29. oktobra 1913. godine u Beogradu. godine. Radikalna Vlada radila je i na sklapanju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time. „ali tako isto morate se boriti da joj o~uvate ~ast i poverenje. 23 . otvoreno rekao „…da zemljom (treba da) upravlja parlamentarna vlast. stalno ja~aju}i dr`avu i njene institucije. povratili su je svojom snagom. javno i bez ikakvih „sakrivenih ideja i namera”. ~ine}i to otvoreno. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalne stranke. da bi otvorili put nepo{tenima. tako i u nenaklonjenim velikim dr`avama. decembra 1911. i svojim zajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove… Sadr`aj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. Srbija je dvojinom uveli~ana. U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini.\. itd.

Me|utim. Pred srpskobugarski rat 1913. Srbija i Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. ve} tra`iti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekaju u budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”. Ali. mudri Pa{i} je. Ja mislim da u politici treba da je pravilo. umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr Lazar Pa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru prilikom poverljive misije u januaru 1914. pa se onda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti. u zavisnosti od ishoda rata. Evo dela njegovog govora odr`anog 15. To ne zna~i. pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugoslovenskih naroda. da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje `elja celog naroda. a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama. zavisi od rezultata rata”. da se radi ono {to je na dnevnom redu. osnovu jugoslovenskog programa. Mi smo od saveznika tra`ili. Ali `elja za oslobo|enjem treba da bude tako jaka. kada je rat ve} po~eo. decembra 1914. na Krfu juna i jula 1917. izre~enu ~ak ~etiri puta. jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~ku realnost. dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog cilja Srbije. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava. i da smo mi jedan narod. Nikola Pa{i} je razlo`no tra`io postupnost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. a potom i svih Jugoslovena. li~no bio za dvojne ciljeve.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima niko u ovo nije bio ube|en. konsekventno branio tokom celog rata. kazao je. Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar. me|utim. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas vodite ra~una o tome da mi nismo velika sila. da Nikola Pa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpske dr`ave. godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratne ciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dr`ave. Treba da steknu uverenje da narod `eli da samostalno `ivi i samostalno radi. da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da 24 . tra`io je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba. godine. Nikola Pa{i} je ovu vladinu deklaraciju sam izneo. a odluku parlamenta. juna. Smatraju}i da }e dugo trajati. Sem toga mi smo `iveli pod raznim prilikama. nimalo ne uva`avaju}i `elju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi. Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskom vladom. Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude politi~ki formulisana. nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7. da nas pomognu da se oslobodimo. na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je do sada. Ali. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e. Kod nas se po sebi postavlja pitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dr`avi imati sve ono {to su u Austro-Ugarskoj imali. godine. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njega ne treba ulaziti. on li~no niti je mogao niti `eleo da javno govori. Na sednici odr`anoj 16. da sve druge obzire potisne. Navedene re~i.

ali je 25 . mi }emo mo}i na}i pravi put na{ega napretka i razvitka. a sada je. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em narodu posao je dosta te`ak. Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom. naprednu i slavnu. onda se taj posao mo`e svr{iti. Ja dr`im. naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u i istorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata u ovome domu. kao i tokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. da }emo zadovoljiti na{e saveznike. zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~eljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obrazlo`ena u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dr`ave. hvala Bogu i prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili. slu`ilo je tu|e gospodare. put koji }e nas brzo odvesti u redove najnaprednijih naroda. koji `ive u na{oj domovini. Takav realan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918. a pri tom i sve napredne narode. pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista. kao najstariji poslanik.\. koji `ele i koji se u me|unarodnim odnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda. radilo je radi tu|ih naroda (sic!). Nikola Pa{i} je. godine rad Ustavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici. da stvorimo jednu osnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana. jugoslovensku dr`avu. Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra. mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje. godine. jednu dr`avu koja }e zadobiti na{ narod potpuno. koji misle da }e nas razjediniti i rastrojiti”. Na{e pleme `ivelo je dugo razdvojeno tu|im dr`avama. u istoriji na{eg troimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga u kome se sada nalazimo. Da li su ovo bile samo protokolarne re~i. da }e na{ troimeni narod. koji je odbio da on formira prvu jugoslovensku vladu. zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa Stjepanom Radi}em na ~elu. decembra 1920. Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrdi temelj na{e budu}e dr`ave i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{em troimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako. godine na kojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju. da stvori jednu dr`avu stalnu i jaku. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nismo ~ak ni ravnopravni”. kao uostalom i razvoj cele dr`ave i njene spoljne politike? Od Krfske konferencije. smogao snage da 12. da }emo uliti strah onima. jedna lepa pristupna i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorne skup{tine usmeri u ovom pravcu. upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama. ali ako je dobre volje kod svih nas. Sudbina na{e budu}e dr`ave i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. Nikola Pa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda koji su se ujedinjavali u novu. koji je toliko prepatio. gospodo. Vrativ{i se na doma}u politi~ku scenu u jesen 1920.

26 . kako su na{i interesi nalagali da se radi i kako su `eleli na{i prijatelji na strani. mo`emo videti iz njegovog zaista impresivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u Novom Sadu”. koji dr`e pravdu me|u ljudima. pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Ustavotvornoj skup{tini. Mi smo po{li putem.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Spolja. {to smo u ratu izgubili. nismo radili onako. da brzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {to `ivlje. {to se tako grdimo i ru`imo. da nadoknadimo i sve ono. {to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju. oktobra 1920. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalne stranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije. na{oj hrabrosti i vernosti. Trgnimo se i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti. koji ni malo ne podi`e na{ ugled u inostranstvu. odr`anom 12. {to smo izgubili slu`e}i na{oj naciji. koje nas pozivaju da narodu pomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snage da. nego se grdimo i pljujemo kao da je cilj na{em ratu bio. rukovodite se u narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu. Upu}ivao je jo{ sadr`ajniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom ili privatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte. kao i procena taktike govora prilikom otvaranja Ustavotvorne skup{tine. maja 1921. zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad. a koje sada ne razume nas. Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjenja. te da jaki i pobedni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela. za vreme ustavne krize. Zaboravili smo na pale na{e junake. nacionalnu dr`avu. znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti. koji je nastojao da derogira i osnove parlamentarizma i samog ujedinjenja. pa do ovog vremena. koje se divilo na{em juna{tvu. da {to pre do|emo do blagostanja. opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i saveznika. Nikola Pa{i} je. u svom govoru posebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam ka`em. pripreme oslobodila~kih ratova i ujedinjenja. da nema ve}eg blaga na svetu od ~estitosti i dobra. mira i prosvete!” Me|utim. apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitih rodoljuba i onih. me|utim. da se sva|amo. me|u dr`avama i me|u narodima”. pozivaju}i na novo stvarala{tvo. koji izgubi{e svoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo. koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o. juna 1923. kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku. Da je ova na{a konstatacija ta~na. koji je odr`an samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. godine. kao i u vrlo temeljitom i elokventnom govoru bez pisane pripreme od 7. od kako smo se oslobodili. godine. iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja. te da brzo i `ivo nadoknadimo sve ono. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti. ~estitost i moral. ali nemo}an da se suprotstavi kralju Aleksandru I. jer se samo tako nagra|uje vrlina. koji su rod svoj zaboravili. a ne da se dogovaramo i da bratski radimo.

kao i sve one koji ho}e da nam smetaju da `ivimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom i svakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u. `estoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr Dragoljuba Dra`e Pavlovi}a. {ara(o) ne{to po hartiji”. Kad to utvrdim. kao pre nekoliko stotina godina. Va{e su `elje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama. Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu. septembra 1926. godine. posebno u zapadnim krajevima. mi moramo da suzbijemo. a pogotovo dugo trajanje na politi~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}. godine. tako|e je uputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emo posti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari. koja kao da nisu sklona onom na{emu {to imamo”. svakoga koji ho}e. Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. radim po narodnim `eljama. ili jednu ja~u pobudu. odgovorio je: „Pa {ta bih drugo. marta 1918. a on „kao da ne ~uje. samo }e sada mnogo lak{e biti. uporno skretao pa`nju na opasnosti koje prete novoj dr`avi. kako su to radili na{i neprijatelji. pozivaju}i na „jedinstvo”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktima sa narodom. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i da ka`ete: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. govorio je. sekretar kralja Petra I. po re~ima dr Nika @upani~a. a potom i kralja Aleksandra I (do 1929). ali pametni ljudi ne sude ~oveka prema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… Molim Vas. odr`anom u Cavtatu 26. Ovo kraljevstvo o~uva}e se. velike energije i upornosti”. „nordijske hladnokrvnosti. da nas zarobi.\. godine u Bijeljini izme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku i pozdravljam vas. U svom poslednjem javnom govoru. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onih koje su dane za ostvarenje ove dr`ave. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”. U ~emu je le`ala tajna te Pa{i}eve. znam zbog ~ega tako govori a moram odsedeti. aprila 1924. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako je u Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali. Tim povodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme „studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr Franje Miklo{i}a prona{ao jednu poslovicu. svedo~i u svom dnevniku o na~inu na koji je do`ivljavao li~ne napade. samo je odgovorio: „Vi znate da ima kleveta protiv svakog ~oveka. a kad se izve`ba i da vidi{. i ne dopire. niti mi je to u obi~aju”. onda me se ne doti~e {ta }e re}i ili uraditi”. Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav se ostavi takav se zate~e”. „Ja prona|em {ta je u drugom”. Klizi sa mene iako dopire do uva. koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles 27 . „njegove pobude. [to je stvoreno krvlju ne mo`e se lako razru{iti. „slogu i dogovor”. ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krah dr`avne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta. itd. nikada nije bilo klevete sa moje strane. o~uvamo. neu~tivo je izi}i. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim.

onda je govorio prvi. te je samo konstatovao „…da je eto Stojan tako hteo. verstehen alles vergeshen”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. bili njegovi govori u Poslani~kom klubu i Glavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govornika sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku o nekom va`nom pitanju iz domena dr`avne politike ili. ponovo neprepoznatljivo odlu~an i o{tar. sa`imao ono {to je smatrao najboljim. kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanova Glavnog odbora iz same stranke. godine). doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju ne samo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. pak. kao i s obzirom na mesto odr`avanja sednica. posle njegovog „na~elnog ali o{trog govora”. u Ministarstvu inostranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. Iz {turih bele`aka u {tampi jedino znamo da su sednice Poslani~kog kluba odr`avane tajno. Godinama docnije. stru~nost i prakti~nost poka`u najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. Dragutin Pe}i}. na {tetu stranke” (1923. Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i njenim istorijskim zaslugama” bio je. `estoko i ubedljivo. U poslednjim godinama `ivota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”! Mo`da. po njegovom mi{ljenju. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}. pu{taju}i da svoju `estinu. kada je pred kraj `ivota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em. Kakvi su. godine. bio je samo }utljivo ljut. zadovoljavaju}i sve struje u Klubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje. to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti. kao isto~nja~ki mudrac. Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnu radikalnu stranku. me|utim. va`an zakon. verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enju dvadeset ~lanova stranke. sazvao je {iri Glavni odbor (26. Kosta Timotijevi} i dr. Nije nam potpuno jasna uloga koju je imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i uglednih ~lanova stranke. koji se nisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometali rad vlade”. na njegov 28 . me|utim. Neki od njih bili su osniva~i stranke. aprila 1926. povla~io se u zadnju klupu. Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanje Nikole Pa{i}a. {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zaboraviti” (ili oprostiti). polemi~ki dar. sukob sa Stojanom Proti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno. koji je. Gaja Miloradovi}. autor). To nije ~udno kada se ima u vidu da je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnim istupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. sa svim atributima {efa stranke. koje je uvek prihvatano gotovo jednoglasno. analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i na javnim skupovima. Tek potom je. Ali. S obzirom na to da je Nikola Pa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira od svojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”. maja 1904. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dr`avnu politiku”. godine – op.

predsednik Narodne skup{tine. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo. pisma i drugo. zapisni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom. Da bi se poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup. Tako smo dobili {irok dijapazon govora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanje o konkretnoj istorijskoj li~nosti. bez prava na `albu. vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalno shva}enog govora. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a poticaj. prigodne. Mislimo da }e budu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo tako vrednuju i koriste. dokumenta. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda. dok „ars poetica” ~ini osnovno polazi{te istori~ara knji`evnosti i njegove procene konkretnog stvaraoca na lestvici knji`evnih vrednosti svoga doba. Kao istorijska li~nost. buntovnik. Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i. izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govori”. sa~uvana u formi zapisnika. Ne mo`emo. hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijske li~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju. ~ini nam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”. na primer. U tom pogledu sve je zavisilo od sposobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a da bismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop. me|utim. Glavnog odbora stranke. Uvr{tavanjem i „operativnih govora”. se}anja savremenika. bio je obi~an propagator socijalisti~kih ideja. Odabiraju}i govore. dr`avni~kom i diplomatskom radu. politi~kog ili dr`avnog tela. istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnoj dru{tvenoj zbilji. a kasnije i Nastas Petrovi}. istori~ara knji`evnosti. svim svojim bi}em posve}ena politi~kom. koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu). Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne tako bitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti. anga`ovani borac za nacionalno oslobo|enje Srba. iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921. {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke. Kada smo istra`ivali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo u velikoj nedoumici – da li pod pojam govora mo`emo da uvrstimo i njegova izlaganja. izgnanik. nau~ne objektivnosti i metoda. na primer. narodni poslanik.) osim one jedine – istorijske nauke. i kra}eg ili du`eg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade. To zavisi i od kriterijuma koje smo postavili sebi. itd. Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. robija{. ideolo{ke. 29 . godine zbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}. stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji.\. odnosno metod istorijske nauke koji }e se pribli`iti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja. Zato je izbor govora istorijske li~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji. vlade. u vreme kojih je bio na ~elu nekog operativnog. Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko-metodolo{ki postupak istorijske nauke. kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovu raspravu.

poeziji i romanu. 30 . kao ilustraciju. U svom govoru mo`e da prenosi. Po struci je bio gra|evinski in`enjer. formu i politi~ku nameru. stvaraoci mogu staviti u funkciju dru{tvene anga`ovanosti. li~nog i grupnog do`ivljaja u svojoj svakodnevici. da svojim govorom uti~e na emocije ljudi. ministar gra|evina. ~itao mnogo i studiozno. imao je druga~iji cilj. ^esto nema retori~ke lepote.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali je njegov karakterni i psiholo{ki sklop po anga`ovanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. pri~a. iza kojih stoji literarna imaginacija. Nikola Pa{i} nije bio takva istorijska li~nost. Jasno. Poslani~kog kluba. koriste}i ~ak lepotu literarnog dela. U govorima se slu`io samo onim stvaraocima. pri~ama. a u istoriji knji`evnosti stalno. Dijapazon dru{tvene delatnosti jedne politi~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog. istorijska nauka tek treba da odgovori. mada motiv mo`e biti isti. mogao je da svojim dobrim poznavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. Ona mo`e. ona mo`e da preko mehanizama dr`avne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove. pokazalo se da dometi te anga`ovanosti na promenu dru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti koja je oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. Te{ko je. romana. ministar inostranih dela. raznih struka. posebno u esejima. kako je to sam govorio. ^injenica da je ~itao doma}u i stranu knji`evnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima slu`io „literarnim ki}enjima kao neki”. promenu raspolo`enja i stavova. koji su mu omogu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj. delove lepog literarnog iskaza. ali se takva raznovrsnost zbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne mo`e „vezati” za jednu li~nost. oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. pak. itd. Jer. Koliko je to postigao svojim govorima. ~ak i sredstvima kojima se slu`i i literarni stvaralac. nepromenjivo na~elo vrednosti. me|utim. da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi na me|unarodnom planu dobrobit”. programske jasno}e i ubedljivosti. imao bogatu biblioteku literarnih dela. mi ne zanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knji`evnosti mogu praviti izbori najlep{ih pesama. eseja. Op{tinskog odbora Beograda. kao diplomata. U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nost mo`e da opona{a velike literarne mislioce i retori~are. beseda i sli~no. ali ima mnogo istorijskih refleksija. Pri izboru govora jednog dr`avnika bitno je da se raznovrsno{}u stvori celina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti. pre svih „ars poetica”. Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima. U istoriji sasvim konkretnog razdoblja dru{tva. Kao dr`avnik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na promenu dru{tvene stvarnosti. izre~en sa jednog od navedenih polo`aja. predstavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama. Svaki govor. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it. na}i jednog knji`evnika koji se u svom stvarala{tvu bavio tolikim literarnim rodovima. poslanik u Petrogradu. ako ne i nemogu}e.

zasnovanoj na u~estalosti istupanja na sednicama poznatim iz zapisnika. Imamo. On treba da te`i da utvrdi da li je govor identi~an autografu. banjalu~kom i skopskom okrugu). politi~ki najstvarala~kijih ili programski najdoslednijih govora Nikole Pa{i}a. kratka operativna izlaganja. da li je sadr`aj verodostojan. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a Autor ove rasprave izabrao je stoga. a ostalo je sa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva). Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sam po sebi otkriva istorijsku li~nost. Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavije u ukupnom trajanju od {esnaest godina. razre{avaju}i „glavna mesta i li~nosti” ukoliko se spominju. sjajnih i vi{e desetina briljantnih. zapisnici za {est godina (1889–1893. Do sada je vladalo gotovo stereotipno. za vreme kojih se. za njegovog `ivota je odr`ano ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac od jedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. godine. govore. ali se ni iz jednog ne vidi da je anegdotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”. vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. sa~uvani su. bio zate~en i nespreman! [ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednik Narodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nijedan). Nikola Pa{i} je govorima i debatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. Ponovo po na{oj proceni.\. Kako bismo to slobodno rekli. da li je govor odraz objektivnog stanja i politi~ke situacije. u sremskoj `upaniji. me|utim. pa i mitsko mi{ljenje. Posle objavljivanja njegovih celokupnih govora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. itd. Nije svaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”. te da razvijenim kriti~kim aparatom objasni prilike u kojima je dr`an. tri njegova govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novinarskim jezikom (mi navodimo delove dva). na~ela programa stranke. po na{oj proceni. Poslani~ki klub sastao najmanje dve hiljade puta. Ova rasprava zato nije izbor najboljih. kako bi mogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini” Nikole Pa{i}a u svom dobu. me|unarodne konstelacije snaga. Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedan korak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u ~etrdeset dva navrata. i 1920–1922). Na tim sednicama govorio je po nekoliko puta. to je izbor „od svake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih njegovih skup{tinskih govora. Isto tako. U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. koji se kao nedoku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istra`e. do 1926. Godine 1897. najlep{ih. Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je trideset osam godina. prigodne besede i diskusije. ima dobrih i lo{ih. polemike. po tom kriterijumu. da je bio „lo{ govornik a izvanredan takti~ar i parlamentarac”. na primer. 31 . debate. a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisnici za tri ratne godine (1915–1918).

posle balkanskih ratova. U tom kontekstu je. bilo uzaludno. za Bosnu i Hercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sada ne znamo. Nadali smo se da }e se od tog vremena. Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u radu Krfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dr`ave (1917. Pomenuta praznina ide do 1897. godine. od Velikih Sila. odnosno tra`enja okvira za re{enje srpskog pitanja. me|utim. crpili smo iz svih Pa{i}evih objavljenih i posebno neobjavljenih govora. Po na{em mi{ljenju. politi~ar i diplomata. Navodili smo i na kraju }emo navesti samo. prvi direktor Arhiva Srbije posle Drugog svetskog rata. ali mi im `elimo svaku sre}u i napredak. da 32 . godine. posebno govora. sa prigodnim govorima. sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekoliko onih objavljenih u novinama. na primer. kao njen podtekst. ali sa jednom prazninom u nizu redovnih zapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvu vladu. naprosto su neshvatljive. krajnji rezultat. po na{em sudu. Kao predsednik vlade Kraljevine Srbije. objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije 1862–1898. najkarakteristi~nije delove. godine. Sa~uvani su i objavljeni 1964. za ovih pola veka. zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija? Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a. Njihova kona~na sudba zavisi. 1913.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. novembra 1904. Nave{}emo samo nekoliko primera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju. zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. Me|utim. godine. kao po~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti. od onih koje su ih dale na privremeno administriranje susednoj monarhiji. Dr Nikola [kerovi}. Pa{i} je 22. sveukupnu analizu u raspravi. Svako traganje je. on je bio pragmati~an dr`avnik. Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega. nacionalnom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. A {ta je. Ni ovi zapisnici nisu dostupni. godine izlo`io na~elo „Balkan balkanskim narodima”. U svom prvom programskom govoru u Narodnoj skup{tini. pitamo se. Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike. Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu. Mi mo`emo raditi u tom pravcu samo toliko. Nikola [kerovi} je u svojoj knjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnika i dokumenata vlade. godine (Beograd 1952). me|utim. tada ministar inostranih dela. a sa @enevske je ostala samo op{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). na osnovu kojih mo`emo objasniti celinu. iako je na{a diplomatska slu`ba nekoliko puta tra`ila zvani~no obave{tenje. Vi{e sre}e je bilo sa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. 1918). na kojoj je bio {ef delegacije Kraljevine SHS. gospodo. moralo ih je biti najmanje dvadeset (mi pominjemo samo jedan!).

koja mo`e Srbiju emancipovati od susednih dr`ava… Politika jedne dr`ave ne mo`e da zavisi od jednog ~oveka. da je slobodna. jer kad se obavestim o pravim nazorima. godine. a te pogodbe. u po~etku na{ih pregovora pre dve godine i ranije. i za to {to Srbija treba da se pribere. {to prema karakteru na{eg naroda. mo`e izvr{iti ulogu Pijemonta”. o onom {to on o~ekuje i `eli. Mi smo to odbili. da je Srbija kulturno-pravna dr`ava. du`an bio. uporno je isticao 33 . da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri. Ista na~ela zadr`ao je i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918). Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odr`anih u raznim prilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. godine: „Austro-Ugarska je. da oja~a… I zbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja. da se nekom cilju do|e. a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu… Nama je nu`na politika mira. Srbija nije mogla dopustiti!” Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kih na~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se `eli da se ne{to postigne. gotovo isklju~ivo sa Antom Trumbi}em. balkanski narodi. i da joj prizna prvenstveno pravo nad svim drugim dr`avama. {to je tvrdo verovala i veruje.\. da je najbolja politika ona. da podnese tolike `rtve samo zato. kao {to znate. jer nema ni jednog ~oveka na svetu. Jer kada dr`ava primi obavezu. kao i u novoj dr`avi – Jugoslaviji. davala izjavu da nam mo`e dati i uvoz `ive stoke. kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku. gospodo. A to. To se vidi na brojnim primerima. da pazari kod druge dr`ave. Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju. u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jednoj velikoj slovenskoj dr`avi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi. gospodo. ja u tom slu~aju mogu onda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje. koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutno tokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdr`i tolike udare. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko. naravno pod pogodbama. propali kad nisu bili zajedno. na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam. Drugi primer je iz 1907. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a gledamo. ona je pod protektoratom te druge dr`ave. jer se zahtevi Austro-Ugarske nisu mogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dr`ave. bile su za nas vrlo te{ke. predsednikom Jugoslovenskog odbora. da poku{am da se obavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dr`ave. dostojan ~lan evropske zajednice i dostojna potpore da se razvija i {iri”. za koja se ne zna nasigurno. samo tako ure|ena Srbija mo`e biti centar Srpstva. koje je ona od nas tra`ila. ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu. pa ma koliko je on uman ~ovek. ali se uvek radi sa onim stanjem koje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dr`ave. onda ta dr`ava nije vi{e nezavisna. da one steknu uverenje. pa prema tome mogu pravilno i da radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I dr`im.

Pa{i} je. rekao je Pa{i} za skup{tinskom govornicom 12. pak. koje su. Po{to je Trumbi} bio krajnje uporan. pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dr`ave i ostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”. prilikom raspada Austro-Ugarske. Trumbi} je tra`io da se to pitanje prepusti budu}oj Konstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. „spahiluci” i veleposedi. mi patimo od tradicija. To je razlog zbog koga su bujali parcijalni i sebi~ni interesi. koje su nam {kolama. kako je Pa{i} i predvi|ao.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju. to mo`e da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~kom narodnom dobru. gospodo. godine: „Jeste. Evo za{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimo tekovine narodne. 7. godine. Pa{i} je na sednici Poslani~kog kluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji be`i s fronta! /…/ Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izlo`eni potsmehu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitno rekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini. provincijski i malogra|anski duh – ono {to je Josip Horvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”. mi moramo da le~imo u 34 . I te tradicije. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao) i hrvatskog plemstva. na `alost. i to uz pomo} na{ih jakih saveznika. godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbog odre|enih re{enja u svom ustavnom projektu. kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa u drugim krajevima. „tvrdoglavog advokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i da se mo`e desiti i obrnuto. a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a. „sam sebi pribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima su oplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve. da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovoljenje”. zajedni~kim radom. da Srbin to isto mo`e u Zagrebu. godine. koje su nam silom nametnute. juna 1923. me|utim. maja 1921. koje su nam crkvama nametnute. ste~ene. ne u na{oj slobodnoj dr`avi. „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti. zajedni~kim `ivotom. itd. a mo`e se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropi i svetu nastale”. potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanje feudalnih odnosa. me|utim. a narod je krajem 1918. U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. Koje su to ideje. Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalitetu i ideologiji”. Kada je aprila 1921. imao vi{e ko da poslu{a! On je. Jer. „trgova~ke radnje”. nego u tu|im dr`avama. nije. iz~ezne? To ne mo`e da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom. O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni u kom slu~aju kao „zastareo politi~ar”. To mo`e samo da iz~ezne vaspitanjem. time samo tra`io da Hrvat mo`e slobodno da u Beogradu ka`e da je Hrvat i da brani svoje interese. „dr`avni magacini”. „kako to mo`e da nestane. kako smo i mi ranije mislili o njemu.

Pa{i} je svojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga. u kojima je le`alo hiljadu golih. na tom istoriskom mestu a u dogledu grobova na{ih vernih. znaju}i da kod slu{alaca izazove duboke emocije. koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”. godine izneo je („ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre oko ure|enja Dr`ave i oko narodnog jedinstva (centralizam. prvenstveno zbog interesa celine srpskog korpusa u dr`avi. milih i nepre`aljenih drugova. koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lako gubio mir. zbog ~ega mu se u tom smislu ne mo`e ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”.\. isprebijanih i izmu~enih radikala. iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni. federalizam. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi tra`ili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalnosti. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26. Me|utim. ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi – bili ti. Ose}aju}i brzi kraj svoje dr`avni~ke karijere i `ivota uop{te. neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog „umjetnog uzgoja mr`nje”. autonomija. gladnih. idealnog Bo`inovi}a. ve} da im saop{te smrtne presude… A eno. ne silom ve} kulturom i prosvetom. „neizvesna utopija budu}nosti”. a pokojni Adam Bogosavljevi} du{u ispustio. na stranu onih koji su zahtevali o~uvanje interesa celine. Ali. godine. zbog stranih tradicija i uticaja crkve. Nikola Pa{i} je. 8/20. pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj `ivota to javno stavio do znanja. ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odr`anog u Zaje~aru. kako je umeo da ka`e. zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade. ni to nije pomoglo. gologlavog i izmu~enog Didi}a. Pa{i} je bio nedvosmislen – tra`ite to u istoriji crkve. aprila 1926. 35 . koji stoi~ki u kraljeva~kim rupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem. Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne od drugih. autor) a mi gospodari. dobrom i bratskom voljom! „Neprijatelji su nas pocepali na Srbe. na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalne stranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu. pored koga stojite. Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nije mogla na to pristati. onih istoriskih {upa. sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog. u nesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zajedni~koj bratskoj dr`avi”. preko puta. bio i retori~ki nadahnut. Iako je takvih bilo na desetine. na mestu gde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao. sedog Ani~i}a i druge na{e bliske drugove i jednomi{ljenike. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je `iveo a ne. kao i celokupan dru{tveni anga`man. septembra 1891. me|utim. vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne da im sude. na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vi|enih radikala. Zar ne treba upravo tu tra`iti odgovor na ve} vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku `alopojku kako Srbi znaju da dobiju rat. po potrebi. a da obavezno gube mir. Mi nismo `eleli da oni budu sluge (pora`ena ratna strana – op. itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedan narod”.

koju smo naveli. njenih istorijskih simbola.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Njegova re~ je rado slu{ana. Otkriva nam se su{tina gra|enja dru{tvene mo}i. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da je istina. Davidovi}a. Pa{i}eva jedna. odnosno vlasti. vezanih jedan za drugoga. samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{ala demokratije”. Dve protivre~nosti. na utemeljenje njene istorije. Primer. koji umirahu sa usklicima: `ivela narodna sloboda. jedno je sigurno. u Spomenici Ljubomira M. Svi|ala joj se uzdr`anost Pa{i}eva. i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom i njenom stvarno{}u. kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a ne glave”. koji nije prezao ni od avantura. Ljube Davidovi}a. To je. nagla{avanjem stvarnih `rtava. da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere. koji juna~ki du{u ispusti{e. bio je Pera Todorovi}. na primer. nalazi ne{to od ta~ne ocene govora Nikole Pa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu ali vrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”. nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli. red grobova na{ih drugova. Pa ipak. tuma~ strankinog programa. Valjda {to su se tako lepo dopunjavali. Mada se ne mo`e pore}i da je ovaj govor. a poti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. nabijen emocijama. vremenom je stvorila nepokolebljivo uverenje da ‘zna Baja {ta radi’. Simboli su bili u drugom planu. ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci. iako nije uvek bila vredna. nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. Pa{i} }utljiv do onemelosti. ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”. a Todorovi} drag i mio propovednik. izvanredan primer za odmeravanje veli~ine 36 . Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef. Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana. i svih na smrt osu|enih…” Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujund`ijska {ara”. bio usmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva. ~ini nam se. Na{ narod ceni re~ ‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i da provla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vremena dato” u crno-beloj vizuri. {to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{ni sud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene u tamnicu i okovane u te{ka gvo`|a. kao. a glavni govornik. opet. `iveo narod srpski! Eno onim putem sprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a. njene ~vrstine i. na onom bre`uljku. godine: „Pretsednik te skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}. koji je tu izre~en. jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud. ipak. Tu se krije i su{tina vrednovanja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. A eno tamo podalje. Ako se u ovom.

during his lifetime. statesman and a diplomat depends on the position the speaker holds in the pecking order of social or political power. elucidate his personality. a speech can delineate personal characteristics and psychological type of a historical personage. Another important factor of speech as a historical source lies in the relation between the structure and contents of a speech and the audience for which it is meant. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage. On the example of selected speeches of N. His speeches show him to have been a pragmatic statesman. As a historical source. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a istorijskih li~nosti.\. the least was written about his speeches. it is plain to see that the opinion of him as „bad speaker and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now. Summary Oratory of Nikola Pa{i} Much has been written about Nikola Pa{i}. His subsequently found statements and above all. establish veracity etc. Pa{i}. and even more lately on. statesman and diplomat. tj. his speeches held at political meetings. with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances in which a speech was delivered. And yet. historiography has so far been denied a comprehensive work which would at least partly. Firstly. 37 . does not hold true. For various reasons and despite numerous attempts. and if it is innovative. Speeches can be also regarded as the state of political culture on general or individual level. politician. were an object of an analysis with the aim of deciphering the „art of oratory” and speeches as historical sources. The third factor is the question whether a speech represents a turning point in form and way of delivery. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologije vladanja i njenih raznovrsnih transmisija. When selecting speeches of a statesman it is important that their diversity help form an overall picture of his character and activities. party conventions and on festive occasions. knowing also to stirr deeper emotions with his audience. politician and diplomat who could also be rethorically inspired if need be. the contents of a speech by a politician. and on how he outlines his programme.

Istorija privatnog `ivota od Rimskog carstva do 1000. Beograd UDK 371. po njegovom mi{ljenju. Po`eljno vaspitavanje mladih. godine. a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja. do 2001. nemaju veze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja. 1194). ali se u slo`enim okolnostima postojanja totalitarnih re`ima pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dr`avni servis. samo istorija ideja odraslih o detinjstvu. Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokom istorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce.). veku.083 (497. tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br. 25. Za njega je istorija {kolstva. Filip Arijes. * 1 ^lanak je napisan kao deo istra`ivanja za temu Dr`avna represija u Kraljevini SHS 1918–1929. u su{tini. periodike i literature. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~ke svrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. stalna je karakteristika svih dr`avih sistema. a te ideje. pripremale za isku{enja realnog `ivota. Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kraljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanja prosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enika koliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti.12. na osnovu arhivske gra|e.1) "1918/1941" JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI* Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata APSTRAKT: U ~lanku se. Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija. 38 .”1 Mo`da najve}u potvrdu tih stavova pru`a upotreba pedago{kih radnika u ideolo{ke svrhe. godine. @or` Dibi (prir. a koji se finansira iz sredstava Ministarstva za nauku. istra`uje kontrola dr`avnih i prosvetnih vlasti nad `ivotima prosvetnih radnika. Beograd 2000.Mr Ljubomir PETROVI] Institut za savremenu istoriju. str. u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20. gradivom i predmetima.

Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{ljenja”. u svojim prvim javnim nastupima tra`ilo stvaranje jedinstvenog prosvetnog zakonodavstva u dr`avi. str. hrvatsko pitanje. godine. prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povoljnije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. Ideologija „troimenog naroda” Srba. godine. politi~ki program nove dr`avne zajednice. Ti ~inovi ne moraju biti strogo aktivni. etni~ka pripadnost ili neka druga kategorija. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Revizionizam susednih dr`ava.294. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenih uloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni.2 Ishitreni entuzijazam 2 Ljubodrag Dimi}. Tre}i cilj odnosi se na preventivno delovanje. godine. sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni. 247 . pa ~ak i ratni konflikti. Nepostojanje konsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik. podrivanje spoljnog ugleda dr`ave i autaritaran karakter kralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije. da „po~inioce inkriminisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi. Beograd 1997. bilo je odgovor kralja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme Kraljevine SHS. Zato i ne ~udi {to je stale{ko Udru`enje jugoslovenskog u~iteljstva. hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. sukob izme|u neophodnosti odr`avanja egzistencijalnog polo`aja dr`avnog ~inovnika. krajem 1918. osnovano sredinom 1920. ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu do nivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa. januara 1929. da {titi pravni. godine. II. Njene pristalice. shvatali su je kao filozofiju oblikovanja nove nacije. a tako su vlastima dali signal za zloupotrebu u~iteljskog stale`a u politi~ke svrhe devet godina kasnije. prete`no Srbi. zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave. a jugoslovenska dr`ava. u tim krugovima. Zatim korektivni. ali stalno prisutni. veka. 39 . Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kraljevine Srbije postala je. kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jedne du{e narodne” biti njihov zadatak. knj. politi~ki i dru{tveni poredak. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Uop{teno gledano. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila je isklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolom ministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. Ukidanje parlamentarizma 6. u smislu odvra}anja kako lica nad kojim se vr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepo`eljnih ~inova. odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se tra`ila ~ak i misaona „pravovernost”. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim.LJ. lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nih politi~kih uverenja. stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji i nacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika Kraljevine SHS.

Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). sa izra`enom verskom tolerancijom. moralni ljudi skloni aktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena.3 Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dr`ave postojali su otpori. pravoslavni. Osnovno {kolstvo bilo je zadu`eno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva. [kolske obaveze |a~ke populacije bile su tipi~an primer.27. Ovaj savetodavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nadzornika sa prosvetnim radnicima. 61 . Prostor.4 Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obrazovnom profilu prose~nog stanovnika. politi~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dr`avnih tvorevina. marta 1921. Izveštaj na~elnika krajinskog okruga. proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenim nacionalnim i dr`avnim interesima. upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela. 40 . Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog i dr`avnog jedinstva. u obrazovno nerazvijenim sredinama. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskom kraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga`ovanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu. mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dr`avni zahtev. Da bi se takvi. ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta. Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanja da na~in `ivota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da se procene samo u kategorijama korisnog i {tetnog. nije vodio ra~una o balastu istorijskog.8 . Jedina obzirnost. narodna i dr`avna kategorija.62.. Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku. od 16. vid represije i da ga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora. Razvijati svest i ose}aj za dr`avu bio je primarni zadatak u~itelja kao lojalnog dr`avnog slu`benika. fond Ministarstva prosvete 66 pov. društvo. koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da 3 4 Isti. politika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mimikrija nepoverljivog selja{tva. Beograd 1998. mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva. pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu i ograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog `ivota i preuzimanja drugih civilizacijskih obrazaca. prema dr`avnoj politici obaveznog {kolovanja. Pogled s kraja veka. godine. u odnosu prema dr`avi i njenim institucijama. Naravno da je kategorija {tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo da nastavnike savetuju i u pogledu li~nog `ivota van {kolskih prostorija. islamski i katoli~ki. Na prostoru tek ujedinjene dr`ave sudarala su se tri civilizacijska i verska modela. nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprotstavljene istorijske svesti. Srbi i Jugoslavija. po mi{ljenju integralaca. str. prosvetnih radnika. „negativni elementi” suzbili prosve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada. koju je diktirao dru{tveni moral.

pred po~etak Drugog svetskog rata tokom 1939.384 nastavnika. Samo je 9.392 odeljenja. Nikola @uti}.6 [kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernog prosvetnog i civilizacijskog razvoja. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Osnovnu {kolu poha|alo je oko 1.785 dece.722.61% nepismenih prema popisu iz 1931. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi i programi. izla`u pojedincu bez prisustva drugih osoba. godine. veka. poha|alo osnovnu nastavu. str. Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931. 188. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i i cifra po kojoj izdvajanja iz bud`eta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7% svih rashoda na godi{njem nivou. dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepismenom stanovniku. 181. godine. 86.03% ukupne populacije 1939.409 njihov ukupni broj popeo se na 9. godine izjedna~eno je prosvetno zakonodavstvo. kao masovna dru{tvena pojava. (dalje: Zapisnici. f.874 {kola. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkriva i podatak po kome je samo 10% prosvetnog bud`eta bilo namenjeno direktnom ulaganju u razvoj {kolstva.).326 na 1. str. tek na po~etku Drugog svetskog rata 1939–1940. Ljubodrag Dimi}. a broj u~enika od 1. a podu~avalo ih je 49.7 5 6 7 ASCG. a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijene patrijarhalne kulture. 41 . Postojala je izra`ena razlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila 14.5 Jedan od prvih koraka autoritarnog re`ima bio je intenziviranje rada prosvetnih institucija.407. knj. do 1931. U isto vreme. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti se primedbe na li~ni `ivot. godine. bilo 10. kroz savete i opomene.81% u korist mu{karaca. br.). Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525. Analfabetizam. Ove naizgled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija imala oko 44. 1. Dr`avne vlasti. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929.173 |aka. a 90% sredstava odlazilo je na dohotke ~inovnicima i prosvetnim radnicima..111 {to zna~i pove}ao se za 106. uprkos deklerativnih javnih istupanja politi~ara. Beograd 2002. nije se mogao suzbijati sredstvima koja su. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tva mo`e se sagledati ako se ima u vidu da je. 34. 36. str. Od 1929. a jo{ manji bio je broj srednjo{kolaca koji su ~inili 1.300. 191. Podaci prema: Ljubodrag Dimi}. Samo za prvih {est meseci 1929. 66% stanovni{tva. Beograd 2001. sa 34. otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovi predvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira. nameravali su da otvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dr`avi. Blagoje Isailovi} (prir. podignuto je 229 osnovnih {kola od 9. Koliko je prosvetni napor jugoslovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola. godine.. Ljubodrag Dimi}. 190. II. godine. Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. 36. 192. Ta brojka nije se mogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina. nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u nepismenim sredinama. Istorija 20.LJ.638.

str. postala je osnovna vrlina podanika Jugoslavije. da kroz nju provejava jedinstvo nastavnog programa. 326. 35 . Beograd 1988. Poslu{nost. 11. pa i prosvetnih radnika. dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacionalno” vaspitavanje u~enika. Od prosvete se. 3 . Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da bude skroz nacionalna i dr`avna. str. Istorija Jugoslavije 1918–1988. u dr`avi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslodavcima (bilo da je to dr`ava. ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svim ljudskim manama. u Beogradu. marta 1929. „Jugoslovenstvo i osnovna škola”. napretka i preporoda. Umno radništvo i njegov polo`aj u današnjoj dr`avi i društvu. Branko Petranovi}.12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih 8 9 10 11 12 Zapisnici. privatna udru`enja. Represivne mere ispoljavane su prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalice levi~arske ideologije. Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca. 42 . maja 1920. Beograd 1920.9 [kolski programi bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda. str. Ve} u osnovnoj {koli tra`ilo se stvaranje jedinstvene jugoslovenske kulture.” M. u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslovenske dr`ave i ljubav prema jugoslovenstvu.” Kam. Ð. novembar 1931. da stvaraju kadar koji ne}e „dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dr`ave”. str. u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enike za samostalno i kriti~ko razmi{ljanje. godine. o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja „jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju po`eljnih ideolo{kih stavova. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tome suprotstave. a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugog reda. str. opština. Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi. I.1. imperativno.8 Takva o~ekivanja bila su. izme|u 1929. jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dr`avnog `ivota.. pored slabosti organizacione i normativne prirode. njihov polo`aj postaje sve te`i i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje. umesto znanja. odr`anoj 12. preduze}a ili pojedinci). dobrim delom. Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS. Miloševi}.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema. u ideolo{kim i politi~kim vrhovima Kraljevine. Isto. jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dr`ave.37. Ideolo{ka slika prosvetnog radnika U me|uratnom periodu. godine. Jugosloven. br. 10. a glorifikacija dinastije Kara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima. knj. stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{enih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija. više nego i fizi~kih radnika. i 1935. Popovi}. Ve} po~etkom 1920. svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila od omladine jedinstvena jugoslovenska nacija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.4. postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvetnog radnika i egzistencijalno optere}enog. ukazivalo se na te`ak polo`aj intelektualaca. Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena. Izveštaj podnesen I Konferenciji umnih radnika 9.. dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosioci jugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prakti~nim prosvetnim aktivnostima. a od u~iteljskih {kola tra`ilo se. rada i ose}anja.

odnosno. kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dr`avne prosvetne politike imalo je realnu pozadinu. treba omiliti svakome svaki kut naše dr`ave. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna i nepovrediva. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije.13 O{trica kritike integralaca bila je usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politike koji su se. Iako je u ve}oj meri bilo politizovano. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno. decembar 1931. izrada jedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu. str. Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijansku ulogu srednje {kole. Ljudima koji su se bavili dnevnim pitanjima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrovalo ~itav naš javni `ivot. „Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica.” n. pripisivali vi{estrana~kom sistemu u periodu parlamentarizma. treba ubla`avati razlike koje je me|u nas postavila istoriska nu`nost. januara 1929. Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma. 84. ponekad. str. Po{to je zadatak u~itelja bio da potpoma`u u~vr{}ivanje narodnog jedinstva i dr`avne celine. knj. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine.d. „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kulturnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo- 43 . Od }udi pojedinih ministara zavisio je. N Nikoli}. da nam te razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribli`imo. Proklamovani cilj akcije bio je {irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljublje kod u~enika. izjedna~avanje pravopisa i terminologije.. treba upoznati omladinu. 82. Jugosloven." Tih. jugoslovenska ideja se ne da diskutovati. Beograd 1996. 249. 4. pretstavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama. nije to ni potrebno. februar 1932. pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobila bolji izgled u o~ima ~itavog sveta. Jugosloven. koja bi bila pod nadzorom u~iteljskog udru`enja i dr`ave. br. ako ni u ~emu drugom. 2. „Srednja škola i jugoslovenska misao”.” L ]ur~i}. zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra. 206. a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. str. Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti opaski na rad prosvetnog sistema pre 6. prema u~iteljskom kadru. "Treba pribli`iti sve krajeve.” Ljubodrag Dimi}.16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dr`avnim namerama. Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako. politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religiozno ruho. unifikacija prosvetnog zakonodavstva. str.LJ. nisu imali pokri}e u materijal13 14 15 16 17 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inile kulturnu politiku re`ima na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dr`avnog prosvetnog programa. opstanak ~itavih prosvetnih zavoda. I.17 Visoki zahtevi dr`ave. godine. sa manje ili vi{e prava. ^itavu deceniju nakon stvaranja jugoslovenske dr`ave postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. a da i ne govorimo ve} o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa. Prosvetni sistemi Srba. br.14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ciljeva.. „U~iteljstvo i jugoslovenstvo”.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadr`aja i njihova prisutnost u svim sferama `ivota vodilo je ka hipokriziji dr`avnih ~inovnika koji su odbijali da se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti.

a i htela. nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju školskog zakonodavstva. Beograd 1994. sumnju dr`avne vlasti u lojalnost ma|arske nacionalne manjine. podsticali su nepoverenje. Beograd 1996. 199. „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskoj nacionalnoj manjini. H. neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora. zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. januar 1932.d. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovorima privremeno. isticao se trend opadanja broja ma|arskih osnovnih {kola. 165. Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manjini u vrhovima vlasti. ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovo zanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele.” Ljubodrag Dimi}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji. podozrenje. `alila Dru{tvu naroda na prosvetnu politiku dr`ave. nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje.3. str.78. knj. u vi{e navrata. nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe. Jugosloven. Za utemeljenje jedne moderne ideje.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga`ovane na poljima dru{tvene. sume namenjene narodnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu `ivota. Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametljislovenskom društvu. knj. teško uklapanje u politi~ki. „Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”. O tome videti: n.” Ljubodrag Dimi}. da se prilagodi `ivotu u novonastaloj Kraljevini SHS. str. III. nemirenje sa postoje}im stanjem. što je pru`alo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništva monarhije. ^injenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}ene grupe. 131.19 Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpuno druga~iji od onog u Austrougarskoj. ma|arska nacionalna manjina teško je mogla. „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u bud`etu Ministarstva prosvete. br. str. krahu prosvetne revolucije srpskog naroda.” Ljubodrag Dimi}.20 Na te optu`be odgovaralo se da je jugoslovenska dr`ava potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~ke slike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda u stare etni~ke zajednice. ekonomski i kulturni `ivot nove domovine. a time i kulturnoj i prosvetnoj politici koju je ona sprovodila. „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti i ograni~enja)”. 18 19 20 21 44 . slobodno se mo`e re}i.. 77 . Gorda na svoju kulturu i prošlost. str. I. knj. kakva je bila jugoslovenska. 57. Ma|arska nacionalna manjina se. Sudar sa stvarno{}u Nasuprot „savr{enom” dr`avnom slu`beniku i beskompromisnom ideologu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo politi~ki protivnici sistema. I.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao je na nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarene realnosti. {to se odrazilo i na prosvetni polo`aj Ma|ara u Vojvodini. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije.

Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali su pa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim anga`ova22 ASCG. Nije se uop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara mo`e pru`iti u uslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda.. u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921. Makedonija je slu`ila kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sa komunisti~kim sklonostima. Ministarstva prosvete 66 pov. f. Proma|arska delatnost. 45 .LJ. Prvih godina postojanja nove dr`ave bilo je izra`eno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima i pripadnicima nacionalnih manjina. ~esto su radili za ma|arsku stranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dr`ave kako ne bi odr`avali kontakt sa neprijateljskim elementima. Ma|arski simpatizeri iz redova dr`avnih slu`benika. U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedinjenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost. Izjave pojedinih u~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da je Vojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebalo klati tupim no`em”.22 U takvoj situaciji zvu~ala je deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da se polaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in da tekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~itelji polo`ili navodno nezakonitu zakletvu. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanju da veliki delovi jugoslovenske dr`ave pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. sa slabim znanjem „dr`avnog jezika” i nacionalisti~kim sklonostima. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti vim. simpatizerima biv{e austrougarske dr`ave ili raznim antijugoslovenskim nacionalistima. a ohrabrivali su ljude koji su im bili bliski da izbegavaju slu`enje vojnog roka u jugoslovenskoj vojsci. a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki rad radili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. Hrvatski u~itelji. premeštaji. ^ak su i ina~e veoma nepopularni `andarmi u makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom polo`aju u odnosu na u~itelje.10. preme{tani u ~isto srpske sredine. Tako su ma|arski u~itelji. Time su se direktno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~e dr`avni jezik. bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalno sigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kim istomi{ljenicima. U Ba~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u kome su na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika.4 . bez obzira da li se radilo o komunistima. kazne. habzbur{ki lojalisti. ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~ki sumnjivim. Politi~ki proka`eni prosvetni radnici. a posebno u~itelji. bili su u funkciji obave{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojska dobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici. otpuštanja.

244. 118.23 Kako su u~itelji bili tretirani kao dr`avni slu`benici. str. ASCG. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine. septembra 1921. maj 1920. otpora dr`ave komunistima i represiji sa izrazitim svojstvima variranja. „Crna Gora”. a studenti komunisti izlagali su se neprijatnosti da im dr`ava oduzme pomo} za {kolovanje. 68. nisu imali obezbe|enu stalnost zaposlenja. U kratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo. godine. 3. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dr`avnim protivnicima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nizu za{titnih mera pridru`ila se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvovali u delovanju protiv dr`ave. kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti. na zahtev op{tinskih zborova. Dnevnik. Da se to ne bi desilo vlada je odlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propagandu”. Beograd 1938. Pravo na li~nu penziju. Uprkos tome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propagandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu23 24 25 Nepotpisano. pak. 1. Kao što smo ve} napomenuli. javno je saop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kim sklonostima. ako još nisu stekli pravo na li~nu penziju. Radni~ke novine. njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sa hrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dr`avno ure|enje. slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni. {to se negativno odra`avalo na nastavu i kvalitet nau~enog. 21. vr{ilo je tokom 1920. sredinom 1920. br. Ministarstva prosvete 66 pov. str. kakvi su bili komunisti. Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa 1919–1921.11 . f. str. ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani. sti~e se sa deset godina efektivne dr`avne slu`be. a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativu policijskih struktura. nego kontinuiranog. „Hajka protiv u~itelja komunista”. str. 15. 240. godine. od 13. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dr`ave pridru`ili komunistima da bi izazvali i podr`ali nerede. X. diktaturu ili revoluciju. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog.25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljene prosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dr`ave krajem 1920. . „U tome pogledu. Ministarstvo prosvete. mo`e se navesti slu~aj administrativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. ratovi i drugi izrazi koji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije. godine.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS.31. Beograd 2001. br. godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista. za koje bi se ustanovilo da promovi{u bolj{evi~ke ideje. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutku budu otpu{teni sa posla administrativnim putem. Narodna škola i narodni u~itelj. {to se u praksi zloupotrebljavalo. 46 . rizikovali su da ostanu bez posla. da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustavi izdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje. zahtevala je podr{ku javnog mnjenja na lokalnim nivoima. Dr`avni slu`benici. list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku. Sergije Dimitrijevi}.” Mihailo Ili}.

Nekima ovakvo dr`anje nije pomagalo da izbegnu otkaz. Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nije dostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni sami sebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podr`avanje ideja koje su postale politi~ki nepodobne. ali ne i njenu sudsku granu. Prilikom saslu{avanja pitanja su bila jednoobrazna. Mom~ilo Ze~evi}.143. ali su izbegli da se izjasne o tome kakve }e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima. a njihov podani~ki mentalitet dolazio je do izra`aja u obe}anju da }e u budu}nosti raditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dr`avnom jedinstvu. Zbirka dokumenata. Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj varirao od samo 65 do gotovo 200 ljudi. ali su odmah dodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidr`avni karakter. da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e dr`anje zauzimati posle pojave Obznane. Neki od u~itelja priznavali su da su radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. godine bili su optere}eni poslom da podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno da aktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista. 142 .LJ. ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom. usput napominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv. [kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. Strategija pru`anja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgovorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da ka`u kakvo }e dr`anje imati prema komunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nosti nisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. Neki od osumnji~enih verovali su da }e izbe}i odgovornost ako ka`u da su komunistima pripadali samo do Drugog Vukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili. Bilo je i hrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov 26 Branko Petranovi}. str. Jugoslavija 1918–1984. 47 . a drugi prikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom dr`anju prema bolj{evizmu.26 Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su ni`im organima dve vrste zadataka. Beograd 1985. Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bio je bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadr`e u u~iteljskoj slu`bi. Negiranje kao strategija povla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komunisti~kih ideja. Iako se tekst Obznane prete`no odnosio na komuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {to su se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ru vlasti. usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja. Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja sa ovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike. U drugoj grupi nalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji do spremnosti da agituju za komunizam.

11 – 31. f. Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov. f. ASCG. od 10. f. godine. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine.. Izveštaj o jataku Vejsa Ðuki}a. ASCG.11 – 31..8 – 26. Anonimna dostava.28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima. f. Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov.. godine Uredbom o u~iteljskim disciplinskim sudovima.11 – 31. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave o radu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorske vojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva. Ministarstva prosvete 66 pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ASCG. od 27. Razni izveštaji školskih nadzornika. f. a posle stvaranja jugoslovenske dr`ave uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalne islamske verske zajednice. febrara 1933. isle|ivanju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kih zakona u parcelizovanom pravnom sistemu. koji su se suprotstavljali re`imu integralnog jugoslovenstva. ASCG.27 Kao dr`ava nacionalnog pomirenja. godine. Ministarstva prosvete 66 pov.. od 8. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja. o jatakovanju ucitelja. ASCG. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanje svedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetne struke. godine. Izveštaj o vladanju školskih nadzornika. novembra 1930. godine. jula 1930. febrara 1935. godine.. Kraljevina SHS primila je u slu`bu i kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvog svetskog rata. od 21. f. zakonski je definitivno regulisana tek 1927. U Crnoj Gori pojedini prosvetni radnici dr`ali su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potrebe pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravdanje u~itelja pred `andarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru`je pru`io na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~iji je `ivot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dr`ave i naroda i druge vere. ASCG. f. od 9. 48 .11 – 31. maja 1923. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da obavljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti integralnog jugoslovenstva. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika... sve represivne odredbe o optu`ivanju. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nadzor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja. Izveštaj komandira `andarmerijske stanice u Nikši}u. na celom podru~ju Kraljevine SHS. a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav koji budu ocenjivali za shodno. oktobra 1930. godine. Protivljenje jugoslovenskoj dr`avi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatim razbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kod lokalnih dr`avnih slu`benika. Do tada. Ministarstva prosvete 66 pov.29 Disciplinska odgovornost u~itelja. Procesi pred disciplinskim sudovi27 28 29 ASCG. To se de{avalo i {kolskim nadzornicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arima poput Svetozara Pribi}evi}a.11 – 31.11 – 31. u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja. od 12.

3 .21.5. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva. tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev `enama koje su mu spremale hranu. 14. predvi|ena za {kolu. Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sa disciplinskim postupkom. po tvrdnjama nekih nadzornih odbora. pa i preme{taj u drugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove. ali mu nisu mogli oduzeti celu platu niti druga nov~ana primanja. jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova” me|u nastavnicima. 49 . Nekima je {kola slu`ila vi{e kao mesto za politi~ke zborove.30 Me|u brojnim u~iteljima koji su skrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili su se i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno. Stro`ije kazne izricane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor. njegovo pravo bilo je da istra`uje eventualne „krivice” nastavnika i predla`e kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elnika. Raši}. da su se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da dr`e nastavu. bile su predvi|ene kazna opomenom. 19.11 – 31.LJ.31 Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetne sposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik. a optu`eni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga je stekao pre odlaska na disciplinski sud. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`be sa nijansama koje su varirale od zadr`avanja ili gubitka ste~enih prava u dr`avnoj slu`bi. Ministarstva prosvete 66 pov. Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optu`ene u kratkom roku od tri dana po prijemu optu`be. a u te`im slu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smela trajati du`e od deset godina. ASCG. Nije bio redak slu~aj. Beograd 1927. Najte`i vid 30 31 Više o tome u delu: Vojislav V. Prisilno penzionisanje bez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne. U okviru staranja za unapre|enje {kolstva. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. 20 . kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. smanjivanje plate od 20% sa najdu`im rokom trajanja od dvanaest meseci. kojim bi se naru{io ugled profesije ili povredila slu`bena du`nost. Za izvr{ene „disciplinske istupe”. navodno zbog nedostatka ogreva. Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalo se sa praksom kontrolisanja privatnog `ivota prosvetnih radnika sa tom razlikom {to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici. Takvi preme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastopno ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine. 15. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. f. zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate. Mandat za me{anje nadzornika u privatni `ivot prosvetnih radnika bio je znatan. str. . Za vreme prve vlade Milana Stojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povreda propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobom krivi~nu odgovornost. Postojali su oblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinski sud.

vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvu vrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost. ASCG. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika.32 Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno. f. od 16. Nije se tolerisalo lakomisleno zadu`ivanje. Ministarstva prosvete 66 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. definisao se kao disciplinski prestup. Njega su roditelji `enske muslimanske dece 32 33 34 ASCG. f. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929.1280 – 1525.1280 – 1525. kocka i skitnja. pristrasno i nesavesno vr{enje prosvetnog poziva. Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditelji osvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja. jula 1936. a njegov slu~aj. godine. 50 . Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana. do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dr`ave i ministra unutra{njih poslova. Hrvata i Slovenaca. zbog politi~kih implikacija. Nemoral u privatnom `ivotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji disciplinski ka`njavaju. ASCG. Primer takve prakse osetio je u~itelj sela Pepeli{te u Tikve{kom srezu. od 16. kojoj su posve}eni idealni ljudi. Upravnik {kole imao je pravo da izri~e samo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ili vi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu.1280 – 1525. ote`avaju}e okolnosti i drugi momenti uticali su na status prosvetnog radnika i direktno se odra`avali na njegov `ivot i sudbinu njegove porodice. Ministarstva prosvete 66 . a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja bla`ih kazni za neuredno pona{anje. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovao jednu od svojih u~enica. a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fonda dr`avnih ~inovnika.33 Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~ana kazna ne ve}a od 300 dinara. Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no je odgovarao pred sudom. str. Kritika postupaka vlade. uprkos strogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za to krivi~no delo. Kazna nije mogla da se izrekne pre saslu{avanja optu`enog. koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost. Ministarstva prosvete 66 . Beograd 1929. Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba. a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedinca nije smeo da pre|e iznos mese~ne plate. prekr{aja. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|e je bio te`ak prekr{aj. izazivanje sva|e sa drugim nastavnicima. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao. jula 1936. Veli~ina prestupa. koje su dovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije. U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam. Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno definisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. godine. 77. f.34 Optu`ivanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acima i da su deca izlo`ena verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~a bila je ~esta pojava. Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je te`ak greh. njegovo ponavljanje. godine.

februara 1925. ASCG. Pismo ministra prosvete. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti optu`ili za seksualno uznemiravanje u~enica. februara 1924. pa je direktor gimnazije predlo`io odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti po kazni u neku drugu {kolu. Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anju u~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne 35 36 ASCG. jer je predvi|eno da se po~inioci ovog dela kazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o te`em krivi~nom delu. godine. Iz policijske prijave videlo se da je optu`eni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnom napastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti. Sli~ne prijave. od 11. od 26. od 28. Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavne crkve pa su ga i mu{ka i `enska deca navodno optu`ivala za silovanje. f. februara 1925. Nalog kabineta ministra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina.67 – 25. Direktor gimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`be nisu istinite. a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da je crkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijih razreda srednje {kole. od 10. Ministarstva prosvete 66 pov. f. 79. Nalog referenta odelenja za osnovnu nastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG. ASCG.67 – 23. od 7.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno o ispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisu vi{e bili pod ingerencijom ministarstva. ASCG. Izveštaj direktora ohridske gimnazije. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije. Ministarstva prosvete 66 pov. . godine. ovoga puta dokazane.67 – 23. podno{ene su i protiv suplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom. f. Na kraju. januara 1924.35 Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja. U~enik op{te zanatske {kole iz Leskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranja na seksualni odnos. godine. ASCG. f. f.. Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba. Prosvetni inspektor iz Skoplja oti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pitanju bio otpor seljaka koji nisu `eleli u selu dr`avnu. godine. 51 . upu}eno predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu. str. . Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}. Hrvata i Slovenaca. upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja. osim skandala.LJ.. ve} versku {kolu tako da su odbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovom poku{aju da ih opismeni.. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima u Beogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sa desetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu.67 – 23. februara 1926.67 – 25. f. ispostavilo se da ni{ta od optu`bi nije bilo istinito. upu}en direktoru gimnazije u Ohridu. Ministarstva prosvete 66 pov. a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih koji su tu pri~u {irili.67 – 23. Ministarstva prosvete 66 pov. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. . Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okrivljeni arhimandrit predavao veronauku. od 7. novembra 1928. godine. donosio je vinovniku i sukob sa zakonom.

