P. 1
Tokovi Istorije 2005 Br.1

Tokovi Istorije 2005 Br.1

|Views: 100|Likes:
Published by PaunEsDur
TOKOVI ISTORIJE
Casopis Instituta za noviju istoriju Srbije
1-2/2005.
TOKOVI ISTORIJE
Casopis Instituta za noviju istoriju Srbije
1-2/2005.

More info:

Published by: PaunEsDur on Oct 22, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/06/2014

pdf

text

original

TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi} Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial board Dr Dubravka Stojanovi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton) Prof. dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Aleksandra Ra{i} Radosavljevi} Prevodi na engleski Dr Zoran Janjetovi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles
Prof. dr \or|e STANKOVI] VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A Oratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Mr Ljubomir PETROVI] JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI Yugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mr Sonja DUJMOVI] SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Bojan SIMI] O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE About Refounding of the Newspaper „Samouprava” on 20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dr Milan TERZI] JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81 Dr Katarina SPEHNJAK PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR „[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 „[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Vesna \IKANOVI] JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948 Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prof. dr Jan PELIKAN NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160 Dr Mom~ilo MITROVI] ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography
Dr Dubravka STOJANOVI] LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources
Dr Mile BJELAJAC NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944. General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques
Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Moderna srpska dr`ava 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255 Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004. (Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve, Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

. . . . . . . . . mart 2005. . . . . . . Amsterdam. . . . . . . . . . . . . . . januara do 30. . . . juna 2005. . april 2005. Beograd – Sombor. . . . . . 13–16. Beograd. . . . . . . Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . . . . . . . . . 26–29. . . 18. . . . . . . . . KONFERENCIJAMA. . . . . „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”. . . . . Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. . .Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. . . . pokreti. Mileti}. . . . . . . . . . . . . . . 288 Aleksandar R. . . . . . 273 NAU^NI @IVOT / Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. . . . . . . . . Dragoljub Jovanovi}: tekst D. . . . Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. . . . 4 – 6. . . . . . . . . . . Sveti Stefan. . . . „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. . . . . . . . 25 . . . . . april 2005. . . . . .27. . . . . . . . SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. . . 285 Dr Radmila Radi}. 27–29. . . . . . Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. . . . . . . . . . . . . . . . . 287 Du{an Bajagi}. . . . 284 Mr Slobodan Selini}. . . . . . . . . Var{ava. 283 Sonja Petrovi}-Todosijevi}. . Beograd 2004. . . . . 291 . . . . 285 Bojan Simi}. . . . . . . . . . „Social (Trans)formations in East-Central Europe. . . . . . Helsin{ke sveske. 279 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. . . . . . Ideologije. . . . . mart 2005. . . . . . . godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. . (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . Brno. . . iskustva”. maj 2005. . maj 2005. . . 286 Mr Dragomir Bond`i}. . . . . maj 2005. . . Sofija. . . . . . workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar. . . . . 1918–1968”. . . . br. . . . . „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. . . . . . . . .

januara 2005. ali i da u skladu sa mogu}nostima dalje sadr`ajno. Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignuti visoki nivo prethodnih brojeva. . godine.UZ NOVU REDAKCIJU Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1. redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi u novom sastavu. metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis.

Izdava~: Institut za noviju istoriju Srbije Beograd. Kneza od Semberije 12a Tira`: 500 primeraka . Trg Nikole Pa{i}a Tehni~ki urednik: Dobrica Vulovi} Ra~unarski slog i prelom: Radmila Zdravkovi} [tampa: SD Publik Beograd.

Beograd UDK 32. (093. publicisti~kog i knji`evnog „prou~avanja”.1)(091) VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}a koje je dr`ao na politi~kim skupovima. u dve dr`ave u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili u pro{lost. publicista i nau~nika. I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni 9 . i to vi{e puta istakli. Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta dela pojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upleten pola veka. u doma}im i stranim arhivama. Nikola Pa{i}. u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malom broju radova o njemu li~no. svestrani politi~ar. nego u istra`iva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke. pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milovan Vitezovi}).929 Pa{i} N. Savremenike je fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije i Jugoslavije. jo{ za `ivota je bio predmet nau~nog. zapo~eli nau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili. ali skromno i oprezno.2) 808. publicistici (Vasa Kazimirovi} i \or|e Radenkovi}). Kada smo 1972.^LANCI Articles Prof. dr`avnik i diplomata. ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova o`ive. dr \or|e STANKOVI] Filozofski fakultet. politi~kih protivnika. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracije i vi{e nacionalnog romantizma u knji`evnosti (Dobrica ]osi}). godine. strana~kim zemaljskim konferencijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa prohujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije. To je bio jedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane partijskih drugova. koji su po~eli da boja`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom. da kao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet pojedina~ne nau~ne biografije.5:32 (497.

koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. do 1903. To je bio prvi i do 10 . godine. a beogradskom „Nolitu” ~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samo naslov knjige. ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”. Nikola Pa{i} je bio obele`en kao glavni predstavnik „velikosrpskog re`ima” i poklonika monarhizma. Beograd 1995. Posle Drugog svetskog rata. za godine 1903–1914. Ali. ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodne skup{tine. autor ovih redova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Narodnoj skup{tini. za period 1914–1926. objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odr`anih u Narodnoj skup{tini od 1878. vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” mo`e se videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a. Ali. zagreba~kom „Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio. koju su priredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin. od arhivskih ustanova do porodi~nih ostav{tina. ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna~aja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pisac ovih redova. Trebalo je da protekne skoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritet bez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt” srpske i jugoslovenske istorije. u jugoslovenskoj istoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u. do 1926. jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. u uslovima izmenjenog unutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije. U isto vreme. Po{to su „nau~no tr`i{te”. priredila je Latinka Perovi}. Ponajmanje imamo predstavu o govorima koje je dr`ao. I sami smo se zatekli na pola puta. u toj knjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. opet se tu na{la izdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997. pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih po jugoslovenskom prostoru i celom svetu. kako u politi~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. ~lanci i govori (1872–1891). za razdoblje od 1878. a ~etvrti. NIU „Slu`beni list”. koju su priredili Milan Stojimirovi}Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}. me|utim. u~iniv{i pravi izdava~ki podvig. pa i samog Nikolu Pa{i}a. Dubravka Stojanovi}. pak. sa primesama politi~ke rigidnosti i autoritarnog politi~kog re`ima. Posle je i{lo relativno lak{e. Pisma. mladi ruski „Pa{i}olog”. bili zasi}eni srpskim velikanima. tre}i tom. u {tampi i posebnim publikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena. prodata u pretplati za godinu dana! Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je. znatno te`e. godine. Koliko je. Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijska nauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celine koja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. I. pojavila se knjiga Nikola Pa{i}. Prva dva toma. Posebno se izdvaja knjiga Nikola Pa{i}. Da se objavi na{a. i 1998. U vreme do 1941. Beograd 1937. godine 1995. u tira`u od dvadeset pet hiljada primeraka.

rasutih po celom svetu. da ta li~nost – Nikola Pa{i} – zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. 11 . Nepoznato je. posebno njenog Glavnog odbora i Poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini. nalazi oko stotinu razli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u. uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijih govora. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska literatura i {tampa”. pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a. po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”. mislimo na one te{ko}e koje stvara odsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a. u kojoj se. za vreme Kara|or|evi}a. U prvom razdoblju. ve} i u evropskoj i svetskoj istoriji. rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. kao i nepoznata sudbina arhive Narodne radikalne stranke. posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti. U drugom razdoblju. koliko smo uspeli da doznamo. Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tini istupao 552 puta.\.486 strana objavljena su 772 njegova govora i u~e{}a u debatama. odlo`enim u tzv. nadamo se. na javnim zborovima odr`avanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora. Kada to ka`emo. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nim ostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a. koji }e. U inostranim arhivima i dalje se ljubomorno ~uvaju li~ni dosijei. „predsedni~ke arhive”. tako|e. Njegovi govori i `u~ne debate iznosili su ~ak 1. Na 2. u kome je skoro stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo. prionuli smo da istra`imo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. pomo}i budu}im istra`iva~ima da nau~no prodube i sa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost. [tampani. na raznim sve~anostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje. bilo politi~kih bilo li~nih. koliko se izvora nalazi u vlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom. sa kojima je odr`avao prepisku. u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotine dvadeset puta. izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu. a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da se radi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj. iako se radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji i Jugoslaviji. hrabro se bore}i za uvo|enje parlamentarne demokratije. U nedostatku izvora. Nau~ni zaklju~ak se i sam name}e! Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamo ovu „dru{tvenu instituciju”. znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. u kome je po cenu vlastitog `ivota stvarao prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku. ti govori imaju obim od „samo” 914 strana. za istorijsku nauku anarhi~nom dobu.572 strane i to za osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. pedantno formirani od strane raznih obave{tajnih slu`bi. a nama da iskora~imo sa prethodnom raspravom. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a tada jedini.

Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govora u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov. Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastije Obrenovi}. To su oni. da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti. Naime. godine i da ta njegova dru{tvena analiza delovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao ~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907. ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotine do sada neobjavljivanih govora. godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih 12 . na na{e iznena|enje. autor). koje je dr`ao na politi~kim skupovima. U takvoj situaciji. zaokru`en istra`iva~ki problem. nismo se nadali da }emo imati veliki uspeh. Za{to? [ta mo`emo da ka`emo o govorima politi~ara. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo stotinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a. doneo je odluku sa kojom mora da se pomiri svaki nau~nik suo~en sa istra`ivanjem ovako velike li~nosti – da istra`ivanja treba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano. a dostupno nauci i publicistici. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi. pre svega do sada nepoznati govori. pukih politi~kih objekata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva. ne samo nau~nog zadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe. u druga~ijem obliku i sadr`aju. gotovo na rubu falsifikata. unapre|enja politi~ke kulture i tolerancije. strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim manifestacijama. ~ak i radikalskim glasilima. koji ve} tri decenije istra`uje li~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. postaju}i polazi{te za generacije koje dolaze iza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enje jednom davno postavljenog nau~nog zadatka. Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patrijarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op. stvorio politi~ki subjekt i va`an. ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernih dru{tvenih struktura i politi~kog sistema. njihov sadr`aj zavisi od toga koju poziciju govornik dr`i na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program. u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu. koje smo prou~avali poku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematski problemi bile preto~ene u knjige. kazali bismo. I. nekoliko autografa govora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima pojavili su se u javnim. autor ovih redova. uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilema u smislu kriti~kog pristupa. policije i vojske. a u javnost iza|emo sa obimnom studijom. S obzirom na istra`iva~ko iskustvo. Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da je Nikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907. dr`avnika i diplomata kao istorijskom izvoru? Kao prvo.

Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i naju`i centri mo}i u Srbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komunaru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj konferenciji Narodne radikalne stranke 1882. u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i najmudriji upravnik jednog naroda. Zato je i buknula Timo~ka buna. nije mogla da otkrije to revolucionarno 13 . da dr`ava ima korist. on zna da uzdigne po{tenje i vrline. onda }ete videti. me|utim. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tena formulacija narod jo{ uvek. daju dohodak i hranu za varo{ane. On zna bespristrasno da upotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana. a iza{ao potpuno osedeo. modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elu beogradske op{tine. li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a i Adama Bogosavljevi}a. na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje. Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora. ~uvaju dr`avne granice. da je radikalna stranka od podanika. bra}o. „pobunjeni~ke” i opasne po re`im. stoji u njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po nauci dr`avnoj i filosofskoj (sic!). sebi~nost i podlost. modernizaciji i napretku dru{tva. koji su izvojevali slobodu. izme|u ostalog. Ivanjdanski proces i okivanje lancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom i kosom. li~nu i imovinsku bezbednost”.\. obi{ao 43 od 44 okruga! – op. u kojoj je postao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine. „zavereni~ke”. i to. a zatim devetomese~ni zatvor. diplomatskim vezama. da je radikalna stranka u~inila uspeh. zahtevala je slobodu {tampe. slobodu zborova i udru`enja. to je narod sam. op{tinsku samoupravu. otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”. a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferu evropejsku”. one dr`ave kora~aju putem stalnog napretka i razvitka. u kontekstu drugih. pi{u}i za novine. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a godina XIX veka – op. u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog `ivota oseti „boljitak”. autor) i {ire}i svoj program. koji nisu imali prava. ja~anju me|unarodnog ugleda i kapaciteta mo}i jedne male dr`ave i jednog malog naroda. u fazi osnivanja stranke. iza kojih je sledio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju. koji mogu da savremenom nau~niku pru`e uverenje o zaista realnom progresu ~ovekovog bitisanja. Govore}i u Skup{tini. godine. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”. on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost. otud onoliko vlastitog `rtvovanja po cenu `ivota. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sa dana{njim. Pa{i} je – koriste}i se dr`avni~kom mo}i. te poslanik u Petrogradu. Evo {ta. zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina. obilaze}i izborne okruge (jednom je za izbore. Otud onoliko skup{tinskih govora. stvorila slobodne gra|ane ustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito formulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku promenu Ustava.

sudove. Gunjac i opanak radio je neumorno. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnog turskog gospodstva. koju je stvorio sam prosti narod. Gunjac i opanak – a to je narod srpski.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Gunjac i opanak podizao je {kole. Drugi va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora le`i u odnosu strukture i sadr`aja govora prema auditorijumu. Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu. snegu i mrazu. u njima je polako razvijao dr`avnu politiku i nacionalne ciljeve u skladu sa legalisti~kim evropskim merilima. Jer nema u Evropi nijedne dr`ave. policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. prilago|avaju}i pri tome govore svojoj dr`avni~koj misiji. narod srpski. vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljim oru`jem naoru`a. da ih `itom i p{enicom zaseje. ambare `itom. koji bi vi{e zaslu`io da bude neograni~eni suveren u svojoj dr`avi kao narod srpski. ali bez militarizacije. ja~anje ekonomske i vojne mo}i. razna nadle`atelstva. u vreme uvo|enja parlamentarne demokratije. Gunjac i opanak. Gunjac i opanak ~uva stra`u na granici. U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88% selja{tva. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom. ~uva je `ivotom i imanjem. Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davao sudijama da mu pravdu dele. kr~e}i polja i lugove. tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja Svetozara Markovi}a. kako po najve}oj `ezi. reke i polja. tako i po ki{i. ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{e narodne dinastije”). Gunjac i opanak zaustavljao je divlje horde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju. pravda i jednakost nikne. Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve. unapre|uje znanjem i iskustvom. godine. prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbli`i i promet olak{a. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to njegov narod: „U Evropi nema naroda. po{tenju. Zar je Nikola Pa{i}. pivnice vinom i rakijom. do 1926. Konstante u njegovim govorima tako|e su se promenile: interes naroda. Gunjac i opanak prelazio je brda i doline. odr`ava je znojem i trudom. radu i rodoljublju. po radu i po`rtvovanju. razvoj demokratskih parlamentarnih institucija. Podr`an od naroda i drugih centara mo}i. jure}i neumorno od jednog bojnog polja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili. interes nacije u celini. staje smokom. a to je kao {to rekosmo. ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. stvorio je ovu dr`avu krvlju. podigao je i stvorio ovu dr`avu i on treba po pravu i nauci. prosveti da obu~i mlade` nauci. 14 . i punio je ko{eve ranom. da po njoj sloboda. da bude najve}i gospodar u svojoj zemlji”. narodnja{tvo. mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srpskog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva? U razdoblju od 1903. odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi.

bilo bud`etsko. 8. Pose`u}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbe svoje politi~ke stranke. Govorio je o padu nataliteta i velikom broju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”. Tim ubojitim oru`jem. koje su oni na poklon dobili”. spadaju u najbolje koje je odr`ao mada bez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme. „tukao je uspe{no opoziciju”. [to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku. Tra`io je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. to je ~e{}e ponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slobode” i „ekonomski boljitak dr`ave”. Iako je po profesiji bio gra|evinski in`injer. bez obzira na auditorijum. Prvi govor koji je Nikola Pa{i} odr`ao u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}u i najbolje poznavaoce „bud`etske politike”. koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argumentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je. on je prona{ao niz kontradiktornosti. ina~e programskog karaktera. Ali. nikada ne dozvoljavaju}i da mu govore pi{u drugi i menjaju im smisao. 15 . Nikola Pa{i} je. Govore je sadr`ajno tako oblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih saveznika”. pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i. a u ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni. pojavama kuge. godine. decembra 1879. kazao je. doveo je predlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. „U mome kraju”. ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno uka`u na namere Srbije. da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pridobijao slu{aoce. Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ciljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dr`avne i nacionalne ciljeve”. Bio je majstor skup{tinske debate. sve vi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me|unarodne subjekte. {to je najva`nije. „bilo je i takvih `alosnih slu~ajeva. svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. ali i neki njegovi govori u Skup{tini. pomanjkanju lekara. U tom svom govoru o bud`etu i Zakonu o narodnom sanitetskom fondu. njegovi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor. Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i pred bira~ima. odnosno za sve ono dobro {to su Srbija i Jugoslavija postigle. koje je bilo istorijski ta~no. Tre}i va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li on donosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja. padu cena poljoprivrednih proizvoda i oblicima nasilnog napla}ivanja poreza. ali se to podrazumevalo. na primer. Nikola Pa{i} nije bio briljantan govornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vrednujemo. Ako se radilo o opoziciji. da li je inovativan. stru~no i sadr`ajno pripremi govor. sebe nikada nije pominjao. sem toga. znao je da i bez toga. bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javno svojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za njihovu dobrobit. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke.\.

u kome su ga dobro poznavali. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku toleranciju u Jugoslaviji. Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e. Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio sna`an argument. mentalitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije. dakle. Kao istorijski izvor govor. U diplomatiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek. pak. Ponekad. isto kao ortodoksni muslimani i katolici. da iznesem ~injeni~ko stanje!”). iz dr`avnih interesa. a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost. u Bosanskoj krajini u kojoj su ga. dr`avnik i diplomata koga su cenili po odr`anim govorima i koga su zbog njihovog sadr`aja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci. U vreme Kara|or|evi}a {irio je svoju harizmu i uticaj dalje na zapad – po`areva~ki. koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika. na kraju. snagom argumenata i „zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog nam neprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili. Za `ivota i dugo posle smrti. beogradski i ma~vanski okrug. znao je da ka`e. u kojoj je nadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. govorio o spoljnoj politici. Upravo zato {to im je Pa{i} tako govorio! U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~ke kulture. po svedo~enju brojnih izvora. Otuda nije nimalo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje~arskom okrugu. mnogi obi~ni ljudi i tre16 . izra`enu u brojnim govorima. „na{i saveznici su radili na svoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”. obra}aju}i se velikim silama. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike ~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”! Saveznici su to znali da cene. na vrhuncu mo}i. ma koliku `rtvu njihovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju. Umeo je da proceni ja~inu „kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”. nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbije ili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. prilago|avaju}i im sadr`aj i „jake re~i” u odr`avanim govorima. U jugoslovenskoj dr`avi to je ~inio najpre u sremskoj `upaniji. Nikola Pa{i} je upravo po tome bio najpoznatiji. u trenucima op{te katastrofe. Ako je.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. potom u skopskom okrugu. Srbi gotovo divinizirali. kratak i jasan. mo`e da ocrta personalne karakteristike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. Retko. te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili „izbiti revolucija”. a muslimani i katolici iskreno po{tovali. vi{e je }utao. sklopiti separatan mir ili upotrebiti „prejaku re~”. bio je jedini srpski politi~ar. Nikada nikoga nije li~no napadao. a kada su povremeno napadali njega ispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga {to ja ne mogu ovde. Uvek je bio spreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku. mada se u govorima prime}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima. Time je {titio suverenitet dr`ave. Semberiji (posebno Bijeljini) i.

ali je nu`no da se i ona bude prou~ena budu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju na odre|ene dru{tvene elite. Zato su. Pre }e biti ovo drugo. U njima. Konsultuju}i i prou~avaju}i jedino ovu {tampu. istra`iva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole objektivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u. iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog odgovora. glavni organ Narodne radikalne stranke. zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dr`avom mladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”? Kao istorijski izvor govor. do krajnosti neukusno i maliciozno. ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra{njosti. po`areva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu. njegovim stavovima i delima. pogotovo zato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „`aoka naopaka i nesre}na” na njegov ra~un li~no. Nikola Pa{i} je. slu{aju}i ga. „`uta {tampa” nije ga cenila kao govornika. namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”. Bulevarska. Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru ka`e i „va`ne stvari iz domena dr`avne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zveni politi~ari. uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. me|utim. Naj~e{}e. bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nikada nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. „Vreme”. me|utim. list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a. Neke govore. Pouzdanost takve {tampe kao izvora zanemarljiva je. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”. be~kere~kom ili pan~eva~kom „Banatskom glasniku”. {to se ti~e Nikole Pa{i}a. nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi. kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”. Na drugoj strani. nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo17 .\. me|utim. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nije bio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma. mo`e mnogo da ka`e o javnom mnenju. tu je bio i Dvor. na primer. a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih listova). Vi{e se moralo naga|ati iz onog {to nije rekao. koji je uglavnom pisao sa negativnom konotacijom. {to potvr|uju brojni strani listovi koje smo prou~ili. nije prenosila „Samouprava”. uti~u}i na op{te shvatanje da je bio lo{ govornik. nalazili mesto u osje~koj „Stra`i”. {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no. „Pravda”. nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceo govor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji i Hrvatskoj. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa{kvile”. otuda {to je Lazar Markovi} u svojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom karakteru „Politike”. preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovarali tamo{njoj strana~koj politici. me|u „poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. Ne znamo da li je to bila njegova `elja ili odluka dr Lazara Markovi}a. tzv. glavnog kontrolora strana~ke {tampe. To su bila precizna i ta~na na~ela dr`avne politike.

„’]uti nitkove!’. Samo svojom ve{tinom govora. uredno „pla}aju poreze jer je i to jedan od uslova da neko mo`e uop{te biti poslanik”. nije se ustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”. U svojim monografijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravolinijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika. novembra 1890. Sutradan po odr`anju govora u Narodnoj skup{tini od 8. jer nisam imao nameru da mu to ka`em”. me|utim. Kada je u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta). o problemu govora moglo bi se razmi{ljati i kao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu. Jedini izuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor za dr`avne finansije”. pokazuju da je u mla|im godinama. kao predsednik Narodne skup{tine (1889– 1891). predsednik suda u Vranji (Sic!). a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacijama iznevere „parlamentarni red”. I Skup{tina. Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. premda je to bilo izme|u mene i njega. U navedenom kontekstu. u Poslani~kom klubu je zadobio ve}inu da se podr`i predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorene dve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednu filologiju. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisan u svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. Insistirao je da „poslanici iz 18 . u fazi razvoja parlamentarne demokratije. godine prvi je u Narodnoj skup{tini postavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Makedoniji. prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebno isticala osje~ka „Stra`a”. koji je blizu mene sedeo. prihvatili su izvinjenje. Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnu re~. decembra 1879. zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”. stavljaju}i uvek interes partije iznad interesa i mi{ljenja pojedinca. Najnoviji izvori. godine upozorio poslanike kako treba da se „dr`e strogo zakonitosti”. trpeljivog u debatama i govorima. bio mnogo osetljiviji i `ustriji. vikao je i smetao me je da govorim”. Po povratku iz emigracije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optu`i za nano{enje javne uvrede. I {to se dogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”. daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka u skup{tini ja izjavljujem da ako g. taktikom i „jakim argumentima”. onda verujem da je to za njega uvreda. pisao je dalje Nikola Pa{i}. Te 1889. znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika. 71 Ustava morao je da pru`i izvinjenje. a naro~ito da. koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru{tvenu mo}. kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. upravi”. Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne biraju u vi{e skup{tinskih odbora. kao i poslanik Deni}. i Skup{tina sva nije ~ula”. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l. pokazuju}i li~nu odgovornost. i ja ga molim da me izvini. godine pisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}.

posebno kod njegovog „gunjca i opanka”. po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice. kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarne demokratije u Srbiji. godine tra`io bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kao prestonice” i njegovo ulep{avanje. „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan u Narodnoj skup{tini. a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini. „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”. Iz svega {to smo izneli mo`e se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govorni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~e stranke u cilju modernizacije Srbije. Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine. podizanja op{te politi~ke kulture. navode}i kao primer „Pe{tu. da se ne povla~e iza sadanje regulacione linije. Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini. a u svojim predlozima bio konkretan i tra`io precizne odluke. ali i svoje stranke. prema zapisniku koji je redovno objavljivan u „Beogradskim op{tinskim novinama”. autor) „ne sme javno me{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika). na sednici od 18.\. Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda. gradnju lokalnih i regionalnih puteva i `eleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!) dobara”. Bukure{t i Sofiju kao prestonice susednih dr`ava”. `ale}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” ne vr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost. o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela. u Poslani~kom klubu je u nekoliko navrata izjavljivao „da vi{a dr`avna vlast” (kralj – op. op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dr`avne knjige”) i bonifikacije zemlji{ta. Tako je. podneo izve{taj po kome je Odbor re{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulici ne moraju podizati dvospratne zgrade. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu u skup{tini i stranci”. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Poslani~kom klubu. marta 1897. tako je „brusio sebe i u~io druge kako se govori i pode{ava govor”. generalu Savi Gruji}u. te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo i to da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”. koje potpuno odgovaraju 19 . godine. januara 1892. da je imao ose}aj za potrebe dr`ave. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. ne samo da bi {irili i u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak `eli i zahteva od svoje vlade”. Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja (kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”). prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu. Tako|e. b) da se u ulici Knez Milo{evoj podi`u zgrade po tipu vila pod tom pogodbom. na primer. Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio da bude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodne skup{tine. a sve to radi postizanja prakti~nog cilja. Po se}anju savremenika. u vreme kada je predsednik bio Nikola Pa{i}. malo se mo`e saznati o njemu kao „operativnom dr`avnom ~inovniku”. Najpre u Poslani~kom klubu.

vrlo odlu~no i beskompromisno. Kad se ovo re{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”. da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {to vi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). Navodi koji su predmeti najnu`niji o kojima je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. Nikoli Pa{i}u.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”. Nikola Pa{i} je. Radikalna stranka ne mo`e nikako biti solidarna sa pomenutim proglasom. ali samo iz kluba. U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stanojevi}a pod naslovom „Pismo narodu”. v) u ulici. me|utim. nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. na zapadnom Vra~aru. U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formirao svoju prvu vladu. februara 1891. Klub treba da objavi da ni najmanje ne sau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu – Dragi{i – da ka`e: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”. godine bez znanja i odobrenja Poslani~kog kluba. Na sednici Poslani~kog kluba odr`anoj 24. Poslanici vi{e nisu imali izbora. Mo`da bi se moglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}. pisati u ime stranke {ta ho}e. Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i. ubrzo potom {tampan kao „poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane. nameri i propisu ~lana 22. da se ne moraju podizati vile”. Govori o tome. Nikola Pa{i} je zahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme poslani~ki imunitet. Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ drasti~nijoj formi. jo{ uvek 20 . na svoju ruku. Me|utim. u kojoj je Piro}an~eva vila. kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslanika Dragi{e Stanojevi}a”. „demokratizuje urbanizaciju” i modernizuje Beograd po ugledu na druge prestonice. nastojao da u svojim govorima i stru~nim izve{tajima. prema originalnom zapisniku. On poziva skup{tinu na ga`enje ustava. Ponovo uzimaju}i re~. objavljen u „Novom listu”. Nikola Pa{i} je opet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne mo`e sam. Prema istom zapisniku. koja bi sama sebi potpisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam. februara 1891. jer se nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama. dostojanstvo vlade i skup{tine. godine. Govorio je jo{ jednom. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!). pored obave{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvijaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastaviti kabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu. iz pozicije koju je zauzimao. zabele`eno je u zapisniku. ni to nije bilo dovoljno. disciplinu u stranci. objavljenom 8. zak/ona/ gra|evinskog. predla`u}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu na su|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. On je revolucioni.

u {irokim slojevima selja{tva. „ugledni i po{teni doma}ini”. s tim u vezi. a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke. Ali. mo`e do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajedno ste}i poverenje stranke”. on se sam izjasnio da je opozicija i sam je iz kluba iza{ao. pre svega. s toga je mi{ljenje da Ranko. mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako se po{tuju partijska na~ela. godine. navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenju stranke. odr`ane 15. u svom govoru u Poslani~kom klubu osvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a. zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. Obojica pomenutih prvaka stranke. Stranka je u sudbonosnim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. godine ponovo „uplovio u politi~ke 21 . me|utim. godine i uverenja kako }e od sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”. da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. Nikola Pa{i}.\. Poslani~ki klub se pre}utno slo`io sa ovim tra`enjem. na primer. u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici i Pa{i}evi bliski saradnici! Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentata uveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo da se sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. karakter njega samog i njegovih govora. godine. U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba. a ne nikako politika u stranci”. napravio je blagonakloni kompromis. Ne otvaraju}i diskusiju. autora) to bi bilo ubita~no za stranku. konstatuju}i samo „da je njegovom odstupanju uzrok njegov `ustar temperament. teraju}i vladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima. koji je ina~e iste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci `estoko napao i stranku i njenog {efa. jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i da imaju na umu re{avanja u skup{tini”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba. njeni osniva~i. marta 1891. ponovo pokrenuo isto pitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}. Za~udo. 16. januara 1892. Kada je posle 1903. ako je voljan da pomogne stranku radikalnu. jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kih poslanika. Nikola Pa{i} je za potpredsednika narodne skup{tine predlo`io „od svoje strane da se bira dr Laza Ili}”! Ve} slede}eg dana. Znaju}i. Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~kom klubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a. januara. nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru i odlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje su mogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. opet je tra`io „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) ili ne”. ne samo u Klubu i Narodnoj skup{tini ve}. Ako bi se Ranko (Tajsi} – op.

na onome zadatku koji se dade izvesti i ostvariti”. napisale su. sve vi{e ga je cenila. Kako su to ove novine prenele? „G. Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri. Tek kada je 26. bilo o trajnijem usmeravanju spoljne politike Srbije. preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjim novostima”. aprila 1906. kojima se kraj njihovog re{enja ne mo`e providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti predskazati – rukovodim se `ivotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radim prema prilikama koje su se sada slo`ile. ovom prilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentacijama. da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo pred doga|ajima. Iako to nije izgovorio za skup{tinskom govornicom. „koji nema reputaciju dobrog govornika. jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja 22 . pogotovo sila Antante. opredelila je ~itavu spoljnu politiku Srbije. a na{i dr`avnici koji su primili odgovornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”. ogor~enog protivljenja li~noj vlasti. koje su svojom te`inom izvanredno impresivne. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”! Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u kome je sebe video kao produktivnog dr`avnika i diplomatu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. On je spoljnu situaciju ocrtao tako. januara 1904. U ministarskoj fotelji i od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih deset meseci da bi tek u novembru 1904. Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijatelje u nedoumici”. „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladinskim idealima. Tako je. „Smatram za du`nost da izjavim”. vrlo zbunjena. a evropska diplomatija. sa mnogo parlamentarne ve{tine. radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda. imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socijalisti~kih ideja. Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. Spoljna situacija se komplikuje. a onda veoma odlu~no i spoljnu politiku Srbije. Pa{i}”. napisao je u konceptu jednog skup{tinskog govora. vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje. Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo ~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene `elje da se na izvestan na~in prekine s pro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolucionarnom narodnjaku”). buntovniku ili izdajniku vlastite stranke. a glavni neprijatelj – Austro-Ugarska. no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima zemlje. koje radikalima nisu bile naklonjene. u kome je tra`io podr{ku za zajam za naoru`anje vojske. na primer. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prvi put progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru. i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja. koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljno spremni. govor odr`an na „Osmoj sednici Kluba beogradskih radikala” 26. godine. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eo je da prvo menja sebe i svoje poglede. jakobinskih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora.