67 – 132. Ministarstva prosvete 66 pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama.67 – 132. Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru iz Vinkovaca od 1. Za zaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena. godine.. Ni njene kolege nisu bile bolje u o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kolega. avgusta 1929. marta 1927. marta 1935. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole. Prijava redarstvenog povereništva u Zemunu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15.. Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetske oblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove. f. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvu prosvete.. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasina da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kada je u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao oca navela je profesora.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni `ivot prosvetnih radnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva.67 – 132. godine. ASCG. povrede. septembra 1929. da pu{i cigarete i da izgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mesto Vinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji.f.67 – 132. Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu dok su on ili ona obavljali svoje poslove i `iveli u drugim krajevima zemlje. Ministarstva prosvete 66 pov.38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama. Ministarstva prosvete 66 pov. f. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja po potrebi slu`be. f. `ivele u „konkubinatima” i imale vanbra~nu decu.67 – 132. od 10. septembra 1926. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatim `enama i upotrebljavao |ake kao po{tare. f. jula 1929. f. Razjareno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora.. skandalima koje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac. a Ministarstvo prosvete radi „spasavanja mlade`i” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobno udaljena mesta. po ocenama preterano revnosnih dr`avnih slu`benika i skandalizovane ~ar{ije. ASCG. godine.67 – 132. ASCG. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 132. Ministarstva prosvete 66 pov. Zato nije ni ~udo {to su mnoge u~iteljice. Iza termina sabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svog posla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji.39 Zbog pritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~eja po kazni. godine. ASCG. Izveštaj direktora Dr`avne gimnazije u Prištini. Veliki `upan Primorsko kraji{ke oblasti `alio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice `ive „sabla`njivim” `ivotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake. godine. Izveštaj pravnog otseka Ministarstva prosvete od 3.. ASCG.. godine.. a u veliki greh pripisivalo mu se {to je `iveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole. f. od 12. 52 .37 Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama. 37 38 39 40 41 ASCG. od 12.

Educational and police authorities' controlled political opinions and private lives of teachers. Political and moral correctness had been and remained the crucial component of which it was expected that teachers would make an ideal type of an obedient Yugoslav citizen. Croats and Slovenes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bear upon teachers to behave according to the idealized social and political image of them. 53 . punishing even those who had been victims of backward views of the community.LJ. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Summary Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility Oppression of a Profession between the Two World Wars Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs.

Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla. odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu.1) "1937/1939" 323. 54 . veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskog stanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata.Mr Sonja DUJMOVI] Institut za istoriju.). mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskoj jedinici. opozicija srpske pravoslavne crkve. Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se na sve sfere `ivota. a prvenstveno Velike Britanije dovelo je M. U tridesetim godinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigne uravnote`enost u politi~kom `ivotu nisu dovodila do pravih rezultata. povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni{tva. Vladin neuspjeh u pregovorima sa Hrvatima. To je bilo prvi put da se u Jugoslaviji {efovi opozicije dogovore. jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnije zna~enje za cjelokupno dru{tvo. koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum. X 1937.15) (051) SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK1 APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka. kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske. 1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini 1918–1941”. mentor je bio prof. neformalnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek.2 (497. ali je njena politika istovremeno do`ivljavana i komentarisana kao zaokru`ivanje Hrvata. dr Ðor|e Stankovi}. ali ne sa vladom nego sa srbijanskom opozicijom (8. a i za sve njegove segmente.17 : 329 (497. Sarajevo UDK 323. Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”. ali se mo`e re}i da je Blok narodnog sporazuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dr`avne organizacije.

srpske teritorijalne jedinice u okviru dr`ave. 5. Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske banovine.2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovoj novoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije. str. Odjeljenje istorijske nauke. Tada. Srpska politi~ka emigracija o preure|enju Jugoslavije 1941–1943. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale princip unitarne organizacije dr`ave i koje su bile provedene bez izmjene ustava. kada se naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dr`ave. sa hrvatske strane. Strah za budu}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena. [id. Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }e se jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red. koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila se kao najava potpunog kraha dr`ave.4 Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren. koji su ovu promjenu u dr`avni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljim tra`enjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku. godine Milan Stojadinovi} je oti{ao sa vlasti februara 1939. Beograd.3 U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka bila sasvim ugro`ena do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji su ovu ideju najvi{e i zastupali.. izdijeljena srpska elita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog polo`aja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini. monografije. Pitanje polo`aja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i to u sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja. s tim da je u sporazumu navedeno da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatsku ve}inu.. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Grada~ac. Nakon organizovanih izbora decembra 1938. Ono je najviše štetilo srpskom elementu ovih pokrajina. Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5. Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla. godine i njegov rezultat je bio formiranje Banovine Hrvatske. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekom je potpisan 26.. 1988. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teritorijalnog zaokru`enja. Travnik i Fojnica. II 1939. te srezova Dubrovnik. Ilok. {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dr`avi i na svim nivoima otvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izra`avanja nacionalnih strasti. Derventa. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|e doprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji. 55 . Beograd. 403. {to je postalo krajnje neophodno za normalizaciju politi~kog `ivota. augusta 1939. Institut društvenih nauka. ili se bar to kao 2 3 4 Ljubo Boban. Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski. serija I. 1965. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u.S. neuzdrman. gotovo samo Srbe. dotada{njem predsjedniku poslani~kog kluba JRZ. kako gore rekosmo. pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom `ivotu. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. dok ostale. Br~ko.

briga za budu}nost srpskog naroda je potakla sve njegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da tra`e na~ina da se organizuju. aprila 1939. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. 5 6 7 56 .d. KBUDB – Pov. problem nije do tada ni postavljalo u javnosti. „Srbi su bili glavni tvorci dr`ave. uzori reda i discipline. mesto Pijemonta. dr Savo Besarovi}. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e. Od sre|enosti dr`ave prešlo bi se u plemensku i versku toleranciju. osje}aju}i da sve ide podjeli zemlje. koja nosi svoje ~isto versko obele`je. godine. a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije: Beograd sad voli Srbe. za Prusku trebaju Prusi. jer mi mo`emo. Zasad. Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje. Jedan od njih je i Nikola Stojanovi} koji vrlo rano otvara to pitanje. str. Ali Srbi ne imadoše dr`avnika kakve su iziskivali vreme i prilike. mada je to njihovo shvatanje vlastitog polo`aja. Boban. da je ve}ina srpskog naroda na strani onih koji su `eleli da Srbija ostane Pijemont. U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su da prošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti. u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovi podvojenosti stvorili. okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naroda i tra`e}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dr`ava”. naknadnom pame}u re~eno. prihvatiše prvi austrijske „samouprave”. to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu. i sebi~niji. a mase su to lakše prihvatile. Kod takvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdr`i tešku borbu za pobedu svojih na~ela. Mnogo se više i odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji.6 glavni predstavnici JRZ u Bosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni muslimane i katolike. 6. Branko Kalu|er~i}. decembar 1924. advokat i bivši narodni poslanik Savo Šešlija – ABiH. Moglo bi se re}i da centri mo}i srpskog korpusa nisu iz svog polo`aja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im se vlastiti status ~inio siguran i stabilan. 6. koji je okrunio našu veliku otad`binu slavom i sjajem. 25. okretniji. senator i ministar u penziji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 79. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njom da hegemoniju jednog naroda nametne drugima. n. Austrijski primer bio je bli`i od švajcarskog. uzalud ih je veliki dr`avnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem. ali su naši „Prusi” jedinstveniji. Jer. narodni poslanik i ministar u penziji i dr Bogoljub Kujund`i}. januar 1924. …” – Narod. Da li su ih imali? – to je glavno pitanje. Bogoljub Kujund`i} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima" rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmak~alana" . Pojedini izuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. Radikali. Otuda njihovi dosadanji uspesi. koji su svoju istoriju po~eli s propovedanjem švajcarskih samouprava. Samo.Lj. br. van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bili pravi dr`avnici naša bi dr`ava bila mnogo sre|enija. uzalud je svaki trud oko akomodavanja drugih plemena dr`avi. br. za spas i o~uvanje našeg krvavog truda. Jedinstvenost i cjelokupnost dr`ave ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacionalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i prestala da bude centralisti~ka. Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozoravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. Njihove ambicije da budu i vo|e dr`ave mogle su se shvatiti i odobriti. 11. Van sumnje je. vidimo zbijene u jednu celinu.. DZ.. 98. bilo vrlo sumnjivog utemeljenja.5 Jo{ prije potpisivanja sporazuma. Ali se našlo Srba koji su hteli nešto ja~e – da od Srbije naprave Prusku. 5802/1940.…” – Srpska rije~.

pa je iskustvo pokazalo da su sve te 8 ABiH. po svom kulturnom progresu. uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo i stvaraju}i novo. da im dade vi{e vlasti. oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „Za Srbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~ekivati ni u budu}nosti. @ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8 U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanja Bosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. nije le`ala u ~vrstini i snazi redova Spahe. {to bi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dr`avne na jugoslovenskim spoljnim granicama. koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave narodne snage Bosne i Hercegovine. nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati. u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povuku granicu izme|u Srba i Hrvata. 57 . bez razlike partije. G. Spahe ni od g. {to trebaju Srbi u Bosni da znaju. kao Politika Bosne. sve doline bosanskih reka. DZ. nego u pocepanosti srpskih redova u BiH.S. mo`e se okarakterisati sa dve re~i. kao ni u pro{losti. Svi prirodni putevi.…Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica izme|u Srba. jer samo tako mogu Srbi u dr`avnom `ivotu Jugoslavije do}i do onoga izra`aja na koji imaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima. Spaho je bio i osta}e toliko jak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast. Obrazla`u}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili ~lanovi ove stranke – `eljom za saradnjom sa muslimanima i boljim `ivotom za sve u BiH.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavi on }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer „Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje centrifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granica Jugoslavije.…ni{ta drugo nego anahronizam. u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet bude granica izme|u Bosne i Srbije.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danas tra`i zasebnu dr`avu za svaku individualnost. i za stvaranje dana{nje velike i mo}ne Jugoslavije. KBUDB – Pov. Spahe koja se ose}ala u JRZ. i Hercegovini”.…Bra}o Srbi.. Svi na okup. tekle su prema Savi i Dunavu. Tra`e}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dr`ave Kalu|er~i} }e re}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka `upanijama. Branko Kalu|er~i} }e napisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}e prema Austro-Ugarskoj. od `upanija ka banovinama. ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivaju Srbe iz BiH na okupljanje. ni od g. svi na okup pod jednu zastavu. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. koji `ivi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lom stole}u”. Hrvata i Slovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine. prema Beogradu. kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinu i slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca... Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide da prevlast g. bez veze na prethodno. Ma~eka itd. 1675/1939.

ni srpskim. kakav vlada u Hrvatskoj. u obranu celine i Jugoslavije”. koja je izabrana na na~elu: „jedan narod. za ~iju je veli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo `ivota i krvi svojih najboljih sinova…Eto. ni slovena~kim. ne mogu da upravljaju ni da im dadu pravac koji oni `ele i ho}e. koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvir osim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji `ive u okviru dr`avnih granica Jugoslavije. promene i{le samo po povr{ini. u neodlu~nosti jugoslavenske odbrane. da su se Srbi Bosne i Hercegovine. da se odreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugoslavija.9 Novembra 1939. opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugoslaviju. ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SE BOSNA I HERCEGOVINA CEPA. bez razlike prepla{ili i uzbunili i da podi`u svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda na milost takovom politi~kom sistemu terora. da ma i jedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda. KBUDB – Pov. 2394/1939. ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTIMA. narodni `ivot Jugoslavije. jedna dr`ava. „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikih doga|aja. bra}o Srbi. JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI I HRVATI…” Na kraju. koji u ovome ~asu na postavljeno pitanje ima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati na posebne dr`avnopravne jedinice i oblasti. godine.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlo bliska stvar. koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti.. nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazuma. tako da ishod doga|aja zavisi vi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih. ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NA DRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI. i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvu jugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNO IZMIRITI U JUGOSLAVIJI. Kalu|er~i} }e svoj traktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve je razumljivo. pa jugoslovenski narod vi{e pola`e nadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”. ako `eli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da }e ~uvati Ustav. veruju u rani instikt [umadije.… Opasnost za Jugoslaviju ne le`i u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kog talasa. a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj. ona ne sme ni pod koju cenu kapitulirati pred separatizmom. DZ.” Me|utim. ni hrvatskim. nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta. na okup. izgleda. 58 .…Dana{nja Narodna Skup{tina. i od Jugoslavije. ni bosanskim. Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom 9 ABiH. zato. jedan Kralj”. jer niko nema pravo na to. S obzirom na to „treba uspostaviti najintimniju i potpunu saradnju crkve i dr`ave: Samo vera mo`e mr`nju me|u raznovernom bra}om pretvoriti u ljubav. Tra`iti od Srba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLITI^KOG SISTEMA…zna~i tra`iti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a ispod tih promena tekao je nepromenjeno u dubini.

KBUDB – Pov. odnosno formiranju jedne jednice koju bi ~inila Bosna i Hercegovina.. nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”. organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije. Oni su se ogledali u gubljenju autoriteta dr`ave. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog kluba pozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata. drugi prema obrazovanju srpske jedinice i tre}i. mo`e biti uspostavljena samo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eve Zvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu. ABiH. predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare radikalne stranke. s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova. KBUDB – Pov. DZ.S.. Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu. Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. ne mogu o~ekivati bolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~ima izmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog `ivota u Jugoslaviji..12 U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|e podr`ati rije{enje hrvatskog pitanja. te dr Braco Poljokan. a istovremeno dozvoli da se odr`e zadu{nice generalu Sarkoti}u. banovini. radikali tuzlanskog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma. teroristi~kim metodama „hrvatske za{tite”. 28. proto Dušan Komljenovi}. „naglasuju}i potrebu da se ovaj Sporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat u Beograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenje o sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu. Vita Kajon. stav prema autonomiji Bosne. te je sporazum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice.. 3569/1939. te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske. Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}. 6288/1939. dr Milan Jojki}. u oduzimanju sokolskih domova.”11 Istovremeno. Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i okupljeni oko Beograda. DZ. na 19. na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatske selja~ke sloge”. „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sa napadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”. zabrani sokolima da odr`e komemorativnu sjednicu kralju Aleksandru. novembra 1939. 59 .. 18/1939. Petar Aleksi} trgovac. advokat. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo do spla{njavanja prvobitnog raspolo`enja prema sporazumu jer je srpski narod sma10 11 12 ABiH. oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija. direktor gradske štedionice. DZ. KBUDB – Pov. jer Srbi u hrv.”10 Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali su u debati nakon sporazuma. Bogdan Bogdanovi} trgovac – ABiH. koja vodi u kona~ni rascep ujedinjene Jugoslavije”. Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu. jer samo u ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti.

str. 1965. ministrom poljoprivrede u vladi. Od prvobitnog olak{anja koje je sporazum sa Hrvatima donio. DZ.17 On }e sa dr B. 10. ABiH. M. u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke.20 Ali. Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito do druk~ijeg sastava vlade.15 13 14 15 16 17 18 19 20 21 ABiH. KBUDB – Pov. kako ka`e izvje{taj. Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. podvgnuti kritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost.. sporazum je i dalje bio `eljen me|u radikalima. te da je do sporazuma moralo do}i u interesu dr`avnog jedinstva i da za njegovo uspostavljanje najvi{e zasluga ima V. KBUDB – Pov. ^ubrilovi}em. ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesi i prava srpskog naroda. 5039/1939.” – Lj. s naglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. DZ. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. 60 . mi Vam ovde svi jednodušno izjavljujemo `elju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnja opozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”. ABiH. 7008/1939. god…. ABiH. KBUDB – Pov. 4574/1939. a ukoliko bi se to dogodilo „Bila bi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo.. 285/1940.. 4267/1939. Ovaj stav je bio oja~an iskustvom sa vladom M. jer vodi slabljenju dr`ave. ^ubrilovi} dr`i skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma. na Palama. KBUDB – Pov.14 Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio SpoNa jednoj od konferencija. oktobra 1939.. uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predat mu kao gotov ~in. DZ.”21 Protiv autonomnog polo`aja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska razum. 984/1940. DZ.. Stojadinovi}a. 1937. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. ABiH.d. trao da su zahtjevi V.”19 I u Tuzli B. Drugim rije~ima. prvak zemljoradnika Arso Kopivica }e. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing. DZ. 234. re}i da Srbi treba da se ugledaju na Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi za oslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari. ^ak }e D.”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940. „niti da Drina ponovo bude granica. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici. Ljubo Boban. ABiH. 6288/1939.. DZ. decembra na skupu u Obrenovcu sa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH. n.. 3101/1939. Ma~eka pretjerani. Ma~ek. tako|e potvrditi slaganje sa sporazumom na skupu u ^ajni~u. ve} 10. 22.. pola godine kasnije re}i „da se sa Hrvatima mo`e razgovarati o „Sporazumu” samo na bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka 8. ABiH. Boban. KBUDB – Pov. 260.”16 U svojim istupanjima sarajevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~ke stranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata. DZ. Beograd. str.18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „bili ona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih re`ima.

22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17.d. 7669/1939.. godine sastali. profesor iz Beograda. senator iz Zagreba..24 Poznato je da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dr`ave mo`da u sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba u ovoj tvorevini.25 Jedan od njih je Stevan Moljevi}. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezoluciju u tom smislu. n. senator iz Zagreba. ljekar iz Kovina. Boban. zbog njegovog „bo{njakluka”. ABiH.. izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – dr Laza Markovi} i dr Branko ^ubrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno budu u krugu onih koji odlu~uju. a o autonomiji BiH da }e odlu~iti narod selja~ki. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja.d. Veceslav Vilder. advokat iz Pan~eva. advokat iz Sarajeva – ABiH.. Evolucija demokrata u ideji oko dr`avnog ure|enja od centralizma do federalizma do Sporazuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija do`ivjela osudu i na jedno široj. decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srpskom narodu prika`u opasnost od sporazuma sa Hrvatima.. DZ. KBUDB – Pov. advokat. popovi i begovi. a ne vladike. a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe. dr Ivica Subaši}.S. Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13. O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940. dr Ljubo Leonti}. Milan Durman. koji je postao predsjednik oblasnog odbora Srpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|ana izjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda. po ugledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo22 23 24 25 26 Ð. Izrazio je i bojazan da }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati. n.23 Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~ke stranke bili za sporazum. dr Duda Boškovi}. rukovodstva Saveza zemljoradnika. a ne samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi. advokat iz Beograda. Hinko Krizman. n. pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecima postati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. ~injenica da je centralizam i unitarizam napustila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi baca druk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj. Savo Seleni}. dr Milan Martinovi} iz Sarajeva. Savo Kosanovi}. advokat iz Splita. 5033/1939. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i na kojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade. str. dr Ismet Popovac. decembra 1939. Mihajlo Blagojevi}. Me|utim. Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. 242.Miki}. Rajko Ðermanovi}. novembra 1939. Ovo predavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga i zna~aj Vrbaske banovine”. 61 . novinar iz Zagreba. osudio Sarajevo. Pov: DZ.” Dva dana ranije on }e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijanci nego pre~anski Srbi”. poduzetnik iz Sarajeva. Ð. str. 244-245. 273.d. str.. advokat iz Vara`dina.26 U Bijeljini su se semberijski Srbi 21. Miki}.

62 . koje je bilo vi{a dr`avna potreba i `elja svih gra|ana ove dr`ave”. KBUDB – Pov.32 Vijesti iz Zenice govore da je 30. odr`ali konferenciju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezoluciju poslali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Hercegova~ke Banovine”. KBUDB – Pov. ABiH. Miki}. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovine po ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog individualiteta. a koji su po sporazumu pripali Banovni Hrvatskoj. Sa obje strane. razuma izme|u Srba i Hrvata. DZ. tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskog naroda.27 Ovaj sastanak. DZ..31 U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da sporazuma treba da bude.28 Zvorni~ki Srbi su 11. i srpske i hrvatske.. ABiH.. KBUDB – Pov. te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle. Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnosti koje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja. str. Sljede}i sastanak. DZ. KBUDB – Pov. vo|en u kafani „Zvijezda” vodio je Ljubomir Panti}. "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH. pa su se prisutni razi{li bez kona~nog dogovora. 247. Grada~cu i Modri~i.. 5880/1939. „jenesovac” i Radoje Popovi} sudija iz Sarajeva. ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neumjereni zahtjevi sa hrvatske strane. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi. zbor predstavnika svih Srpskih kulturno-prosvetnih dru{tva iz Bijeljine.. donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte.6288/1939. Ð.d. DZ. ABiH. 4763/1939. Srbi }e prihvatiti stvaranje ~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”. biv{eg radikala i narodnog poslanika. KBUDB – Pov. bila je uo~ena akcija na pridobijanju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju. gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje. te izjavljuju da „Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dr`ave.. decembra pod vo|stvom prote Milana Petkovi}a. novembra zastupali stanovi{te „da u daljem preure|enju dr`ave BiH bude integralno priklju~ena eventualnoj Srpskoj Banovini”30. novembra 1939. kome je prisustvovalo oko 150 lica na istom mjestu odr`an je 26. Vojislav Vukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za 27 28 29 30 31 32 ABiH. ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 4699/1939. biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkordatske krize (JRZ). bosansko -hercegova~ke banovine. jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke. DZ. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uz prisutnost dr Vladimira Stani{i}a. odr`an zbor Srba na kojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Bo`i}. n. 4994/1939.29 U Srebrenici su Srbi 24. advokata.

protom Milanom Bo`i}em. ve} da oni dolaze u Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS. Miki}. 5055/1939.38 33 34 35 36 37 38 ABiH. tra`i}e da sve oblasti i krajevi van Slovenije i Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija i mogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama. KBUDB – Pov. 4153/1939. U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D. KBUDB – Pov. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom. koji govore o skupovima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci. ABiH. ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica. U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t. ali se pojavljuju i u Sarajevu. godine. ABiH. Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom srezu. Dragi{i Cvetovi}u. KBUDB – Pov. i da u interesu dr`ave ~uvaju red i mir. gde ima Hrvata ve}ina neka bude Hrvatsko. KBUDB – Pov.34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Luci je po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanak koji je odbacio izjavu D`. koja dana u ovim teškim danima pre`ivljava tešku borbu. oktobra 1939. Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko. 4476/1939.. DZ. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. On }e 10.. godine prisajedinjenjem Srbiji”. DZ.. 3101/1939. 244.”33 Ponukani izjavom D`afera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponoviti svoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa najo{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv razdrobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|u Bosne i Srbije”. da u okviru Jugoslavenske dr`ave ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. 15.. ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni su autonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedinstvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda. U tom smislu doneta je rezolucija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji. DZ. DZ..d. ABiH. str.. 4834/1939. u izvještajima iz 1939. budu vjerni Kralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli. gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftiniji i gde je mo`da i sama kontrola više ote`ana nego ovde u provniciji i manjim mestima” – ABiH. n. KBUDB – Pov.…” – ABiH. Ð.. kada su se unutar naše dr`ave razbuktale plemenske strasti.. DZ. Ni jedan bosanski Srbin na to ne}e pristati. Milanu Nedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problem autonomije Bosne i Hercegovine.j. Ve} 26.35 Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju da je pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918.. Kulenovi}a. pa }e im se tim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima. …Mimo Srpske 63 .S. augusta on }e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava seljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe. KBUDB – Pov.36 On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovima JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu. 3567/1939.37 U ^ajni~u.. Drugim rije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom. }e uputiti i knezu Pavlu. decembra 1939. DZ. kad se rat razbukato u Evropi.. koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja.

Bosna vilajet. DZ. koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”.. na Tovarnik. 5646/1940. Banja Luka.. Izdanje piš~evo. KBUDB – Pov. ~etni~ka udru`enja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskim organizacijama i politi~kim li~nostima..41 Navode}i razlike nacionalnih volje ne mo`e se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati na istom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomiju Bosne. i da je tako svjedo~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata. pa Bosnom i Neretvom do mora.39 Pored neuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene. aktivnosti i revnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakoj vrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dr`ave. P. KBUDB – Pov. DZ. Bla`uju kod Sarajeva ABiH. KBUDB – Pov. DZ. Ove 1939.40 Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nosti njenog rje{avanja. KBUDB – Pov. dobiva se u knji`ari Bra}a Jakši}.Gakovi}. Kraji{nik Petar N. Kijevu kod Sarajeva ABiH. Ba~ku Palanku isto~no od Iloka. on }e o sporazmu sa Hrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali...…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo na pamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr. Lorkovi}eva je granica išla isto~no od Subotice na Ba~.. i hrvatski – ujedniti sve Hrvate. Gakovi} }e u svom izdanju objaviti knji`icu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnografski pregled Bosne. DZ. te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret. koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir. str. Tuzli ABiH. nema ni sporazuma ni sa`ivljavanja”. 4284/1939. ali ne uspijevaju da organizuju mjesne odbore. KBUDB – Pov.. pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i D`afer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanski Srbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH.. 3627/1939. sve Slovence i samo jedan dio Srba i postati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji. U svojim zavr{nim razmatranjima. 1817/1939. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak u Evropu Masariku. DZ.. KBUDB – Pov. 4138/1939. i on je sastavio za taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima. Broj ~etni~kih udru`enja se pove}ao. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci i manje grupe... KBUDB – Pov. U uzavreloj politi~koj atmosferi. Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH. 37. i u krajnjoj liniji svih Jugoslovena. 1791/1940. 1939. Br~kom ABiH. Ivan Lorkovi}. Zenici ABiH. jer po istom pravu na ujedinjenje koje tra`e Hrvati i Srbi to pravo mogu da potra`uju. 285/1940. Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizacije su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine na cijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina. 3101/1939. a politi~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji. DZ. dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba. KBUDB – Pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 2091/1939. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum. N.. DZ. DZ.. KBUDB – Pov. Ta~no je da Hrvati ne `ele da se izdvoje iz 39 40 41 64 . ABiH. 5880/1939. 3253/1939. na Ra~u i odatle uz Savu do Šamca. Interesantno obrazla`e i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije koncepcije. To treba da upamti i Spaho i svaka druga sorta. 4299/1939. KBUDB – Pov. DZ. DZ. i prolivena krv nas ne sjedini. Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavate sukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH. Visokom ABiH. 190/1939.

Ali. Njihovi dogovori su rezultirali. kako grupa. i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti.. vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjena naporima srpskog naroda. bogatstva. iako imaju jednu nacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str. Nikifor Todi}. Mihajlo Vasi}. ali tra`e u njoj ono što su Mad`ari imali u Austro-Ugarskoj. … Niko ne pokre}e od Srba ovu akciju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i. kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enjima zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave. organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba. Milan Popi}. njihove brojnosti. Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj. a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. u kafani.” I zaista je ~etrdeseta godina 20. dr D`afera Kulenovi}a o autonomiji Bosne. episkop zvorni~ko-tuzlanski. potpukovnik u penziji. Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914. vojni~kog presti`a. proto Jovan Magaraševi}. starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. pitanja naše unutarnje politike a pogotovo spoljne politi~ke situacije.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih Jugoslavije. u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijem politi~kom doga|aju. na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine je upozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposredno dostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu. dalmatinskom i hrvatskom Primorju. tako i pojedinaca42 da se ujedine i ponovno organizuje. senator. a dodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda. U po~etku. ako Srbi iz ~isto srpskih krajeva pojme ovu stvar. i doslovce … da Hrvatski nacionalizam li~i na mad`arski kao jaje na jaje. Jovan Simi}. Po nare|enju bana. prvi poslije 20 godina u ovim krajevima. kulture („Hegemonija je i srpski duh”). advokat. Kre~kovi}. i boriti se svojom privatnom inicijativom kao i za Austrije…. 37-38 Bogdan M. a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na 1918. U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}.” – ABiH. ali sa Zagrebom ne. poveš}e se odmah protivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovnik nije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode. godine predsjedniku ministarskog savjeta Dragiši Cvetkovi}u. policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju i spoljnu politi~ku situaciju. Ugarska u Pe{ti. trgovac. koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova – zbog polo`aja na Balkanu („ki~ma Balkana”). sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e se vrlo brzo. tako|e potpukovnik u penziji. Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u. ono u toliko pre. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji. Dušan Ðeri}. pa poslao oktobra 1939. jer je polemiku oko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura.. pritisak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima se po~ela dogovarati. 4258/1939.S. 42 43 65 . DZ. što za ova pitanja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a. nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici. Oni su na poziv episkopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odr`ali jedan sastanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je publikovana i u novinama. Simo Erakovi}.. moglo bi se prili~no lako sporazumjeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita. simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci. te da „sa Hrvatima u Bosni. Pov.

Dr Voja Besarovi}. Rajko Milanovi}. Tesli}a. Biha}a. – ABiH. tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga {to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim. Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da „ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” ali je gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umno`eni i dijeljeni u svima srpskim krajevima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”. koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugoslovenske dr`ave. ljekar. 4745/1939. da se slo`e kao bi se „obilje`io jasan nacionalni program”. Mihajlo Vasi}. Bosanske Krupe. što se pokazalo kao ta~no. jer ne `elimo da postanemo izdajice narodne i dr`avne zavjetne misli. Ljubo Jovanovi}. za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi ~estiti sinovi.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovaj sabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”. `eljezni~ki ~inovnik kao predstavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjem pitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. Jajca i drugih mjesta. pukovnik u penziji. kao i omladinu da zbiju redove. Crne Gore i ostalih srpskih zemalja. potpukovnik u penziji. dru{tava 31.. dr Stevo Mil~i}. Simo Umi~evi} ispred Udru`enja Srba interniraca. Nikola Baroš. advokat. sudija Okru`nog suda kao predstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”. Pero Jovanovi}. ljevar kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva. Joka Šiljak. da }emo se kao u pro{losti. te Jovan Vukoti}. Šorše Vaskovi}. Marko”. dr`avni tu`ilac. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. ~inovnik trgova~ke komore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”. advokat. a planirane su i pretkonferencije delegata iz Sarajeva. Skugri}a. trgovac. trgovac predstavnik društva „Sv. Lazo Risti}. KBUDB – Pov. ~inovnik banske uprave ispred Zadruge Srpkinja. Mostara. da se srpski krajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije. 270/1940. KBUDB – Pov. Mercep Kosta. bivši senator kao predstavnik Bratstva „Sv. Odlu~no protestujemo protiv svih akcija i poku{aja. direktor gimnazije. Ð. Svetolik Popovi}. 7862/1939. Dr.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. trgovac. trgovac. Dragutin Bu~i}. zubar. 44 45 46 66 . 246. Prnjavora. jer je letak sa sabora dijeljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH. Te{nja. Obrad Mi~i}. Na ovaj sastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava. Todor Jakši}. staklar ispred Srpskog kluba. Jovan Vasiljevi}. sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}. Nikifor Vasiljevi}. Savo Ljubibrati}.46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazotrgovac. Vojo Vasiljevi}. Stevan Jakši} knji`ar. Veljko Pr`ulj. Save”. XII 1939. Svetozar Cali}. Banja Luke. trgovac. {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}a srpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavjujemo. – ABiH. Pojezine. te prota Nikola Skaki} isrped društva „Krajišnik”. ljekar. Miki}. Mihajlo Markovi}. str.d. Š}epan Mari}. Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja. nego sva pokoljenja od Kosova. dr Milan Neškovi}.. Svi danas koji smo bar malo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno ne cepamo”. sudija Sreskog suda kao predstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo.. DZ.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Modri~e. upravitelj gra|anske škole. Tuzle i Biha}a na kojima }e se sastaviti rezolucija. Rajko Popovi}. apotekar. KBUDB – Pov. Bilbija Marko. a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dr`avi. Protestujemo. n. kroja~. To ~inimo. Vaso Marinkovi}. DZ. trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca. bravar. 2.. gostioni~ar.. DZ.

te da se preko toga ~ina i zavjeta koji su dati ne bi moglo pre}i. 67 . Cilj ovog savjeta je „{to intenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli. Svoje konferencije su radikali odr`ali i u Zenici i Rogatici. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja bi uklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pru`ana nikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. – ABiH. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}. pretsjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu. KBUDB – Pov. sekretari: Rajko Popovi}. U izvršni odbor su ušli: predsjednik Milan Bo`i}. sudija i Nikola Triši}. KBUDB – Pov. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja. dakle protiv autonomije. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Novog Sarajeva. ABiH. te na `elju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918. direktor Trgovacko-industrjske komore. u Sarajevu dr`ali svoju konferenciju. sekretar: Rajko Popovi}. školski nadzornik u penziji. industrijalca i radikalskog uglednika. podpredsjednici: Milan Bo`i}. 7862/1939. in`injer Mašo Jovanovi} i Vladimir Blagojevi}. blagajnik: Hamdija Nikši}. penzioner. apelacioni sudija. sekretar Narodne odbrane.. poslovo|a. ~uvanje srpskog nacionalnog obilje`ja Bosne i Hercegovine. direktor Dr`avne štamparije i Jovanka Šiljak.47 Stari radikali su 5. in`injer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}. predsednik Srpskog kluba.” Ovaj Savjet je trebao biti sredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva. ~inovnik Saveza srpskih zemljoradni~kih zadruga.S. Marko Bilbija. str. Š}epan Mari}. Navodile su se obostrane `rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje. godine. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Specifi~nost ove grupe sa Du{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine. 3300/1940. tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom.49 Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosni i Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju. sudija.. vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosne i Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”. kazand`ija. 33. Sporazum je bio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da 47 48 49 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor. kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostalim srpskim pokrajinama.. Jovan Vukoti}. Institut za istoriju u Sarajevu. a na samoj konferenciji se osvrnula na lo{ polo`aj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. pozivanje kako na zajedni~ku vjekovnu pro{lost i sudbinu. podpredsjednici: Uroš ^ovi}. clanovi: in`injer Mašo Jovanovi}. Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a. 253-263. Krsto Mercep. Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}. Jovanka Jankovi}. Marko Markovi}. Upravni odbor su sacinjavali: predsjednik dr Savo Ljubibrati}. Prilozi. januara 1940. te Vojislav Pr`ulj.. 2004. pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a. knji`evnik. Nikola Baroš iz udu`enja dobrovoljaca.48 Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu govoriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vesti i letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata va`an zbog odbrane zemlje. DZ. trgovac i Ðorde Bobarevi}.

a pola seoskih ku}a provelo je Bo`i} i Bajram u mraku. 68 .…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred prodavnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na. – ABiH. sa naslovom „Poslije mirne zime. uznemiruju}im vijestima sa rijetkih radio aparata. a i osamdeset ~etvrtim letkom.…” Miris rata je bio na pragu. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje o g. da se osoli zaoblica. nezrele za mogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu. jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja. bojati se krvavog prolje}a”. [e}era nije bilo ni dekagrama. Iz takve sredine. ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbi reaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jedne vlade. broj~ane slabosti i njene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom. konzervativne i netolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nije se pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazila`enju navedenih granica. materijalno spremni. kao ni ulja. pokretu komora i stoke. sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima. raspu{tanju vojske. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultat istro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini. te nedostatkom kulture koja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. DZ. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etka rata. vojni~ki jaki. optere}enom vjerskim suprotnostima. agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu. 722/41. izgleda najve}eg govornka isto~ne Bosne. {to sirotinji pripada. da je on tvorac sporazuma. a kamo li pro{la glavna opasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimske mjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovno potpuno ujedinjeni.”50 50 Isti letak rasturan 8. Nigdje nije bilo ni zrna soli. koja ima da odlu~uje o ratu i miru. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostao je formalno bez hljeba. Izgledalo je da `ivimo u srcu najgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narod pri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pov. mo`e on da bude i istinski dobar ~ovjek. mo`e on da i sam vjeruje. te se silina rasprava oko Sporazuma u njemu i izgubila. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnim vje`bama. poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki put koji bi ih vodio jedinstvenom stavu. januara 1941. Cvetkovi}u.

. 69 . Summary Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their political leaders and prominent personages saw their vital national interest and future only in a community with Serbia. The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was completely denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected. Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ek was seen as framework in which they could think about their own future only for a very short time. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.S. The beginning of the war cut short the expected denouement of this political act..

. Beograd UDK 070.2 Od 1886. U radu je data i analiza uzroka ponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njih politi~kih zbivanja. Beograd 1934. Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20. Beograd 1908. str. od 1915 do 1918. U periodu okupacije.Bojan SIMI] Institut za noviju istoriju Srbije. Vlada Milana Obrenovi}a. U ovom periodu njegov uticaj na razvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan. Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi.Samouprave''. Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kih partija. godine „Samouprava” nije izlazila. novinar koji je po re~ima Slobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao ili ismevao jednu odre|enu li~nost.48:329 SAMOUPRAVA "1936" O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. U tom broju objavljen je program ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumu tada{nje Srbije. na objavljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. godine kao glavni organ Narodne radikalne stranke (NRS). godine. „Pera Todorovi}”. Jovanovi}. O tome videti S. FEBRUARA 1936. U Kraljevini Srba. 167-223. GODINE APSTRAKT: Rad se temelji. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}. glavnog urednika obnovljene . Hrvata i Slovenaca „Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929. Pera Todorovi} je list obnovio 1886. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nije prihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost. januara 1881. pa sve do 1920. Politi~ke i pravne rasprave I.1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazila povremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li u zatvoru. pored poznatih izvora i literature. kao lista novosnovane Jugoslovenske Radikalne Zajednice. godine ali ga zbog sukoba sa ostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta. Najpoznatiji urednik u 1 2 S. Jovanovi}. 70 . godine stvarni direktor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}.

ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade. Novi Sad 2000. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. novembra 1937. Jovanovi}-Stoimirovi}. godine. godine. Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima..B. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}. ~ovek velike li~ne kulture. odustao je od saradnje sa re`imskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS). studirao je prava u Beogradu i [vajcarskoj. ovaj prekid u izla`enju izazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti. Naravno. re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samouprava”. Slovenske ljudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). Beograd 1985. decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. zadr`avaju}i se u Francuskoj. Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939. 20.3 Period od 1935. Teši}. prvo pri delegaciji u @enevi (1923). Ovaj istaknuti novinar. str. a posle pri Jugoslovenskom poslan3 4 5 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumarevi}. 71 . godine. Poslednji broj lista iza{ao je 5. godine predstavljao je doba ubla`avanja „stega” diktature i bu|enja partijskog `ivota. u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj diktaturi. koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u decembru 1935. predsednika vlade. Mehmeda Spaha. 28. Prilikom pisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a. ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za partijskim listom. Za mesto urednika Stojadinovi} je nakon 18. avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovima „Politika” i „Vreme” sutradan. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnog odbora radikala. nadre|en svoj drugoj partijskoj {tampi. Belgiji i Holandiji. avgusta 1935. ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”. Antona Koro{ca.janura 1929. Vlada Milana Stojadinovi}a. godine javila se `elja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a. Svoj `urnalisti~ki rad zapo~eo je u listu „Politika” jo{ 1919. Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi. Knez Pavle Kara|or|evi}.5 Kasnije je bio i ata{e za {tampu. Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17. i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre 6. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena od predstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS). urednik i ~esto uvodni~ar. godine. Beograd 1997. Ovi politi~ari re{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila ime Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila u Narodnoj biblioteci. januara 1929. M. koji se nalazio na ~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra. Stojkov. Nema~koj.. formiranom u doba diktature. i D. jedan od najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nu ulogu i u ranijem periodu.4 Stranka je prijavljena Ministarstvu unutra{njih poslova 19. Dnevnik 1936–1941. O osnivanju partije i odabiru imena videti: T. List je vi|en kao centralni organ stranke. Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samouprave” u periodu od 1921. Ve} te 1935. do 1923. godine. Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke i obave{tava pristalice i javnost. rodom iz Smedereva.

Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i probleme vezane za pokretanje jednog lista.6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neophodnijim. Taj posao sastojao se ne samo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”). pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao. posledica je toga što je Stoimirovi}. Pritom treba uzeti u obzir da list nije izlazio nedeljom. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povodom ponovnog izdavanja „Samouprave”. Ovom darovitom i ve} tada iskusnom novinaru. do 1935. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez 6 7 8 9 10 11 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat ni pakt”.800 dinara. ostao uz Cvetkovi}a. uporedo sa poslom urednika „Samouprave”. Ovo upadljivo izostavljanje Stoimirovi}a. 32. kao što je prvobitno predvi|eno. dokument pod oznakom M. da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisivanje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940. 72 . osim u kratkom periodu od 26. 9.323. U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravi i pogana jezika”. 10. Arhiv Jugoslavije.000 dinara. i to samo uzgred.8 nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronala`enje prostorija za redakciju. godine. Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu do najsitnijih detalja. str.603. godine. njegovu strukturu i mogu}u perspektivu. M. a o Stojadinovi}u je zadr`ao lepo mišljenje. Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je list posle njegovog odlaska imao potra`ivanja od 500.800 dinara na godi{njem nivou.478. Stojadinovi} je poverio obiman i va`an posao oko organizacije lista. pa do eventualnih vanrednih izdataka. Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd i preduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista. Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karad`i}a 14a. do 7. Predvi|eni prihodi od prodaje.000 dinara. Jovanovi}-Stoimirovi}.10 Samim tim budu}i urednik je predvideo deficit lista za prvu godinu izla`enja (1936) u vrednosti od 804.026.63 dinara. Rukopisno odeljenje. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izra`aja i u realnoj proceni prihoda koje list mo`e da ostvari. Novi Sad 2000. Matica srpska. pretplate i oglasa bili su 674. U periodu od 1932. od personalnih izdataka. godine Stoimirovi} je pokrenuo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. direktora agencije „Avala” i visoka funkcija u Centralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednika vlade u`ivao. 1938.13. Dnevnik 1936-1941. novog predsednika vlade. izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnika dok je bio na vlasti. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evim rukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom poznavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su `elelo da plasiraju novoosnovani list. preko tro{kova {tampe. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od planiranog i da je iznosio ogromnih 1. ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju. Zbirka Centralnog presbirooa (38) fascikla 75.9 Ve} 10. daleko manji od predvi|enih rashoda koji iznose 1. U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. Stoimirovi} je kako sam ka`e „ostao veran kruni”. nakon pada Stojadinovi}a. stvu u Berlinu (1929).

32. M.. Koro{ca i Spaha. Dnevnik 1936–1941. dvostruko ve}a. velikih subvencija od strane vlasti. februara 1936. Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uva`eni jer list nije izlazio nedeljom. Beograd 1991. kritikovati Jevti}a i ljude oko njega za postoje}e stanje u zemlji. Za ovaj zaklju~ak dovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda. cena je bila jedan dinar. isticati mu~eni{tvo i `elje pokojnog kralja za povratak demokratiji. a negde u ovom periodu obnovljena je i sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO. 172. str. 11. poklapala su se sa onim {to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio na vlasti: Kralj Aleksandar i 6.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskom Preduze}u „Vreme AD”. koji svojim imenom „simboli~ki 12 13 14 15 16 Matica srpska. godine. pomereno na 16 ~asova. kao {to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20. Ve} u po~etku jasno je bilo. B. Beograd. U prvom broju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”. Petranovi}. Dnevnik 1936–1941. M. Prema podacima CPB-a iz 1937. 3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj.000 primeraka. 5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se list ne bi vra}ao”12. odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima. 4) Da cena primerka bude 0. Jovanovi}-Stoimirovi}. Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka. tira`u koji }e list te{ko dosti}i u budu}nosti.323.. slobodu i demokratiju”.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenske radikalne zajednice. Jovanovi}-Stoimirovi}. neposredno pred sam po~etak izla`enja lista. Rukopisno odeljenje. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan je Du{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim `eljama da ne snosi svu odgovornost za izdavanje lista. bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost: 1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih). str. da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gde je `iveo srpski narod. Agonija dve Jugoslavije. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neumorno borio za pravdu. januar ne smeju se dirati. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. str. potpisan od strane Stojadinovi}a. Novi Sad 2000. 2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutarnjih tako i ve~ernjih listova. Ze~evi}. godine tira` „Samouprave” bio je 10. Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~ki deo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”. Novi Sad 2000. a vreme izlaska je od 18. dokument pod oznakom M.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938. Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}a vezane za unapre|enje lista. 1937. 37.14 Uputstva koja je dobio od samog predsednika vlade.B. Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štamparija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine. M. 73 .13.50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”.

19 Sama `elja da se prika`e jedinstvo novih partnera uo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”. od osnivanja do 1929. gde se i nalazila redakcija Samouprave. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su prenosili drugi listovi.17 Cilj lista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „`i`a na{eg partijskog `ivota u pogledu prosve}ivanja. nagove{tava pravi i najbli`i put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”.22 U daljem delu ~lanka podse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”. godine. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajednice. Imaju}i to u vidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti. nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”. februara 1936. Naime tekstovi su {tampani }irilicom i latinicom. br. decembra na dan Ujedinjenja. godine. neke njihove izjave i postupke. godine taj broj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju. {tampan na prvoj strani lista. koja je donosila detaljne informacije o aktivnostima strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}ano na „grehe” pripadnika opozicije. Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku. List Samouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove. Prvi broj kao i naredni. maja. „Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih izdvajamo „Partijska kretanja”. 65 od 8. eti~ka snaga i jugoslovenska borbenost Slovenske ljudske stranke. 1 od 20. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemlje koji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama. objavljenim u prvom broju. maja 1936. Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampe i da usmerava njeno pisanje. odraz nezadovoljstva uredni{tva prodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne. br. Isto. Uskrs i 1. pre svega Centralnog presbiroa. To je naravno bila posledica pritisaka odnosno „preporuka” dr`avnih organa. godine samo je podvu~en kontinuitet. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozi partijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikuju se „neki prijatelji” zbog njihovog „le`ernog odazivanja”.18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`na pregnu}a Narodne radikalne stranke. 1 od 20. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karad`i}a 14. pa ~ak i „povr{nog i pogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”.godine. obave{tavanja i moralnog sna`enja na{ih partiskih pripadnika”. tako i oni koji nisu imali naro~ito povoljan stav prema vladi. Prazni~na izdanja štampala su se na Bo`i}. kako oni pod upravom ili bliski JRZ.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mora se dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz prilo`enih podataka o prodaji i tira`u mo`e naslutiti. Samouprava. br. Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnika bila je iz „Samouprave” i CPB-a.20 List je izlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja. februara 1936. U toku oktobra 1938. Samouprava. U toku septembra 1936. `ivotna energija i moralna visina Jugoslovenske muslimanske organizacije”.21 Istorijatom lista.23 17 18 19 20 21 22 23 Samouprava. Da taj apel nije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8. na srpskom i na slovena~kom jeziku. nepuna tri meseca od ponovnog pokretanja lista. Jasno je da je ovaj ~lanak. 74 .

83 2 764. Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja...me|ugradski razgovori pretplata ~asopisa i listova kancelarijski materijal kompleti "Samouprave" biblioteka – knjige putni tro{kovi po{tarina.95 5 474. izdavanja i vo|enja jednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izla`enja u kome se vidi pravo poslovanje ovog lista: Bilans „Samouprave” za 1936.50 3 009.85 45 527.80 1 512 617.83 5 545.90 610 503.35 61 127. instalacija.00 3 028.50 75 .00 49 132.00 3 425. takse.85 36 290.00 9 130.00 17 535.85 4 321.07 258 548.07 856 823. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”.40 3 230.60 103 594.50 15 627.00 10 078. godinu Tabela rashoda [tampanje [tampanje lista Kli{ea Po{tarina ekspedicije lista Materijal za pakovanje i razno Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i Ukupno [tampanje Re`ija Plate urednika i presbiroa Honorari saradnika. telegrami.00 31 177.80 4 843.50 20 105.B.75 79 379. ~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe "Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos instalacija osvetljenja provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una Ukupno re`ija Otpis od name{taja 50% Otpis od pribora 70% Ukupno otpisi UKUPNO RASHODI 745 194.66 30 815. ~lanci Plate administracije Organizacija pretplate Kirija Ogrev i osvetljenje Telefon: pretplata.

ali je i od toga napla}eno oko 40%.00 21 207. za normalno funkcionisanje neophodne su bile donacije. Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate.284.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke. GODINI 1 026 603. pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao. godine list je dotiran sa ~ak 1.20 GUBITAK U 1936. jasno je da je redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje list ostvaruje.25 94 677. ekonomsko poslovanje lista.63 Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti. potpuno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista.868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno. U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 brojeva.75 7 795. {to „u ku}i”.000 pa ~ak do 100.75 dinara. fascikla pod oznakom M.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.90 139 625. {to i nije bio primarni cilj njegovih osniva~a. uz obra~unat odbitak za takse i provizije Pretplata Napla}eno do 31.395.00 201 934. zna~i da je efektivno prodato 80 primeraka po broju.000 dinara. 76 .13. Prave 24 Matica srpska. napla}eno samo 21.207. Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”.20 341 559.20 7 119. Rukopisno odeljenje. S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”. {to „van ku}e”. Samo u toku 1936. prose~no je prodato1284 primeraka po broju. decembra 1936 Du`nici nenapla}ene pretplate Ukupno pretplata Prodaja preko revizora Prodaja na broj Prodaja van ku}e – napla}eno Prodaja u ku}i – napla}eno Ukupno prodaja MAKULATURA – stare novine UKUPNI PRIHODI 13 412. Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje.00 486 013. Tabela prihoda Prihodi od oglasa Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936. Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale su se od 7.75 8 439.

koji su barem jednom mese~no imali svoje sednice. fascikla pod oznakom M. Rukopisno odeljenje. (1cm) 6 din. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 44. Beograd 1998.6% nepismenih. 77 .27 Formirani su i Upravni i Nadzorni odbor od pet. 1 red 3 dinara *Mali oglasi najmanje tri reda + dr`avna taksa Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12 do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklamni deo” ili „tekstovni deo”). Lj.395. Nije zanemarljivo da je „Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica.25 Tarifa za oglase u „Samoupravi” Strana Cela Polovina ^etvrtina jedanput 2 000 1 000 500 2 puta 3 600 1 800 900 3 puta 4 800 2 400 1 200 5 puta 7 500 3 750 1 875 Jedan stubac (10cm) 60 din..B. Postojali su poma`u}i i redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i. dobrotvori i veliki dobrotvori. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke. Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. On je 25 26 27 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. razloge treba tra`iti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovane stranke. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”.. a da je cena oba lista bila dinar. glasa i izbora. odnosno tri ~lana. 88. Srbi i Jugoslavija. Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imao prava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara. Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od 5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava. ~ak i do tri puta jeftinijom.. Cilj udru`enja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke Jugoslovenske Radikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske propagande”. naro~ito Milana Stojadinovi}a. Status ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga.13. Treba imati u vidu da je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji. pro{iri i u~ini dostupnijim {to {irim narodnim masama. i njegovoj `elji da svoj uticaj i uticaj politi~ke stranke koju je `eleo da kontroli{e i njome upravlja. dok su drugopomenuti imali pravo u~ešca. `elelo se privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava. prvi to nisu imali. Skup{tina Udru`enja sastajala se jednom godi{nje i to u mesecu decembru. ^lan ovog udru`enja mogao je biti svaki ~lan JRZ. Matica srpska. Poma`u}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara. Pored lista osnovano je i Udru`enje nakladnog fonda lista „Samouprava”. Dimi}. str.26 Finansiranje Udru`enja predvi|eno je prevashodno od ~lanskih uloga. bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikad bila „Samouprava”. Ovakvom cenom.

str. Rukopisno odeljenje. krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enje li~nih pozicija kako u stranci tako i u dr`avi. T. februara 1936. mesto i banku gde }e se novac ~uvati. Predstavljaju}i se kao naslednik Nikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i} osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. dokument pod oznakom M. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na kome je prethodno bio Aca Stanojevi}. u kome se izra`ava protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samouprava”. dobiv{i podr{ku kneza i kolega iz vlade i stranke Koro{ca i Spaha. 78 . stranku ~iji je vo|a bio Nikola Pa{i}. Acu Stanojevi}a. Imaju}i u vidu da re`imska i cenzurisana {tampa nije `elela niti smela da {tampa ovo saop{tenje ono je {ireno u formi letka. Beograd 1985.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednog partijskog lista po`uri. da potvr|uje Uprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne mo`e da se slo`i. organizacija stranke nije bila potpuno izvr{ena. ^ak ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom opredeljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”. na funkcionisanje i rad lista bio ogroman29. Stojadinovi}a. Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. str. Matica srpska. davao saglasnost na tro{enje sredstava. Sve to je Milan Stojadinovi} `eleo da prisvoji za sebe. ne samo zato {to im je bila malo poznata. Stojkov.13.395. 142. Vlada Milana Stojadinovi}a. T.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji same stranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. ve} posle razlaza sa GO NRS. godine. Sam naziv Samouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije. 28 29 30 31 Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. Vlada Milana Stojadinovi}a.28 Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke. godine nosi sa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir. i njegove saradnike. Stojkov. 141-142. nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugove~nost. To se vidi i u tome što je Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936. i sebe promovi{e kao vo|u radikala. jer se time „`eli da unese zabuna u radikalske redove”. Srpske narodne mase nisu pokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskog naroda pa i dr`ave. partiju koja je u vreme nastajanja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. to i bio. Beograd 1985. najve}i srpski politi~ar. ali je fakti~ki. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odr`anoj juna 1936. mogao je da tra`i i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora. februara 1936. naro~ito Mi{u Trifunovi}a i Lazara Markovi}a. „gurne u stranu”. List „Samouprava” trebalo je da poslu`i kao sredstvo na tom putu. Po{to je iz sukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik. Poku{avao je da „formalnog” naslednika Pa{i}a u stranci.

marta u Narodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao „definitivan slom reakcije i fa{izma”. Njega je otkupio Milan Stojadinovi} sa prijateljima. i prvih meseci 1936. Jovanovi}-Stoimirovi}. Stojadinovi} je hteo da svojim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku. dok je va`nu ulogu u listu imao Stojadinovi}ev mla|i brat. 33. 79 . Novi Sad 2000. Vreme od 7. poklanjao mu je nekoliko ~asova dnevno.. 404-408. 32 33 34 35 M. razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”. Jovanovi}-Stoimirovi}. O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. 7. februara 1936. kao Stojadinovi}ev recept kako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja.35 Propagandna ofanziva Milana Stojadinovi}a zapo~eta februara 1936. pa ~ak i fotografije. jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. Novi Sad 2000. Dragomir Stojadinovi}.33 Preuzimanjem drugog po tira`u beogradskog lista. redigovao njegove uvodnike i ~lanke. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Vreme je imalo tira` do 130. Naime. Dnevnik 1936–1941. str. glavni urednik je ostao Grgur Kosti}. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali su Stojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalom Petrom @ivkovi}em.34 List je trebalo da poslu`i u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”. godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”. zavr{ena je njegovom medijskom dominacijom u odnosu na konkurenciju. Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosno u~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal dr Ljuba Popovi}. nego mu dati i dodatnu funkciju u ovom sukobu. U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke. marta 1936. Kontroli{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6. ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predstavljaju va`an ~inilac ka tom cilju.B. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje. {to se posebno odnosilo na prostore naseljene srpskim `ivljem..000 primeraka. Dnevnik 1936–1941. Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. Iako je i kasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada je uticaj predsednika vlade bio nesumljiv.000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150. godine. str. ina~e novinar. @elja Milana Stojadinovi}a je bila da se predstavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji.

leader of all radicals and the sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia. is closely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia. 80 . In order to confirm that victory. representatives of Slovenian and Bosnian Muslims.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Struggle power in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between the prime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party. at the end of 1935 and beggining of 1936. The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of newspaper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promote Milan Stojadinovi} as chief of the government party. with the help of colleagues from the government Koro{ec and Spaho. ended with Stojadinovic victory. Stojadinovi} refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of the Radical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia. Summary About refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936 The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936.

489 (497. GODINE APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima koje su dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevska vlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske (1943–1945). Office od Air Force History Headquartes USAF. Pisan je na osnovu gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca da iskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okviru jugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene politi~kom pozadinom. Arhiva Srbije i Crne Gore i literature. Veroljub Trajkovi}. svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.1) "1942/1944" JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA. n. Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943– 1944.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji treba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih 1 Videti: Milovan D`elebd`i}. septembra 1944. Tokovi istorije. 81 .: studija i dokumenti /Mom~ilo Pavlovi}.d. Branislav Kova~evi}. godine – operacija ‘Ratweek’”.1) "1942/1944" 355. „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. Beograd pod bombama. VIG br. U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je poslednjih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau~nih tuma~enja (zavere. Pre toga tekst objavljen u listu Politika. GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944. U daljem tekstu: Ðor|e Stankovi}.. 1-4/2001.. 27–28. 3/1970. mitologije. Beograd UDK 94 (497. Podgorica 2003. n. Combat Shronology. Ðor|e Stankovi}. do 7. S pozivom na knjigu dokumenata. Br. Ðoko Tripkovi}.d. septembra 1994. /Istorijski stereotipi i stvarnost/”. New York 1973. The Army Force in Word War II. itd.) oko naru~ioca bombardovanja.d. Beograd 1999. urote.. septembra 1944. dezinformacije. Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. D`elebd`i}. U daljem tekstu: M.Dr Milan TERZI] Vojnoistorijski institut. n. Leskovac 1995.

k. br. k. A VII. 474. a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta. Isto: A VII. reg. k. A VII. 287. br. 14/8. br. Isto: A VII. EV. A VII. br. Isto: A VII. k. maja 1942. Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}. 228. n. 30/6. k. maja 1942. k. k. reg. reg. 29F. Isto: A VII. Mihailovi}. reg. 178-179. 30/6. 175. 174. 30/6. reg. 174. reg. A VII. 30/6. 36. A VII. k. br. 16/4. 161. novembra 1942. 285. A VII. 29F. 18/7. 29F. k. 163.d. 10/5. EV. 881. je depeša br. br. U na{im istra`ivanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom 1942/1943. 991. EV. 29F. je depeša br. 172. 10/4. 175. EV. 171. 29G. k. br. reg. A VII. 127. 48. br. 30/6. reg. k. EV. 174. Od 17. reg. je depeša br. k. 7/3. 34/3. Od 22. 29F. A VII. Od 8. 16/4. br. k. k. 199. 171. k. reg. reg. A VII. Isto: A VII. 29F. Isto: A VII. jula 1942. br. 16/6. EV. EV. do 23. 20/2. u i oko. je depeša br. Isto: Dragoljub M. EV. k. reg. EV. je depeša br. br. A VII. reg. uputio jugoslovenskoj vladi. 38. 19/5. br. Od 25. 175II. 803. 82 . 175II. 29F. Isto: A VII. reg. k. k. Od 24. k. 18/7. je depeša br. je depeša br. br. 30/6. Isto: A VII. reg. je depeša br. oktobra 1942. str. Od 15. reg. Od 14. reg. je depeša br. EV. k. 33/3. reg. 10/5. Isto: A VII. br. br. je depeša br. EV. je depeša br. EV. EV. 171. EV. Isto: AVII. U daljem tekstu: Rat i mir |enerala. oktobra 1942. Isto: A VII. br. k. reg. EV. k. reg. br. k. k. EV. septembra 1942. br. avgusta 1942. marta 1942. 843. k. 30/6. 178-179. br. EV. 30/6. 30/6. 29F. A VII. br. br. Isto: A VII. EV. reg. Beograd 1981. A VII. br. k. br. 28/9. marta 1942. EV. 796. 1. EV. EV. 30/9. 30/6. EV. 30/6. reg. Od 21. reg. 16/4. 38. br. je depeša br. oktobra 1942. br. EV.d. Od 15. 172. EV. Od 11. 34/3. 358-360. reg. br. EV. oktobra 1942. knj. je depeša br. 29F. I-II. Od 9. 29G. Isto: A VII. reg. oktobra 1942. EV. je depeša br. A VII. reg. oktobra 1942. k. septembra 1942. 348. A VII. 175. Isto: A VII. br. 29F. 29F. EV. reg. Od 8. EV. EV. ^injenice govore da je general Dra`a Mihailovi} u depe{ama upu}enim jugoslovenskoj vladi tra`io bombardovanje ciljeva. 29F. br. Isto: A VII. 243. br. 28/3. reg. EV. 29F. 29F. A VII. Isto: A VII. novembra 1943. 815. k. reg. k. 175II. Beograd 1998. AVII. 124 od 29. k. Isto: A VII. br. 29F. Od 9. br. Od 7. EV. najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943. k. Od 21. br. 629. Isto: A VII. reg. Isto: A VII. 192. 174. 29F. A VII. EV. 29F. 30/6.2 Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovi}em kod zapadnih Saveznika tra`ila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. juna 1942. reg. reg. EV. Isto: Rat i mir |enerala. k. reg. 29F. br. 26/8. reg. Isto: A VII. br. priredili: Milan Vesovi}. Od 25. br. br. EV. 30/6. je depeša br. EV. reg. k. EV. k. reg. br. 692. 651. operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumunski izvori nafte). EV. Rat i mir |enerala. Isto: A VII. EV. septembra 1942. 17/3. k. 2. 10/3. Isto: A VII. 30/6. 29F. k. 29F. br. 18/7. je depeša br. 30/6. Od 11. 175. Od 5. reg. EV. 29F. k. Isto: A VII. 289. Isto: A VII. je depeša br. 30/6. br. avgusta 1942. 782. Isto: A VII. Isto: Zbornik NOR-a. Jugoslavije. br. EV. br. EV. 28/3. 29F. br. 30/6. reg. reg. reg. br. Isto: AVII. EV. k. reg. EV. 20/2. n. EV. br. 29F. oktobra 1942.3 Najintezivnije tra`enje je u prole}e i naro~ito jesen 1942. k. A VII. 29F. juna 1942. reg. k. n. k. br.d. je depeša br. EV. 17/3. EV. br. reg. br. reg. EV. k. br. k. Isto: A VII. maja 1942. EV. je depeša br. reg. A VII. br. je depeša br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. je depeša br. br. Isto: A VII. 25/2. reg. Izabrani ratni spisi. 30/6. EV. oktobra 1942. A VII. 30/6. Tokom 1944. 30/6. je depeša br. 174. 476. k. Nakon italijanske kapitulacije. k. reg. 175. je depeša br. EV. je depeša br. k. 30/6. jula 1942. br. maja 1942. A VII. reg. 175. EV. EV. tom XIV. 857. Isto: A VII. Od 15. reg. 171. br. 30/6. knj. A VII. k. 24/6. strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. k. reg. 30/6. Razlozi za tra`enje bombardovanja u prole}e 1942. EV. A VII. Od 16. 29G. reg. A VII. EV. A VII. 2/3. 175. EV. 720. k. jula 1942. Od 4. k. 10/5. br. Od 2. 29F. Od 30. EV. kao i novembra 1943. 29F. od marta 1942. 337. k. 30/6. A VII. reg. str. EV. k. reg. 175. 29F. br. mogli su biti zbog povla~enja 2 3 Ðor|e Stankovi}. Isto: A VII. reg. Od 13. 175II. reg. A VII. k. br. k. Depeša br. k. 30/6. k. EV. maja 1942. Od 30. je depeša br. reg. br. 29F. 27/6. br. k. je depeša br. Isto: A VII. k. reg. str. Od 7. avgusta 1942. 13/2. br. reg. 29F.

EV. Od 9. Ministru informacija za Kikpatrika (B. reg. 12/8. Ni{ (`elezni~ka stanica). 179A. jula 1943. A VII. k. 2214. da u slu~aju da do|e do bombardovanja Beograda. bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor. 1232. 1765. put Zemun–Beograd. reg. A VII. decembra 1942. br. Ca. Jagodina (fabrika Klefis). kao i Top~ider i Ta{majdan). br. Od 5. Gra~acu. EV. reg. EV. Omi{ (elektri~na centrala). 13/8. 14/2. A VII. je depeša br. je depeša br. 175II. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. koji je tra`io operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. je depeša br. EV. Jesen 1942. Savezni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. je depeša br. Šta ka`e radio London. Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). br. EV. k. br. Zmaj. reg.4 Ciljevi ~ije je bombardovanje tra`io Mihailovi}. k.5 2. 70. Jevtovi} Miroljub. novembra 1943 je depeša br. decembra 1942. 2215. Beograd 1989. podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovi}a. br. EV. naselja pre~anskih Nemaca. EV. da se na `elezni~kim stanicama Perkovi} i Slivno nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati. a novembra 1943. Mostar (usta{ki severni logor). Para}in (fabrika Teokarevi}). Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izra`avanja. reg.. Trep~a. neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu. str. je depeša br. Od 23. A VII. ali se na kraju ka`e da je re~ o istom. dobijene od generala Mihailovi}a. Od 1. Sinj. reg. je sa ~etni~ke strane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku. k. 1083. 14/7. na to najbolje ukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1. iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. 179A. fabrike Ikarus. januara 1943. Kranj. avgusta 1942. Perkovi}. 2221) tra`eno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo. reg. novembra 1943. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva). 179A.B. 12/8. 2222. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab generala Mihailovi}a. Drni{. Teokarevi}. Od 23. 179A. kao što je to slu~aj u Nišu. br. Celje. Benkovcu.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bombardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija da je re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta. EV. br. k. i po~etkom 1944. Beograd (Savski most. k. da se ne bombarduje logor na Banjici gde je veliki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi.C. Si}eva~ka klisura. A VII. [ibeniku i Zadru. A VII. Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazduhoplovstva. Metkovi} (glavni italijanski saobra}ajni ~vor). A VII. novembra 1943. put Pan~evo–Vr{ac. 287. Ljubu{ki. što je trebalo da bude bla`a varijanta zbog ne`eljenih postupaka. k. br. 2221. most na Dunavu prema Pan~evu. je depeša br. 30/6. A VII. 12/8.. 4 5 83 . Zagreb. br. k. Podgorici. k. 1068. A VII. 29F. Od 23. reg. general Dragoljub Mihailovi}. zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u. Sipski kanal. 348. na kraju se tra`i da se o ovom izveste nadle`ni savezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca. 5/2. Bor. kako bi se destabililizovao neprijatelj. Kninu i Šibeniku. itd. je depeša br.M. Od 23. reg. U jednom zahtevu za Beograd (depe{a br. novembra 1943. Rogo`arski i Rakovica. 7II. 1/1.

10/5. Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana.Br. Slobodan Jovanovi} je 31.K.Br. reg. 215.K. je dopis Slobodana Jovanovi}a MIP-u da se od Rusa. 932. A VII. U MIP-u 6. za bombardovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nad stanovni{tvom.V. 33/1. k. Engleza i Amerikanaca zatra`i bombardovanje gradova u Nema~koj. Br. Zagreb 1988. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegli~ke vlade 1941–1943. Pov. k. novembra 1942. EV. jula 1942. U MIP-u Str. 4/4. koji je 24. k. jula 1942. Za glavne gradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je tra`eno kao opomena zbog zlo~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji. EV.K. dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima u Kraljevu. juna 1942. 978. k. komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu. 621 od 27. Pov. A VII. Pov. A VII. 183. novembra 1942.V. prosledio MIP-u (za Vašington. 568.Br. novembra 1942. Br. 173. 34/1. Isto: A VII. br.V. Str. Na ovo je 21. br. Str.V. vlada prosledila Ministru dvora. 957.K. k. Br.V. Budimpe{ta (Ma|arska). Strogo poverljivi delovodni protokol vojnog kabineta Predsedništva vlade. EV. 279B. Str.D. reg. Pov. 5097 od 14. 48. 299. A VII. Isto: A VII. 15/1. pisao podpredsedniku vlade Juraju Krnjevi}u. da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe u vojsku. 174. Isto: A VII. jula 1942. Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak represalija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centara Zagreba. i 17. str. br. 163. Dra~ i Skadar). k. Ob. reg. EV. reg. EV. reg. decembra 1942. novembra 1942.7 Potom je Slobodan Jovanovi} 4.Br. reg.O. reg.6 Slobodan Jovanovi} je 28. MIP-u dostavio odgovor Forin Ofisa. Pov. 174. Od 17. Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U MIP-u POV. k. Kada je re~ o Zagrebu. EV. EV. Ankaru i Moskvu) i za Antoni Idna. 3677. k. februara 1943. V. 34/1. 84 . Str. Isto: A VII.Br. knj. U vladi V. reg. Pov. U štabu komande u Kairu Str. da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se tra`i: „Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”. A VII. Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`ja izme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji). 41/5. te da general Mihailovi} smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi. novembra 1942. I. br. br.K. k. Pov. 8/4. zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavnika Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u.K. septembra 1942. 173. Br. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju u zemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je tra`io da se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalija izvr{i bombardovanje Graca i Trsta. br. Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. koje je prosle|ivao saveznicima. kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a. 1027 od 11. 103-28-181. Hrvatskoj. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi i Mihailovi} tra`i da saveznici bombarduju Zagreb. 163.K. od 29. reg. 174. Str. br. br. da ako bi se ukazala prilika da se usta{ki re`im jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini.9 Maja 1943. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu) 6 7 8 9 AJ. 957. Ba~koj i Kopaoniku. EV. br. za {to su predlo`eni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okolinom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska. EV.8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba. 57/1. 932. Pov. Pov. Br. 684. br.br.br. priredio Ljubo Boban. Str. Pov. dostavio diplomatskim predstavni{tvima zahteve.

EV.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bombardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta. na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. A VII. novembra 1943. o posledicama bombardovanja Beograda. br. kao odgovor na njegovu depe{u br.11 Potom je od 5. reg. reg. jula 1942. br. str. 629: „Bombardovanje bi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne `eli”. aprila 1944. 281. EV. 179A. Budimpešte i Sofije. br.. Ca. 2318 od 21. br.15 10 11 12 13 14 15 Od 26. k. aprila 1944. Vlahovi}. br. oktobra 1942. elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom tra`enju za bombardovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji. oktobra 1942. k. 62 od 20. 275 dostavio je: „Tra`eno od Engleza.d. odgovoreno da to trenutno nije mogu}e izvesti. 178. reg. izveštavaju}i o velikim `rtvama. Staniša R.d. Izveštaj od jednog našeg komandanta”. uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa Piterom Bojom 22. depe{a br.12 Major @ivan Kne`evi} je 23.. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br. k. reg. 481 da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. 4/1. 13/1. kao odgovor na njegovu depe{u br. da se zapreti bombardovanjem ustaških centara u NDH. 121 koju je Slobodan Jovanovi} uputio generalu Mihailovi}u. k. k. A VII. 45/5. da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe. I pored `elje Engleza da iza|u u susret na{em tra`enju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protiv ovih objekata”. sem zahteva za bombardovanjem. k. Isto: A VII. Pov. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Saveznika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstva i pokolje koje u zemlji vrše okupatori. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. EV. Zbornik dokumenata iz britanske arhive. 4/1. 265-274. „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje. oktobra 1942. A VII. 2318 od 21. 10/1. k.14 a depe{om br. maja 1943. br. br. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanju Cetinja. Ca. n. depe{om od 9. n. reg. Depe{om br. decembra 1942. Birmingham 1985. da se preko radio Londona `igoše izdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana. 14/7. 179. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom.M. A VII.13 General Mihailovi} je kasnije. Isto: A VII. je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na Bliskom Istoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim su dostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ine ustaša nad Srbima. kada je na tra`enje generala Mihailovi}a za bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. A VII. 179. 4/1. upu}enom generalu Mihailovi}u. Rusa i Amerikanaca da se osude pokolji Srba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilo dalje uni{tavanje srpskog naroda. Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici. na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana. 85 .Br. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948. general Dragoljub Mihailovi}. da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugoslovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knji`evnog jezika. 281. reg. Str. da ustašama treba zapretiti bombardovanjem Zagreba. 163. Od 31. reg. U daljem tekstu: Staniša R. Staniša R. EV. 39. br.Vlahovi}. EV.

zatim Zagreb–Kralovac. da Nemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi). Mostaru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa. Br. Pov. Zagrebu. 288. Septembra i oktobra 1942. Zagreb (most i `elezni~ka stanica).000 i Slovenci 80. da je njegov uticaj izra`en na pruzi od Broda preko Sarajeva i Mostara do Metkovi}a. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona da je. Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a. oktobra 1942. Zagreb–Budimpe{ta. da su glavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gde treba bombardovati `elezni~ki most i stanicu). Trep~i (rudnik cinka). Karlovac (stanica i most na Kupi). Vinkovci. sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugoslovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba i odjeku koje je imalo u Hrvatskoj. iako samo sa jednim avionom. da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most na Dravi). Mostar i Su{ak. Vara`din (stanica i most na Dravi). 103-190-663. Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na `elezni~ka raskrsnica sa stanicom i fabrikom lokomotiva i vagona). 882.Br. Direkciji za informativnu slu`bu Br. Ljubljana–Be~. Potom je od 17. 882 od 6. ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije na pruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod i Metkovi}). a daju se najva`nije `elezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd– Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu. Ljubljana–Trst. Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica). da su objekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu. Pov. Karlovac. da je sigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka. delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. a potvrda je i u dosa16 A VII.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. septembra 1942. da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru. dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljani van njegovog uticaja. oktobra 1942. akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu pruge Beograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu. bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH. da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa. Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica). predla`e se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezorganizacije `elezni~kog saobra}aja. 182. EV. 86 . Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo– Mostar–Metkovi}). da Italijani dr`e aerodrome Ljubljana. Iz Lisabona 24.16 Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vlade pod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”. AJ. Vara`din. predstavlja stavove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugoslaviji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji ve`e 40 neprijateljskih divizija i da tu akciju najvi{e poma`u Srbi koji su do sada dali 900. da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona u kojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune. Ljubljani.000 `rtava. da je zamra~ivanje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb. onemogu}avanja neprijatelju da koristi sirovine u Jugoslaviji i tra`i bombardovanje va`nih vojnih objekata. Br.

da se poseduju karte 1:1. k. reg. da je put iznosio 14 sati. Ljubljana i grad Banja Luka kao operativna baza usta{a. 87 . koja bi mogla da objasni situaciju”: da je u toku pro{le (1942. br. H. prema {to skora{njoj Va{oj `elji”. EV. Mostar. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11.17 Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30. Zagreb. okrenuli bi se protiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije. Nema~ku i Ma|arsku.M. k. A VII.. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. EV. `elezni~ki most u Osijeku. prepis dokumenta. 2/1. ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska vojska. br. reg. majora Gligorijevi}a. Crom) zahtev: da treba bombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi}eve redove doveli oni koji oklevaju. 29B. da shvata razloge za „neprakti~nost operacija u sada{njem momentu”. da bombardovanje neposredno potpoma`e ~etni~ku akciju. da je bilo 9 letova.. a bombardovanje Trep~e i Bora prekid eksploatacije. o 17 18 A VII.000 gde su ciljevi ucrtani. da nije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana. da je ~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretno za odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”. marta. da bi efekat bio u materijalnim rezultatima razaranja ~ime bi se presekao saobra}aj. dodaju}i „Mi bi pozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta. da su najva`niji objekti za bombardovanje `elezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju. Trep~i. EV. `elezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{. sirovine u Boru.18 Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. `elezni~ki ~vor u Zidanom mostu. 2147. U tekstu se na kraju ka`e da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima tra`i bombardovanje pojedinih ciljeva. a ono bi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~ali bi polo`aj u narodu. `elezni~ki most na Savi u Beogradu. general Dragoljub Mihailovi}. reg. H. te aerodrumi Zemun. 1/1. da bi bombardovanje „bila najbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”.000. dodaju}i: „Ali mi uzimamo slobodu ipak da dademo slede}e na{e primedbe. 29D. da{njim letovima nad Jugoslavijom. da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskih avijati~ara koji poznaju ciljeve.. 53/2. da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni. ameri~kom pukovniku Kromu (W. `elezni~ki most u Karlovcu. 127. da istovremeno treba bacati letke. br. `elezni~ki ~vor Zagreb. Brod–Sarajevo. na~elnik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu. da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~ke mogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijati informacije. Isto: A VII. da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kombinovati pojedina~ne i grupne ciljeve. januara 1943. da je bacan materijal. br. da bi tek nakon prvih akcija sledila poja~ana protivvazdu{na odbrana. dostavio je savezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. Trbovlju i Zenici. k.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli do Durmitora.

koji mu je rekao da je major Gligorijevi} izvestio o razgovoru sa njim 11. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal i radio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a. reg. Ob. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata. da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodilo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji. (b) Da }e za vezu sa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}i iz Va{ingtona. i 16.br. Putnik misli da bi jugoslovenski vazduhoplovci mogli pru`iti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugoslaviji. ako nema odgovora generala Mihailovi}a. da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }e to puno pomo}i savezni~koj stvari. te na kraju pukovnik Putnik tra`i mišljenje o ovim planovima. da }e Mihailovi} o tome izvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo. bacali leci i paketi sa hranom.A. 50. 21/2.” Dalje se ka`e: da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihvata saradnja. 646.19 Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majora Gligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. kako se ka`e. k. mart 1943.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obaveštajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavije shodno tra`enju generala Mihailovi}a. reg. i sa kapetanom Susmanom i da je Gligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenski zahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji. daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali. materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predla`e plato planine Sinjajevine. ti poslovi su bili i još se nalaze kod „britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku dr`i radio-telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em. br. „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovoj svojini”. EV. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davati nama. Ob.O. u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je `elja da pravo komandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandant i daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a. Str. (e) Da se ova stvar smatra kao isklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S. 12/5. dodaju}i: „(A) Da Vi predla`ete da uspostavite sa svojim ljudstvom i materijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. Datumi slanja pisma su 11. Str. pukovniku Putniku. da }e se. ~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}. 646. br. EV. k. 179D. A VII. u kome ka`e: da su tokom 1942.20 a da se jugoslovenska strana 19 20 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a. da se u skorijoj budu}nosti o~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi.D.br. da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tete pojedincima koji simpati{u sa saveznicima”. marta 1943. Zbog toga pukovnik Putnik predla`e da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e ga izvestiti o ovim dogovorima. iznala`enje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad 88 . Krajem septembra 1942. da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove. javljanje Mihailovi}a o mestu i vremenu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije. Isto: A VII. gde je evidentiran 15. marta 1943. zatim se daju predlozi šifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen. da prilikom tih akcija treba voditi ra~una. Pov.

oktobra 1942. a od Amerikanaca bio kapetan Susman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombardovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943. pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanja koji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik. EV. da je odgovor dobijen 28. da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zainteresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku. A VII. sanitetskog materijala. k. 50. k. da je sa kapetanom Susmanom dogovorena razmena obaveštajnih podataka. u kome je tra`io sastanak sa pukovnikom Kromom. {to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik. reg. da su potom 8. oktobra 1942. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik. 89 . da nastoji ostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i. te da su to razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izlo`io u svom referatu 14. 29B. marta 1943. A VII. da je potom Putnik 6. da je plan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje. Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je o`enjen Amerikankom i koga je Gligorijevi} upoznao 10. januara 1943. da britansko vazduhoplovstvo na Srednjem Istoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti. na šta je dobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanske Vrhovne Komande i dr`avnom ministru Keziu. prepis dokumenta. da je Gligorijevi} predlo`io Putniku. 3/1. U štabu komande Str. br. Amerikancima. da je radi toga Gligorijevi} sastavio akt (Ob. da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima i Gligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme. što je odobreno. 29B.Br. da su Amerikanci pokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu. januara 1943. itd. U štabu komande Str. da potra`im pomo} Amerikanaca za bombardovanje”. prepis dokumenta. 2147) od 30. februara 1943. na~elnika Obaveštajnog odeljenja štaba IX ameri~ke armije. k. pukovnika Stronga. na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije iz grupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji. januara 1943.O. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e. septembra 1943. reg. da je potom Gligorijevi} 20. januara 1943. oktobra 1942. 648 od 15. izvestio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji. Ob. general Dragoljub Mihailovi}. br. te da je o tome 21.Br. municije. izlo`io engleskom majoru Rouzu (Rose). kapetan Susman (pomo}nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njegovog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor. EV. odr`ana dva sastanka sa pukovnikom Kromom u Štabu IX ameri~ke armije. februara 1943. imao sa njim sastanak na kome je izlo`io ceo problem. marta 1943. šefom odseka za Jugoisto~nu Evropu i 10. izvešten zastupnik Ministra vojske. mornarice i vazduhoplovstva (Str. da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpski narod i borbu generala Mihailovi}a.O. marta 1943. zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije.O. Ob. 3/1. da je potom 20. 14/5. šefu sekcije za Balkan Obaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande. time je jugoslovenska strana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa. 50. da je tra`io pogodnu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J.Br. O pojedinostima dogovaranja sa 21 na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja. k. EV. što je prihva}eno i 5.. reg. 648 od 15. Gligorijevi} imao sastanak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnih ciljeva. 14/5. ode}e. da je potom Gligorijevi} tra`io sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar). na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma. decembra 1942. imao sastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. to sam rešio.). da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardovanje otpo~ne odmah.21 Me|utim. EV. da je potom major Rouz 20. okrenula drugom savezniku. br. „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjem istoku. Isto: A VII. 356). da o detaljima treba odr`ati tehni~ku konferenciju i predlo`io da to bude u jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odr`ana u jugoslovenskom štabu 13. da je tada Gavrilovi} tra`io manje akcije „radi podizanja morala”. br. da je 20. decembra 1942. da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} tra`iti nove puteve.M. reg. hrane. Isto: A VII.. br.

Gligorijevi} dalje ka`e da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne mo`e da da svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju da dobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije. da mu je kapetan Susman u~inio predloge i saop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predlo`ene od jugoslovenske strane februara 1943. da sa ovim treba da bude saglasan jugoslovenski komandant. da je istog 13. da je istog 13. da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznaju ciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion. koji je pomo}nik pukovnika Kroma koji je operisao slepo crevo. pomo}nik ameri~kog pomorskog izaslanika u Londonu. koji je u {tabu komade zaveden 15. da je potom 13. marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovim stavovima. a kada se veza uspostavi. marta 1943.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. te da i za ovo treba da da saglasnost jugoslovenski komandant. da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije budu izvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenska inicijativa. da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju na vojne ciljeve sa 9 aviona. marta po pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom. koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanom koji je preneo spremnost da se pomogne i da su tra`ena dva pisma kao jugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeo mere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred 90 .) primljenih telegrama dava}emo i vama”. da je od jugoslovenske strane tra`io plan za ubacivanje ljudstva i materijala. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestio Putnika kojem je predlo`io pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”. da englesko otkrivanje ovih pregovora mo`e jugoslovensku stranu dovesti u te`ak polo`aj. ekspoloziv i pakete sa hranom. Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantu Jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. nagla{avamo ~injenicu da je Susman predlo`io da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore treba smatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njima treba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik). da je po pitanju veze sa Mihailovi}em Susman rekao da se to mo`e ostvariti. pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom tra`enju. da ujedno Ameriklanci `ele da tako provere izve{taje koje im Englezi daju o situaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji. da je jedan ~ovek odre|en za vezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopije svih (podvu~eno u tekstu – prim. T. M. da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generala Maklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prvi poslati pismo jer jugoslovenska strana tra`i pomo} i zato inicijativa treba da do|e od nje. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid. pukovniku Putniku. te da je kao prevodioca poveo sa sobom poru~nika fregate Simu Simi}a. da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje ste nam dali”. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja.

jer je jo{ uvek Vrhovna komanda u engleskim rukama”. 357 od 19. Ob. {to je evidentirano u delovodnom protokolu u Londonu. iz Kaira br. Ob. 38/6.O. marta 1943. u delovodniku br. 17. 38/6. 9. iz Kaira br. aprila 1943. Str. br. br. U štabu komande u Kairu Str. aprila 1943.K.22 Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govore Putnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu.Br. Pov. Putnik je iz Kaira dostavio. EV. te da je potom 15. EV. 179D. 38/2. A VII. 40/2.M. br. reg. 358 od 19. U Kairu zavedeno 23. marta 1943. EV. te da }e se tada tra`iti saglasnost britanske Vrhovne komande. k. Str. da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu je rekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora koje je jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije. 386. k. k. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikanci predla`u bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. Vezu sa zemljom njihovim sredstvima i osobljem. marta 1943.25 Istog 18.. marta 1943. marta 1943. A VII. reg. aprila 1943. izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}a sa Amerikancima” i ponovo tra`io smenu. na~elnik obave{tajnog odeljenja u Kairu. Tako je od 16.Br. evidentiran u delovodnom protokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu tra`ili”23 i sutradan. 179. 91 . Ob. reg.24 Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta. 385. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da je Gligorijevi} potom obavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar. odgovorio na Putnikovo tra`enje i pisao jugoslovenskoj vojsci u Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str.. pukovnik Dimitrije Putnik. 16/2.27 Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslovenske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15.V. reg. da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku koji je pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma. reg. 4/1. 641. Ob. dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira. Isto: A VII. 641: „Primite saradnju i u~inite sve za slati {to ve}u pomo}. Br. Dajte pismen pristanak za bombardovanje sviju vojnih ciljeva predlo`enih od Amerikanaca. A VII. br. 257 od 22. 675. general Dragoljub Mihailovi}. EV. pukovnikom Strongom. 9. 29G. 9. Jovanovi}”.O. u delovodniku br. br.br. je 18. Str. EV. Englezima sa „naslonom na Va{ington. k. br. marta 1943.O. 38/6. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”. 29G. EV. marta 1943. EV. O. 649.26 Slobodan Jovanovi} je 22. aprila 1943. A VII. U delovodniku br. br.Br. 257. A VII. je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika sa Amerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}. k. reg. a u vezi zahteva vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. major Gligorijevi}. k. reg. k. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom pod izgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabinet i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri22 23 24 25 26 27 A VII.

maja 1943. k.V. br. Da je u Beogradu rafinerija nafte na ^ukarici pored fabrike še}era. Ob. jugoslovensku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (za vojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi.O. gde je Kne`evi} tra`io bolje upoznavanje Amerikanaca sa situacijom u Jugoslaviji. EV. A VII. 2498. maja 1943. Predsednika vlade br. reg. prepis dokumenta. k. Italiji i Albaniji. 3/1. marta 1943.29 I pukovnik Putnik je 28. k. 25. 46. D. Putnik je dostavio Vojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicima bakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%. k. Ob. ukazuje se na stav prema SAD nakon Foti}evih depe{a.V. od 12.K. 1093 od 12. Br. 48/2. izvestio je da se ameri~ki pukovnik Solbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji. marta 1943. {to su predali pukovniku Ovenu. Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte na ^ukarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja. EV. izvestila jugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komande u Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor). EV. reg. 46. 23/1. te da rudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci. Ob.34 kome je pukovnik Putnik 28 29 30 31 32 33 34 A VII. kraljev a|utant. EV. A VII. reg. 1098. 5/1. Pov. 29B. Poverljivi delovodni protokol V. A VII. da se ne raspola`e informacijama o kapacitetu rafinerije. Grigu. EV. Br. da u Albaniji petrolejske izvore eksploatišu Italijani. marta 1943. da joj je aktivnost pove}ana 50%. reg. reg. br. prepis dokumenta. EV. Pokorni – proizvodnja alhohola. reg. da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trude da spre~e korištenje. br. Major Danilo Zobenica. 834 od 25. da su u Boru stigli radnici iz Bugarske. k. U vladi u Londonu br. Union – tvornica ~okolada. 177II. D. Hudec – kartona`a. U vladi V.31 Istog 30.O. Isto: A VII. da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu general Mihailovi}.30 Potom je {tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. pisao o saradnji sa Amerikancima. marta 1943. EV. U vladi evidentirano V. 30/9. da nije o{te}ena prilikom bobardovanja. maja 1943. da je mogu}nost da se Bor prugom pove`e sa `eleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku. 2483. k. 2484. reg.Br.K.K. marta 1943. A VII. EV. Br. k. 163. 16. maja 1943. k. da koristi rumunsku naftu. zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu. 1099 od 12. tanskom ministru vojske Grigu. br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.33 Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. br. 177II. br. 40/9. Br.O. 29B. da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje da radi za Italijane. {ef Vojnog kabineta. dostavio britanskom Ministru vojske. 3/1.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivana Kne`evi}a Slobodanu Jovanovi}u 19.Br. da je u Italiji rafinerija kod Napulja. A VII. 2478. br. Paspa – elektro materijal. Pov. 92 . Br. reg.28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima za akciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kne`evi}. o ekonomskim prilikama u Jugoslaviji.Br. 179. marta 1943. 29B. A VII. br. Iz Kaira. 3/1. K.K. izve{tavaju}i Predsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena (Ronald Owen – Office of the Minister of State).

Neophodno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Dra`i. k.38 Putnik je na ovo odgovorio 26. 26/27. reg. 29G. ^im Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemlju Gligorijevi} }e do}i u London na mesto Kne`evi}a. Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogo da koriste na{oj stvari (podvukao M. reg. 19/3. k. odbacuju}i. dostavio savezni~koj komandi na Srednjem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav. k. br. br. kao {to se to govorilo u Londonu. EV. br. EV. Javite o rezultatu”. kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D. izvestio komandu u Kairu: „Nema~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Dra`u.V. br. 357. A VII. maja 1943.K.36 Slobodan Jovanovi} je 4. pukovnik Putnik je iz Kaira 16. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman u intelid`ensu devete vazdu{ne ameri~ke sile. 29B. ali da se ne tuku varo{i zbog obrnutog efekta.O. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj komandi u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde nam Amerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kod Komandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao. EV.. prepis dokumenata. 29G. k.Br. br. br. 29C. 386 od 16. Štab komande jugoslovenskih trupa Str. 52. Do mog postavljenja i ina~e je slu~ajno do{lo. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir.35 Kada je re~ o ovim kontaktima sa Amerikancima. u nastavku teksta o problemima rada u Kairu. 38/5. ali neiskusan. k. Dotle potrebno je da ostane na redovnoj du`nosti”. Dra`a bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa Bliskog Istoka. Ne mogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”.37 Slobodan Jovanovi} je 24. 93 .Br.V. pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. Hitno vidite kod Britanske Komande mogu li ga pomo}i avionima. A VII.K. Isto: A VII. Ne verujem u brz rezultat. 178. ~inovnik publicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi. aprila 1943. T. ustvari u intelid`ensu ili sekurite. maja 1943. 45/1.. 10/3. EV. A VII. EV. Str.). po{to 35 36 37 38 A VII. reg. iz Kaira. na njegove zahteve. ne znam ko je. Mostara i Podgorice. ali ne zbog bojaznosti od odgovornosti. ve} zbog toga {to sam znao da se ne}e mo}i ispravno raditi. Nemogu}e je organizovati specijalnu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i u nadle`nosti komandanta trupa. 111. maja 1943. Po ameri~kim informacijama vrlo dobar. Isto: A VII.Br.V. reg.K.M. k. maja 1943. sa kartom i detaljima. Ja odr`avam potrebne veze sa nadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni objekti neprijatelja u na{em susedstvu. Tra`io sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva. aprila 1943. 3/1. pa se bojim da ne u~inim ne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. protivu moje volje.111): „Dejstvo na trupe sa sada{njih baza nemogu}e.Br. da je ono o ~emu se o njemu govorka ta~no: „Ne sla`em se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti. Navikao sam da idem pravo. 6/1. general Dragoljub Mihailovi}. reg. Susman je na svoju ruku tra`io moj pismeni pristanak za bombardovanje ciljeva u zemlji. 2) Mi{el sirijac. Pov. D. EV. reg. Molio i Amerikance.

Br. EV. EV. br. Predsednik li~no anga`uje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 aviona za dejstvo za Balkan”. Bombardovanje u ovom periodu mogu}e da se ostvari jedino. br. 94 . 446. Molim anga`ujte se kod Ministra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i na Balkanu. A VII. 38/6. br.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci sa engleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombarduju ciljevi u Jugoslaviji. A VII. pisao komandi na Srednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile da slome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je sna`an pritisak izvr{en protivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. POV. Str. maja 1943. k. U MIP-u Str. MIP-u. koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. O rezultatu javi}u naknadno”. EV. reg.Br. 167 od 9. k. da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanju Balkana sa juga. dok odluka ne bude pala. br. Str. marta predato i „Politi~ko stanje u Jugoslaviji”. 46. 784. 446 od 26. br. 52II. juna 1943.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. 29/2. Br. EV. reg.V. ali do sada nema jo{ ni{ta. k. O. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari `eljeno bombardovanje”. da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a 39 40 41 42 A VII.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dr`ava na S. u delovodniku br. Molim da se Predsednik li~no anga`uje u gornjem smislu kod Sinklera. ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje 12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom. Na ovo mu je odgovorio pukovnik Mur (William S. 103-33-189. EV. 784. reg. Arhivirano u "specijalni dosije". br. Pukovnik Putnik je 2. 179 i. 522. Arhivirano u "specijalni dosije". reg. k. Komanda je ve} odavno predala Englezima i Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije i suseda. k.(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kod na{ih vlasti i. 9. EV. Amerikanci ka`u da se lokalne akcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. 9. iz Kaira br. Priznaje se da }e bombardovanje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko na Patriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”. 23/4. Isto: A VII. D. 1/7. juna 1943. k. 45/1. 45/8. EV.K. 508. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se razra|uju detalji.(rednjem) I. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako u delovodnom protokolu vojnog ministarstva 31.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi u zaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan. k. reg. Ob. maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji potrebno je da se g. 38/6. Isto: A VII.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve. Isto: A VII. reg. a Balkan jo{ nije u{ao u zonu tih neposrednih ciljeva. A VII. „radi znanja”. br. Str. O. 52 II. u delovodniku br. Pov. maja 1943. reg. AJ. ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza da su na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu. U ovo vreme i{li su i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i okru`enju. Br. 52II. nikakva lokalna akcija ne mo`e biti preduzeta”. 52. iz Kaira br.

1/7. da je u poslednja tri meseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih {tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ciljeva na Balkanu. k. 179i. 23/4. da je jedan engleski oficir prijateljski predlo`io da se izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vlada poku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu. br. reg. Isto: AVII. 52II. itd. da je englesko Ministarstvo vazduho- 43 A VII. a naro~ito engleski. br. EV. da su poslednji ameri~ki. da je te`i{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji. Putnik razgovarao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po njegovim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na Jugoistoku Evrope. te da su ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima. mornarice i vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata. Br. godine. zatim u Bugarskoj. reg. da se sa dostavljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu u Al`iru. M. k. T.). Putnik dalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. da se kao glavni argument isti~e strategijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv okupatora u Jugoslaviji i Gr~koj. 454.) jugoslovenske vlade tra`eno bombardovanje najbli`ih ciljeva u okupiranoj Hercegovini. (Pov. i njima i nama. k. da su Englezi nakon prijema ovih predstavki tra`ili kopije da bi ih uputili u London. br. a u jugoslovenski {tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirima razra|ivao detalje predlo`enih vojnih ciljeva.M. potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|arske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije. EV. prepis koncepta odgovora. juna 1943. reg. EV. 3/1 od 5. T. Crnoj Gori i Sand`aku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori. naro~ito kada moramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}. Br. reg. da su odgovori saveznika u martu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspolo`ive avijacije. br. da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ciljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan. Str. k. 45/8. general Dragoljub Mihailovi}.43 Na jugoslovensko tra`enje u Londonu. br. Kraljevo. kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji.. Sinklera. 33/1. EV. da je u aprilu 1943. odgovori obeshrabruju}i sa obrazlo`enjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i osovinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanu u ju`ne delove kao {to su Podgorica. k. 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. Sarajevo. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugoslaviji. Pov. 95 . britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslanika 18. Isto: A VII. br. juna 1943. EV. 52II. 25. 29B.. Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske. Isto: A VII. to i dalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da poka`emo potrebu bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”. Mostar. Isto: A VII. upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~ki Vrhovni {tab u Va{ingtonu. reg. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.

da je Beograd podeljen izme|u pristalica Mihailovi}a i komunista. oktobra 1943. 165A.O. Br. 36/3. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. 103-160-582. reg.Br. jula 1943.Ob.45 Na strah od savezni~kog bombardovanja u Jugoslaviji. reg. br. Br. na osnovu izve{taja poslanstva u Stoholmu od 30. 256. b r. br. plovstva odgovorilo da ne mo`e izvr{iti bombardovanje. EV. izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a. Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg na Balkanu general-feldmaršala Vajksa. EV. da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da partizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda. 5807. vojnom ministarstvu i ministarstvu socijalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str. (Pov. da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100.O. A VII. 45 od 7. da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radi opreme. 9. novembra 1943. AJ. MIP je 27. 41/4. vladi. konkretno u Beogradu. oktobra 1943.Br. k. u slu~aju kapitulacije Italije. EV.) o prilikama u Srbiji.000. je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju.256 od 11.47 44 45 46 47 A VII.Br. 61. A VII. a u Jugoslaviji se ra~una oko 400.Br. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlo pouzdanog izvora”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pov. vladi.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnog konzulata u Carigradu. Pov. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. a istog datuma je i odgovor u vezi sa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji. 103-112-416. 103-160-582. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja od strane Saveznika. 9. k. Lukovi}a (Pov. Vojni izaslanik dostavio 18. da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velika mr`nja.br. itd. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju `ivljenja u Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata. da je u Hrvatskoj „haos”. dostavio kancelariji kralja.44 Iz jula 1943. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada. k. Br. ali su spremni da generala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima.000. Pov. Ovaj odgovor je potom prosle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. 3592 od 8. da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100. novembra 1943. da je u Beogradu oskudica u hrani. Pov. i Ministarstvima socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu od mogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje ~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i dr`e svoje automobile u Zemunu.Br. novembra 1943. b r. Isto: AJ. Isto: A VII. vlada mi{ljenje da prvo treba re{iti srpsko pitanje.000 ljudi. da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama na Balkanu”. 38/6. reg. 4204. 38/6. 5662.Ob. jula) kao nastavak izveštaja Str. 3250 od 8. da je u Beogradu „sa velikim raspolo`enjem” primljena italijanska kapitulacija. juna 1943. MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca u Beogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatog porekla. Pov. reg. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. Na prethodni jugoslovenski zahtev. Nemci smatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”. jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|u most”. ukazuje dopis MIP-a odeljku {taba Vrhovne komande u Kairu 29.br. {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. Pov. Isto: AJ. k. 96 . EV.

br. Br..Ð. A VII.Br. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komande kojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beogradom. Pov. jula. reg.M. mostovi. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kairu o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovao iz Beograda: da je bila dobra `etva konoplje u Beogradu. mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnik Miodrag Raki}) dostavilo je 24. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. pisao vojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledu bombardovanja ciljeva. 179H. 912 sa podacima da je 5. 874. da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beograda izba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnih napada sklanja od `elezni~kih stanica i mostova. uputio ameri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera. Pov. Potom je od 24.Br. decembra 1943. januara 1944. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumova. 874. U MIP-u POV. tuneli. ali zbog oskudice u uglju nema ni vode ni struje od 5 do 18 ~asova. komandantu jugoslovenskih trupa u Kairu. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnom Ministarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. O. EV.Br. Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}a na reci Neretvi. 634 od 3. 25. Br. Pov. Str. jula 1943. br. Ob. Ob. reg. 6180.O. sa zadatkom da izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Ma|arskoj. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od 48 49 50 51 A VII.O. Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i da su Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu. jazovi. k. br. novembra 1943. 61. o. 14/1. br. Bugarskoj i u Jugoslaviji. da je u Pan~evu proširena škola za avijati~are. Isto: A VII. Od 26. br.Br. EV. decembra 1943.O. Str. Ob. EV. da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izveden pred sud. avgusta 1943. jula 1943. da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinuti turski i švajcarski konzulat. Br.. fascikla 11. da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad. k. U vojnom ministarstvu str. 97 . Str. 603. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. AJ. reg. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. od kakvog materijala je gornji sloj druma. U štabu odeljka Vrhovne komande br. preko Had`i-\or|evi}a iz Kaira. 3681 od 27. avgusta 1943. kao i ostale korisne podatke”. novembra 1943. O.48 O preletanju savezni~kih aviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26.m. stanje drumova u razna godi{nja doba.50 Od 29/30. Br. U Kairu 16. kao i docnije promene.51 Potom je Putnik 28. 111 od 11. da je Ministarstvo ratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Va{ingtonu zamolilo za izvesne podatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbrane du` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju. 241. EV. 103-161-583. 53. Ob. prema zahtevima generala Mihailovi}a. reg. Str. avgusta Str. O. 15/2. general Dragoljub Mihailovi}. pov. k. Ob. 48/3. 34/4. Isto: A VII. Br. k. avgusta 1943.49 Ministarstvo vojske. Ð. da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane. zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21. EV. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu. Str. 874. iz MIP-a. AJ.

Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje se bore i daju otpor”.” (podvukao M. imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelid`ensa” britanskog mar{ala Tedera kome je izlo`io ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) i da su obe}ali da }e se susresti sa Tederom. „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Al`ira i Kaira oko nadle`nosti na Balkanu. Ne `ele nikako da se me{aju u unutra{nje stvari.52 Pukovnik Radovi} je do{ao u Al`ir odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo. da je nakon ovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je „podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku. kako se ka`e. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreo sa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati. avgusta 1943. a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo. Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategijski planovi nisu stvoreni”. sirovine. da saveznici: „Na sve probleme gleda se samo vojni~ki. koji je ovo pismo 9. avgusta nakon sastanka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder. 98 . avgusta 1943. da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”. da „Englezi vide stvari detaljnije. da je Merfi obe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima. da su primetili da su Dra`i i Titu Nemci „dali istu cenu”. da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodna Francuska. 2170 od 31. Bariju i Brindiziju. da ga je Teder primio 7. a da je Radovi} na ovaj susret po{ao u pratnji majora Huota. ^er~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”. nakon Radovi}evog nagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali. da je Radovi} predlagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji. jer je za nas glavni zadatak slomiti i zauzeti ju`nu Italiju”. da je razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata. Bar za sada. 3075. Teder je rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i. Da to isto ~ine i sa Francuzima. Ca.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da ga u susretima prati ameri~ki major radi prevo|enja („jezika”). na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu. Ob. moral. Radovi} iznosi utisak da je Tedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku. da su Englezi zauzimali stav da je Balkan operativna zona srednjeg Istoka. na {to je Teder rekao da to napi{e. rekao da su snage anga`ovane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”. reg. itd.Br.O.). da je Radovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat u Jugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog i napi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati. industriju. da je 4. komunikacije. 277. avgusta 1943. da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju. da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je 52 A VII. k. ali sve uzimam u pamet i vide}u. da je Radovi} govorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu. Ne obe}avam za sada ni{ta. 19/2. br. a Amerikanci da je obalska zona Jugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera. T. da kod. ali to ovde nije slu~aj”. U Ministarstvu u Londonu br.

O~ekuje se italijanska kapitulacija. da je Amerikance zamolio da dostavljaju prikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji. da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju.54 U elaboratu od 3.Br. avgusta 1943. Pernik. izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije. k. na kraju Radovi} od Putnika tra`i: „Molim vas naredite da se ponovo kopiraju svi podaci za aerodrume.C. Ob.S. potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kim komandantima generalom Ajzenhauerom. k. Pov. saobra}ajnu i ekonomsku situacija u Jugoslaviji. Eddya – U. A. fascikla 11. a da Italijani imaju oru`je.55 Italijanska kapitulacija i povla~enje 53 54 55 AJ. koja su radili posle mene”. 5/4. oktobra na poziv Saveznika otputovao u Al`ir i o toj delatnosti }e javiti. da je od prispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „Glas Crnogorca”. oktobra 1943. reg. u Al`iru). EV. 931. pukovnika Edia (W. 28. 17/1. Ni{ i sva ostala mesta. izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”. ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materijala. novembra 1943. Br. Razgovaralo se o vazduhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} im je dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu. br. ukazuje se na potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale italijanske kolone u povla~enju. izve{taje iz nacionalnih jedinica u Dalmaciji. da je primio oba Putnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kod saveznika. Str. oktobra 1943. Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih polo`aja i daju se {iri predlozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu.O. Pe{ta. da bi to ujedno delovalo na vojsku 99 .M. 5783 od 2. Str. da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i tako ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice. general Dragoljub Mihailovi}. mar{alom Tederom (komandant savezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima.53 Potom 15. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{ao u Italiju. EV. 261. ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Al`ira. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju. utvr|enja du` na{e obale i granice. novembra 1943. Predsedništvo Ministarskog saveta je 1. A VII. da dolaze izbeglice iz Dalmacije.S-a i otputovali u Al`ir gde su dobili pomo}.O.. EV. da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis. 16/1. 3230. sre}emo izve{taj iz Al`ira pukovnika Du{ana Radovi}a komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Al`iru o ~emu je 28. te da je potom 14.Br. reg. U Kairu evidentirano 26. Isto: A VII.. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa druge strane Jadrana sa partizanskim posadama. upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga. Bor. da su njihovi predstavnici (Makijedo) stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O. Isto: reg. primerak lista „^etnik”.S. br. gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a. referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpukovnik @ujovi}. za Bari. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. septembra podneo i izve{taj. municiju i hranu koji su neophodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabota`e i zato treba da do|u do tog materijala. (Pov. gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugoslovenskim ljudstvom.M. Ob.Br. br.

Njihov izve{taj. italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora. k. AJ. 20II.M. kako naše tako i vaše zemlje. Isto: Rat i mir |enerala.d. celo srpsko stanovništvo i sekcije Hrvata i Albanaca”. str.T. Iz nešto ranijeg perioda je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od meseca septembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. Amerikancima. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP.Ð. mornarice i vazduhoplovstva (dostavljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnji sa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplokoja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana. br. da su u italijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspolo`eni partizani. reg. U interesu je. reg. da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombardovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu. plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navodi se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava). Naša frekvencija 6540 i 5405. n. 29C. {to je radi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21. bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina. obja{njavaju}i da su vesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su 18. šumovita oblast Ozrena u Bosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja.. 103-33-189. br. ta~an je u toliko. A VII. br. da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je 3. ako pošaljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. A VII. knj. n. Isto: A VII. Br. upu}ena generalu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19. 98. str. Ca. da pošto postoji podesna veza sa geriliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se tra`i od Vazduhoplovnih snaga”. Br. ali zbog industrije (Zenica-Brod) neprijatelj je otvara. 20II. `ena i dece. T. ukazuje Mihailovi}eva poruka generalu Donovanu avgusta 1943. Str. Ministarstvu vojske. @abljaka. EV. Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27. da su Nemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi. 1. 2. 1st L. novembra 1943. da su ubili 20. Ca. garnizona. da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati.Br. Budimpeštu kao centar saobra}aja.. 98. Bugari i ma|arske divizije. Zagreb sa va`nim mostom na Savi i Sofiju kao centar `elezni~kih linija. knj. 1/6. 1/6. rudnik uglja Pernik u blizini Sofije. k. nakon nesporazuma u saradnji sa Britancima.56 Nastojanje ka okretanju drugom savezniku. Ovaj sre}ni momenat došao je. da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg.d. Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon invazije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabota`e boraca Jugoslavije”. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a (oficir u penziji Mitar Lakovi}). {to su mesto njih pobili nevine `ene i decu”. Pov. da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u preko Jadrana. 2. Nik{i}a i Podgorice.000 ~etnika i partizana. saobra}ajnica i na Balkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili da zamene polo`aje Italijana. avgusta 1943. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostima spram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”. 1. Isto: Rat i mir |enerala. rudnik Bor. 56 57 100 . da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog ~ega se predla`u vazduhoplovne operacije bombardovanja luka. 680. Mensfield. da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da bi obezbedili to podru~je i vršili represalije. avgusta 1943. Ako `elite imati vezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21. 5/1. k. USMC. ~as G. avgusta poru~nik ameri~ke mornarice Valter R. Slušamo Vas 6265 i 6755”.

34/10.K. general Velimir Ranosovi}. (Str. general Dragoljub Mihailovi}. k. 61.V. u vezi sa Jugoslavijom je 58 59 60 61 A VII. br. Slavonski Brod sa mostom na Savi. U štabu odeljka Vrhovne komande br. Isto: A VII. na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskog Ministarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. EV. da li je mogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju. 3681 od 27.. da je usvojena jugoslovenska `elja da se posade ~uvaju i {to vi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom. Str. Pov. Pov.61 Italijanska kapitulacija i pribli`avanja savezni~kih frontova Balkanu vojno su otvarali jugoslovensko rati{te. Veza je imala da bude pod punom kontrolom organa štaba 15 Air Force-a". EV. k. reg. A VII. O. Str.V. 29D. EV. reg. 3704). novembra 1943. kako je došlo do izvesnih izmena. 3681 od 27. EV. AIR FORCE. reg. `eljezaru Zenica. predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi se mogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Br. rudnik Bor i aerodrome Sarajevo. Pov. br. k. 34/4. br. koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu. br. reg. Ova je veza imala da poslu`i samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obaveštenja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a. Br. oficir za vezu pri 15. (Str. reg. te da li mo`e biti obavešten o teško}ama koje ote`avaju taj rad i od koga one dolaze. 101 . A VII. da je upotreba prvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijala Dra`i Mihailovi}u.br. Puri} Mihailovi}u da je prilikom bombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder. A VII. novembra 1943. a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih biti i ameri~ke. 3527). pisao je pukovniku Muru (Moor). decembar 1943. k. Br.60 Bo`idar Puri} je u depe{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. 631. novembra 1943. decembra 1943. 20.K. EV.. izve{tavao o u~estvovanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi. Br. U nastavku se dodaje. D.br. major M. Mišovi} je tra`io objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a. 29C. Pov. Pov. 78 od 30. da }e baze za rad nad Jugoslavijom biti na Siciliji. "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom. 6180. da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao „na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”. 20/1 Depeša br. Veles sa mostom na Vardaru. da li je mogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno. 88 od 24. (novembar i decembar) i januara 1944. jugoslovenska vlada je na dan 4.M. 61. Zagreb i Zemun. To su izve{taji s kraja 1943. tra`e}i da se po{alje telegram 15.59 Potom je 14. 34/4.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu. novembra 1943. 5/1. 7II. 120. vaca. Puri} Mihailovi}u o padu jugoslovenskog bombardera prilikim bombardovanja Sofije. iz MIP-a. Mi{ovi}. iz MIP-a. decembra 1943. Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ili mornari~ke i vazduhoplovne udare. Str. Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanja u Jugoslaviju. 6180. k. 2/1. novembra 1943. U štabu odeljka Vrhovne komande br. A VII. Pov. EV. k. D. reg. Depeša br. podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduhoplovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji. br. Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanju ciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj. U nedeljnom izve{taju britanskog Ministarstva rata za period 8–14. dodaju}i: „U Jugoslaviji predla`e slede}e ciljeve”: `elezni~ki ~vor Vinkovci.

Pristani{ta Split. reg. 102 . Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitu kao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”.Vlahovic. ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sa pokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju u odnosu na Narodnooslobodila~ki pokret. 30/6. reg. 7.66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba. a daljih 50 o{te}eno. EV. izazivalo je i dalje podgrejavalo nade u savezni~ko iskrcavanje. n. br. godine: „Isto~no sredozemno rati{te. 158II. dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej. Isto. kao i kod JVuO.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu u Jugoslaviji”. k.67 Jugoslovenski diplomatski predstavnik u Madridu. 263-264. da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci i da su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. 20/6. koji su protestovali kod savezni~kog komandanta Vilsona. A VII.65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugova jugoslovenske vlade. br. A VII. decembar 1943. dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna koncentracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. Ljubimir Vi{acki. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega. 158II. aprila 1944.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9. str. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijatelja”. k. izve{tavao jugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bombardovanja na oprezu. Vela Luku i brod u luci Bra~. br. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombardovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”. EV.d. 158II. saop{tava se: „Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/ na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja je pri~inila prili~nu {tetu. reg.64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamo ovim za period 17–23. januar 1944. 158II. Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin). kao najve}eg sutra{njeg suparnika. Vazduhoplovstvo: Uspeli napadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma. kao i Zadar i njegovo pristani{te. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanski razara~i i obalske jedinice bombardovale su Split. i 26. 26/6. A VII. marta 1944. Rovinj. je 2. da se stalno slu{a ho}e li se za~uti sirene.. EV. uputiv{i protest britanskom ambasadoru kod Svete Stolice. reagovali su Hrvati u jugoslovenskoj vladi. reg.62 Na bombardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20. [ibenik i Zadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena a tri o{te}ena. Druge 62 63 64 65 66 67 A VII. Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u cilju ometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja. reagovao nadbiskup Stepinac. da engleski avioni lete iznad grada. Staniša R. da je radno vreme skra}eno i da se radi do deset sati pre podne. br. k. k. 24/6. 40 vozila je bilo uni{teno. EV.

upu}enom Londonu 17. aprila 1944. 39/2. br. 17 od 20. Str. Pov.M. Bar. „radi znanja”. 103-160-582. Br. da je kod srpskog naroda jako rusofilstvo. vesti. izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja.. izve{tavao jugoslovenski MIP da je. dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu 68 69 70 71 72 AJ. prema izve{taju dobijenom iz zemlje. Br. 42. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. general Dragoljub Mihailovi}. Br. 212/44-VII-8. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvu vlade. 103177-620.69 Petkovi} je i 8.68 Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Bo`idaru Puri}u 10. 103 . saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Nema~ka izgubila rat. AJ. 103-7-66.70 @ujovi} je u telegramu iz Kaira. kako se ka`e. decembra 1943. reg. AJ. P. Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo veliko neraspolo`enje kod naroda. da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~ito stradali muslimanski delovi grada. Isto: AJ. da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i da su po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod katedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev biskupa taj benzin sklonjen. 188/44-VII-8. EV. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsedniku vlade u London i ambasadi u Londonu.72 Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugih strana. Sulejmanom Ugremanom. u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P. februara 1944. Tako je od 1. A VII. P. da je neraspolo`enje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtev i da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji. Pov. Br. ali ne}e da se pomiri sa komunizmom. ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em. Br. 81.. aprila 1944. kojim se. 103-160-582. savezni~ka avijacija bombardovala Nik{i}. 103-177-620. Pov. AJ. da se nakon bombardovanja stanovni{tvo iz grada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja. Pov. k.). Stim u vezi moglo bi se predlo`iti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vazduhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”. da je poja~ana protivavionska odbrana Nemaca i usta{a. Pov. tra`io da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanja stanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva. AJ. 103-157-574. Br. dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavilo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva. 29. da je u Srbiji sav narod za kralja.71 Jugoslovenski konzul Kne`evi} je iz Carigrada 20. da srpski narod pola`e nade u Amerikance i lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta. koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezima nakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opadaju. aprila 1944.Pov. 89. juna 1944. koji je doputovao u Carigrad.

da sada grad ima svetla i da je ostrvo Lokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije.74 Kne`evi} je istog 17.000 Beogra|ana. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. dodaju}i da je op{tina nabavila naftu. Dubrovnik je uvek bio vrlo dobro raspolo`en prema saveznicima. Isto: AJ. cene mobliranih soba su fantasti~ne. 1712. dostavio je zastupniku ministra vojske. 104 .Br. Sada su pak ~esto ogor~eni. me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}. aprila 1944. dodaju}i na 73 74 A VII. EV. stanovnici su vrlo religiozni. da je nema{tina. Bombardovanje Gru`a. podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljim namerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima. 206 od 25. a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gru`u i Lapadu. Brodovi su potopljeni. 9. EV.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo. aprila 1944. u kome je ukazao da je Beograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve. 9. marta jedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne. Tako cene od 30 do 40. Pov. Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19. EV. reg. reg. k. A VII. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe. Br. jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. Po pravilu. 29 od 10. (Pov. mornarice i vazduhoplovstva u Kairu.). Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanje Beograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi. tako da sada u Gru`u stanuje samo oko 20 osoba. aprila 1944. {to je bilo uzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. maja 1944.br. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika u Londonu.73 @ivan Kne`evi}. MIP šalje štabu odeljka Vrhovne komande. skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gru`a svi su se stanovnici iselili u grad. mitraljirao sam grad. zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila na Stradun. kao naprimer Moko{ici. juna 1944. U delovodniku br. Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad. koji je u to doba bio pun. mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. U Rijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova. br. jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojne objekte. {to isto deluje na raspolo`enje stanovni{tva”. Osim toga. pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16. Pov. 502 od 22. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih. U Ministarstvu u Londonu O. fascikla 11. da je nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu. ba{ kada je narod izlazio iz crkve. Br. ve} u okolini. 54. 34/2. oko 11 i oko 4 sata. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilo poznato. da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40. dobijeno od „informatora” o prilikama u Ju`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da `eleznica Dubrovnik–Sarajevo te{ko funkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha. k. svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro. Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo. 12/2. 17. aprila 1944.

EV. jula 1944.. 2/1. 4563 od 7.Br. AJ. reg. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni izaslanik u Va{ingtonu (Pov.Br. sem ciljeva. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kog bombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob. EV. 46/2.O. kasarna Kraljeve Garde. da va`nost koloseka Beograd–Zemun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti. i 17. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. U MIP-u POV.M. 55. znatne i da nisu bile „`eljene”.75 Potom je 22. EV. da su {tete. 2019 od 13. upu}en MIP-u kojim je dostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslovenskog tra`enja detalja o bombardovanju Beograda. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str.F.. juna 1944.78 Re~ je o telegramu pukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade. maja 1944. 54) od 17. Br. maja 1944. da „fotografska interpretacija rezultata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. AJ. (Sred. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. aprila 1944. pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica.Br. i 17. aprila 1944.A. 10. k. kao i odgovor brigadnog generala Lorisa Norstada (Lauris Norstad). @ivan Kne`evi} Pov. br.E.77 Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. a za koji dobio zahvalno pismo oktobra pro{le godine”. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. kao veza prethodnog telegrama br. je 25. aprila 1944. aprila na Beograd (Sava. Br. @ivan Kne`evi}. izvestio: dostavlja pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na dan Pravoslavnog uskrsa 16. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. general Dragoljub Mihailovi}.Br. 196. 146. A VII. bez ovla{}enja vlade. 105 . Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika iz Kaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944. Ob. Re~ je o odgovoru ameri~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. 54.76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljka Vrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13. Ob. 4496. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvo|enja.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi} 75 76 77 78 A VII. Zemunski aerodrum i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi). Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. Pov. O. fascikla 11. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. reg. aprila 1944: da su napadi izvr{eni 16. mostovi na Savi i `elezni~ka stanica.Br. EV. Larrabe) koji je dostavio podatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. 103-160-582. Isto: AJ. br. Istok) i za Amerikance. fascikla 11. br. Br. M. 502. juna 1944. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregled vazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] za R. k. 4317 od 2.O. kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu.

kako se ka`e. 265-274. Br. u koliko mi je to poznato.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. Stvorio sam utisak da se vi{e ne}e tu}i. Ambasador g. 103-160-582. fascikla 11.80 Zatim je 12. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. dr Bogoljub Jevti}. Br.83 Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stokholmu. pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji. Britanci ovde objavili da je tu~en po tra`enju Tita”. nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”. zatim o mu~eni~koj sudbini naše prestonice ve} i godine 1941. O. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. ja sam Ambasadoru opširno govorio o velikim `rtvama u `ivotima i dobrima koje su pretrpljene. o ~emu je 2.d. n. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu: „Vojni ciljevi dati po tra`enju generala Mihailovi}a.d. valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bi zaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imaju u vidu. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombardovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo. snabdevanja i ishrane. XLIII-XLIV.81 Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete. 61A. EV. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku.79 Kne`evi} je telegramom od 10. jula 1944. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. maja 1944. kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolni i teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pru`im podatke. U {tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. maja 1944. @ivan Kne`evi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije telegrama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da ne vr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve} samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja. studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. Staniša R. po mom mišljenju. izvestio jugoslovenski MIP. maja 1944. reg. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogo`arski. na osnovu vesti iz zemlje. str. 55/1. aprila 1944. To }e u~initi. EV. AJ. Mac Veaglia i da njemu li~no. ameri~kom ambasadoru. 192.Br. kako mi je rekao. maja 1944. str. ulo`io je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu. o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beogradu imali biti pogo|eni. Pov. k. n. izve{tavaju}i o velikim `rtvama. jugoslovenski ambasador u Londonu. po sopstvenoj pobudi”. A VII. 106 . EV. AJ.O. juna 1944. 2318 od 21. 62. o ~emu je 12. i o politi~koj. fascikla 11. U štab komande Ob. 4603 od 22. „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduhoplovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g.. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande: 79 80 81 82 83 AJ. socijalnoj i moralnoj pometnji ne samo Beogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe. poljoprivrede. a o velikim `rtvama i razaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16.82 Zbog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. br. kao i otvorenoj bezna~ajnosti ciljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama. 4317. Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju preko njega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani u bli`oj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa.Vlahovi}. Skrenuo sam mu. Pov. Svetozara Ra{i}a. dalje.