Govore}i u Gradi{tu 26. itd. te time podigla cenu `itu. koje se u njenoj zemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”. da se na jugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dr`ava sa jasnom vizijom svog razvoja i istorijskog zadatka. Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi. i s toga je zadahnuta te`njom da sa svim susedima i ostalim dr`avama `ivi u miru i prijateljstvu. Govore}i o programu radikala. povratili su je svojom snagom. ~ine}i to otvoreno. za koju je uveren da }e sve ono izvr{iti. da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja. godine u Beogradu. javno i bez ikakvih „sakrivenih ideja i namera”. {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”. oktobra 1913. Srbija ujedinjena sa Starom Srbijom (Kosovom). koji se njome slu`e da ucenjuju. Svima je bilo jasno. u kome se Nikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. za koju misli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju. obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila mu je mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko Srpska Vlada uverena je. otvoreno rekao „…da zemljom (treba da) upravlja parlamentarna vlast. te da samo „narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci. godine. on je. a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”. decembra 1911. „ali tako isto morate se boriti da joj o~uvate ~ast i poverenje. izlo`enom 29. govorio o onome {to je realno u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti. i svojim zajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove… Sadr`aj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im je tim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vr`e (sic!) s oru`jem u ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi. Tako je bilo i u predizbornom govoru za Po`areva~ki okrug. da zemlju naoru`a i da joj podigne nove `eleznice. koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”. Srbija je dvojinom uveli~ana. U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini. klevetaju i omalova`avaju naj~estitije patriote. koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova.\. tako i u nenaklonjenim velikim dr`avama. kazao je: „Pored velikog zadatka. koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka. Radikalna Vlada radila je i na sklapanju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. rekao je Nikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenciji 3. 23 . godine. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalne stranke. kako u zemlji. stalno ja~aju}i dr`avu i njene institucije. koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. da bi otvorili put nepo{tenima. To zna~i da je Pa{i}. {to je uvela veliku carinu na uvoz sviju raznih `ita. izme|u ostalog. i da uklanja sve smetnje. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”. maja 1908.

godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratne ciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dr`ave. Na sednici odr`anoj 16. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e. Evo dela njegovog govora odr`anog 15. me|utim. decembra 1914. a potom i svih Jugoslovena. Pred srpskobugarski rat 1913. To ne zna~i. umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr Lazar Pa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru prilikom poverljive misije u januaru 1914. da sve druge obzire potisne. Smatraju}i da }e dugo trajati. kazao je. Mi smo od saveznika tra`ili. a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama. Ali. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njega ne treba ulaziti. Navedene re~i. da se radi ono {to je na dnevnom redu. Srbija i Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. li~no bio za dvojne ciljeve. mudri Pa{i} je. da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da 24 . Nikola Pa{i} je ovu vladinu deklaraciju sam izneo. zavisi od rezultata rata”. konsekventno branio tokom celog rata. a odluku parlamenta. nimalo ne uva`avaju}i `elju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. izre~enu ~ak ~etiri puta. on li~no niti je mogao niti `eleo da javno govori. u zavisnosti od ishoda rata. Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude politi~ki formulisana. Ali. kada je rat ve} po~eo. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava. juna. Treba da steknu uverenje da narod `eli da samostalno `ivi i samostalno radi. godine. O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi. na Krfu juna i jula 1917. Me|utim. Nikola Pa{i} je razlo`no tra`io postupnost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar. pa se onda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti. dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog cilja Srbije. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”. pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugoslovenskih naroda. osnovu jugoslovenskog programa. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas vodite ra~una o tome da mi nismo velika sila. da Nikola Pa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpske dr`ave. Ali `elja za oslobo|enjem treba da bude tako jaka. Sem toga mi smo `iveli pod raznim prilikama. na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je do sada. tra`io je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba. ve} tra`iti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekaju u budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”. Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskom vladom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje `elja celog naroda. da nas pomognu da se oslobodimo. nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7. i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima niko u ovo nije bio ube|en. Ja mislim da u politici treba da je pravilo. godine. jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~ku realnost. Kod nas se po sebi postavlja pitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dr`avi imati sve ono {to su u Austro-Ugarskoj imali. i da smo mi jedan narod.

a sada je. onda se taj posao mo`e svr{iti. da stvorimo jednu osnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana. jednu dr`avu koja }e zadobiti na{ narod potpuno. Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra.\. ali ako je dobre volje kod svih nas. Takav realan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918. da }e na{ troimeni narod. koji misle da }e nas razjediniti i rastrojiti”. kao najstariji poslanik. godine rad Ustavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici. Sudbina na{e budu}e dr`ave i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. put koji }e nas brzo odvesti u redove najnaprednijih naroda. naprednu i slavnu. jedna lepa pristupna i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorne skup{tine usmeri u ovom pravcu. mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje. pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista. da }emo uliti strah onima. zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa Stjepanom Radi}em na ~elu. Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom. kao uostalom i razvoj cele dr`ave i njene spoljne politike? Od Krfske konferencije. slu`ilo je tu|e gospodare. Na{e pleme `ivelo je dugo razdvojeno tu|im dr`avama. smogao snage da 12. a pri tom i sve napredne narode. koji `ive u na{oj domovini. upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama. godine. koji je odbio da on formira prvu jugoslovensku vladu. jugoslovensku dr`avu. koji `ele i koji se u me|unarodnim odnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda. kao i tokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obrazlo`ena u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dr`ave. naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u i istorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata u ovome domu. Ja dr`im. godine na kojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju. decembra 1920. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nismo ~ak ni ravnopravni”. Da li su ovo bile samo protokolarne re~i. Nikola Pa{i} je. Nikola Pa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda koji su se ujedinjavali u novu. zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~eljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira. hvala Bogu i prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili. da stvori jednu dr`avu stalnu i jaku. Vrativ{i se na doma}u politi~ku scenu u jesen 1920. gospodo. ali je 25 . Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrdi temelj na{e budu}e dr`ave i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{em troimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em narodu posao je dosta te`ak. mi }emo mo}i na}i pravi put na{ega napretka i razvitka. da }emo zadovoljiti na{e saveznike. u istoriji na{eg troimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga u kome se sada nalazimo. koji je toliko prepatio. radilo je radi tu|ih naroda (sic!).

pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Ustavotvornoj skup{tini. godine. od kako smo se oslobodili. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalne stranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije. nismo radili onako. ali nemo}an da se suprotstavi kralju Aleksandru I. oktobra 1920. koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o. Zaboravili smo na pale na{e junake. kao i procena taktike govora prilikom otvaranja Ustavotvorne skup{tine. za vreme ustavne krize. {to smo u ratu izgubili. u svom govoru posebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam ka`em. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti. godine. opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i saveznika. koji ni malo ne podi`e na{ ugled u inostranstvu. 26 . iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja. kako su na{i interesi nalagali da se radi i kako su `eleli na{i prijatelji na strani. na{oj hrabrosti i vernosti. Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjenja. a koje sada ne razume nas. {to smo izgubili slu`e}i na{oj naciji. da nema ve}eg blaga na svetu od ~estitosti i dobra. koji je nastojao da derogira i osnove parlamentarizma i samog ujedinjenja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad. rukovodite se u narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu. da brzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {to `ivlje. nacionalnu dr`avu. pa do ovog vremena. koje nas pozivaju da narodu pomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snage da. Nikola Pa{i} je. Trgnimo se i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti. koji su rod svoj zaboravili. koji dr`e pravdu me|u ljudima. pozivaju}i na novo stvarala{tvo. znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti. koje se divilo na{em juna{tvu. te da brzo i `ivo nadoknadimo sve ono. me|utim. jer se samo tako nagra|uje vrlina. ~estitost i moral. maja 1921. apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitih rodoljuba i onih. mira i prosvete!” Me|utim. Mi smo po{li putem. Da je ova na{a konstatacija ta~na. odr`anom 12. kao i u vrlo temeljitom i elokventnom govoru bez pisane pripreme od 7. {to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju. {to se tako grdimo i ru`imo. koji je odr`an samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. te da jaki i pobedni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela. juna 1923. mo`emo videti iz njegovog zaista impresivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u Novom Sadu”. me|u dr`avama i me|u narodima”. koji izgubi{e svoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo. da {to pre do|emo do blagostanja. pripreme oslobodila~kih ratova i ujedinjenja. da nadoknadimo i sve ono. nego se grdimo i pljujemo kao da je cilj na{em ratu bio. Upu}ivao je jo{ sadr`ajniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom ili privatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte. da se sva|amo. kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku. a ne da se dogovaramo i da bratski radimo. Spolja.

mi moramo da suzbijemo. „Ja prona|em {ta je u drugom”. pozivaju}i na „jedinstvo”. po re~ima dr Nika @upani~a. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”. uporno skretao pa`nju na opasnosti koje prete novoj dr`avi. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako je u Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali. ali pametni ljudi ne sude ~oveka prema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… Molim Vas. znam zbog ~ega tako govori a moram odsedeti. koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles 27 . neu~tivo je izi}i. nikada nije bilo klevete sa moje strane. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim. tako|e je uputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emo posti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari. U ~emu je le`ala tajna te Pa{i}eve. velike energije i upornosti”. koja kao da nisu sklona onom na{emu {to imamo”. Tim povodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme „studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr Franje Miklo{i}a prona{ao jednu poslovicu. Klizi sa mene iako dopire do uva. onda me se ne doti~e {ta }e re}i ili uraditi”. godine u Bijeljini izme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku i pozdravljam vas. i ne dopire. Kad to utvrdim. U svom poslednjem javnom govoru.\. odr`anom u Cavtatu 26. sekretar kralja Petra I. Ovo kraljevstvo o~uva}e se. posebno u zapadnim krajevima. samo je odgovorio: „Vi znate da ima kleveta protiv svakog ~oveka. kao i sve one koji ho}e da nam smetaju da `ivimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom i svakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u. da nas zarobi. `estoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr Dragoljuba Dra`e Pavlovi}a. svedo~i u svom dnevniku o na~inu na koji je do`ivljavao li~ne napade. itd. odgovorio je: „Pa {ta bih drugo. kao pre nekoliko stotina godina. govorio je. a on „kao da ne ~uje. godine. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktima sa narodom. niti mi je to u obi~aju”. septembra 1926. a pogotovo dugo trajanje na politi~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}. aprila 1924. Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav se ostavi takav se zate~e”. kako su to radili na{i neprijatelji. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i da ka`ete: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. [to je stvoreno krvlju ne mo`e se lako razru{iti. a kad se izve`ba i da vidi{. „nordijske hladnokrvnosti. ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krah dr`avne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta. ili jednu ja~u pobudu. „slogu i dogovor”. marta 1918. Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu. samo }e sada mnogo lak{e biti. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onih koje su dane za ostvarenje ove dr`ave. Va{e su `elje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama. godine. {ara(o) ne{to po hartiji”. radim po narodnim `eljama. Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. a potom i kralja Aleksandra I (do 1929). svakoga koji ho}e. „njegove pobude. o~uvamo.

me|utim. To nije ~udno kada se ima u vidu da je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnim istupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. Neki od njih bili su osniva~i stranke. po njegovom mi{ljenju. polemi~ki dar. pu{taju}i da svoju `estinu. ponovo neprepoznatljivo odlu~an i o{tar. Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnu radikalnu stranku.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zaboraviti” (ili oprostiti). bili njegovi govori u Poslani~kom klubu i Glavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govornika sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku o nekom va`nom pitanju iz domena dr`avne politike ili. Iz {turih bele`aka u {tampi jedino znamo da su sednice Poslani~kog kluba odr`avane tajno. godine). sa`imao ono {to je smatrao najboljim. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dr`avnu politiku”. aprila 1926. autor). Kosta Timotijevi} i dr. verstehen alles vergeshen”. Tek potom je. koji se nisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometali rad vlade”. posle njegovog „na~elnog ali o{trog govora”. kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanova Glavnog odbora iz same stranke. S obzirom na to da je Nikola Pa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira od svojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”. U poslednjim godinama `ivota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”! Mo`da. Gaja Miloradovi}. `estoko i ubedljivo. Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i njenim istorijskim zaslugama” bio je. godine – op. Ali. na {tetu stranke” (1923. u Ministarstvu inostranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. va`an zakon. bio je samo }utljivo ljut. me|utim. kao isto~nja~ki mudrac. pak. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}. onda je govorio prvi. koji je. koje je uvek prihvatano gotovo jednoglasno. te je samo konstatovao „…da je eto Stojan tako hteo. sa svim atributima {efa stranke. maja 1904. Nije nam potpuno jasna uloga koju je imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i uglednih ~lanova stranke. godine. Godinama docnije. stru~nost i prakti~nost poka`u najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. zadovoljavaju}i sve struje u Klubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje. Kakvi su. povla~io se u zadnju klupu. kao i s obzirom na mesto odr`avanja sednica. na njegov 28 . to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti. sazvao je {iri Glavni odbor (26. Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanje Nikole Pa{i}a. kada je pred kraj `ivota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em. doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju ne samo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i na javnim skupovima. Dragutin Pe}i}. verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enju dvadeset ~lanova stranke. sukob sa Stojanom Proti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno.

sa~uvana u formi zapisnika. pisma i drugo. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a poticaj. narodni poslanik. kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovu raspravu. izgnanik.) osim one jedine – istorijske nauke. istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnoj dru{tvenoj zbilji. godine zbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}. iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921. vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalno shva}enog govora. Odabiraju}i govore. Mislimo da }e budu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo tako vrednuju i koriste. U tom pogledu sve je zavisilo od sposobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a da bismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop. izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govori”. hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijske li~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju. nau~ne objektivnosti i metoda. To zavisi i od kriterijuma koje smo postavili sebi. Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne tako bitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti. Glavnog odbora stranke. stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji. anga`ovani borac za nacionalno oslobo|enje Srba. ~ini nam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”. Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. Ne mo`emo. Uvr{tavanjem i „operativnih govora”. Zato je izbor govora istorijske li~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji. bez prava na `albu. na primer. Kada smo istra`ivali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo u velikoj nedoumici – da li pod pojam govora mo`emo da uvrstimo i njegova izlaganja. politi~kog ili dr`avnog tela. u vreme kojih je bio na ~elu nekog operativnog. bio je obi~an propagator socijalisti~kih ideja. me|utim. zapisni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom. a kasnije i Nastas Petrovi}. na primer. dokumenta. se}anja savremenika. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda. Tako smo dobili {irok dijapazon govora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanje o konkretnoj istorijskoj li~nosti. odnosno metod istorijske nauke koji }e se pribli`iti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja. {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke. predsednik Narodne skup{tine. Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i. koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu). i kra}eg ili du`eg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade. itd. Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko-metodolo{ki postupak istorijske nauke. svim svojim bi}em posve}ena politi~kom. buntovnik. Da bi se poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup. prigodne. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo. robija{. Kao istorijska li~nost. dr`avni~kom i diplomatskom radu. istori~ara knji`evnosti. 29 . ideolo{ke. dok „ars poetica” ~ini osnovno polazi{te istori~ara knji`evnosti i njegove procene konkretnog stvaraoca na lestvici knji`evnih vrednosti svoga doba.\. vlade.

Ona mo`e. nepromenjivo na~elo vrednosti. Poslani~kog kluba. U svom govoru mo`e da prenosi. promenu raspolo`enja i stavova. romana. poeziji i romanu. pak. raznih struka. iza kojih stoji literarna imaginacija. 30 . U istoriji sasvim konkretnog razdoblja dru{tva. poslanik u Petrogradu. Kao dr`avnik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na promenu dru{tvene stvarnosti. ali se takva raznovrsnost zbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne mo`e „vezati” za jednu li~nost. ~itao mnogo i studiozno. mi ne zanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knji`evnosti mogu praviti izbori najlep{ih pesama. ^injenica da je ~itao doma}u i stranu knji`evnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima slu`io „literarnim ki}enjima kao neki”. ako ne i nemogu}e. ^esto nema retori~ke lepote. Svaki govor.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dijapazon dru{tvene delatnosti jedne politi~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nost mo`e da opona{a velike literarne mislioce i retori~are. eseja. imao je druga~iji cilj. posebno u esejima. mada motiv mo`e biti isti. Pri izboru govora jednog dr`avnika bitno je da se raznovrsno{}u stvori celina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti. imao bogatu biblioteku literarnih dela. itd. mogao je da svojim dobrim poznavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. ali je njegov karakterni i psiholo{ki sklop po anga`ovanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. istorijska nauka tek treba da odgovori. da svojim govorom uti~e na emocije ljudi. kao diplomata. izre~en sa jednog od navedenih polo`aja. ~ak i sredstvima kojima se slu`i i literarni stvaralac. pre svih „ars poetica”. li~nog i grupnog do`ivljaja u svojoj svakodnevici. Nikola Pa{i} nije bio takva istorijska li~nost. ona mo`e da preko mehanizama dr`avne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove. Te{ko je. U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti. ministar gra|evina. ali ima mnogo istorijskih refleksija. Jer. Koliko je to postigao svojim govorima. kako je to sam govorio. predstavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama. beseda i sli~no. pri~ama. da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi na me|unarodnom planu dobrobit”. Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima. Po struci je bio gra|evinski in`enjer. U govorima se slu`io samo onim stvaraocima. na}i jednog knji`evnika koji se u svom stvarala{tvu bavio tolikim literarnim rodovima. Jasno. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it. pri~a. stvaraoci mogu staviti u funkciju dru{tvene anga`ovanosti. formu i politi~ku nameru. ministar inostranih dela. a u istoriji knji`evnosti stalno. pokazalo se da dometi te anga`ovanosti na promenu dru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti koja je oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. kao ilustraciju. koriste}i ~ak lepotu literarnog dela. programske jasno}e i ubedljivosti. Op{tinskog odbora Beograda. me|utim. delove lepog literarnog iskaza. koji su mu omogu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj.

a ostalo je sa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva). ima dobrih i lo{ih. sjajnih i vi{e desetina briljantnih. Nikola Pa{i} je govorima i debatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nijedan). Ponovo po na{oj proceni. za njegovog `ivota je odr`ano ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac od jedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. do 1926. kako bi mogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini” Nikole Pa{i}a u svom dobu. polemike. Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je trideset osam godina. razre{avaju}i „glavna mesta i li~nosti” ukoliko se spominju. Poslani~ki klub sastao najmanje dve hiljade puta. itd. ali se ni iz jednog ne vidi da je anegdotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”. Nije svaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”. godine. Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sam po sebi otkriva istorijsku li~nost. da li je govor odraz objektivnog stanja i politi~ke situacije. u sremskoj `upaniji. i 1920–1922). a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisnici za tri ratne godine (1915–1918). banjalu~kom i skopskom okrugu). najlep{ih. na~ela programa stranke. da li je sadr`aj verodostojan. politi~ki najstvarala~kijih ili programski najdoslednijih govora Nikole Pa{i}a. za vreme kojih se. me|unarodne konstelacije snaga. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u ~etrdeset dva navrata. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a Autor ove rasprave izabrao je stoga. to je izbor „od svake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih njegovih skup{tinskih govora. Do sada je vladalo gotovo stereotipno. Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedan korak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a. prigodne besede i diskusije. me|utim. U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. govore. Isto tako. Ova rasprava zato nije izbor najboljih. zapisnici za {est godina (1889–1893. pa i mitsko mi{ljenje. koji se kao nedoku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istra`e. po na{oj proceni. Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavije u ukupnom trajanju od {esnaest godina. da je bio „lo{ govornik a izvanredan takti~ar i parlamentarac”. debate. Na tim sednicama govorio je po nekoliko puta. kratka operativna izlaganja. Kako bismo to slobodno rekli. Godine 1897. zasnovanoj na u~estalosti istupanja na sednicama poznatim iz zapisnika. vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. te da razvijenim kriti~kim aparatom objasni prilike u kojima je dr`an. 31 . Posle objavljivanja njegovih celokupnih govora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. sa~uvani su. na primer. On treba da te`i da utvrdi da li je govor identi~an autografu.\. Imamo. tri njegova govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novinarskim jezikom (mi navodimo delove dva). bio zate~en i nespreman! [ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednik Narodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. po tom kriterijumu.

1913. prvi direktor Arhiva Srbije posle Drugog svetskog rata. Njihova kona~na sudba zavisi. Ni ovi zapisnici nisu dostupni. godine. Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu. Me|utim. od onih koje su ih dale na privremeno administriranje susednoj monarhiji. Nadali smo se da }e se od tog vremena. U svom prvom programskom govoru u Narodnoj skup{tini. Pomenuta praznina ide do 1897. Mi mo`emo raditi u tom pravcu samo toliko. za ovih pola veka. iako je na{a diplomatska slu`ba nekoliko puta tra`ila zvani~no obave{tenje. tada ministar inostranih dela. najkarakteristi~nije delove. godine (Beograd 1952). na primer. Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u radu Krfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dr`ave (1917. odnosno tra`enja okvira za re{enje srpskog pitanja. od Velikih Sila. Pa{i} je 22. Nave{}emo samo nekoliko primera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama. kao po~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti. Nikola [kerovi} je u svojoj knjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnika i dokumenata vlade. krajnji rezultat. nacionalnom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. godine. on je bio pragmati~an dr`avnik. godine. U tom kontekstu je. kao njen podtekst. godine. me|utim. crpili smo iz svih Pa{i}evih objavljenih i posebno neobjavljenih govora. novembra 1904. Sa~uvani su i objavljeni 1964. Vi{e sre}e je bilo sa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. godine izlo`io na~elo „Balkan balkanskim narodima”. posebno govora. pitamo se. Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije 1862–1898. na osnovu kojih mo`emo objasniti celinu. Dr Nikola [kerovi}. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju. A {ta je. godine. Po na{em mi{ljenju. zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija? Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a. ali mi im `elimo svaku sre}u i napredak. da 32 . gospodo. po na{em sudu. me|utim. sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekoliko onih objavljenih u novinama. a sa @enevske je ostala samo op{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). ali sa jednom prazninom u nizu redovnih zapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvu vladu. naprosto su neshvatljive. sveukupnu analizu u raspravi. 1918). bilo uzaludno. Navodili smo i na kraju }emo navesti samo. moralo ih je biti najmanje dvadeset (mi pominjemo samo jedan!). Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike. zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. politi~ar i diplomata. sa prigodnim govorima. za Bosnu i Hercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sada ne znamo. posle balkanskih ratova. na kojoj je bio {ef delegacije Kraljevine SHS. Kao predsednik vlade Kraljevine Srbije. Svako traganje je.