U pitanju je izve{taj informatora o stanju u Srbiji i Beogradu. da je veliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanja i to najvi{e od Torlaka do Avale. koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9. Rumunska ulica. U MIP-u POV. dok je u Zemunu procena `rtava oko 1.M. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da su procene `rtva prilikom prvog bombardovanja 3. da su nema~ki gubici bezna~ajni. Pov. Kraljice Natalije. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnoge ku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma Bo`idaru Puri}u. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a.Br. da je uni{tena `elezni~ka stanica Beograd-Sava. 103-160-582.800 mrtvih. zatim je stradao Bulevar Kralja Aleksandra. da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcija poja~ana velikim brojem `rtava. maja 1944. aprila: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak po podne napad na Beograd. zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{egradskom do Kralja Milana kod Manje`a.. da nema~ka propaganda nastoji da uka`e kako su to u~inili srpski prijatelji. zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredima Mihailovi}a. Pored toga bombardovane su avionske fabrike u okolini Beograda. kao nastavak izve{taja Pov. Carice Milice i Knjeginje Ljubice. juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradali delovi Dobra~ine..Br. Njego{evom kralja Aleksandra. Jedan sat kasnije Beograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”. Smatra se da su gubici u mrtvima i ranjenima vrlo veliki. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velikih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje.84 Potom je od 16. da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanju Beograda 16.O.Br. U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hiljadama bombi i svuda su izbili po`ari.Br. juna 1944. 367 od 22.200 i tamo je najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra. Glavna stanica sravnjena sa zemljom. U ambasadi u Ankari Pov. 1956. objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17. i za njega je 90% naroda. kompleks bolnica. 216 od 4. general Dragoljub Mihailovi}. da je bombardovanje tra`io Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove. ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugoslovenskih gradova da se iseli”. ugao Pozori{ta i Simine. maja. EV.85 84 85 AJ. Zemunski aerodrom. Ob. Skadarska.br. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. da i pored svega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu. Posle bombardovanja Beograda. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. zatim deo od Prote Mateje. Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena. 1685. AJ.br. 4390. {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”. Dalje se dodaje da je {vedski list 19. Gunduli}ev venac. deo oko Kne`evog spomenika. da je pogo|ena palata Albanija ali se nije sru{ila. da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju. aprila 1944. Isto: AJ. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. iz MIP-a Pov. 103-84-326. 107 . 231.

aprila bilo ja~e. da je ošte}em Zemunski aerodrom. da je bila pogo|ena i `elezni~ka stanica. aprila. 103-160-582. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. tako|e ošte}ena fabrika hartije Milana Vape. da je `ivot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mnogo sveta se iselilo. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. oktobra 1943. da je pogo|en vodovod i strujovod. te drugi put 17. da je Pan~eva~ki most o{te}en. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. vodovod. da je za vreme bombardovanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika. a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstva saobra}aja i Ministarstva šuma i ruda. da je oboreno deset aviona ~ije su se posade spasavale padobranima. kao i pomo}ne zgrade pivare Vajfert. dok su uništene fabrika Ma~va. a sam grad nije pretrpeo štete. juna 1944. da je tek posle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda. 256 od 11. Tehni~ki i Pravni fakultet. aprila i da je broj mrtvih ispod 2. da su o{te}eni Ratni~ki Dom. zgrada Pravnog i Tehni~kog fakulteta. 103-183-(643-644). da je za vreme bombardovanja poginulo ukupno 174 nema~ka vojnika i oficira. maja 1944. Ratni~ki dom. dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en. ovaj izveštaj je uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji. da je materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade. raniji Progres. Beograd je prvi put bombardovan u podne 16. da je drugo bombardovanje 17. strujovodi i kablovi. da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu. da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog. itd. {uma i ruda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.000. uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajlonijeve pijace. a za komesara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. a me|u zarobljenim pilotima su i tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu. Br. Ove informacije.86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz 86 AJ. da je najvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmerno ja~e. Br. „Nemci pri~aju da je Tito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”. zgrada osiguravaju}eg društva Jugoslavija. Pov. 108 . da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dok fabrika Rogo`arski nije. palata Albanija. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestio u izve{taju Pov. Isto: AJ. da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke. da je ošte}en `elezni~ki most na Savi. da je o{te}en `elezni~ki most na Savi. da je zbog bombardovanja gra|anstvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali. Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigrada odakle je Lukovi} 19. POV. da je pogo|ena po{ta na `elezni~koj stanici. kanalizacija. Br. štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik Kosta Simi}) 16. te zgrade u Knez Mihajlovoj i Kralja Milana. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. da su ošte}ene zgrada Dr`avne hipotekarne banke. da je razoren deo pruge Stala}–Ni{. da je pogodena fabrika Ikarus u Zemunu. i od koga su dobijene vesti: da je Beograd prvi put bombardovan 16. da je u Beogradu bilo su|enje visokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije. da su direkno pogo|ena Ministrstva saobra}aja. aprila 1944. sa više pojedinosti. MIP 31. da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca. a varo{ nije. 1887. maja 1944. da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most. da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombardovanja i da su materijalne štete velike. da su srpski dobrovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana iz Srbije. 199. da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat. da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. da je o{te}ena palata Albanija. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. da je potpuno uni{tena `elezni~ka stanica i kolosek u Zemunu.

. EV. Pa{ino Brdo i okolina Vajfertove pivare. Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novi saobra}aj. Br. Knjeginje Ljubice. Vašingtonova. maja 1944. AJ. Ova katastrofa proizilazi otud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom. Ni{a i drugih gradova u Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam `ivu akciju kod ovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da se tome stane na put. Str. Ob. Njegoševa. Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6. II.O. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samo jedno policijsko odelenje. u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenske vlade. Rumunska. a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od 10 do 12. k. 52 od 30. Carice Milice. 56/5. reg. 161. 54. k. Vojni izaslanik. Kraljice Natalije. Višegradska. reg. Deligradska. A VII. je u izve{taju Ministarstvu vojske.M. AJ. Krušedolska. 87 88 109 . maja”.30 ~asova. br. 4476. 4476. da je i pored svega moral naroda na visini. 31. da je prilikom drugog bombardovanja stradala `elezni~ka stanica. Gunduli}ev venac. da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje tra`io Tito koji ruši srpske. Pov. Prote Mateje. 1887 od 31. Isto: A VII. da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. U vezi prednjeg dostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan . maja 1944. Bajlonijeva pijaca i okolina. itd. Isto je u~inio i Gospodin Ambasador u ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima. Bilten br. Zemunski aerodrom. gde se govori o bombardovanju od 18.000 stanovnika ovog na{eg grada. 16 i 17 aprila. Dobra~ina. da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu.O.88 Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su. itd.800.200 ljudi.Br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. bulevar Kralja Aleksandra. Simina. tako|e. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Gori poginulo je preko 2.Br. Kralja Milana. 50/6. da gra|anstvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eve odrede. Gra|anstvo se ve}inom iselilo iz Beograda”. da se broj `rtava procenjuje na oko 3. Prištinska. juna 1944.. da je pogo|ena palata Albanija. 29A. maja 1944. br. da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulo oko 1. Sama pivara je uni{tena. 103-160-582. Uprkos grozni~ave aktivnosti na popravci ovog mosta. Skadarska.Br. `elezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en. general Velimir Ranosovi}. kraj oko Kne`evog spomenika. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov. Kralja Aleksandra. kod saveznika intervenisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. Izvor je „jedno pismo” upu}eno iz Beograda. dok u isto vreme nije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napada iz vazduha. a štedi hrvatske gradove. MIP Pov.pro memorie' dostavljen britanskom Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beograda: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja. 221. maja 1944.87 U Kairu su. itd. objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji: „I. Naro~ito su stradali: sedmi kvart. mornarice i vazduhoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda. juna 1944. dostavljeno štabu odeljka Vrhovne komande Ob. 103-84-326. Za vreme bombardovanja Beograda. EV. Br. bulevar Vojvode Putnika. general Dragoljub Mihailovi}. 26.

Glasnik SIKD „Njegoš”. 29. EV. kada je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo. da je maršal Tito skrhan. aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje.94 Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Saveznicima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}eve depe{e i zahtevi jugoslovenske vlade. jula 1944.d. jula 1944.d.juna 1944. aerodrom Zagreb. n. za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot (William Elliot). 110 . n. bila je razlog za kasnije akcije savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”). vazduhoplovna armija preba~ena je iz Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. savezni~kog vicegenerala oko dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a. Ameri~ka 15. 15/4.93 Septembra 1944. decembar 1958. aerodrom kod Mostara. Savezni~ko bombardovanje Leskovca.. postrojenja nafte u Rijeci i Zadru. a po~etkom septembra izvedene su obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji. itd. 231-233. Vladimir Velebit. {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom. reg.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u Italiji. U štabu komande u Kairu Ob. str. n. Milovan D`elebd`i}. vazduhoplovnom izaslaniku.d. Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektiva neprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i 89 90 91 92 93 94 A VII. sveska 2. Pov. 78 od 22. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. str. Knina. Sli~an takav . str. da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”. da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i izvla~enje vojnih efektiva. str. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se Mihailovi}u pošalje poruka (br.92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga Balkana i njihova razasutost po Balkanu. „Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”. 188. br. jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.89 Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija. 7-57.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u. Jovan Ðonovi}. s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi saobra}ajne veze. Saveznici su se o tome dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Br.Br. XXXVI-XXXIX.. Re~ je o interesima vo|enim prevashodno vojnim logikom.90 Nakon savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce (BAF).d. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru. `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka). 82-98. Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944. n. k. a u jesen vr{eno bombardovanje Srbije. Kosova i Crne Gore. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca.O. Se}anja. Zagreb 1983. 4504 od 16. Banja Luke.pro memorie' dostavio sam i ameri~kom vojnom izaslaniku”. Po Jovanu Ðonovi}u.

the Americans. Allied bombardments should be seen within the framework of general Allied war interests.. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja. nakon vesti o posledicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog stanovni{tva. and which led to controversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments.M. Amerikancima. jugoslovenske vlade. An intention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure more favourable positions in the final stage of the war within the framework of Yugoslav internal slaughtering was perceptible. okre}u se drugom savezniku. the Yugoslav Government filed protests with the Allies because of the casualties. The Yugoslav Government with General Mihajlovi} coordinated the bombing. Algeria and London.. Jugoslovenska vlada. After the news about the effects of the bombardments which reported on massive losses among the civilian population. as testified by contacts in Cairo. After addressing the British and their postponement. 111 . General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944 The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topic that became usable in daily politics in the last couple of years. they turned to the other Ally. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. general Dragoljub Mihailovi}. Demands for destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views of General Mihajlovi} and the Yugoslav Government. which is proven by Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. as part of broader strategical planning and actions in the Balkans and in Yugoslavia. upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava. and military operations were explained by a political background. o ~emu govore kontakti u Kairu (pukovnik Putnik i major Gligorijevi}. whereas the bombardment was seen as conducive to causing moral effects with the population in Yugoslavia. Summary The Yugoslav Royal Government. a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstva na stanovni{tvo u Jugoslaviji. Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu (Vojni kabinet jugoslovenske vlade).

Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni pred novom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjetska bloka.1. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i. britanskog aduta.85 (497. Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju sa`imaju u sebi sva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije i interese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evoluciju jugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem – KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima. realizacije Sporazuma Tito – [uba{i}. 112 .5:008 (497. Iako je u vrijeme odluke da podr`i Tita i partizane Churchill smatrao da nije va`no `ele li oni uvesti komunizam – jer Britanci „tamo ne}e `ivjeti” – godine 1945. isto~nom i zapadnom. |elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenske propagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima.1:410) "1945/1948" PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istra`uju kulturne veze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu nove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a. problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca. i kada opozicija – onemogu}ena i od re`ima ali i vlastitom podijeljenosti – odustaje od politi~ke borbe. Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjima odlu~uje na nastavak normalnih odnosa.019.410) "1945/1948" Hrvatski institut za povijest. britanska je politika prema Jugoslaviji odre|ena ovim faktorom. Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}a NOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzo pokazalo da su bili privremeni. Zagreb 351.Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32.

Britain. Beograd 1990. 113 . Na primjer. „Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nom gra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegovih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobitnu podr{ku Dra`i Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednostima monarhije. 5.”3 Bilo je poku{aja sporazuma na ni`oj razini ali i mnogo progona. Jera Vodušek Stari}. Mnogo je toga u politici Jugoslavije {to jo{ nije definirano.K. Kako su oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponira partizanima u odre|enom stupnju”). U tom smislu oni izgledaju vi{e kao propagandni rat nego kulturna suradnja..”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u. The National Archives. 'Plan of Propaganda'. Isto. morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo republika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku. Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju privrede. London /dalje: TNA/. „Ona je dobrim dijelom podr`avala usta{e i bijelu gardu i sada trpi posljedice.. a kako vo|u imaju sada i. Odnosi dr`ave i crkvi variraju. Na{ pristup.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato. Foreign Office: General Correspondence-Political Department /dalje FO 371/48845.. osobito.. Brighton 1996. u vezi Trsta i Koru{ke. budu}nost monarhije je prema Sporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada je njezina pozicija znatno izmijenjena. ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske 1 2 3 Više o tome: Ðoko Tripkovi}. Cold War and Yugoslav Unity. Odnosi su s Katoli~kom crkvom slo`eniji. Ann Lane. u polazi{tima propagande uvodno stoji da je te{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. Propaganda prema Jugoslaviji U dokumentu iz ljeta 1945. da bi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije. kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali i zbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju. nego zadire i u podru~je vanjske politike. Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948. 1941-1949. ovisno o religijskim institucijama. kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbog partizanske propagande. VII 1945. Prevzem oblasti 1944-1946.. iako on nije kralj. Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pitanjima. 4. 20. ka`e se. Ljubljana 1992. 1. SPEHNJAK Propaganda prije svega . vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga i zato su mu odani. postoji mogu}nost postizanja sporazuma na na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a. „Znatnim dijelom osje}aj protiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska. U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u to vrijeme nu`no su skromni.

privatnom i zadru`nom vlasni{tvu. Pitanja koja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji. Njezine su funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona. „Koliko se sada mo`e vidjeti izgleda da }e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijske opreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja. dr`avno filmsko poduze}e ostvaruje kontrolu rada kroz odobravanje programa. ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakom kontrolom dr`ave”. hvatanja {pijuna. iako zasad nema naznaka o kolektivizaciji. „Dr`ava }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva. ratne filmove. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti i sindikata. borbe i osobito. zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorske komisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: publika `eli „lak{e”. Iako je u Jugoslaviji ve}ina kina u privatnom vlasni{tvu. polaze}i od na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na prihva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja. Isto. ~etnika D. Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji. „to su prazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne. policija koju kontrolira Partija. 7.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. javnog reda i sigurnosti do obavje{tajnog rada. Zasada. a kad se prometna situacija popravi. Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. nisu vi{e jednostavna jer su partizani u cilju zadr`avanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izra`avanja. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerima re`ima ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dr`ave. 5. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje. „jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. 114 .”4 Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva. U normalnim okolnostima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad u Dalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata. Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizacija imaju svoje novine. bit }e hrane dovoljno za sve. „Ustvari. o{trih borbi krajem rata. Posljedica 4 5 Isto.5 Partizansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi. ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane iste slu`bene politike”. Mihailovi}a i kolaboranata. jer }e smanjiti pritisak na agrarni fond zemlje. zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”. poljoprivrede i trgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e biti promjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dr`avnom. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispomo} pri `etvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju. Ozna je NKVD”.

Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Britaniji. Ipak. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski. „kada su oni dobri. a kako narod.. Ali. Jedino {to su Sovjeti u~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji. 8. Malo je dokaza da su Rusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu. „Op}enito. ^ak i ~injenica da mu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mijenjali politiku mo`emo je mijenjati opet.K. a ni nakon dolaska vojne sovjetske misije 1944. dobar je i odnos Jugoslavije prema Britaniji”. osim {to se zna da u vojsci ima mnogo sovjetskih instruktora. pona{anje stanovni{tva nije pravi indikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast. gdje su veze uspostavljene davno. a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji.” British Council je bio prisutan u 6 7 Isto. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemlji direktan utjecaj na vlast ili upravljanje..” ^ini se da op}e direktive „isijavaju iz Moskve”. U cjelini se mo`e re}i da je ve}ina stanovni{tva pozitivno orijentirana prema Britaniji. b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u. a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputama. 115 . poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanja suglasnosti. Isto. bilo putem diplomatskih kanala. u Rusiji ne. ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost nezavisnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad mo`e biti najvredniji. izdavali nikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive. bila je garancija da }e zagovor Rusije do}i od samih partizana. bilo putem partijske suradnje. AF@ i USAOJ. ka`e se. 9. ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji i Dalmaciji. Npr. British Council slobodno radi u Jugoslaviji. pri ~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku. nema javnih dokaza o vezama vodstava. „Ta je ~injenica temeljna. nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatu kao ruska. Sve ostalo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog. to se nije promijenilo.”7 Odnosi sa susjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” a primjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila. SPEHNJAK Propaganda prije svega . osobito sada u vrijeme krize oko Trsta.. na primjer. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast. iako je potpuno proruski osje}aj javan. a slabije je u Sloveniji. Sada je njezina politika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a. ~injenica je da je za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”.”6 Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`no njegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju. Kad je rije~ o narodu.” Danas prorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ. odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”.

III 1945. 116 . narednik Collins i kaplar Wills. Jugoslaviji prije rata. Stevenson. njegove zadatke obavljat }e press slu`be ambasade i konzulata. R 12784. te administrativna slu`benica Davson. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja. Crichton. trebao pribli`iti gra|anima Jugoslavije. Marsano koje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova. Godine 1946. kao i oni u konzulatima u Zagrebu. Tokom godine pro{iruje se ured. TNA. Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar. pomo}nik. Clissold. Dok Council ne organizira svoju mre`u. Od doma}eg osoblja predvi|eno je bilo upo{ljavanje jo{ sedam osoba. Jo{ nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an dio zakonske procedure. U press slu`bi u ljeto 1945. R 21361. jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih novinara. ali ne i cenzurom. „jako velike da`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku. D. FO 371/48900. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda. bili su: {ef.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. major S. iako je pitanje koliki mu je utjecaj. Oblici propagandnog djelovanja 1. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. ~ije su poslove privremeno obavljali vojnici. FO 371/48883. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~in kalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno. {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega mo`e ra~unati”. Kosanovi}a dobro poznaje S. S.”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila 8 9 TNA. Press slu`ba Kada je u Jugoslaviju 12. imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. pla}ale prema Press Officeu.8 ^itaonica je otvorena u maju. uz tajnice i prevoditeljice O. do{ao ambasador R. „Press attache's monthly report no 9”. Miller i M. Cllisold. Sarajevu i Skopju te krajem godine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. dovela do pove}anja prodajne cijene. dok su se na onaj na doma}em jeziku od po~etka 1945. Ljubljani. Od jugoslavenskih predstavnika mo`e se o~ekivati dobra suradnja jer saveznog ministra informacija. O tome se poku{alo pregovarati s carinskim vlastima jer bi tolika davanja. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka: trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelatnosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanje obavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslavenskim vojnim vlastima. njegovi zamjenici major Masters i poru~nik Carey. Britanska press slu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e. tajnica L. ubrzo je otvoren Press Office. ocjenjivalo se.

K. British Broadcasting Corporation – BBC. „Ali. 1946. a osobito su nezadovoljnici re`imom ra~unali na vijesti iz Londona. uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`na nego tokom ratnih godina.” Zagreba~ka press slu`ba je ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi „daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu.” Zatim se isti~e da je va`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojim anglofilskim sklonostima” – pa se odr`avanje dobrih odnosa s njima i redovito opskrbljivanje materijalima treba stalno odr`avati – „~ak i ako rezultati ne budu spektakularni.. bitku protiv komunizma. Zato je BBC znatnom dijelu gra|anstva bio va`an korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini. Uz sadr`ajna ograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bila je jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani. Tako|er. Zatim. Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio „slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata. i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivaju strane materijale samo od francuskog konzulata. njima simbola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku. lak{e je s njima kontaktirati. u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{e poti~e nego u Beogradu. U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojne cenzure.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu uspostavljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osobni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama. informativni `ivot u Jugoslaviji je bio restrikitivan. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kog ogranka press slu`be. jer u Zagrebu jo{ nema drugih predstavni{tava. Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolaze u ured i tra`e engleske novine i ~asopise. program za Jugoslaviju Nakon rata. U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemalja iza „`eljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma. krajem 1945. jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnih lekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja. postoji ovdje {ira zajednica onih koji govore engleski. i op}enito. Kada se vide popratni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima.”10 2.. jasno je da se pri oblikovanju programa nije samo te`ilo profesionalnim kriterijima o objektivnosti. nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine 10 Isto. 117 . Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji je rado primao i objavljivao ponu|ene materijale. SPEHNJAK Propaganda prije svega . op}enito uzev{i ne mo`e se re}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasak se daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kritika britanske politike. kako u odnosu na unutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima.

dolazi do nerazumijevanja i optu`ivanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni na objektivnost. U to je vrijeme BBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12. godine. kao {to je poznato. stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihove povezanosti s njom. tako i nakon rata. zna se i u najudaljenijim krajevima i on ima „neizmjeran utjecaj”. ako bi se javljalo na drugi na~in. Tr{}anskog pitanja. BBC je tada smatran najboljim na~inom izra`avanja pogleda na bitne stvari o kojima. 1. Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945. BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade. U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme..00 i 19. prilog izvještaju od 11. godine.. bez obzira na politi~ku orijentaciju. ideja javne korporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek u najop}enitijim stvarima. osobito 1945. U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajima press slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme. ~uju i pozitivne ocjene. „te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC u`iva u Jugoslaviji”. sigurno bi podlijegale cenzuri. o „radio Londonu kako se ovdje naziva”. „o ~emu nema sumnje”. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{te Foreign Office-a. 16. Treba stoga zadr`ati {iroku liniju i dr`ati je se tako da se svaka emisi11 TNA. „u skladu s BBC-ijevim objektivnim pristupom”. politike. 118 . (. Tako|er.) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike prema Jugoslaviji. oni ne mogu razumjeti kako se Britanija mo`e smje{kati re`imu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom. X 1945.”11 Dalje se ka`e: „Svakom Jugoslavenu. odnosa re`ima prema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikom nakon II svjetskog rata. daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva. Jer. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitalisti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”. za ve}inu. on je „izvor inspiracije. stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojoj zemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga. Postaju zbunjeni i skloni su kriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedino poku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda. razvidno je da BBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja. Jedini put da se ovo prevlada jest {to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa.. bila gorljivi zagovornik jedne strane. strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”. a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenciju”'. R 17777. ka`e se u elaboratu. pa se njegova uloga u obradi na primjer. kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena. Ona je. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovnika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. izbora. ne poku{avaju}i praviti ravnote`u opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im programima. FO 371/48900.45 po GMT.00.

” Ipak. XII 1944.” Iako dosad nije bilo poku{aja da se zabrani slu{anje radio Londona. zemlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade. a jedini izvor vijesti i pogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. Publika BBC-ija jesu oni koje se uop}eno mo`e zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo. kada je BBC kriti~an.” Ustrajnost u objektivnosti potrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to. nezadovoljni su ekonomskim uvjetima. osnovanog 28. jer su potpuno vjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima. 119 . ka`u oni. unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe. Odnos re`ima prema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”. „re`im jasno pokazuje namjeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”. Miro Rajkovi} i Davorin Gardum. ja mo`e jasno prepoznati kao njoj konzistentna. Ta publika obuhva}a {irok spektar orijentacija.. ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London.K. 2. u cilju podrške partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}. nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”. osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”.13 Njegov lik se karikira i naziva „`alosnom figurom koja }e prodati svoju savjest. nego se radi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usobno suprotnih – nezadovoljno re`imom. Paveli} i Rupnik. prija{nji sljedbenici ~etnika. a to je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D. U jugoslavenskim novinama ~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskog pristupa ovog radija. a onda su ~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima. pak. Ima i onih koji re`im ne prihva}aju zbog manjka demokracije. O tome se ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „ime poznatim u svijetu”. nije sigurno tamo gdje je vlast jaka.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijeme njema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. tako|er su razo~arani i optu`uju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e. BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki.. „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avaju tome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje. SPEHNJAK Propaganda prije svega .”12 Oni. Mihailovi}u”. koji ka`u da nisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevom odlukom da podupre Tita i partizane. uobi~ajeno u selima. za koje su znali da su se udru`ili s Nijemcima i Talijanima protiv njih. O tome se ka`e: „partizani }e potanko pri~ati kako su `eljno ~ekali vijesti i ohrabrenja. Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jer se smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to je pogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”. Sada. ~etnicima. od prija{njih kolaboranata. seljaci i srednji slojevi. koji nisu napustili nadu da }e se vratiti na vlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadu svoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}. tj. ali nisu re`imu suprostavljeni na 12 13 Isto. a 'obi~ni ljudi'. Vinko Stanti}. jer. koji su u „pet do dvanaest” promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani.

it. ka`e se dalje. tj. govor o sistemu. „lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez. 3. za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnost i o~ekivanje intervencije stranih sila”.”16 Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrim ostvarenjima. Isto. a ne iz propusta vezanih uz sam sistem”. ni`e slojeve partizana. u pogre14 15 16 Isto kao bilj. Primjer koji se navodi. tre}u grupu. prodrijeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera re`ima koji nisu bitno protubritanski ali su „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”.15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1. 3. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbiljna alternativa partizanima. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen. i „ohrabriti stvarno demokratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er. tj. nego zato {to je premalo partizanski” tj. „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo – moraju biti ubije|eni da se re`im kritizira ne zato jer je previ{e partizanski.”14 Dapa~e. ekonomskoj i kulturnoj sferi.) svaki prilog o unutarnjim pitanjima Jugoslavije mora zadr`ati objektivnost. mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP koja se protivi javnom utjecaju BBC. Dapa~e.. demokrate. bur`oaski liberali.. 4. konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu. dostignu}ima u dru{tvenoj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. stoji u elaboratu. na naju`e saveznike KP. 11. idealima. osobito zdravstva.) BBC-ijevi programi moraju stalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljne dosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima. politi~koj osnovi. Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi. upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna. BBC je zato suo~en sa slo`enim problemom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih elemenata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojno vezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”'). obja{njavanje pozadine vanjske politike. Dakle. 2.d. Isto. niti kriticizam smije dati utisak – kakav na`alost mnogi partizani imaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”. Pru`aju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to ulo`ila” u Titov re`im. 2. ~etnici. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji je nekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima. jer to je ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije.) izravna projekcija Britanije. 120 . seljake – odnosno. Pritiskom na tu. zadatak je BBC da prebaci te`i{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvislinzi. obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskih za|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda. onda treba naglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri” – „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora.

prijevod je ruskog djela. „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kolama i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na `elje studenata. s ciljem da Jugoslaviju potpuno. ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugoslaviji prili~no te{kima. 2. 121 .” Dr`ava. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerziteta u Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dr`ave. British Council Jedan spis British Councila iz 1945.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan. TNA. FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446. ruske knjige ili prijevodi s ruskog pune knji`nice.17 3. iskren i pro{iren”. Zlatopera „idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radioli~nosti jest samo po sebi za `aljenje”. kada je generalni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}. ruski dosezi u svakoj sferi posvuda se propagiraju. SPEHNJAK Propaganda prije svega . i {to je „mogu}e vi{e. TNA. spominjanja kanona marksisti~ke doktrine”. Na primjer. FO 371/59532. Ipak. koja. posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. mo`e zamijeniti re`im. ali da se pri tome ne spominje izvor informacija. nije ograni~en na samo jednu klasu ili regiju. Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{e Zapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samo uvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnom mi{ljenju. uvod u historiju engleske knji`evnosti koja se predaje na fakultetima. „bez ma kako nategnutog. „mo`da najte`ima u Evropi. {nom uvjerenju da postoji opozicija.K. ne isklju~uju}i ~ak Moskvu ili Var{avu”. nego djela Marksa i Engelsa. Tako je na primjer. okrene isklju~ivo u rusku orbitu. u Foreign Oficeu odlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju. bilješke FO od 26. „~ak imaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanje ne mo`e pro}i. Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je smatrao da u javnost treba pustiti neke informacije. niti na ranije bogate.. X 1946.. ovo se 17 18 Kasnije se uspostavilo da BBC nije `elio objaviti tu informaciju.” Dakle. Prema ovom spisu. ako bi joj se dala odgovaraju}a podr{ka. VII i 25. S druge strane. Jugoslavija ne smije postati popri{te anglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladi i britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. koje ma kako dobro u nekim dijelovima. mo}ne ili politi~ki reakcionarne. tajna policija i armija oblikovani su po ruskom modelu. u bilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature. sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}e koristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijateljska u svom pona{anju prema nama”. Ostavka G.

Zagrebu i Ljubljani. u ljeto 1946. Vlast je „potpuno ignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”. Makedonije. pri tom se ne govori otvoreno o „nepo`eljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego se prona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama. jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policije ja~a”. Prema arhivi British Councila ipak je u 1945.”20 Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”.21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~enosti u tr{}anski problem. FO: Ministry of Information & FO. a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije. na primjer gubitkom posla. 5. TNA. koji }e pokrivati i Split. Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{e nego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije. 122 . navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu 19 20 21 22 Isto. Vladaju}i se krugovi na primjer. 'Balkan Section. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|aju studenti iz Srbije. ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plodnijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te nego Skopje”. 1946. pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim pod vodstvom direktora u Zagrebu. FO Publicity Files /dalje 930/420. jer }e svaki novi pothvat biti do~ekan sa sumnjom.22 Zazor prema Councilu zabilje`en je i kasnije kada se u jednom spisu iz 1948. ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj sna`an a „ekstremni reformisti” u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast biti prisiljena raditi prikriveno. u Zagrebu studiraju oni iz Hrvatske. Isto. Organization in Yugoslavia'. Podru~je obrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlasti da zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom re`imu pokazuju vi{e entuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. Prije svega. Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormalni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postigla odre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. odbijena je molba za otvaranje ~itaonice. Ali. jo{ ne usu|uju otvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj i pomo} nisu po`eljni u Jugoslaviji. „Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}en je na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svaki otvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama. diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~ili{ta u Beogradu. u Britaniji bilo 60 studenata. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e. Split „iako nije jedan od republi~kih sredi{ta po novom ustavu”.19 U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu „ba{ povoljni. treba izbje}i multiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

na primjer o tifusu i o TBC. „@ivio Stepinac”. Zapisnik od 3. SPEHNJAK Propaganda prije svega . ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji. III 1948.15. ^itaonica u Zagrebu. on je samo pozvao svoje studente da posje}uju priredbe koje organizira British Council. Preneseno je stajali{te zagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imala Njema~ka. sada upra`njeno”. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju i svibnju 1947. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskog jezika i popularizacija britanske knji`evnosti. ~lana BC-a nastao je izvje{taj u kojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je to te{ko shvatiti”. FO: Confidential Print. u isto vrijeme u Italiji bilo 10. Yugoslavia /dalje: BW 66/5. osobito intelektualce i studente. napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no. TNA. 123 . BW 66/4.27 U isto vrijeme. IV 1947. ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed.1.142. U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da je takav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”. Na primjer. TNA. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je „op}e. Izvještaj od 25. prema zapisniku. Turskoj .. na sjednici Politbiroa CK KPH u Zagrebu. David Shillan. imala je po~etkom 1947. Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih. IV 1947.000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju. naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti da se zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice.. Pojavio se i na Omladinskoj pruzi gdje je odr`ao nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja.. rekao: „Napominje da bi za intelektualce. 250. Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti. Politbiro. u Argentini 71.K. navodi se da je npr. Bakari} je. U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11. sekretar V.Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2.26 Navodi se i da su „ruske knjige jeftinije od engleskih”. izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove u Jugoslaviji. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilo daleko vi{e no u Beogradu (300). u Beogradu ne.. ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~ka Hrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otklizati otvorena srca u rusku orbitu”. Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. British Council: Registered Files.24 ^itaonica Councila u Beogradu otvorena je te godine. izvikivalo je prema ovom izvje{taju. fond CK KPH. sije~nja 1946. U svom radu Council je kroz ~itaonicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve. 'Visit to Zagreb 21-25 July 1945'. U spisu u FO 924/123 (LC 5575). Hrvatski dr`avni arhiv. u CSSR . a 1948.” Pivo se mo`e dobiti u Zagrebu.000 gostiju. SSSR .23 U ljeto 1945. „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljiv nego u Beogradu ali su trgovine praznije.8. formalno otvorena 14. Zagreb /dalje: HDA/.”28 23 24 25 26 27 28 TNA. ve} nakon tri mjeseca”. Izvještaj od 3. Grad je potpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”.

dosljedna i sna`na i poga|ala je `elje ve}ine stanovni{tva. Sada je propaganda potpuno u slu`bi re`ima. „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~ke partije. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politici i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijih oru`ja partizana: bila je jasna. 2. njezin zna~aj postaje jo{ ve}i. stoji dalje. Jugoslavenska propaganda Obilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima Ve} u junu 1945. ranijeg glavnog predmeta propagande”. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje i uni{tenja izdajnika i kolaboratora”. pri ~emu je temeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca.” Na lokalnoj razini. kad je osvojena vlast. ali su bili spremni djelovati na patriotskoj osnovi. jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava 'kompromitiranih'. Propaganda je tu ostala ista kao i po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~ka organizacija SKOJ. VI 1945. Ovim argumentima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. 124 . Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{taju razli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protiv omrznutog re`ima” i postala „glas re`ima koji izgleda postaje diktatorski i neomiljen kao njegovi prethodnici”. R 11208. koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu. Bila je. „Da li je demokratska?” Tu analiti~ar ka`e da je „vlast partizana mo`da za narod. Elaborat se potom bavi analizom na~ela i politi~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima. stoji dalje. nedostaje uvjerljivost. po~ev{i s onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'. Na samopostavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dr`ava”.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pitanja te se pribli`ila i onima koji nisu bili komunisti. „Narodne demonstracije” su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom `ivotu nove dr`ave „za koje njegovi vo|e ka`u da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”. u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slobodni izbori. 1. oni su bili poslije redom izvikivani”. niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. autor odgovara potvrdno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separatizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”. „Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istrenirani oko slogana koje moraju izvikivati. Jer. „jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada. ali jo{ uvijek nije narodna. 'Partisan Policy and Propaganda'. FO 371/48883. kako sada nema vremena ni sredstava 29 TNA. prilog izvještaju od 21.” Zanimljivo je. vje{to organizirana”. federaciji i demokraciji. jugoslavenski komunisti su ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. kako je malo spontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la u posjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista.

ali ~lan obitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik. Jer. SPEHNJAK Propaganda prije svega . pi{e dalje. 'veliki Staljin”. Novinski napadi su obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca i njihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. Iako postoje listovi politi~kih stranaka. Jer. Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj. jako su ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organ Komunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list. jer su u njima samo prijevodi s ruskog”. antifa{isti~kog bloka ali „one sada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in `ivota druk~iji od onog u novoj Jugoslaviji”. strani dopisnici mogu raditi. „kakav pogled na `ivot mo`e imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu. Kako radi „ova ma{inerija”. nego su svi dr`avni. ka`e se u ovoj analizi. Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala. prema elaboratu.. Zanimljivo. sjedi u dr`avnom ministarstvu. koji „jo{ uvijek dr`i cenzuru iako je i posljednji Nijemac istjeran”. odnosno izdava~i su im masovne organizacije omladine. ne mo`e se re}i da je cenzura „prevelika” jer. nema listova koji bi bili nezavisni. dovoljno je promatrati svakodnevni `ivot. Isto. veliki Tito'. za velike promjene u obrazovanju. sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odane u~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. 3. npr.30 Ali. 125 . nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci. postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u i to u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik za kulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja. nedavno izdao knjigu balada posve}enih Crvenoj Armiji. navodi se dalje. Tu je velika uloga SKOJ-a. Autor elaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. najbolje se vidi u pitanju Julijske krajine. pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i ponavlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 On posvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarni elementi u savezni~kim zemljama. osobito mlade generacije.K. da usmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija. mar{ira s drugovima demonstrantima. Amerika i Britanija su u doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog. `ena i sindikata. odnosno u propagandnom odjelu V[ NOVJ. ovo pitanje „Tito i njegov najbli`i krug mudro su ~uvali dok 30 31 Isto. prodaju se strane publikacije. a koje su „samo nali~je slu`bene politike”. Selo.. Iako se nastoji dr`ati ravnote`a u uvozu stranih publikacija. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velika KP'. Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugoslaviji. ~ak je i selja~ki pjesnik i ~lan HRSS-a. Slobodni dom. u kojemu rade civili. Stanko [kare. 2. koji „bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama.

” I propaganda je do`ivjela velike promjene.” Te`i{te se stavlja na prakti~no i tehni~ko obrazovanje. Iako u Beogradu nikad nije bilo za to interesa. FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje: 1110/. 4. To da je on nekad zaista bio vrlo popularan i reprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodima Jugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao. vrti}i za djecu „grade se pored tvornica”. Izvještaj od 5. da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slojevi i politi~ke grupe”. „Od stranih jezi32 33 34 35 Isto. se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javna kampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima. za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pitanje'.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter partizanskog pokreta jako promijenio. prilog izvještaju od 7. 5. 126 . U listopadu 1945. Isto. X 1945. ka`e autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda u Jugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i okovala kriti~ka misao”.35 Jedini novi ud`benik koji se radi jest onaj za ni`e razrede osnovne {kole „koji se potpuno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta. 'Anexure B'.. 153. 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzvikivati: 'Ho}emo Trst'. TNA.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanja podsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja problema upotrebom sile. FO 371/59425. Nedostaje doma}ih knjiga pa }e velika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom.34 Uloga propagande u {kolstvu U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalo truda da ga se prilagodi doma}im prilikama. humanisti~kim znanostima se posve}uje minimalna pa`nja. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~ke osnove u cijeloj dr`ave va`e za nastavu historije i knji`evnosti. kako „`ene moraju raditi”. 3. Ali sada je jasno da je njihov poziv na izgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizma rezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima. 'Memorandum'. stoji u spisu s kraja 1945.33 Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno da komunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odiozna proteklih dvadeset godina. izjave su davali i „oni Slovenci koji nisu ~lanovi KP. Jedan od pozitivnijih aspekata novog re`ima jest pobolj{anje polo`aja `ene. Stevenson je izvještaju prilo`io materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog ka`e da. dok je prije slu`ila borbi za nacionalnu slobodu.”32 Slijedio je niz napisa u novinama. sada je – a to je zapravo ironija. I 1946. TNA.

4. SPEHNJAK Propaganda prije svega . ali koji su „bili s partizanima”. objavila je `estok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka.. SKOJ. II 1946.” [kole formalno vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na polo`aj nastavnika ima sindikat u koji oni nisu obavezni u}i. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kola pretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni.36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgube posao „malo je {anse da se dobije neki drugi”. izgleda. U mnogim osnovnim {kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir. „U stvari. 127 .” Postavljanjem ili razmje{tanjem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao i u svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom povjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti. USAOJ. mitinge i demonstracije. uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost re`imu a ne da pobolj{ava njihov polo`aj. u ve}ini {kola u~enicima koji `ele poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke. Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stalno sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima. „kojima je te{ko ne pripadati”. Kad pristignu novi nastavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijesti i sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”. Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946.K. u protivnom se izla`u opasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'. nakon povratka iz Jugoslavije. Sve su one pridru`ene Narodnoj fronti i organiziraju u~enike da odlaze na proslave.. objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine. povijest partizanskog pokreta i bezvrijednu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a. „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine. mora pogledati {kolske 36 37 Isto. Sve to utje~e da nastavnici naizgled podr`avaju re`im a njihovu sindikatu je. Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedam godina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u kojima se to mo`e provesti. ali nije otvoreno komunisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”. koja jest jaka. sposobnosti da pou~avaju i{ta drugo do partizanske pjesme.” Vjeronauk je tako|er neobavezan. u nedostatku {kolskih knjiga. ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijim razredima gimnazije. Beogradska Politika od 9. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustva da dr`e red u {kolama niti.” Na to se i posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe u racioniranoj opskrbi. godine.” Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten {irom zemlje. ~esto i nesvr{eni studenti. I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska. Vlast je {kole pretvorila u oru`je svoje propagande.

On jest prekr{io neke zakonske odredbe. prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata. a tehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu.) „bespogovorna podr{ka politike NF i njezinih vo|a”. neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je na njega u~injeno mnogo osvrta.000.000. h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za re`im ili onih koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo u narodu. kao i u slu~aju ostavki Grola. koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|anin ne htio vjerovati u ono {to mu govore novine. Humoristi~ki listovi su me|u naj`e{}e politi~kima u tonu. 25.”.” Opozicijske novine – listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke. dostignu}a. [uba{i}a i [uteja. Oba lista bila su tiskana u velikoj nakladi za jugoslavenske prilike. Bevina. Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstro`oj kontroli. Nikad se ne daje publicitet pozitivnim dostignu}ima zapadnih demokracija.38 Uloga medija u propagandi Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1. umjerena i inteligentna”. R 1107. stje~e se neizbje`an dojam da Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke re`ime. vode imperijalisti~ke ratove.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. militaristi~ke i totalitarne u tonu. „iako list nije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi. c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj fronti kao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”. e) „monotono omalova`avanje svega britanskog ili ameri~kog”39. FO 371/59425. ud`benike. pojam nikad jasno definiran”. f) „namjerno krivo citiranje”. R 1107. Grolova Demokratija. 'Anexure C'. FO 371/59425. g) „odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mjesta”. Pjesmarica za istu dob sadr`i i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'. itd. monotono ponavljanje }e ipak 38 39 TNA. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili 6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu. 'The future of Jugoslavia'. I 1946. ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugoslaviji.” TNA. za razliku od Narodnog glasa. Daily Telegraph. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola. „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu. Memorandum. sve druge su zatvorene. a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~ki u tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. d) „puni publicitet svakoj vijesti iz Sovjetske Rusije (sovjetska politika. dok se koristi svaka prilika da ih se prika`e u lošem svjetlu. „Sukladno tome. b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje. Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina. 128 . dobro pisana. 2.” Kao primjeri navode se ispu{tanje djelova govora ministra E. preko 1. kultura. itd. savezne informativne agencije. Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su „temeljno politi~ki u tonu i mo`e se re}i da nema ni jednog lista za potpuno nepoliti~ku zabavu. i jo{ se moglo prodati da ih je bilo. iako „tehni~ki niti jedan od tri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere. „uravnote`ena.

u Borbi na neke suce koji su. bili blagi u izricanju kazni za privrednu kolaboraciju. koji su jako gledani.” Bilo je vremena kad je i on sam mislio tako. va`i i za radio.” Nedavno su tri filma zabranjena. Zato su u kinima prikazuju strani filmovi. Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba. to }e uskoro prestati. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kralja (Petra. ameri~kih predratnih filmova. jedan zato „{to je prikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudima pri povratku u civilni `ivot. K. ali ima i drugih.42 R. S.. kojemu se tako|er pridaje velika pa`nja pa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike. koji predstavljaju usku manjinu. tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kao i u Rusiji. Ali. 6. temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'. ali kako nije sklopljen ugovor o kori{tenju.”41 Ipak. On }e po~eti vjerovati da je sva opozicija svemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka. 5. vanjskopoliti~koj domeni. Tako|er. Oni rade za Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~kog gledi{ta – da }e Jugoslaveni `eljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to su dali novinama (to jest. ve}inom ruski. Jugoslavija je s Britanijom sklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. R 1107. TNA. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}. prema njemu.” Sve {to se reklo o novinama. On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali broj glasova na op}im izborima. FO 371/59425. ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj. 40 41 42 Isto. Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha. U tom smislu. njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjoj situaciji. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podr`ava reakciju i potpiruje imperijalisti~ke ratove. 129 . „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast `eljeznim lancima u cijeloj zemlji”. navodi se napad Milovana \ilasa. SPEHNJAK Propaganda prije svega . proizvode se samo `urnali i to lo{e kvalitete. mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje oko zapadnja~kih filmova. I ne}e znati {to je britanski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu. Isto. imati rezultata. zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualizmom. „Filmovi se u Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i prihvate britanske filmove.) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede.. „Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom re`im mo`da postati manje diktatorski i vi{e liberalan u svojim metodama. 'Anexure C'. Nakon nekoliko dana javni tu`itelj tra`io je njihovu smjenu. naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri~ko). 7. ministra za Crnu Goru u saveznoj vladi. Ne}e znati da ima dru{tvenog. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetu doga|a i to ba{ putem svojih novina.K.

Kasnije. Izvještaj od 25.”46 Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. 130 . ali se Kosanovi} po`alio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori „ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo. FO 371/48883. u ministarstvu informacija je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{u neprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju.44 Na ovo je iz FO-a Stevensonu 22. R14413. TNA. Noyes pisao „[to sam vidio u Jugoslaviji”. Izvještaj od 23. I narod i predstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinama se o tome ne pi{e. FO 371/48883. Zemlja je zaista stradala u ratu kao rijetko koja u Evropi. R 7659. Nakon protesta iz ambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbog neiskustva novinara” i da je od ukupno 60. ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. Na primjer. Sloboda {tampe Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskim karikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera koji ga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju. 6. VIII 1945.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula. bila da je raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je 43 44 45 46 TNA. TNA. stalno se govori da su saveznici koji danas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti. I 1946. jula poru~eno. VIII 1945. mj.. [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ih namjera. Hitleru i Hirohitu. neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije bilo obe}ano u ranijim dogovorima. prilo`en je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'sloboda {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”. Ova mjera ote`at }e rad stranim novinarima pa }e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima koje jugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeovim instrukcijama. @estina s kojom se to radilo. 'Press Attache's monthly report'. Slu`beni protesti nikad ne urode plodom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.”45 Orijentacija jugoslavenskih novina da povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine. IV 1945. Na ist. Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapadni saveznici. FO 371/48883. bila je pak konstantna: prema jednom izvje{taju. osobito Britanija.000 tiskanih primjeraka konfiscirana ve}ina tira`a. Upravo je na tragu te nove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju. kapitalisti krvopije i fa{isti”. Amerika je direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova i aviona za slamanje kineskih patriota. „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima. U izvje{taju iz Beograda od 29. ka`e Churchill. U njemu je komentiran napis u ameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A. ambasadi nije uvijek bila razumljiva. R 13747. Izvještaj od 14.

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

pisao o „vojsci Dra`e Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i 1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijansko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni razgovor s Mihailovi}em, „naoru`anim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e i ograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Dra`a' te izvijestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 sudaca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu, izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisala je Borba, ali je jasno, ka`e ona, na {to svi oni misle „kada optu`uju na{u zemlju da nema u njoj slobode {tampe. Kako se mo`e vidjeti, sloboda {tampe zna~i urednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva 'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}e postojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis u kojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju klevetati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivati ubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novinama a u vezi ove zemlje.”48 Na~ela kulturne politike 1948. Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”, analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}a na Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU. On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”, „zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slaveni branili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vremena za knji`evnost.”49 Ne mo`e se ipak re}i da je „zapadna civilizacija u Jugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom literaturom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dosta knjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maughama, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekim autorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovano problemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {to su to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi, ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedne knjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u elaboratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedam knjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja47 48 49

TNA, FO 371/67440, R 1996, 3. Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946. TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

131

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedene u prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela' – prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj (Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „neprijateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti, njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika', moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i ne treba pridavati pa`nja, ka`e se u dokumentu.50 Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poezije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavili su ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi u humoristi~kim novinama, one ne sadr`e vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor, nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Temeljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dr`avi samo jedan smisao `ivota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost i literatura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevima vlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kih nego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpuno razli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dr`ava fanati~no puritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrira i novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djela Knuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, ka`e se, sve dok ne do|e „komunisti~ki milenijum” i dr`ava ne odumre, ljudi se u takvom shva}anju moraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komunisti su puritanci i u osobnom `ivotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo da ga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema `enama, kao i njihovu sklonost da se „`ene nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bila i slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu „{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno s otkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemaju mogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uva`avanje njezinih na~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglo navesti da isto po`ele i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce u Jugoslaviji, stoji u dokumentu.

50 51

Isto, 24. Isto, 25.

132

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948
Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years after the WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office of the Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cultural organization British Council were marked by political questions. The same held true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of which was „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA" Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954
APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmejcima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazuju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti i komemoracija odr`avanih oko ovih spomenika. U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isidore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovljevi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstova mogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izra`avaju potiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kao oslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadr`aj pri~a je topao i emotivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za te`inu uloge koja je Crvenoj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj
1 2

Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 1946 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpskoturskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovi ja~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu: Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik `ivi u srcu Srba daleko je ve}i. Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvala uspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu. Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je u Beogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je bio jedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika u Velikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusima palim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenik Rusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13. januara 1936, str 5.

134

O. MANOJLOVI] PINTAR

[iroka strana moja rodnaja

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enom Beogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika ukazivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novu kolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideolo{kog pribli`avanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vremenu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnih manifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smislu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika u borbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~ kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime, postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja novog identiteta jugoslovenske zajednice. U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta je vest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvog spomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su „komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todorovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika. Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime Crvene Armije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Narodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa Mijalko Todorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji je podignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti podigle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/jugoslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti. Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnije podizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava period u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, ali i na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojnika Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i sna`enja socijalisti~kog dru{tva, ali i dr`ave. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflektovala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|utim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavali i marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno raspadalo tokom ~etiri ratne godine. Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcima jasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana
3

Politika, 28. oktobra 1944.

135

str. Kenigzbergu. 3. i 1945. Le`e sad sred ulice daleke U Beogradu. nove vlasti su poku{avale da organizacijom svakodnevnog `ivota.SSSR. ali je sna`no kori{}en u dr`avni~koj retorici. namesnici. Odmah po ulasku u Beograd. Aleksandar Rankovi}. Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{to prva premijera u zaista narodnom pozori{tu. Uostalom ovaj komad. zemlji podunavlja Sme{ali im se datumi. Politika. gotovo uvek postavljan je i beli mermerni krst. izvorni komad? S pravom. ~ija je prva sve~ana premijera bila drama „Najezda”. koji je prevela Desanka Maksimovi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR. 136 . na primer. 23. 21.. Andrija Hebrang. Milovan \ilas. 3. Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomenika koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mestima koja je ona osvojila. obavezno izno{ena i izlagana hrana. sati. ili sa leve strane. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom. gde je ova praksa tako|e sprovo|ena. Se}anja o svetlim podvizima. april 1945. nova ideologija uz jelo najlak{e konzumirana. ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola. ko da se u snu javlja. a prisutni su bili i Edvard Kardelj. de{avalo se i kod nas. ali je uz petokraku i krst kao dekorativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani. Me|utim. 4 5 6 Maršal Tito.6 Njima. Sve {to se u njoj de{ava – u Rusiji. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu „Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”. 30. ali je „Najezda” isto toliko na{ komad.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ili na grobljima vojnika u Be~u. koji je objedinio oba ova suprotstavljena simbola. Pre filma prikazan je i `urnal o boravku Tita u Moskvi. Jugoslavija . veoma ~esto sa srpom i ~eki}em. Vlada Ze~evi}. godine dominirala je zvezda petokraka. str. predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi premijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije. koji bele`i po~etak nove povesti na{eg grada. Politika. Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944. nije narodni. . ^udno je sve. decembra 1944.4 Premijeri je prisustvovao Josip Broz Tito sa dr Josipom Smodlakom. ali je u njenom podno`ju. str. s Ingulca i Dnjepra reke. kroz brojne kulturne aktivnosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti. na po~etku nove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nom trgu. kasnije Trgu Republike. broj 32. kao paradigma nove dr`avne ideologije. jo{ su intrigantniji primeri sa sela. naime. juni 1948. Jedna od prvih aktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta. ili Berlinu. koliko i ruski. Sreten @ujovi}. nova ideologija. Po re~ima upravnika Narodnog pozori{ta.5 Tako je skroman spomenik postao prvi simbol novog dru{tva.

Spavaju-i sve im se ~ini San im je ispod rednog svoda.7 Ovaj spomenik je svakako bio najzna~ajniji.O. str 9. Kao da su srdaca nade. ispred kojih je svaki doga|aj i politi~ka demonstracija zavr{avana u to vreme. decembra. organizovano je u formi lai~kih procesija. 16 juli 1945. To su samo o Beogradu snovi. Svi }e opet u bojnu smenu. Obudovele `ene mlade Nad njima uplakane stale. ali nikako jedini podignut u tom periodu. Svenarodnom grobu njinom Zemlja do{la da po~ast oda. I `ene u crnini ne`no Cve}em im grobove zavile I plakale sve neute{no. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja Vojnici uniforme nepoznate Kao bra}a stajali nad njima. dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim za boravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane. 26. mart 1945. Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dr`ava do`ivljavala je simbiozu kroz spomenike. poginulim crvenoarmejcima stanovnici glavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika. do 30. Ne mogu iz njih da se prenu. Samo od 15. Mu`eve pratile pale. decembra 1944 str 3.8 Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~esto isticana i pre partizanske. koje su demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere. Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladine Jugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica Miloša Velikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika. Tako je na primer. Hodo~a{}e na spomenik palim crvenoarmejcima na Trgu Republike. Politika 2. novembra 1944. njegovi u~esnici su polo`ili vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob neznanog junaka. Vidi: Politika. 137 . kao da su sinove `alile. Do}i }e za snom desant novi. dr`avnim i srpskim zastavama polo`ili srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika. Vidi: Politika. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana. a pripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do 10. 27 novembar 1944. da bi pri~e o plja~kanjima 7 8 Tako su `elezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim.

Beograd 1953 (2. Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vukovog spomenika. decembra 1944. i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR. koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj~eš}e prepri~avanih na ^uburi i u okolnim delovima Beograda. me|utim. Var{ave i Praga. Be~a i Berlina. ali nijednu granatu ne}u da pustim na slovenski Beograd”. u: Politika. 1948.10 U skladu sa tim. novine su podse}ale javnost da se radilo o velikom prijatelju Beograda. Prilozi za biografiju. ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvojene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vu se i ogledao iz ovako definisanih obrazlo`enja. Politika. februara 1945. gde je od ranije le`alo telo majora Vasilija Mihailova. koji su u jednom pismu upu}enom u Beograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskoj neprijateljskoj zemlji”. koji se u danima osvajanja grada komanduju}i jedinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti. str 3. je u Beogradu u podno`ju Vukovog 9 10 11 12 13 Vladimir Dedijer. str 4. Josip Broz Tito. jun 1945 str 5. 25 decembra. II i III reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda. 16. dok su ukazom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesarijata Odbrane SSSR. Politika. 13. koji je „po sopstvenoj `elji” sahranjen u Beogradu 13.13 16. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te. komandant strelja~kog puka Crvene Armije. Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo pred Budimpe{tom. pristao da poštedi `ivot nema~kog vojnika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda.11 I Ivan Aleksandrovi~ Stri`ev. Razgovor sa Prof. Veli~aju}i njegovo herojstvo. Politika. decembra 1944. po sopstvenoj `elji je sahranjen u Beogradu. a to je i `elja njihovih drugova. decembra 2003. decembra 1944. tako|e poginuo pred Budimpe{tom. 3. Polaganje njegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskih vojnika. izdanje) Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja. ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori o bratskoj slovenskoj ljubavi. 25 decembra 1944 str. 20. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJ odlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I. posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjetskih vojnika koji su `ivote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu. Politika je donela vest da su jo{ dva crvenoarmejca po sopstvenoj `elji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zalmanovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihova `elja. Miodragom Popovi}em.12 Posle desetak dana. 24. Kenigsberga. Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja Aleksandra predstavljao je mesto `estokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda i mesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao. 138 . ordeni i odavana priznanja.9 U prvim danima po oslobo|enju uru~ivani su.

Na Slaviji su polo`eni venci na grobove i odr`an veliki miting na Pozori{nom Trgu. Me|u njima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~ Dudkin”. Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946. 17. na kojima su govorili profesori Viktor Novak. su svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspolo`enim sredinama. Borislav Bogojevi}.14 U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Republike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu). ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije. Kirilo Savi}. Akcije njihovih postavljanja 14 15 16 17 18 19 Politika. januara 1945. „manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom Savezu”. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije.16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakov sve~ano sahranjen u Petrovrgradu. pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spomenika 9. 10. mart 1945.15 Ostaje. ispod spomenika Vuka Karad`i}a. Isto. svakako problematizuje ovo pitanje. 16.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direktno sna`en izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anosti u Beogradu. sumnja u humanost vojni~ke prakse i brigu za obi~nog vojnika i njegove `elje u trenucima najve}ih borbi. januar 1945.19 Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beograda koja su se na{la na putu Crvene armije. Vodi~ kroz Beograd sa planom. kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beogra|ana.18 Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgleda sve~anosti. februar 1945. Du{an Nedeljkovi}. februar 1945. Na ulicama grada. koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a. Me|utim. me|utim. 139 . poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te. Politika. Njegovo telo prethodno je bilo izlo`eno u Sali doma lokalnog JNOF. Oni su na{li „ve~iti po~inak u bratskoj zemlji”. nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. u Kara|or|evom parku. 24. februar 1945. a sahrana je odr`ana na centralnom gradskom trgu pored jos tri oficira Crvene armije. Politika. pitanje da li se radilo o stvarnim `eljama poginulih. Kreiranje se}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset i sedam godina Crvene armije.O. Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i u drugim gradovima Srbije. koja je sjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i pre`ivelih ja~ala dru{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici. na Slaviji. Isto. kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin. 21.

ambasade i Jugoslovenske narodne armije. januara 1945. 26. Njega je otkupio lokalni kafed`ija i iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina. nalazi spomen plo~a na kojoj su zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB i koja je postavljena 1963. Tako je spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi. narod Velikog Mokrog Luga i na{e domovine podi`e ovaj spomenik selo V. Na vrhu samog spomenika je postavljen krst. a ispred njega su ura|eni posebno interesantni cvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em. M. Lug 8. svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva. U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedam godina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnika Crvene Armije i jugoslovenskih partizana. Posle rezolucije Inform Biroa i odgovora jugoslovenskih komunista. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanik patrijar{ije. Interesantan je i re~it dalji `ivot ovog spomenika. kada spomenici crvenoarmejcima nisu vi{e predstavljali najsvetija mesta. Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sredstava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja. 9. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Posebno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~eni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. dok je spomen plo~a skinuta i verovatno uni{tena. ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palih Crvenoarmejaca. NOV I POJ za oslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva. Na spomeniku je zapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije.20 Na seoskom Domu kulture danas se. Ceremonija je sve~anao protekla. januar 1945. a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetske ambasade. Politika. sve{tenik je izvr{io crkveni obred. ali na njemu vi{e nema 20 21 Politika. februar 1945.21 Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i partizanima palim za slobodu. Spomenik je ogra|en. istina. niti je podse}anje na veze sa SSSR bilo po`eljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela.” Ispred spomenika je u skladu sa narodnim obi~ajima polo`ena hrana i pi}e i organizovana da}a za „pokoj du{a poginulih”. ali su ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Bo`i}a – 8. 140 .22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici. a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka. I 1945. a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protiv unutra{njeg neprijatelja. rame uz rame sa predstavnicima sovjetske vojne misije. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce u blizini sela. Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog narodnooslobodila~kog odbora.

a popularne pesame i kora~nice. Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer. 21. 21. ~iji je Akcioni odbor usvojio smernice za rad. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu. „Kalinka”. „Kapiten Komsomoljec”. na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18. Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be. „Sveti rat”.24 Tako|e. on je potpuno neprimetan za prolaznike. po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi. 1945. Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu. „Tri tenkista”. Po voennoj doroge.25 U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog doma kulture. pod predsedni{tvom Rodoljuba ^olakovi}a. 8. februar 1945. Politika. pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enja ruskog jezika. su bile redovno izvo|ene u Srbiji posle 1944. str. snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sve istorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije. str 4. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu na Kalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji. „Tjomnaja no~”. Politika. predstavljale su jedan od najefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i Sovjetskom Savezu. Isto. maj 1945. praksa podizanja spomenika nije prekidana. Moskva 1988. Na godi{njicu oslobo|enja grada.maj 1945.maj 1945. 141 . Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Pozdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom. Mali spomenik sa petokrakom. 9. podignut je na grobu u koji su polo`eni ostaci vojnika izva|enog iz 22 23 24 25 26 Isto. 16. Birjukov. oktobra. „Sevastopoljski valjs’.O. Prepevi sovjetskih kora~nica. kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami” prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predstavljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih. Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u: Politika. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi}evi}. organizovana i izlo`ba u cilju propagande Crvene armije. Iako je spomenik u relativno dobrom stanju i ogra|en. otvorena je prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu. februar. uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”. {to je verovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu. pa je tako u Vi{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”. oktobra 1944. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su pali bore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav. 4. O Sovjetskim kora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. od kojih je najgledaniji bio Ural kuje pobedu. E.23 a ceo oktobar trajalo je i snimanje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. poznat i kao „I|ot vojna narodnaja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”. pokrenuta i brojna kulturna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom. 7.. koje su odr`avane u vreme nema~ke okupacije Beograda. Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti. „Motrozi komsomoljci”. ambasade i predstavnici sreskog narodnooslobodila~kog odbora.26 Pri tome. omladinskih i vojni~kih horova.

jun 1945 142 . Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosila duboku simboliku i obavezivala gra|ane. oktobar 1945 Politika. koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica. koje su isticanje `rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan. ili je preme{ten na seosko groblje. Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutne na ruskom jeziku. 30. 15.30 Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam.28 I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu (kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo). nalazi se selo Le{tani. Sad~ikov.27 Ovaj prili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesantan. ili Subotica.29 Spomenici su podizani i u ve}im mestima. kao {to su Aleksinac (u kome su vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slobodu Srbije pre osam decenija). Sovjetski ambasador. 4. Politika. O grobu neznanog crvenoarmejca. a po re~ima seljaka. koje je podiglo granitni spomenik palim crvenoarmejcima. Sve~anosti je prisustvovala sovjetska delegacija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu. tako da je pitanje da li se on jo{ uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a. koja joj je izjahala u susret. tako je lo{e pro{la i spomen plo~a poginulim borcima NOB. Nekoliko kilometara dalje. a sve~anost koja je tom prilikom prire|ena predstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. jun 1945. a leta 2003. Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo redovnu pojavu poslednjih dvadeset godina. Uprostoravanje ideologije socijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa. posle sukoba sa IB-om. a kad je skinut selja~ki {areni }ilim sa spomenika. 27. ~ije ime {kola nosi. Politika. danas nigde nema ni pomena. ^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskom dvori{tu. prisustvovao je otkrivanju spomenika palim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda. u toku prvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|eno podizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj27 28 29 30 Politika. po ko zna koji put je uklonjena i bista Ivana Milutinovi}a. Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna. jun 1945. Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava heroju palom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”. zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata.

U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od 10 do 21 isto kao i kod radio stanica. sve~ano ure|ivani na gradskim trgovima. što zna~i da je prose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP). gotovo svi simboli su.O. odr`ana 1864 nau~na predavanja. juna 1949. a mesto i uloga crvenoarmejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenuti u sve~anim govorima.776 predavanja. koje je sve~ano otvoreno 1954.505.31 U tako promenjenom odnosu snaga. broj 43 maj 1949. da zajedno sa na{im borcima daju `ivote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”. prepisani novim partizanskim. U Vršcu je odr`ano 12. preispitivanje celokupnog odnosa sa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokaza o nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama socijalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskve stizale. Do kraja 1948. potpuno je zaboravljen.000 ljudi. sekretar gradskog komiteta SKJ. ali i kona~noj pobedi partizanske borbe. prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270. ustupaju}i mesto Stojanovi}evom spomeniku Vojvo|anskim brigadama.od toga 48 sovjetskih. prikazana su 192 umetni~ka filma. a u sezoni 1948-49. godine.946. 143 . od toga 43 sovjetska. je 76. koji je mestom postavljanja. do aprila 1949. 1948. U ^a~ku je odr`ano 645 predavanja o SSSR i 75 akademija. Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovu zaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komunalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja nicima Crvene armije. a na prijemu u Domu JNA. 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i 145 `urnala. što je predstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga.32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji pola`u vence na grobove crvenoarmejaca. Od oslobo|enja do marta 1949.50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji „u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”.288 primeraka. Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposredno po zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji na Batinskoj skeli. Ovo groblje je otvoreno u okviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda. sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca. me|utim. kao i idejnim re{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku. Dr`avna pozorišta su u sezoni 1947-1948 prikazala 88 stranih dramskih pisaca . na kome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog saveza i zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”. 31 32 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odr`alo Plenum uprave 14. ulice su prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetu komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu.847. sve~ani govor je odr`ao Mihajlo [vabi}.622 slušalaca. na kojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1. koji je samo kratko rekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilometara. Umesto grobova crvenoarmejaca. Jugoslavija-SSSR. Prema podacima u Novom Sadu su od 1945. što je predstavljalo 63%. na repertoar je stavljeno 67 stranih pisaca. Od raskida sa Isto~nim blokom. str 27 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u inostranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara. gorbovi palih vojnika. preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilaca Beograda. prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tira`u od 17. Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. tj 488.

Summary „[irokaæ stranna moæ rodnaæ” Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) Ever since the first days of liberation. After 1948. monuments were one of the strongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslav identity constitution. However. the ceremonies of their unveilings included Yugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army. in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second World War. but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the battle against Nazism. Creation of the new collective consciousness was grounded in the political and ideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the paradigm of the Red Army soldier. the first monuments erected already in October 1994.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 144 . Although first actions considering Soviet soldiers burials and monument erections were organized by the local communities and with the active participation of the church. glorification of the Soviet martyrs and heroes was marginalized and replaced by the glorification of the autonomous battle of the Yugoslav communist.

Beograd 1969. Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. ono se.019. Na me|unarodnom planu. str. ali i sa su{tinskim.5-054. Posle Drugog svetskog rata. svrstavaju}i se u red zemalja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma. Beograd 32.3/.Vesna \IKANOVI] UDK 314. ekonomskom. jugoslovenska dr`ava se suo~avala sa nizom te{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja. dru{tvenom `ivotu kao neminovnosti procesa preobra`aja dru{tva usled uvo|enja novog sistema vlasti. nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sa dr`avama Zapada.) 145 . jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije. uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije.6)(73)(091) JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI Propagandni rad me|u iseljenicima u SAD od 1945. sveobuhvatnim promenama u politi~kom. Tako je Sava 1 Ideološka bliskost. sadr`aj Ugovora o prijateljstvu. do 1948. Petranovi}.3/. 203-206. suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom. U budu}im ekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su. bili su jasni pokazatelji budu}e politike jugoslovenskih komunista. sklopljenog 11. time i dr`ave Jugoslavije u posleratnom periodu (B.1945. komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile u pitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku. vojna saradnja za vreme rata i kona~no.4.15:32(=163. ali i nestabilnim politi~kim prilikama. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji. barem u prvoj posleratnoj godini. godine APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosa nove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SAD kroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~koj populaciji.7(=163.1 Me|utim.6)(73)"1945/1948" Institut za noviju istoriju Srbije.

godine. Dedijera iz SAD. jugoslovenske vlasti su vrlo brzo u iseljeni{tvu uo~ile i va`an potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i pre svega ekonomskim promenama u zemlji. 109-VI-1-82. Va{ington. A SCG. a samim tim zahteva poseban pristup i organizovani rad. f. tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara niz mogu}nosti. intelektualni i liberalni krugovi. definisanje ciljeva u 2 3 4 5 6 Sava Kosanovi} dalje u pismu S. ? SCG. ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugoslavije u Americi. iako ni politi~ka komponenta nije bila zanemarena.6 Me|utim. Komisija za me|unarodne odnose i veze. naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~ajeva. a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugih agentura”5. VI/2-(1-96). 1944.SAD. 7. privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partnerima u budu}oj saradnji. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih dela da omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu. Pored izra`enih negativnih ocena o emigraciji. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. V. 109-VI-1-82. CK SKJ. Dedijer me|utim.” Arhiv Srbije i Crne Gore. reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali.3 S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`niju i otvoreniju institucionalnu saradnju. pre svega ekonomski. Str. Jugoslovenska emigracija .1945. Krajem te godine. k-37.4 Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao. bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD. jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetan refleks u Americi. gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo veliku mogu}nost. u njujorškoj luci otvoreno 146 . 20. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ.pov. CK SKJ. tra`ili su se alternativni oblici za{tite ili ostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD. ocenjenoj da je „glavna baza za antijugoslovensku propagandu. Pogled se upirao ka pojedincima. bez datuma Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD. javnim li~nostima. Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}e pravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj. CK SKJ Ideološka komisija. „za nas u dana{njoj situaciji najva`nije diplomatsko mesto”. fondacije. f. pisci. sama po sebi. dok je za Vladimira Dedijera. IX. koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti. br. avgusta 1945. Izveštaj V. prestonica „zemlje imperijalizma”. Karnegi i Rokfeler.avgust 1945. fascikla 6.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. javni radnici poput ^arlija ^aplina. IX. Aptona Sinklera. Ovo je jako va`no iz politi~kih razloga. V. dostavljali su pomo} preko razli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta. u Njujorku proširene su aktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {to kod Amerikanaca mo`e izazvati utisak nekog neprijateljskog dr`anja isti~u}i da je to „i mi{ljenje Mar{alovo”2. glumci. k-5 A SCG. pre svega onoj politi~ki aktivnoj. k-5.rezerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije. bila.06. istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u toj zemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo „kapitalisti~ki svet”. a u materijalnom smislu. Save The Children Federation. kako u okviru planiranih aktivosti u SAD. u rukama Angloamerikanaca.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu. UNRRA. Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv. VIII.

1963. Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljale i slale pomo}.. Stoga. automobilskoj industriji dok je materijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”. Slovenski Narodni Savez 119. uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ula`enja u problem potpune objektivnosti i ta~nosti iznesenih procena.9 Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanja predloga.000 Slovenaca i 100. sakupila 450. fasc. kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici odnosu na iseljeni{tvo posle 1945.000 Srba (uklju~uju}i tu i Makedonce). fasc. A SCG. ekonomskog. a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanih za korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati. Zato }e.7 Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugoslovenskih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju). 68 jedinica 194). f. str. na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale. a sa Tre}om generacijom oko 900.000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma). CK KPJ. profesora. oko 650. svaka budu}a aktivnost. 250.. Ministarstvo rada . 25. pre svega. bilo je povezano. Uspomene jednog iseljenika. U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD i Kanadi". A SCG f. CK SKJ.000 dolara i 350. a u sklopu potreba zemlje suo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa. S obzirom na to da }e slika. podrazumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja. IV 7 8 9 147 . po nacionalnoj pripadnosti.000 (A SCG. u pogledu socijalno ekonomskog polo`aja iseljenika. avgust 1946. u SAD je `ivelo 750-800. sugestija procena. Ministarstvo rada. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. sa potrebama Nove Jugoslavije. Jedinstvom ova dva elementa (potrebe zemlje i ukupan polo`aj iseljeni{tva) dolazilo se do procena u pogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD. postignut je visok stepen saglasnosti. bila je socijalno ekonomska slika iseljenika. dok je mišljenje o drugoj generaciji bilo nešto druga~ije. (S. me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali. istovremeno ambicioznim planovima koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanje zna~aja iseljeni{tva. `eleznoj. bile poznate. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo je centralno skladište za prikupljanje pomo}i. pominje se broj od oko 1. advokata. pre svega. Lojen.000 dolara pomo}i. f. 67. A SCG.200.000 iseljenika.V. 68 jedinica 194. procene su govorile.8 Ako je i postojala nedoumica oko broja. fascikla IV. 273-281). U njima se videla masa radnika anga`ovanih u te{koj. nalazio se ve}i broj lekara. Dodatak k izveštaju DCKJ. 507 IX. Me|u njima. odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovog ostvarenja. S. Zagreb. Ministarstvo rada. 8. fasc. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim. biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnog izvora kvalifikovane radne snage. br. brojnog.000 Hrvata. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Matice iseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizacija). kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom `ivotu SAD. socijalnog i politi~kog. f.000 dolara vredne robe. Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika. A SCG. a samo mali broj me|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”. fasc.

~ini se. pov. Upravo }e to biti i osnov za pokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD. Dedijera iz SAD. avgust 1945. vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu i svoj tamo stvoreni kapital”. a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada.Ministarstvo rada.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a preko diplomatskih predstavni{tava i u SAD. Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava. 8. XI. fasc. sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba pri Ministarstvu rada. golem izvor pomo}i na{oj zemlji. Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjem pozitivne slike Nove Jugoslavije. „danas nesumnjiva podr{ka. Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obrazovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa. Me|utim.SAD. Dedijer iznosio. 8. 50. tvrdilo se. a isto tako i rezervoar kvalifikovane radne snage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva tako potrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11. Komisija za me|unarodne odnose i veze. dru{tvenih. Crveni krst. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnih organizacija (AF@. 69. Odlike propagandnog rada Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja.10 Iseljenici su. f. njihovim povratkom.12 Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu na iseljenike. avgust 1946. A SCG. inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organizovanja. fasc.000 prvoklasnih stru~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogla dobiti povratkom iseljenika iz SAD. ambiciozne i optimisti~ke procene o „20. godine. Ministarstvo rada. malobrojnim ~lanstvom. CK SKJ. Potreba dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. sindikati. koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemlju dok je. k-5. ne manje va`no.f. 148 . bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne i nov~ane pomo}i. 7. kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partije kao snage koja je usmeravala i vodila te promene. avgust 1946. sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uz anga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji. bili su uslov za preciziranje oblika. od 1945. uslova za ostvarenje budu}ih interesa. A SCG. politi~kih i ekonomskih promena u njoj. 10 11 12 A SCG f. istina. Izveštaj V. Dodatak k izveštaju DCKJ. br. dok je V. kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time. Problemima vezanim za iseljenike. 67. 109-VI-1-82. jugoslovenski komunisti prvi put nastupaju sa pozicija vlasti. Centralni odbor narodne omladine).

Po~etkom 1948. Izveštaj V.13 Oslonac i podr{ka. bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti prepoznale. f. u teškoj industriji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700. The Croatian Immigrants in America. avgust 1945.V. smatralo se uz Jugoslaviju. Luja Adami~a. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS". 109-VI-1-82. dok je u najve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. jul 1946. br. zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}a srpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata". br. pre svega. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946. CK SKJ . posedovanje ameri~kog dr`avljanstva. U pogledu dr`anja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za Novu Jugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini". 86/49. Zanimljiva je i ocena stava crkve. Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u iseljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu. New York. Kasnije ce rad ovog udru`enja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. dok me|u slovena~kim sveštenstvom vlada podeljenost. fasc. stanje konfuzno. fasc. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike 1948.). CK SKJ. dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanje nov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina.15 Komunisti~ka partija Amerike. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. IV Udru`enju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru~njaka u Jugoslaviju (A SCG. f. Ujedinjenog odbora ju`noslovenskih Amerikanaca. 1971. Od njih se. a delom uz novu Jugoslaviju. 138. A SCG f. me|utim. godine. s obzirom na mali uticaj u SAD. fascikla 68. IX. udru`enjima i licima koja su svojim anga`ovanjem tokom rata ili neposredno posle njega. nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnosti jugoslovenskih vlasti u Americi. Prpi}. Izveštaj S. o organizacijama. kao i ideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privr`ena novim vlastima. tra`ili su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i istaknutim pojedincima. Komitet za nauku i {kole. Maleti}a iz Njujorka. 507/ IX. sa delom ~lanstva uz Ma~eka. 149 . o~ekivalo da se u svemu pridr`avaju saveta i instrukcija iz Jugoslavije. str. 7. kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a. Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji.16 Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je na informisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u 13 14 15 16 A SCG. Ministarstvo rada. Ministarstvo rada. k-5. godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odr`avanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP. sanitetskog materijala). f. godine. organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika. Komitet za kinematografiju). Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednota bila je. A SCG.14 Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima. Veliki zna~aj pridavao se organizacijama poput Udru`enja za obnovu Jugoslavije. 25. 313) V. dok se celokupan rad odvijao pod kontrolom i direktivama najvi{eg dr`avnog rukovodstva. Tako je KPA sredinom 1945. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na radništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu".68. Radilo se. f. me|utim. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu. U izveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD. Dedijera iz SAD. Ministarstvo rada. Potporne organizacije bile su. a krajem iste godine i Odsek pravne zaštite iseljenika (A SCG. kao i ve}ina makedonskih iseljenika.

CK KPJ.. Pozicija Jugoslavije posle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kim pokretom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sredinom 1946. fotografije. A SCG . 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. A SCG. Ministarstvo rada. sadr`aji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbe morali su. upozorava da se pisma moraju strogo kontrolisati” da se ne bi desilo. Dedijera iz SAD. godine A SCG . k-5. Ministarstvo rada. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX. f. ro|acima i prijateljima u inostranstvu.19 Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etka aktivnostima masovnih organizacija. ve} iste 1946.109-VI-1-82. 150 . 68. organizovane su izlo`be. kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno u sadr`ajima na koje se moglo ra~unati. avgust 1945.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga. godine. i partizanki „od kojih je svaka ubila po stotinu Nemaca”. a sve to pratile su i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. nacionalnom ravnopravno{}u i socijalnom pravicom”.”. Me|utim. zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugoslaviji. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima. kao „ljudi koji se u jagnje}im ko`ama. govorima jugoslovenskih politi~ara. slika partizana koja je jedno vreme figurirala u Americi. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. 17 18 19 20 21 A SCG f. br. postavljena su tri socijalna ata{ea. iseljenicima su dostavljane plo~e.5286. Pored pisanog materijala. ali i lak{eg dobijanja informacija o njima. ve} u leto 1945. fasc. 68. f.21 Stoga. me|utim. 7.. a {to se stvarno osje}a i vidi svakog dana”. goloruki tuku sa Nemcima”. Njihova pisma trebalo je da budu „pro`eta optimizmom i perspektivom. ^ikagu i Va{ingtonu. Plan rada socijalnih atašea. 69. avgust 1946. bro{ura. f. ekonomskom strukturom. zemlji i strukturom nove Jugoslavije”. fasc. ~asopisa ispunjenih sadr`ajima iz NOB-a. biti upotpunjeni novim sadr`ajima vezanim za tekovine Nove Jugoslavije. da kroz ista ne provejava samo krik i vapaj pomo}i. Ministarstvo rada fasc. br. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~esto dopisivanje sa roditeljima. Ministarstvo rada.17 Trebalo je da budu upoznati sa „istinskom narodnom demokracijom. Izveštaj V. fasc.20 Me|utim. istovremeno se. Radi poja~anog kontakta sa iseljeni~kim kolonijama. da se pi{u i stvari koje nam ni malo ne slu`e na ~ast. bez datuma A SCG. kao do sada. 9. To je svakako bio i odli~an na~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|ana i iseljenika. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada{njeg propagandnog rada u inostranstvu. 8. avgust 1946. 68. a time i u Americi. O~ekivalo se da upravo one. ise~aka iz jugoslovenske {tampe. u Njujorku. kroz svoje ~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima. no i duh vjere i saznanja boljeg i sre}nijeg `ivota u na{oj zemlji. f. preklinjanja i moljakanja. smatralo se.

7. f. su|enja Dra`i Mihailovi}u i Alojziju Stepincu. najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladu Republiku”. odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosa Jugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovodstva u ameri~koj javnosti. godine kada je prikupljeno 380. 9.27 Me|utim. Dalibor Soldati}. daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se to pitanje ne mo`e ni postavljati. posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta22 23 24 25 26 27 28 A SCG. f. godine A SCG. fasc. 30.26 Zabele`eno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odbor za pomo} Jugoslaviji sakupljao. 21. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. 151 . a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti. U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dr`ava. f. Ministarstvo rada. 67. u~inili su da slika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti. isklju~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22. Ministarstvo rada. Ministarstvo rada. 67.68. Ministarstvo rada. jul 1946. Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946. socijalni ata{e u SAD. Potreba raspsa glede iseljenika. f. 122. fotografskog materijala. fasc. Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara Maleti}a. oslanjanje na. br. socijalni ata{e. iznad jugoslovenske teritorije. Maleti}a o prilikama u Americi.V. 67. mart 1947. S. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednog centra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu. A SCG. septembar 1946. fasc. 203.24 Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo. kao posledice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije. f. Ministarstvo rada.000 dolara.25 Tokom maja i juna 1946. A SCG. septembar 1946. Izveštaj socijalnog atašea D. fasc. godine iz Sjedinjenih Dr`ava vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovremeno tvrdilo da postoji `elja za povratkom. f. 15. uo~ene jo{ tokom 1945. U odnosu na prvih {est meseci 1946. Izveštaj socijalnog atašea. 68. Svetozar Maleti}. fasc. stru~nih kadrova sa znanjem jezika. poput nedostatka hartije.f. A SCG. br. ve} septembra 1946.299. br. A SCG. f. 4174. Ministarstvo rada. fasc. 69. otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sada nezabele`enoj histeriji. a za tako mali broj krivica se tra`ila u nedostatku organizacije. upravo daje sliku ameri~kog raspolo`enja prema Jugoslaviji.br. u drugoj polovini iste godine iznos pomo}i bio je znatno skromniji. 12. jul 1946. Pov. Ministarstvo rada. slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. A SCG. ali i neobazrivost u postupanju prema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~ke po{iljke. treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godine intezivnijeg nastupanja. godine A SCG. u ameri~koj javnosti postane izrazito negativna. fasc. iseljeni~kog odeljenja. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”. 70/46.68. akt Ministarstva rada NR Hrvatske. fasc. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ.28 Dodatan udarac. Soldatica iz SAD. 6. Br.23 Ukazivalo se i na druge probleme.000 dolara.

fasc. 9. Dokumenta o izdajni{tvu Dra`e Mihailovi}a. Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva. 12. Ministarstva rada. f. pored do tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ih iseljenika”. u cilju reagovanja na antipropagandu. neophodnost. Ministarstvo rada. zatim. i na tre}em mestu. br. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odr`ali izbori Tito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji. novembar 1946.34 Ovakvo stanje odra`avalo se i na iseljeni{tvo „na njihova 29 30 31 32 33 34 A SCG. komplete „@ena danas”. A SCG. 67. Mo`e se primetiti izvesna raznolikost u sadr`ajima koji su pratili uo~enu potrebu predstavljanja i popularisanja promena u zemlji a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pijade). br. 10790. f. sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i provokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”. 67. septembar 1946. „{to u SAD usta{ko-ma~ekovsko-~etni~ka banda. A SCG. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoj i FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom” svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskih vlasti i sliku koju su `elele da obrazuju. Ustav FNRJ. istovremeno slu`e i kao odgovor na antipropagandu u Americi. G. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima A SCG. mart 1947.33 Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitnije promenila ni u prvim mesecima 1947. Tita. 152 . O narodnim odborima. fasc. f. Ministarstvo rada.31 AF@ upu}uje slede}e sadr`aje. Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnog rada me|u iseljenicima. Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim organizacijama. AF@. M. ise~ak iz Njujork Tajmsa. 25. „Oslobo|enje Cvijete Andri}”. ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanu kampanju za novi rat i fa{izam”. f. Dostavljana su i dela ]opi}a. decembar 1946. 299 Izveštaj S. decembar 1946. jedinica 194. krajem 1946. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju se dela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori. fasc. 21. Kardelja. 9. 67. f. 10790. Borba naroda porobljene Jugoslavije. Izveštaj o rezultatima kulturno-propagandnog rada me|u iseljenicima. Maleti}a. 67. Iz jugoslovenske perspektive ukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve te`e i kriti~nije „radi agresivnosti reakcije”. 67. fasc.29 U skladu sa uo~enim problemima. Maleti}a socijalnog atešea u SAD. 67. A SCG.32 Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946. fasc. referate o `enama-radnicama. br. godine i njegovo povezivanje sa emigrantskim krugovima. Ministarstvo Rada. E. A SCG. javljaju se izvesne promene i dopune u sadr`ajima i razlozima propagandnog rada. materijal poslat u Ameriku 1. itd. br. septembar 1946. 24. B.30 Slika dru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale o zadrugarstvu i sl. Ministarstvo rada. fasc. Desanke Maksimovi}. J. f. I. f. 203. vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dr`ave avgusta 1946. godine. A SCG. Ministarstvo rada. Kova~i}a (Jama) kao i svi zakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa. fasc. Izveštaj socijalnog atašea iz SAD S.

nastupu i prepoznatim ciljevima.V. fasc. njegovi pogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRRE kao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dr`ava. U njegovim stavovima prema iseljenicima. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici politi~ka i socijalna gibanja”.38 U nastupu pred iseljenicima Kosanovi} je te`io da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpuno ignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadr`aje. on tra`i prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih naroda Americi.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugoslavija „demokracija.37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na rad jugoslovenskog ambasadora u SAD. jula. Hrvatski svijet 1. Krivica se tra`ila u delovanju „reakcionarne {tampe”. Proslava Ujedinjenja u Cikagu. k-31. a ima previ{e njih koji se brinu da takve propagande ne bude”. Save Kosanovi}a. Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22. Ideološka komisija. 19. Izveštaj Eriha Koša iz SAD Agitpropu CK KPJ. 153 . u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”. primetno je bitno odstupanje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i organizacija iz Jugoslavije. f. Jugoslovenski iseljenici. II/10-(1-57). 67. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. decembar 1946. A SCG. A SCG. f. ve} vlada velika ve}ina naroda kako je za njega bolje”. CK SKJ. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao. Foti}eve propagande.VIII. Ministarstvo rada. Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i sav po{ten svijet”. Pov. A SCG.39 On poru~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti najbolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu. f. U tom cilju. Zajedni~ar 24. Save Kosanovi}a. za Kosanovi}a. Save Kosanovi}a. na {ta se nije adekvatno odgovaralo.36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avao rad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{e propagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi se brinuo da takve propagande bude. A SCG. Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom manjinom koja je ostala u nekoj drugoj dr`avi. 72166. maj 1947. Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu. Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalna pripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj.41 Govore}i o nastupu prema iseljenicima S. katoli~ke crkve. fasc. kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista. bili su Amerikanci jugoslovenskog porekla ili samo Amerikanci. (bez datuma) Isto. 35 36 37 38 39 40 41 Isto. str. 19. da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a. 15. Isto. juli 1946. ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”. fasc.35 dok je ocena jugoslovenske propagande bila izrazito lo{a.

A SCG. Kao primer navodi neiskori{}enost potencijala filma. pre svega. str. Njegovo polazi{te. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. pov. to izaziva otpor u ameri~koj. Kosanovi} je smatrao. 72166. stvaranja povoljnog raspolo`enja me|u iseljenicima za povratak. f. 401.44 Me|utim.45 Uz kritiku dotada{nje prakse. ali ga ne treba precenjivati i da on nije ja~i od ameri~kog. ovde. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljeno uz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”. jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~igledan. k-5 154 . april 1948. je da je „Amerika od sviju zemalja na svijetu. A SCG. IX. jer po njemu. On ukazuje na problem ponu|enih sadr`aja koji se nisu osloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. smatrao je. Str. smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deo ove emigracije mo`e da se povrati ku}i”. 15. Sava Kosanovi}. 109-VI-1-82. „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” po Kosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”. A SCG. Pov. Sava Kosanovi} naprotiv. 67. fasc. prioritet u ciljevima propagandnog rada daje. f. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. CK SKJ. on zauzima. aktivnostima emigracije u SAD. a namenjenom ameri~koj javnosti. CK SKJ. da pre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” . u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija i najlak{a”. k-5.42 Upravo je. tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u i kome je prilikom tra`enja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugoslaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima. Br.IX 109-VI-1-82. koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporima Jugoslavije. a time i iseljeni~koj populaciji. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim govorima ili su bili neprikladni u datom trenutku. Po njemu. maj 1947. 72166. maj 1947. dok se potpuno suprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi. Koristili su se komentari „kako se moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebu ameri~kih pilota u Beogradu. 15. u pogledu propagandnog rada potpuno druga~ije stajali{te od dotada{nje prakse. S. Ministarstvo rada.43 Prema tome. Kosanovi}. Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagandnog rada u Americi. Ministarstvo rada. 67. u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovo amerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom `ivotu SAD i na taj na~in brane}i interese dr`ave. ili slali filmovi o jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazito lo{ih odnosa sa SAD. pri tom ne negiraju}i samu potrebu propagandnog rada. fasc. U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva. pov.46 42 43 44 45 46 A SCG. taj procenat je toliko mali da je suvi{no o njemu voditi ra~una. Primedbe za organizaciju propagande 8. pored stava o emigraciji. Isto.

str. smatraju}i da ih.49 Od planiranog otvaranja informativnog centra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle tra`iti reciprocitet. nemaju vremena da je ~itaju”. jugoslovenska ambasada nije mogla posedovati radio-stanicu. rad turisti~ke agencije Putnik kao i rad Pomorskog biroa. a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”. {to svakako nije bilo bez osnova. George J.48 Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanju biltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku. daje prednost plo~ama i muzikalijama nad politi~kom literaturom i knjigama. str 313. U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki. Prpi}. ali i ameri~ku {tampu. New York 1971. New York 1971. protivi se direktnim kontaktima jugoslovenskih organizacija sa iseljeni~kim. Njujork Tajms je novembra 1947. rad Jugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a. agenta FBI. Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja (Tito koji se igra sa {kolskom decom). Ideološka komisija. 313 A SCG. objavio da je ova organizacija kupovala radarsku i radio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta. pod istragom FBI. The Croatian Immigrants in America. II/10-(1-57). Tokom aprila/maja 1947. CK SKJ. Na udaru ovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji su okvalifikovani kao komunisti~ki. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ A SCG. a planiralo se i otvaranje propagandnog centra. Luj Adami~). Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ 155 . navodi da su ciljevi ove organizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande u Americi. metodama i sadr`ajima. George J. Ova oprema okvalifikovana je kao ratni materijal. Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjem prodavnice Jugoslovenske knjige. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Nasuprot tome. Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. jugoslovenske vlasti preduzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD. otvaranju knji`are Jugoslovenske knjige. Ideološka komisija. dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksu u ciljevima.47 Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogledu na jugoslovensku propagandu. II/10-(1-57) k-31. omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda. Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanja jugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu. pristupilo se organizovanju podru`nice Tanjuga u Njujorku. Prpi}. Pod udarom ameri~kih vlasti. 47 48 49 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu. našao se i Komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi. k-31. a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica.V. Anga`ovani kadrovi morali su biti pouzdani i u tom cilju tra`ila se preporuka UDB-e. The Croatian Immigrants in America. prema ameri~kim zakonima. ugovorom sa RCA. S obzirom da. pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a. bio je ishod izbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji. u trenucima izuzetno lo{ih odnosa sa Amerikom dovode u opasnost. Prpi}. CK SKJ.

septembra 1947. The Croatian Immigrants in America. New York 1971.. jugoslovensko iseljeni{tvo dobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. 507/IX. koja je bila u velikoj meri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti. fasc. Nova situacija se bitno odrazila i na jugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima. AF@. ostaju u fokusu interesovanja. prestaje sa radom. f. Po~inje se sa izno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i. Tako. Neposredne posledice.25. pouzdani saradnik. ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”. Pregled iseljeni~ke štampe 156 . Njih je podr`avala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzela pozicije pristajanja uz Rezoluciju.51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica. IX. str.52 dok Ameri~ki komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenila me|unarodni polo`aj Jugoslavije. nisu svoj stav promenili ni nakon razlaza Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Srpskog Naprednog Pokreta. AF@. organizacije i listovi.54 Ciljevi propagandnog rada. do tada neprijateljski raspolo`eni prema jugoslovenskim komunistima.50 Rezultati ovih. fasc.. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. Za njih. ali bez otvorenog izja{njavanja protiv Jugoslavije. samim tim i ~itavim Isto~nim blokom. f.53 S druge strane. do Rezolucije. jedinica 150 A SCG. 10. A SCG. Iako povratak iseljenika. Tito je bio i ostao „jedan od najistaknutijih neprijatelja zapadnih demokratija”. The Croatian Immigrants in America. 109-VI-1-82-. New York 1971. a u jednom periodu i realne ratne opasnosti. kao i dotada{njih aktivnosti. f. kao i slanje nov~ane i materijalne pomo}i. jugoslovenska akcija u Americi. Izveštaj Lj. Prpi}. listovi Narodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~. neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima. 25. u gotovo svakom segmentu rada (ciljevima. a sada je dovedena u pitanje. u Pitsburgu. za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije. jula 1948. treba „mobilizirati ogromnu ve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na 50 51 52 53 54 George J.). IV. fasc. CK SKJ. Sukob sa Sovjetskim Savezom. Umesto dotada{njeg rukovodstva izabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji. odr`anih 15. po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskog karaktera. ozbiljno }e biti dovedeni u pitanje u leto 1948. CK SKJ. jedinica 150..313 A SCG. str 315-316 A SCG. osetila je na polju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima. Prpi}. Od strane protivnika HBZ }e biti optu`ivana da je levi~arska organizacija i da je povezana sa jugoslovenskim agentima. Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD. sadr`ajima. dobijanje kvalifikovane radne snage. k-5. a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unutra{nja stvar Tre}e Internacionale”. Stanje me|u iseljenicima u SAD George J.. januar 1949. do`iveli su tako|e. odre|ene promene.

januar 1949. 109-VI-1-82.60 Dodatnim naporima trebalo je da pomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanja materijala.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju Edvarda Kardelja iseljenicima u Njujorku. U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sa drugim narodima. navodi sadr`aj depeše upu}ene od strane A.V. 25. Rankovi}a u kojoj se ka`e kako je u današnjoj situaciji veoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi. reporta`a o iseljenicima povratnicima. ina~e posve}enom isklju~ivo sukobu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.56 U Sjedinjenim Dr`avama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu protiv izolacije nove Jugoslavije. 109-VI-1-82. f. fasc. 10. a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemima ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija. CK SKJ. Stanje me|u iseljenicima u SAD 157 .58 Veliki zna~aj pridavao se podsticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija sa levi~arskim i komunisti~kim predznakom. Ova mera trebalo je da neutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih 55 56 57 58 59 60 A SCG. A SCG. ~lanaka. pa prema tome i sa Amerikom”. CK SKJ. IX. 109VI-1-82. fasc. A SCG. Jugoslavija je. {tampanjem bro{ura.. k-5. osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije. f.. f.”. k-5 A SCG. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. novembar 1949. upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji.25. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. f. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG.57 Tako propagandni sadr`aji postaju i sredstvo politi~ke kampanje u cilju suzbijanja IB propagande. Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iseljenicima u SAD . otvorena za saradnju sa svim narodima. Izveštaj Lj. U tom smislu. AF@. a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehe na{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”. Borba.59 Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija. ina~e slu`benik Direkcije za informisanje. IX. U govoru. direktor ureda u SAD. CK SKJ. glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva o stavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama. Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~inili u tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”. Na kraju. k-5. mo`e se uo~iti novi momenat u posmatranju iseljeni{tva i njegove uloge. A SCG. ina~e prijatelji SSSR. neutrali{u}i problem nepismenosti. a iseljenici postaju „va`an faktor te saradnje”. tvrdi Kardelj. 8. f. IX. 109-VI-1-82. jedinica 150. od 1950. jedinica 150. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. k-5 Drndi}. a od posebne va`nosti istaknut je film kao propagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i sliku i re~. AF@. IX. f. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici nosioce politike IB-a”. populiziranje svim raspolo`ivim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgradnje i na{e borbe za mir”. CK SKJ. sastanke sa pojedincima. plasiranjem bro{ura i sl.

a ambiciozne procene i o~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim. Iseljenicima su tako|e bili dostavljani materijali sa V kongresa. Zabele`en je i smanjen priliv nov~anih po{iljki. januar 1949. smatrao da ne treba tra`iti od iseljenika otvorenu osudu Rezolucije jer bi ih to moglo izlo`iti opasnosti. f. Izveštaj Lj. govori vode}ih jugoslovenskih rukovodilaca. f. 20.f. 109-VI-1-82. On je. f. 68. Tako se prime}uje. 109-VI-1-82. tra`ili su se sadr`aji iz `ivota. Li~ni kontakt ostaje prioritet. informacije o platama i sli~no.61 Tako|e. bili su po svemu sude}i suprotstavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog anga`ovanja. Zapisnik sednice komisije za iseljenike. Rezolucija. 10. januar 1949. fasc. Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. Drndi}a Agitpropu CK SKJ.66 U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada. o nesta{ici i skupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavaju izrazi „kontrarevolucija”. jedinica 150. CK SKJ. 10. IX.f. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. nastavlja se sa podsticanjem slanja li~nih pisama. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. pa se za 1949.64 Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika. IX. CK SKJ. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. Ve} 1948. Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~ki imperijalizam i slu`benu Ameriku. sa suprotstavljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Dr`a- 61 52 63 64 65 66 A SCG. slike stanova. Izveštaj Lj. f.25. k-5. 109-VI-1-82. IX. k-5. koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. br.65 Stavovi S. istovremeno upozoravaju}i na njihov sadr`aj. AF@. k-5.68. k-5. A SCG. 158 . Ministarstvo rada. decembar 1948. Stanje me|u iseljenicima u SAD A SCG. ilustracije. f. A SCG.62 {to je podsticalo komentare da „svi pi{u kao da su ~lanovi CK”. U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju i poslu`ili kao „najbolja `iva propaganda”. odnosno neke uo~ene probleme. 109-VI-1-82. A SCG. Plan rada za 1949. godine ostvareno je svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika. prema izve{taju Drndi}a. Materijali vezani za Rezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levim elementima”. antipropaganda kao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili su posledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva. Sadr`aji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali su isklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje. Kosanovi}a i u ovoj prilici. da se na ~lanke o gladi. IX.63 Nasuprot tome. tako|e. CK SKJ. kako bi se dobile neophodne ma{ine i postrojenja. ise~ci iz jugoslovenske {tampe. Ministarstvo rada. CK SKJ. januar 1949. o~ekivao povratak svega 300 iseljenika iz SAD. 4. „revizionizam”. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. fasc. Komisija za me|unarodne odnose i veze. fasc. bro{ure.1616/2.

\IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici vama. sustained material aid). Flagging support among the left-wing organizations in the USA. Yugoslav economic backwardness. were some of the changes that would determine the future course of the Yugoslav action in the United States.V. Diverging approaches of the Yugoslav officials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslav action in the USA. but also with subsequent events. These activities were conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and among the emigrants in the USA. 159 . depicting the whole development of Yugoslavia. Jugoslavija. the Yugoslav authorities became aware of potential benefits the country could have in the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA. but also the new approach to the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia. They were dealing with the wartime. Summary Yugoslavia and the Emigration Faced with economic difficulties after the Second World War. Writings. continuous counter-propaganda. the Yugoslav Government launched a propaganda campaign among the Yugoslav emigrants. The main goal was to create a positive image of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. ideolo{ku opredeljenost ali i novi me|unarodni polo`aj. uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe. In order to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labour force. ulazila je u period tra`enja novih osnova za ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom u SAD. counter-propaganda in the USA and deteriorating relations between the two countries were some of the reasons for unsatisfactory results of the Yugoslav propaganda. films and personal letters were utilized as propaganda tools. photos. The Yugoslav split with Stalin had numerous consequences on the Yugoslav action in America.

mnohem více však vliv objektivních společenských procesů.Prof. Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence. LET 20. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zaběhlého již skoro dvě dekády. které vyvrcholilo albánskými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968. Změny vytyčily základní kontury rámce. motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace. Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů. Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20. které se projevily v politické. Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. Nedošlo k nim naráz. Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí). probíhaly postupně. ekonomické i společenské sféře. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. Autor mj. Od počátku 60. která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze.7) "1968" NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. 160 . Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedonského vedeni k albánskému národnimu hnuti. Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu. v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu. dr Jan PELIKÁN Univerzitet u Pragu UDK 323 (497. ale provedl některé dílčí modifikace. do značně míry živelně. STOLETÍ APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968. Jako katalyzátor často působily personální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu.

J. zejména v hospodářské oblasti. sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech. Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí). Po roce 1966 přešel 1 Marković. Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem. Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu. respektive na Josipu Brozi Titovi.1 Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligarchie v létě roku 1966. Identitet: Srbi i/ili Jugosloven. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům. získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu. Státní i straničtí představitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů. let 20. století respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. 45 an. 161 . Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly poskytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií. jednotlivé republiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. s. Až do počátku 60. Jednotlivé části federace disponovaly jistou.).J. (ed. Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu. L. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. Fungování svazového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace. Beograd. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu. Počátkem 60. Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie. Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala. respektive jeho organizačním tajemníkovi. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem. 2001. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. P. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. Sekelj. Elity.

Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky federace. albánské a řecké hrozby. Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech. a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků. Jakákoliv vážnější vnitropolitická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu. Kiro Gligorov. s.. V Makedonie byl dopad i ohlas změn. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii neměla větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické oblasti. 48. ale i samotnou existenci makedonského národa. Makedonie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugoslávského státu. Lazar Mojsov a posléze i o generaci 2 Bogetić. výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit.a vlastně až do konce 80. Istorija XX. ale i drtivá většina obyvatel této republiky. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ. D. 1999. 162 . V Makedonii proto tehdy . Své osobní ambice část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např. Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval. který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení. ale také kontrolovala jejich činnost. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity. veka. let . Makedonský národ. kteří přijali makedonskou národní identitu. kritika práce civilní tajné služby. Narozdíl například od Chorvatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky orientovaného nacionalismu. „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”. I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské. relativně velmi malý. V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben.neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace. 1-2. se ani v polovině šedesátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.2 Rankovićův pád provázela mj.

Reformy aktuálně nijak neohrožovaly stabilitu Makedonie. vědě či kultuře. s. Pričinite i početokot na iseluvanje. 2000.. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí. 87.J.vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly. považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace).3 Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala.): Makedonski istoriski rečnik. 2003. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě. 2. č. s. Kljakić. 4. J. s. Ve skutečnosti se však ..” Glasnik. K. Pelikán. století mladší Krste Crvenkovski. 63-97.. 1-2. Úloha těchto funkcionářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální. (ed. Stamova. zpracované N. Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995). Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národnostních problémů. D. „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963). 187-197. 2001. M. S.4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifikoval příchod několika tisíc kosovských Albánců. republikové vládě a parlamentu.: Vremeto na Koliševski. Lokální komuni3 4 5 Gligorov. „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iseluvanje na Turci vo pedesettite godine. let 20. G. č. Veljanovskim). století. s. Srovnej též: Kiselinovski. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl výrazný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii. Kiselinovski. s. 106. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynamických změn vyvolaných v 50. Skopje.” Slovanský přehled. S. 491-492 (heslo Krsto Crvenkovski. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent. V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy.. 1997. č.již dříve napjaté .: Makedonija e se što imame. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie. Skopje 2001. Skopje 2000. letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou náboženskou tradicí do Turecka. „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20.5 Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné. 163 . 89. kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Makedonii se trvale usadili. K tomu srovnej: Todorovski. 483-498. školství. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.” Slovanský přehled. Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců. Skopje 1994.

Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél 164 . V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo. kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace. let. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin. Falešné obvinění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný. Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie. které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60. stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost. Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu. Změny po roce 1966. Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy. ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. jen okrajově. Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Makedonii.přehlíželo či tolerovalo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny . kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. Kritika zneužívání moci tajnou službu. Zřejmě doufala. Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily. který byl použit po brionském plénu v Kosovu. že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie. která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Kosovu. a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice. kde žili příslušníci albánské komunity. totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii. Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postupně automaticky zlepší. fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení. tyto rozdíly výrazně zvýšily. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu. což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu. Změny.

Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. Nová elita formující se převážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace.427. 165 . 926. přepis zvukového záznamu diskuse na 30.7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmírnil represivní charakter státní moci. let scházela Albáncům v Makedonii významnější vedoucí vrstva. 559. k. století hranice s Kosovem a s Albánii. Ve druhé polovině 60. v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost). 12. která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity. se v Makedonii teprve utvářela. let 20. Tamtéž. V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci. bývalých pozemkových vlastníků). vyplývající z toho. včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou.1/1-127. Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost. Strani6 7 8 Archiv na Makedonija . a 19. zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. že se její příslušníci obávali. se mj.6 V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacionalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža. Jak bylo výše konstatováno. Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG). 6. 507-CK SKJ.J. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. f. f. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. přepis zvukového záznamu diskuse na 14. f. že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 . 2.Skopje (ANM) 1. IV/76. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. 1969. kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu. IV/92. V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních. hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969. I v Makedonii však muselo po kritice tzv. nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbánskými komunistickými funkcionáři (tamtéž. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců. 1970).191. 1. která již v této době vznikla v Kosovu. kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války. Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG. důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Makedonii projevovalo jen dílčím způsobem. 130-Savezno izvršno veće.obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí. 1969). O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie.

IV/74.12/89-131. Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy. krádeže úrody. 12. Paradox přitom představoval fakt. studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku.1/1-127. století .17/355-524.170.11 Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka. 1. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. f.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy.427. 1. 12. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho.191. 6. cké orgány dostávaly informace.231. hospodské hádky). 12.191.427. mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969. přepis zvukového záznamu diskuse na 12. Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity.Skanderbega. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće. 1969: vystoupení Pavle Davkova. Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války. Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé. že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie. ASCG.1/1-127. Neša Markovskeho. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albánského národního hrdiny z 16. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii. které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Stenografický zápis ze 3.191. 1. Strachila Gigova.1/1-127. že se tito lidé snaží obnovit protistátní aktivity. 507-CK SKJ. které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje. lékaři. 1. 1968: záznam z diskuse.427. makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota. jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace.427. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. Objevily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albánských obcích.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie docházelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze.427. Důvodem byla především skutečnost. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. ANM. 1.12/281-294. že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezistence v Kosovu. ANM. 1968. 1. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16. schůze ÚV SKM 13.170.12 9 10 11 12 ANM 1. 12.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 166 .427.

Novi Sad. 167 . o problému také Hradečný. Makedonci a Černohorci nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.. Makedonii. – Šesták. Srbija u Jugoslaviji. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo.” Istorija XX. s. s.: Dimić. Vlajka. tak i Srby. P. 172. P.J. godine. Jedan dokument. tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966. století Počátkem roku 1968 . Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity. že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii. 143. 397-401. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji. 2001.13 Z dohody však nepřímo vyplývalo. dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb. P. kde žila albánská komunita. veka. Černé Hoře a jižním Srbsku. Lj. 1-2.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman. že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory. č. (ed. 1. M.1/1-127. s.): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968.bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. 1. ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. Krste Crvenkovskeho.15 13 14 15 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži. kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskriminací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić. – Hradečný. Stevana Doronjskeho. Istorija srpske državnosti.427. se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů. M. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti.191. Vlajka byla ovšem chápána . 1969. k tomu též: Marković.14 Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech.a to jak Albánci žijícími v Kosovu. III. 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho. Praha 1996. ANM. (ed. Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo. 12. K zasedání podrobněji např. 1999. datovaný 31. let 20.v rámci vstřícných kroků směřujících k faktickému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie . PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. P. Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jednotlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost.

podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného výboru ÚV SKJ 14. aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastoupenou v roce 1966.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka. kulturní a civilizační úrovně albánské komunity. že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické. Marković. Nereagovalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou. neboť jsou pevni spjati s albánským státem. 11. od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu. ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii. 168 . Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity.): Služba državne. (ed. Obávalo se. 172. kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace. s. omezila podporu své agentuře v Jugoslávii. Zproblematizovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře. P. f. Po okupaci Československa Albánie. Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů.16 Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie. 507-CK SKJ. 1968. Domnívali se také.. Tvrdila. Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery. že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry. aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie. III/144. kterou tehdy nebylo možné vyloučit. K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v dosavadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionalismu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. 10. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. proč by Jugoslávii bránili. že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod. která se 16 17 ASCG..17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava. V podstatě je však ignorovalo. že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc. zachovali neutralitu. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plnoprávného postavení albánského národa v Kosovu.

P. (ed.18 Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců. Poprvé od roku 1913.. neměly charakter organizovaných demonstrací. sl. dále také AS. ASCG.J. zápis ze 79. Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27. P.. a 29. 507-CK SKJ. Vypukly jako drobné šarvátky 18 19 20 21 K tomu srovnej: ANM. Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova. depeše a šifrované telegramy. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv. let 20. 173-174.12/281-294. 12. 11.1/1-127. 1968. Drobné konflikty. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS. depeše a šifrované telegramy.170. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. 12. století v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování makedonského nacionalismu. tak v příslušných částech federace šokující překvapení. Izvršno veće Srbije.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný. Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace. k. za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny. užším Srbsku). listopadu 1968 na mnoha místech Kosova. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal.(ed. který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu. 144-145.427. 1968. f.s. které zde proběhly až 28. (ASCG. III. Šlo však jen o relativně drobný incident. 507-CK SKJ. a 28. listopadu nepřetržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska. 1. Savez komunista Srbije–Centralni komitet. nedatovaný oběžník ÚV SKJ adresovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik.20 Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat. d. f. Z publikovaných pramenů nejvíce v dokumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković.: c. 11.191. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije Beograd (AS). Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.): Služba državne. schůze vlády 27.. tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách. 1. f. listopadu. Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska Slavka Zečeviće. že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova.. III. s. neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií.): Služba državne. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. P. Marković. 1968).427. které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28. 1. s. listopadu. které vypukly 27. kterou přednesl 28. znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru.21 V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace.19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova. nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách) 169 . f. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu).

Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepokojení. na nichž vlajky visely. Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu.427. se hned na své první schůzi 6. se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí. 22 23 V Debaru bylo 29. ale albánského nacionalismu. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65. 1968) ANM. že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova. Upozornil. Kritizoval vyvěšování albánské vlajky.194. Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově. ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968. svým charakterem. 1. tak i z Albánie. které měly jasně protialbánský osten. rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech. jednak emisary vyslanými protisocialistickými silami. Tvrdil. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru.22 Několik incidentů.1/1-127. listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace) vyvěšeno několik albánských vlajek. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně. 1. krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie. zápis z I. 11. že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí.1/1-5. snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z rozšíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separatistických snah zdejší albánské komunity.427. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Makedonie. schůze sekretariátu ÚV SKM 6.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 12.23 Shromáždění. 1968. které se sešlo již o tři dny později. Sekretariát ÚV SKM. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii. 170 .191. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. přestože zde vládne nejautoritativnější režim v Evropě. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. (ANM. který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace. a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu. Apostolski zcela správně konstatoval. výročí ilindenského povstání. mezi Albánci a Makedonci v Debaru. které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Bělehradě. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. 12. Gostivaru a Struze. které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii. že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek. který nutně provokuje albánskou komunitu.

V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků. odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu.24 Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím. Crvenkovskeho. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu. prosince26. 1968. aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky. 1. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. tedy ještě před demonstracemi Albánců v Tetovu.427. který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie. Stěžovali si na to.kritizovali makedonský nacionalismus. že se většina odborných předmětů v albánských středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. 1968. 171 .25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu. ANM. ve skutečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky.J.1/1-127. respektive albánských paralelních tříd v obcích. které zazněly před týdnem v projevu K. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu. že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 12. zmíněno. kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski. století V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii.191. V třináctistránkové rezoluci. ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. Obavy z albánského nacionalismu. která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra. V projevech bylo mj. Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně . 1.427. který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení. formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie. let 20. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb.12/281-294. 12. Upozorňovali na to. kritizovali zřizování albánských škol. Upozorňovali také na špatný stav albánského školství v Makedonii. Rozhodně kritizoval demonstrace v Kosovu. Tamtéž. Kritizovali požadavky makedonských Albánců.170. schá24 25 26 ANM. že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze.

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci. Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komunitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit problémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejícími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usnesení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních pokrokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí. Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacionalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze
27

28 29

V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv. Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových demonstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.) Tedy albánské vlajky. V letech 1941-1945.

172

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur. Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevylučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31 Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovskoalbánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie. Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokračovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i
30

31 32

Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969) Politika (Beograd), 20. 12. 1968. Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.

173

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parlamentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugoslávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33 Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Makedonii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa. Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné
33

O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167. 34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.) 35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174. 36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albánské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.

174

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37 Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozhodlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dávány do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovskoalbánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40 Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou
37

38

39

40

ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští členové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komunity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců. Politika, 27. 12. 1968.

175

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacionálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kritizoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii. Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo překvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvýznamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44 Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a
41 42

43

44

ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech. Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi. ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.

176

kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu. 97. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. 1969. Devi) 177 . byly důsledkem shody okolností. ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů. respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14. která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice. let skoro pětinu populace Makedonie. Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů. Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval. D. vystoupení V. let 20. Hodži.: c. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. století v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války až v prvním roce nového milénia. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu. 6. letech menšiny diskriminovány. IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ. že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Makedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci makedonského státnosti. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity. Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 46 Kljakić. (ASCG. s.J. 9. f. jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii. Mocenská elita většinového národa. d. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit stanovisko. 507-CK SKJ.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika. Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací instituce.otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. f. začala považovat historicky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální. tvořícího již počátkem 70. V 70. 1969. Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně . nic nenamítal Josip Broz Tito. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70. a 70. Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér bránících neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. vystoupení F. Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. AS. 418-419.46 Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity. Savez komunista Srbije-Centralni komitet. k. V roce 1969 makedonské vedení definitivně opustilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.

godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. Nikezića i L. Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan republičkih okvira. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. godine). Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace. V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie. godine konačno odreklo pokušaja integracije albanskog stanovništva u većinsko društvo. Državni vrh u Skoplju. odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom. Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina. Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorijski proces koji je Albance stavio faktički u geto. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacionalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta. Perović. Gore spome- 178 . godine. Postupno je ograničilo delovanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod. Rezime Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. přivírali nad diskriminací albánské menšiny v Makedonii oči. za razliku od grupe pod vođstvom M. centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emancipace albánského etnika. Bez većeg protivljenja pomirilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koja je kulminirala albanskim demonstracijama u Tetovu u januaru iste godine. Od januara 1968. Makedonsko rukovodstvo se 1969. veka Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne napetosti u Makedoniji 1968.

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

179

Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 341.485 : 17 (4-12)

ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ
APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezultata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti. Nema sumnje da je osamostaljivanje dr`ava na prostorima biv{e SFRJ pratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projektovanih ili ostvarenih dr`avnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dr`ave kao strate{ki cilj `elele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacionalne dr`ave. U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}im delom ostvareni u svim novostvorenim dr`avama, biv{im republikama SFRJ, bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili du`e vreme ili ih na odre|enim teritorijama uop{te nije bilo. Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a be`anja naroda sa prostora zahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijent iz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo. Bilo da se radi o odlasku u strane dr`ave ili se radilo samo o preseljenju unutar dr`ave u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajednice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u i me|unarodnim institucijama. Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnim karakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale u najve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”, organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sredstava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri180

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje, nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1 Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, dela teritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se u budu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injenica da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili svesni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini te`ili poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko je bio proces kontinuiran i na kraju delotvoran. Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priznavala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojim redovima”. Posebno ne kao strategiju dr`ava u nastajanju. Izuzetak se mo`e na}i u ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karad`i}a na primer, koji je prilikom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se rat zavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima” pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane produbljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dr`avnih granica pojedinih zemalja...” Otuda to mo`e imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razloga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2 Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990– 1999. godine, u dr`avni~kom `ivotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi i delatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj republici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dr`ava isklju~ivo hrvatskog naroda, tj. dr`ava u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”. Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godine bilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjina i ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”. Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo o tome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojao ostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka” dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz
1

2

S. ^eki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo 2000, str. 29. S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

181

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. U zajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor „o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama i omogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje to `ele izme|u dviju dr`ava”.3 Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju a zatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata iz Severne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kao operacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovaka ostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivno napustili. Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamdesetak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oru`anih snaga Hrvatske posve o~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnih odreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomeranje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovom prostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH o napu{tanju domova srpskog stanovni{tva. Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni{tvo do`ive}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugi put bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}ina Srba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999. godine do~ekati novi rat. Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „humanim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki, kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka, Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati narode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se po pravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim. Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegovi akteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po
3 4

D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682. Isto. Dr`avni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugarske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnu praksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dr`avama da urade isto kad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105.

182

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom, nastoje da doka`u kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imaju namere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”. Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme 1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se ka`e da je to: „genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, rat za ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5 U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni, dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencija dana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzimanje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog, tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To je genocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}i rat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6 Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sve ju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasilju a neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjetonadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi u XX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire iz primitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{e Donija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavno ustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7 Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dr`avama je i razli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovija istra`ivanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom” srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojnim publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oni izjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojam kao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjem tako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~ke grupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in – me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regulisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine, gde se ka`e, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih u namjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili
5 6 7

S. Livada, n.d., str. 263. Društvena istra`ivanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248. Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, ^asopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

183

e) prinudno preme{tanje djece iz jedne grupe u drugu”. str. Arnautovic.. Razlog za ovakve kvalifikacije.8 Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnovi posve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pritisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid. odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja. kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti. da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvo pona{anje ~ini „akte genocida”. nakon ubistva Gorana Zeki}a. vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe. Idu}i dalje u ovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedelima Srba. Vidi opširnije o tome R. 81 i dalje. Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog ~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima. maja 1992. pisalo se u tim navodima. 39. Zbornik radova. da srpski napadi „grani~e sa genocidom”. ubijeno je preko 1 300 Srba. Etni~ko ~i{}enje. 361. Genocid u BiH. uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA. bo{nja~ki autori vide u ~injenici. Isto.10 Citiraju Izve{taj generalnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se ka`e: „Svi me|unarodni posmatra~i se sla`u da ono {to se doga|a predstavlja zdru`eno nastojanje Srba u BIH.. Djeca u vihoru rata. c) namjerno podvrgavanje grupe `ivotnim uslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju. a jo{ ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”.”11 U pomenutoj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. ka`u da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebu vojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije. str. d) mjere uperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe. 184 . 739-744. godine. str. da se stvore „etni~ki ~ista podru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike. Grupa autora. „Dok su se {irili iz Srebrenice. b) te{ka povreda fizi~kog ili mentalnog integriteta ~lanova grupe. uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo je etni~ko ~i{}enje.d. prihvatile su i vlade i institucije zapada.9 Autori Instituta za istra`ivanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava iz Sarajeva. da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog tra`ila i njegovo zaustavljanje. Uz sve to. „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe iz grada. „prihvatile kao da su ga i same izrodile”. 8 9 10 11 12 R.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. Za taj „uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala. str. Armautovi}. n. Sarajevo 2000. pale}i ku}e i teroriziraju}i civilno stanovni{tvo.12 Po mi{ljenju Sajrusa Vensa. str. sa namjerom da se prisile na bijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”. 32. Isto. Sarajevo 1997. 80.

U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije. od jula 1995. kada je. nije bilo ta~no. dalekovode. iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojima se tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etnici”. da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planski sprovodili etni~ko ~i{}enje. izve{taja me|unarodnih humanitarnih agencija. R. na primer generalu Krsti}u. ka`e jedan od savremenika koji pi{e u jugoslovenskim prostorima. Beograd 2003. Balkan posle Drugog svetskog rata. hidrocentrale. godine. koje su Srbi izvr{ili jula 1995. {kole. CIA. 739-744. Za Hrvate i Bo{njake se jo{ ka`e. `eljezni~ke pruge. Grupa autora. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i masovan zlo~in nad Bo{njacima. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno harizmati~nog vo|e bez stega. godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja. od mnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje.15 Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima ka`e: „Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”. kulturne spomenike. tvornice. televizijske i radijske oda{ilja~e.M. ovi opet za Hrvate da su „usta{e”. Hrvati i Bo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” ali su „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”. Zbornik radova. 355. sakralne gra|evine. kako govore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka. Ve}inu nedela po~inili su „siroma{ni. nedovoljno obrazovani mladi}i. 185 .13 “Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori ne pominju. tradicionalne vojne discipline. fusnotom su objasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (primjedba redakcije). i jedni i drugi za Muslimane da su „islamski fundamentalisti” i tako u krug. Za svoja nedela javno su pohvaljivani. dovedeni na teritoriju koja im je bila strana. To uglavnom. Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u 13 14 15 Istoriografska problematika ovog zlo~ina tra`i sveobuhvatna dodatna istra`ivanja i prevazilazi okvire naše teme. U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{e SFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nema re~i o „genocidu”. li{eni profesionalne ~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”. Genocid u BiH. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plansko. Krempton.14 Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demonizacija drugih strana. Ru{e mostove. str. ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacije opro{tene. str. Sarajevo 1997. Kremptom.

Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dr`avnom zakonodavstvu etni~ko ~i{}enje ima kodifikovane norme.. svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja. i V Pulji}a – Sarajevo. bez obzira na versku pripadnost. napada na svetinje. a mnogi su i ubijeni.17 U Apelu hrvatskih kardinala F. samostalnost.” Pri tome su podvrgnuti nasilju. „razmena teritorija i naroda”. veru. Ud`benik za IV razgred gimnazije. 16 17 18 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u.. naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim. srpsko je Sarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom. „zamena imovine” i drugo. „Muslimansko fundamentalisti~ko vo|stvo te`i za unitarnom muslimanskom BiH i u tu se svrhu slu`i razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti. Pominju se genetski kodovi. Istra`iva~u nije te{ko da uo~i da na svim primerima (kod Srba. Sa`eto govore}i iznala`ene su sve nove i nove mogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”. Zagreb 1988. kulturu. ono na jugoslovenskim prostorima nije uva`avalo ni pravila ni norme pravno regulisane. miniranje crkava. U sredi{tu je rat i krivac – kolektivitet. Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga. enklava u Srebrenici je iseljavana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”. U vokabular se uzimaju termini: vekovnog neprijatelja. spre~avanje povratka izbeglica itd”. ali se konretno navodi da na svim podru~jima „pod srpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje. Agresor `eli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja. „nasrtaja na na{ jezik”. tlo. str. dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih. mu~e i masakriraju. mr`nje. vi{e Hrvata iz Vojvodine zamenilo je imovinu sa Srbima. Posrbljuju se nazivi sela i gradova.. itd. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus 250. 243. predmet ~i{}enja – nevina `rtva. Srpske muke se ne pominju. izbegli{tvo i progonstvo. Slobodna Dalmacija. `ene i starice. premla}ivanje. zlo~ina iz pro{lih ratova. str. Siluju djevojke. bi}e. Katolike i Muslimane tjera se iz njihovih ku}a. nemogu}nosti zajedni~kog `ivota. doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju. ranjavanje i ubijanje Hrvata. istorijska prava. 8. samostana i ku}a. nesrbe odvode u konclogore. 236.18 Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog naroda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. dopunjavan je i novim „oblicima”: „dobrovoljno preseljenje”. 186 . Kuhari}a – Zagreb. 1994. prisilno ih se preseljava preko dr`avne granice. Hrvata i Muslimana) postoji gotovo isti obrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. fizi~kim mu~enjima. „humanitarno preseljenje”. 9. Isto.16 Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske.