Mi smo to odbili. da poku{am da se obavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dr`ave. da podnese tolike `rtve samo zato. davala izjavu da nam mo`e dati i uvoz `ive stoke. da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri. {to je tvrdo verovala i veruje. jer kad se obavestim o pravim nazorima. mo`e izvr{iti ulogu Pijemonta”. ona je pod protektoratom te druge dr`ave. gospodo. To se vidi na brojnim primerima. u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jednoj velikoj slovenskoj dr`avi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a gledamo. da je slobodna. uporno je isticao 33 . Srbija nije mogla dopustiti!” Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kih na~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se `eli da se ne{to postigne. da se nekom cilju do|e. kao {to znate. i za to {to Srbija treba da se pribere. Drugi primer je iz 1907. jer se zahtevi Austro-Ugarske nisu mogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dr`ave. ja u tom slu~aju mogu onda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje. onda ta dr`ava nije vi{e nezavisna. za koja se ne zna nasigurno. {to prema karakteru na{eg naroda. koje je ona od nas tra`ila. bile su za nas vrlo te{ke. Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju. u po~etku na{ih pregovora pre dve godine i ranije. i da joj prizna prvenstveno pravo nad svim drugim dr`avama. gotovo isklju~ivo sa Antom Trumbi}em. A to. godine: „Austro-Ugarska je. a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu… Nama je nu`na politika mira. kao i u novoj dr`avi – Jugoslaviji. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko. du`an bio. samo tako ure|ena Srbija mo`e biti centar Srpstva. kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku. predsednikom Jugoslovenskog odbora. naravno pod pogodbama. da oja~a… I zbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja. godine. pa prema tome mogu pravilno i da radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I dr`im. dostojan ~lan evropske zajednice i dostojna potpore da se razvija i {iri”. jer nema ni jednog ~oveka na svetu. o onom {to on o~ekuje i `eli. pa ma koliko je on uman ~ovek. da je najbolja politika ona. propali kad nisu bili zajedno. koja mo`e Srbiju emancipovati od susednih dr`ava… Politika jedne dr`ave ne mo`e da zavisi od jednog ~oveka. ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu. gospodo. Ista na~ela zadr`ao je i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918). ali se uvek radi sa onim stanjem koje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dr`ave. a te pogodbe.\. Jer kada dr`ava primi obavezu. koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutno tokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdr`i tolike udare. na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam. da je Srbija kulturno-pravna dr`ava. da one steknu uverenje. Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odr`anih u raznim prilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. da pazari kod druge dr`ave. balkanski narodi.

itd. kako je Pa{i} i predvi|ao. pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dr`ave i ostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”. Koje su to ideje. „trgova~ke radnje”. Trumbi} je tra`io da se to pitanje prepusti budu}oj Konstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. provincijski i malogra|anski duh – ono {to je Josip Horvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”. kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa u drugim krajevima. da Srbin to isto mo`e u Zagrebu. I te tradicije. gospodo. koje su. 7. „tvrdoglavog advokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i da se mo`e desiti i obrnuto. nego u tu|im dr`avama. U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. To mo`e samo da iz~ezne vaspitanjem. prilikom raspada Austro-Ugarske. potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanje feudalnih odnosa. a narod je krajem 1918. i to uz pomo} na{ih jakih saveznika. taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a. time samo tra`io da Hrvat mo`e slobodno da u Beogradu ka`e da je Hrvat i da brani svoje interese. „kako to mo`e da nestane. me|utim. „spahiluci” i veleposedi. me|utim. rekao je Pa{i} za skup{tinskom govornicom 12. da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovoljenje”. koje su nam crkvama nametnute. Evo za{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimo tekovine narodne. godine. kako smo i mi ranije mislili o njemu. To je razlog zbog koga su bujali parcijalni i sebi~ni interesi. Pa{i} je. mi patimo od tradicija. godine: „Jeste. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitno rekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini. Pa{i} je na sednici Poslani~kog kluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji be`i s fronta! /…/ Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izlo`eni potsmehu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”. pak. koje su nam silom nametnute. imao vi{e ko da poslu{a! On je. na `alost. a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. zajedni~kim radom. nije. Jer. „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. Kada je aprila 1921. to mo`e da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~kom narodnom dobru. ste~ene. koje su nam {kolama. „sam sebi pribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima su oplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve. mi moramo da le~imo u 34 . godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbog odre|enih re{enja u svom ustavnom projektu. Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalitetu i ideologiji”. juna 1923. Po{to je Trumbi} bio krajnje uporan. zajedni~kim `ivotom. O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni u kom slu~aju kao „zastareo politi~ar”. „dr`avni magacini”. iz~ezne? To ne mo`e da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ne u na{oj slobodnoj dr`avi. a mo`e se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropi i svetu nastale”. koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti. maja 1921. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao) i hrvatskog plemstva. godine.

Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne od drugih. pored koga stojite. isprebijanih i izmu~enih radikala. Mi nismo `eleli da oni budu sluge (pora`ena ratna strana – op. na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vi|enih radikala. vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne da im sude. me|utim. ni to nije pomoglo. sedog Ani~i}a i druge na{e bliske drugove i jednomi{ljenike. Ali. „neizvesna utopija budu}nosti”. neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog „umjetnog uzgoja mr`nje”. zbog stranih tradicija i uticaja crkve. iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni. na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalne stranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu. prvenstveno zbog interesa celine srpskog korpusa u dr`avi. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26.\. Me|utim. pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj `ivota to javno stavio do znanja. a da obavezno gube mir. gologlavog i izmu~enog Didi}a. kako je umeo da ka`e. na mestu gde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao. u kojima je le`alo hiljadu golih. po potrebi. Iako je takvih bilo na desetine. zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade. bio i retori~ki nadahnut. koji stoi~ki u kraljeva~kim rupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem. idealnog Bo`inovi}a. 35 . kao i celokupan dru{tveni anga`man. gladnih. ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odr`anog u Zaje~aru. godine izneo je („ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre oko ure|enja Dr`ave i oko narodnog jedinstva (centralizam. na tom istoriskom mestu a u dogledu grobova na{ih vernih. ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi – bili ti. a pokojni Adam Bogosavljevi} du{u ispustio. Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nije mogla na to pristati. Ose}aju}i brzi kraj svoje dr`avni~ke karijere i `ivota uop{te. onih istoriskih {upa. Zar ne treba upravo tu tra`iti odgovor na ve} vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku `alopojku kako Srbi znaju da dobiju rat. Nikola Pa{i} je. aprila 1926. godine. federalizam. Pa{i} je svojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi tra`ili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalnosti. 8/20. koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”. u nesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada. sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zajedni~koj bratskoj dr`avi”. znaju}i da kod slu{alaca izazove duboke emocije. itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedan narod”. autor) a mi gospodari. autonomija. preko puta. ne silom ve} kulturom i prosvetom. na stranu onih koji su zahtevali o~uvanje interesa celine. zbog ~ega mu se u tom smislu ne mo`e ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”. koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lako gubio mir. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je `iveo a ne. septembra 1891. milih i nepre`aljenih drugova. dobrom i bratskom voljom! „Neprijatelji su nas pocepali na Srbe. Pa{i} je bio nedvosmislen – tra`ite to u istoriji crkve. ve} da im saop{te smrtne presude… A eno.

kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a ne glave”. {to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{ni sud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene u tamnicu i okovane u te{ka gvo`|a. a Todorovi} drag i mio propovednik. na onom bre`uljku. u Spomenici Ljubomira M. a poti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. Simboli su bili u drugom planu. Dve protivre~nosti. To je. a glavni govornik. koju smo naveli. A eno tamo podalje. na primer. Tu se krije i su{tina vrednovanja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. nagla{avanjem stvarnih `rtava. samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{ala demokratije”. godine: „Pretsednik te skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}. i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom i njenom stvarno{}u. Ako se u ovom. nabijen emocijama. i svih na smrt osu|enih…” Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujund`ijska {ara”. Mada se ne mo`e pore}i da je ovaj govor. izvanredan primer za odmeravanje veli~ine 36 . nalazi ne{to od ta~ne ocene govora Nikole Pa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu ali vrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”. Pa{i} }utljiv do onemelosti. Otkriva nam se su{tina gra|enja dru{tvene mo}i. `iveo narod srpski! Eno onim putem sprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a. Davidovi}a. jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud. ~ini nam se. red grobova na{ih drugova. Ljube Davidovi}a. jedno je sigurno. vremenom je stvorila nepokolebljivo uverenje da ‘zna Baja {ta radi’. bio usmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva. tuma~ strankinog programa. Pa{i}eva jedna.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da je istina. njenih istorijskih simbola. kao. ipak. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i da provla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vremena dato” u crno-beloj vizuri. bio je Pera Todorovi}. Svi|ala joj se uzdr`anost Pa{i}eva. nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere. vezanih jedan za drugoga. odnosno vlasti. koji juna~ki du{u ispusti{e. dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana. Na{ narod ceni re~ ‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. opet. njene ~vrstine i. Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. Primer. na utemeljenje njene istorije. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef. nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli. koji je tu izre~en. Njegova re~ je rado slu{ana. ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci. Pa ipak. koji umirahu sa usklicima: `ivela narodna sloboda. iako nije uvek bila vredna. koji nije prezao ni od avantura. Valjda {to su se tako lepo dopunjavali.

it is plain to see that the opinion of him as „bad speaker and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologije vladanja i njenih raznovrsnih transmisija. elucidate his personality. His speeches show him to have been a pragmatic statesman. politician and diplomat who could also be rethorically inspired if need be. and even more lately on. tj. statesman and a diplomat depends on the position the speaker holds in the pecking order of social or political power. does not hold true. His subsequently found statements and above all. and on how he outlines his programme. Another important factor of speech as a historical source lies in the relation between the structure and contents of a speech and the audience for which it is meant. Firstly. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage. knowing also to stirr deeper emotions with his audience. Summary Oratory of Nikola Pa{i} Much has been written about Nikola Pa{i}. For various reasons and despite numerous attempts. his speeches held at political meetings. were an object of an analysis with the aim of deciphering the „art of oratory” and speeches as historical sources. Speeches can be also regarded as the state of political culture on general or individual level. On the example of selected speeches of N. historiography has so far been denied a comprehensive work which would at least partly. And yet. establish veracity etc. a speech can delineate personal characteristics and psychological type of a historical personage. politician. statesman and diplomat. with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances in which a speech was delivered. When selecting speeches of a statesman it is important that their diversity help form an overall picture of his character and activities. As a historical source. during his lifetime. Pa{i}. the contents of a speech by a politician. the least was written about his speeches. 37 .\. The third factor is the question whether a speech represents a turning point in form and way of delivery. party conventions and on festive occasions. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a istorijskih li~nosti. and if it is innovative.

veku. u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20. na osnovu arhivske gra|e. pripremale za isku{enja realnog `ivota.083 (497. Istorija privatnog `ivota od Rimskog carstva do 1000. po njegovom mi{ljenju.1) "1918/1941" JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI* Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata APSTRAKT: U ~lanku se.Mr Ljubomir PETROVI] Institut za savremenu istoriju. u su{tini. a te ideje. Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokom istorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce. * 1 ^lanak je napisan kao deo istra`ivanja za temu Dr`avna represija u Kraljevini SHS 1918–1929. a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~ke svrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. Filip Arijes. gradivom i predmetima. 1194). 25. godine. istra`uje kontrola dr`avnih i prosvetnih vlasti nad `ivotima prosvetnih radnika.”1 Mo`da najve}u potvrdu tih stavova pru`a upotreba pedago{kih radnika u ideolo{ke svrhe. tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br. stalna je karakteristika svih dr`avih sistema.12. Po`eljno vaspitavanje mladih. Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kraljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanja prosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enika koliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti. periodike i literature. 38 . Beograd UDK 371.). Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija. nemaju veze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja. do 2001. godine. Za njega je istorija {kolstva. ali se u slo`enim okolnostima postojanja totalitarnih re`ima pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dr`avni servis. Beograd 2000. @or` Dibi (prir. samo istorija ideja odraslih o detinjstvu. str. a koji se finansira iz sredstava Ministarstva za nauku.

hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. da „po~inioce inkriminisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi. godine. prete`no Srbi. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolom ministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. politi~ki i dru{tveni poredak. ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu do nivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa. str.294. u smislu odvra}anja kako lica nad kojim se vr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepo`eljnih ~inova. u svojim prvim javnim nastupima tra`ilo stvaranje jedinstvenog prosvetnog zakonodavstva u dr`avi. Beograd 1997. odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se tra`ila ~ak i misaona „pravovernost”. hrvatsko pitanje. prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povoljnije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{ljenja”. kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima. a jugoslovenska dr`ava. lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nih politi~kih uverenja. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Uop{teno gledano. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jedne du{e narodne” biti njihov zadatak. Nepostojanje konsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik.2 Ishitreni entuzijazam 2 Ljubodrag Dimi}. podrivanje spoljnog ugleda dr`ave i autaritaran karakter kralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije. Ukidanje parlamentarizma 6. Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kraljevine Srbije postala je. Ideologija „troimenog naroda” Srba. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila je isklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu. II. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim. a tako su vlastima dali signal za zloupotrebu u~iteljskog stale`a u politi~ke svrhe devet godina kasnije. u tim krugovima. godine. 39 . bilo je odgovor kralja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme Kraljevine SHS. sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni. januara 1929. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. sukob izme|u neophodnosti odr`avanja egzistencijalnog polo`aja dr`avnog ~inovnika. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenih uloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni. pa ~ak i ratni konflikti. godine. shvatali su je kao filozofiju oblikovanja nove nacije. ali stalno prisutni. 247 . Njene pristalice. stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji i nacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika Kraljevine SHS. godine. osnovano sredinom 1920. zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave. knj. veka. Ti ~inovi ne moraju biti strogo aktivni.LJ. politi~ki program nove dr`avne zajednice. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. Zato i ne ~udi {to je stale{ko Udru`enje jugoslovenskog u~iteljstva. Revizionizam susednih dr`ava. Tre}i cilj odnosi se na preventivno delovanje. da {titi pravni. krajem 1918. Zatim korektivni. etni~ka pripadnost ili neka druga kategorija.

Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanja da na~in `ivota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da se procene samo u kategorijama korisnog i {tetnog. vid represije i da ga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora. 40 . pravoslavni.3 Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dr`ave postojali su otpori. „negativni elementi” suzbili prosve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada.62. društvo. Razvijati svest i ose}aj za dr`avu bio je primarni zadatak u~itelja kao lojalnog dr`avnog slu`benika. Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog i dr`avnog jedinstva.. Mimikrija nepoverljivog selja{tva. Da bi se takvi. Srbi i Jugoslavija. Beograd 1998. koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da 3 4 Isti. Na prostoru tek ujedinjene dr`ave sudarala su se tri civilizacijska i verska modela. sa izra`enom verskom tolerancijom. godine. mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva. Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku. narodna i dr`avna kategorija. koju je diktirao dru{tveni moral.8 . moralni ljudi skloni aktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena. od 16. Naravno da je kategorija {tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo da nastavnike savetuju i u pogledu li~nog `ivota van {kolskih prostorija. [kolske obaveze |a~ke populacije bile su tipi~an primer. ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta. u odnosu prema dr`avi i njenim institucijama. politika. Pogled s kraja veka. proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenim nacionalnim i dr`avnim interesima. po mi{ljenju integralaca. politi~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dr`avnih tvorevina. prema dr`avnoj politici obaveznog {kolovanja. pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu i ograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog `ivota i preuzimanja drugih civilizacijskih obrazaca. upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela. Izveštaj na~elnika krajinskog okruga. Osnovno {kolstvo bilo je zadu`eno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva. prosvetnih radnika. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskom kraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga`ovanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu. 61 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ovaj savetodavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nadzornika sa prosvetnim radnicima. marta 1921. Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). Prostor. fond Ministarstva prosvete 66 pov. nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprotstavljene istorijske svesti. mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dr`avni zahtev.4 Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obrazovnom profilu prose~nog stanovnika. u obrazovno nerazvijenim sredinama. str. islamski i katoli~ki. Jedina obzirnost. nije vodio ra~una o balastu istorijskog.27.

Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929.111 {to zna~i pove}ao se za 106. bilo 10. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tva mo`e se sagledati ako se ima u vidu da je. knj. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi i programi. a broj u~enika od 1. uprkos deklerativnih javnih istupanja politi~ara. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkriva i podatak po kome je samo 10% prosvetnog bud`eta bilo namenjeno direktnom ulaganju u razvoj {kolstva. a jo{ manji bio je broj srednjo{kolaca koji su ~inili 1. 181. godine. nameravali su da otvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dr`avi.). a podu~avalo ih je 49. str.6 [kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernog prosvetnog i civilizacijskog razvoja. do 1931. a 90% sredstava odlazilo je na dohotke ~inovnicima i prosvetnim radnicima. Blagoje Isailovi} (prir.407. f. Istorija 20. godine. otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovi predvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira. godine. 190.03% ukupne populacije 1939. Analfabetizam.722. godine. a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijene patrijarhalne kulture. tek na po~etku Drugog svetskog rata 1939–1940. Beograd 2002.384 nastavnika. 192.5 Jedan od prvih koraka autoritarnog re`ima bio je intenziviranje rada prosvetnih institucija. izla`u pojedincu bez prisustva drugih osoba. Nikola @uti}. Ljubodrag Dimi}. nije se mogao suzbijati sredstvima koja su. U isto vreme.61% nepismenih prema popisu iz 1931. Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931. Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. 188. kroz savete i opomene.874 {kola. Beograd 2001. str. veka.. sa 34.173 |aka. Samo je 9. godine izjedna~eno je prosvetno zakonodavstvo. godine. 86. (dalje: Zapisnici. II. Podaci prema: Ljubodrag Dimi}. kao masovna dru{tvena pojava. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Postojala je izra`ena razlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila 14.). Od 1929. Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525.LJ. pred po~etak Drugog svetskog rata tokom 1939.638. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i i cifra po kojoj izdvajanja iz bud`eta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7% svih rashoda na godi{njem nivou. Ta brojka nije se mogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina. dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepismenom stanovniku. Ove naizgled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija imala oko 44. str. nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u nepismenim sredinama.409 njihov ukupni broj popeo se na 9. Dr`avne vlasti. 41 .81% u korist mu{karaca.7 5 6 7 ASCG. 34. br.326 na 1. 36. 66% stanovni{tva.. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti se primedbe na li~ni `ivot.392 odeljenja. 36. Osnovnu {kolu poha|alo je oko 1.785 dece.300. Koliko je prosvetni napor jugoslovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola. 191. podignuto je 229 osnovnih {kola od 9. poha|alo osnovnu nastavu. Ljubodrag Dimi}. 1. Samo za prvih {est meseci 1929.

str. novembar 1931. u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enike za samostalno i kriti~ko razmi{ljanje. Poslu{nost. a glorifikacija dinastije Kara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima. Miloševi}. rada i ose}anja.” Kam. 35 . 11. str.9 [kolski programi bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda. izme|u 1929. ukazivalo se na te`ak polo`aj intelektualaca. Umno radništvo i njegov polo`aj u današnjoj dr`avi i društvu. Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS. Beograd 1988. 326. stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{enih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija. Ideolo{ka slika prosvetnog radnika U me|uratnom periodu. Ve} po~etkom 1920. da kroz nju provejava jedinstvo nastavnog programa.” M. knj. preduze}a ili pojedinci). Represivne mere ispoljavane su prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalice levi~arske ideologije. dobrim delom.37. Isto. umesto znanja. privatna udru`enja. ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svim ljudskim manama. Beograd 1920. I.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. Istorija Jugoslavije 1918–1988. postala je osnovna vrlina podanika Jugoslavije. svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila od omladine jedinstvena jugoslovenska nacija.8 Takva o~ekivanja bila su.. u ideolo{kim i politi~kim vrhovima Kraljevine. br. Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi. Ve} u osnovnoj {koli tra`ilo se stvaranje jedinstvene jugoslovenske kulture. jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dr`ave. opština. str. Popovi}. marta 1929. Od prosvete se. i 1935. pa i prosvetnih radnika. u dr`avi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslodavcima (bilo da je to dr`ava.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema. u Beogradu. o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja „jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju po`eljnih ideolo{kih stavova. da stvaraju kadar koji ne}e „dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dr`ave”. a od u~iteljskih {kola tra`ilo se. 42 .12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih 8 9 10 11 12 Zapisnici. dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosioci jugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prakti~nim prosvetnim aktivnostima. Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca. u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslovenske dr`ave i ljubav prema jugoslovenstvu. više nego i fizi~kih radnika. 10. dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacionalno” vaspitavanje u~enika. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tome suprotstave.4. a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugog reda. „Jugoslovenstvo i osnovna škola”.1. jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dr`avnog `ivota. imperativno. str. njihov polo`aj postaje sve te`i i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje. Ð. godine. godine. napretka i preporoda. Jugosloven.. postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvetnog radnika i egzistencijalno optere}enog. Izveštaj podnesen I Konferenciji umnih radnika 9. Branko Petranovi}. Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da bude skroz nacionalna i dr`avna. odr`anoj 12. 3 . Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena. maja 1920. pored slabosti organizacione i normativne prirode.

d. 2. Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijansku ulogu srednje {kole. Beograd 1996. br. nisu imali pokri}e u materijal13 14 15 16 17 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inile kulturnu politiku re`ima na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dr`avnog prosvetnog programa. Ljudima koji su se bavili dnevnim pitanjima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrovalo ~itav naš javni `ivot. nije to ni potrebno. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Iako je u ve}oj meri bilo politizovano. opstanak ~itavih prosvetnih zavoda. a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. I.14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ciljeva. unifikacija prosvetnog zakonodavstva. „Srednja škola i jugoslovenska misao”. 249. br. ponekad.. kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dr`avne prosvetne politike imalo je realnu pozadinu. ^itavu deceniju nakon stvaranja jugoslovenske dr`ave postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. Po{to je zadatak u~itelja bio da potpoma`u u~vr{}ivanje narodnog jedinstva i dr`avne celine. Proklamovani cilj akcije bio je {irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljublje kod u~enika. zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine. decembar 1931.16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dr`avnim namerama. str. 206. 4. odnosno. ako ni u ~emu drugom. Jugosloven. Prosvetni sistemi Srba. koja bi bila pod nadzorom u~iteljskog udru`enja i dr`ave. "Treba pribli`iti sve krajeve. treba ubla`avati razlike koje je me|u nas postavila istoriska nu`nost." Tih.. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno. treba upoznati omladinu. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti opaski na rad prosvetnog sistema pre 6.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadr`aja i njihova prisutnost u svim sferama `ivota vodilo je ka hipokriziji dr`avnih ~inovnika koji su odbijali da se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti. Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma. a da i ne govorimo ve} o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa. Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti. Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako. jugoslovenska ideja se ne da diskutovati. treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica. januara 1929. str. izjedna~avanje pravopisa i terminologije. „Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kulturnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo- 43 . str. pripisivali vi{estrana~kom sistemu u periodu parlamentarizma. 84. str.13 O{trica kritike integralaca bila je usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politike koji su se.” Ljubodrag Dimi}. sa manje ili vi{e prava. prema u~iteljskom kadru. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna i nepovrediva. godine. „U~iteljstvo i jugoslovenstvo”.” L ]ur~i}. pretstavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama. knj.LJ.17 Visoki zahtevi dr`ave. izrada jedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu. Od }udi pojedinih ministara zavisio je. politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religiozno ruho. N Nikoli}. Jugosloven. treba omiliti svakome svaki kut naše dr`ave. februar 1932.” n. pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobila bolji izgled u o~ima ~itavog sveta. 82. da nam te razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribli`imo.

a i htela. sumnju dr`avne vlasti u lojalnost ma|arske nacionalne manjine. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. str. da se prilagodi `ivotu u novonastaloj Kraljevini SHS. kakva je bila jugoslovenska. Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manjini u vrhovima vlasti. br. knj. Beograd 1994. ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovo zanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao je na nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarene realnosti. krahu prosvetne revolucije srpskog naroda.78. podsticali su nepoverenje. str. a time i kulturnoj i prosvetnoj politici koju je ona sprovodila. teško uklapanje u politi~ki. Jugosloven. neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora.. što je pru`alo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništva monarhije. str. Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji. `alila Dru{tvu naroda na prosvetnu politiku dr`ave. 77 .” Ljubodrag Dimi}. str. III. {to se odrazilo i na prosvetni polo`aj Ma|ara u Vojvodini.d. I. knj. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovorima privremeno. 18 19 20 21 44 .20 Na te optu`be odgovaralo se da je jugoslovenska dr`ava potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~ke slike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda u stare etni~ke zajednice. „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskoj nacionalnoj manjini. knj. 199. isticao se trend opadanja broja ma|arskih osnovnih {kola. nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje. zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. ekonomski i kulturni `ivot nove domovine. nemirenje sa postoje}im stanjem. ^injenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}ene grupe.19 Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpuno druga~iji od onog u Austrougarskoj. slobodno se mo`e re}i. ma|arska nacionalna manjina teško je mogla. „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u bud`etu Ministarstva prosvete. u vi{e navrata.” Ljubodrag Dimi}. nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju školskog zakonodavstva. 165. januar 1932.” Ljubodrag Dimi}. podozrenje. „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti i ograni~enja)”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. Ma|arska nacionalna manjina se.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga`ovane na poljima dru{tvene. Gorda na svoju kulturu i prošlost. Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametljislovenskom društvu. 57.3. I. Za utemeljenje jedne moderne ideje. O tome videti: n. 131. Sudar sa stvarno{}u Nasuprot „savr{enom” dr`avnom slu`beniku i beskompromisnom ideologu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo politi~ki protivnici sistema. sume namenjene narodnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu `ivota. „Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”. H. nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe. Beograd 1996.

ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. U Ba~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u kome su na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika. bili su u funkciji obave{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojska dobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici. Izjave pojedinih u~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da je Vojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebalo klati tupim no`em”. Makedonija je slu`ila kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sa komunisti~kim sklonostima. Politi~ki proka`eni prosvetni radnici. Hrvatski u~itelji. bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalno sigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kim istomi{ljenicima. a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki rad radili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. bez obzira da li se radilo o komunistima. Proma|arska delatnost. sa slabim znanjem „dr`avnog jezika” i nacionalisti~kim sklonostima. Ma|arski simpatizeri iz redova dr`avnih slu`benika. Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali su pa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim anga`ova22 ASCG. Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~ki sumnjivim. otpuštanja. ^ak su i ina~e veoma nepopularni `andarmi u makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom polo`aju u odnosu na u~itelje.10. kazne. 45 . Ministarstva prosvete 66 pov.4 . u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanju da veliki delovi jugoslovenske dr`ave pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. Time su se direktno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~e dr`avni jezik. habzbur{ki lojalisti. a ohrabrivali su ljude koji su im bili bliski da izbegavaju slu`enje vojnog roka u jugoslovenskoj vojsci. f. ~esto su radili za ma|arsku stranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dr`ave kako ne bi odr`avali kontakt sa neprijateljskim elementima. U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedinjenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost. simpatizerima biv{e austrougarske dr`ave ili raznim antijugoslovenskim nacionalistima.22 U takvoj situaciji zvu~ala je deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da se polaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in da tekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~itelji polo`ili navodno nezakonitu zakletvu. premeštaji. Tako su ma|arski u~itelji. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti vim. preme{tani u ~isto srpske sredine. Prvih godina postojanja nove dr`ave bilo je izra`eno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima i pripadnicima nacionalnih manjina.LJ.. Nije se uop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara mo`e pru`iti u uslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda. a posebno u~itelji.

68. Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutku budu otpu{teni sa posla administrativnim putem. ako još nisu stekli pravo na li~nu penziju. Beograd 2001. 21. str. Ministarstva prosvete 66 pov. nego kontinuiranog. kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti. Radni~ke novine. Beograd 1938. Sergije Dimitrijevi}. ASCG.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS. od 13. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dr`ave pridru`ili komunistima da bi izazvali i podr`ali nerede. Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa 1919–1921. sredinom 1920. a studenti komunisti izlagali su se neprijatnosti da im dr`ava oduzme pomo} za {kolovanje. f. str. sti~e se sa deset godina efektivne dr`avne slu`be. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dr`avnim protivnicima. na zahtev op{tinskih zborova. „Hajka protiv u~itelja komunista”. br. Narodna škola i narodni u~itelj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. . vr{ilo je tokom 1920. slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni. otpora dr`ave komunistima i represiji sa izrazitim svojstvima variranja. {to se u praksi zloupotrebljavalo. Da se to ne bi desilo vlada je odlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propagandu”. str. Dnevnik. rizikovali su da ostanu bez posla. 118. Ministarstvo prosvete. U kratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo. Dr`avni slu`benici. 3. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja.11 . „U tome pogledu. njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sa hrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dr`avno ure|enje. zahtevala je podr{ku javnog mnjenja na lokalnim nivoima. septembra 1921. godine. br. Uprkos tome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propagandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu23 24 25 Nepotpisano. Kao što smo ve} napomenuli. godine. da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustavi izdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje. Pravo na li~nu penziju.31. godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista.25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljene prosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dr`ave krajem 1920. Nizu za{titnih mera pridru`ila se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvovali u delovanju protiv dr`ave. 46 . diktaturu ili revoluciju. X. 240. maj 1920. list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku. 15. ratovi i drugi izrazi koji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije. str.23 Kako su u~itelji bili tretirani kao dr`avni slu`benici. 244. a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativu policijskih struktura. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog. za koje bi se ustanovilo da promovi{u bolj{evi~ke ideje. 1. ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani.” Mihailo Ili}. mo`e se navesti slu~aj administrativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. {to se negativno odra`avalo na nastavu i kvalitet nau~enog. javno je saop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kim sklonostima. pak. godine. „Crna Gora”. kakvi su bili komunisti. nisu imali obezbe|enu stalnost zaposlenja.

usput napominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv. Zbirka dokumenata. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista. Nekima ovakvo dr`anje nije pomagalo da izbegnu otkaz. 142 .LJ. ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom. str. ali su izbegli da se izjasne o tome kakve }e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima.143. Bilo je i hrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov 26 Branko Petranovi}. U drugoj grupi nalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji do spremnosti da agituju za komunizam. Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nije dostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni sami sebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podr`avanje ideja koje su postale politi~ki nepodobne. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ru vlasti. ali ne i njenu sudsku granu. Beograd 1985. ali su odmah dodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidr`avni karakter. Neki od u~itelja priznavali su da su radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu.26 Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su ni`im organima dve vrste zadataka. godine bili su optere}eni poslom da podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno da aktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu. Neki od osumnji~enih verovali su da }e izbe}i odgovornost ako ka`u da su komunistima pripadali samo do Drugog Vukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili. Jugoslavija 1918–1984. usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja. Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj varirao od samo 65 do gotovo 200 ljudi. Iako se tekst Obznane prete`no odnosio na komuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {to su se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti. Negiranje kao strategija povla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komunisti~kih ideja. a njihov podani~ki mentalitet dolazio je do izra`aja u obe}anju da }e u budu}nosti raditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dr`avnom jedinstvu. Strategija pru`anja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgovorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da ka`u kakvo }e dr`anje imati prema komunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nosti nisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. [kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e dr`anje zauzimati posle pojave Obznane. Mom~ilo Ze~evi}. Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja sa ovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike. 47 . a drugi prikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom dr`anju prema bolj{evizmu. Prilikom saslu{avanja pitanja su bila jednoobrazna. Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bio je bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadr`e u u~iteljskoj slu`bi.

f. f. godine. na celom podru~ju Kraljevine SHS. godine. oktobra 1930.. maja 1923. ASCG. ASCG. godine.11 – 31. od 9. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da obavljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti integralnog jugoslovenstva. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~iji je `ivot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dr`ave i naroda i druge vere. Razni izveštaji školskih nadzornika. Ministarstva prosvete 66 pov.. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nadzor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja.11 – 31. ASCG. a posle stvaranja jugoslovenske dr`ave uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalne islamske verske zajednice. febrara 1935. 48 . Procesi pred disciplinskim sudovi27 28 29 ASCG. a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav koji budu ocenjivali za shodno. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanje svedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetne struke. ASCG. Kraljevina SHS primila je u slu`bu i kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvog svetskog rata. febrara 1933.11 – 31.11 – 31.29 Disciplinska odgovornost u~itelja. Ministarstva prosvete 66 pov..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. f. Izveštaj komandira `andarmerijske stanice u Nikši}u. od 12. od 10.. od 21. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine. Ministarstva prosvete 66 pov. Do tada. jula 1930. f. godine. godine Uredbom o u~iteljskim disciplinskim sudovima.28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima. godine. zakonski je definitivno regulisana tek 1927. ASCG. sve represivne odredbe o optu`ivanju. o jatakovanju ucitelja.27 Kao dr`ava nacionalnog pomirenja. od 27. f. Ministarstva prosvete 66 pov. To se de{avalo i {kolskim nadzornicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arima poput Svetozara Pribi}evi}a. isle|ivanju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kih zakona u parcelizovanom pravnom sistemu. Protivljenje jugoslovenskoj dr`avi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatim razbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kod lokalnih dr`avnih slu`benika.. f. Ministarstva prosvete 66 pov.11 – 31. Ministarstva prosvete 66 pov. novembra 1930. Anonimna dostava.8 – 26.. u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja. od 8. Izveštaj o vladanju školskih nadzornika. f. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja. ASCG. U Crnoj Gori pojedini prosvetni radnici dr`ali su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potrebe pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravdanje u~itelja pred `andarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru`je pru`io na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke.11 – 31.. koji su se suprotstavljali re`imu integralnog jugoslovenstva. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave o radu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorske vojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva. Izveštaj o jataku Vejsa Ðuki}a. Ministarstva prosvete 66 pov. godine.

ASCG. 14. Nekima je {kola slu`ila vi{e kao mesto za politi~ke zborove. kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva. Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optu`ene u kratkom roku od tri dana po prijemu optu`be.30 Me|u brojnim u~iteljima koji su skrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili su se i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno. Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sa disciplinskim postupkom. pa i preme{taj u drugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove. jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova” me|u nastavnicima. ali mu nisu mogli oduzeti celu platu niti druga nov~ana primanja. 19. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. po tvrdnjama nekih nadzornih odbora. Raši}. Za vreme prve vlade Milana Stojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povreda propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobom krivi~nu odgovornost. a optu`eni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga je stekao pre odlaska na disciplinski sud. 3 . f. str. kojim bi se naru{io ugled profesije ili povredila slu`bena du`nost. zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate. U okviru staranja za unapre|enje {kolstva.LJ. njegovo pravo bilo je da istra`uje eventualne „krivice” nastavnika i predla`e kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elnika.11 – 31. 15. a u te`im slu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smela trajati du`e od deset godina. da su se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da dr`e nastavu. bile su predvi|ene kazna opomenom. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. Mandat za me{anje nadzornika u privatni `ivot prosvetnih radnika bio je znatan. 20 .31 Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetne sposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik. Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalo se sa praksom kontrolisanja privatnog `ivota prosvetnih radnika sa tom razlikom {to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici. Nije bio redak slu~aj. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`be sa nijansama koje su varirale od zadr`avanja ili gubitka ste~enih prava u dr`avnoj slu`bi. Ministarstva prosvete 66 pov. Beograd 1927. navodno zbog nedostatka ogreva.21. Za izvr{ene „disciplinske istupe”. Takvi preme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastopno ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine. . Prisilno penzionisanje bez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne. Postojali su oblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinski sud.5. tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev `enama koje su mu spremale hranu. 49 . smanjivanje plate od 20% sa najdu`im rokom trajanja od dvanaest meseci. predvi|ena za {kolu. Stro`ije kazne izricane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor. Najte`i vid 30 31 Više o tome u delu: Vojislav V.

godine. U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam.34 Optu`ivanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acima i da su deca izlo`ena verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~a bila je ~esta pojava. Veli~ina prestupa. Nije se tolerisalo lakomisleno zadu`ivanje. Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno definisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. jula 1936.1280 – 1525. Upravnik {kole imao je pravo da izri~e samo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ili vi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu. ASCG. uprkos strogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za to krivi~no delo. prekr{aja. od 16. koje su dovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ministarstva prosvete 66 . godine. izazivanje sva|e sa drugim nastavnicima. f. str. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. f.32 Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno. a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fonda dr`avnih ~inovnika. Kritika postupaka vlade. pristrasno i nesavesno vr{enje prosvetnog poziva. Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana. Nemoral u privatnom `ivotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji disciplinski ka`njavaju. Kazna nije mogla da se izrekne pre saslu{avanja optu`enog. 50 . Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no je odgovarao pred sudom. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvu vrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost. a njegov slu~aj.33 Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece. Njega su roditelji `enske muslimanske dece 32 33 34 ASCG. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. 77. koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost. Beograd 1929.1280 – 1525. Ministarstva prosvete 66 . Primer takve prakse osetio je u~itelj sela Pepeli{te u Tikve{kom srezu. do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dr`ave i ministra unutra{njih poslova. Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je te`ak greh. Ministarstva prosvete 66 . jula 1936. ote`avaju}e okolnosti i drugi momenti uticali su na status prosvetnog radnika i direktno se odra`avali na njegov `ivot i sudbinu njegove porodice. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovao jednu od svojih u~enica. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|e je bio te`ak prekr{aj. ASCG. godine. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~ana kazna ne ve}a od 300 dinara. definisao se kao disciplinski prestup. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao. Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditelji osvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja. kocka i skitnja. f. od 16.1280 – 1525. a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja bla`ih kazni za neuredno pona{anje. kojoj su posve}eni idealni ljudi. njegovo ponavljanje. zbog politi~kih implikacija. Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba. Hrvata i Slovenaca. a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedinca nije smeo da pre|e iznos mese~ne plate.

osim skandala. f.67 – 25.67 – 23. od 7. donosio je vinovniku i sukob sa zakonom. februara 1925. 51 . f. podno{ene su i protiv suplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom. a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih koji su tu pri~u {irili. od 28. Prosvetni inspektor iz Skoplja oti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pitanju bio otpor seljaka koji nisu `eleli u selu dr`avnu. . Nalog referenta odelenja za osnovnu nastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a. Pismo ministra prosvete.67 – 25. februara 1924. od 10. godine. februara 1925. Izveštaj direktora ohridske gimnazije.LJ. Ministarstva prosvete 66 pov. februara 1926. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti optu`ili za seksualno uznemiravanje u~enica.67 – 23. Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavne crkve pa su ga i mu{ka i `enska deca navodno optu`ivala za silovanje. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 23. Ministarstva prosvete 66 pov. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima u Beogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sa desetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu. f.. Hrvata i Slovenaca. 79. . ASCG. Na kraju. Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anju u~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne 35 36 ASCG. godine. ASCG. Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okrivljeni arhimandrit predavao veronauku. godine. .35 Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja. godine. godine. Iz policijske prijave videlo se da je optu`eni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnom napastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti. upu}en direktoru gimnazije u Ohridu. pa je direktor gimnazije predlo`io odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti po kazni u neku drugu {kolu. novembra 1928. januara 1924. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije. ASCG. ASCG. od 11. Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}. f. ASCG. ovoga puta dokazane. f. f. ispostavilo se da ni{ta od optu`bi nije bilo istinito. ve} versku {kolu tako da su odbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovom poku{aju da ih opismeni. upu}eno predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu.67 – 23. Ministarstva prosvete 66 pov. od 7. str. Sli~ne prijave. Nalog kabineta ministra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina. Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba. od 26. a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da je crkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijih razreda srednje {kole. Direktor gimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`be nisu istinite.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno o ispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisu vi{e bili pod ingerencijom ministarstva. Ministarstva prosvete 66 pov. U~enik op{te zanatske {kole iz Leskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranja na seksualni odnos... Ministarstva prosvete 66 pov. jer je predvi|eno da se po~inioci ovog dela kazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o te`em krivi~nom delu. upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja. godine.

ASCG. Ni njene kolege nisu bile bolje u o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kolega.67 – 132.. ASCG. Izveštaj direktora Dr`avne gimnazije u Prištini. od 12.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kada je u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao oca navela je profesora.67 – 132. a u veliki greh pripisivalo mu se {to je `iveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole. Ministarstva prosvete 66 pov. marta 1935. ASCG. povrede. 52 . godine. godine. Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetske oblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove. ASCG. Izveštaj pravnog otseka Ministarstva prosvete od 3. Za zaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena. ASCG. Veliki `upan Primorsko kraji{ke oblasti `alio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice `ive „sabla`njivim” `ivotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake..67 – 132. od 10. Prijava redarstvenog povereništva u Zemunu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15... Ministarstva prosvete 66 pov. Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu dok su on ili ona obavljali svoje poslove i `iveli u drugim krajevima zemlje. Ministarstva prosvete 66 pov. f. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole.67 – 132. ASCG. godine. marta 1927. f.67 – 132.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni `ivot prosvetnih radnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva. Razjareno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvu prosvete. f. septembra 1929.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. 37 38 39 40 41 ASCG.39 Zbog pritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~eja po kazni. jula 1929. Iza termina sabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svog posla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji. Zato nije ni ~udo {to su mnoge u~iteljice. skandalima koje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru iz Vinkovaca od 1. Ministarstva prosvete 66 pov. od 12.f. `ivele u „konkubinatima” i imale vanbra~nu decu. po ocenama preterano revnosnih dr`avnih slu`benika i skandalizovane ~ar{ije. seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama. da pu{i cigarete i da izgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mesto Vinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatim `enama i upotrebljavao |ake kao po{tare. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. f. Ministarstva prosvete 66 pov. a Ministarstvo prosvete radi „spasavanja mlade`i” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobno udaljena mesta. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasina da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. f. avgusta 1929. f.67 – 132. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja po potrebi slu`be. septembra 1926.38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama... godine.37 Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama.67 – 132.

Croats and Slovenes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bear upon teachers to behave according to the idealized social and political image of them.LJ. Political and moral correctness had been and remained the crucial component of which it was expected that teachers would make an ideal type of an obedient Yugoslav citizen. Educational and police authorities' controlled political opinions and private lives of teachers. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Summary Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility Oppression of a Profession between the Two World Wars Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs. 53 . punishing even those who had been victims of backward views of the community.

). opozicija srpske pravoslavne crkve. U tridesetim godinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigne uravnote`enost u politi~kom `ivotu nisu dovodila do pravih rezultata. koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum. ali ne sa vladom nego sa srbijanskom opozicijom (8. Sarajevo UDK 323. ali se mo`e re}i da je Blok narodnog sporazuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dr`avne organizacije. Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla. odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu.1) "1937/1939" 323. 1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini 1918–1941”.Mr Sonja DUJMOVI] Institut za istoriju. Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se na sve sfere `ivota. veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskog stanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata.15) (051) SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK1 APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka.17 : 329 (497. To je bilo prvi put da se u Jugoslaviji {efovi opozicije dogovore. ali je njena politika istovremeno do`ivljavana i komentarisana kao zaokru`ivanje Hrvata. jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnije zna~enje za cjelokupno dru{tvo. a i za sve njegove segmente. a prvenstveno Velike Britanije dovelo je M. mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskoj jedinici. mentor je bio prof. neformalnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek. dr Ðor|e Stankovi}. 54 . X 1937. Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”. kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske. Vladin neuspjeh u pregovorima sa Hrvatima. povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni{tva.2 (497.

s tim da je u sporazumu navedeno da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatsku ve}inu.. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale princip unitarne organizacije dr`ave i koje su bile provedene bez izmjene ustava. izdijeljena srpska elita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog polo`aja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini. Br~ko.. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima. 55 . Nakon organizovanih izbora decembra 1938. Strah za budu}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste. Grada~ac. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan. {to je postalo krajnje neophodno za normalizaciju politi~kog `ivota. str. Pitanje polo`aja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i to u sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja.2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovoj novoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije. Ilok. godine i njegov rezultat je bio formiranje Banovine Hrvatske. 1965. Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske banovine. neuzdrman. dok ostale. Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5.S. Beograd. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u. ili se bar to kao 2 3 4 Ljubo Boban. 1988. Srpska politi~ka emigracija o preure|enju Jugoslavije 1941–1943. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teritorijalnog zaokru`enja. [id. srpske teritorijalne jedinice u okviru dr`ave. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena. kako gore rekosmo.4 Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren. 5. sa hrvatske strane. Derventa. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekom je potpisan 26. te srezova Dubrovnik. 403. koji su ovu promjenu u dr`avni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljim tra`enjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku. Travnik i Fojnica. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom `ivotu. Odjeljenje istorijske nauke. II 1939. Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla. gotovo samo Srbe. Institut društvenih nauka.3 U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka bila sasvim ugro`ena do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji su ovu ideju najvi{e i zastupali. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|e doprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji. monografije. dotada{njem predsjedniku poslani~kog kluba JRZ. Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski. {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dr`avi i na svim nivoima otvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izra`avanja nacionalnih strasti. Tada. augusta 1939.. Beograd. Ono je najviše štetilo srpskom elementu ovih pokrajina. kada se naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dr`ave. godine Milan Stojadinovi} je oti{ao sa vlasti februara 1939. koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila se kao najava potpunog kraha dr`ave. Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }e se jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red. serija I.

okretniji. 25. vidimo zbijene u jednu celinu. aprila 1939. dr Savo Besarovi}. KBUDB – Pov. str. za Prusku trebaju Prusi. Zasad. U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}. DZ. u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovi podvojenosti stvorili. br. problem nije do tada ni postavljalo u javnosti. Otuda njihovi dosadanji uspesi. koja nosi svoje ~isto versko obele`je. 5802/1940.. da je ve}ina srpskog naroda na strani onih koji su `eleli da Srbija ostane Pijemont.6 glavni predstavnici JRZ u Bosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni muslimane i katolike. 79. narodni poslanik i ministar u penziji i dr Bogoljub Kujund`i}.5 Jo{ prije potpisivanja sporazuma. advokat i bivši narodni poslanik Savo Šešlija – ABiH. a mase su to lakše prihvatile. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. Moglo bi se re}i da centri mo}i srpskog korpusa nisu iz svog polo`aja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im se vlastiti status ~inio siguran i stabilan. Van sumnje je. Mnogo se više i odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji. „Srbi su bili glavni tvorci dr`ave. Ali se našlo Srba koji su hteli nešto ja~e – da od Srbije naprave Prusku.. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e. decembar 1924. Branko Kalu|er~i}. Jedinstvenost i cjelokupnost dr`ave ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacionalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i prestala da bude centralisti~ka. osje}aju}i da sve ide podjeli zemlje. mada je to njihovo shvatanje vlastitog polo`aja. br. mesto Pijemonta. naknadnom pame}u re~eno. a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su da prošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti. jer mi mo`emo. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije: Beograd sad voli Srbe. 6. Njihove ambicije da budu i vo|e dr`ave mogle su se shvatiti i odobriti. Pojedini izuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. briga za budu}nost srpskog naroda je potakla sve njegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da tra`e na~ina da se organizuju. van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bili pravi dr`avnici naša bi dr`ava bila mnogo sre|enija. uzori reda i discipline. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njom da hegemoniju jednog naroda nametne drugima. Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozoravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. 5 6 7 56 . i sebi~niji. Bogoljub Kujund`i} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima" rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmak~alana" . uzalud je svaki trud oko akomodavanja drugih plemena dr`avi. Jedan od njih je i Nikola Stojanovi} koji vrlo rano otvara to pitanje. za spas i o~uvanje našeg krvavog truda. Ali Srbi ne imadoše dr`avnika kakve su iziskivali vreme i prilike. …” – Narod. ali su naši „Prusi” jedinstveniji. Da li su ih imali? – to je glavno pitanje.…” – Srpska rije~. 6. Od sre|enosti dr`ave prešlo bi se u plemensku i versku toleranciju. okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naroda i tra`e}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dr`ava”. prihvatiše prvi austrijske „samouprave”. Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje. Radikali. bilo vrlo sumnjivog utemeljenja. Jer. to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu. Kod takvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdr`i tešku borbu za pobedu svojih na~ela. koji je okrunio našu veliku otad`binu slavom i sjajem. 98. januar 1924. godine. Samo. koji su svoju istoriju po~eli s propovedanjem švajcarskih samouprava. senator i ministar u penziji. uzalud ih je veliki dr`avnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem. Austrijski primer bio je bli`i od švajcarskog. Boban. 11.d. n.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.Lj.

oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „Za Srbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~ekivati ni u budu}nosti. nego u pocepanosti srpskih redova u BiH. ni od g.…Bra}o Srbi. Spaho je bio i osta}e toliko jak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast. bez veze na prethodno.. i za stvaranje dana{nje velike i mo}ne Jugoslavije. Obrazla`u}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili ~lanovi ove stranke – `eljom za saradnjom sa muslimanima i boljim `ivotom za sve u BiH. ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivaju Srbe iz BiH na okupljanje. KBUDB – Pov. Branko Kalu|er~i} }e napisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}e prema Austro-Ugarskoj.. Svi prirodni putevi. 1675/1939. prema Beogradu. mo`e se okarakterisati sa dve re~i.…Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica izme|u Srba. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. koji `ivi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lom stole}u”. DZ. kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinu i slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavi on }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer „Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje centrifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granica Jugoslavije. jer samo tako mogu Srbi u dr`avnom `ivotu Jugoslavije do}i do onoga izra`aja na koji imaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima. 57 . {to bi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dr`avne na jugoslovenskim spoljnim granicama. Hrvata i Slovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine. Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide da prevlast g. @ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8 U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanja Bosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. od `upanija ka banovinama. {to trebaju Srbi u Bosni da znaju. da im dade vi{e vlasti. Spahe ni od g. bez razlike partije. u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povuku granicu izme|u Srba i Hrvata. po svom kulturnom progresu. sve doline bosanskih reka. i Hercegovini”. Ma~eka itd. uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo i stvaraju}i novo. Tra`e}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dr`ave Kalu|er~i} }e re}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka `upanijama. kao ni u pro{losti.. kao Politika Bosne. G. nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati.S. tekle su prema Savi i Dunavu. svi na okup pod jednu zastavu. koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave narodne snage Bosne i Hercegovine. pa je iskustvo pokazalo da su sve te 8 ABiH.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danas tra`i zasebnu dr`avu za svaku individualnost. u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet bude granica izme|u Bosne i Srbije. Svi na okup. Spahe koja se ose}ala u JRZ. nije le`ala u ~vrstini i snazi redova Spahe.…ni{ta drugo nego anahronizam.

koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti. veruju u rani instikt [umadije. da ma i jedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda. 58 . da su se Srbi Bosne i Hercegovine. a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj. promene i{le samo po povr{ini.…Dana{nja Narodna Skup{tina. koja je izabrana na na~elu: „jedan narod. koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvir osim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji `ive u okviru dr`avnih granica Jugoslavije. a ispod tih promena tekao je nepromenjeno u dubini. za ~iju je veli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo `ivota i krvi svojih najboljih sinova…Eto. ni hrvatskim. bez razlike prepla{ili i uzbunili i da podi`u svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda na milost takovom politi~kom sistemu terora. Tra`iti od Srba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLITI^KOG SISTEMA…zna~i tra`iti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu. i od Jugoslavije. kakav vlada u Hrvatskoj. zato. KBUDB – Pov. jedan Kralj”. nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazuma..… Opasnost za Jugoslaviju ne le`i u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kog talasa. bra}o Srbi. pa jugoslovenski narod vi{e pola`e nadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”. ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NA DRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI. ne mogu da upravljaju ni da im dadu pravac koji oni `ele i ho}e. ni srpskim. ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SE BOSNA I HERCEGOVINA CEPA. ni bosanskim. na okup. JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI I HRVATI…” Na kraju. nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta. jedna dr`ava. ona ne sme ni pod koju cenu kapitulirati pred separatizmom. opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugoslaviju. ako `eli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da }e ~uvati Ustav. DZ.” Me|utim.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlo bliska stvar. narodni `ivot Jugoslavije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da se odreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugoslavija. ni slovena~kim. u obranu celine i Jugoslavije”. u neodlu~nosti jugoslavenske odbrane. i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvu jugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNO IZMIRITI U JUGOSLAVIJI. jer niko nema pravo na to. izgleda. Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom 9 ABiH. 2394/1939. godine.9 Novembra 1939. S obzirom na to „treba uspostaviti najintimniju i potpunu saradnju crkve i dr`ave: Samo vera mo`e mr`nju me|u raznovernom bra}om pretvoriti u ljubav. „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikih doga|aja. koji u ovome ~asu na postavljeno pitanje ima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati na posebne dr`avnopravne jedinice i oblasti. Kalu|er~i} }e svoj traktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve je razumljivo. tako da ishod doga|aja zavisi vi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih. ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTIMA.

18/1939. na 19. 59 . proto Dušan Komljenovi}. ABiH. „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sa napadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”. jer samo u ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti. Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu. ne mogu o~ekivati bolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~ima izmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog `ivota u Jugoslaviji. Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}.S. u oduzimanju sokolskih domova. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i okupljeni oko Beograda. Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. odnosno formiranju jedne jednice koju bi ~inila Bosna i Hercegovina. predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare radikalne stranke. Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana. novembra 1939. Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu. te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske. DZ. te dr Braco Poljokan. „naglasuju}i potrebu da se ovaj Sporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat u Beograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenje o sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu. DZ. mo`e biti uspostavljena samo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eve Zvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu. s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova.. te je sporazum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice. jer Srbi u hrv. dr Milan Jojki}. a istovremeno dozvoli da se odr`e zadu{nice generalu Sarkoti}u.. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog kluba pozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata. DZ. Bogdan Bogdanovi} trgovac – ABiH. KBUDB – Pov. na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatske selja~ke sloge”. koja vodi u kona~ni rascep ujedinjene Jugoslavije”. Petar Aleksi} trgovac. oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija. 3569/1939. KBUDB – Pov. nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”. teroristi~kim metodama „hrvatske za{tite”. zabrani sokolima da odr`e komemorativnu sjednicu kralju Aleksandru. Vita Kajon.”10 Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali su u debati nakon sporazuma. radikali tuzlanskog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma. drugi prema obrazovanju srpske jedinice i tre}i. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo do spla{njavanja prvobitnog raspolo`enja prema sporazumu jer je srpski narod sma10 11 12 ABiH. KBUDB – Pov.12 U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|e podr`ati rije{enje hrvatskog pitanja. 28... banovini. advokat.. stav prema autonomiji Bosne. Oni su se ogledali u gubljenju autoriteta dr`ave. 6288/1939.”11 Istovremeno. organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije. direktor gradske štedionice.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ovaj stav je bio oja~an iskustvom sa vladom M.. 60 . Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito do druk~ijeg sastava vlade. ^ubrilovi} dr`i skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma. KBUDB – Pov. Drugim rije~ima. ABiH. 234.” – Lj. re}i da Srbi treba da se ugledaju na Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi za oslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari. KBUDB – Pov. Od prvobitnog olak{anja koje je sporazum sa Hrvatima donio. DZ. 22. jer vodi slabljenju dr`ave. uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predat mu kao gotov ~in.17 On }e sa dr B. M. 4267/1939. Ljubo Boban. ^ak }e D. Ma~eka pretjerani.15 13 14 15 16 17 18 19 20 21 ABiH. ABiH. ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesi i prava srpskog naroda. ABiH. tako|e potvrditi slaganje sa sporazumom na skupu u ^ajni~u.”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940. „niti da Drina ponovo bude granica.. trao da su zahtjevi V. decembra na skupu u Obrenovcu sa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH. te da je do sporazuma moralo do}i u interesu dr`avnog jedinstva i da za njegovo uspostavljanje najvi{e zasluga ima V. ve} 10. ABiH.. KBUDB – Pov. s naglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti.”19 I u Tuzli B. mi Vam ovde svi jednodušno izjavljujemo `elju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnja opozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”.”21 Protiv autonomnog polo`aja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska razum. KBUDB – Pov. ministrom poljoprivrede u vladi. na Palama. pola godine kasnije re}i „da se sa Hrvatima mo`e razgovarati o „Sporazumu” samo na bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka 8.14 Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio SpoNa jednoj od konferencija. 1937... ABiH. kako ka`e izvje{taj. KBUDB – Pov.d. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing. DZ. DZ. 6288/1939. KBUDB – Pov. n. prvak zemljoradnika Arso Kopivica }e. 260. 7008/1939.. 10.”16 U svojim istupanjima sarajevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~ke stranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata. str. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici. str. 5039/1939. Beograd. Ma~ek. Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. DZ. a ukoliko bi se to dogodilo „Bila bi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo. u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke.18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „bili ona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih re`ima.. 4574/1939. KBUDB – Pov. Boban. god…. podvgnuti kritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost. oktobra 1939..20 Ali. ^ubrilovi}em. 285/1940. 984/1940. DZ. ABiH. 1965. Stojadinovi}a. DZ. sporazum je i dalje bio `eljen me|u radikalima. 3101/1939. DZ. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek.

dr Ismet Popovac.. 5033/1939. poduzetnik iz Sarajeva. Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}. 244-245. Rajko Ðermanovi}. Boban. n. koji je postao predsjednik oblasnog odbora Srpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|ana izjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda. advokat. advokat iz Pan~eva.. Me|utim. Pov: DZ. dr Duda Boškovi}. dr Ivica Subaši}. rukovodstva Saveza zemljoradnika. Hinko Krizman. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i na kojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade. senator iz Zagreba. profesor iz Beograda. a ne samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi. 242. zbog njegovog „bo{njakluka”. n. a o autonomiji BiH da }e odlu~iti narod selja~ki.25 Jedan od njih je Stevan Moljevi}. popovi i begovi. DZ. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezoluciju u tom smislu. advokat iz Sarajeva – ABiH.23 Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~ke stranke bili za sporazum. O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940. ABiH. 273.d.. ljekar iz Kovina.26 U Bijeljini su se semberijski Srbi 21. str. Ð.. str. izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – dr Laza Markovi} i dr Branko ^ubrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno budu u krugu onih koji odlu~uju. decembra 1939. KBUDB – Pov.d. Izrazio je i bojazan da }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati. novembra 1939. str. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecima postati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Evolucija demokrata u ideji oko dr`avnog ure|enja od centralizma do federalizma do Sporazuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija do`ivjela osudu i na jedno široj. osudio Sarajevo. Savo Kosanovi}. 61 .S. senator iz Zagreba. Mihajlo Blagojevi}. a ne vladike. advokat iz Vara`dina. po ugledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo22 23 24 25 26 Ð.” Dva dana ranije on }e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijanci nego pre~anski Srbi”. n. Miki}.d.. Ovo predavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga i zna~aj Vrbaske banovine”. Savo Seleni}. ~injenica da je centralizam i unitarizam napustila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi baca druk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj. advokat iz Beograda.22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17.. dr Milan Martinovi} iz Sarajeva. decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srpskom narodu prika`u opasnost od sporazuma sa Hrvatima. Milan Durman. novinar iz Zagreba. advokat iz Splita.24 Poznato je da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dr`ave mo`da u sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba u ovoj tvorevini. Veceslav Vilder. godine sastali. Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13.Miki}. a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. dr Ljubo Leonti}. 7669/1939.

odr`an zbor Srba na kojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Bo`i}. Sa obje strane. gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje. ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neumjereni zahtjevi sa hrvatske strane. te izjavljuju da „Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dr`ave. 247. Grada~cu i Modri~i. 62 . Sljede}i sastanak. donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte. a koji su po sporazumu pripali Banovni Hrvatskoj. „jenesovac” i Radoje Popovi} sudija iz Sarajeva. str. koje je bilo vi{a dr`avna potreba i `elja svih gra|ana ove dr`ave”. advokata. 4994/1939.. novembra zastupali stanovi{te „da u daljem preure|enju dr`ave BiH bude integralno priklju~ena eventualnoj Srpskoj Banovini”30. Miki}. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uz prisutnost dr Vladimira Stani{i}a. Vojislav Vukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za 27 28 29 30 31 32 ABiH. decembra pod vo|stvom prote Milana Petkovi}a. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi. "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH.27 Ovaj sastanak.d.6288/1939.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. KBUDB – Pov. 4699/1939. KBUDB – Pov. ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju. DZ. ABiH. 5880/1939. KBUDB – Pov.. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovine po ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog individualiteta. kome je prisustvovalo oko 150 lica na istom mjestu odr`an je 26. DZ. odr`ali konferenciju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezoluciju poslali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Hercegova~ke Banovine”. te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle. tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskog naroda... bosansko -hercegova~ke banovine. Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnosti koje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja.32 Vijesti iz Zenice govore da je 30.28 Zvorni~ki Srbi su 11. novembra 1939. KBUDB – Pov. bila je uo~ena akcija na pridobijanju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju. zbor predstavnika svih Srpskih kulturno-prosvetnih dru{tva iz Bijeljine.. KBUDB – Pov. DZ. ABiH. DZ. biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkordatske krize (JRZ).31 U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da sporazuma treba da bude. n. ABiH. jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke. biv{eg radikala i narodnog poslanika.. razuma izme|u Srba i Hrvata. 4763/1939.29 U Srebrenici su Srbi 24. i srpske i hrvatske. Srbi }e prihvatiti stvaranje ~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”. pa su se prisutni razi{li bez kona~nog dogovora. vo|en u kafani „Zvijezda” vodio je Ljubomir Panti}. Ð. DZ.

…Mimo Srpske 63 . Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom srezu. KBUDB – Pov. 4476/1939. Miki}. ABiH. ali se pojavljuju i u Sarajevu. gde ima Hrvata ve}ina neka bude Hrvatsko. kada su se unutar naše dr`ave razbuktale plemenske strasti. n. Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. 4834/1939.. u izvještajima iz 1939. 4153/1939... str. U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t.37 U ^ajni~u. DZ. KBUDB – Pov...…” – ABiH.34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Luci je po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanak koji je odbacio izjavu D`. ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica. koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja... Ve} 26. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS. budu vjerni Kralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli. 3567/1939.S.35 Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju da je pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918. Dragi{i Cvetovi}u.36 On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovima JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu. Drugim rije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom. 15.. 3101/1939. oktobra 1939. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci. Ð.. ABiH. KBUDB – Pov. U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D. U tom smislu doneta je rezolucija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji.. ve} da oni dolaze u Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda. 244. DZ. godine. KBUDB – Pov.j. ABiH. KBUDB – Pov. Milanu Nedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problem autonomije Bosne i Hercegovine. koji govore o skupovima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke. DZ. DZ. On }e 10. 5055/1939..d. KBUDB – Pov.38 33 34 35 36 37 38 ABiH. i da u interesu dr`ave ~uvaju red i mir. decembra 1939. augusta on }e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava seljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe. tra`i}e da sve oblasti i krajevi van Slovenije i Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija i mogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama. protom Milanom Bo`i}em. kad se rat razbukato u Evropi. koja dana u ovim teškim danima pre`ivljava tešku borbu. Ni jedan bosanski Srbin na to ne}e pristati. godine prisajedinjenjem Srbiji”.”33 Ponukani izjavom D`afera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponoviti svoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa najo{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv razdrobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|u Bosne i Srbije”. DZ. pa }e im se tim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom. da u okviru Jugoslavenske dr`ave ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftiniji i gde je mo`da i sama kontrola više ote`ana nego ovde u provniciji i manjim mestima” – ABiH. DZ. }e uputiti i knezu Pavlu. Kulenovi}a. ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni su autonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedinstvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda.

39 Pored neuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene. str. 1791/1940. DZ. ~etni~ka udru`enja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskim organizacijama i politi~kim li~nostima. Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizacije su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine na cijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina. koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati na istom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomiju Bosne. 3253/1939. Visokom ABiH. 3627/1939. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum. Kraji{nik Petar N. a politi~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji. DZ.. 1939.. 190/1939. Broj ~etni~kih udru`enja se pove}ao.Gakovi}. ali ne uspijevaju da organizuju mjesne odbore. Bla`uju kod Sarajeva ABiH. Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci i manje grupe. Bosna vilajet. KBUDB – Pov.. DZ. pa Bosnom i Neretvom do mora. Ba~ku Palanku isto~no od Iloka. KBUDB – Pov. 3101/1939. DZ.41 Navode}i razlike nacionalnih volje ne mo`e se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti. 5646/1940. Ivan Lorkovi}. DZ. KBUDB – Pov. jer po istom pravu na ujedinjenje koje tra`e Hrvati i Srbi to pravo mogu da potra`uju. Kijevu kod Sarajeva ABiH. KBUDB – Pov. DZ. DZ. koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir. KBUDB – Pov. aktivnosti i revnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakoj vrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dr`ave.. dobiva se u knji`ari Bra}a Jakši}. i on je sastavio za taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima.. on }e o sporazmu sa Hrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali. KBUDB – Pov. Ta~no je da Hrvati ne `ele da se izdvoje iz 39 40 41 64 . Tuzli ABiH. ABiH. KBUDB – Pov. To treba da upamti i Spaho i svaka druga sorta.…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo na pamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr. KBUDB – Pov. 4138/1939.. P. i prolivena krv nas ne sjedini.. i da je tako svjedo~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 4299/1939. Banja Luka.. i u krajnjoj liniji svih Jugoslovena. i hrvatski – ujedniti sve Hrvate. U svojim zavr{nim razmatranjima. KBUDB – Pov. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak u Evropu Masariku. Br~kom ABiH. Lorkovi}eva je granica išla isto~no od Subotice na Ba~. te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret.. Gakovi} }e u svom izdanju objaviti knji`icu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnografski pregled Bosne. nema ni sporazuma ni sa`ivljavanja”.. 5880/1939. Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavate sukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH. 285/1940. Interesantno obrazla`e i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije koncepcije. U uzavreloj politi~koj atmosferi. DZ. DZ. KBUDB – Pov. na Tovarnik. DZ.. dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba.. pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i D`afer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanski Srbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH. 2091/1939. sve Slovence i samo jedan dio Srba i postati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji. 37. Zenici ABiH. 1817/1939.. Izdanje piš~evo. Ove 1939. 4284/1939.40 Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nosti njenog rje{avanja. na Ra~u i odatle uz Savu do Šamca. N.

Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u. tako i pojedinaca42 da se ujedine i ponovno organizuje. ako Srbi iz ~isto srpskih krajeva pojme ovu stvar. tako|e potpukovnik u penziji. i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti. Kre~kovi}. Dušan Ðeri}. i doslovce … da Hrvatski nacionalizam li~i na mad`arski kao jaje na jaje. senator. a dodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda. na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine je upozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposredno dostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu. dr D`afera Kulenovi}a o autonomiji Bosne. Ali. sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e se vrlo brzo. pa poslao oktobra 1939. pitanja naše unutarnje politike a pogotovo spoljne politi~ke situacije. proto Jovan Magaraševi}. Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914.” – ABiH. starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. vojni~kog presti`a. policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju i spoljnu politi~ku situaciju. U po~etku. Simo Erakovi}. kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enjima zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave. a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na 1918. ono u toliko pre. Pov.” I zaista je ~etrdeseta godina 20. dalmatinskom i hrvatskom Primorju. što za ova pitanja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a. Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj. 37-38 Bogdan M. u kafani. Ugarska u Pe{ti. ali tra`e u njoj ono što su Mad`ari imali u Austro-Ugarskoj. bogatstva. jer je polemiku oko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura. te da „sa Hrvatima u Bosni. pritisak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima se po~ela dogovarati. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji. simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci. nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici. Jovan Simi}. organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba. godine predsjedniku ministarskog savjeta Dragiši Cvetkovi}u.. Njihovi dogovori su rezultirali. poveš}e se odmah protivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovnik nije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode. Milan Popi}. U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}. Oni su na poziv episkopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odr`ali jedan sastanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je publikovana i u novinama. u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijem politi~kom doga|aju. vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjena naporima srpskog naroda. moglo bi se prili~no lako sporazumjeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita. prvi poslije 20 godina u ovim krajevima. kulture („Hegemonija je i srpski duh”)... a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti. … Niko ne pokre}e od Srba ovu akciju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i. Mihajlo Vasi}. trgovac. ali sa Zagrebom ne. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. kako grupa. Po nare|enju bana. 4258/1939. potpukovnik u penziji. iako imaju jednu nacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str. advokat. i boriti se svojom privatnom inicijativom kao i za Austrije…. Nikifor Todi}. 42 43 65 .S.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih Jugoslavije. DZ. episkop zvorni~ko-tuzlanski. koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova – zbog polo`aja na Balkanu („ki~ma Balkana”). njihove brojnosti.

46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazotrgovac.. trgovac. zubar. Š}epan Mari}. Miki}. DZ. Vojo Vasiljevi}. Te{nja. str. staklar ispred Srpskog kluba. jer je letak sa sabora dijeljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH. Dragutin Bu~i}. dru{tava 31. kao i omladinu da zbiju redove. Biha}a. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjem pitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. kroja~. Banja Luke. DZ. Pojezine. te Jovan Vukoti}.. {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}a srpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavjujemo. Dr. Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da „ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” ali je gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umno`eni i dijeljeni u svima srpskim krajevima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”. sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}. Vaso Marinkovi}. Mihajlo Markovi}. Prnjavora. Crne Gore i ostalih srpskih zemalja. Svi danas koji smo bar malo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno ne cepamo”. Todor Jakši}. sudija Okru`nog suda kao predstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”. 7862/1939. – ABiH. 2. Ð. Tuzle i Biha}a na kojima }e se sastaviti rezolucija. ljekar. ~inovnik trgova~ke komore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”. Joka Šiljak. Jajca i drugih mjesta. apotekar. KBUDB – Pov. Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja. za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi ~estiti sinovi. n. Rajko Popovi}. To ~inimo. sudija Sreskog suda kao predstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo. 44 45 46 66 . Svetolik Popovi}. Šorše Vaskovi}. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. bravar. XII 1939. Marko”. gostioni~ar. Simo Umi~evi} ispred Udru`enja Srba interniraca. Dr Voja Besarovi}. 246. dr Milan Neškovi}. trgovac predstavnik društva „Sv. bivši senator kao predstavnik Bratstva „Sv. – ABiH. Bilbija Marko. Bosanske Krupe. da }emo se kao u pro{losti. Mihajlo Vasi}. pukovnik u penziji. Skugri}a. Rajko Milanovi}. da se slo`e kao bi se „obilje`io jasan nacionalni program”. trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca.. DZ. Pero Jovanovi}. Tesli}a.. a planirane su i pretkonferencije delegata iz Sarajeva. a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dr`avi. jer ne `elimo da postanemo izdajice narodne i dr`avne zavjetne misli. Lazo Risti}. Nikola Baroš. te prota Nikola Skaki} isrped društva „Krajišnik”. KBUDB – Pov. Odlu~no protestujemo protiv svih akcija i poku{aja. upravitelj gra|anske škole. Svetozar Cali}. trgovac. tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga {to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. što se pokazalo kao ta~no. da se srpski krajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije. ~inovnik banske uprave ispred Zadruge Srpkinja. trgovac. dr Stevo Mil~i}. Save”. advokat. 4745/1939. potpukovnik u penziji. ljekar. Mercep Kosta. nego sva pokoljenja od Kosova. direktor gimnazije.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Modri~e. Stevan Jakši} knji`ar. `eljezni~ki ~inovnik kao predstavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva. Na ovaj sastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava. 270/1940. dr`avni tu`ilac. Nikifor Vasiljevi}. koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugoslovenske dr`ave. Obrad Mi~i}. Protestujemo..d.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovaj sabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”. Ljubo Jovanovi}. Jovan Vasiljevi}. Veljko Pr`ulj. advokat. ljevar kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva. Savo Ljubibrati}. KBUDB – Pov. Mostara. trgovac.

knji`evnik. godine. ~uvanje srpskog nacionalnog obilje`ja Bosne i Hercegovine.49 Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosni i Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju. Cilj ovog savjeta je „{to intenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli. Navodile su se obostrane `rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje. Sporazum je bio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da 47 48 49 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor. kazand`ija. direktor Trgovacko-industrjske komore. industrijalca i radikalskog uglednika. sudija i Nikola Triši}. 7862/1939. predsednik Srpskog kluba. Krsto Mercep. sekretar Narodne odbrane. Upravni odbor su sacinjavali: predsjednik dr Savo Ljubibrati}. trgovac i Ðorde Bobarevi}. – ABiH. Institut za istoriju u Sarajevu. Marko Markovi}. sekretar: Rajko Popovi}. pretsjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu. u Sarajevu dr`ali svoju konferenciju. „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosne i Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”. te Vojislav Pr`ulj. Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a. januara 1940. in`injer Mašo Jovanovi} i Vladimir Blagojevi}. podpredsjednici: Uroš ^ovi}. Prilozi. 253-263. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}. poslovo|a.. apelacioni sudija. ~inovnik Saveza srpskih zemljoradni~kih zadruga. podpredsjednici: Milan Bo`i}.S. vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. direktor Dr`avne štamparije i Jovanka Šiljak. KBUDB – Pov.. Jovan Vukoti}. 3300/1940. 33. školski nadzornik u penziji. 2004. KBUDB – Pov. ABiH. te da se preko toga ~ina i zavjeta koji su dati ne bi moglo pre}i. clanovi: in`injer Mašo Jovanovi}. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja bi uklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pru`ana nikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. str. 67 . predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Novog Sarajeva. Marko Bilbija. penzioner. a na samoj konferenciji se osvrnula na lo{ polo`aj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. in`injer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}.. tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom. Specifi~nost ove grupe sa Du{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine.. Svoje konferencije su radikali odr`ali i u Zenici i Rogatici.47 Stari radikali su 5. te na `elju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918. pozivanje kako na zajedni~ku vjekovnu pro{lost i sudbinu. Jovanka Jankovi}. pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a. Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}. sudija. kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostalim srpskim pokrajinama. U izvršni odbor su ušli: predsjednik Milan Bo`i}.48 Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu govoriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vesti i letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata va`an zbog odbrane zemlje. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja. DZ. blagajnik: Hamdija Nikši}. dakle protiv autonomije. Nikola Baroš iz udu`enja dobrovoljaca. Š}epan Mari}.” Ovaj Savjet je trebao biti sredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva. sekretari: Rajko Popovi}.

uznemiruju}im vijestima sa rijetkih radio aparata. vojni~ki jaki. januara 1941. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultat istro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini. sa naslovom „Poslije mirne zime.…” Miris rata je bio na pragu. poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki put koji bi ih vodio jedinstvenom stavu. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje o g. izgleda najve}eg govornka isto~ne Bosne. raspu{tanju vojske. [e}era nije bilo ni dekagrama. mo`e on da bude i istinski dobar ~ovjek. Cvetkovi}u. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnim vje`bama. Iz takve sredine.…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred prodavnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na. ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbi reaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jedne vlade. DZ.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. te se silina rasprava oko Sporazuma u njemu i izgubila. da se osoli zaoblica. bojati se krvavog prolje}a”. da je on tvorac sporazuma. a i osamdeset ~etvrtim letkom. mo`e on da i sam vjeruje. sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima. konzervativne i netolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nije se pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazila`enju navedenih granica. koja ima da odlu~uje o ratu i miru. kao ni ulja. agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu. a pola seoskih ku}a provelo je Bo`i} i Bajram u mraku. nezrele za mogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu. {to sirotinji pripada. 722/41. Izgledalo je da `ivimo u srcu najgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narod pri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la. jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etka rata. pokretu komora i stoke. te nedostatkom kulture koja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. Pov. materijalno spremni. – ABiH. 68 .”50 50 Isti letak rasturan 8. optere}enom vjerskim suprotnostima. broj~ane slabosti i njene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom. Nigdje nije bilo ni zrna soli. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostao je formalno bez hljeba. a kamo li pro{la glavna opasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimske mjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovno potpuno ujedinjeni.

S. 69 . Summary Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their political leaders and prominent personages saw their vital national interest and future only in a community with Serbia. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. The beginning of the war cut short the expected denouement of this political act.. The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was completely denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected. Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ek was seen as framework in which they could think about their own future only for a very short time..

godine stvarni direktor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}. godine. Politi~ke i pravne rasprave I. od 1915 do 1918. Jovanovi}. godine ali ga zbog sukoba sa ostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta. na objavljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. U Kraljevini Srba. GODINE APSTRAKT: Rad se temelji.1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazila povremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li u zatvoru. U ovom periodu njegov uticaj na razvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan. Jovanovi}. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nije prihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost. 167-223. O tome videti S. kao lista novosnovane Jugoslovenske Radikalne Zajednice. godine „Samouprava” nije izlazila. Najpoznatiji urednik u 1 2 S. 70 .Samouprave''. U tom broju objavljen je program ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumu tada{nje Srbije. godine kao glavni organ Narodne radikalne stranke (NRS). str. Beograd 1934. Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi. U radu je data i analiza uzroka ponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njih politi~kih zbivanja. novinar koji je po re~ima Slobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao ili ismevao jednu odre|enu li~nost. Vlada Milana Obrenovi}a. „Pera Todorovi}”. Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kih partija.48:329 SAMOUPRAVA "1936" O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. glavnog urednika obnovljene . U periodu okupacije. Beograd 1908. Pera Todorovi} je list obnovio 1886.Bojan SIMI] Institut za noviju istoriju Srbije.. pa sve do 1920.2 Od 1886. FEBRUARA 1936. januara 1881. pored poznatih izvora i literature. Beograd UDK 070. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}. Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20. Hrvata i Slovenaca „Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929.

Ovi politi~ari re{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila ime Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). novembra 1937.. jedan od najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nu ulogu i u ranijem periodu.3 Period od 1935. Dnevnik 1936–1941. januara 1929. On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila u Narodnoj biblioteci. urednik i ~esto uvodni~ar. re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samouprava”. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}. avgusta 1935. Antona Koro{ca. Beograd 1985. 20. odustao je od saradnje sa re`imskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS). avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovima „Politika” i „Vreme” sutradan. decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. godine. Beograd 1997. rodom iz Smedereva. nadre|en svoj drugoj partijskoj {tampi. Ve} te 1935.B. predsednika vlade. 28. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u decembru 1935.4 Stranka je prijavljena Ministarstvu unutra{njih poslova 19. Prilikom pisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnog odbora radikala. formiranom u doba diktature. godine. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena od predstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS). Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samouprave” u periodu od 1921.. Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17.janura 1929. i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre 6. u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj diktaturi. ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade. a posle pri Jugoslovenskom poslan3 4 5 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumarevi}. Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi. ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za partijskim listom. Za mesto urednika Stojadinovi} je nakon 18. Novi Sad 2000. List je vi|en kao centralni organ stranke. M. str. godine. do 1923. Stojkov. 71 . koji se nalazio na ~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra. Slovenske ljudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). Vlada Milana Stojadinovi}a. studirao je prava u Beogradu i [vajcarskoj. Knez Pavle Kara|or|evi}. Teši}. Svoj `urnalisti~ki rad zapo~eo je u listu „Politika” jo{ 1919. Belgiji i Holandiji. godine. ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”. Nema~koj. zadr`avaju}i se u Francuskoj. godine predstavljao je doba ubla`avanja „stega” diktature i bu|enja partijskog `ivota. ovaj prekid u izla`enju izazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti. i D. godine javila se `elja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a.5 Kasnije je bio i ata{e za {tampu. Ovaj istaknuti novinar. O osnivanju partije i odabiru imena videti: T. Poslednji broj lista iza{ao je 5. Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke i obave{tava pristalice i javnost. ~ovek velike li~ne kulture. Naravno. godine. prvo pri delegaciji u @enevi (1923). Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima. Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Mehmeda Spaha. Jovanovi}-Stoimirovi}.

Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i probleme vezane za pokretanje jednog lista.603. stvu u Berlinu (1929). do 1935. Rukopisno odeljenje. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povodom ponovnog izdavanja „Samouprave”.63 dinara. osim u kratkom periodu od 26. do 7. pa do eventualnih vanrednih izdataka.13. Zbirka Centralnog presbirooa (38) fascikla 75. godine Stoimirovi} je pokrenuo. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evim rukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izra`aja i u realnoj proceni prihoda koje list mo`e da ostvari.478. njegovu strukturu i mogu}u perspektivu.000 dinara. Stoimirovi} je kako sam ka`e „ostao veran kruni”. Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je list posle njegovog odlaska imao potra`ivanja od 500. pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Matica srpska.6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neophodnijim. Stojadinovi} je poverio obiman i va`an posao oko organizacije lista.026. 1938.9 Ve} 10.8 nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronala`enje prostorija za redakciju. Arhiv Jugoslavije. ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju.800 dinara na godi{njem nivou. Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd i preduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od planiranog i da je iznosio ogromnih 1. daleko manji od predvi|enih rashoda koji iznose 1. Pritom treba uzeti u obzir da list nije izlazio nedeljom. godine. Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao. 9. novog predsednika vlade. Jovanovi}-Stoimirovi}. posledica je toga što je Stoimirovi}. M.10 Samim tim budu}i urednik je predvideo deficit lista za prvu godinu izla`enja (1936) u vrednosti od 804.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom poznavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su `elelo da plasiraju novoosnovani list. ostao uz Cvetkovi}a. U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravi i pogana jezika”. izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnika dok je bio na vlasti. Predvi|eni prihodi od prodaje. U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. Novi Sad 2000. Dnevnik 1936-1941. direktora agencije „Avala” i visoka funkcija u Centralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednika vlade u`ivao. Ovo upadljivo izostavljanje Stoimirovi}a. uporedo sa poslom urednika „Samouprave”. Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karad`i}a 14a.323. str. preko tro{kova {tampe.000 dinara. kao što je prvobitno predvi|eno. pretplate i oglasa bili su 674. nakon pada Stojadinovi}a. godine. dokument pod oznakom M. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez 6 7 8 9 10 11 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat ni pakt”. od personalnih izdataka. i to samo uzgred. 32. Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu do najsitnijih detalja. 72 . Taj posao sastojao se ne samo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”).800 dinara.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ovom darovitom i ve} tada iskusnom novinaru. a o Stojadinovi}u je zadr`ao lepo mišljenje. 10. U periodu od 1932. da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisivanje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940.

Beograd 1991. godine tira` „Samouprave” bio je 10. 5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se list ne bi vra}ao”12. a vreme izlaska je od 18. Dnevnik 1936–1941.13. Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}a vezane za unapre|enje lista. Za ovaj zaklju~ak dovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda. februara 1936. M. str.B. Dnevnik 1936–1941. tira`u koji }e list te{ko dosti}i u budu}nosti. januar ne smeju se dirati. M. Agonija dve Jugoslavije. Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20. 1937. Beograd. B. godine. 172. Ve} u po~etku jasno je bilo. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. velikih subvencija od strane vlasti.50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”. Petranovi}. Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štamparija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine. M. neposredno pred sam po~etak izla`enja lista.14 Uputstva koja je dobio od samog predsednika vlade. Koro{ca i Spaha. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan je Du{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim `eljama da ne snosi svu odgovornost za izdavanje lista. Novi Sad 2000. dokument pod oznakom M. Novi Sad 2000. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neumorno borio za pravdu. 73 . Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uva`eni jer list nije izlazio nedeljom. Jovanovi}-Stoimirovi}. 37.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskom Preduze}u „Vreme AD”. 2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutarnjih tako i ve~ernjih listova.. slobodu i demokratiju”. kritikovati Jevti}a i ljude oko njega za postoje}e stanje u zemlji.323. Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka. koji svojim imenom „simboli~ki 12 13 14 15 16 Matica srpska. str.. odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima. da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gde je `iveo srpski narod. str.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938. cena je bila jedan dinar. Jovanovi}-Stoimirovi}. U prvom broju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”. Ze~evi}.000 primeraka. bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost: 1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih). Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~ki deo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”. 32. pomereno na 16 ~asova. Prema podacima CPB-a iz 1937. dvostruko ve}a. a negde u ovom periodu obnovljena je i sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenske radikalne zajednice. 4) Da cena primerka bude 0. Rukopisno odeljenje. potpisan od strane Stojadinovi}a. 3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj. isticati mu~eni{tvo i `elje pokojnog kralja za povratak demokratiji. 11. kao {to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. poklapala su se sa onim {to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio na vlasti: Kralj Aleksandar i 6.

na srpskom i na slovena~kom jeziku.17 Cilj lista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „`i`a na{eg partijskog `ivota u pogledu prosve}ivanja. maja 1936. decembra na dan Ujedinjenja. Samouprava. koja je donosila detaljne informacije o aktivnostima strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}ano na „grehe” pripadnika opozicije. Da taj apel nije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8. br. februara 1936. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karad`i}a 14. godine.godine. br. neke njihove izjave i postupke. nepuna tri meseca od ponovnog pokretanja lista. U toku oktobra 1938. godine samo je podvu~en kontinuitet. Samouprava.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pa ~ak i „povr{nog i pogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su prenosili drugi listovi. Isto. obave{tavanja i moralnog sna`enja na{ih partiskih pripadnika”. Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnika bila je iz „Samouprave” i CPB-a. 1 od 20. pre svega Centralnog presbiroa. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozi partijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikuju se „neki prijatelji” zbog njihovog „le`ernog odazivanja”.19 Sama `elja da se prika`e jedinstvo novih partnera uo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”.21 Istorijatom lista. To je naravno bila posledica pritisaka odnosno „preporuka” dr`avnih organa.23 17 18 19 20 21 22 23 Samouprava. {tampan na prvoj strani lista. `ivotna energija i moralna visina Jugoslovenske muslimanske organizacije”. Imaju}i to u vidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti. od osnivanja do 1929. br. nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”. Prvi broj kao i naredni. 74 . godine. „Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih izdvajamo „Partijska kretanja”. godine taj broj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju. eti~ka snaga i jugoslovenska borbenost Slovenske ljudske stranke. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajednice. objavljenim u prvom broju. Uskrs i 1. Jasno je da je ovaj ~lanak. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemlje koji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama. Prazni~na izdanja štampala su se na Bo`i}. Mora se dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz prilo`enih podataka o prodaji i tira`u mo`e naslutiti. gde se i nalazila redakcija Samouprave. 1 od 20.20 List je izlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja. Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku. U toku septembra 1936. tako i oni koji nisu imali naro~ito povoljan stav prema vladi. maja. kako oni pod upravom ili bliski JRZ. februara 1936.18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`na pregnu}a Narodne radikalne stranke. 65 od 8. odraz nezadovoljstva uredni{tva prodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne.22 U daljem delu ~lanka podse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”. nagove{tava pravi i najbli`i put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”. List Samouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove. Naime tekstovi su {tampani }irilicom i latinicom. Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampe i da usmerava njeno pisanje.

~lanci Plate administracije Organizacija pretplate Kirija Ogrev i osvetljenje Telefon: pretplata.60 103 594.95 5 474.00 31 177.B.me|ugradski razgovori pretplata ~asopisa i listova kancelarijski materijal kompleti "Samouprave" biblioteka – knjige putni tro{kovi po{tarina.50 20 105.85 36 290. godinu Tabela rashoda [tampanje [tampanje lista Kli{ea Po{tarina ekspedicije lista Materijal za pakovanje i razno Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i Ukupno [tampanje Re`ija Plate urednika i presbiroa Honorari saradnika.00 17 535.50 75 .85 45 527.40 3 230. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”.00 3 425.. instalacija.50 3 009.50 15 627.85 4 321. takse.00 3 028.83 5 545.75 79 379..66 30 815.00 9 130. telegrami.00 49 132. izdavanja i vo|enja jednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izla`enja u kome se vidi pravo poslovanje ovog lista: Bilans „Samouprave” za 1936.07 856 823.83 2 764.35 61 127.80 1 512 617.90 610 503. Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja.80 4 843. ~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe "Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos instalacija osvetljenja provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una Ukupno re`ija Otpis od name{taja 50% Otpis od pribora 70% Ukupno otpisi UKUPNO RASHODI 745 194.00 10 078.07 258 548.

75 dinara.207.868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno. 76 .284. prose~no je prodato1284 primeraka po broju.75 7 795.395. ekonomsko poslovanje lista. Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate.63 Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti. {to „van ku}e”.25 94 677.00 21 207. napla}eno samo 21. {to i nije bio primarni cilj njegovih osniva~a.20 GUBITAK U 1936. godine list je dotiran sa ~ak 1. Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”. potpuno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista. {to „u ku}i”.20 341 559.75 8 439. Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale su se od 7. fascikla pod oznakom M. Rukopisno odeljenje. jasno je da je redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje list ostvaruje. ali je i od toga napla}eno oko 40%. Prave 24 Matica srpska. GODINI 1 026 603.00 486 013.20 7 119. Tabela prihoda Prihodi od oglasa Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke.90 139 625.13. zna~i da je efektivno prodato 80 primeraka po broju.000 dinara. Samo u toku 1936. za normalno funkcionisanje neophodne su bile donacije. pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao.00 201 934.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.000 pa ~ak do 100. Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje. U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 brojeva. S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”. decembra 1936 Du`nici nenapla}ene pretplate Ukupno pretplata Prodaja preko revizora Prodaja na broj Prodaja van ku}e – napla}eno Prodaja u ku}i – napla}eno Ukupno prodaja MAKULATURA – stare novine UKUPNI PRIHODI 13 412. uz obra~unat odbitak za takse i provizije Pretplata Napla}eno do 31.

Matica srpska. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 44. odnosno tri ~lana. 1 red 3 dinara *Mali oglasi najmanje tri reda + dr`avna taksa Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12 do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklamni deo” ili „tekstovni deo”).25 Tarifa za oglase u „Samoupravi” Strana Cela Polovina ^etvrtina jedanput 2 000 1 000 500 2 puta 3 600 1 800 900 3 puta 4 800 2 400 1 200 5 puta 7 500 3 750 1 875 Jedan stubac (10cm) 60 din. dobrotvori i veliki dobrotvori. Rukopisno odeljenje. Cilj udru`enja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke Jugoslovenske Radikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske propagande”. Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. Dimi}. a da je cena oba lista bila dinar. Status ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga. Treba imati u vidu da je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji.B. 88. i njegovoj `elji da svoj uticaj i uticaj politi~ke stranke koju je `eleo da kontroli{e i njome upravlja. Ovakvom cenom. Nije zanemarljivo da je „Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica. Pored lista osnovano je i Udru`enje nakladnog fonda lista „Samouprava”. koji su barem jednom mese~no imali svoje sednice.26 Finansiranje Udru`enja predvi|eno je prevashodno od ~lanskih uloga.. Lj. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke. fascikla pod oznakom M. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. `elelo se privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava. str.13. Srbi i Jugoslavija. Skup{tina Udru`enja sastajala se jednom godi{nje i to u mesecu decembru. Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imao prava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara. ~ak i do tri puta jeftinijom. bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikad bila „Samouprava”. dok su drugopomenuti imali pravo u~ešca. glasa i izbora. naro~ito Milana Stojadinovi}a. On je 25 26 27 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. ^lan ovog udru`enja mogao je biti svaki ~lan JRZ.27 Formirani su i Upravni i Nadzorni odbor od pet. (1cm) 6 din. Beograd 1998. pro{iri i u~ini dostupnijim {to {irim narodnim masama. razloge treba tra`iti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovane stranke.. Poma`u}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara. 77 .395. Postojali su poma`u}i i redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i.6% nepismenih. Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od 5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava. prvi to nisu imali..

str. na funkcionisanje i rad lista bio ogroman29.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji same stranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskog naroda pa i dr`ave. Acu Stanojevi}a. Srpske narodne mase nisu pokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku. ^ak ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom opredeljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ. Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na kome je prethodno bio Aca Stanojevi}. Vlada Milana Stojadinovi}a. i njegove saradnike. 78 . 141-142.395. ne samo zato {to im je bila malo poznata. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”. ali je fakti~ki. to i bio. dokument pod oznakom M. To se vidi i u tome što je Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936. Rukopisno odeljenje. Sve to je Milan Stojadinovi} `eleo da prisvoji za sebe. najve}i srpski politi~ar.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednog partijskog lista po`uri. i sebe promovi{e kao vo|u radikala. 28 29 30 31 Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odr`anoj juna 1936. Matica srpska. Stojadinovi}a. godine. nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugove~nost. str. mogao je da tra`i i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora. organizacija stranke nije bila potpuno izvr{ena. partiju koja je u vreme nastajanja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. „gurne u stranu”. Stojkov.13. stranku ~iji je vo|a bio Nikola Pa{i}. krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enje li~nih pozicija kako u stranci tako i u dr`avi. mesto i banku gde }e se novac ~uvati. Vlada Milana Stojadinovi}a. Sam naziv Samouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije. u kome se izra`ava protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samouprava”. Po{to je iz sukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik. T. jer se time „`eli da unese zabuna u radikalske redove”. Imaju}i u vidu da re`imska i cenzurisana {tampa nije `elela niti smela da {tampa ovo saop{tenje ono je {ireno u formi letka. Beograd 1985. davao saglasnost na tro{enje sredstava. februara 1936. List „Samouprava” trebalo je da poslu`i kao sredstvo na tom putu. da potvr|uje Uprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne mo`e da se slo`i.28 Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Predstavljaju}i se kao naslednik Nikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i} osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. Poku{avao je da „formalnog” naslednika Pa{i}a u stranci. februara 1936. Stojkov. T. dobiv{i podr{ku kneza i kolega iz vlade i stranke Koro{ca i Spaha. naro~ito Mi{u Trifunovi}a i Lazara Markovi}a. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. Beograd 1985. ve} posle razlaza sa GO NRS. godine nosi sa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir. 142.

@elja Milana Stojadinovi}a je bila da se predstavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji. februara 1936. ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predstavljaju va`an ~inilac ka tom cilju. 7. Dnevnik 1936–1941. dok je va`nu ulogu u listu imao Stojadinovi}ev mla|i brat. Naime. razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje. str.B. 33. Jovanovi}-Stoimirovi}. kao Stojadinovi}ev recept kako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja. marta 1936... Jovanovi}-Stoimirovi}. Vreme je imalo tira` do 130. ina~e novinar. zavr{ena je njegovom medijskom dominacijom u odnosu na konkurenciju.000 primeraka. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali su Stojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalom Petrom @ivkovi}em. Njega je otkupio Milan Stojadinovi} sa prijateljima. Dragomir Stojadinovi}. Iako je i kasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada je uticaj predsednika vlade bio nesumljiv. redigovao njegove uvodnike i ~lanke. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. Stojadinovi} je hteo da svojim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku. 32 33 34 35 M.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal dr Ljuba Popovi}. Novi Sad 2000. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M. jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. {to se posebno odnosilo na prostore naseljene srpskim `ivljem. Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosno u~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati. Dnevnik 1936–1941. Kontroli{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6. nego mu dati i dodatnu funkciju u ovom sukobu.33 Preuzimanjem drugog po tira`u beogradskog lista. poklanjao mu je nekoliko ~asova dnevno. str.34 List je trebalo da poslu`i u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”. 404-408. Novi Sad 2000. pa ~ak i fotografije. marta u Narodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao „definitivan slom reakcije i fa{izma”. glavni urednik je ostao Grgur Kosti}. 79 . godine. Vreme od 7.35 Propagandna ofanziva Milana Stojadinovi}a zapo~eta februara 1936.000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150. i prvih meseci 1936. Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke. godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”.

80 . with the help of colleagues from the government Koro{ec and Spaho. Stojadinovi} refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of the Radical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia. leader of all radicals and the sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia. Summary About refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936 The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936. ended with Stojadinovic victory. In order to confirm that victory. The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of newspaper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promote Milan Stojadinovi} as chief of the government party. representatives of Slovenian and Bosnian Muslims.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. at the end of 1935 and beggining of 1936. Struggle power in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between the prime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party. is closely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia.

D`elebd`i}. do 7. 27–28. Pre toga tekst objavljen u listu Politika. Ðor|e Stankovi}. Podgorica 2003. „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. New York 1973. urote. Ðoko Tripkovi}. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca da iskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okviru jugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene politi~kom pozadinom. Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6.489 (497. Leskovac 1995. Arhiva Srbije i Crne Gore i literature. svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu. septembra 1944. /Istorijski stereotipi i stvarnost/”. septembra 1994. n.d.: studija i dokumenti /Mom~ilo Pavlovi}.d. n.d. Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943– 1944. The Army Force in Word War II. Combat Shronology. Br..Dr Milan TERZI] Vojnoistorijski institut.. itd. Office od Air Force History Headquartes USAF. Beograd pod bombama. U daljem tekstu: Ðor|e Stankovi}. Veroljub Trajkovi}. U daljem tekstu: M. 81 . U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Beograd 1999. VIG br. n.. Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je poslednjih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau~nih tuma~enja (zavere. GODINE APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima koje su dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevska vlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.1) "1942/1944" 355. septembra 1944. Branislav Kova~evi}.1) "1942/1944" JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske (1943–1945). dezinformacije. Beograd UDK 94 (497. Pisan je na osnovu gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji treba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih 1 Videti: Milovan D`elebd`i}. S pozivom na knjigu dokumenata. Tokovi istorije. GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944. godine – operacija ‘Ratweek’”. 1-4/2001.) oko naru~ioca bombardovanja. mitologije. 3/1970.

EV. A VII. EV. avgusta 1942. 29F. reg. k. br. knj. oktobra 1942. reg. br. br. je depeša br. oktobra 1942. 30/6. 29F. reg. Isto: A VII. novembra 1943. br. reg. reg. reg. reg. 175II. A VII. 30/6. k. knj. EV. 175. reg. 29F. 7/3. k. Isto: A VII. 30/6. Isto: A VII. k. reg. br. 29F. reg. 10/3. k. Nakon italijanske kapitulacije. 29F. br. je depeša br. reg. Od 2. Od 5. EV. 29F. Isto: A VII. k. EV. kao i novembra 1943. Isto: A VII. EV. od marta 1942. br. 29F. Od 8. k. Depeša br. 82 . br. 171. reg. A VII. je depeša br. 171. Od 16. 30/6. reg. 38. A VII. 30/6. Od 8. EV. br. priredili: Milan Vesovi}. 30/6. A VII. reg. br. 30/6. k. EV. EV. reg. reg. 29F. reg. 476. k. Isto: A VII. Isto: A VII. br. A VII. br. EV. A VII. je depeša br. EV. Isto: A VII. A VII. reg. 174. k. 29F. oktobra 1942. br. n. EV. EV. reg. A VII. je depeša br. 36. EV. br. EV. reg. br. br. k. reg. Od 9. br. 199. 29G. 163. EV. k. 30/9. EV. br. EV. 243. br. Isto: A VII. 30/6. EV. 29F. reg. br. reg. 29F. 175II. 358-360. 48. br. reg. 991. A VII. k. 1. je depeša br. reg. br. juna 1942. k. U na{im istra`ivanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom 1942/1943. Od 7.3 Najintezivnije tra`enje je u prole}e i naro~ito jesen 1942. 29F. n. septembra 1942. jula 1942. br. 192. br. k. str. k. Izabrani ratni spisi. 175. EV. 26/8. 17/3. k. 28/3. k. br. k. Od 13. k. strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. EV. Isto: A VII. 174. A VII. k. reg. br. A VII. br. EV. Isto: Zbornik NOR-a. 30/6. br. je depeša br. reg. reg. Od 21. 175II. k. 171.2 Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovi}em kod zapadnih Saveznika tra`ila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.d. Isto: A VII. Isto: A VII. k. je depeša br. n. juna 1942. A VII. 27/6. 782. 172. Beograd 1998. 30/6. br. reg. Isto: A VII. 175. k. br. 30/6. 28/3. EV. 10/5. 10/5. 29F. Isto: A VII. 285. 18/7. 815. A VII. Isto: AVII. Od 14. 29F. 18/7. Od 11. EV. 29F. br. EV. k. avgusta 1942. 175. Od 30. je depeša br. k. Od 7. EV. EV. Od 25. Od 30. reg. 29G. 19/5. novembra 1942. A VII. reg. Isto: A VII. br. Isto: A VII. je depeša br. k. 2. EV. oktobra 1942. je depeša br. EV. 161. br. reg. k. EV. 172. uputio jugoslovenskoj vladi. 692. 18/7. reg. EV. oktobra 1942. br. Od 17. reg. EV. Isto: A VII.d. je depeša br. 29F. EV. operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumunski izvori nafte). oktobra 1942. 30/6. Isto: A VII. Od 22. 803. reg. septembra 1942. je depeša br. EV. 175. EV. 2/3. 30/6. EV. EV. EV. 30/6. br. 30/6. 13/2. 30/6. reg. Isto: A VII. 14/8. k. br. 29G. k. oktobra 1942. str. 178-179. 30/6. 38. Od 15. A VII. EV. 30/6. 337. EV. Od 4. reg. 30/6. 796. k. je depeša br. do 23. reg. je depeša br. Isto: A VII. br. 29F. reg. br. reg. 171. reg. ^injenice govore da je general Dra`a Mihailovi} u depe{ama upu}enim jugoslovenskoj vladi tra`io bombardovanje ciljeva. 651. EV. Jugoslavije. EV. EV. 24/6. br. Od 15. A VII. reg. reg. Isto: A VII. 29F. br. Od 24. 881. k. Od 9. Isto: A VII. Od 25.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 29F. 124 od 29. reg. EV. u i oko. EV. 174. jula 1942. 25/2. marta 1942. k. Isto: A VII. br. reg. 30/6. 29F. Rat i mir |enerala. avgusta 1942. 30/6. maja 1942. a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta. 174. k. br. Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}. br. A VII. EV. k. k. reg. reg. je depeša br. 29F. EV. k. reg. k. br. Od 11. EV. 10/4. br. 127. oktobra 1942. reg. EV. EV. 174. k. A VII. 175. 16/4. 33/3. br. maja 1942. reg. 29F. br. 30/6. 175II. 29F. je depeša br. br. je depeša br. 175. 20/2. 16/6. Isto: A VII.d. br. U daljem tekstu: Rat i mir |enerala. 30/6. je depeša br. najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943. 29F. Isto: AVII. maja 1942. br. EV. Isto: Dragoljub M. br. k. je depeša br. k. 474. k. reg. 857. k. EV. k. br. k. Tokom 1944. marta 1942. k. br. I-II. 34/3. AVII. reg. 28/9. 720. k. je depeša br. 289. EV. str. k. 228. br. A VII. 175. br. reg. 16/4. je depeša br. reg. k. br. 178-179. 29F. 20/2. Mihailovi}. 29F. reg. A VII. 10/5. br. br. k. A VII. 16/4. mogli su biti zbog povla~enja 2 3 Ðor|e Stankovi}. Isto: A VII. maja 1942. A VII. k. k. 34/3. je depeša br. reg. 30/6. 29F. k. 348. 287. je depeša br. 843. tom XIV. Isto: A VII. maja 1942. Isto: A VII. Od 21. EV. septembra 1942. reg. Isto: A VII. k. k. 30/6. 29F. EV. A VII. EV. Od 15. Beograd 1981. reg. EV. A VII. jula 1942. je depeša br. Razlozi za tra`enje bombardovanja u prole}e 1942. 629. Isto: A VII. je depeša br. EV. Isto: Rat i mir |enerala. A VII. 17/3. k. 29F. k. k.

koji je tra`io operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. EV. br. što je trebalo da bude bla`a varijanta zbog ne`eljenih postupaka. 7II. most na Dunavu prema Pan~evu. EV. br. reg. EV. Podgorici. na kraju se tra`i da se o ovom izveste nadle`ni savezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca. 12/8. ali se na kraju ka`e da je re~ o istom. reg. EV. Bor. da se ne bombarduje logor na Banjici gde je veliki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi. Omi{ (elektri~na centrala). br. 2215. Od 5. Celje. k. avgusta 1942. Sinj. A VII. Benkovcu. reg. 1765. je depeša br. Sipski kanal. str. U jednom zahtevu za Beograd (depe{a br. A VII. A VII. Beograd (Savski most. bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor. put Zemun–Beograd. 348. Beograd 1989. da se na `elezni~kim stanicama Perkovi} i Slivno nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati. Zmaj. reg. A VII. Kninu i Šibeniku. 2214. jula 1943. 1068.. k.M. 30/6. decembra 1942. je depeša br. reg. 13/8. fabrike Ikarus. je depeša br. Ca. 2222. Rogo`arski i Rakovica. iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. dobijene od generala Mihailovi}a. Od 1. Trep~a. 175II. Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazduhoplovstva. je depeša br. A VII.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bombardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija da je re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta. Mostar (usta{ki severni logor). 29F. reg. br. je depeša br. EV. na to najbolje ukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1. Od 23. general Dragoljub Mihailovi}. a novembra 1943. k. A VII. A VII. 14/2. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 12/8. novembra 1943. br. novembra 1943. 1232.5 2. 12/8. Metkovi} (glavni italijanski saobra}ajni ~vor). Savezni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. Si}eva~ka klisura. itd. 179A. Ljubu{ki. Drni{. Jesen 1942. 4 5 83 . br. br. 179A. neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu. k. je depeša br. Od 9. k. Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izra`avanja. reg. 2221) tra`eno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo. 2221. Jagodina (fabrika Klefis). podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovi}a. 179A. i po~etkom 1944. je depeša br. Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). Para}in (fabrika Teokarevi}). EV. kao što je to slu~aj u Nišu. k. Perkovi}. Teokarevi}. Zagreb. novembra 1943 je depeša br. Kranj. br. A VII. 179A.B. 1083. 287.4 Ciljevi ~ije je bombardovanje tra`io Mihailovi}. naselja pre~anskih Nemaca. novembra 1943. EV. 14/7. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva). Ministru informacija za Kikpatrika (B. k. 5/2. 1/1. br. Jevtovi} Miroljub. kao i Top~ider i Ta{majdan). 70..C. k. Od 23. je sa ~etni~ke strane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku. Od 23. zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u. da u slu~aju da do|e do bombardovanja Beograda. reg. A VII. kako bi se destabililizovao neprijatelj. Ni{ (`elezni~ka stanica). Od 23. reg. januara 1943. Šta ka`e radio London. [ibeniku i Zadru. EV. k. decembra 1942. put Pan~evo–Vr{ac. Gra~acu. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab generala Mihailovi}a.

za bombardovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nad stanovni{tvom. Pov. 568.V. koji je 24. Str. 174. 174. 173. 48. novembra 1942. Slobodan Jovanovi} je 31. Od 17. Str. k. novembra 1942.7 Potom je Slobodan Jovanovi} 4. br. Br. 10/5. Str. Engleza i Amerikanaca zatra`i bombardovanje gradova u Nema~koj.9 Maja 1943. novembra 1942. za {to su predlo`eni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okolinom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska. 34/1.O. reg. Kada je re~ o Zagrebu. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi i Mihailovi} tra`i da saveznici bombarduju Zagreb. Budimpe{ta (Ma|arska).K. Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba. 621 od 27. Br. EV. U MIP-u Str. A VII. Pov. komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu. reg. septembra 1942. reg. A VII. EV. 299. vlada prosledila Ministru dvora. br. str. Pov. novembra 1942. 5097 od 14. reg. br. br. Na ovo je 21. 15/1.K. Br. reg. zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavnika Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u. V. te da general Mihailovi} smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi. 174. Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. reg. Pov. Br. A VII. 41/5. I.K. da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se tra`i: „Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”. 932.8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba. decembra 1942. br.K. Pov. Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`ja izme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji). U štabu komande u Kairu Str. 8/4. 957. da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe u vojsku. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu) 6 7 8 9 AJ. jula 1942. reg.Br. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju u zemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je tra`io da se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalija izvr{i bombardovanje Graca i Trsta. A VII.br.Br. reg. 215. EV. 4/4. Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana. Hrvatskoj. 173. prosledio MIP-u (za Vašington. 684. Ba~koj i Kopaoniku.Br.K. k. 57/1.Br. 3677. Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak represalija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centara Zagreba.D. priredio Ljubo Boban. Str. je dopis Slobodana Jovanovi}a MIP-u da se od Rusa. Dra~ i Skadar). i 17. Isto: A VII. 163. Isto: A VII. Pov. novembra 1942.V. reg. br. 957. februara 1943. U MIP-u POV.br. juna 1942. 84 . EV. A VII.V. k.6 Slobodan Jovanovi} je 28. EV. EV. Pov. 183. 978. dostavio diplomatskim predstavni{tvima zahteve. da ako bi se ukazala prilika da se usta{ki re`im jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini. 34/1. Isto: A VII. k. br. k. k. jula 1942. kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegli~ke vlade 1941–1943. k. EV. k. U vladi V. 103-28-181. od 29. pisao podpredsedniku vlade Juraju Krnjevi}u. Isto: A VII. EV. 1027 od 11. Br. Str. MIP-u dostavio odgovor Forin Ofisa. br. Str. koje je prosle|ivao saveznicima. Zagreb 1988. br. 279B. 33/1.V. 932. Za glavne gradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je tra`eno kao opomena zbog zlo~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji. Pov. Ob.K. dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima u Kraljevu. Ankaru i Moskvu) i za Antoni Idna. EV. knj. k. 163.V. br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jula 1942. Pov.K. Strogo poverljivi delovodni protokol vojnog kabineta Predsedništva vlade. U MIP-u 6.Br. Pov.

Isto: A VII. A VII. Vlahovi}. reg. 10/1. k. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Saveznika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstva i pokolje koje u zemlji vrše okupatori.15 10 11 12 13 14 15 Od 26. br. novembra 1943. 281. Pov.14 a depe{om br. k. Birmingham 1985. 179. 4/1. 281. br.13 General Mihailovi} je kasnije. 4/1. k. izveštavaju}i o velikim `rtvama. aprila 1944. Rusa i Amerikanaca da se osude pokolji Srba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilo dalje uni{tavanje srpskog naroda. depe{om od 9.. A VII. 275 dostavio je: „Tra`eno od Engleza. br. A VII. 265-274.12 Major @ivan Kne`evi} je 23. k. EV. 2318 od 21. 179. da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe. depe{a br. ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom. Zbornik dokumenata iz britanske arhive. 121 koju je Slobodan Jovanovi} uputio generalu Mihailovi}u. reg. Od 31. kada je na tra`enje generala Mihailovi}a za bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. Staniša R. odgovoreno da to trenutno nije mogu}e izvesti. k. na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a. 481 da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. da se preko radio Londona `igoše izdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana. „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje. EV. Izveštaj od jednog našeg komandanta”. str. 85 . 178. reg.M. da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugoslovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knji`evnog jezika. 14/7. je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na Bliskom Istoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim su dostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ine ustaša nad Srbima. EV. EV. 13/1. 4/1. 629: „Bombardovanje bi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne `eli”. 39. da ustašama treba zapretiti bombardovanjem Zagreba. oktobra 1942. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948. 163. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br. br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Depe{om br. 2318 od 21. kao odgovor na njegovu depe{u br. reg. Str. aprila 1944. decembra 1942. reg. 179A. Ca.11 Potom je od 5. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. upu}enom generalu Mihailovi}u. o posledicama bombardovanja Beograda. Isto: A VII. I pored `elje Engleza da iza|u u susret na{em tra`enju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protiv ovih objekata”. uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa Piterom Bojom 22.d. br. br. oktobra 1942. reg.. da se zapreti bombardovanjem ustaških centara u NDH.Br. U daljem tekstu: Staniša R.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bombardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. reg. na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana. br. Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici. sem zahteva za bombardovanjem. kao odgovor na njegovu depe{u br. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanju Cetinja. k. jula 1942.d. maja 1943. Staniša R.Vlahovi}. A VII. oktobra 1942. br. 62 od 20. EV. 45/5. elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom tra`enju za bombardovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji. Budimpešte i Sofije. general Dragoljub Mihailovi}. Ca. k. n. n. A VII.

Zagrebu. Ljubljana–Trst. Vara`din. Karlovac. 103-190-663. 288. iako samo sa jednim avionom. da Nemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi). AJ.Br. Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica). da je zamra~ivanje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb. akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu pruge Beograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona da je. Zagreb (most i `elezni~ka stanica). a daju se najva`nije `elezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd– Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu. da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most na Dravi). bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH. da je njegov uticaj izra`en na pruzi od Broda preko Sarajeva i Mostara do Metkovi}a. Ljubljani. da su glavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gde treba bombardovati `elezni~ki most i stanicu). da je sigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka. predla`e se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezorganizacije `elezni~kog saobra}aja. Ljubljana–Be~.000 `rtava. predstavlja stavove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugoslaviji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji ve`e 40 neprijateljskih divizija i da tu akciju najvi{e poma`u Srbi koji su do sada dali 900. delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo– Mostar–Metkovi}). EV.000 i Slovenci 80. sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugoslovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba i odjeku koje je imalo u Hrvatskoj. Septembra i oktobra 1942. Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a. da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona u kojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune. Vinkovci. Zagreb–Budimpe{ta. Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica). Br. da Italijani dr`e aerodrome Ljubljana. da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa. a potvrda je i u dosa16 A VII. Karlovac (stanica i most na Kupi). Potom je od 17. 882. ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije na pruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod i Metkovi}). Pov. onemogu}avanja neprijatelju da koristi sirovine u Jugoslaviji i tra`i bombardovanje va`nih vojnih objekata. 882 od 6.16 Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vlade pod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”. Pov. Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na `elezni~ka raskrsnica sa stanicom i fabrikom lokomotiva i vagona). Iz Lisabona 24. da su objekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu. Br. 86 . dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljani van njegovog uticaja. Direkciji za informativnu slu`bu Br. Mostaru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa. 182. septembra 1942. oktobra 1942. da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Trep~i (rudnik cinka). zatim Zagreb–Kralovac. Vara`din (stanica i most na Dravi). oktobra 1942. Mostar i Su{ak.

sirovine u Boru. da bi efekat bio u materijalnim rezultatima razaranja ~ime bi se presekao saobra}aj. prepis dokumenta.000. da shvata razloge za „neprakti~nost operacija u sada{njem momentu”. okrenuli bi se protiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije. ameri~kom pukovniku Kromu (W. Zagreb. `elezni~ki most u Karlovcu. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11. da istovremeno treba bacati letke. EV. da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskih avijati~ara koji poznaju ciljeve. 1/1. reg.18 Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. k. 53/2. k.. dostavio je savezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kombinovati pojedina~ne i grupne ciljeve. majora Gligorijevi}a. A VII. `elezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{. 127. Crom) zahtev: da treba bombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi}eve redove doveli oni koji oklevaju.17 Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30. te aerodrumi Zemun. H. koja bi mogla da objasni situaciju”: da je u toku pro{le (1942. da se poseduju karte 1:1. da je bilo 9 letova. da bi tek nakon prvih akcija sledila poja~ana protivvazdu{na odbrana.. br. a bombardovanje Trep~e i Bora prekid eksploatacije. 29B.M. Mostar. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. reg. da bi bombardovanje „bila najbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli do Durmitora. a ono bi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~ali bi polo`aj u narodu. da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~ke mogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijati informacije. `elezni~ki ~vor Zagreb. da je put iznosio 14 sati.. na~elnik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu. 87 . H. prema {to skora{njoj Va{oj `elji”. 2147. general Dragoljub Mihailovi}. da su najva`niji objekti za bombardovanje `elezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju. da je bacan materijal. januara 1943. da bombardovanje neposredno potpoma`e ~etni~ku akciju. da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni. da je ~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretno za odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”. ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska vojska. EV. EV. br. reg. Trbovlju i Zenici. marta. `elezni~ki ~vor u Zidanom mostu. k. da{njim letovima nad Jugoslavijom.000 gde su ciljevi ucrtani. Nema~ku i Ma|arsku. Ljubljana i grad Banja Luka kao operativna baza usta{a. `elezni~ki most na Savi u Beogradu. br. 2/1. br. U tekstu se na kraju ka`e da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima tra`i bombardovanje pojedinih ciljeva. da nije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana. dodaju}i „Mi bi pozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta. `elezni~ki most u Osijeku. Trep~i. o 17 18 A VII. dodaju}i: „Ali mi uzimamo slobodu ipak da dademo slede}e na{e primedbe. 29D. Brod–Sarajevo. Isto: A VII.

marta 1943. 646.br. A VII. kako se ka`e. i 16. Pov. (e) Da se ova stvar smatra kao isklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S. iznala`enje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad 88 . smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obaveštajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavije shodno tra`enju generala Mihailovi}a. daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali. Krajem septembra 1942. Ob. i sa kapetanom Susmanom i da je Gligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenski zahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji. materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predla`e plato planine Sinjajevine. u kome ka`e: da su tokom 1942. gde je evidentiran 15. bacali leci i paketi sa hranom. koji mu je rekao da je major Gligorijevi} izvestio o razgovoru sa njim 11. k. ~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}.O. k.20 a da se jugoslovenska strana 19 20 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a. 646. da prilikom tih akcija treba voditi ra~una.19 Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majora Gligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. br.D. Str. da }e Mihailovi} o tome izvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davati nama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tete pojedincima koji simpati{u sa saveznicima”. „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovoj svojini”. zatim se daju predlozi šifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen. ako nema odgovora generala Mihailovi}a. reg. da se u skorijoj budu}nosti o~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata. da }e se.br. br. EV. Ob.” Dalje se ka`e: da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihvata saradnja. Str. (b) Da }e za vezu sa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}i iz Va{ingtona. javljanje Mihailovi}a o mestu i vremenu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije. ti poslovi su bili i još se nalaze kod „britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku dr`i radio-telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em.A. u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je `elja da pravo komandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandant i daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a. pukovniku Putniku. marta 1943. te na kraju pukovnik Putnik tra`i mišljenje o ovim planovima. 21/2. da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodilo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji. Zbog toga pukovnik Putnik predla`e da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e ga izvestiti o ovim dogovorima. Isto: A VII. 179D. 50. EV. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal i radio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a. 12/5. da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove. Datumi slanja pisma su 11. mart 1943. reg. Putnik misli da bi jugoslovenski vazduhoplovci mogli pru`iti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugoslaviji. dodaju}i: „(A) Da Vi predla`ete da uspostavite sa svojim ljudstvom i materijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }e to puno pomo}i savezni~koj stvari.

da je Gligorijevi} predlo`io Putniku.21 Me|utim. sanitetskog materijala.. da je potom Putnik 6. odr`ana dva sastanka sa pukovnikom Kromom u Štabu IX ameri~ke armije. da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} tra`iti nove puteve. da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpski narod i borbu generala Mihailovi}a. reg. da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zainteresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku. itd. k. na~elnika Obaveštajnog odeljenja štaba IX ameri~ke armije. 2147) od 30. da je odgovor dobijen 28. 29B. februara 1943. imao sastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom. EV. da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima i Gligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme. što je odobreno. septembra 1943. oktobra 1942. da je 20. reg. reg. Gligorijevi} imao sastanak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnih ciljeva. to sam rešio.O.O. EV. 648 od 15. šefu sekcije za Balkan Obaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande. na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije iz grupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji. da su potom 8. potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. što je prihva}eno i 5. prepis dokumenta. na šta je dobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanske Vrhovne Komande i dr`avnom ministru Keziu. br. U štabu komande Str. time je jugoslovenska strana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa. šefom odseka za Jugoisto~nu Evropu i 10. U štabu komande Str. marta 1943. 50. 14/5. kapetan Susman (pomo}nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njegovog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor.. municije. pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanja koji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik. da je potom major Rouz 20. Ob. 3/1. da nastoji ostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i. izvešten zastupnik Ministra vojske. Amerikancima. 50. 89 . k. izvestio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji. A VII. prepis dokumenta. O pojedinostima dogovaranja sa 21 na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja.Br. br. 648 od 15. 14/5.O. oktobra 1942. januara 1943. reg. EV. marta 1943. da su Amerikanci pokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu. hrane. Isto: A VII. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e. da je radi toga Gligorijevi} sastavio akt (Ob. 29B. ode}e. br. zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije. EV. a od Amerikanaca bio kapetan Susman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombardovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943. da potra`im pomo} Amerikanaca za bombardovanje”. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. pukovnika Stronga. k. marta 1943. br. da je potom Gligorijevi} tra`io sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar). Isto: A VII. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik. Ob. {to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik.Br. Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je o`enjen Amerikankom i koga je Gligorijevi} upoznao 10. januara 1943. okrenula drugom savezniku. te da je o tome 21. mornarice i vazduhoplovstva (Str. da je potom 20. A VII. br. u kome je tra`io sastanak sa pukovnikom Kromom. oktobra 1942. k. da britansko vazduhoplovstvo na Srednjem Istoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti. 356). izlo`io engleskom majoru Rouzu (Rose). februara 1943. da je plan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje. januara 1943. da je potom Gligorijevi} 20.). 3/1. januara 1943. da je tra`io pogodnu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J. imao sa njim sastanak na kome je izlo`io ceo problem. da o detaljima treba odr`ati tehni~ku konferenciju i predlo`io da to bude u jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odr`ana u jugoslovenskom štabu 13. te da su to razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izlo`io u svom referatu 14. da je tada Gavrilovi} tra`io manje akcije „radi podizanja morala”. da je sa kapetanom Susmanom dogovorena razmena obaveštajnih podataka. general Dragoljub Mihailovi}.M.Br. na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma. decembra 1942. da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardovanje otpo~ne odmah. „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjem istoku. decembra 1942.

marta 1943. da je potom 13. pomo}nik ameri~kog pomorskog izaslanika u Londonu. da je istog 13. M. da sa ovim treba da bude saglasan jugoslovenski komandant. da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznaju ciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid. Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantu Jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. marta po pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom. da englesko otkrivanje ovih pregovora mo`e jugoslovensku stranu dovesti u te`ak polo`aj. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestio Putnika kojem je predlo`io pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”. da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije budu izvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenska inicijativa. marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovim stavovima. ekspoloziv i pakete sa hranom. T. te da je kao prevodioca poveo sa sobom poru~nika fregate Simu Simi}a. koji je u {tabu komade zaveden 15. Gligorijevi} dalje ka`e da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne mo`e da da svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju da dobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije. da je od jugoslovenske strane tra`io plan za ubacivanje ljudstva i materijala. pukovniku Putniku. koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanom koji je preneo spremnost da se pomogne i da su tra`ena dva pisma kao jugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeo mere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred 90 . nagla{avamo ~injenicu da je Susman predlo`io da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore treba smatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njima treba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik).) primljenih telegrama dava}emo i vama”. da ujedno Ameriklanci `ele da tako provere izve{taje koje im Englezi daju o situaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji. koji je pomo}nik pukovnika Kroma koji je operisao slepo crevo. pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja. da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje ste nam dali”. pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom tra`enju. a kada se veza uspostavi. da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generala Maklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prvi poslati pismo jer jugoslovenska strana tra`i pomo} i zato inicijativa treba da do|e od nje. da je po pitanju veze sa Mihailovi}em Susman rekao da se to mo`e ostvariti. da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju na vojne ciljeve sa 9 aviona. da je jedan ~ovek odre|en za vezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopije svih (podvu~eno u tekstu – prim. da je istog 13. te da i za ovo treba da da saglasnost jugoslovenski komandant. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. da mu je kapetan Susman u~inio predloge i saop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predlo`ene od jugoslovenske strane februara 1943.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

pukovnikom Strongom. br. Ob. aprila 1943. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. k. 675. EV. major Gligorijevi}. Dajte pismen pristanak za bombardovanje sviju vojnih ciljeva predlo`enih od Amerikanaca. EV. Jovanovi}”. Ob. EV. 91 . reg. br. U Kairu zavedeno 23. je 18. 358 od 19. reg. 385. 257 od 22. 29G. 38/2. 386. A VII. 257. reg. 9. Br. k.Br. je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika sa Amerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}. pukovnik Dimitrije Putnik. 29G.Br. k. 38/6. 641: „Primite saradnju i u~inite sve za slati {to ve}u pomo}. te da je potom 15. reg. 38/6.O.. da je Gligorijevi} potom obavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar. marta 1943. odgovorio na Putnikovo tra`enje i pisao jugoslovenskoj vojsci u Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str. 40/2.M. da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku koji je pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma. na~elnik obave{tajnog odeljenja u Kairu. EV. marta 1943. reg. u delovodniku br. Putnik je iz Kaira dostavio. te da }e se tada tra`iti saglasnost britanske Vrhovne komande. br. 4/1.25 Istog 18. Isto: A VII. br. k. 649. k. Tako je od 16. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikanci predla`u bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. marta 1943.br. 38/6. A VII. Ob.27 Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslovenske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15. da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu je rekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora koje je jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije. A VII. marta 1943. EV.K. reg. izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}a sa Amerikancima” i ponovo tra`io smenu. Englezima sa „naslonom na Va{ington. Ob. aprila 1943. O.22 Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govore Putnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu. Vezu sa zemljom njihovim sredstvima i osobljem. reg. aprila 1943. jer je jo{ uvek Vrhovna komanda u engleskim rukama”. dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira. 641. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”. iz Kaira br. general Dragoljub Mihailovi}. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom pod izgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli. Str. A VII. u delovodniku br. k. {to je evidentirano u delovodnom protokolu u Londonu. Pov. marta 1943. aprila 1943.Br. U štabu komande u Kairu Str. 16/2.O. br. marta 1943. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabinet i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri22 23 24 25 26 27 A VII. 17. 9. 179D. iz Kaira br. A VII. 9. br.24 Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta. EV.26 Slobodan Jovanovi} je 22. evidentiran u delovodnom protokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu tra`ili”23 i sutradan. U delovodniku br. a u vezi zahteva vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. 179. 357 od 19.V.O. Str. EV. k. marta 1943. br. Str..

Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte na ^ukarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja. Br. br. EV. Pokorni – proizvodnja alhohola. br. k. 177II. da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu general Mihailovi}. da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje da radi za Italijane. 1099 od 12. EV.Br. Ob. maja 1943. Poverljivi delovodni protokol V. marta 1943. od 12. da koristi rumunsku naftu.V. br. marta 1943.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivana Kne`evi}a Slobodanu Jovanovi}u 19. izvestila jugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komande u Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor).30 Potom je {tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. prepis dokumenta. pisao o saradnji sa Amerikancima. da se ne raspola`e informacijama o kapacitetu rafinerije. marta 1943. D. Isto: A VII. Da je u Beogradu rafinerija nafte na ^ukarici pored fabrike še}era. 46. 834 od 25. reg.K.K.O.Br. da je u Italiji rafinerija kod Napulja. U vladi V. 177II. izve{tavaju}i Predsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena (Ronald Owen – Office of the Minister of State). izvestio je da se ameri~ki pukovnik Solbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji. A VII. 29B. maja 1943. 2478. br. Ob. reg. k.O. 3/1. da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trude da spre~e korištenje. 25. {ef Vojnog kabineta. Br. Grigu. tanskom ministru vojske Grigu. te da rudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci. A VII. Iz Kaira. Pov. 5/1. EV. Paspa – elektro materijal. maja 1943.28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima za akciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kne`evi}. D. EV. 3/1. Predsednika vlade br. kraljev a|utant. 30/9. 2484. EV. Pov. A VII. 2498.31 Istog 30. reg. EV. 1098. 92 . da je mogu}nost da se Bor prugom pove`e sa `eleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku. U vladi evidentirano V. reg. 3/1. EV. 23/1. zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu.K. da u Albaniji petrolejske izvore eksploatišu Italijani. k. k.Br.33 Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. 1093 od 12. Br. 16. da nije o{te}ena prilikom bobardovanja. Ob.34 kome je pukovnik Putnik 28 29 30 31 32 33 34 A VII. A VII. jugoslovensku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (za vojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi. 2483. reg. 29B. reg.O. marta 1943. Major Danilo Zobenica. Italiji i Albaniji. k.29 I pukovnik Putnik je 28. Br. Putnik je dostavio Vojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicima bakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%. k. Br. Hudec – kartona`a. 179. ukazuje se na stav prema SAD nakon Foti}evih depe{a. k. k. U vladi u Londonu br. prepis dokumenta. 48/2. gde je Kne`evi} tra`io bolje upoznavanje Amerikanaca sa situacijom u Jugoslaviji. 163.V. K. 29B. {to su predali pukovniku Ovenu. reg. br. Union – tvornica ~okolada. marta 1943. dostavio britanskom Ministru vojske. br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg. EV. o ekonomskim prilikama u Jugoslaviji.K. 40/9. br. 46. A VII. maja 1943. marta 1943. da joj je aktivnost pove}ana 50%. br. da su u Boru stigli radnici iz Bugarske. A VII.

k. Nemogu}e je organizovati specijalnu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i u nadle`nosti komandanta trupa.Br. 6/1..Br. EV.38 Putnik je na ovo odgovorio 26. ^im Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemlju Gligorijevi} }e do}i u London na mesto Kne`evi}a.35 Kada je re~ o ovim kontaktima sa Amerikancima.V. Isto: A VII. maja 1943.111): „Dejstvo na trupe sa sada{njih baza nemogu}e. Dotle potrebno je da ostane na redovnoj du`nosti”. 29B. aprila 1943. EV. k. A VII.V.37 Slobodan Jovanovi} je 24. Hitno vidite kod Britanske Komande mogu li ga pomo}i avionima. general Dragoljub Mihailovi}. dostavio savezni~koj komandi na Srednjem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav. 29G. Isto: A VII. Ja odr`avam potrebne veze sa nadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni objekti neprijatelja u na{em susedstvu. maja 1943. k. 2) Mi{el sirijac. reg. Susman je na svoju ruku tra`io moj pismeni pristanak za bombardovanje ciljeva u zemlji. 178. reg. ali neiskusan. k. Tra`io sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva.K. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. EV. Navikao sam da idem pravo. Str. ne znam ko je. br. Do mog postavljenja i ina~e je slu~ajno do{lo. Dra`a bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa Bliskog Istoka. ustvari u intelid`ensu ili sekurite.M.). Neophodno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Dra`i. k. da je ono o ~emu se o njemu govorka ta~no: „Ne sla`em se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti. D. 111. pukovnik Putnik je iz Kaira 16. maja 1943. br. Mostara i Podgorice. prepis dokumenata. reg. ali ne zbog bojaznosti od odgovornosti. 29G. Pov.K.O. ~inovnik publicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi. br.Br. br. pa se bojim da ne u~inim ne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”. EV. Molio i Amerikance. izvestio komandu u Kairu: „Nema~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Dra`u. kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D. 45/1. 93 . 10/3. 52. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman u intelid`ensu devete vazdu{ne ameri~ke sile. br. 3/1. odbacuju}i.K. 29C. ali da se ne tuku varo{i zbog obrnutog efekta. pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. 26/27. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj komandi u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde nam Amerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kod Komandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao. sa kartom i detaljima. aprila 1943.Br. Javite o rezultatu”. A VII. 357. 38/5. iz Kaira. ve} zbog toga {to sam znao da se ne}e mo}i ispravno raditi.V. br. na njegove zahteve. maja 1943. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir. kao {to se to govorilo u Londonu. protivu moje volje. Ne mogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”. u nastavku teksta o problemima rada u Kairu. reg. po{to 35 36 37 38 A VII.36 Slobodan Jovanovi} je 4. reg. Po ameri~kim informacijama vrlo dobar. 19/3. A VII. Štab komande jugoslovenskih trupa Str.. Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogo da koriste na{oj stvari (podvukao M. T. EV. k. EV. Ne verujem u brz rezultat. 386 od 16. reg.

Br. 52. reg. br. 9. Na ovo mu je odgovorio pukovnik Mur (William S.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi u zaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se razra|uju detalji. k. juna 1943. 45/8. 23/4. Ob. EV. pisao komandi na Srednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile da slome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je sna`an pritisak izvr{en protivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. EV. 52II. O. iz Kaira br. Pov. Br. dok odluka ne bude pala.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. Komanda je ve} odavno predala Englezima i Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije i suseda. Isto: A VII. U ovo vreme i{li su i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i okru`enju. a Balkan jo{ nije u{ao u zonu tih neposrednih ciljeva. nikakva lokalna akcija ne mo`e biti preduzeta”. maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji potrebno je da se g. „radi znanja”. br. EV. Arhivirano u "specijalni dosije".V. 508. 45/1. reg. O.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci sa engleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombarduju ciljevi u Jugoslaviji. Priznaje se da }e bombardovanje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko na Patriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”.Br. 522. savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve.(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kod na{ih vlasti i. k. EV. Str. U MIP-u Str. u delovodniku br. EV. 94 . koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. 167 od 9. da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanju Balkana sa juga. Bombardovanje u ovom periodu mogu}e da se ostvari jedino.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Isto: A VII. 784. ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza da su na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu. maja 1943.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. A VII. 446 od 26. reg. Amerikanci ka`u da se lokalne akcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. EV. Br. ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje 12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom. k. POV. O rezultatu javi}u naknadno”. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dr`ava na S. k. D. marta predato i „Politi~ko stanje u Jugoslaviji”. AJ. br. br. 38/6. Molim da se Predsednik li~no anga`uje u gornjem smislu kod Sinklera. 179 i. 38/6. Arhivirano u "specijalni dosije". k. Str. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari `eljeno bombardovanje”. EV. juna 1943. br. 9. 103-33-189. 29/2. iz Kaira br. u delovodniku br. Pukovnik Putnik je 2.(rednjem) I. br. Isto: A VII. reg. A VII. reg. MIP-u. k. k. A VII. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako u delovodnom protokolu vojnog ministarstva 31. ali do sada nema jo{ ni{ta.K. br. 46. 52 II. Molim anga`ujte se kod Ministra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i na Balkanu. 784. 1/7. da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a 39 40 41 42 A VII. maja 1943. 52II. Str. reg. 446. Predsednik li~no anga`uje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 aviona za dejstvo za Balkan”. reg.

reg. Crnoj Gori i Sand`aku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori. 45/8. 1/7. 52II. a u jugoslovenski {tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirima razra|ivao detalje predlo`enih vojnih ciljeva. EV.. br. da su Englezi nakon prijema ovih predstavki tra`ili kopije da bi ih uputili u London. da je te`i{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji. kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji.) jugoslovenske vlade tra`eno bombardovanje najbli`ih ciljeva u okupiranoj Hercegovini. da je englesko Ministarstvo vazduho- 43 A VII. Mostar. naro~ito kada moramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}. reg. k. upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~ki Vrhovni {tab u Va{ingtonu. Sarajevo. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Str. a naro~ito engleski. br. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. da su odgovori saveznika u martu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspolo`ive avijacije. te da su ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima. 23/4. mornarice i vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata. da se sa dostavljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu u Al`iru. da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugoslaviji. EV. Isto: A VII. Isto: A VII. EV. T.. Putnik razgovarao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po njegovim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na Jugoistoku Evrope. 52II. 95 . da je jedan engleski oficir prijateljski predlo`io da se izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vlada poku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu. Putnik dalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. odgovori obeshrabruju}i sa obrazlo`enjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i osovinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanu u ju`ne delove kao {to su Podgorica. br. EV. k. da su poslednji ameri~ki. T. br. zatim u Bugarskoj.M. da je u aprilu 1943. 33/1. Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske. da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ciljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan. M. EV. (Pov. juna 1943. da je u poslednja tri meseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih {tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ciljeva na Balkanu. k. general Dragoljub Mihailovi}.43 Na jugoslovensko tra`enje u Londonu. itd. da se kao glavni argument isti~e strategijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv okupatora u Jugoslaviji i Gr~koj. br. 454. Pov. k. i njima i nama. potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|arske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije. Isto: A VII. to i dalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da poka`emo potrebu bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”. 3/1 od 5. reg.). 25. godine. britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslanika 18. reg. reg. Sinklera. Kraljevo. Br. 29B. Isto: AVII. 179i. Br. br. k. prepis koncepta odgovora. 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. juna 1943.

Lukovi}a (Pov. k. A VII. EV.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnog konzulata u Carigradu. (Pov. Isto: AJ. da je u Hrvatskoj „haos”. Isto: AJ. A VII.000 ljudi. 38/6.br.44 Iz jula 1943. da je Beograd podeljen izme|u pristalica Mihailovi}a i komunista. 103-160-582. a u Jugoslaviji se ra~una oko 400. vladi. {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. AJ. 3592 od 8. da je u Beogradu oskudica u hrani.Br. Vojni izaslanik dostavio 18. Pov. Na prethodni jugoslovenski zahtev. EV. 165A. reg. da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velika mr`nja.) o prilikama u Srbiji. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada. k. Br. Br. jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|u most”. oktobra 1943. 5807. EV. 9. itd. jula 1943.Ob. vladi. u slu~aju kapitulacije Italije. reg.256 od 11. Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg na Balkanu general-feldmaršala Vajksa. 103-112-416. 61. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca u Beogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatog porekla.47 44 45 46 47 A VII. novembra 1943. 96 . Pov.Br. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata. dostavio kancelariji kralja. da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100. 3250 od 8. ali su spremni da generala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima. ukazuje dopis MIP-a odeljku {taba Vrhovne komande u Kairu 29. 41/4. Ovaj odgovor je potom prosle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. jula) kao nastavak izveštaja Str. k. izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a. Isto: A VII.Br.O.O.45 Na strah od savezni~kog bombardovanja u Jugoslaviji. reg. i Ministarstvima socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu od mogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje ~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i dr`e svoje automobile u Zemunu. da je u Beogradu „sa velikim raspolo`enjem” primljena italijanska kapitulacija. Pov. Nemci smatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”. 38/6. oktobra 1943. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju `ivljenja u Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova. 5662. b r. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlo pouzdanog izvora”.000. b r. juna 1943.Ob.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 256. MIP je 27.br. k. 9. 4204. konkretno u Beogradu. da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100. je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju. EV. Pov. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja od strane Saveznika. 45 od 7. 36/3. a istog datuma je i odgovor u vezi sa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji. reg. na osnovu izve{taja poslanstva u Stoholmu od 30. da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama na Balkanu”. novembra 1943.000. novembra 1943. br. Pov. Br. Pov. 103-160-582.Br. br. da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radi opreme. vlada mi{ljenje da prvo treba re{iti srpsko pitanje. plovstva odgovorilo da ne mo`e izvr{iti bombardovanje. vojnom ministarstvu i ministarstvu socijalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str. da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da partizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda.Br.

mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnik Miodrag Raki}) dostavilo je 24. reg. Isto: A VII. Ob. reg. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. 15/2. br. AJ.50 Od 29/30. Isto: A VII. avgusta 1943. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. januara 1944. Od 26. Br. tuneli. Br. Potom je od 24. avgusta Str. reg. da je u Pan~evu proširena škola za avijati~are. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. EV. mostovi. da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinuti turski i švajcarski konzulat. 14/1. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnom Ministarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. U Kairu 16. Str. Bugarskoj i u Jugoslaviji. Str.Br. o. EV. fascikla 11. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumova. reg. jula 1943. decembra 1943. od kakvog materijala je gornji sloj druma. da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad. preko Had`i-\or|evi}a iz Kaira. k. jula 1943. Pov. 25. 634 od 3. decembra 1943. kao i docnije promene. da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane. stanje drumova u razna godi{nja doba. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu.49 Ministarstvo vojske. 874. Ob.48 O preletanju savezni~kih aviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26. 6180. iz MIP-a. br. 34/4. Br. 111 od 11. 97 . Str.Br. br. 874. 103-161-583. sa zadatkom da izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Ma|arskoj. k.Ð.O. Str. 53. 61. O. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komande kojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beogradom. EV.O. Br. Br. 241. jula. komandantu jugoslovenskih trupa u Kairu. pisao vojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledu bombardovanja ciljeva.Br. k.. Pov. O. general Dragoljub Mihailovi}. U štabu odeljka Vrhovne komande br. EV. 912 sa podacima da je 5. k. jazovi. Str. da je Ministarstvo ratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Va{ingtonu zamolilo za izvesne podatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbrane du` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od 48 49 50 51 A VII. Ob. Ob. AJ. da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beograda izba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnih napada sklanja od `elezni~kih stanica i mostova.br. prema zahtevima generala Mihailovi}a. da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izveden pred sud. uputio ameri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera. zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21. novembra 1943. avgusta 1943. EV. 603.m. 48/3. novembra 1943. U MIP-u POV. A VII.O. 874.M.51 Potom je Putnik 28.. 3681 od 27. pov. U vojnom ministarstvu str. Ð. 179H. ali zbog oskudice u uglju nema ni vode ni struje od 5 do 18 ~asova. br. O. kao i ostale korisne podatke”.Br. avgusta 1943. Ob. Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i da su Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kairu o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovao iz Beograda: da je bila dobra `etva konoplje u Beogradu. Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}a na reci Neretvi. Pov.

komunikacije. avgusta 1943. Da to isto ~ine i sa Francuzima. Bar za sada. rekao da su snage anga`ovane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”. da je Radovi} predlagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji. Ob. 98 . Ne `ele nikako da se me{aju u unutra{nje stvari. avgusta nakon sastanka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder. da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je 52 A VII. da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodna Francuska.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.O. Teder je rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i. U Ministarstvu u Londonu br. da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”. imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelid`ensa” britanskog mar{ala Tedera kome je izlo`io ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) i da su obe}ali da }e se susresti sa Tederom. na {to je Teder rekao da to napi{e. da je nakon ovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je „podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku. da su primetili da su Dra`i i Titu Nemci „dali istu cenu”. da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju. a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo. ali to ovde nije slu~aj”. Radovi} iznosi utisak da je Tedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku. industriju. T. itd. jer je za nas glavni zadatak slomiti i zauzeti ju`nu Italiju”. k. da „Englezi vide stvari detaljnije. br. da kod. a da je Radovi} na ovaj susret po{ao u pratnji majora Huota. Bariju i Brindiziju.52 Pukovnik Radovi} je do{ao u Al`ir odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo. nakon Radovi}evog nagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali. na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu. 19/2. da je Radovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat u Jugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog i napi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreo sa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati. 2170 od 31. Ne obe}avam za sada ni{ta.). da saveznici: „Na sve probleme gleda se samo vojni~ki. 3075. moral. da ga u susretima prati ameri~ki major radi prevo|enja („jezika”).” (podvukao M. da je razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata. da ga je Teder primio 7. a Amerikanci da je obalska zona Jugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera. kako se ka`e. Ca. reg. ^er~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”. da je Radovi} govorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu. sirovine. „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Al`ira i Kaira oko nadle`nosti na Balkanu. da su Englezi zauzimali stav da je Balkan operativna zona srednjeg Istoka. da je Merfi obe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima. koji je ovo pismo 9. avgusta 1943. 277. ali sve uzimam u pamet i vide}u. da je 4. Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategijski planovi nisu stvoreni”.Br. Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje se bore i daju otpor”. avgusta 1943.

O. da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa druge strane Jadrana sa partizanskim posadama. 16/1.. da su njihovi predstavnici (Makijedo) stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O. a da Italijani imaju oru`je. Pe{ta. EV. br. na kraju Radovi} od Putnika tra`i: „Molim vas naredite da se ponovo kopiraju svi podaci za aerodrume. Ni{ i sva ostala mesta. novembra 1943. i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju. koja su radili posle mene”.S. gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugoslovenskim ljudstvom. da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis.C. izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”. Predsedništvo Ministarskog saveta je 1. 5/4.Br. septembra podneo i izve{taj. u Al`iru). TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. pukovnika Edia (W. oktobra 1943. 28. U Kairu evidentirano 26. da bi to ujedno delovalo na vojsku 99 .O. novembra 1943. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{ao u Italiju.54 U elaboratu od 3. mar{alom Tederom (komandant savezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima. sre}emo izve{taj iz Al`ira pukovnika Du{ana Radovi}a komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Al`iru o ~emu je 28. da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju. referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpukovnik @ujovi}. da je od prispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „Glas Crnogorca”. (Pov. reg. br. k. avgusta 1943. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. 931. da je primio oba Putnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kod saveznika. k. te da je potom 14. Razgovaralo se o vazduhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} im je dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu. gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a. Pernik. 5783 od 2. 17/1.Br.S-a i otputovali u Al`ir gde su dobili pomo}. Br. primerak lista „^etnik”. Ob. da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i tako ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice. Ob. 261. saobra}ajnu i ekonomsku situacija u Jugoslaviji. A VII. ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materijala. Pov. O~ekuje se italijanska kapitulacija. A. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih polo`aja i daju se {iri predlozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu. EV. potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kim komandantima generalom Ajzenhauerom. izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije. general Dragoljub Mihailovi}.S. izve{taje iz nacionalnih jedinica u Dalmaciji. upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga. ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Al`ira. da je Amerikance zamolio da dostavljaju prikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji. 3230. br. Str.55 Italijanska kapitulacija i povla~enje 53 54 55 AJ.. municiju i hranu koji su neophodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabota`e i zato treba da do|u do tog materijala. Isto: reg.M. oktobra na poziv Saveznika otputovao u Al`ir i o toj delatnosti }e javiti.Br. reg. Eddya – U. za Bari. ukazuje se na potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale italijanske kolone u povla~enju. utvr|enja du` na{e obale i granice.53 Potom 15. Str. fascikla 11. EV. da dolaze izbeglice iz Dalmacije. Isto: A VII.M. oktobra 1943. Bor.

italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora. AJ.T. ako pošaljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. Ovaj sre}ni momenat došao je. 98. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostima spram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”. 1/6. knj. rudnik Bor. Ako `elite imati vezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21.000 ~etnika i partizana. USMC. Slušamo Vas 6265 i 6755”.Br. Nik{i}a i Podgorice. rudnik uglja Pernik u blizini Sofije. Str. mornarice i vazduhoplovstva (dostavljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnji sa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplokoja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana. 56 57 100 .Ð. 20II. avgusta 1943. ta~an je u toliko. @abljaka. k. Zagreb sa va`nim mostom na Savi i Sofiju kao centar `elezni~kih linija. 29C. da su Nemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi. nakon nesporazuma u saradnji sa Britancima. Ministarstvu vojske. avgusta poru~nik ameri~ke mornarice Valter R. bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina. Br. 103-33-189. upu}ena generalu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19. Mensfield. da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u preko Jadrana. 98. da pošto postoji podesna veza sa geriliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se tra`i od Vazduhoplovnih snaga”. A VII. šumovita oblast Ozrena u Bosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja. da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati. ~as G. da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog ~ega se predla`u vazduhoplovne operacije bombardovanja luka. 1/6. {to su mesto njih pobili nevine `ene i decu”. n. plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navodi se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava). U interesu je.M. avgusta 1943. 1. 20II. reg. k.. Amerikancima. Isto: Rat i mir |enerala. n. Iz nešto ranijeg perioda je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od meseca septembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. kako naše tako i vaše zemlje. da su u italijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspolo`eni partizani. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a (oficir u penziji Mitar Lakovi}). br. garnizona. `ena i dece.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je 3.d. da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombardovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu. da su ubili 20. ukazuje Mihailovi}eva poruka generalu Donovanu avgusta 1943. Bugari i ma|arske divizije. A VII. Njihov izve{taj. Ca. Br. br. 5/1. da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}. obja{njavaju}i da su vesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su 18. k. 680. 1. novembra 1943. da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da bi obezbedili to podru~je i vršili represalije. T. 2. Ca. knj. EV. Budimpeštu kao centar saobra}aja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. {to je radi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21. celo srpsko stanovništvo i sekcije Hrvata i Albanaca”. Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27. reg. Pov. str. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP. da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost. 1st L. str.56 Nastojanje ka okretanju drugom savezniku. saobra}ajnica i na Balkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili da zamene polo`aje Italijana.d. 2. ali zbog industrije (Zenica-Brod) neprijatelj je otvara. Isto: A VII.. reg. Naša frekvencija 6540 i 5405. br. Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon invazije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabota`e boraca Jugoslavije”. Isto: Rat i mir |enerala.

novembra 1943. Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanja u Jugoslaviju. da li je mogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno. Zagreb i Zemun. Br. 29C. Br. k. novembra 1943. da li je mogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju. 61. dodaju}i: „U Jugoslaviji predla`e slede}e ciljeve”: `elezni~ki ~vor Vinkovci. koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu. Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ili mornari~ke i vazduhoplovne udare. Pov.K. A VII. Isto: A VII. 61. O. reg. U štabu odeljka Vrhovne komande br. D. novembra 1943. pisao je pukovniku Muru (Moor). EV.K. Pov. novembra 1943. k. tra`e}i da se po{alje telegram 15. decembra 1943. reg. 7II.61 Italijanska kapitulacija i pribli`avanja savezni~kih frontova Balkanu vojno su otvarali jugoslovensko rati{te. decembra 1943. 88 od 24. 6180. izve{tavao o u~estvovanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi. Pov. 34/10. jugoslovenska vlada je na dan 4. oficir za vezu pri 15. k. major M. novembra 1943. da je upotreba prvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijala Dra`i Mihailovi}u. A VII. k. Ova je veza imala da poslu`i samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obaveštenja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a. EV. (Str. Br. k. D. Mišovi} je tra`io objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a. 78 od 30.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu. 20.. 6180. Pov. To su izve{taji s kraja 1943. Slavonski Brod sa mostom na Savi. EV. Puri} Mihailovi}u da je prilikom bombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder. A VII. kako je došlo do izvesnih izmena.60 Bo`idar Puri} je u depe{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. Depeša br. br. br.V. 20/1 Depeša br. da je usvojena jugoslovenska `elja da se posade ~uvaju i {to vi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom. "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom. EV. Str. iz MIP-a. 101 . 5/1. reg. Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanju ciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj. decembar 1943.V. reg. br. 2/1. u vezi sa Jugoslavijom je 58 59 60 61 A VII. 3704). (Str. iz MIP-a. reg. Str.. 34/4. Puri} Mihailovi}u o padu jugoslovenskog bombardera prilikim bombardovanja Sofije. rudnik Bor i aerodrome Sarajevo. A VII. 34/4. (novembar i decembar) i januara 1944. Veza je imala da bude pod punom kontrolom organa štaba 15 Air Force-a".M. `eljezaru Zenica.br. 3681 od 27.59 Potom je 14. U nedeljnom izve{taju britanskog Ministarstva rata za period 8–14. te da li mo`e biti obavešten o teško}ama koje ote`avaju taj rad i od koga one dolaze. Mi{ovi}. general Velimir Ranosovi}. EV. general Dragoljub Mihailovi}. a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih biti i ameri~ke. U nastavku se dodaje. Pov. na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskog Ministarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. Br. AIR FORCE. 120. predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi se mogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao „na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”. reg. U štabu odeljka Vrhovne komande br. Pov. br. 3681 od 27. 3527). EV. da }e baze za rad nad Jugoslavijom biti na Siciliji. br. Veles sa mostom na Vardaru. 29D. Str. vaca. k.br. 631. podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduhoplovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.

EV. je 2. k. Isto. 158II. k. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijatelja”. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombardovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”. dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej. kao i kod JVuO. decembar 1943.. Druge 62 63 64 65 66 67 A VII. [ibenik i Zadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena a tri o{te}ena. Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitu kao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”. str. Ljubimir Vi{acki. EV. br. kao najve}eg sutra{njeg suparnika. Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin). Vela Luku i brod u luci Bra~. br. k. marta 1944. 26/6. reg. 158II. dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna koncentracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. uputiv{i protest britanskom ambasadoru kod Svete Stolice.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg. reagovao nadbiskup Stepinac. Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u cilju ometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja. saop{tava se: „Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/ na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja je pri~inila prili~nu {tetu. n. ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sa pokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju u odnosu na Narodnooslobodila~ki pokret.64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamo ovim za period 17–23. Pristani{ta Split. br.62 Na bombardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanski razara~i i obalske jedinice bombardovale su Split. godine: „Isto~no sredozemno rati{te. A VII.65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugova jugoslovenske vlade. da se stalno slu{a ho}e li se za~uti sirene. kao i Zadar i njegovo pristani{te. 20/6. 30/6. reg. reg. da je radno vreme skra}eno i da se radi do deset sati pre podne. i 26. reagovali su Hrvati u jugoslovenskoj vladi. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu u Jugoslaviji”. Staniša R. Vazduhoplovstvo: Uspeli napadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma.66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba.67 Jugoslovenski diplomatski predstavnik u Madridu. aprila 1944. da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci i da su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. 158II. Rovinj.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9. izve{tavao jugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bombardovanja na oprezu. 158II. 40 vozila je bilo uni{teno. EV. koji su protestovali kod savezni~kog komandanta Vilsona. 263-264. A VII. izazivalo je i dalje podgrejavalo nade u savezni~ko iskrcavanje. k. EV. br. a daljih 50 o{te}eno. da engleski avioni lete iznad grada. A VII. januar 1944. 7. 102 .d. 24/6.Vlahovic. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega.

Pov. 17 od 20. 103-177-620. Br. kako se ka`e.71 Jugoslovenski konzul Kne`evi} je iz Carigrada 20. k. 39/2.. savezni~ka avijacija bombardovala Nik{i}. Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo veliko neraspolo`enje kod naroda. Br. P. Bar.70 @ujovi} je u telegramu iz Kaira. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvu vlade. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezima nakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opadaju. decembra 1943. aprila 1944. reg. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsedniku vlade u London i ambasadi u Londonu. da je u Srbiji sav narod za kralja. izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja. 212/44-VII-8. 103 .72 Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugih strana. EV. da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~ito stradali muslimanski delovi grada. P. prema izve{taju dobijenom iz zemlje. 103177-620. da je kod srpskog naroda jako rusofilstvo. da se nakon bombardovanja stanovni{tvo iz grada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja. Br. Pov. kojim se. Tako je od 1. izve{tavao jugoslovenski MIP da je. tra`io da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanja stanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. AJ. juna 1944. Stim u vezi moglo bi se predlo`iti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vazduhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”. AJ. 89. Str. 103-160-582. Br.. Pov. Br. A VII. 103-157-574.Pov. u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P. da je poja~ana protivavionska odbrana Nemaca i usta{a. ali ne}e da se pomiri sa komunizmom. AJ. Pov. 29. „radi znanja”. 81.). Pov. dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavilo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva. dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu 68 69 70 71 72 AJ. da je neraspolo`enje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtev i da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji. februara 1944. 42. saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Nema~ka izgubila rat. AJ. upu}enom Londonu 17. general Dragoljub Mihailovi}. aprila 1944. Isto: AJ. 103-7-66.68 Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Bo`idaru Puri}u 10. koji je doputovao u Carigrad. br. da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i da su po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod katedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev biskupa taj benzin sklonjen. vesti. da srpski narod pola`e nade u Amerikance i lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta. ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em.69 Petkovi} je i 8. 103-160-582.M. Sulejmanom Ugremanom. da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva. aprila 1944. Br. 188/44-VII-8.

k. Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad. {to je bilo uzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. Br. 29 od 10. Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19. Sada su pak ~esto ogor~eni.Br. stanovnici su vrlo religiozni. dostavio je zastupniku ministra vojske. U Ministarstvu u Londonu O. Osim toga. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika u Londonu. A VII. 502 od 22. dodaju}i na 73 74 A VII. da sada grad ima svetla i da je ostrvo Lokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije. podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljim namerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima. da je nema{tina. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilo poznato. oko 11 i oko 4 sata. dobijeno od „informatora” o prilikama u Ju`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da `eleznica Dubrovnik–Sarajevo te{ko funkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha. 12/2. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih. mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo. Pov. EV. 1712. juna 1944. jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. Tako cene od 30 do 40.br. k. mitraljirao sam grad. 34/2. (Pov. 9. da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanje Beograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi. jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojne objekte.74 Kne`evi} je istog 17. dodaju}i da je op{tina nabavila naftu. 206 od 25. marta jedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne.000 Beogra|ana. reg. {to isto deluje na raspolo`enje stanovni{tva”. koji je u to doba bio pun. EV. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe. Br. MIP šalje štabu odeljka Vrhovne komande. Isto: AJ. aprila 1944. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. kao naprimer Moko{ici. me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}. Pov. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. 104 . Po pravilu. cene mobliranih soba su fantasti~ne. aprila 1944. U delovodniku br. aprila 1944. tako da sada u Gru`u stanuje samo oko 20 osoba. aprila 1944. br. Brodovi su potopljeni. 9. ba{ kada je narod izlazio iz crkve. EV. Dubrovnik je uvek bio vrlo dobro raspolo`en prema saveznicima. pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16. u kome je ukazao da je Beograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve. fascikla 11. br. 54. a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gru`u i Lapadu. da je nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu. 17. Bombardovanje Gru`a. reg. maja 1944. mornarice i vazduhoplovstva u Kairu. skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gru`a svi su se stanovnici iselili u grad. zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila na Stradun.73 @ivan Kne`evi}. svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro. U Rijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.). ve} u okolini. da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40.

Br. Ob. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregled vazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] za R. EV. AJ. fascikla 11. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. sem ciljeva.. mostovi na Savi i `elezni~ka stanica. a za koji dobio zahvalno pismo oktobra pro{le godine”.75 Potom je 22. br. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica.O. maja 1944. Br. general Dragoljub Mihailovi}. maja 1944. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Ob. Isto: AJ. kao i odgovor brigadnog generala Lorisa Norstada (Lauris Norstad). kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu. 502. Larrabe) koji je dostavio podatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kog bombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. 46/2. bez ovla{}enja vlade. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str. Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika iz Kaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944.E. 55.78 Re~ je o telegramu pukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu.A. i 17. i 17. kao veza prethodnog telegrama br.M. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. upu}en MIP-u kojim je dostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslovenskog tra`enja detalja o bombardovanju Beograda. znatne i da nisu bile „`eljene”. 4496. 103-160-582. da „fotografska interpretacija rezultata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. 4563 od 7. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvo|enja. reg. jula 1944. 196. 54. Zemunski aerodrum i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi).Br. aprila na Beograd (Sava. fascikla 11. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade. AJ. A VII. O. je 25. M. br.Br. 4317 od 2.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje. br. Re~ je o odgovoru ameri~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. U MIP-u POV. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. reg. 10. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. aprila 1944. kasarna Kraljeve Garde. 2/1. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob.76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljka Vrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13. 146. juna 1944. 105 . juna 1944. Br. k. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni izaslanik u Va{ingtonu (Pov. izvestio: dostavlja pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na dan Pravoslavnog uskrsa 16. @ivan Kne`evi} Pov. da su {tete.Br. Pov. aprila 1944. EV. aprila 1944.O.77 Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu.Br. 2019 od 13. EV. da va`nost koloseka Beograd–Zemun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti.Br.F.. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi} 75 76 77 78 A VII. k. (Sred. 54) od 17. EV. aprila 1944: da su napadi izvr{eni 16. @ivan Kne`evi}. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”. Istok) i za Amerikance.

80 Zatim je 12. dr Bogoljub Jevti}. i o politi~koj. poljoprivrede. zatim o mu~eni~koj sudbini naše prestonice ve} i godine 1941. To }e u~initi. n. 192. Pov. kako mi je rekao. Ambasador g. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. izvestio jugoslovenski MIP. AJ. br. XLIII-XLIV.82 Zbog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. AJ. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. fascikla 11. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. juna 1944. fascikla 11. na osnovu vesti iz zemlje. kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolni i teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pru`im podatke. valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bi zaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imaju u vidu. maja 1944. aprila 1944. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombardovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo. po sopstvenoj pobudi”..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kao i otvorenoj bezna~ajnosti ciljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama.79 Kne`evi} je telegramom od 10. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande: 79 80 81 82 83 AJ. reg. ulo`io je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu. maja 1944. jula 1944.Vlahovi}. po mom mišljenju. Stvorio sam utisak da se vi{e ne}e tu}i. 4603 od 22. Mac Veaglia i da njemu li~no. O. ja sam Ambasadoru opširno govorio o velikim `rtvama u `ivotima i dobrima koje su pretrpljene. Staniša R. u koliko mi je to poznato. Svetozara Ra{i}a. Skrenuo sam mu. 4317. 106 . EV. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu: „Vojni ciljevi dati po tra`enju generala Mihailovi}a. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a.d. kako se ka`e. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogo`arski. n.83 Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stokholmu. o ~emu je 12. dalje. maja 1944. maja 1944. Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju preko njega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani u bli`oj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa. jugoslovenski ambasador u Londonu. o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beogradu imali biti pogo|eni. 62. U {tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. 61A. „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduhoplovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g. k.81 Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete. pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji. o ~emu je 2. @ivan Kne`evi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije telegrama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da ne vr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve} samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. a o velikim `rtvama i razaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16. EV. snabdevanja i ishrane. Br. Britanci ovde objavili da je tu~en po tra`enju Tita”. U štab komande Ob. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku.d.Br. socijalnoj i moralnoj pometnji ne samo Beogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe. 103-160-582. 55/1. str. 2318 od 21. Pov. izve{tavaju}i o velikim `rtvama. studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa. ameri~kom ambasadoru. EV. str. Br.O. A VII. 265-274. nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”.

aprila: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak po podne napad na Beograd. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. juna 1944. Kraljice Natalije. da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanju Beograda 16. da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcija poja~ana velikim brojem `rtava. i za njega je 90% naroda. da je pogo|ena palata Albanija ali se nije sru{ila. Isto: AJ.. objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17.Br. zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredima Mihailovi}a. maja 1944. AJ. Rumunska ulica.br. Njego{evom kralja Aleksandra. da je uni{tena `elezni~ka stanica Beograd-Sava. da su procene `rtva prilikom prvog bombardovanja 3. Dalje se dodaje da je {vedski list 19. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnoge ku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. 4390.Br. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. U pitanju je izve{taj informatora o stanju u Srbiji i Beogradu. 231.M. ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugoslovenskih gradova da se iseli”. Gunduli}ev venac.br. 103-84-326. zatim je stradao Bulevar Kralja Aleksandra. da su nema~ki gubici bezna~ajni.O. Glavna stanica sravnjena sa zemljom. kompleks bolnica. Skadarska. da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju. koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9. Ob. EV. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da je bombardovanje tra`io Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove. dok je u Zemunu procena `rtava oko 1. zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{egradskom do Kralja Milana kod Manje`a. 1956. {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”. da je veliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanja i to najvi{e od Torlaka do Avale. U MIP-u POV. 107 . Smatra se da su gubici u mrtvima i ranjenima vrlo veliki. da i pored svega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu. 1685. Posle bombardovanja Beograda.200 i tamo je najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku.85 84 85 AJ. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velikih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje. Pov. Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena. da nema~ka propaganda nastoji da uka`e kako su to u~inili srpski prijatelji. Pored toga bombardovane su avionske fabrike u okolini Beograda. U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hiljadama bombi i svuda su izbili po`ari. zatim deo od Prote Mateje. ugao Pozori{ta i Simine. Jedan sat kasnije Beograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”.84 Potom je od 16. maja. 103-160-582. kao nastavak izve{taja Pov. juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradali delovi Dobra~ine. Carice Milice i Knjeginje Ljubice. iz MIP-a Pov.Br. U ambasadi u Ankari Pov. Zemunski aerodrom. general Dragoljub Mihailovi}. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma Bo`idaru Puri}u.Br. 367 od 22. deo oko Kne`evog spomenika.. 216 od 4.800 mrtvih. aprila 1944.

108 . juna 1944. da je u Beogradu bilo su|enje visokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije. 1887. te zgrade u Knez Mihajlovoj i Kralja Milana. Tehni~ki i Pravni fakultet. aprila bilo ja~e. palata Albanija. da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombardovanja i da su materijalne štete velike. Pov. da je zbog bombardovanja gra|anstvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali. da je materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade. da je o{te}en `elezni~ki most na Savi. a sam grad nije pretrpeo štete. da je za vreme bombardovanja poginulo ukupno 174 nema~ka vojnika i oficira. raniji Progres. a varo{ nije. POV. štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik Kosta Simi}) 16. a me|u zarobljenim pilotima su i tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu. da je najvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmerno ja~e. da je drugo bombardovanje 17.000. MIP 31.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ove informacije. aprila 1944. da je razoren deo pruge Stala}–Ni{. itd. da je za vreme bombardovanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika. sa više pojedinosti. aprila i da je broj mrtvih ispod 2. zgrada osiguravaju}eg društva Jugoslavija. da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke. maja 1944. da je `ivot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mnogo sveta se iselilo. Ratni~ki dom. Beograd je prvi put bombardovan u podne 16. da su direkno pogo|ena Ministrstva saobra}aja. dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en. a za komesara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. „Nemci pri~aju da je Tito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”. da je oboreno deset aviona ~ije su se posade spasavale padobranima. vodovod. aprila. {uma i ruda. da je pogodena fabrika Ikarus u Zemunu. da je ošte}en `elezni~ki most na Savi. da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu. 103-160-582. da su o{te}eni Ratni~ki Dom. tako|e ošte}ena fabrika hartije Milana Vape. da je ošte}em Zemunski aerodrom. da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca. kao i pomo}ne zgrade pivare Vajfert. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. 103-183-(643-644). da su ošte}ene zgrada Dr`avne hipotekarne banke. da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dok fabrika Rogo`arski nije. oktobra 1943. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. da su srpski dobrovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana iz Srbije. ovaj izveštaj je uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji. da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most. 199. da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestio u izve{taju Pov.86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz 86 AJ. Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigrada odakle je Lukovi} 19. kanalizacija. Br. da je bila pogo|ena i `elezni~ka stanica. Br. da je pogo|ena po{ta na `elezni~koj stanici. maja 1944. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. da je o{te}ena palata Albanija. te drugi put 17. i od koga su dobijene vesti: da je Beograd prvi put bombardovan 16. Isto: AJ. uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajlonijeve pijace. a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstva saobra}aja i Ministarstva šuma i ruda. da je pogo|en vodovod i strujovod. da je potpuno uni{tena `elezni~ka stanica i kolosek u Zemunu. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. zgrada Pravnog i Tehni~kog fakulteta. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. Br. da je Pan~eva~ki most o{te}en. da je tek posle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda. strujovodi i kablovi. dok su uništene fabrika Ma~va. da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat. 256 od 11.

Carice Milice.000 stanovnika ovog na{eg grada. 4476. da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulo oko 1. Knjeginje Ljubice.Br. kraj oko Kne`evog spomenika. Kralja Milana. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 103-84-326. maja 1944. itd.Br. general Velimir Ranosovi}. da je prilikom drugog bombardovanja stradala `elezni~ka stanica. Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novi saobra}aj. Uprkos grozni~ave aktivnosti na popravci ovog mosta. Deligradska. MIP Pov.O. Sama pivara je uni{tena. A VII.800. reg. Br. maja 1944. k. mornarice i vazduhoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda. AJ. Za vreme bombardovanja Beograda. itd. reg. EV. Bajlonijeva pijaca i okolina. objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji: „I. Skadarska. bulevar Kralja Aleksandra. Zemunski aerodrom. maja 1944. EV. Gra|anstvo se ve}inom iselilo iz Beograda”. 54. Isto je u~inio i Gospodin Ambasador u ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima. 103-160-582. juna 1944. 31.. 56/5. 161. 50/6. 221. Prištinska.30 ~asova. Dobra~ina. Bilten br.88 Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su. Simina. Ni{a i drugih gradova u Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam `ivu akciju kod ovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da se tome stane na put. je u izve{taju Ministarstvu vojske. 29A. Vojni izaslanik. maja”. bulevar Vojvode Putnika. kod saveznika intervenisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. dostavljeno štabu odeljka Vrhovne komande Ob. u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenske vlade. maja 1944.200 ljudi.. 4476. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. Rumunska. Izvor je „jedno pismo” upu}eno iz Beograda. 87 88 109 .O. Prote Mateje. 1887 od 31. da se broj `rtava procenjuje na oko 3. br. Višegradska. dok u isto vreme nije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napada iz vazduha. tako|e. general Dragoljub Mihailovi}. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Gori poginulo je preko 2. da je i pored svega moral naroda na visini. da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje tra`io Tito koji ruši srpske. a štedi hrvatske gradove. juna 1944. da je pogo|ena palata Albanija. Str. Br. Ova katastrofa proizilazi otud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom. a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od 10 do 12. 26.87 U Kairu su. `elezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samo jedno policijsko odelenje. k. U vezi prednjeg dostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan .pro memorie' dostavljen britanskom Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beograda: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja. Vašingtonova. itd. da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu. Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6. gde se govori o bombardovanju od 18. Krušedolska. Pov.M. Pa{ino Brdo i okolina Vajfertove pivare. Njegoševa. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov. 16 i 17 aprila. AJ. Isto: A VII. 52 od 30. da gra|anstvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eve odrede. Kralja Aleksandra. Kraljice Natalije. Ob. da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje. Gunduli}ev venac. Naro~ito su stradali: sedmi kvart.Br. II. br.

Vladimir Velebit.92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga Balkana i njihova razasutost po Balkanu. Saveznici su se o tome dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944. 188.89 Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija. n. bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru. a u jesen vr{eno bombardovanje Srbije.94 Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Saveznicima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}eve depe{e i zahtevi jugoslovenske vlade.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u Italiji. str. Re~ je o interesima vo|enim prevashodno vojnim logikom. Br. Jovan Ðonovi}.O. da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i izvla~enje vojnih efektiva. jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Se}anja. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca. Pov. XXXVI-XXXIX. vazduhoplovnom izaslaniku.d. Po Jovanu Ðonovi}u. aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje. str. s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi saobra}ajne veze. reg.d. bila je razlog za kasnije akcije savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”). str. br. 29.93 Septembra 1944. Milovan D`elebd`i}.d. aerodrom kod Mostara. Sli~an takav . EV. k.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u.Br. Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektiva neprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i 89 90 91 92 93 94 A VII. 7-57. savezni~kog vicegenerala oko dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a. sveska 2.. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja. itd.. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se Mihailovi}u pošalje poruka (br. {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom. 110 . n. n. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. str. aerodrom Zagreb. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka). Knina. 15/4. da je maršal Tito skrhan. vazduhoplovna armija preba~ena je iz Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. 82-98. Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944. 78 od 22. Kosova i Crne Gore.d. „Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”. Glasnik SIKD „Njegoš”.90 Nakon savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce (BAF).pro memorie' dostavio sam i ameri~kom vojnom izaslaniku”.juna 1944. postrojenja nafte u Rijeci i Zadru. a po~etkom septembra izvedene su obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. 231-233. kada je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo. za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot (William Elliot). Zagreb 1983. decembar 1958. U štabu komande u