U Finskoj ih je bilo 89.000.5. 1.056 188. bez obzira da li se radi o unutra{njim izbeglicama unutar jedne dr`ave ili spoljnim (izbeglicama u zemljama u okru`enju ili u celom svetu). {kolovanja. n. [vedskoj 122. 195.836 izbeglica. ali i prostora gde sudara vojnih i paravojnih formacija nije bilo.2 miliona (polovina stanovni{tva) a hrvatska 450. zatvoriti ga u logore.1992. prekr{tavanjem.1994.000. 1.164. izbacivanjem iz stana. Siska 1.791 196. Petrinje 1. Danskoj 22. 8. osnovnih demografskih prava.d.768 272. od 18.000. 3.750 31.796 Izbeglice (BiH i SRJ) 402.000. maja do 30.181 U Srbiji je od 1. 6.000 raseljenih u vlastitim zemljama.338. ograni~iti u slobodi kretanja.493 527. Vinkovaca 1.385 Ukupno 550.926 399. 1.592 167.000.000 izbeglica i oko 20.1993. Nema~koj 330.000.000 proteranih Srba. Ovo se odnosi na delove Hrvatske. pogubiti. mu~iti..12.471 126.000. Vukovara 3. Bosna i Hercegovina imala je oko 2. Vojvodinu i Sloveniju. 5.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se prema donjoj tabeli: Razdoblje 1. glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice. u Srbiji je taj broj iznosio 418.1991.555.672 184. 187 . Podravske Slatine 1. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu je bilo skoro 19.127. Zagreb 1996. godine. 4. oktobra 1996.449. verskih sloboda. zatvore.19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je 3. registrovanih samo u Beogradu. Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini. Osnovni. Francuskoj 15. 1.000 663.1998.325.154 224.M. str.869 212.1997. Norve{koj 12. odnosno krajem 1992. Holandiji 23. Najve}i broj izbeglica dosti19 20 Livada. godine. itd.000. [vajcarskoj 20. uskra}ivanjem lekarske pomo}i.000. Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokreti naroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva.721 94.870 210. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine raseljene su u 25 zemalja.000 260. izolacijom. 18. 1.562.12. 4. zloupotrebom `ene.264 352.660 408. jula 1991. br.705 254.661.1995. dece i sli~no.199.1996. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor i proterati „neprijateljski narod”. registrovano 34. Erazmus. Izbeglice su bile iz 73 op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3. Prognanici 550. 31. oktobra taj broj se popeo na 78. zlostavljati.179 i Zadra 1. li{iti materijalne egzistencije. str.545 106.609 117. a do 15.360.

najvi{e iz je bilo iz Sarajeva 27. Zagreba 6. 188 . invalida.000 izbeglih i prognanih lica od ~ega u Srbiji 585. 224. gnut je u aprilu 1993. I doista dio srpskog pu~anstva. str.219.389.682. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%. godine. Grupa autora. godine. Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju je stiglo 189. godine utvrdio 6. Krajem te godine (deo izbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka je bila: 47% iz BiH. Mostara 4. sa podru~ja Republike Hrvatske. siro~adi i drugo. uglavnom srpske nacionalnosti. 858 `ena (13%).000 bo{njakinja. „Veritas” je me|utim.21 Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskog stanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu: „Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta. bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani.d. 2. Beograd 1998. kao „izbjeglice” odlaze u Srbiju”. govori da je u Bosni silovano najmanje 20. Osijeka 7. ranjenih. Beograd i izbeglice 1991-1996. 50-58. jer im tobo`e prijeti „usta{ki pokolj”.904 lica odnosno 63%. U intervjuju Tadu{a Mazovjetskog 28. 141 policajac.d.6%) i 188 nepoznatog statusa. n.000. Vukovara 6. 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. do novembra 2000.23 Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskoj iznosio je nekoliko stotina. 43% iz Hrvatske.076 civila (33. Muslimani 9%. 7. procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995. str.000 i u Crnoj Gori oko 70. Vuji~i}. itd.190 poginulih i nestalih lica. Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje.219 itd. Od 1992–1995. Jugosloveni 10%.. Tuzle 3. zatim 1991. 2. godine. godine 2.320 mu{karaca (87%). ali se nakon zavr{etka rata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih `ena.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. str. 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije.301.941. n. U poslednje tri godine evidentirano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional21 22 23 Grad otvorenog srca.000 u Beograd. kada je registrovano 665. godine 56% izbeglica je bilo iz Bosne i Hercegovine. jula 1995.545. maja 1994. godine. Me|u 167. Hrvati 3% i ostali 1%. Nacionalni sastav: Srbi 77%. Procentualno je 1995. godine pod za{titom Ujedinjenih nacija poginulo je ili nestalo 3. tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih. Primera radi. godine iznet je podatak „da su srpske trupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini”. J. Me|u poginulima i nestalima nalazi se 3.481.22 Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinim dr`avama. Me|u `rtvama je bilo 5.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.000 izbelica od ~ega preko 65.774 vojnika. Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima daju pau{alni brojevi.

000 muslimanski. poru{eno je oko 3. „Glasine o etni~kom ~išcenju. a koje je prikupila demografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45.000 smrtno stradalih. str. 16. 12.239 sru{enih i devastiranih bogomolja na islamske otpada 1. Veritas. S.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”.000 ili oko 9. Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala. str.000 stambenih jedinica (1/3 stambenog fonda BiH). 265 i 273. navodi se podatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200. 189 . str.M. 5.000. Beograd. str.28 24 25 26 27 28 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”. uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4. zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nije prelazio 220. obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da bi prestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”. NIN. Bio je to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata.5%. Srba 22. 364. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nosti pribli`ava cifri od 7. mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od 329. str.980 Muslimana. pravoslavnih 28 i jevrejskih 5. 28.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta.000 naselja. godine u Hrvatskoj proširili svoje teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla. 7.000 ili blizu 71%. Od oko 2.26 U knjizi R. Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999. itd.000. R. osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko ~išcenje.000 miliona prognanih.27 Krempton jo{ ka`e da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja” postigli sve {to su `eleli. 20.. „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”.000 i ostalih 14.000 ljudi. da je 250.642 Srba.000 a od ukupno 1.12.500 stradalo od muslimanske vojske i isto toliko od hrvatske. Bo{njaka je nastradalo 160.000.25 Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdravstvenu za{titu od 1.d. 367.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima Seada Had`ovi}a bilo je 230. Beograd 2002. Beograd 2003. dok je kod Srba 12. Zbornik radova. Hrvata 31. dok je 2. Kremptona. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe. Autor ka`e da su Srbi od maja do avgusta 1991.000.024.000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”. Balkan posle Drugog svetskog rata. n. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra~unati. Banja Luka 2001. januara 1996. Isto. U celom tom prostoru nije bilo ni~eg novog. od ~ega 75–80% bili su civili. Krempton. na Bo{njake otpada 1.240.000 muslimana stradalo od „srpskog agresora”.000 raseljenih lica. a da je unutar same Jugoslavije bilo 850. 346 i 354. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH. Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da je bilo 158. str. Had`ovi}.000. godine da je u ratu poginulo 156. „a 152. @erjavi} je konstatovao da je 158.629 Hrvata i 3.21.000 Hrvata ubili su srpski agresori a 2.279 ostalih. katoli~ke 182.2004.000 `rtava.000 `ivota.

i da je na teritoriju Srbije i Crne Gore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta. betonske bunkere. Tar~inu. jame. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istoriji. Srbi su. ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. koje su 1945.31 Bez namere da se tra`i simetrija. Beograd 1995. ^esto se na svim stranama kod teme logora i zatvora pominju i stadioni. Svaka od tih strana je istra`ivala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su registrovana razna zverstva i zlo~ini. Bosanski narod optu`uje za genocid. {to je o~ito stereotip iz ^ilea iz 1967. hotele. Sarajevo 2000. {kolske zdravstvene i rekreativne institucije. S. M. tunele. sabirna centra i zatvora. E.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. O bezbol palicama mo`e se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i. skladi{ta. Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine. Godinjak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte. kazneno popravne domove. ukazujemo samo na neke naro~ito uo~ljive ~injenice. posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugoslovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata. Udru`enje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu 29 30 31 32 M. n. koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju. 452-453.29 Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnih sukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. Me|utim. Bojl. fabri~ke hale. Boji}.. 105. kino sale. dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nih institucija. a koja ~ak i povr{nom analizom pokazuju gotovo identi~an na~in zlostavljanja i poni`avanja ljudi. Dretelju. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u Tar~inu i Konjicu.30 Zapravo sve ono {to se mo`e pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima i zatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj. Novi Sad 1996. stanice milicije. iako glavni. Mitrovi}. legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”. Godinja. E. pod neposrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih nacija. Stradanje Srba u Sarajevu. ka`e E. magacine. Beograd 1996. Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi. podrume. str. Prema izjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom koji ina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima. pravoslavne crkve i drugo. Godinjak. E. str.. Pomenuti autor. Genocid u BiH. F. hangare. Muslimanski logor Visoko.32 U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvora u kojima su tamnovali Srbi. godine. Sasvim je jasno da su postojali razra|eni (osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane. „Zlo~ini u koncentracionim logorima”. nije to bio jedini generator. Ekme~i}. vojne kasarne.d. 190 . E. gara`e. Godinjak. konstatuje da je na okupiranoj teritoriji Bosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora.

MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ ponudilo 527 lokacija. Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slobode dolazili razmenom. gde su boravili srpski zatvorenici. da su prilikom razmene logora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”. „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i Crne Gore. cenkanje. regiona ili oblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji. ali ih zato po neda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. One su na razne na~ine uz pregovaranje. Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranim dr`avama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. „rojalisti”. Jedno vreme. „{e{eljevci”. razmenjivale „ratne zatvorenike”.M. Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice. „beli orlovi”. Amerike i Australije. U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logora za Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto).33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno. Poznato je da su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini. „vukovarci”. Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu. mnogima je bio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope. Osnovnu ~injenicu da su ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana `eli se zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja. [pegelj ka`e da su u Hrvatsku dolazili. itd. 191 . naneli su mnogobrojna zla srpskom stanovni{tvu. „srpska garda”. Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formirane mnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. Bile su formirane od lokalnog nivoa pa sve do dr`avnih institucija. Neki nau~nici u Bosni i Hercegovini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset {est paravojnih grupa. Gotovo da nije postojalo mesta. „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”. str. paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodili Mu{an Topalovi} Coce. {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebivali{ta. Luka Prazina i drugi. Odlazak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovih brakova. M.000. „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja” koji su do{li. posebno po~etkom rata. Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e. Bili su tu „arkanovci”.000 Bo{njaka. 33 Isto. ~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u 20–40. Koliko je ve} javnosti poznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”. Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260. prevare i drugo. 453.

”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{la Armija BiH. Sarajevo 2001. Isto. godine izdala Naredbu. vojska Mate [abi} [abana. ili bar da su formalno nastojali spre~avanje njihovog delovanja. zastra{ivanje. koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno (su|enje i ubistva vo|a).35 Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”. godine. 217. „Psi rata uvjek na|u svoje mjesto. godine u okviru stranke prava (HSP) nastaje hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje su nosile crnu odoru. Brok. „Medijski rat” izme|u suprotstavljenih strana je tema za posebnu analizu. U Naredbi je naglašeno da zadatak treba „obavezno sprovesti”. Sje}anje vojnika. itd.O.38 Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala se kroz celu drugu polovinu XX veka. minirnje. analiziraju}i 1. 262. Nikiforov još konstatuje da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija na`alost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratu koji se vodio protiv Srba”. Beograd 2000. Ma~i}. Po popisu stanovni{tva iz 1948. znakovlje usta{ko. Zlo~in protiv mira. od 34 35 36 37 38 M. 9. itd. Manje je poznata ~injenica do kojih je do{ao ameri~ki novinar T. Špegelj. Jo{ ka`e da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj. oktobra 1991. kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojska NDH. 382. Nikiforov. str. U Hrvatskoj je bilo takvih grupa „na desetke”. K. Izme|u Kremlja i Republike Srpske. „Satnija Uskok” u Osjeku. u kojoj je pod ta~kom 12.34 Od leta 1991. 192 . pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programeri oslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”. a koji su kraticu svog imena mogli ~itati i kao hrvatske oru`ane snage.). Dr B. str. 341. str. nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i prevesti u T. Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostorima neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvu stanovni{tva. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvatskom sto`eru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratska stranka 26. „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa. „Lisice”.36 Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom ~i{}enju (zlo~ini. Zagreb 2001.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. paljenje. godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanak objavljen na {tetu Srba. ne mo`e se opovr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali.500 novinskih ~lanaka iza{lih tokom 1992. str. plja~ka. „Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice. Isto. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim republikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da su aktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike.

a deo se iseljavao usled raznih pritisaka. Novskoj. Grubi{inom Polju 32. mešovitim brakovima i porodicama.0%. ali i posle njega. Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama.5%.1%. Daruvar. Bjelovaru 8. Gospi}u. Petrinji 44. Gre~i}. Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine (5-10%). Hrvatska etni~ka populacija u Hrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova. Lopušina. ukinute su sve zvani~ne srpske institucije. deo njih se od 1961. Beograd 1994.8%. Belom Manastiru. Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu. i 1981.978. str. godine (nakon ukinute kategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581. str. Anti}. Dubrovniku 6. Donjem Lapcu 97.4%. 173. 5. Na{icama 11. Zagreb 1996.39 Neizvestan politi~ki polo`aj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde su `iveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest je `ivelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u 1971.3%. Do 20% bilo ih je u Osjeku. 193 . Slavonskoj Po`egi 14. Drni{u 21.5%. Bitnu ulogu u formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%).7%. Godine 1981. Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin. Karlovcu 20. etni~kih grupa u formiranju jugoslovena u razmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji. Kostajnici 62%. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven. 55. Orahovcu i Grubi{inom Polju. Podravska Slatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u. Karlovcu.0%. Mas-poka na primer. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju . Srbi . Daruvaru 33. godine iseli 157.530 Srba. 2. Rijeci 10.2%.obespravljeni ili privilegovani.5%. Podravskoj Slatini 35. Isto.8%. 4.4%. pa prema tome i jugoslovena. Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva.4%. nacionalni identitet”. Orahovici 21. Donjem Miholjcu. izme|u 80–90% samo u op{tinama Donji Lapac.9%.8%.4%.502 ili oko 11.9%. Belom Manastiru 25. Udeo pojedinih naroda.9%.40 Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991. Novoj Gradi{ci i Sisku. U Zagrebu ih je `ivelo 5. Gospi}u 31. Gra~acu 82. Svi Srbi sveta.8%. Glini 60. 3.6%. a do 15% u Rijeci.%.Lj. Pakrac.9%.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12. U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg zaklju~ka: 1. Novskoj 21.2%.8%. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37.5%. Benkovcu 57. Novoj Gradi{ki 20. Od pojave Mas-poka. Kutini 7. M. Tri su osnovna razloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”. Titovoj Korenici 75. ne{to vi{e od 10% ukupnog stanovni{tva.3.0%. taj broj je iznosio 531.4%.3%. Glina. dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%. narodnosti.5%. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ 3. Donjem Miholjcu 11. Ogulinu 35. Kninu 88.739 ili oko 15% ukupne populacije. 39 40 41 V.5%.M. srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe. [ibeniku 10. Pakracu 40. Obrovcu 65. Dvoru 85. Na{icama i Slavonskoj Po`egi. gu{en je „srpski kulturni.7 miliona `itelja Hrvatske. Srba je bilo 543. Slunju 29.9%.6%. Dvor.

Kao razlog. u Krajini su izneti razlozi za njeno formiranje. str.37%) (2.811 5.21%) (4. godine. nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog `ivota u iole ravnopravnim odnosima i toleranciji.88%) (1.4% i Zadru 10. godine.047 3.5%.147 1. 9. godine.00%) (32.0%.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.0%.41%) (7.513 10.26%)43 Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba iz Hrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formiranje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990.28%) (26. marta 1991. Splita. Vukovaru 37. navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda. a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en 2001.382 2. Vrginom Mostu 70. Zbornik radova i izveštaja. Srbima nisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode.920 8.41%) (8.42 Nakon etni~kog ~i{}enja.946 625 1. godine na Plitvicama.65%) (3. Vrbovskom 33.73%) (6.1%. Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001.164 2. avgusta 1990.767 1. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba.16%) (20. [ibenika.412 3. Simboli i tehnologija vladanja re`ima u Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dr`avu Hrvatsku. ukupno je u ovoj dr`avi registrovan 201. 194 .5%.83%) (3.513 1.83%) (7. godine.557 730 2.58%) (7.54%.980 8. itd.627 3. Knin 1993. Nakon prvog oru`anog sukoba 31.82%) (5. Brod Benkovac Zadar Beli Manastir Osijek [ibenik Knin Vinkovci Vukovar Split Pula Dubrovnik 18. Vojni}u 90. podaci sa CD-a. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost MUP-u Hrvatske 19.44 42 43 44 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991. Osijeka. Virovitici 15.89%) (4.46%) (3.076 437 1.67%) (5.426 (2. godine.0%. Zagreb Karlovac Vara`din Bjelovar Rijeka Gospi} Po`ega Sl.55%) (0. izbacivani su sa radnih mesta i iz stanova. Vinkovcima 13.631 pripadnik srpskog naroda {to u procentima iznosi 4.

434 11.000 Srba. godine. Jedan mali narod.66 65. koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispred Isusa Krista.954 14. kulture i drugog.585 11. godine iz Hrvatske proterano 270. godine.54 28.92 34. Politika..054 8. To je {izma u {izmi.996 4. rob. decembar 1992.60 45 46 T.35 70.043 3.888 12. zanimanje. Postoji sindrom svetosavskog {ovinizma.854 7. ka`e on. vere.90 40. To je. koja se onda preta~e u velikosrpski imerijalizam.366 37..52 24.378 Srba broj 7.23 75. Korenica Vrginmost Obrovac Kostajnica Glina Benkovac Ukupno 8. I to je zapravo Svetosavska sekta.05% 9.39 16.M.41% 9. koja je te{ka bolest.20 86..60 50. 20.. a zna~i sluga.729 7.572 9.236 42. mali u svakom pogledu `eli da od Beograda napravi ~etvrti Rim. Zadr`avaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske i podnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti br.557 14. SAO KRAJINA Mesto Donji Lapac Vojni} Knin Dvor Gra~ac T.395 1.44 88.36 32.591 8.-553 % 0. Niš 1994.761 4.262 17.92 60.697 1.52 89.555 10. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao: „Srbi su jedini pravoslavni narod. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj krajini nakon njenog progla{enja 21.975 18.851 23.295 8. megalomanije. str. 223.040 33.986 Hrvata % 97.393 16.343 13. decembra 1990. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Pojedini istra`iva~i utvrdili su da je tokom 1991.52 62.88 broj 44 116 3.”46 \odan na ovom skupu uverava da ne zna {ta zna~i re~ „Srbin”.51 80. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”.371 8.. Bogavac.599 11. Nestajanje Srba.45 U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZ javno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti.041 13. 195 . profesija.55% 1.886 1.

235 Hrvata 446 3.441 17 25 731 789 940 904 1. godine.887 6.005 2.960 3.466 2. oktobar 1992.702 1.624 1.654 1.996 2.065 Srbi 1981.388 1.g.079 1.682 1.42547 Bapska Bobota Borovo Br{adin Ilok Lovas Negoslavci Sotin [arengrad Tovarnik Trpinja Vukovar Sredinom 1993.g.465 493 484 136 133 1.751 1.769 5.146 1. 30 33 1.439 551 674 411 27 347 29 Ma|ara 688 865 422 46 626 31 67 289 382 90 834 17 888 ISTO^NA SLAVONIJA Stanovni{tvo 1981. 20.901 1. Kne`evo Lug Popovac Zmajevac Ukupno 1.582 1.146 2.g. str.289 34 1. 1991. 1991.127 1.953 8.g. 1. Manastir Bilje Branjin vrh Darda Grabovac Jagodnjak Karanac K.700 604 190 142 3.352 1.951 1.034 240 Srba 61 3. BARANJA Batina B.g. zapad47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske.532 873 296 432 651 418 125 1.171 33.639 Hrvati 1981.408 1.442 2. 1991.681 1.699 1.036 1. nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajine prema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanovni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba.770 572 190 2.177 14.248 1. godine. U isto~noj Slavoniji.026 2.106 1.578 6.690 44.504 1.g. 149.262 1.881 13.Vinograd.093 1.491 6.482 1.770 1.594 336 372 88 48 661 670 1.676 4.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.775 1.243 2.001 2.708 5.571 1.926 1.698 1.449 10.327 1. 163. 196 . 179.324 1.478 68 56 3.136 51 73 12. 1.760 21.700 6.

pre svega u Republiku Srpsku a onda u SRJ. 4% Hrvati i 1% ostali. avgusta 1995. i da je pre toga ve} pet godina sa njenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta.000.000 vojnika. Na Baniji (3. Tu mislimo na ubistva. stradanje civila i drugo. 25% Hrvata i 2% ostalih.595 stanovnika od ~ega 91% Srba. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nom Sremu i Baranji (2.49 Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja Republike Srpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo do etni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vreme ratovanja 1991–1995. da je dogovoren na relaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevina ustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva. Knin-Beograd 1994.500 km2) od 135. plja~ku. Isto.450 km2) od 87. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda o kojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vremena biti predmet sporenja istori~ara. godine.000 hrvatskih vojnika i policajaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srpski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika. 5% Hrvata i 2% ostalih.306 km2) je imao 51. 7% Hrvata i 2% ostalih. koji je organizovan i uslovljen dr`avnim organima RSK. naro~ito potencirana u Hrvatskoj. 2% Hrvata i 1% ostalih. Po pravilu odlazili su imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak u izbegli{tvu. neke su ~injenice nedvosmislene. 2. U avgustu 1995. govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva.000 stanovnika od ~ega 98% Srba i 2% Hrvata. U severnoj Dalmaciji (3. str.48 Na prostoru cele Republike Srpske Krajine `ivelo je u to vreme 433. 197 . Kordun (2. „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki d`ep”. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada bila dezorganizovana. 73% bilo Srba. a ostali 10%. Pre svega ~injenica da su RSK. napadnuti od strane 200. Bez obzira na sve ove spekulacije i mnoge druge. Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40. dok je Lika (4.M. sociologa i dr. jasno pokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajeva Republike Hrvatske.456 km2) me|u 83.800 stanovnika 95% su bili Srbi. Jedna od teza. razaranja.000 stanovnika 90% su bili Srbi. godina.008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29. da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska vojska u nekoliko navrata. ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni 4.406 stanovnika `ivelo je 97% Srba.389 stanovnika imala 93% Srba. „Maslenica”. Najmanji pocenat Srba bio je u zapadnoj Slavoniji (5. 48 49 Stanje i osnovni pravci o`ivljavanja RSK. pre svega ameri~kih aviona. ^injenica je tako|e.808 km2) od 48. bez politi~ke i vojne elite.

Knin 20. str. Isto.000 Hrvata i 200. Isto. ubojstva.500. Oni ka`u da je u sektorima jug i sjever `ivelo oko 300.51 ^ak i da se zanemari neka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji su na{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji „Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko 200. Na po~etku ratnih sukoba Hrvati su uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2.000 stanovnika od ~ega oko 85. oti{li u tre}e zemlje. dok se vojne `rtve ne pominju. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali.000.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.598.50 Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba.163 incidenta: nasilje.734.430. str.789 Srba. Helsin{ki odbor Hrvatske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila. Beograd 2000. hrvatska vlada utvrdila je avgusta 1995. dok je ostalih bilo oko 15. I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju. 202.46%. Donji Lapac 3. Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002. Od 1996-1999. Beograd 2004.000 stanovnika.000 Srba.000 od kojih je 3. itd. pokazuje da se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9. itd. kad su mnogi promenili izbegli~ki status. 1999. plja~ka. ali i u kancelarijama dr`avnih i lokalnih ~inovnika. Obrovac 4. Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja policije i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora.079. 6.255 potpuno nemo}nih starih osoba. ru{enje. ili 7. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001. paljenje. ili se nisu odazvali registraciji. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. krevetima stradalo 34 civila.53 O „rezultatima” 50 51 52 53 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama. Sistematsko razaranje gradova i sela. zlostavljanje. od crkvenih. dvorištima. str. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srba na vekovna ognji{ta. i uop{te stvaranja ambijenta u kome je `ivot povratnicima nemogu}. 198 . verske i rasne netolerancije. godine u Benkovcu je ostalo 730 Srba. terorizam. Izbegli~ki korpus. Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda to potvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj i ovom slu~aju apsolutno sprovedenoj. sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne.52 Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacionalnosti.964.000.327. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. godine. pretnje na ulici. Gra~ac 4. Hrvatski Helsin{ki odbor ka`e da ih je bilo izme|u 200–180. plja~ka pokretnih dobara i stoke. Potpredsednik iste vlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko 6. 50. Tu je pre rata `ivelo 749 Hrvata i 2. godine da je taj broj 154. a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme registrovano 2.

76. da ovdje nema etni~kog ~i{}enja”. . zapadni istori~ari su izneli podatak da je Krajinu napustilo 120. potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja. Me|utim.56 54 55 56 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. namerno izostavljamo. Isto.. Hrvatska mo`e slobodno tra`iti pomo} od Evropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u `estini etni~kog ~i{}enja”. ~ine nestala lica..000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljeno i minirano. Hrvatska ima mnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine. 167.”55 Opise ubijanja... domovi kulture. Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotip po kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”. paljenja. potpuno su devastirane. donosi ~lanak Roberta Ficka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba u punom jeku. – pa ~ak i da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi. jednu konstataciju reportera smatramo zna~ajnom: „Nitko posle toga ne `eli da objavljuje njihova ratna zlodjela.54 Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana. Mulimani kao „`rtve” a Srbi kao „agresori”. vredni predmeti i crkvene knjige nestale. „Oluja”. Oni jo{ zaklju~uju da je „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalno politi~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”. U ratu 1991–1995.. uni{teni bibliote~ki fondovi.Izgon. Nepostojanje volje kod vlada novonastalih dr`ava da rasvetle ove slu~ajeve produ`ava agoniju obespravljenih. 77. godine. „Meda~ki d`ep” kao i etni~ko ~i{}enje gradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono u Hrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj. inventar uni{ten.000 „djelomi~no po zapovjedi vlastitog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ „Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje 22. str. da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska.. str. sad kad je svetska pa`nja zaokupljena bosanskim paklom. godine. Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002. str. Oplja~kana je sva srpska pokretna imovina. I drugu (konstataciju).. Srpska krajina. hrvatska policija i hrvatski civili. „Bljesak”. 199 . proteranih i „ni~ijih ljudi”. The Independent 4.M. uni{ten celokupni sto~ni fond. sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama. septembra 1995. i ne samo u ovom slu~aju. srpske ku}e su opusto{ene i orobljene.. Ku}e koje nisu minirane. Cetinje 1998. Poseban problem. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. avgust 1995. uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti. bilo ih je na hiljade. uni{ten znatan deo komunalne infrastrukture. strahota.

Isto.61 Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi se i teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a oko podele Bosne i Hercegovine. str. Kova~evi}. Isto..60 Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~ja Hrvatske.Krajina u dogovorenom ratu. Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj. Pojavljuje se u mnogo 57 58 59 60 61 62 Lj. Isto. no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i ~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”. 70. kao i da izbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom. tim II. Sadr`an je u „na~inu nastanka. smatra citirani autor.62 Kad je u pitanju me|unarodni faktor. oni su se „uklonili” da ne padnu u ropstvo. “U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istjerivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. pre svega Evropska zajednica. Beograd 2003. godine. Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migracije”. Kavez .58 Na odluku o iseljenju. Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza” prije kona~nog iseljenja. 200 . Kriminalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu poslu`iti pri argumentovanju da se strah u Srba bio argumentovan. 67. Anti} daje obrazlo`enje o okolnostima u vreme „Oluje” i ka`e da je „usled brzine akcije i ote`ane komunikacije” pojava imala i elemente stihije tako da su iselili i oni kojima to nije bila `elja. Isto. kao srpski odgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju. Posmatra~ka misija EZ.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. svakako je „uticalo i povjesno sje}anje na kolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru. Anti}. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju.59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskih lidera. Detaljnije o tome: D. str. metodama odr`avanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva. 68. Masovno iseljavanje je najavljeno. Srbi su jo{ i govorili o „masovnom” samoubojstvu {to se „mo`e smatrati metaforom za egzodus”. do 22. n.57 Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda. Anti}a je logi~an nastavak procesa na prostoru Republike Krajine. avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu. mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog ~i{}enja bio evidentan. str. Mnogi Srbi su izbegli i zbog mogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela. na osnovu „posmatranja RSK” od 7. povratnikom kome su nanijeli zlo”. Zagreb 1996.d.

etc. These methods resulted in expulsion of hundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of millionmasses of refugees which will encumber political relations between the Balkan states for years to come. Greatest war crimes committed by individuals (Srebrenica. Ono {to je primje}eno kod posmatra~a od Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja” najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba koji su uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”. „Storm”.) were just one of the methods in a complex strategy of ethnic cleansing.63 Summary Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniable fact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995. str. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi. refusing to admit it as their own strategy. 74. The paper shows that ethnic cleansing played a more important role in the war strategy than all other elements or features. 63 Srpska Krajina. It is also a fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connection with „others”. 201 .M. The paper tries to prove this clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts of the former common state territory. avgust.

Pour une histoire a part entiere (1962). Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odr`ao studentima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941. Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopiti svoj `ivot sa istorijom”. godine i u kome je izneo neke od osnovnih postulata „nove istorije”. `ele}i. Iako je „otac” moderne istorijske nauke. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvede stalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijske nauke. ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~no primenjivati na istra`ivanja. Srpska knji`evna zadruga objavila je 2004. Beograd LISJEN FEVR. Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knji`evnoj zadruzi na ustupanju ovog teksta. posmrtno. da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanju o pro{losti. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe. 203 . tvorac dru{tvene istorije. prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svoje shvatanje istorije.ISTORIOGRAFIJA Historiography Dr Dubravka STOJANOVI] Filozofski fakultet. u izvanrednom prevodu Marije D`uni}-Drinjakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}. prihvatanjem metodologija susednih drut{venih nauka. Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956) nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji. {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodolo{kim re{enjima. sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora. on je smatrao da nije potrebno baviti se posebno teorijom. dokazati novim ~itanju ostataka pro{losti. {to strane istoriografije nedovoljno koriste njene rezultate. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire (Pariz 1953) i. Zbog toga su nam ostala samo njegova predavanja. {to slabo komunicira sa svetskom istoriografijom. na taj na~in. „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Jedan od problema srpske istoriografije le`i u tome {to ona ne obra}a dovoljno pa`nje na teoriju. druk~ijim struktuisanjem teksta.

204 . Da je ne volim. Onoj koju poku{avam da unapredim. ne `elim da vam govorim o toj istoriji. I Jednostavno. A ko bi znao ne{to vi{e tih detalja od onog do sebe. Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila duboko usa|ena vokacija istori~ara. Da ne postoje isto tako i dve istorije. Sa onim smislom za humor. poput vam. to je sasvim prirodno. Ne ba{ tako.1 Sre}an sam zbog toga. Onoj koju volim. karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na Ecole Normale. Raspolutiti svoj `ivot. o istoriji? re}i }ete mi. dve godine pomnog pretresanja Priru~nika spoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Bur`oa (Emile Bourgeois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo nameniti zadovoljenju svojih dubokih potreba: to je u`asno kad je poziv koji je ~ovek izabrao intelektualni. veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue). po{to najavljujete }askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”. smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati. ne bih bio istori~ar. Zamoljen da im odr`im tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istoriju. Reklo bi se da baviti se istorijom po njima zna~i saznati. Ali. koliko su mu{karci moje generacije u proseku dali vojni~kom `ivotu) – upisao sam se na Odsek za knji`evnost. priznaje to. ako ne sve detalje. ^inilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijama nude detinjasti ideal malog Anatola. godine u{ao u ovu ku}u. U svakom slu~aju. Nego o onoj drugoj. matematika Generalnih Inspektora. koju on. godine. ne razume dobro. i druga. No ipak mogu da vam ka`em slede}e. i koji je sa~uvao sve do kraja `ivota – jedan nedavno preminuli kolega Collège de France. volji: valjao je za istoriju! Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. stra`na. *** „Volim istoriju. posle godinu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina. Jednostavno.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ali ona nije mogla da izdr`i dve godine viskoke retorike u gimnaziji Louis-le-Grand. ne upoznaju li se pri tom svi samo sa prvom? Smelo pitanje. poverio nam je jednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna. razume se. Anatol Frans (Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istoriju Francuske „sa svim detaljima”. o istoriji. koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijedna te{ko}a ne pla{i. bio je. upravo je prvo {to `elim da 1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941. Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am o onome {to volim. ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misiji gospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. pristupa~na. Kad sam 1899. Ne volim mnogo da me{am razli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem.

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

vam ka`em da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samo zato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica – ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{ta nije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji`evna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu nam neki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i ne razmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijski razlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjoj liniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|e dugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problema Istorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se slu`im ovom uobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i najmanje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) i ja dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mi smo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onih prideva pomo}u kojih se u toku vremena izra`avalo toliko razli~itih stvari, da on, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatili ovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira na koricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jedne nove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom prihvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {to je „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi poslu`ila kao oznaka ~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno, {tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh: ho}u da ka`em – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu. ** Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivnosti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, u okviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je postulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunili doba {to su se smenjivala. Podu`a definicija: ali sumnji~av sam prema odve} kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojim odredbama otklanja mnoge la`ne probleme. Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a ne kao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju (Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasifikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to 205

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbiru rezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su neki nov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pretstavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no, ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da se postignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im se uka`e kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novim `ivotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviru neprestano sebi grade. A kao drugo, ka`em – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije koja se uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju, psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti ~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zanimaju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudipripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja – ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, koji su raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}uju jedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modus vivendi koji se naziva @ivot. Ovako definisanog ~oveka mo`emo, ako nam je tako zgodnije, da uhvatimo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~im povu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade, jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni; istori~ar prou~ava pro{li `ivot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe – na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli `ivot i koji ume da ga posmatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja – a mi se onda mo`emo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju on obavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je da nikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okviru dru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni, koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{eg prou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudske aktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada. ** Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih, ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se u ovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zanimljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u kojima, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim 206

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odr`ao studentima tre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mlade ljude, koje je ~ekao te`ak profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, u nekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nosti da lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~ar koji to ho}e svuda mo`e korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {to je Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, `arom svojih re~i i zra~nom snagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja – upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eo da se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskom pozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istoriji iznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod tim imenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ tra`iti na ispitima do doktorata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar mo`e da izmakne ovoj opasnosti; ako bih mogao da vam podarim ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i. No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama, razmotriti neke od `ivih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji u istra`ivanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ije su o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont? Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije. Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompilacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~no vo|enom” istra`ivanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz „nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovi svakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dve operacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer, postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubaciti u utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti... U to vreme istori~ari su `iveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju „~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji, priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. ^injenica koje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje, ~injenica koje je on sad samo imao da zabele`i. Dovoljno bi bilo da je ma koji od ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikroskopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nije dato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Za samo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethodno dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje – 207

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istra`iva~a, ~ije je delanje samo time i omogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enu hipotezu. ** Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje ne isporu~uje sirove ~injenice. ^injenice kojima bi nekim ~udom bilo podareno nekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {ta drugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u `ivot priziva istori~ar. Znamo da ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no klanjamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba da posegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|u kojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako ~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanu u samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a to je istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono {to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e u kriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji se na njih poziva... Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon {to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke, tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da ka`em da on malko zaostaje i za poslednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti na prvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezuju za ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to. [ta }ete! kad u nekoj od onih knji`urina na ~ije pisanje izgleda ve} godinama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onih po{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {to vrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ili ma{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta, Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa na nekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kad je ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih u na{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on je zna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo li onda i dalje da se pitamo za{to istoriju izla`u poruzi, okre}u glavu od nje, `igo{u je i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, toliki ulo`eni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjem jedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove be`ivotne istorije u kojoj se nesuvislo sla`u re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je 208

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje je sazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e im slede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnuti pokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?” Pa ~udite li se onda onim `estokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelosti mladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj krizi istorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi iz moje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije na Ecole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato {to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato {to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjuje na analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to, kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadr`aja, ve} pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jednostavno kriti~ki metodu. Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji`evna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji`evnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (André Michel), naslednikom plahovitog Kura`oa (Courajod), tog JUpitera gromovnika iz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojim napretkom, ponosna na svoje pobede, uobra`ena zbog svojih materijalnih uspeha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svom hodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovo stvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvuk jednog glasa s one strane groba. Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala i svoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet), Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa (Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija, koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijao Deman`on (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zadovoljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{e okrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj od svake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemu onome {to nije ona sama u naju`em smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {to bi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost prema ovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali od svega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto u na{em duhovnom `ivotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I da bismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji po formi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi 209

izra`avaju ono ~emu treba na}i leka. i to brzo. potpuni nestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom. ~itati istoriju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. sad smo zna~i gubiti vreme..” 210 . bez razlike. razo~aranost.

Mirjana Zori}. njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima. I-II. Milan Nedi}. Minhen 1968. Beograd 1991. Kvislinška uprava 1941-1944.1 U zemlji. naj~e{}e su objavljivali van Jugoslavije. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Zbor i Komunisticka partija Jugoslavije 1935 . Vjenceslav Gliši}. Melburn. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. M. Ilija M.V. Princip. Pavlovi}. Bor. Prof. INIS-Dobra. VINC. Beograd 1995.1941. doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U`i~ka republika. Beograd 1992. INIS. Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 . ''Nikola Paši}''. Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. „General Milan Ð. Dragan Aleksi}. Privatno izdanje. Beograd 2003). ^ikago. Klivlend Ohajo 1958. Nedi} i njegovo doba. Milvoki.Biografija i drugi istorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”. B. SAD 1965.1-2. prevladavali su istori~ari koji su mu posvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskom ratu na tlu Srbije. Quinsland. u: 100 znamenitih Srba. I-II. Za istoriju naših dana. Mladen Stefanovi}. Beograd . Beograd 1979. Karapand`i~. „D. Beograd 1968. Narodna knjiga. Petranovi}. Kontrarevolucija u Srbiji. Kosti}. Zagreb 1976. INIS. Ilinoj 1956 (reprint. Beograd 2002.1945”. Lazo M. Nova iskra. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro1 2 Boško Kosti}. Srbija u završnici rata 1943 . N. Australija 1976. Stanislav Krakov. ''Sloboda''. Beograd 2004. Nedi} . 211 . Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 . Kosti}.1944/1945. @arko Jovanovi}. General Milan Nedi}.GRA\A Sources Dr Mile BJELAJAC Institut za noviju istoriju Srbije. Iskra 1990 Milan Borkovi}.1944. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov. Srpski preporod. Beograd 1993. Beograd NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945 O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}i broj radova. Gradanski rat u Srbiji. Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu.1945. Petar Martinovi} Bajica. Borkovi}. Milan Nedi}. Zbor Dimitrija Ljoti}a 1934 . Milan Ristovi}. Armijski |eneral Milan Nedi}. I-II.2 Mo`e se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa tendencijom da se njegov rad prika`e kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacije i borbe protiv komunizma. vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}''. Knj. Lil 1949. Istina o Milanu Nedi}u. Ljoti}. VINC. M. B. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 .1945. Southport. Beograd 1994) Milutin Propadovi}.

a jo{ vi{e u javnosti. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel). budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima.. u fondu State Department-a. jula. Fond State Department. da su postojali legitimisti i revolucionari. predstavio kao internaciju u koju su ga stavili Nemci sve do dolaska Amerikanaca. juni kao datum hapšenja. britansko poslanstvo Berlin. Dao je informacije o svim svojim saradnicima koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} i ministar dr Nedeljkovi}. a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije doveden je 9. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnosti u kojima je delovao general Nedi}. Nedi}. maja 1945. (Borkovi}.370) 212 . Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihvatio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat. Record Group 84. augusta 1945.II. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|unarodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof. box 52.d. jula. Collins) komandanta 42. kucanih bez proreda. zavr{ava King. knj. FO. n. Riddleberger-u CE (verovatno odelenje Central Europe). Smatramo da su ovi datumi ta~ni. Memorandum generala Milana Nedi}a generalu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. file 800. 1945. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. odelenje Maryland College Park. s.4 Kako saznajemo iz ameri~ke prepiske. isto poslanstvo je iz Berlina dobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana. posebno u Kicbilu. glavno-komanduju}em savezni~kih snaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uz dodatne izvore. Yugoslavia. Dokumenta koja objavljujemo. Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo je da general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija od razaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti.3 Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta.5 Prema zapisniku majora Edmunda L. Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat. jula iste godine. Mesec dana pre ove informacije. godine i nekoliko prate}ih. mogao rasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. verze u nauci. koji je general Nedi} uputio 25. Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. Kinga. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu u Washington-u. a s druge strane da ne bude previ{e eksploatisana od Nema~ke. do sada nisu kori{}ena u istoriografiji. Nedi} je svoj boravak u Austriji. „Izjavio je da nema ~ega da se boji od Amerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”. Dakle ovaj memorandum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO. Nedi} je potom uhap{en 6. 3 4 5 National Archives Washington. godine kao „poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija (Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10. Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopiju Nedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. te propisivalo obaveze okupatora i okupiranog.

kao i spremnost ministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovom radu tokom okupacije. Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslaviji te da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprla Nemcima (on na ~elu 3. Tako je. grupe armija JV). Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dr`ali u internaciji sve dok krajem augusta nije prihvatio polo`aj. obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno 400. srpskih radnika te 20. a posebno na teritoriju NDH.M. pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara. godine. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad. Izra`ava li~nu spremnost. {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srpskog naroda. Upro je prstom u hrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda koja je nastupila po slomu armije na svim stranama. 213 . Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskog naroda od represalija. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu se izra`ava zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika. a ne pred Titovim. po Nedi}u. On u vi{e navrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu. mada su i dalje bili anga`ovani u borbi sa partizanima. januara 1945. siro~adi starih do 14 godina. uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarila Srbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji. koliko je bilo u njegovoj mo}i. poslao dr Nojbaheru (Dr Herman Neubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata. Hrvata i Ma|ara. ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstave savezni~kim sovjetskim jedinicama. Naveo je nedela Ma|ara i Bugara. Uprkos tim te{kim okolnostima. predstavnici demokratija koje su svoje predstavnike slale glavnom {tabu Dra`e Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke. Kada je njegov odnos prema pokretu Dra`e Mihailovi}a u pitanju. a posebno ~injenica da su ih oslobodile ameri~ke snage. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavu odstupanja.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a u Jugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. on u ovom memorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na sve na~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi. i brat mu na ~elu 2.000 dece. U prilogu memoranduma Ajzenhaueru. Zala`e se da Amerika uti~e i kontroli{e izra`avanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}e politi~ka manjina manipulacijom. Istako je ~injenicu da ni jednog trenutka ni njegove.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86. Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srba iz zarobljeni{tva. Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaska sovjetskih snaga i partizana 1944. general Nedi} je prilo`io rezime svog memoranduma koji je 19. ali ta~no i pred me|unarodnim sudom. politi~ka manjina.

Naime. i{la bi mu vi{e u prilog: „Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. Prema napomeni prire|iva~a radio ih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima. pozivanje na njihove susrete u Be~u. godine i do{la do ovog zaklju~ka: 1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum.. kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije. pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade daleko preciznije iznesena i. u Kicbilu. odnos pobedioca prema pobe|enom. i 2. koji iza njih stoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28. Br. u ovom pismu od 2. tj. ni u kom obliku nije tra`ila od srpske Vlade u Srbiji. Vidi tako|e: Ilija M. Shvatanje koje je izlo`eno u Memorandumu od 19. Pri ovome napominjemo da Nema~ka nikada. ako je hteo.. Pavlovi}. a {ta podupire njegove ocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. Str. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka.1/1945. godine. februara tek.” Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanje sada menjamo (. januara 1945. okupatora prema okupiranom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a taj odnos i sada jo{ postoji. 214 . ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihailovi}a preko Sarajeva. pro{log meseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade: Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. objavljena je u Glasu Kanadskih Srba. u kome general i njegove kolege u izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od 19. godinu (priredio Radoje L. Ministru dr Nojbaheru u Be~u. n.d. tj. istori~ari mogu uo~iti {ta je Nedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike. februara 1945. mo`emo se pitati za{to se Nedi} nije odlu~io da i njega prilo`i uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru.)” U nastavku ovog pisma se izra`ava stav prema onima iz srpske emigracije koji su imali druga~ije poglede: „Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi. da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom. postojao izme|u Nema~ke i Srbije. a „protiv zajedni~kog neprijatelja. januara ove godine na svojim sednicama 1.167-173. da se taj odnos. odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli i o~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u. Pov. Nj. to je njihovo privatno 6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}a ministru Nojbaheru od 2. E. pro{log meseca – doista stoje i ostaju na stanovi{tu neposrednog produ`avanja borbe. ma u kom pogledu izmeni. Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sa nema~ke strane. od 19. Gosp. 1990 i 1991 za 1971. ispu{ten je predistorijat memoranduma Nojbaheru. br. U najkra}em. Kne`evi}). januara ove godine samo konstatuje ovu situaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. s.

Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odr`ava sednice i razra|uje svoje planove i taktiku za bli`u budu}nost. Pavlovi}. Tanasije Dini}. skupo}a.M. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”. M. 362-372. I. a Nedi} da bude predsednik tog odbora. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u prostorijama hotela „Imperijal”. a grad je bio izlo`en bombardovanjima. n. godine. To im je bila osnova da tra`e od vlade Rajha da ih kao vladu i priznaju. pa i samog Nedi}a tokom njegovog saslu{anja. Kako se verovatno ne bez ironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}. internircima i biv{im zarobljenicima. Neki ministri su bili mi{ljenja da vlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitet koji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londonom. Privid funkcionisanja ove grupe kao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945.”7 Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz `ivota „srpske vlade” i samog generala Nedi}a istori~ari. izjavama pojedinih li~nosti kao {to su Dragi Jovanovi}. knj. 173-174. izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali u Beogradu. Kontrarevolucija. Prema dosada{njim znanjima. vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 mi{ljenje. U Be~u je vladala beda. su se do sada koristili najvi{e zarobljenom nema~kom gra|om. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~ita svedo~enja savremenika. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacija promeniti. koje srpska nacionalna Vlada. predsednik „vlade nacionalnog spasa” Milan Nedi} i njegovi ministri. Aleksandra Cincar Markovi}a. Ve} od 17. od kojih su neki nastavili da `ive posle 1945. s. kojoj ja stojim na ~elu. oktobra. oni su se zaista „igrali vlade” i tra`ili priznanje od Nemaca. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla dobijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama. ne mo`e prihvatiti. otputovali su po~etkom oktobra 1944.2. M. U grad su se slivale i druge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da prebace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. 4. iz Beograda i preko Srema.8 Za u`e znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sada znalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi u svetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imaju razumevanja. koji je preko Joni}a saznavao {ta se me|u ~lanovima vlade de{ava. vojno-politi~ki savez sa Rajhom. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili „Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”. Borkovi}. pomo} u organizaciji novih trupa. Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. 364-365 215 . godine u emigraciji. posebno u Jugoslaviji.9 7 8 9 Vidi nap.d. Borkovi}. Kontrarevolucija. s. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana.

maja u Kicbil je u{la prethodnica ameri~ke 36. februara 1946. Jedan deo srpskih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{losti bio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskog naroda. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturi Nedi} je odr`avao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni.'' (s. a lakše nekoliko hiljada. teško povredeno 1. 8. a sudbina Nedi}a i ve}ine njegovih saradnika bila je tragi~na. Svoj doprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istra`ivali dublje razloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojne stvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu. Mosburg i Novi Ulm.65) Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. divizije. Ðor|e Stanko- 216 . januara 1946. godine. Na dan nema~ke kapitulacije. Leskovac 1995. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina je uhap{ena jula 1945.260 gra|ana. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezultati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. godine. dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja. a oni su mu pored pisama slali pakete sa hranom. a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi prebacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5. umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio u pokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a. Leskova~ki zbornik. Dra`a Mihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. a privremena egzistencijalna za{tita u civilnoj upravi generala Milana Nedi}a. aprila 1944 poginulo 1. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana u beogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga. Beograd pod bombama. Beograd 1999. Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pitanje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici. Terzi}. i 17. kada je prema slu`benom saop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. Veroljub Trajkovi}. ''Razoreno je oko 600 ku}a.600. kako }e se prema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potra`ivanja }e ispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apel na generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka. godine''.10 Na takvu su`enu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}i komparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944. godine.11 10 11 Mom~ilo Pavlovi}. „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. Ðoko Tripkovi}. ''Jugoslovenska kraljevska vlada. ameri~ka divizija.

b) procenjena gra|evinska cena bila je 1. u ovom izve{taju nisu uklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga. Tako|e. Suma {tete nad li~nim dobrima iskazana je posebno. 27.000. dok. d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939. zbog ratne propagande. po na{em sudu doprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugom svetskom ratu. Korisno je u svakom slu~aju saznati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i. Pridonoff.000 dinara (3. s. „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”.222. avgusta 1945. 815. „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta 1941 .1945 (Istorijski stereotipovi i stvarnost)”. koja su nastala nema~kim i savezni~kim bombardovanjima.000 dinara za kvadrat kao u 1939. Pobjeda. 84. godine. postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanja broj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama. Podgorica 2004. Mirjana M. ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj. od toga {teta na stvarima i li~nom imovinom gra|ana procenjena je na 113.0250. isklju~uju}i mostove i razaranja na `eleznici. a potpisao tada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. National Archives. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je vi}.1944”.M. State Department. Na drugoj strani.000 $). Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1. Dokumente smo pribavili tokom skorašnjeg istra`ivanja u National Archives u Washington-u.000 $. Tako|e.000. Iz analize je vidljivo da je jugoslovenska vlada odredila grupu od 40 in`enjera da u roku od ~etiri dana pregleda razaranja Beograda.12 Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dr`ava u Beogradu i poslati su u Washington. a na stvarima 1. a 80% od predratne cene za potpuno uni{tenje. 12 217 .000 dinara (2. 1-4/2001. za te{ka o{te}enja 50% od iste cene.270. Reg. Tokovi istorije. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske 1943 .992. br. Koristimo priliku da se zahvalimo prof. Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula: a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metara kvadratnih. U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {teta pri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na 220. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kog boravka u toj instituciji. Box 53. Zori}. isti dokumenti upozoravaju nas da su danas u opticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. ode}a i dr). godine od one iz 1944. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo. Washington.150. godini.000$ prema kursu iz 1939). Informaciju je izradio Eric L. ekonomski savetnik.77-86.

000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom I inventara. ISI. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714.831 stan.000 metara tramvajskih pruga. najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisano je direktnoj plja~ci. Milan Koljanin. Dokumenti u prilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira koliko je u {teti koju je pretrpeo prostor. i 7.271 `rtvi. odnosno razli~iti akteri na istom voji{tu. {to je izazvalo jugoslovensku vladu u 13 14 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu. dok je lak{e o{te}en 22. 218 .1944. aprila 1941. Beograd 2002.9 milijardi $.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastale kao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. Dragan Aleksi}. Ista direkcija je tada utvrdila da je vodovodna mre`a bila o{te}ena na 360 mesta. Zemuna i drugih srpskih gradova. Prema izveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. Autor piše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logora (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih (Italijana. Rusa.300. a lak{e 6. Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji je proveravao {tetu na odre|enom uzorku. (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975. Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 .880 lak{e o{te}enih stanova. 9. dobra i ljudi imao udela rat uop{te.192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938).000 $. U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nim posledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda. Kod nema~kog dela. 16 od 87 autobusa. razlikuju se od podataka koje je samo za nema~ko bombardovanje 6. te`e o{te}eno 1. O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve} pisano.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inventar i stoku.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1. a 289. 1. pripadnika NOV). Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9. Beograd 1975. U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autor izve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istra`ivanja u sedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje je podneo tim od 40 in`enjera. Beograd 1992.000 od ukupno 80. ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme u svakom gradu posebno.888. 22-23 Nikola @ivkovi}.100.615 zgrada. a ukupno utvr|ena ratna šteta 46.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci pominju jo{ 600 poru{enih objekata. 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana. s. INIS.000.5 mld nema~ka. dala Tehni~ka direkcija op{tine grada.145 milijardi ameri~kih dolara. Od toga 35. Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. o{te}eno 76 tramvaja od 104. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2. Razoreno 60. a nema~ke procene o 4.85 italijanska i 1.

u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo je stavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombardovanja poginulo oko 20.15 Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Normandiji 6. 15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova. aprila nad Beogradom: „Izvr{eni napadi 16. juna 1944. aprila na Beograd (Sava.000 gra|ana. stigao je odgovor. i 17. deo izve{taja ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. vojnog izaslanika u Washington-u. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Londonu da ulo`i hitne proteste i zatra`i da se takav tim akcije obustavi. Larrabe vladi. povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika.M. da va`nost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem” U prilogu ove poruke vlada je dobila. sem ciljeva. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. 219 . godine. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvim danima otvaranja drugog fronta. da su {tete. Na protest potpukovnika @ivana Kne`evi}a. Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`an vojni cilj. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvi|anja. da fotografska interpretacija rezultata bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. koji je preneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. navodi Terzi}. sa obja{njenjem: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. i 17. znatne i da nisu bile `eljene”.

** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyed buildings could be salvaged. which does not include the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latter part of 1944 and personal property. (Voluntary) Enclosure: As stated. Economic Analyst. * Not including demage done to bridges and railway installations.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). August 27. and the American bombings of 1944. and 43.000 (about $1. each having an average of 100 square meters of space. calculating the degree of damage at 20 percent of total 1939 value for slight damage. 1941.000. Eric L.270. Yugoslavia.150.000.000 dinars (about $2. 1945.050.000 dinars ($3.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. The major share of personal property loss is said to have been caused by military pilfering.000 at the 1939 rate) 30.000 dinars (about $780.000 dinars per meter in 1939. Charge d' Affaires a. according to the survey. and 80 percent of such value for complete demolition** and separating damage into that caused by the German bombings of 1941.000) of such loss having been attributed to the American bombing. Pridonoff) The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers to conduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the several bombings of the city by enemy and Allied aircraft since April. clothing and other personal effects) amounted to 113. CONFIDENTIAL BOMB DAMAGE IN BELGRADE (Prepared by Eric L. The formulae of appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numerical unit.000 at the rate of 55.i. DOKUMENTA No.000. Pridonoff. 50 percent of such value for heavy damage. Approved: Harold Shantz.000. The aggregate material loss from both the German and American bombings. (b) estimating construction cost a 1.000. 1). The breakdown of the estimated damage to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No. 14 American Embassy.000) to the German.992. Belgrade. The loss of personal property (furniture. 220 . amounted to 220.

.000 21...000 221 .000 dinars .720.942.000 German bombing 89 8.39.00 Total housing damage by American bombing...... SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE.000 Germanb boming 820 82.....400.600.......800. 14 dated August 27.......500..150..500 18.000 Total housing damage by German bombing........ American Embassy....500 16....400.000 Total bombing damage.900 4.000 dinars ........ 1 to Report No.$1.000 dinars ...222.500...$1..000 German bombing 235 23. Yugoslavia..M..000 16.000 Complete destruction 80% value loss American bombing 205 20.... Belgrade.000 Heavy damage 50% value loss American bombing 590 59..00 29.450.080 flats damaged Total square meterdamage Loss in dinars* 108. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 TABELA Enclosure No.650..67. 1941–1944 Slight damage 20% value loss American bombing Number of 1... 1945...107...

Report No. Yugoslavia. ELP.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report. bb 222 . of the bombing damage in Belgrade. These sport checks on 12 properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closely with those of the 40 engineers charged with making the overall damage estimates. Emil Kekich. Hectograph to Department. the author. had conducted sample appraisals. 14 Belgrade. Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analyses. at the suggestion of Mr.

Sir: I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the preliminary interrogation of Milan Nedic. august 18. Belgrade. D. 1945. Respectfully yours. Washington. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Berlin. CONFIDENTIAL No. former Chief of Staff of the Yugoslav Army and Minister of War. File No. who later became the Prime Minister of the German controlled regime in Serbia.02A RM:co 223 . 794 SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION REPORT ON MILAN NEDIC The Honorable The Secretary of State. Robert Murphy Enclosure: Preliminary Interrogation Report of July 10. In ozalid to Department Copy for Mr. 1945 on Milan Nedic. Riddle Berger. Copy for American Embassy. 820. CE. James W.C.M.

He was placed under house arrest in Belgrade by the Germans. From Wien the Germans sent him to Kitzbuhl. a position he relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. the communists. Josif Kostitch. and Dr `. They are: Djura Dokitch. was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. Nedeljkovitch. After that he became Chief of the General Staff.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. With German consent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito. He was left to govern only a slice of Serbia. Berlin. from Ambassador Murphy. at the same time protecting the Serb people from German designs. then rose to the rank of General of the Armies and deled that position until 1935. as well as German threats effectively. August 15. he fled to Austria in October 1944. 224 . Minister of Communication. In a memorandum. Italy. stayed there for three months at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. M. Minister of Kuzmanovitch. 1945. he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. the rest being divided among Germany and her satellites. Jochsbergstrasse 40: Bogoljub Kujudjitch. Milan AIC 1588 (Political) Date: 10 July 1945 PERSONAL DATA: Nedic was born in Belgrade. 794. His offer. Minister of Public Travel. to despatch no. The Russian advance into Serbia becoming imminent. He states he entered a silent coalition with Gen. however. Yugoslavia. The following members of Nedic's government are still at Kitzbuhl. He was pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group South with which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. Minister of Finance. dated 9 January 1945. During his internment there were persistent proposals on the part of the Germans to form a new Serb government. Nedic believes two other members of his cabinet can be found in Venice. fought against Germany during World War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met the Russian. Minister of Justice. From 1918 to 1933 he was a corps commander. Austria where he remained interned until the arrival of the Americans. HEADQUARTERS COPY THIRD UNITED STATES ARMY INTELLIGENCE CENTER Interrogation Section APO 403 PRELIMINARY INTERROGATION REPORT PRISONER: NEDIC. and the Bolshevists.

He states he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position will be understood. KNOWLEDGE BRIEF: Augmented by accompanying files. He is well-acquainted with Balkan affairs. KING Major. King /t/ EDMUN L. SHAEF Index Card. COMMENTS AND RECOMMENDATIONS: Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was necessary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitated civil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ADMINISTRATIVE DATE: Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl. Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945. Infantry Commanding 225 . /s/ Edmund L. Nedic could ahead light on his collaboration with Germany.M.

Robert Murphy Enclosure: Communication described above. Sir: I have the honor to transmit for the information and records of the Department. In triplicate to the Department Copy for CE .C. Washington. NEDITCH The Honorable The Secretary of State. BELGRADE SECRET July 14. 800 GFR/dn 226 . Riddle Berger Copy sent to: American Embassy. D. 633 SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWER BY MILAN D. COPY FOR AMERICAN EMBASSY.Mr. Belgrade File No. Respectfully yours. No action has been taken on this communication at this Headquarters. 1945 SECRET No. Neditch in justification of Serb policy since the German attack on Yugoslavia in the spring of 1941. I have provided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the Supreme Allied Commander by General Milan D.

The Serbs nationalists – political emigrants. If this fight did not give better results the reason for that is the treachery of the Croats. The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two commanders of armies who commanded in april 1941. which from military point of view was a real suicide. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 MEMORANDUM To H. but also of the mixed serbo-croat unities.S. Surrounded from all parts. Yugoslavia succombed hobnorably in this unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with her Allies but that she rendered them also in this moment important services by her sacrifice. Colloins Commander to the 42d Division of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmitted to H. in this difficult and fatal days. It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of the Allies under extremely difficult political and military conditions. She has done that with the knowledge that nobody could help her because the whole Europe was already oppressed by Germany and allies. italian. 227 . Excellency General Harry T. who facilitated to the Germans to penetrate so quickly into Zagreb. They express their admiration for the people and for the army of the United States of America. which. bulgarian. which have such a great part in this victory.M. on a front of two thousand miles by the ennemy armies. wish first of all to express their great joy for the victory of the Allis. This admiration is so much the greater because the really democratic conscience and the high conception of the right and justice of the American nation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans and the continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nation has given for the difference of the own liberty and her territory. From there the Croats announced the fall of Yugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they caused the dislocation on the not not only of the croat unities. We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as to get liberated by the American troops because the U. and hungarian. of America had the most comprehension for our so difficult and delicate situation during the four years of ennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sending military missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch. german. Commander of the American Forces in Europe. Excellency. two third of the yougoslav forces. who are now far from their country in Kitzbuhel. Yugoslavia did not hesitate to enter in this conflict. as they are deeply persuaded will also bring the deliverance to the whole Serbian people.

R. Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Sava and the Danube and they began to exterminate them by different methods. First of all. Victims of this coordination were exvlusively the nationalists elements and especially the Serbs. Although this different occupators knew very well that the serbian people was all but communists. The independent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north territory and on the west of Sava and Drina. regulating in this way their ancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. or drawing out their eyes. for instance massacrating small detachments of german soldiers. The first three months of the ennemy occupation passed away with the organised occupation of the conquered land. this action of the home communists. In this way a great number of men run away into the woods and the mountains. With 228 .S. Germany kept for herself the central part of the Serbian people. cutting them their noses. The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and the division of the serbian people in five deals and every part was given to each of the german allies. The communists of the country were in good relations and faithful collaborators with the authorities of occupation. exasperate and mortal ennemies of the serbian nation. Their infernal plan. the communists of the country have immediatly changed their attitude. Kosovo. Hercegovina and Dalmatia. The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbian nation.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ears. The principle actors of this tragedy are the Germans and their allies. one third depopulated and to one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized. especially the german ones. Their aim was to provoke from german side the most hard reprisals according to their principle: "hundred Serbs for one German". among whom were many foreign elemants. all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as communists by the occupators. directed in first place against the serbian nationalists and the serbian people. suited very well to the occupators to begin a general extermination of the Serbs.S. Germany at this time was in friendly relations with U. Serbia (Shumadia) with about four millions inhabitants. who were improsoned and confined in the concentration camps. especially the Croats and the communists. was to provoks incidents in an extremely hard and savage from. They resolved the serbian problem by the following principle: one third of the Serbs killed.000 Serbs in Montenegro. From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. There they fell in the hands of communist organisations. Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Morava and of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750. However when the war broke out between Germany and the Soviets. who educated and prepared them to be employed for the propagation of the communism in Yugoslavia. the 22nd of june 1941.

Hungarian and Bulgarian. were entirely destroyed by fire. completely powerless to help the serbian people. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2.500 Serbs.M. Alexander Belitch who recently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom of Yugoslavia. the Matchiva. The german principle hundred for one began to devastate the country. The situation for the Serbian people became still more critical because of the new German plan. whom the Germans designed immediatly after the occupation. General Milan Neditch because of his military position and his non political attitude refused to accept his mission and proposed to find an other person more adapt to inspire more confidence to the occupators. The representatives of all the political national parties. among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium who were taken out of the forms to the place of execution. Under this conditions the situation of the serbian people became catastrophic. were the only hope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission. commander of the army in the south against the Germans during the war. The mission of such a government was extemely difficult and asked personal sacrifices. as well as representatives of the cultural and economical corporation and the representatives of other non political organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch to accept in this extremely difficult moment the formation of a government. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared in few hours. while the town of Gornji Milanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia. on one side from the Germans and on the other side from the communists. Such a person could not be found and the situation in the country became very dey more difficult. out of all political parties. his national attitude and his induscutable authority in the army and in the large classes of the serbian people. Kraljevo and other localities. with the aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the communists as well as reprisals of the occupators. who was made prisoner and confined in Belgrade. His position. A similar fate had also the population of Krushevac. 229 . Spontaneously the eyes of all were directed towards the General Milan Neditch. which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) in three parts and to give them to the Croats. At the same time the communist gangs continued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists. The national Committee of Commissaires. it must be mentioned that a special appeal was addressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy of Sciences and the rector of the University in Belgrade Dr. To mark the situation in which was the serbian people at this time. presented his demission and in and in agreement with all the national political serba parties proposed the formation of a national government with a greater authority and whos only aim should be the protection and the deliveranca of the serbian people.

especially under the Croat. neither from the Croats nor from Germans. but secrete supported by the Serbian government. ammunition. but much greater was the danger which menaced Serbia from her neighbors. the danger of the communists was in great measure removed from Serbia.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. which protected the Serbian people from the communists and the occupators. From there whole communist armies well organ230 . concentrating their forces especially in the independent Croat State. withdrew from the frontiers of Shumadia. well known and good nationalists. clothing. because they were all brave. Bulgarian and their occupators. Under this conditions a group of well known political men declared themselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the German authorities to from a government of public under the presidency of General Milan Neditch. added to the action of execution by the occupator in Serbia. thrown out from Serbia. the situation in Serbia was less critical then in the other Serbian regions. for the country was in extremely heavy conditions. The only and principle aim of this presidency of General Milan Neditch. The communists. Hungarian. helping at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly and indirectly because from one side the authorities of the government did not prevent really the development of the organisation and from the other vent really the development of the organisation and from the other side the government gave them arms. There happened awful massacres and incredible ferocities which. Draja Mihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains. where they were not really pursued and combated. Simultaneously with this action of the Serbian government.000 children from two to fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult. By these two simultaneous action of the government and of Draza Mihailovitch. among them 86. Such a government was formed and the whole Serbian people answered to his appeal. Bulgarian and Albanian occupation.000 men. because they wanted to use them for their political aims. That is why a great number of Serbs from the other regions – more than 400. food etc. However this state of things caused much worsen situation in the other Serbian regions. caused to the Serbian people the loss of more than one million lives. independent from the occupator. In spite of all these difficulties. especially from Croatia. The only and principle aim of this government was to neutralize the communism and at the same time to protect the Serbian people from them and from the German. was formed and gradually developed the movement of Draja Mihailovitch. thanks to the efforts of the Serbian Government of Public Safety. But Serbia received and helped all her fellow countryman. while the Serbian government directed and protected the Serbian people.

by tolerating the development of the communism in the Balkans that they could impressionate their enemies. the high competed German factors determined political attitude. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ized and recruited voluntary and by force among the local elements. The Serbian government was opposed resolutely to this. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. It was clear that such a fight would be directed against the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. loosing more than a million Serbs. When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia. At the beginning of October 1944. the Allies. The same government should also give a declaration that Serbia will be on the side of the German Reich in the fight against the common enemy. entered into Belgrade and imposed his power in the whole Yugoslavia.M. But these communist actions were not seriously neither from the Croats nor from the Germans. 231 . The danger of this attacks was so much the greater because in the Croatian State was formed a small communist state with an army under the command of marshal Josip Broz – Tito. and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at least out of the Serbian territory and Yugoslavia. always faithful to the principle of solidarity with the Allies. it seems. For thanks to this the Croats could continue to exterminate the Serbs. did not even think to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fight against Tito. 1 of the 19th January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. and the Germans thought. During the first three months. Like hat finished the civil war in Serbia and an unimportant minority of communists under the command of Tito and with help of the Soviet troops became ruler of Serbia. the majority of the members of the Serbian government took refuge in Vienna. the Serbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with their troops. which. from where they were send and practically interned in Kitzbuhel in Tyrol. That was the general situation till the appearance of the Soviets in the Balkans at the beginning of autumn 1944. and in his Memorandum Nr. sometimes attacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dispersed communist organisation. Side by side with the armed detachments of the Serbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menaced frontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbian people. and cause a collision between them. addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian people. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by the enemies.

e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees. Gorizia and Udine. But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with the attitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginning of may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Allied troops in the region of Trieste. Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr. whom the Germans in great majority have collected by force in Serbia and brought in Germany. From the beginning of the war 1941. who as nationalists had to abandon their homes and seek abroad a refuge against he communist terror. loosing more than a Million Serbs. from Serbia na from the other serbian regions.both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in 232 . officers and soldiers. The Serbian government was opposed resolutely to this.000 serbian workers. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. Nikolai. With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr. ---------The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslavia is under a terror regime of a communist minority. and in his Memorandum No. who were liberated by the Allies during the last weeks.000 serbian war prisoners. b) A great number of Serbs confined by the Germans. which. 1 of the 19th of January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbian nationalists consisting of about 20. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation by the enemies. On account of this attitude of the Serbian government the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. c) More than 75. not even against the russian troops when they p{enetrated into Serbia. we are persuaded that the Serbian people in an enormous majority will vote against the also in the future about the destiny of our people In Germany are to-day: a) about 136.000 men. On account of this attitude of the Serbian government the German rulers refused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serb armed detachments. but never against the Allies. The Germans were afraid that this attitude of the Serbian government could be an obstacle to the German plan to employ the Serbian troops for their own interests. who have fought against the communists of the country.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. If a really free plebiscite could be guaranteed.

have ruled. as well as the serbian nationalists. Yours very respectfully. former chief of the General Staff and former Minister of War of the Kingdom of Yugoslavia. but who never did anything against the Allied interests. where they could wait the development of the events and the definite arrangements of the political situation in their own country. They ask also that all the armed serbian national detachments and all the serbian refugees should be brought together and placed out of Germany. as well as vis-a-vis of the communists. as it can be seen in their Memorandum Nr. and not by a tribunal of Tito. so to say. Klagenfurt and Kitzbuhel. here in kitzbuhel are some members of the former serbian government who.M. as well as in Europe. for the defence and the protection of the serbian people vis-a-vis of the occupator and his allies. They all declare that they do not fear at all the responsability which results from their work and they express the desire that this responsability should be exactly examinated. and the six last months they were interned in the concentration camp of Dahau and after that confined in Vienna. Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. should not be send back. (signed MILAN D. former Prime Minister of the serbian government. but only by the international tribunal. NEDITCH) General of the yugoslav forces. but on a territory under the control and occupation of the American forces. 1 of the 19th of january 1945. all confined Serbians and who do not dars to go back to their countrz as long as the communist regime lasts. Finally. They. in Serbia during the ennemy occupation. 1 of the 19th of january 1945. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 a prison in Serbia. that all serbian war prisoners. ask the great American Allz. The 25 th of may 1945 Kitzbuhel 233 . We praticularly pray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered to Tito.

1 of the 19th of january 1945. represantative of the Ministry of Foreign Affairs. consisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch. This collaboration shal be enabled by the german help. frankly and sincerely by words. in a way that at a certain and suitable moment. My declaration about the situation in which are now rhe serbian government and the serbial people. c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees. 234 . and as such we are ready to collaborate with the German Reich. and my declaration about the possibility of a further coordination of the sarbian government with the Great German Reich. Dr. Neubacher. These troops should be employed anly for the fight against the communists and for the liberation of the serbian territory and that at the right moment for both. They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany. f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisoners in Germany. the German and the serbian government.E. the Serbs were and are fighters against the communism. and now I repeat it in writing: THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich. A summary of the Memorandum Nr. e) We. that means by loans on the serbian demands. I have presented clearly. THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE: 1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to the interests of the serbian people. It is impossible to from another government under the circumstances oif to-day. Because we have not the consent of the serbian people and we are persuaded that the people would never give it. but that our existence in Germany should be afforded by the middles of our land. Ljotitch and the Neditch adherents. d) We ask to regulate our financial question in order not to be considered as german merceneries. b) The German Reich must help us to create the serbian army. the whole serbian people could participate. send by the General Neditch to H. because they supported the policy of the serbian government in his collaboration with Germany.

235 .M. to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions. If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfounded. the decisive and irreconcilable adversary of the communism. which have the same point of view. 4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange all our affairs. to accomplich a secret organisation. In this sens the serbian people agrees with all the other peoples. which could be set in action by our order. at a suitable time. who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people. Its position under the communist terrorregime of to-day is very hard. to its traditions and to its glorious passed. remains also in the present situation. 3) We cannot give now any political declarations which would be in contrast with our above-mentioned policy. without changing its terms towards the other nations. – terms. I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to find another solution. This new government could be formed on the foundation and on the programme of the following declaration: "The serbian people. Upon our people weigh its most illfamed ennemies and executioners: the Soviets. the Croats and the Bulgarian. which have origin in the position of Yugoslavia in the present great international collision. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 2) We cannot and dare not incite now the serbian people. a new serbian government could be formed. faithful to its strong high developed national spirit. When all these references and conditions will be clarifyed.

Velika unapre|enja 1923. rezultata zama{nog istra`iva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitete jedne institucije. Plod takve upornosti je. izme|u ostalog. Iako su ubrzo penzionisani. 362 Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je. po novom zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima. imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije. Bjelajac. on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i stranih arhiva. str. Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i leksikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanoj generaciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima. Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspolo`ivi. Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom u istoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samo dvojica Hrvata i Slovenaca. 237 . knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskog dru{tva u nastajanju”. prema njegovim re~ima. o. Predvi|eni broj generala se kretao od 150 do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”). Pored nepreglednog istra`iva~kog rada. a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a. o. ali i u javnosti zbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. trebalo je dosta entuzijazma da se stvar privede kraju. a kamoli pojedinca. ~esto oskudni fond informacija. Sastoji se iz uvodne studije (str. Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti – od listanja vojne periodike i {tampe. a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hegemonije”. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. do{lo do afirmacije „crnorukaca”. Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve ~etiri godine jugoslovenske dr`ave kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en. 540 kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga. nastala kao odgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom trajanja jugoslovenske dr`ave. koga je parlament optu`io da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene. 117-315). Trifunovi}a. svojevrsne sume Bjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. a u zajedni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. i 1925. Beograd 2004. do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {ali nazivao „terenskim istra`ivanjem”.PRIKAZI I KRITIKE Reviews and Critiques Mile S. INIS-DOBRA d. naro~ito kada se ima u vidu da dostupni podaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebi postavio. uzgred. a pored svoje enciklopedijske funkcije. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije le`i u sudbini biv{ih austrougarskih oficira koji su. godine dosegao ~etvrtinu svih jugoslovenskih. kontakata sa kolegama koji bi mogli biti od pomo}i. Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani. 13-113). pa je u vreme mandata D. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941.

U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljev manir da se slu`i „nagorelim” ljudima. Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra i prikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala. uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio `rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuske dobija pravi kontekst i logiku. iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcije vojnog bud`eta. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i brat Milana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoru`anja. V. ali da. Pored mre`e vidljivih i oficijelnih odnosa. dr`e}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je za prvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj na kralja u kadrovskim pitanjima. dvorske intrige i glasine o kne`evoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromitovale su jo{ neke generale. opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be i javne klevete. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihove sudbine 1918. Had`i}). Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj bio preveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reorganizaciju `elezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”. osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza 238 . koje je iznenadilo doma}u i svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandanata. podneo ostavku kao `rtva korumpiranosti svojih zetova. diktaturu (P. @ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mre`u rodbinskih veza ukazuju}i na potencijalno va`ne detalje. zbog ~ega su takve penzije bile nesrazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. Bjelajac raspravlja i o motivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanica za vojsku. bio prinu|en da vrati generala @ivkovi}a. Me|utim. za {ta je optu`ivao ministra finansija. Naime. pristalicu sporazumnog re{avanja srpskohrvatskog pitanja. M. kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svim vladama (S. ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedne klike”. Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” koji su va`ili za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. s obzirom na to da je on. Veljkovi}). O velikom penzionisanju 1929. ina~e Hrvata. Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga je dr`ao za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu. Pe{i}) i beskompromisnim stavovima prema korupciji (D. Nedi} je jo{ po~etkom 1940. O Beloj ruci Bjelajac pi{e kao o „neformalnoj kamarili” sa P. {to mu je zamerano i u francuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio. Prema mi{ljenju Bjelajca. kada su uglavnom pomilovani i penzionisani.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. penzionisana ~etvrtina generaliteta. Trifunovi}). Nenadovi}. dovela je na ~elo vojske modernizatorski nastrojenog Lj. Mari}a koji je ve} 1938. a brutalnost postupka je mnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. Svode}i bilans ovog fenomena na podatak da je do kraja 1929. uvideo da je Francuska nemo}na da pomogne Jugoslaviji. sa prepoznatljivim tragovima do aprilske katastrofe 1941. Milosavljevi}). U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skicira ustanove vojnog pravosu|a. sve do njihovog izjedna~avanja uo~i Drugog svetskog rata. Bjelajac ukazuje na kontekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvale Milosavljevi}ev rad. Dimitrijevi}. bez stvarnog autoriteta. masovno penzionisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje. Bjelajac pi{e i o delovanju „neformalnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903.

PRIKAZI I KRITIKE moral vojske. Me|utim. izuzev sporadi~nih incidenata (npr. Prevremeno penzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita. Trifunovi}a zbog Ili}evih antihrvatskih stavova). Autor tvrdi da. Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje su me|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde. opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generala Mitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisao Radi}a. {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na ~elo vojske. zbog ~ega je njegova smena s pravom do`ivljena kao politi~ka sankcija. Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuo saradnji sa SSSR-om. odvajanja „manjinaca”. Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskom pitanju i atmosferu u Zagrebu. Autor ka`e da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla i Cvetkovi}eve vlade. itd. prikazana je kao o~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta. Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnog vrha. Sredinom aprila 1941. nepopustljive struje. ali i oficire drugih narodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. Sa druge strane. Autor registruje logore i rekonstrui{e raspored zarobljenih generala. Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u rat svesni negativnog ishoda. Simovi} pristao da bude vo|a iz senke. 239 . Mirkovi}. ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicima koji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. I pored visokog procenta potpisnika. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog ministra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati tra`ili D. u Savskoj i Primorskoj banovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D. u samom logoru je do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udru`enja. od 1929–35. jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala u NDH i progla{avala ih dezerterima. Dra{ki} izveo vojsku na ulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola). dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. Trifunovi}a koga je Davidovi} optu`io za propast pregovora sa Radi}em. umrle i privremeno otpu{tene. kada je P. Slikaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}a da je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnosti generala. nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre. usled ~ega je ra`alovano oko 20 generala i admirala. dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora sklapanja pakta sa SSSR-om. Stvoreno je novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evom re`imu. Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. a protiv komunisti~ke akcije. dok je Nedi} zastupao sporazum sa Hrvatima. ali i politi~ke podele u zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}. oko 95% zarobljenih generala potpisalo „nirnber{ku izjavu”. Vlasti novouspostavljene NDH su po inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli. nije li to bila posledica stavova o hrvatskom pitanju. a B. Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala. Uva`avaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna komanda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak. parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo postajali omiljeni u Hrvatskoj. @ivkovi}). sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao postoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. stanje improvizacije nije dugo trajalo. Mirkovi}a u kome je D. Me|utim. Ili}. ni posle okupacije.

koja ~ini drugi deo monografije. Op{ti je utisak da Bjelajac ne be`i od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici. Mr Vladan JOVANOVI] Mom~ilo Isi}. hrvatsko pitanje. Aprilski rat). Dr M. Takvu mogu}nost su mu pru`ili kori{}enje personalnih kartona. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je u pitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovoljava najvi{e leksikografske standarde. propisa i zakonskih re{enja. mart. U svakoj biografiji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja `ivota. Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji. ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide u susret i polemi~ki ih raspli}e. diplomatskih i trgova~kih porodica. Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra`iva~i istorije Srbije u XX veku. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije. Dr Mom~ilo Isi} je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za trajanje Kraljevine SHS/Jugoslavije. Bogata oprema knjige je adekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|u kojima dominiraju spiskovi generala i admirala. a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije postojala kao zasebna teritorijalno ome|ana dr`ava. nekada{nji 240 . Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada podjednako tretirala generale koji su pri{li NDH. prevashodno iz ministarskih. a potom. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „neformalnog plemstva”. „vojna diktatura”. ako se izuzmu istra`ivanja na lokalnom nivou. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi. dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e. te intervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. rasporedi i vojne formacije u razli~itim politi~kim situacijama i sl. ~inovni~kih. Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om. istra`ivanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopnene vojske u Parizu. sa naznakama o napredovanju u slu`bi. {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvatiti istra`ivanjem. Posebno je upe~atljiv primer generala A. pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karakter vojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. Podaci o socijalnom poreklu govore da je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”. bila je godinama zapostavljena. u Beogradu su `iveli mahom u stanovima. Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbiji s kraja {kolske 1939/40. na primer. dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|anskih slojeva. generalskih dosijea. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fonda Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je raspolagao. tj. kao i one koji su se priklonili Nedi}u. kartoteka generala koji su ostali u emigraciji. prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja. I-II. odlikovanjima i sl. godine. Iako su imali plate u rangu ministara. a re|e u porodi~nim ku}ama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile. 27. ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. INIS Beograd 2005. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bjelajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva koje je. porodi~nim prilikama.

ali to jo{ uvek nije bilo dovoljno. nastalim zbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dr`avi i te{kih ekonomskih prilika. Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova i zimi usled vremenskih uslova. od svih {kolskih zgrada u Severnoj Srbiji ~ak 38. {kolske 1922/23. a u Staroj Srbiji ~ak 87. kako konstatuje autor. U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svetskog rata. U nekim krajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole.17% imalo je samo po jednu. od name{taja. pa su mnoga deca.34% samo po dve u~ionice. bili su podlo`ni bolestima usled `ivota i {kolovanja u neodgovaraju}im higijenskim uslovima i sl. Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razloga. ode}i. {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2. usled boljih op{tih uslova rada. U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu na okruge i srezove. godine. to su bila `enska deca. oskudevali su u odgovaraju}oj obu}i.) i Staru Srbiju (oblast Kosova i Ra{ke). Formiranje tog sistema bilo je.78% dece. a 41. godine. Ne{to bolja slika bila je u Beogradu. Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mre`e u Srbiji i njenim malim kapacitetima. nedostatka radne snage na selu. po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu. koristio srezove kao administrativno-teritorijalne jedinice.13 u~ionica. u severnoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66. posebno `enske. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. prete`no seoska deca. ispisivana tokom {kolovanja. Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbije uve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919. dr Mom~ilo Isi} nas upoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. ishrani. prema nalazima autora. od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja. Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS). ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti za`ivela.PRIKAZI I KRITIKE deo tzv. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }e se ona stvarno {kolovati. do nastavnih sredstava. Oskudevale su u svim najosnovnijim potrebama. siroma{tva. u~ila i knjiga. posebno me|u selja{tvom. naro~ito `enska. Autor nam nam po~etku pru`a iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog {kolstva.4%. poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolski sistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastav Kraljevine SHS. Na primer. ote`ano izra`enim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva. U najve}em procentu tokom celog razdoblja. Ispisivani su zbog prestarelosti. nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdra`avanja na banovinske uprave. gubicima u nastavnom kadru. Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nose naslove: Materijalna osnova. U~enici osnovnih {kola. Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. na primer 1922/23. da bi posle 1929. [kolske 1939/40. Uvo|enjem Zakona o narodnim {kolama iz 1929. pove}an je upis dece u {kole. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebom saniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kolskog sistema zajedni~ke dr`ave. 241 . [kolske zgrade ~esto nisu uop{te odgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole. zbog bolesti. velike udaljenosti {kole od ku}e i drugih razloga. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem nastave i uslovima u kojima su u~enici radili. M. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna pojava u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata.

Beograd je u tom periodu godi{nje primao 23. Osnovni problemi beogradske privrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (sna`an mehani~ki prira{taj). Poljoprivreda Beograda. infrastrukturnoj. Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog {ireg vremenskog i prostornog odredi{ta. kao posledica toga. Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji. u osnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91.33% a u Staroj Srbiji 93. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e u najnepovoljnijem tipu urbanizacije. INIS. a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika. Dr Radmila RADI] Slobodan Selini}. prosvetnoj. strukturalnih problema u privredi i. a smanjivao se procenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. pru`ene su u jednom magistralnom vidu sve osnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtama dao jasnu sliku `ivota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. komunalnoj.73%.000 novih stanovnika. zdravstvenoj. indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature. Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~avanju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata. Na jednom {iroko utemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugoslovenskoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka. Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostataka ipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918. Prvi deo knjige. Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana. Svoje izlaganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini 242 . nedovoljna akumulativnost i drugo. ve} }e ona biti nezaobilazna za svakog istra`iva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XX veku. Pored toga. 529 Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana predstavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an i iskusan u radu. sportskoj sferi `ivota. bili optere}eni i nizom drugih van{kolskih aktivnosti. prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj. {ezdesetih godina grad je do`iveo promenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika. Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostatak u~iteljskog kadra. {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. autor detaljno izla`e polo`aj poljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama. Od svih pismenih u severnoj Srbiji. Zatim je detaljno analiziran razvoj grada sa demografskog i prostornog aspekta. kao jedini obrazovani ljudi u selima. izuzev Beograda i Ni{a. Naime. 1940. [kolske 1921/22. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedan u~itelj. do 1941. godine. Standard `ivota se popravljao i kvalitetnije se `ivelo. {to je ~itav jedan grad iz unutra{njosti zemlje. Tako|e. godine. Beograd 2005. u~itelji su. obja{njava organizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. U drugom delu knjige. Istakao je da je demografski. str. Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata.

Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnom materijalnom i tehni~kom bazom. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedostatak proizvodnih kapaciteta. mehanizacijom proizvodnje i ubiranja plodova. a samim tim poljoprivredu je odlikovala zadu`enost. Gubici su postali jedna od naj~e{}ih karakteristika poljoprivrednih organizacija. U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji planiranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i {irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija. Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivrede bio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu. Baza beogradske poljoprivrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”.PRIKAZI I KRITIKE (ravni~arski deo severno od Save i Dunava. Bio je to najopipljiviji izraz proklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. meso. izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora u vo}arstvu i povrtarstvu. Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji. ravni~arski reon Posavine. Spas iz stanja u kojem se na{la poljoprivreda grada tra`en je u integracijama. Ponavljanje istih ciljeva. Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radne snage. govori i o tome da mnoge namere nisu u praksi ostvarivane. Poljoprivredu je te{ko poga|ao ote`an plasman proizvoda naro~ito na doma}em tr`i{tu i niska stopa akumulacije. Mere SVA-a (ukudanje premija. nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka. Nau~noistra`iva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privredi Beograda i svega 0. povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora. ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radna snaga. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom i ekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu. To je uticalo da izdvajanja za poslovne fondove budu mala. Novu ote`avaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i to za oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. odnosno problemi sa za{titnim cenama. Poljoprivreda je bila jedina grana 243 . Gro~anski basen. Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge. Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidno pove}avao. povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju. zamrzavanje cena. Barajevo i Sopot). ali je to tako|e nosilo mnogo ne`eljenih posledica.2% zaposlenih u poljoprivredi. ali i fizi~kih radnika. Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedme decenije nalagala je organizaciono sre|ivanje. {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organizacija. Stanje u njima tokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e. Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradsko tr`i{te (mleko. restriktivne mere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove za poslovanje. Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ^ukarice. koncentraciju i iskori{}enje stru~nih kadrova. dobra i kombinati) bile su najva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. osim {to govori o namerama vlasti. Vo`dovac. trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja. te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zaposlenih. Jedna od trajnih karakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. Neregulisano dejstvo tr`i{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljan polo`aj.

To zna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja. Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivano uglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. pove}anje sto~nog fonda. Od ukupno zaposlenih u poljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad. tri ~etvrtine realizovane su pomo}u zajmova i bud`etskih dotacija. silosnih magacina i stanica za osemenjivanje.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih |ubriva. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nije obavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. Kada je re~ o investiranju. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila je do izra`aja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve. nedostatak servisa i remontnih radionica. a ostatak iz fondova preduze}a. Od svih investicija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji. Restriktivna investiciona politika. {to se odra`avalo na smanjenje proizvodnje. melioracione radove. Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektora poljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privatni posed. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tine Krnja~a. Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje. Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i za stvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturi ishrane. staja za goveda. a izdvajali su se i nekompletnost poljoprivredne opreme. podizanje su{ara. a to je posebno bilo evidentno u `ivinarstvu. Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na kojima je vr{eno navodnjavanje. dovodila je do usporavanja ulaganja u poljoprivredu. sekundarnih puteva i transportnih sredstava. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etih radova. Dru{tveni sektor poljoprivrede. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita. Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana `itaricama. Dru{tveni sektor bio je inferioran. poljoprivredne organizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija. na kojima su agrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane. od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekivalo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmova. hladnja~a. Poljoprivredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala u poljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. Razvoj sto~arstva je povremeno dobijao prioritet. Opiranje krupnih socijalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstanta povrtarske proizvodnje. privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnju istog proizvoda. s druge strane. posebno na imanjima seljaka. {to pokazuje da je proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekonomi~an i ekstenzivan. izgradnju fabrika sto~ne hrane. pa i intenzivan na~in 244 . Adekvatna primena ovih mera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova. podizanje vo}njaka i vinograda. nabavku mehanizacije. Mehanizacija i pored svih ulaganja nije prevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvodnji nego druge zemlje. tovili{ta. Postojali su i problemi sa kvalitetom sto~nog fonda. klanica. {to opet na svoj na~in govori o njenom polo`aju u privredi zemlje. ^esti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odra`avali na sto~arsku proizvodnju. Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina.

o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nih vozila u gradu. a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{tite zemljoradnika. Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e.PRIKAZI I KRITIKE proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. Velike oscilacije u proizvodnji bile su posledica rodnosti godine. Promene na selu bile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja i prilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu. treba pomenuti i alkoholizam koji se sve vi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom prestonice. posebno omladinom. neravnomeran raspored zdravstvenih stanica. Problemi sa finasiranjem su nastavljeni. nedovoljna pomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt. delovanju Saveza komunista na selu. bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova.6%. a obim zasnivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga. optere}ena starim na~inima rada i shvatanja. pa se postavilo pitanje zamene za njih. Primenu prava poljoprivrednika na zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivrednika sa pravima koja imaju. da seoska sredina postaje prostor u koji se Partija. udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. godine primenjivan je izmenjeni sistem zdravstvenog osiguranja. zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici. Tre}i deo knjige. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan od osnovnih ciljeva kooperacije. ali i {irenja povr{ina pod vo}em. Sistem zadravstvene za{tite seljaka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tine i civilizacijskog nivoa podru~ja. a to su: tuberkuloza. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritoriji op{tina Grocka. rasturenost i ote`ana pristupa~nost pojedinim naseljima i naseljenim mestima. dece. godine sa 49. ote`an kontakt sa osiguranicima. Barajevo i ^ukarica. rak. leukemija. ali i `elja da grad dobije imid` evropske prestonice. Rashod fonda osiguranja omogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci. pod naslovom Selo i grad. To su razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja. Sopot. ~ije potrebe sve te`e razume. sa kojom ote`ano komunicira. koji se svodio na ma{inski rad zadruga na imanjima seljaka. Dovoljnog broja drugih prevoznih sredstava nije bilo. Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948. zadruge su u posao ulazile materijalno i kadrovski nespremne. ne uklapa. Najra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis. uklanjanje zaprege sa gradskih ulica nije bio naivan posao. Tako|e. ve} su Komunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa. Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja. motivi higijenske prirode. 245 .5%). le~enje trudnica. Vinogradi su se nalazili na planta`ama „Bole~” i „Umka”. do 1964. a da posebno {ezdesetih godina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom. Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo. Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”. Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatrano je za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike u pravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva. Zakon je propisao minimalni nivo za{tite. Me|utim. htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od uticaja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. Ipak. oktobra 1967. Od 1. Ova grana poljoprivrede bila je u razvoju.9% na 9. govori o pitanjima kooperacije. jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebe grada bilo prili~no visoko (21.

Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ije koli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenih industrijskih preduze}a. Snabdevanje grada do 1952. U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proizvodima. Da bi se otklonili negativni efekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja posle rata te`i{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanja grada koji }e obele`iti skoro celu narednu deceniju. „Soko”. gradskom i op{tinskom). nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda. Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgova~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decentralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije. godine. Kada je re~ o {irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace. u`u specijalizaciju prodavnica. doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatno ve}i za promet prehrambenih proizvoda. pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovine koja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. Polo`aj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je. Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizacija od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osiguranja. Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa i snabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”. Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju. teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zastarelom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe. slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi. potenciranje savremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e. ^etvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisuje trgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka. i materijalno i tehni~ko za zahtevima tr`i{ta grada koji je postajao sve ve}i. Poreska davanja seljaka beogradskog podru~ja bila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom. Op{ti utisak je bio da se radilo o malim prodavnicama u zastarelim. Raspored prodajne mre`e po op{tinama bio je neravnomeran. republi~kom. 246 . samoizbor i supermarketi). Materijalni tro{kovi poslovanja. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. ali to nikada u potpunosti nije bilo ostvareno. ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostalo osetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada. „Beograd” i „Sloboda”. Snabdevanje grada hlebom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisu re{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. Mere za sre|ivanje sistema snabdevanja grada preduzete su 1958. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivredne delatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. samousluge. Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okvirima postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivala gradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih i republi~kih propisa. a to su: „Klas”. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bio je pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i uslu`ivanja gra|ana. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarska preduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”. Maloprodajnu mre`u karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnih mesta. prema nekim pokazateljima.

[ezdesetih godina na u`em podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je „Gradskoj pija~noj upravi”. pijace su u gradu predstavljale oaze negradskog. proizvodnja na privatnom sektoru bila je ekstenzivnija. `iveo. nebeogradskog. Iako nevoljno. Postojali su i drugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom. Navedeni problemi odra`avali su se na poslovanje mesarskih preduze}a. 247 . Od beogradskih pijaca pojedina~no. restorani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta. imala je prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. Beograd je i pored napretka dru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. {pekulacija u trgovini mesom. seoskog. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji. a za gradsku vladu problem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnja mleka uglavnom zadovolji potrebe grada. Mleko je bio najjeftiniji artikal na jugoslovenskom tr`i{tu. odr`avanje ~isto}e na pijacama. prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca. ali i vremenskih prilika). proizvo|a~a iz drugih delova zemlje. a to su: „nedovoljna disciplina u radu”. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bi bar donekle pobolj{ala polo`aj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko. Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanju vo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti~kom sektoru poljoprivrde. patrijarhalnog i tradicionalnog. kako u pogledu cena. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne mo`e. odr`avanju pijaca. vo|enje evidencije o dopremanju. prometu i cenama robe. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nih proizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada. izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanje naknade. Politika ugovaranja do`ivela je potpuni krah. Po mnogo ~emu.7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. pa su snabdeva~ka preduze}a Beograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. Ovo je pove}avalo tro{kove dopremanja robe. Najuo~ljivije osobine snabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana.PRIKAZI I KRITIKE Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava. razmi{ljao. nepo{tovanja ugovora. „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima” i drugi. do nesta{ica je dolazilo zbog neuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizvesnost. {to je pokazatelj pozitivnih promena u standardu. problema u sto~arskoj proizvodnji. govorio. Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. Na beogradskim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io. [esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace. Zauzimala je 13. nesta{ice sto~ne hrane. poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada. a da bi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. i istiskivanje privatnog sektora iz snabdevanja grada. neurbanog. Op{te higijenske prilike na pijacama bile su veoma nepovoljne. Snabdevanje grada mlekom postao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. Ali. Osim toga. tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina. zastareli i slabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mre`a. Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdevanje Beogra|ana. odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormalno visoke”. Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je slo`eniji nego za druge prehrambene proizvode.

Tako|e. U preduze}ima koja su odvajala velika sredstva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar. Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njima je hrana uglavnom pripremana ru~nim putem. Cene ishrane u radni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja. Ovo je sa druge strane doprinosilo integraciji Beograda. strukturi obroka poklanjan je nedovoljan zna~aj. kao velikog proizvodnog i potro{a~kog centra u jugoslovensko tr`i{te prehrambenih proizvoda. koli~inama hrane koje su proseku uno{ene. a cene niske („popularne”). Cilj je bio pove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva. |a~kim kuhinjama i studentskim menzama. a najve}a pa`nja ishrani radnika posve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije. a da bi se to postiglo bilo je potrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva. Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beogradu ostao je nezadovoljavaju}i. Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodne za pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni~ki uslovi. Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktora i odre|ivane su na nekoliko nivoa. Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavano jedanaest nameta. cena namirnica na tr`i{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo. Najve}i korisnici restorana bili su samci. {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane. analiziran je polo`aj Beograda na jugoslovenskom tr`i{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo se i u ovom periodu. a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. Tako se ukazala potreba da se Beograd snabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice. Po~etkom {ezdesetih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnog kapaciteta. Ogroman priliv stanovni{tva. I pored velikog upliva dr`ave u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uticaj zakona tr`i{ta na formiranje cena. Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda. uticali su da Beograd kako u cenama komunalnih usluga tako i u cenama `ivotnih namirnica ~esto bude jeftiniji od drugih ve}ih jugoslovenskih gradova. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnote`ena”. Jedan od na~ina odr`avanja cena na ni`em nivou od realnih bile su i isplate iz bud`eta grada privrednim organizacijama. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnih potreba ishrane grada. Statisti~ki podaci bakteriolo{kih analiza `ivotnih namirnica koje su slu`ile u ishrani stanovnika Beograda 248 . Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila na potrebnom nivou. s obzirom na to da su preduze}a davala dotacije restoranima. ishrani pojedinih kategorija stanovnika i op{tem zna~aju koji je ona imala. po cenu poslovanja mnogih preduze}a po nerentabilnim i neekonomskim cenama. a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalori~nosti. sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artikala. poku{aj da se za{titi standard gra|ana. One su dobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou. U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i to po pitanju cena i sistema formiranja cena.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proizvodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja.

str. ali i sa vrstama hronologija. Istorijski arhiv grada Beograda. Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda posle rata. kulturnog. ali i poneki doga|aj iz svetske istorije.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. Iz uvodnog teksta redakcije vidi se njena `elja da opravda izla`enje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srpskoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi i neizvesnosti. Zna~aj hronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstu teksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”. 536. Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijom hronologija u razli~itim istorijskim vremenima. sa Instituta za noviju istoriju Srbije. civilizacijama. U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004. ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu.@eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadeset fondova. priru~nik stru~njacima. registar privrednih organizacija i prilog. koja sadr`i „svest o vremenu kao toku i o razli~itim vremenima”. usled njihovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju. Iako su postojali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa `ivotnim namirnicama. iz Narodne biblioteke Srbije itd. Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri i pro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji. Du{an BAJAGI] Moderna srpska dr`ava 1804-2004. spisak pregledanih izvora. Nastala je radom trideset petoro stru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda. godine objavljena hronologija moderne srpske dr`ave koja sadr`i najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog. studentima i |acima. slabom kvalitetu i uni{tavanju (bacanju) hrane. Autor je u knjizi jo{ prilo`io zaklju~ak. kori{}ene literature. 2004. epohama. ekonomskog i dru{tvenog `ivota srpske dr`ave u poslednja dva veka. Beograd. nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”). Arhivu Srbije . kao i spisak {tampe i periodike. dr Andreja Mitrovi}a. hronologija. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nije imao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom. U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na `ivopisan na~in zasvodnjuju temu ove knjige. U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbije i Crne Gore. pa je ta godina smatrana za najbolju posleratnu godinu u tom periodu. 249 . sa Filozofskog. Prilo`en je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu. Ve} je 1959. strana). a zavr{ava registar (515-534. kao i da uka`e ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta iz Beograda.PRIKAZI I KRITIKE govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. Knjiga sadr`i vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu od najluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije.

ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830. borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|unarodno priznanje. Podse}anje na neke doga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja. politi~koj istoriji pripada samo 10. do`ivljavala agresije. a koji svedo~e o nastojanjima na{ih predaka da `ivot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet. da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbe kneza Milo{a iz 1832. Suprotno tome. Tako je broj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamdesetih godina. od 57 izabranih doga|aja iz srpske istorije 1804. ali i nedovoljnom istra`eno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. a neke druge zbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji. razaranja i pogrome. {to im daje kontinuitet. Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator koji jasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine. a i {iroj javnosti ve} dobro poznati. Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se mo`e uo~iti da su u prvim godinama moderne srpske dr`ave dominirali politi~ki doga|aji. Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. poku{aja organizovanja dr`ave. trpela katastrofe. diplomatskih pregovora i inicijativa. njenom vremenskom blisko{}u. Pred ~itaocem hronologije ni`u se doga|aji iz istorije srpske dr`ave u poslednja dva veka. kao {to je osnivanje Velike {kole (prete~e Univerziteta) 1808. da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu 1831. ekonomije ili istoriji dru{tva. da je vodila ratove. Kako je vreme odmicalo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. i 1841. Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obele`ili devedesete godine dvadesetog veka znatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpske dr`ave. da je prvi bal u Srbiji odr`an u Kragujevcu 1834. dok je Beograd prvu apoteku dobio ~etiri godine kasnije. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u centralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. godine. preglednost. To se svakako mo`e objasniti zna~ajem ove decenije. godine. demografske slomove. Slobodno se mo`e re}i da je u godinama na ~ijim stranicama u hronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centra svetske politike. Hronologija moderne srpske dr`ave daje celovitu sliku doga|aja koji su obele`ili poslednja dva veka srpske istorije. a dr`ava dobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju. te svesti i znanja o svojoj pro{losti. Tako. a zavr{ava podatak iz 31. primanja kulturnih uticaja spolja. {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednje decenije pro{log veka u istoriji Srbije. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804. a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod 250 . a sve iz uverenja da narod bez pro{losti. godine izgradnje kulturnih institucija. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepoznati. od 47 doga|aja iz 1840. tako su sve u~estaliji doga|aji iz drugih oblasti `ivota. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak koji odmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike. vremenski okvir i kontekst. ali su sada sabrani na jednom mestu. a tre}e zbog pouka koje iz njih treba izvu}i. Tako nas „Moderna srpska dr`ava” potse}a na neke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju. godine. ili prve zabele`ene konjske trke u Srbiji (odr`ane u ^a~ku 1822). decembra 2003. a kada su nastupale godine ratova. pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. kulture. ne mo`e o~ekivati ni da ima budu}nost. Neki od njih su nau~noj. kao {to su naredba kneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neutralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska konvencija iz 1864). (~etiri godine pre Beograda). `ivela u neizvesnosti od sutra{njeg dana. unutra{njih politi~kih lomova i kriza.

^itanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIX veka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogi va`ni procesi iz dru{tvenog. godine 27600. pa bi tako bilo bolje da fotografija koja prikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999.). sahrane predsednika vlade Zorana \in|i}a. Vojni Muzej osnovan je 1878. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabranjeno 1841. ali je mo`da trebalo posvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija. prvomajskih parada. Zmaj. demonstracija 9. Obimnost posla. dok je kraj obele`en odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincijskih gradova. knji`ara Gece Kona osnovana je 1901. pionire i udarnike. sa godinama u kojima su Nu{i}. Milo{ Crnjanski objavljivali svoje radove. kne`evske. Sretenjskog ustava. politi~ara. analfabetskih te~ajeva. Topolivnice u Kragujevcu. Bogdan Popovi}. Osim doga|aja i njihovog opisa. a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka. 5. godine. slikari slikali danas svima poznata dela. Hati{erifa. politi~ara. nema~kih ratnih plakata. ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a. kulturnog i ekonomskog `ivota Srbije za~eti van Beograda. istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dr`ave te{ko mo`e imati kompletnu hronologiju. kraljevske i socijalisti~ke ustave.PRIKAZI I KRITIKE vo|stvom Joakima Vuji}a. Ivo Andri}. godinu. Uostalom. itd. kada je ta titula osvojena. dinastija. palate „Beogra|anke”. ali i o neozbiljnosti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u delo to elementarno civilizacijsko dostignu}e. bombardovanja. kompozitori komponovali svoje kompozicije. Vuk Karad`i}. ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992. smotri kulturno-umetni~kih dru{tava. Stevan Sremac. nov~anica iz vremena hiperinflacije. politi~kih stranaka. o dva veka srpske dr`ave upe~atljivo govore i ilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osvajanja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002. logora{a sa Sajmi{ta. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predstavljaju razli~ite dru{tvene sisteme. a ne uz 1963. govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada. prva opera izvedena 1894. oktobra. kongresa SKJ. Stotine i stotine ilustracija verno prate i o`ivljavaju doga|aje koji su za nama. sokole. Kao retko kada na istom mestu na{le su se godine koje obele`avaju va`ne datume u istoriji vladara. ratova. Objavljivanjem knjige Moderna srpska dr`ava 1804-2004. Josipa Broza prilikom susreta sa svetskim dr`avnicima. scena iz pozori{nih predstava i filmova.9 odsto 1991. te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem `ivota u gradskim sredinama. bombardovanja Beograda. 1931. odlaska slovena~ke delegacije sa 14. udarnika na Banjici. knji`evnika. O vremenima koje su simbolizovale govore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara. voza „Bratstvo-jedinstvo”. Srbija prvu banku 1869. zgrada SIV-a. ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~no istra`ena i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji 251 . a ne uz 1992. gospodu i drugove.4 odsto 1931. a 17. napada na tenkistu JNA u Splitu. godine 238775 ili podaci po kojima je udeo poljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76. Zato je Moderna srpska dr`ava krupan korak napred. Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863. nau~nika itd. arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hronologija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. 1874. imao 13724 stanovnika. monarhisti~ke i republikanske dr`avne simbole. marta. sokolskih parada. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. sportskih doga|aja. dinastije i vlade.

Uvod u komparativnu historiju. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja. Drugo. str. predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatske istoriografije. ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata. Najzad. prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dr`avnosti. Prvo. na pomenutu Roksandi}evu posve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istra`ivanja: sistemi vojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje. ishod. kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpske dr`avnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju. razume se. ostaje ~injenica da }e onima koji budu dr`ali u rukama ovu knjigu biti znatno olak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije. On se {kolovao na univerzitetima u Beogradu. Ali. u ovoj egohistoriji sadr`ano je iskustvo koje treba da bude poznato naro~ito istori~arima u formativnim godinama. verovatno su razlozi zbog kojih je poneki bitan doga|aj i ispu{ten. Element upore|ivanja sadr`an je i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. Uvod u komparativnu historiju. Mr Slobodan SELINI] Drago Roksandi} (ur. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. Bilo kako bilo. profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu. kao i kontinuiranog i celovitog razmi{ljanja o njoj. Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individualnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. Golden marketing – Tehni~ka knjiga. to jest knjiga.). zajedno sa njegovom uvodnom studijom Komparativna historija: izazovi i mogu}nosti. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{e univerziteta: u Beogradu i Zagrebu. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije. koji su contradictio in adjecto parohijalnosti. Istovremeno. Uostalom. koju je priredio dr Drago Roksandi}. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono 252 . To je. Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada. Biblioteka Dialogica europea. istorijsko vreme u kome stvara. ono {to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici. predmet istra`ivanja. ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja i rada. Zagreb 2004. Drago Roksandi} je. ali i kratak rok u kom je posao morao biti zavr{en. Uostalom sami autori su. s pravom. pojava Roksandi}eve knjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenske dr`ave. knjiga Draga Roksandi}a zaslu`uje pa`nju svake od tih istoriografija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavili po strani. izostavio svoju egohistoriju. uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugoro~nim me|unarodnim istra`iva~kim projektima. ona je evidentno intenzivirala komparativistiku. bilo presudno za Roksandi}evu posve}enost komparativnoj istoriji. 303 Knjiga Uvod u komparativnu historiju. budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji karakterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu. u nadi da }e nau~ne veze izme|u istori~ara dr`ava koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalne javnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga. istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. Zagrebu i Parizu. barem u savremenom zna~enju.

PRIKAZI I KRITIKE na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i. mo`e komparirati: odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama. Zbog toga komparativna istoriografija i jeste veoma zahtevna. njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” u Francuskoj tridesetih godina pro{log veka. danas je. U smislu da ljudi otkad istra`uju dru{tveni `ivot. ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj. Tekstove je. Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava. Usput. U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na ruka prire|iva~a. nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”. u jednom odli~nom prevodu na srpski jezik.. sa izuzetkom istorijske demografije i privredne 253 . uporedna istorija nije nova. Smatrao je da bi „i sve one sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedino mogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”. „potrebna su dva uvjeta da se. Bibliografija (~ak na trideset stranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima).. neprestano suprotstavljaju istorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol. kao izdanje Srpske knji`evne zadruge. godine i savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke. U njoj je egzatnost istorijske nauke dovedena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. kojim je Roksandi} i zapo~eo svoj izbor. u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. Ali je i mnogo vi{e od toga. i odre|ena razli~itost me|u sredinama u kojima su se one pojavile”. Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverze uporedne istorije. odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su Mark Blok i Lisjen Fevr. privrede i civilizacije. knjigu Uvod u komparativnu historiju zaokru`uju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova. na njene unutra{nje mene i na njene {anse. Prema Bloku. tek 2004. priredila i pogovor napisala dr Dubravka Stojanovi}. U tom {irem smislu poredba zauzima sredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (Charles Ragin). godine. historijski govore}i. Tek zajedno uzeti. Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor.. Utemeljiva~i „nove istorije”. za pojavu interdisciplinarnog istra`ivanja dru{tva. Gotovo svako empirijsko istra`ivanje podrazumjeva neku vrstu poredbe. isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istra`iva~ka sredi{ta ili sveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu historiju i/ili komparativne metode”. Uprkos tome. Prire|iva~ se usresredio na razvoj komparativne istoriografije. U celini. U luku tekstova koji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat njegovog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u. imperativi „svakovrsnih usporedbi” postali su „fenomen svakida{njeg `ivota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}). Jednostavno. ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska. Poredba pru`a temelj za izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima.. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne literature impresivnog obima i iznimno bogatog sadr`aja. Blok je imao u vidu Evropu. Ali. Ipak. pod naslovom Uvod u istoriju. Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika iz komparavistike. Margaret Somers).. tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put.. Pore|enje je bilo vi{e implicitno nego eksplicitno. Uz ve} pomenutu uvodnu studiju. Imensko kazalo.

Bez komparativne istoriografije. ali i u istorijskoj nauci. i da }e daljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. Eisenstadt). istorije. Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istorije. 4. Pojam mnogostruke modernosti izra`ava tu slo`enost. Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocentrizam. Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji le`ao je u razvitku sociologije. Za razliku od optimisti~ke vizije. a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju. Ovo poslednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} i njegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije. gotovo da nije mogu}e odgovoriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”. Ali. stolje}a” (Jurgen Osterhammel). kultura kao jedna od temeljnih dimenzija ljudskog `ivota ne mo`e se isklju~iti iz transkulturnog postupka. ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima. ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod. Ovaj tekst je veoma podsticajan. mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedinstvu istorijske nauke. ovome treba dodati i evropocentrizam. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabliranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili narcizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanju nositi se s izazovima kasnoga 20. uz ve} navedene kvalitete. 2. odnosno nacionalne dr`ave. 3. bez komparativistike uop{te. u transkulturnom i internacionalnom „kulture”. Ali. odnosno u strahu od „sociologizma”. Tamo su se ve} od sedamdesetih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilans onoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike. Zbog toga je Uvod u komparativnu historiju. Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave – u sociologiji. Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{ava tekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska poredba: slu~aj njema~kog Sonderwega. politologiji. uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija uporednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije. Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalne istorije. otvoreno je pitanje kako da stav postane metod. Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. jasan metod. Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernosti kakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale – naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji. ne mo`e se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkulturalni. 254 . da je u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to i provincijalizam.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina. komparativna istorija ukazuje na unutra{nje sukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitalizma i politi~ke demokratije. Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta” promenio okvir u kome se upore|ivalo. jo{ i knjiga efektnog kraja. ona rizikuje razli~ite stepene izolacije. Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. i to ne upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike.

Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. ima svoj posebni put. koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji. Re~ je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne samo obele`ili po~etak 20.PRIKAZI I KRITIKE Koka. To je teret. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom zapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. prema Koki. uostalom. nefa{isti~kih alternativa. teorijski orijentirane. ka`e on. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja. tok nema~ke istorije u 20. i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u vremenu ve}. funkcija istorijske nauke sastoji se. naprotiv. Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj. veka nego su ga u celini i odredili. O posebnom putu Rusije i da se ne govori. i stoga je. Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a.. analiti~ke histori~are. va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za trendovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju. pa ~ak i regija. rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u pogre{no razmi{ljanje. U svetlu boljih. najzad. 450 Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914. odnosno nacionalsocijalizma. Odnosno. Dr Latinka PEROVI] Dubravka Stojanovi}. brojna bi se pitanja mogla druga~ije postaviti”. Srbija i domokratija 1903–1914. U srednjoj i mla|oj generaciji srpskih istori~ara. analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora koji je ona napravila 1933. Biblioteka Ideje. osim pokojnog Ivana \uri}a. ka`e Koka. veku ne izgleda neizbe`an.. u ispitivanju kolektivnog identiteta. Van ovog konteksta. niko. Udru`enje za dru{tvenu istoriju. U pitanju je asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka. Za po~etak. U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku istoriografiju. Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otprilike sli~nim uslovima. Komparativistika je. ve} sastavni deo formiranja novih generacija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu. naime. Beograd 2003. str. godine. imao u vidu ~itaoca kome je knjiga i namenjena. posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka je intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }e se to uskoro promijeniti. po mome mi{ljenju. posao manjine” (Jirgen Koka). je i jedna lepo pisana knjiga. od izbora predmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe. 6. biva sve podsticajniji. zasad. Dubravka Stojanovi} dobila je nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. Zato. Kakve su. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je verovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba 255 . {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona vrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno. Sve zavisi. manje diktatorskih.

Pre no {to je zapo~ela rad na pomenutoj knjizi. nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912. U sredi{tu ove studije su institucije: kralj. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. interes selja~kog naroda. jednakosti i bratstva. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba istra`ivati. blago lepog pisanja. ali veza nije kauzalitet”. Bez toga. organizacije) a ne celovito. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a dinastijom Kara|or|evi}a. parlament. dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji ili o Prvom srpskom ustanku. Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti. Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. godine. ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i sindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer ona izra`ava dominantan interes. uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|u demokratije i razvijenosti postoji. doga|aju i li~nosti. Na osnovu toga. iz raznih razloga. kao i stanovi{ta Lipseta da demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. „da ima taj dar. naime. ideja jednakosti odredila je i model demokratije. Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju. prezicno”. institucije. Zatim je do{la doktorska disertacija Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite 1903–1914. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njen karakter i karakter politi~kih stranaka. U sredi{tu ove studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914. Ona polazi sa Volterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „mo`e praviti samo u uslovima kapitalisti~ke industrijalizacije”. godine. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. Srpska intelektualna elita je. U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode. Na toj velikoj trijadi Francuske revolucije 1789. teme iz nacionalnih istorija bile potisnute. U jednom selja~kom i siroma{nom narodu. vlada. Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokratije u Srbiji. Najiscrpnije je analizirana ideja jednakosti. prema 256 . Posle dramati~nog po~etka 20. 1913) i Prvi svetski rat (1914–1918). Francuska istoriografija je blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. Stojanovi}eva zaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za demokratiju. Narodna radikalna stranka ostvarila je apsolutnu ve}inu. ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara: Borba za istoriju Lisjena Fevra. jednostavno. to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demokratije: od 1903. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i recepciju bratstva. Ali. Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. godine. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji? U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentarizma. do 1914.

Ubistvo kraljevskog para 29. do`ivotnog vo|u Narodne radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”. Jedna. Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni njegovi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. kako je pokazala Dubravka Stojanovi}. Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. samim tim i od liberalne demokratije. trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju potresale kroz ~itav 19. slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}). Ona to nije mogla (. uprkos svim krupnim frazama. vek je po~eo revolucijom 1804). uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911) tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. Prema pomenutim kriti~arima. Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska. ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i. samostalci i sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. Ujedno.. za koju su evropske forme imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost. karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u praksi. U tom klju~u su. istorijska prekretnica koja je vi|ena kao „sveto stanje”. kulturna i politi~ka ograni~enja srpskog parlamentarizma. Njen cilj je bio priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca. Istorijski akteri bili su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. Prvo. Dr Latinka PEROVI] 257 . socijalna. srpska intelektualna elita je odnos prema Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji.. Austro-Ugarska je zabranila uvoz robe iz Srbije. kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor. maja 1903. godine (naprednjaci i pojedini intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope. koji i bez toga nije stajao visoko. Drugo. maja 1903. no samo spoljno” (Du{an Nikolajevi}. Ve}ina je imala sva prava. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dinastije Obrenovi}a. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarodni polo`aj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva. dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru{tvima. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. maj 1903. maja 1903. Najzad. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna stranka bila politi~ki hegemon. godine sve dok se ne re{i zavereni~ko pitanje. stvarno se stropo{tao. godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj istoriji (i 19. vek. slabo dru{tvo pred velikim izazovom. i ideja jednakosti i ideja bratstva. Za Nikolu Pa{i}a. Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze. ulazak vojske u politiku. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu”. Narodnu radikalnu stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alternativu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. sloboda „celog srpskog naroda”. odnosno narodne demokratije. bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. A njen me|unarodni polo`aj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplomatskih odnosa koje je bila prekinula posle 29.) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas. 1910). maja 1903. unutra{nju politiku Srbije posle 29. dakle.PRIKAZI I KRITIKE Stojanovi}evoj. analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih savremenika. U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava. kao jo{ jedan „po~etak novog doba”.

kako je zapisao u Bele{kama. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan istorijski izvor koji }e. ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih priredi za {tampu. Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati. str. Po njemu. godine. Piro}an~eve Bele{ke malo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19. Ali. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu. i 20. ba{ te naivnosti. Uostalom. nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. „poslu`iti za upotpunjavanje i korigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} i o drugim nedovoljno istra`enim istorijskim pojmovima i procesima”. One su imale da budu krunisane dono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom sistemu vladavine. Na primedbu da je {teta {to njen rad nije objavljen. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istoriji Srbije koja je nastala sa sticanjem dr`avne nezavisnosti 1878. bio profesionalno nezamenljiv. Mili}evi} ka`e da ni sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. Uloga elita. Biblioteka Dva stole}a. U su{tini. Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegov prire|iva~. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da se osvrnem na ve} ostvarenu nameru. Milan Piro}anac. veku. veka. vojne. Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882). 1-72). pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanja dr`avne nezavisnosti. ostaju neostvarene. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba da krene mlada nezavisna dr`ava. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}en listu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac koji istra`ivanja ne mogu vi{e zaobi}i. li{en je Predgovor Suzane Raji}. ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem 258 . Beograd 2004. po njenom opravdanom uverenju. on je. Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak u Srbiji 19. Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. Obja{njenje je nala`eno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. Zna~aj objavljivanja Bele`aka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje one bacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dr`avni~ki rad. iz raznih razloga. s. je bio predsednik njene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine. Ve} u Predgovoru. Milan Piro}anac. Priredila Suzana Raji}. ove reforme sledile su engleski model modernizacije. od sticanja dr`avne nezavisnosti do dono{enja liberalnog ustava. po vrednosti. Bele{ke. ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo sa memoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). Ipak. knj. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. Nazvan „revolucijom odozgo”. Beograd 2003. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdublje reforme: politi~ke. ekonomske i prosvetne. godine. 3. me|u nekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova. „Videlo” je „bilo prvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. to je vi{e bilo izgovor nego stvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomne decenije 1878–1888. koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim istorijskim izvorima. E.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Suzana Raji}. 538 Objavljivanje Bele`aka dr`avnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srpskoj istoriografiji. ne~uveno dugo vreme za kabinet kralja Milana”. Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme kneza Mihaila videli kao novi po~etak za Srbiju. Pou~ena iskustvom da mnoge namere.

Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga da Srbija postane moderna evropska dr`ava. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosu stoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima na njenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad? U unutra{njoj politici. Re~ je. Ali. austrofil.PRIKAZI I KRITIKE modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. Otkuda ta potreba? Slobodan Jovanovi}. Pomenuti rukopis va`an je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bila oblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav. Ta je politika proisticala iz njegovog razumevanja me|unarodnog polo`aja Srbije. Kao privatna li~nost. o koherentnosti u pogledima koji dose`u nivo jedne koncepcije i jednog programa. Milan Piro}anac je bio svestan toga. Pisao je o tome bez gor~ine. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnoj politici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. a naro~ito njegovu raspravu o ustavu. u sadr`aj Piro}an~eve misli Jovanovi} nije ulazio. kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a. Bele{ke su li{ene privatnosti. da dovede u red administraciju. koji se ti~u unutra{njeg razvoja Srbije posle sticanja dr`avne nezavisnosti. Me|utim. Ali. smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac nego kao dr`avnik. da osigura pravosu|e i uredi finansije. Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog i privatnog interesa. Istorijski izvori svaku od ovih etiketa dovode u pitanje. ni pristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci. ona ne ide dalje. one su se odr`ale ne samo po inerciji ve} s ciljem da se li~nost diskredituje. govori o politi~kom i socijalnom ambijentu u kome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. ^injenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretaciju Milana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. Milan Piro}anac je pisao za svoju decu a ne za istoriju. ratovi ne treba da budu njen izbor. javile kao novi pretendenti. Taj rukopis namenjen deci. kao vo|a Napredne stranke i predsednik vlade. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razumevanja nego do suda istorije: „Va{ otac. to jest u prakti~nom radu. ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala i jedini rad o njemu. 259 . intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obrazovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnom pogledu. zahteva novu interpretaciju. Njegova je te`nja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dr`avama. najamni~kog slu`enja i nezavisnog delovanja. normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci. ne bez zebnje za budu}nost srpskog naroda. nije uspo u svojoj politici. posle Turske. Iz Predgovora Suzane Raji} mo`e se naslutiti izvesna rezerva prema ocenama Slobodana Jovanovi}a. posle Bele`aka Milana Piro}anca. partizanstva i dr`avni{tva. Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se. Iz Bele`aka izranja li~nost. Ali. korupciona{. Su{tina tih sukoba. deco. njena orijentacija treba da bude savez Balkanskih naroda. koji je Suzana Raji} na{la u zaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a. ne i brojne ~lanke. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velike sile. dakle. Ali. Zato je {teta {to Raji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno.

Metodolo{ki. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu institucionalizovani relikti prvobitne zajednice. ni deset godina nakon nema~kog izdanja. konceptualno i sadr`ajem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura u pristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19. tj. oja~avaju}i dr`avna sredstva za rad. Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom. Autorka je pisala knjigu zanimljivo. logi~ki dosledno. Suzana Raji} je s darom koji poseduje i profesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu i po zna~aju. Tu le`i uzrok njegovom neuspehu”. ali {to je slabo za srce prijanjalo. nalazile na~ina da se prilagode zahtevima tr`i{ta i uklju~e u evropski model razvijene ekonomije. Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin ^ali} razmatra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja. Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu. tako da se njeno pojavljivanje. ne mo`e jednostavno otpisati modelom „tipi~ne periferije”. a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama. veka. Problem se. sve je drugo bila sporedna za nju stvar. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvo istorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticaja pojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu. Clio. dok su agrarni zakoni uvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”. smatra Mari-@anin ^ali}. usredsre|enjem na istra`ivanu temu i oblast. koju je isto {to i druge ove stranke i koja te`i za komandom. s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i d`ilitati. On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{ta vi{e. a struja. ona je htela mesta vlasti i para za partizane. do oko{tale mentalne svesti otporne na promene i modernizaciju. Tu le`i i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i rad Milana Piro}anca. Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin ^ali} od velike je va`nosti i zna~aja za na{u sredinu. administracija mu je bila krasna. minimalnog zemlji{nog poseda. Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istra`iva~ka i saznajna iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije od na{e. dakako. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju. ni te`nje na prestolu. organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravo konzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima. ne mo`e smatrati zakasnelim. a nije imao snage na raspolo`enju da ih pobedi. Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti. Ni struja u stranci. U domenu neuspele dr`avne intervencije u knjizi se ukazuje na to da su najva`niji. ubedljivo i efikasno. a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnost bio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se- 260 . Beograd 2004. I. tako|e izolovane i zatvorene. „tre}eg sveta Evrope”. Dr Latinka PEROVI] Mari-@anin ^ali}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. niti je mogao sa strujom. s obzirom na to da su druge evropske regije. Socijalna istorija Srbije 1815–1941. iz poznatih razloga. i 20. koji se nije mogao hipotekarno zalo`iti. razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu. da organizuje vojsku. nisu htele ove namere potpomagati. nezavisni sudovi nisu mu trebali.

U Srbiji. Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekst dovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. me|utim. Te{ko je. u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa. str. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila i ubedljivim. osetne i tokom tridesetih godina 20. Aleksandar R. (str. od kojeg nisu mogli 'ni da `ive. Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945. ova knjiga Mari-@anin ^ali} zaslu`uje najve}u pa`nju doma}e publike. kako vojno tako i civilno. MILETI] Nikola @uti}. Ovakav postupak iziskivao je veliki istra`iva~ki napor koji se samo delimi~no mo`e nazreti u spisku kori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige. koji su imali neposredan do`ivljaj da odbranom dr`ave brane i svoju grudu i svoj domazluk. ni da umru'. Tako su. polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~avalo konkurenciju i ostavilo trajne posledice. Tako|e.). Jedina afirmativna svojstva ovih. veka. Beograd 2004. 40)” Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovima nemogu}e. geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme je uve}avala razmere agrarne prenaseljenosti. Fenomeni urbanizacije. poput Jelenka Petrovi}a u me|uratnom periodu. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici.PRIKAZI I KRITIKE ljake za komad poseda. na primer. Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape i deonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. ali i na mikro planu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog do`ivljaja istorije. itd. istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od seljaka-sitnoposednika. u osnovi demago{kih propisa. pokretala su se u slu~aju rata. naprotiv. Devetnaestovekovni zakoni o trgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~ekivani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl. sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskog dru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije. prepoznati i razvrstati dobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalo otvaranje `eleni~kih veza sa svetom. Njima su ozakonjene privilegije i monopol drevnih. ne samo da je koristila najnaprednija tehnolo{ka dostignu}a. i u Nema~koj zabele`eni slu~ajevi zakonske za{tite i favorizovanja sitnoposeda. takvi zakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije. ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana i suo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvije intenzivna nau~no-istra`iva~ka delatnost. je 261 . Vazduhoplovstvo. U Srbiji. tako|e. 214 Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bila zna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer. Imanentne sile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih tr`i{nih mehanizama. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnut imperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i socijalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. industrijalizacije i preobra`aja unutra{njeg tr`i{ta i kupovne mo}i razmatrani su analiti~ki.

pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privredi jer je njegovo odr`avanje i unapre|ivanje skupo. iako je spadala u red parlamentarnih dr`ava. {tampu i literaturu. suprotstavlja marksisti~kom na~inu posmatranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom du`em vremenskom periodu u na{oj istoriografiji bio dominantan. obimna gra|a o ovoj problematici koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida rada Arhiva usled NATO bombardovanja. uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}i periodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije. koja je o ovom pitanju relativno skromna. za sve vreme svog postojanja imala je najobimniju privrednu saradnju sa totalitarnim dr`avama – Italijom i Nema~kom. Odnosno da konkrentan dr`avni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakteristike jedne zemlje. radionice za popravku. zahteva velike investicije i visokokvalifikovanu radnu snagu. koje je nastalo od Prve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite francusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog i nedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnoj industriji. U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredne istorije. U drugoj glavi. nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i du`im rezimeom. Odredbe Mirovne konferencije u Versaju nametnule su pora`enim dr`avama ograni~enja u naoru`anju. mnogo intenzivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom. O sporednoj ulozi ovog vida oru`anih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}eg stepena. ilustrovane monografije „Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici. pot~injena In`enjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920. „Pripadnost dr`ave odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matrici uslovljava privredni karakter te dr`ave” (str. Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore. posebno fa{isti~ke Italije. 2) Ovakvo tuma~enje autora da se dr`ave ekonomski povezuju na osnovu srodnosti re`ima mo`e samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja. ne susre}e se prvi put sa ovom problematikom. odraz privredne snage jedne dr`ave. Velikom Britanijom i ^ehoslova~kom. Arhiva fabrike „Ikarbus”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pridodati su joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austrougarske avijacije – hangari. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{kopoliti~ka osnova dru{tva (dr`ave) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dr`avi”. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku. ekonomskom politikom. Na`alost. kako nagla{ava. Sa`eto izla`e formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS. On svoje gledi{te. Autor je istorijskog dela. aerodromi. Realizacijom 262 . godine osnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo. Stoga istra`ivanje avioindustrije i vazduhoplovstva predstavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i krizama. Nikola @uti}. „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929– 1934” autor je izlo`io ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}eg ratnog raspolo`enja revizionisti~kih dr`ava. U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. Istorijskog arhiva Beograda.

kada se osloba|a od. fabrika vazduhoplovne industrije. dominantnog uticaja francuske vazduhoplovne industrije i usvaja veoma slo`enu proizvodnju savremenih lovaca metalne konstrukcije u doma}im pogonima. Dr Dragan ALEKSI] 263 . do tada. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona. Jugoslavija. da modernizuje svoju avijaciju. U vreme Velike ekonomske krize 1929–1934. u na{oj istoriografiji uvre`eno mi{ljenje. vojnoprivredni kompleks je kao i ~itava privreda bio doveden u te`ak polo`aj jer dr`ava kao glavni naru~ilac aviona nije imala para. uz ve} postoje}e. Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade Milana Stojadinovi}a. agrarnoj zemlji i na primeru vazduhoplovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dala izvanredne rezultate. Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939– 1941. Istovremeno sa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika. mada bi prikazivanje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje. u prvom redu prve jugoslovenske fabrike aviona „Ikarus” autor se slu`i uglavnom finansijskim pokazateljima. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okru`enju 1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugog svetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije. U poslovanju fabrika avioindustrije. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove grane industrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoru`anju u @enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u ratnoj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu industriju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da se meri sa najboljim lovcima tog vremena. konstrui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoru`anjem i ure|ajima za vezu i navigaciju. vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjom u doma}im fabrikama. Istra`ivanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stojadinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju Jugoslavije. U tre}oj glavi.PRIKAZI I KRITIKE novog programa modernizacije naoru`anja predvi|ena je izgradnja novih. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je u suprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje. Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnim operacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu. velikih sila. o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj. Poslednja dva poglavlja. Istovremeno sa poslednjom fazom predratne vazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehnolo{ki napredak. kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podr`ana je od svojih partnera. posebno u godinama ekonomske krize.

period izme|u dva svetska rata. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. jugoslovenske ideje po~etkom XX veka. Ranka Ga{i} pristupila je i istra`ivanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima. karakter i intezitet oba uticaja koliko je problematika to dozvoljavala. Istaknut je rad tri najva`nija oblika organizovanog rada. sadr`ajima i obimu istra`ivanja. pored bavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa. Berlinu i Kilu). Organizacije i udru`enja. od vi{estrukog je zna~aja. U tom smislu. kona~no i svetskog. kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enje relavantne nau~ne literature. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanje kontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918. promena i novih pojava u mi{ljenu. godine. centara za usmeravanje kulturne saradnje (kroz rad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu). on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}nosti u pristupu. jednako prisutnom i danas. 2005. evropskog.. 289 Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju. indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature. Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema iz kulturne i dru{tvene istorije. autorka se opredelila za problemski i komparativni pristup. uz analizu relavantnih oblika i vidova njegovog funkcionisanja (politi~kog. ali. u izdanju Instituta za savremenu istoriju. uz predgovor i zaklju~ak. kao i da prati uticaje u nastajanju. dva aneksa sa statisti~kim podacima. Vremenski okvir rada. postavljanju problema. pro{iruju}i znanja o njima samima. kulturni). Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenije pokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje su dve kulture mogle ostaviti. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. kao i kontinuiranost nema~kog uticaja na na{im prostorima. ne mo`e se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {ireg okvira posmatranja. Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istra`enoj u doma}im i stranim arhivima (u Bonu. ekonomskog. Institut za savremenu istoriju Beograd. U svom nau~nom radu. Uz svu slo`enost koju taj poduhvat podrazumeva i jasnu nau~nu opravdanost. prepoznatih u jednoj sredini. imaju}i u vidu dominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva. upu}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu. dok je istra`ivanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru{tvo gotovo zanemareno. Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja. Ranka Ga{i}. a zatim i sistematskog uticaja. U metodolo{kom smislu. Beograd u hodu ka Evropi. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige. isto tako. politi~ki. str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. me|uratnom istorijom Beograda. Beograd u hodu ka Evropi. uz analizu njihovog daljeg razvoja. me{ovitih dru{tava 264 . predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo. posebno u drugoj polovini XX veka. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenog funkcionisanja i posebno polje istra`ivanja je analiza uticaja drugih kultura na jedan prostor (teritorijalni. socijalnog `ivota kao i svakodnevice ljudi). Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i}. uzimaju}i u obzir njihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali. stvarala~kom izrazu. idejama. istra`ivanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura. problemima dru{tvenih elita. uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike u ispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. paralelno obra|uju}i oblike. regionalnog. ~iji nastanak i funkcionisanje R. Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja.

pored informativne funkcije. Preplitanje stvarala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko je zatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kulture. Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma. Ipak. kako R. i instituta (organizovanih pred II svetski rat kao centara za koordinaciju kulturne propagande). Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanje kurseva jezika. gde se. njihovog anga`ovanja u Beogradu (nema~ke arhitekte. Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost. pedagogije ali i propagande. svakako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja. obrazovanju `ena i dece. kao specifi~nost engleskog anga`ovanja. kako autorka nagla{ava. posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja. na kraju. muzi~ari). da defini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine. stranog filma kao sredstva zabave. sukob tradicionalnog i modernog. Strani dramski komadi preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta. na~in odevanja). Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha. prisustvo Jevreja emigranata. posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje. predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica. zahvaljuju}i jasnoj analizi. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini. radija. Politi~ki faktor nije zaobi|en ni u sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{nje odsustvo nema~kih umetnika. stizali su putem gostovanja umetnika. a u sklopu politi~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti. R. predavanja. kao i u godinama neposredno pre izbijanja II svetskog rata. posebno intezivnog tridesetih godina XX veka. pru`anju pomo}i nezaposlenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva. rad karitativnih organizacija. uz sve ograde neophodne u pristupu ovom problemu. Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija. ~ije aktivnosti su bile okrenute ka dobrotvornom radu. orkestri. {tampe sa. ukazala na va`ne odlike njihovog prisustva u beogradskoj sredini. ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti. svakodnevni `ivot i komunikacije. Nema~ki uticaj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika. ulogu Ministarstva prosvete u odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. balova). Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova u Beogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u 265 . uz manju prisutnost nema~kih i znatno ve}u zastupljenost anglosaksonskih autora. i. niz kontroverzi u na{oj kulturnoj javnosti. Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja uticaja svake vrste. Ga{i} je sistematskim pra}enjem rada organizacija. knji`evnosti. jasnom propagandnom svrhom. Svakodnevni `ivot izlo`en kompleksnim uticajima sa strane usvajao je nove oblike pona{anja (kroz zabavu. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenutih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija. u slikarstvu. ameri~kog filma ili d`ez muzike. etni~kog i evropskog. Maga Magazinovi}). Ga{i} isti~e. R. sport.PRIKAZI I KRITIKE u Nema~koj. posebno kada se ima na umu da su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. autorka ipak ukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja. autorka jasno podvla~i i drugu dimenziju njihovog anga`ovanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog uticaja. ~lanstva. Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnost engleske drame. ^ini se posebno zahtevnim zadatkom za istra`iva~a. izazivaju}i. Va`ni oblici uticaja. profesori na likovnoj akademiji. Velikoj Britaniji i Beogradu. prepoznavanje gotovo neuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. muzici. knji`evnih i muzi~kih ve~eri. R. na~ina funkcionisanja.

upravo. umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i. ali i o~igledni ekonomski interesi. {kole. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studenti. kako R. period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obrazovnih institucija bio je suvi{e kratak. ali i uticaji strane kulturne sredine. R. sti~e se uvid u potrebe jugoslovenske dr`ave za odre|enim stru~nim kadrom. ujedno ga ne minimiziraju}i. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala. ona predstavlja podsticaj daljim istra`iva~kim naporima u cilju razu- 266 . pristiglih u me|uratnom periodu. Kona~no. Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj. knjiga. ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mnogobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. pred Drugi svetski rat pojavili. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {irenje uticaja samog po sebi. politi~ki i ideolo{ki uzor. Ga{i} nagla{ava. nau~nih institucija. ali i kao osnovu daljeg anga`ovanja kroz prikaz organizovanih oblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. engleski jezik je ~inio prve korake. anga`ovanjem raznih fondova. znatno manje. izostajanjem ranije navedenih razloga. u Velikoj Britaniji. Politi~ki. nau~ni i stru~ni. samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani od dru{tvenog procesa razvoja”. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanu samo svoji. u~e{}a na me|unarodnim skupovima). za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se te`i. a samim tim i kulturama. samo specifi~ni. U Beogradu. ~ini se zanimljivim opa`anje reakcija koje daju potpuniju sliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. a u slu~aju Nema~ke. bili su neki od na~ina upoznavanja sa ovim jezicima. tradicija. pokretanje ~asopisa). ekonomski razlozi. Ujedno. kako autorka navodi. Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog anga`ovanja (istra`iva~ki rad u Jugoslaviji. putem razmene.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju. Kako R. uzimaju}i u obzir svu ograni~enost takvog uticaja. obra|uje se va`an segment uticaja pojedinaca na kulturni i nau~ni `ivot Beograda. Iako je Engleska. opreme. Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i potpunije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini u periodu izme|u dva rata. {kolovanja pojedinaca. Pored pojedina~nog doprinosa. Od posebnog zna~aja. R. geografska blizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora (posebno u sferi medicinskih nauka). bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V. Ga{i} zaklju~uje. ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedinaca. putem reparacija. zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. U poglavlju Transfer znanja i tehnologije. politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}e nema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo. stipendije. autorka nagla{ava njegov zna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osnivanje {kola. ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i propagandnog rada Nema~ke. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika neposredno pre II svetskog rata. Istovremeno. kako autorka nagla{ava. gostovanja predava~a. od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja. nau~ni radnici. koji su se prenosili na beogradsku. Tradicija. samo su neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. za razliku od nema~kog. Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjige koji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene. Kada su se oni. Kursevi. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kih stru~njaka pred Drugi svetski rat. dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obrada postavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~koj publici.

u~enicima. konciznih skica iz evropske i jugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilike koje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a posebno u periodu od 1918. Vesna \IKANOVI] Bogdanka Novakovi}. Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikacije koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantan sadr`aj. „jadranskog pitanja” koje je pretilo da novoformiranu dr`avu uvede u te`ak sukob sa Italijom. 213 Strogo uzev{i. To pitanje dobilo je svoj kona~ni epilog tek 1924. delovao kralj Aleksandar Kara|or|evi}. zapo~ela kao katalog izlo`be fotografija na kojima su zabele`eni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra. Naglasak je naravno stavljen na one procese i doga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodim odnosima toga doba. Muzej grada Beograda. Pored kratkog uvoda. nestajanja starih i nastajanja novih dr`ava na tlu Evrope. godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda. Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934). pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona na kontinentu. tekst sadr`i nekoliko malih. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovna konferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da na Mirovnoj konferenciji u Parizu. U pitanju je knjiga koja mo`e biti od koristi zaljubljenicima u istorijske teme. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi se op{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica. str. mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i polo`ajem i zna~ajem pora`enih zemalja. izdejstvuju priznanje nove dr`ave. priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {tete za zemlju koja je bila gotovo razorena. u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika. Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastojanjima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo je re{avanju spornih pitanja ali ne i onog najte`eg. ali i profesionalnim istra`iva~ima koji se bave me|uratnim periodom jugoslovenske istorije. tzv. studentima. Uvodni tekst koji prati fotografije. knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja Aleksandra Kara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934. Me|utim. svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatno prema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nih publikacija. dakle. predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu koji ima malo stru~nog znanja na dopadljiv. pre svih Nema~ke. godine. Knjiga je svoj `ivot. Tre}a skica (Balkanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema 267 . koncizan ali i stru~no korektan na~in oslika epoha u kojoj je.PRIKAZI I KRITIKE mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenom `ivotu Evrope. do 1934. Beograd 2004. iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama da ponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi sa Italijom ostali do`ivotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenske spoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom. izme|u ostalog i kao diplomata.

Gr~ke. Poslednja. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolicini li~nosti koje su u periodu od 1918. objavljene gra|e. Be~a. do 1934. Rima. Italija je poku{avala da deluje i preko Podunavlja `ele}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor na jugoistok Evrope. Pored hronologije diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i sa`etu hronologiju spoljopoliti~kih doga|aja u Evropi po~ev od 1918. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnim vladarima. kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sa zemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionih faza bilo i antagonizama. Odmah iza kataloga fotografija i predmeta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora. godine bile na polo`aju ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. katalog fotografija svojevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ekonomskom i kulturnom planu. oktobra 1934. ^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost severnih granica. Iako postoji mogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju 268 . peta skica. Var{ave. Sofije i Tirane. Osim toga. Ukupno 260 katalo{kih odrednica sadr`i obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje. Dat je kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izlo`ena istorija stvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbli`avanja Jugoslavije. kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalaze na fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografiju prona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. godine odnosno do datuma kraljeve smrti. Bukure{ta. da li je u pitanju originalna fotografija ili fotokopija. Madrida. sasvim prirodno. u pojedinim segmentima. Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i. Atine. premijerima. Rumunije i Turske na politi~kom. memoara i publicistike. Praga. ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja. njegova istupanja u Narodnoj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i razgovori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. do 1934. Kralj Aleksandar je Malu antantu do`ivljavao pre svega kao garanta koji je sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom ili otvorenom obliku. Berna. pogotovo onaj ma|arski. veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukcija fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je. Njegova politika prema tom prostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorima Balkana koja je preko Albanije koju je dr`ala u poluzavisnom polo`aju poku{avala da destabilizuje ~itav region. Budimpe{te. Na `alost. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori ~etvrta skica. Vatikana. pa sve do 19. jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. Londona. Sa druge strane. godine i nestanka ^ehoslova~ke sa istorijske scene me|uratne Evrope. njegova diplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje. Berlina. on je pre`iveo sve do 1938. Pariza. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u prestonicama Evrope poput Ankare. (Beograd i balkanski susedi) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima. literature. Tra`e}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljala mesto za jedinstvenu jugoslovensku dr`avu. godine. u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisak jugoslovenskih opunomo}enih delegata.

Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve. za 2003. na dokumentovan na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji) nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dr`avane industrijalizacije i modernizacije. agrarna struktura. Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuve omogu}ila je autorima priloga da na `iv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istoriju jednog sela i poka`u kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. veku. Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka. veku. predsednika. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne. Lokalna istorija Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. Na mnogim od ovih fotografija o`ivljavaju likovi careva. i 2004. Pored istra`iva~kih radova. obimom nevelika knjiga Bogrdanke Novalovi}. i u prvoj polovini 20. ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadr`aj iz oblasti lokalne istorije. poreska struktura. kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju. Upravo zbog toga. Rad Mom~ila Isi}a. zadrugarstvo. ~iji je predmet stanovni{tvo. 2004. Najzad. tu je i da bi bogatstvom svog sadr`aja podsetila istori~are i druge istra`iva~e koliko fotografija kao istorijski izvor mo`e biti va`na ali i koliko. Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} mo`e biti veoma korisna mnogim istori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jer veoma plasti~no. ve} i za ~itavu Isto~nu Evropu u 19. sadr`aj godi{njaka ~ine i objavljena arhivska gra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala na dru{tveni `ivot Svilevue u 19. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenaseljenosti. na `alost. veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i njegov sudar sa globalnim procesima modernizacije. 269 . i 20. Na nekima od njih mogu}e je osetiti atmosferu Mirovne konferencije u Parizu. mo`e biti zanemarena od strane na{e istorijske nauke. i 20. premijera i ministara koji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope. godinu. atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ili sa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`ne posledice na `ivote miliona ljudi. veku” (2003). Svileuva Pokretanjem godi{njaka Svileuva. Mr Vladimir CVETKOVI] Svileuva. {to je mogu}e ve}i deo pro{losti” ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva. i to putem analize demografskih kretanja (smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema u razvoju zadrugarstva. saobra}aj. na mnogobrojnim fotografijama. Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve dalo je uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbije danas.PRIKAZI I KRITIKE grada Beograda ipak nam preostaje samo da `alimo {to sve fotografije prikazane na izlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu. veka. kraljeva. Prvi srpski ustanak) prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. ostaje nada da bi ova zanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru. „Stanovni{tvo Svileuve u 20. i 20. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. Godi{wak 2003. o`ivljava ~itavu epohu.

u~itelj i kulturni poslenik. Usled masovnog odlaska selja{tva u inostranstvo i prelazaka u gradove. Smanjenje poreza nastaje i usled deobe imanja. Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20. godine. Uskoro ih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus. karakterisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti reprodukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja na Balkanu. Postepeno nestaju celi zaseoci. Od 1991. dubrova~ku arhivsku gra|u. Dr Marija OBRADOVI] Georgije (\or|e) Nikolajevi}. svoj `ivotni i radni vek proveo je me|u Srbima u drugim sredinama. do 1895. U {koli. godine. pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku. a u preostalim domovima sve re|i je de~iji pla~. koje je Nikolajevi} tajno. zbirke starih }irili~nih rukopisa iz Dubrova~kog arhiva. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a. godinu posebnu pa`nju privla~i rad Miroljuba Jovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19.33%. Vlaha. Rad prati i tabela razreza poreza po poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. 8). godine u Beogradu. Svileuva je izgubila ~ak 20. veka. Prvu polovinu 20. sve{tenik. dok su poreske obaveze sela kao celine smanjene za 71. Ni{ – Ars libri. Autor osvetljava proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanju zemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. Predano prou~a- 270 . Srpski narod on je zadu`io na vi{e na~ina. \or|e Nikolajevi} je odli~no upoznao. stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve} posle 1953. Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbije razvijenim istra`iva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije. Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896). ve} u mladosti. kada dolazi do smanjenja poreza. 177 Iako rodom iz Srema. veka”. U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti. Beograd 2004. nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta.” (str. godine. prepisao i objavio 1840.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. smanjenje poreza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%. kojih je svakim danom sve vi{e. veka prouzrokovali su masovno iseljavanje iz Svileuve. „U 21. U Godi{njaku za 2004. na prvorazrednim izvorima.54% svoga stanovni{tva. pa i male. kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji. vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20. koja je pre njegove pojave delovala sasvim neformalno. veka Svileuvu. pro{lost grada sv. ali i prodaje. veka. O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice. Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. a pove}anjem povr{ina ni`ih klasa. uglavnom za dug. Istra`uju}i. Centar za crkvene studije. daleko od zavi~aja: u Dubrovniku. mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. do 2002. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta. znatnim smanjenjem zemlji{ta druge klase. karlova~ki |ak. odvoziti do {kole u Koceljevi. Zadru i Sarajevu. kri{om od vlasti. Priredila Irena Arsi}. koji }e ih vrlo je mogu}e. Nestala su brojna stara~ka doma}instva. zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatinskog magazina i kao autor Srpskih spomenika.

ostrva i poluostrva. Pripremaju}i odabrane tekstove \. sastoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik. On se pominje i u drugim. kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika i Srbima u Dubrovniku. Andrije ^ubranovi}a. znamenitim li~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike. zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatinskog magazina. s razlogom. dr Irena Arsi} nije se pridr`avala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je. Ivanu Gunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Dr`i}a. Nikolajevi}evi radovi korisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentacije. Tom nizu du`ih i kra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tekstova. O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac. kada je autenti~na dubrova~ka knji`evnost po~ela da posustaje i da zamire. sti~e se utisak da je pred nama posebna monografija potekla iz pera \. u istorijama srpske pravoslavne crkve. tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{te informacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako da predstavljaju jednu zaokru`enu smisaonu celinu. njihov mentalitet. pre svega istori~arima i istori~arima knji`evnosti. ali jo{ krajem 19. enciklopedijama i leksikonima. utvrdio etni~ku pripadnost Dubrov~ana. mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|enijima. Mavrije ^av~i}a. posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~noj publikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. sve do \ive Sorge i Luke Mihe Bona). a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpske pravoslavne crkve u slovenskoj Atini. a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom. a druga. dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kog perioda. U zavisnosti od toga kakvim je podacima raspolagao. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana. a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knji`evnosti. a ne njegovi pojedina~ni radovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima. obuhvata deo njegove prepiske. Nikolajevi}a. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskom magazinu. izlo`io njen istorijat. na~in pona{anja i odevanja. tako da. opisao znamenitosti grada i okolnih predela. manja. [i{ku Men~eti}u. veka. unutra{nje ure|enje. Marinu Dr`i}u. ali i one manje poznate autore.PRIKAZI I KRITIKE vaju}i dokumenta. Nikolajevi}a. autora istorije 271 . \. koju je priredila doktor knji`evnih nauka Irena Arsi}. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik. Esejima o piscima mitropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uva`ene. „Okru`ije dubrova~ko (circolo di Ragusa)”. Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine. gradova. sela. koji su u`ivali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana. nejednakog obima. prire|iva~u se spontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige. Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti. jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara. koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. preko Stefana Gu~eti}a. Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima. U prvom i najdu`em tekstu. tako i {irom srpskog sveta. veka. diplome i povelje. Nikole Dimitrijevi}a. ve}a. napravila potpuno druga~iji raspored. Prva. Na te elitne predstavnike dubrova~kih Srba. on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije i knji`evne istorije Dubrovnika. kulturno-prosvetne i verske prilike. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vreme kada je on `iveo u gradu pod Sr|em. nezavisno jedan od drugog. ^itaju}i ih. predstavio privredne karakteristike dubrova~kog prostora. on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije.

Nikolajevi}a kao velikog rodoljuba. godine i dva pisma Vuku Karad`i}u iz 1847. sre}om. po~etkom i krajem ~etrdesetih godina 19. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obrazovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. obra}aju}i se vlastima. koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupi nov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima. donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. objavljeni u ovom izdanju. biskupa dubrova~kog”). Mr Sofija BO@I] 272 . ~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. ~ak toliko da bi ga Srbi s drugih prostora dosta te{ko razumeli. ve} kao zasebna publikacija. naime. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identiteta smatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profila grada. Verujemo da nu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitropolita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva ote`avaju}a okolnost za dana{njeg ~itaoca ve} da }e mu. 1880. napu{taju}i veru svojih predaka. Dimitrija Milakovi}a. kako bi bio razumljiviji. Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravoslavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj. sa~uvan je duh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. I pisma upu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakve dalekose`ne zaklju~ke. Bo`e Bo{kovi}a. Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreni prijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada. rimokatoli~koj. veka. veka. Prepisku mitropolita Nikolajevi}a. ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je. da se srpskim {kolama u Dalmaciji odobri odr`avanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga {tampanih }irili~nim pismom. u svom izvornom obliku. sasvim sigurno. ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovratno i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim. kakav je bio mitropolit Nikolajevi}? Na{ utisak je da je \. („Milakovi}a kavaljera Dimitrija `ivot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Bo`a Bo{kovi}a”). @ivotopis B. U tim pismima mitropolit je tra`io. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan u Srpsko-dalmatinskog magazinu. nesvakida{njim. naprotiv. Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezik kojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama. godine. sredini s mukom opstajala. Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a. objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranih spisa. Na taj na~in. a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860. do`ivljajem. i bogatog trgovca i dobrotvora. da su vladari i vlastela susednih srpskih dr`ava poklanjali i prodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~in sticala i {irila svoju teritoriju. koji su se vremenom pokatoli~avali. da se za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. On je znao. Crne Gore. Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bi mo`da potra`io na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnog identiteta Dubrov~ana. upravo – srpski. jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je. Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava se njegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopa preuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea. u Zadru. a protuma~en u prilogu na kraju knjige. Konstatuju}i sve te ~injenice. da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano doseljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja.

18. ja~anju crkvenih kultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dr`ave. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac” pri stvaranju kolektivnog identiteta. Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjem verskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba. ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranja verske podvojenosti. 6). 12). pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor. ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma i njegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”. Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila. netrpeljivosti izme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba. str.PRIKAZI I KRITIKE Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. U takvoj atmosferi. po kome je na ju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. autor prenosi zaklju~ke doma}e medievistike. Beograd 2004. uprkos jasnoj simbolici koju sugeri{e naslov. Helsin{ke sveske. „milenijumski i ekstremisti~ki pristup politici kao i izra`ena verska netolerancija kao podloga vojnog i politi~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. pri ~emu je versko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. zaklju~uje Aleksov. br. On prati formiranje nacionalne svesti u 19. ^ak se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao pre primeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}aja krivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knji`evnosti i istoriografiji. ekonomskoj i dr`avnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobila i socio-ekonomsku dimenziju. do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznaju i odre|uju. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno nezavisna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpske nacionalne svesti” (str. nego na etnolingvisti~koj osnovi. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika. prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”. trude}i se da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knji`evnosti. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str. Krajem 19. „provincijalizam kulture”. kao ujedinjavaju}e veze. konfesionalnih za{titnica ju`noslovenskih naroda. 273 . 41-140). on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbi pravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima. Autor prenosi Ekme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iracionalizam i „mitologizacija istorijske svesti”. inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije. mo`e nagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine. nauci i istoriografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera i antagonizama. U osvrtu na narodno predanje kao izrazito stilizovani izvor. Ekme~i}a. Istovremeno. Verski faktor u formiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. 140 Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti. „masovne i politi~ke samospoznaje”. Stoga su suprotstavljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije. odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str. kao {to je inferiornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”.

J. te da u tome treba tra`iti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja na Kosovu. Autor markira introvertnost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. napisano. Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije do`ivljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}i tragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta. J. strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu. pri ~emu „zao{trenu versku raznolikost” smatra najte`im nasle|em iz turskog. 26). te da danak u krvi (mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska. Dobrud`i i pokazuju}i u svom kona~nom sudu da islamizacija u Bosni. Deo o ulozi knji`evnika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. raspravljaju}i o srpskim zlo~inima u Bosni (1992–95). „ve} ono {to je izabrano. Pored toga. Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj u Gracu koja kolokvijalno govori o duhovnom `ivotu u Bosni pod turskom vladavinom (premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisao kroz knji`evni izraz slu`e}i se metaforama). 29). tj. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dr`ave nije ono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju. J. Aleksov podse}a da strani autori vide klju~ islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”. V. Kosti}a. Sremac. pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta 274 . J. U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austrougarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konverziji bogumila. Zmaja i I. uo~avaju}i njihov razli~iti intenzitet u Albaniji. mleta~kog i austrijskog doba. Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L. 17). Andri}a. „masakr dobija versku apoteozu” (str. pa se samim tim i islamizacija smatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. [trosmajer). Aleksov se distancira od savremenika koji. Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzija Albanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice. delovima Gr~ke. Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima se preobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike. kulturnih i statusnih argumenata. Aleksov registruje i pisce koji su sa izrazitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. Bosni. protivno doma}im standardnim tuma~enjima. Idu}i tragom E. ali i Dvornikovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. nije bila najmasovnija (str. prikazano. 15). popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to ~ine” (str. iako je jo{ S. Autor na veoma dopadljiv na~in ni`e radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o „kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni. te Cviji}a na kome se posebno zadr`ava. Cviji}evim zaklju~kom se mo`e smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkvene organizacije. stavove ju`noslovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. ve} pragmati~na vojna mera sra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih. a ne smi{ljene strategije. zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva. Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema muslimanskoj veri. nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacionalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kontroverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturica” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije. Pelagi}). do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema „bogumilskoj teoriji”. Novakovi}. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`nje spontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa. Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov se ponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi~kom karakteru ve}ine tekstova. ve} za koje se peva”. Iako ~esto opre~ni.

Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugoslovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”. borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. On ponavlja opa`anja „objektivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu. ve} koncizno sagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dr`ave i nema~ku invaziju. itd (str. orijentalna senzualnost i prevrtljivost. godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`de Jovanovi} (str. ~ija je histeri~na produkcija kulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homogenizaciju do klimaksa”. Izrazito agresivnoj „dehumanizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izlo`eni bosanski muslimani kod kojih se potenciralo njihovo strano poreklo. I zaista. 30). iz koga izbijaju iskustvo i strast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja.PRIKAZI I KRITIKE dinaraca. 47-83). 37). Ispituju}i „dalje” i „bli`e” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propasti Jugoslavije. knji`evnosti i publicistici osamdesetih godina. 84-140). neiskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora. Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da su islamizaciji podlegli krajevi bez dr`avnih struktura i jakog plemstva. Neki su to odmah primetili i postali 275 . na primer. Samard`i}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi koja prati svako preveravanje (str. {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom. U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autor zaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evog jugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. * Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz 1964. pri ~emu se posebno zadr`ava na delima V. 35-36). Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama (kakva je. ali i uo~i raspada SFRJ. Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja iz pro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”. ova „brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga. o`ivljenim mitovima o „inovernim prevrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja u istoriografiji. Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popis va`nijih dela. Tekst D. do hipokrizije ljudi koji su potpisali Krfsku deklaraciju (str. svesno obilaze}i teme koje se ti~u konverzije katolika. Olbine iz kojih se slika pokatoli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva” (str. Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji javila pred Drugi svetski rat. Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora. Korene antagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religioznom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda. te stavove R. Iako se autor nije trudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima. kada je svaka od strana obra|ivala procese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika. verolomnicima i inferiornim Srbima”. Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e nego o~igledne. pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva. autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku” spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. 48). islamizacija u Srbiji). ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige (str. 33). uz neizbe`ne kvalifikacije o „otpadnicima. Kresti}a i J. U spretnoj gradaciji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH. pa u skladu sa tim nabraja njene glavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom. kao i sto~arski krajevi („vla{ki stratum”).

61). i sl. Po{to je na avgustovskim izborima 1938. kao {to je na po~etku svoje vladavine `eleo da ima ustavnu monarhiju bez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. tvrdi vo|a Zemljoradni~ke stranke. 65).. na najvi{e polo`aje dovodio stare i nesposobne.” (str. oktobar 1934. a novine nisu izlazile tri dana. ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvim druga~iji. pa je u narednom periodu „la`nog parlamentarizma” dr`ao narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”. nagla{avaju}i njihove napore da izbegnu invaziju. Re`im kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnom politikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladi pona{ao kao „strano telo”. drugi su opa`ali samodr`a~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }e se „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti. Prevara je trebalo da bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnog demokrate Marinkovi}a. zakleti republikanci. razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu.Posle 20. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imao nameru da dugo dr`i na vlasti” (str. indukovali su defetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo. smatra Jovanovi}. Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj. lo{e pro{ao. dok se svojom „spoljnopoliti~kom digresijom” okrenuo Rumuniji. me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „. Ipak. Stojadinovi}evo mirenje sa An{lusom. raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kao vladina lista. {to je poku{ao da ilustruje ekstremno o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorske budale”). Od tih trenutaka. Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir da nemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje. vlada je ustuknula i odustala od podno{enja teksta Senatu na ratifikaciju. stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”. berze bile zatvorene. Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~ki za~eta i pre Petomajskih izbora. re`im se na{ao u defanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”. Jovanovi} na nekoliko mesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastite unutra{nje politike. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo- 276 . doveden D. forsiranjem re`imskih sindikata.. skoro neizbe`no je morao do}i 9. a po{to je crkva anatemisala poslanike. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena. Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem. „Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} delimi~no abolira predratnu vladu i namesnike. Dontovom sistemu. godine.. {to je po njemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. Cvetkovi}. Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika i glasova. 56). Time se Jovanovi} priklonio gledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike. a me|u generalima prvenstvo davao slabim vojskovo|ama. 60). juna 1928.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pa je na njegovo mesto. tre}i su tek posle deset godina uvideli „da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”. ^ak je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktaturu – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali. Jovanovi} portreti{e i kneza Pavla za koga ka`e da je odavao utisak liberalnog vladara „koji je usisao britanske metode u politici”. Iz haosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom. Za Aleksandra ka`e da je svesno poni`avao parlament dr`e}i ga „u {talama i manje`ima”. ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama (str. uo~i samog ulaska Nemaca u Prag.. te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutra spremaju}i se da je sam preuzme. tj. „Bli`e uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kralja u Marseju. ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do 1940.

„Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”. te da je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim” rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vlade koja je. U njemu je bio crnogorski ~lan vlade M. a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mesta pi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega. Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanju ugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut. Njegova Crna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica. Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporu pristupanju Trojnom paktu. U pregledu stranih reakcija na pu~ D. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kada su zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren. te da je naoru`anje bilo „raspareno i pome{ano”. proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. Mr Vladan JOVANOVI] 277 . Zapanjuju}u preciznost nema~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”. misle}i da je u pitanju sovjetska pomo}. Nije samo vlada bila demoralisana. u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izlagana ruglu njihova dr`avotvornost. * Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati. premda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugoslavija (str. koje su. 79).PRIKAZI I KRITIKE |anski Nemci povla{}ivani. Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Makedoniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu. tematsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova. njihovo objavljivanje je (makar i pod zajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat. ili ~ak istorijski izvor o jednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. {tavi{e. koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. a naro~ito sa vojvo|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca. aprila mahali nema~kim avionima. Izbegla vlada se zadr`ala na Palama gde je i doneta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji. dok je Vojvodina ostala bez zaslu`ene autonomije. ba{ velike koli~ine. one se u nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. on ka`e da su dr`avne ideje Srbije. Bez obzira da li su ova dva doga|aja bila inscenirana. Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i ^er~ila da su „Jugosloveni na{li svoju du{u”. Jugoslavija je ostala bez vojne i diplomatske odbrane. 71). Jovanovi}evo sumiranje gre{aka jugoslovenske politike mo`e biti ilustracija prethodnog teksta. nego je dopunjuje i ispravlja” (str. pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojsci bilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a. Propast Jugoslavije „u haosu i sramoti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom. pretvorenom u „d`inovsku buktinju”. 68-69). Bez obzira na formalnu. Ma|ari i Albanci marginalizovani. ubrzo postale bezvredna hartija” (str. Iako o samom ustanku pi{e veoma {turo. sru~e poluge zlata. Makedonci tretirani kao „Ju`nosrbijanci”. Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele. zbog ~ega su mnogi optimisti 6. ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno posmatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. 83). uvek siroma{nog i skromnog. Jovanovi} sa puno entuzijazma pozdravlja „neanga`ovanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negira pro{lost. pa u formi anegdote iznosi detalje kako su `ene skidale svoje kecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. tvrdi autor. Kao savremenik. 77). kao i pohvala „jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji.

sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije. do 1992. {tampano osam kapitalnih tomova. u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske bur`oaske revolucije. ali i da metodolo{ki osavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini Polazna osnova pri formulisanju teme. 1. godine. u Kulturnom centru Beograda. predstavlja jednu od najzapa`enijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005. dr Mile Bjelajac. 6. Prof. dr Milan Ristovi}. nau~nih tribina i predavanja. Doc. sa ciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obele`ila kreiranje kolektivnih identiteta. pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje". dr Smilja Du{ani}. 2005. decembra 2004.NAU^NI @IVOT Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. bio je projekat istori~ara Pierra Nora – "Mesta se}anja". u kojima su sadr`ani ~lanci najistaknutijih analiti~ara francuske istorije i dru{tva. organizacija panel diskusija. dr Latinka Perovi}. u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. Kao projekt od izuzetnog nau~nog. u kome su vode}i francuski istori~ari. pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta. Naime. na kojoj su u~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}. Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3. – 30. ali i dr`avnog zna~aja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena i omogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza". najavljena je tribina "Istorija i se}anje". Prof. dr`avna zasta- 279 . Akademik Andrej Mitrovi}. koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odr`ava u Kulturnom centu Beograda. dr Dubravka Stojanovi}. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005 "ISTORIJA I SE]ANJE" Pored bogate izdava~ke delatnosti. ~iji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir. uka`e na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dr`ave. Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima se suo~ava srpska istoriografija. Naime. dr`ava je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires".

januar Dr Latinka Perovi} Dr Dubravka Stojanovi} 24. Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vode}e istori~are. februar Dr Nenad Makuljevi} Dr Vesna Matovi} 17.. istori~are umetnosti. mart Dr Ljubodrag Dimi} Dr Sreten Vujovi} Tradicije: 5.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. mart Dr Kosta Nikoli} Dr Todor Kulji} 31. Simboli i tribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme i problemi. odnosno druge klase – Stvaranje tradicija – Istorijski stereotipi – Dr`avni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma" – Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije. otvore novi na~ini za razumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta. godini: Sukobi i podele: 27. istori~are knji`evnosti u Srbiji. kao {to su: – "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta. ili ~ak gastronomija. pripadnika druge nacije. i sl. Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele. biciklisti~ka trka Tour de France. Tradicije. sociologe. maj Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajama gra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karad`i}u i njegovim oponentima Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karad`i}a Linije podele i sukoba u srpskom dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije Rat i se}anje Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji Slika drugog u srpskoj knji`evnosti Politi~ki protivnik kao neprijatelj Podele kao deo politi~ke kulture Dr Miroslav Timotijevi} 280 . va. Program rada tribine u 2005..

Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska. seoska) 281 . jun Dr Ana Stoli} Mr Aleksandra Vuleti} Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima. gra|anska.NAU^NI @IVOT 30. jer su razgovori sa predava~ima u toku.

tako i nacionalnom i regionalnom nivou. Program skupa. organizovali su krajem marta 2005. mart 2005. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka. Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istra`ivanja postavi analize putovanja i putopisne literature. School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies i AHRB istra`iva~ki projekt „East Looks West”. dok o prethodna dva skupa odr`ana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies. na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona. ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”. u saradnji sa British Council. Martovski skup u Sofiji promovisao je. Iz na{e zemlje na skupu su u~estvovale prof. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope i Balkana. ~ime je po re~ima organizatora Prof. British Academy i sofijskim univerzitetom.uk/seecentre. posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slike o sebi – kako na individualnom.ac. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije. mr Radina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije. Sofija. potpunije podatke sadr`i internet stranica www.uk/eastwest. temu koja je ostala na marginama istra`ivanja. Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internet adresi www. me|utim. 283 . ali koja svojom {ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope.htm.htm.ac.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. KONFERENCIJAMA.ssees. koju su bele`ili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta. poslednjih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istra`ivanjima.ssees. Wendy Bracewell. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. SIMPOZIJUMIMA Information on conferences.

Daniela Koleva. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-Central Europe. do 20. Gabor Gyani. Social (Trans)formations in East-Central Europe. koji su bili najzastupljeniji. the Institute of History of the University of Warsaw. Changing Patterns of Consumption. mart. Central European University's Center for Historical Studies. Koje oblasti dru{tvenog `ivota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnih promena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izra`aja? [ta je glavna pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni mentaliteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti i razlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li mo`emo govoriti o specifi~nom. Sanja Petrovi} Todosijevi}. Sandor Horvath.Berlin.Ja{i. saradnja me|u nau~nicima. u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusijama. 1918–1968. koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istra`ivanja. Skup u Var{avi organizovali su: Pasts Inc. marta ove godine. u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskoj itoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. Market and Work. the Collegium Civitas. Mariusz Jastrzab. Ulf Brunnbauer. potrebnija nego ikada. Deo je regionalnog seminara. Bo`o Repe. Tibor Valuch. odr`ana je u Var{avi od 18. u dru{tvenim naukama. 18 – 20. prisustvo nekolicine sociologa pokazalo je da je. Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the Higher Education Support Program of the Open Society Institute. Zdenko ^epi~. 2005.Budimpe{ta.Lester. Osamnaest u~esnika (Peter Apor. Everyday Life.Var{ava. isto~noevropskom. Constantin Iordachi.Sofija.Ljubljana. Dariusz Stola. Damir Jeli}. Dorin Dobrincu.Beograd ) izlo`ilo je prezentacije u okviru slede}ih panela: Transformations of the Rural World. Pored istori~ara.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tamas Kende. Maru{a Pu{nik. Sanja Petrovi} Todosijevi} Institut za savremenu istoriju.. Budapest. Breda Lutar. 284 . 1918–1968 International workshop Warsaw”. modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi? Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze iz razli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informacija koje predstavljaju rezultate brojnih istra`ivanja koja se sprovode u razli~itim nau~no-istra`iva~kim centrima. Models for Interpreting Macro-Social Change: Migrations and Modernization. Me|unarodna radionica. Gregor Starc. Svojim radovima.

pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}. Amsterdam. Srbije i Crne Gore. Tako je prof. a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u ^ehoslova~koj. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. do 27. godine. [esti balkanisti~ki simpozijum odr`an je u Brnu (^e{ka republika) od 25. Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ^e{kog Univerziteta 1918–1941”. Slova~ke. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~e bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. odr`ana zavr{na konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). godine uz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope. godine.2005.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Program je zapo~eo 2000. posebno sa prof. do 29. Veoma veliku pa`nju. april 2005. 25 – 27. u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Pogled iz Beograda na ^SR 1968. Treba izdvojiti i u~e{}e prof. posebno kolega iz ^e{ke. Hrvatske i Makedonije.4. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku i jezi~ko-kulturolo{ku sekciju. Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ^e{ke. posebno pitanju Kosova i Metohije. 285 . U~estvovalo je oko sto nau~nika iz ^e{ke. april 2005 U Amsterdamu je od 27. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnja srpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”. mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslova~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i ~ehoslova~ke industrije 1945–1950”). tokom prvog i drugog dana simpozijuma. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu. Brno. katedra za Istoriju Jugoslavije. za nau~nike iz Beograda od velikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ^e{ke. Slovenije. Beograd Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. Dr Radmila Radi} Institut za noviju istoriju Srbije. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. maja 2005. Osim prilike da na jednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istra`ivanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima. Mr Slobodan Selini} Institut za noviju istoriju Srbije. posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. Bugarske. 27 – 29. dr Ljubodraga Dimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana.

Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika. Gr~ke. Velike Britanije. uklju~uju}i i Rusiju i zemlje Isto~ne Evrope. napi{e jedinstvena istorija Evrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate. [vedske.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu. Francuske. Holandije. Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. Radilo se u grupama i u~esnici imali priliku da izraze i obrazlo`e sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enim razmi{ljanjima. tim 4: Struktura svakodnevnog `ivota. organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. 286 . Septembra 2003. odr`ana je prva konferencija u Trentu (Italija). tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hri{}ana. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~kom i kulturnom `ivotu. Poljske. prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. Na tom seminaru u~e{}e bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske. ustanova. maja. Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima koji rukovode radom grupe. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereotipima o evropskim narodima. odre|uju saradnike za pojedine teme. Austrije i Danske). tim 3: Ekonomije pod okupacijom. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskih zemalja (Nema~ke. Prva poseta bila je posve}ena upoznavanju sa uslovima za rad. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. odr`ana je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovi podneli izve{taje o svom radu. Italije. Drugi deo radionice bio je posve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est monografija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni. njihovom poreklu i uzrocima. pritom odgovaraju}i na postavljena pitanja. na kojoj je odlu~eno da se formira {est istra`iva~kih timova. tim 2: Kontinuitet crkava. Na projektu je anga`ovano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja. Gostima se obratio direktor Mitrovi} po`elev{i im dobrodo{licu. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odr`avanje radionice koja je imala za temu stereotipe. na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|im saradnicima Instituta. [vajcarske. Beograd Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije U periodu od 1. u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. Novembra 2000. Norve{ke. ^e{ke. Finske. do 8. Bojan Simi} Institut za noviju istoriju Srbije. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~ara poreklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija. Belgije.

iskustva”. sa tendencijom da se ne istakne sam rat i njegov tok. situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja). propagandi. o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istoriografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca). ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitak Srbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor. Tema skupa je {iroko postavljena. mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „narodne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}). Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci). pokreti. o kultu Dra`e Mihajlovi}a (Milan Terzi}). posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo (Nata{a Mili}evi}). Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{losti u Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}). Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju. Ve}i deo u~esnika ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). Ideologije. komunisti~ki nacionalni koncept (Nikola @uti}). U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ine obele`ava {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{izmom. Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridru`io obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja organizuju}i od 4.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Istorijski institut Ma|arske akademije nauka u Budimpe{ti. maja me|unarodni nau~ni skup u Somboru pod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. {tampi. Ministarstvo kulture Republike Srbije. Istorijski arhiv Sombor). Vojnoistorijski institut. u~estvovalo je i pet saradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije. pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istra`ivanja iz oblasti politi~ke i vojne istorije. iskustva. o obele`avanju Dana pobede u Srbiji 287 . o slici neprijatelja i saveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin). a me|unarodni karakter skupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija. pokreti. Podr{ku u organizaciji pru`ili su Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. istra`ivanje stradalih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}). do 6. 4 – 6. jugoslovenski koncept nesvrstanosti (Dragan Bogeti}). Ideologije. doktoranata i postdiplomaca iz Beograda. maj 2005. ud`benicima i umetnosti u posleratnoj Srbiji. Muzej genocida. Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje. Beograd – Sombor. Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnika instituta. U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata (Mom~ilo Pavlovi}). Takav pristup je omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima. pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata (Neboj{a Popovi}). o slici Nemaca u srpskim ud`benicima posle rata (Vladimir Ivanovi}). prelazak armije u mirnodopski `ivot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanje od ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara). Bugarska. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. predstave i slike u stvarnosti. istoriografiji. Tako je. Pored toga.

o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi i nebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks BergholcToronto). V. N. a delegacija u~esnika skupa je posetila i polo`ila venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici. Washington DC. (Ivana Dobrivojevi}). tokovi diskusija. ove godine na Svetom Stefanu odr`ana je me|unarodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. Garabedjan). Treba na kraju pomenuti da su gostoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim znamenitostima. USA. posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu. novembra 2003. do 16.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). International Center for Advanced Studies-New York University (Njjork). ali stalno u akademskim i stru~nim okvirima. postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama. Sveti Stefan. V. U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i njihovo ulogu u okon~anju rata (V. Organizatori: The Cold War Studies Centre-London School of Economics and Political Science (London). metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima. Mo`da ne}e biti pogre{no ako se ka`e da je ovo nastavak saradnje koja je po~ela na skupu „Velike sile i male dr`ave u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije) odr`anom 3–4. zasnovane na arhivskim istra`ivanjima. o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampi posle rata i posle 1948. na momente intenzivne. Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su interesantne i korisne diskusije. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu- 288 . A. 13 – 16 maj 2005. V. Odr`avanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars. u Republici Hrvatskoj. USA i The Ford Fondation. F. U maju mesecu od 13. Du{an Bajagi} Institut za noviju istoriju Srbije. pokretima i iskustvima iz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije. Na ovoj konferenciji u~estvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda. Zemskoj. Alekseev. (Dragomir Bond`i}). o vaspitavanju dece nema~ke nacionalnosti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}). New York. ponu|eni odgovori i rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku. postavljena pitanja. Mo`e se re}i da je me|unarodni skup u Somboru. pored toga {to je dao doprinos obele`avanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji. Glavne teme referata. Zima.

Konferencija je odr`ana u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razmatranjem. odnosno nadu da se Tre}i svet mo`e promeniti na bolji na~in (Mick Cox. ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan. Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. jer je na taj na~in ostvarila zacrtane dr`avne projekcije. ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike. ali ne i poziciju vode}e ekonomije. Indija i druge imale su va`nu ulogu na Konferenciji. aprila 1955. Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the 289 . U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje. u Indoneziji. Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odr`anoj od 18. Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. borbu protiv kolonijalizma. emancipaciju nacija. „Non – Alignment in the Cold War”). Osudi „sovjetskog kolonijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. „Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States”). Pojedine zemlje kao {to su Kina. Podr{ka je data Arapima Palestine.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson. Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnom okviru. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO). jer je isticala antinuklearni princip. Za Jugoslaviju }e kasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta. „Indochina and Bandung”). Bandun{ka konferencija usvojila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile na razoru`anje. u okviru koga funkcioni{e „Program za istoriju hladnog rata”. Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|e me|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. {irenje procesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). Maroka i Al`ira od Francuske je tra`eno da pristupi mirnom re{avanju ovih problema. a po pitanju Tunisa. Vladislav Zubok u svom referatu („The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) ka`e da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku. i tada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. Japan je bio zemlja koja je izgubila rat. Izlo`ena su {esnaest referata. cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE. godine u Bandungu. U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svet ostane bipolaran. Prvi referat dr`ao je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao izazov hladnom ratu. Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah. Od pojedina~nih pitanja konferenciju je obele`io indone`ansko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnog dr`avljanstva. Dragan Bogeti} je u referatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”) istakao veliko uva`avanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privr`eno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. samoopredeljenje naroda. Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. do 24.

Hadiz ka`e da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna. Ljubodrag Dimi} pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. Dragomir Bond`i} i Slobodan Selini} dali su vi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav- 290 . koncerte filharmonije. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje knji`evnosti. Razmena kulturnih sadr`aja bila je u razvoju uo~i Beogradske konferencije. nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. jer je to do`ivljavano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non-Alignment). Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju nau~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”). 1954 and 1958: The Shaping of the Non-Aligned Movement”). a naj~e{}e kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su pro`eti te{kim i napornim radom. Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. Nehru je osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U momentu kada je usledio porast tenzija izme|u Indije i Kine. demografskog. dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je tra`eno ne{to lo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti. jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative („Tito's Two Trips to Asia and Africa. Ipak. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog. Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudila ga je da se pridr`ava politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of Nehruvian Non-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih. Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu u Indoneziji. osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potra`i podr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. sagledavanje ekonomskog. politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non-Alignment”). On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnih zemalja. Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. ^injenica je da je Nehru bio prili~no naivan u vezi namera koje je imala Kina. a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine. Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. godine. Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti.

Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. strah i sli~no. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog 291 . pozitivan element i doprinos miru. Kontrola populacija se posmatra kroz mre`u me|unarodnih institucija. Aleksandar R.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. istorija mentaliteta. Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu. ideje. Belgrade 1961”). pozdravljano je antiblokovsko raspolo`enje („The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio”). Predlo`ene su jo{ neke zanimljive teme: degolizam. U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro predava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedavaju}eg. 26 – 29. vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova. Mileti} Institut za noviju istoriju Srbije. and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference”). Beograd. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom terminu njihovih predavanja. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. kolektivni portreti vo|a. definisanje zna~aja koji je imao Egipat. socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj. Konferencija je pru`ila SAD uvid u unutra{nju jugoslovensku stvarnost („John F. Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju. bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. institucije. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim nastojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta. i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih promovisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries. maj 2005. ideja itd („Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”) Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). ulogu Kine u Tre}em svetu. Neke od ideja ponudili su i ostali u~esnici skupa. George F. Kennedy. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sa biv{eg jugoslovenskog prostora. stereotipi. Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima. nom mnjenju. generacija i drugo. D`im He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dr`ava prema Beogradskoj konferenciji 1961. \or|e Borozan u svom referatu je izneo vi|enje o Prvoj konferenciji {efova dr`ava nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. Kennon. Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog `ivota u Jugoisto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istra`ivanja. Od konferencije se o~ekivalo da na njoj progovori Azija. Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{tvenih nauka i arhitekture. religija. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije.

kulturolo{ke. profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udru`enje za antropologiju Jugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology – INASEA). sociolo{ke. demografske. Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnoj publikaciji.. antropolo{ke. Veliki trud oko organizacije Konferencije ulo`ili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer. Filozofski fakultet iz Beograda i Udru`enje za Jugoisto~nu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena. Radni deo konferencije odr`avao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu. Za u~esnike skupa bili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini grada Beograda. odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. arhitektonske. me|uetni~kih interakcija. a predavanja su dr`ana na engleskom jeziku. sporta..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. na Balkanu: istorijske. turizma. Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije. 292 .

Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. Tokovi istorije. 7 za prikaze. veli~ina slova 12. prikazi. "Josip Broz. rezime i spisak literature). Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i. I-III. gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata.d. Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote. uz jednostruki prored. I/235. prored 1. Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941.44. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman. str. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora.yu Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: kurziv Naziv ~asopisa: kurziv Isto: kurziv n.: kurziv Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}. i instituciju u kojoj radi. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955-1956". str. Isto. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10. 293 . tabele. Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili na INISªptt. 1-4/1998. Beograd 1998. Svi prilozi (~lanci.23-60. Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i uz disketu. U fusnotama.5. str. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}. Beograd 1997.

(dalje AS). g. "Porodica i njen vaspitni zna~aj". 7. Section 18. Jovanovi}. str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nau~ni skup. i 20. Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a. Latinka Perovi}). veka.edu 294 . 529. SIV). Citiranje sa World Wide Web: Carrie Mc Laughlin.u. (ur. 2003. 9. www. Citiranje novina: J. 1-2. Enciklopedija Jugoslavije. "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)". Beograd 1998. Savezno izvr{no ve}e. str. Arhiv Srbije i Crne Gore.36-41. str. Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}. Srbija u modernizacijskim procesima 19. Zagreb 1968. 2. Hri{}anska misao. 130-783-1259 (dalje ASCG. Beograd 1940. Citiranje iz encikolpedija: "Srbi". "The Handmaid's Tale in the context of the USSR". VI. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije. 25 . Polo`aj `ene kao merilo modernizacije.arizona.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful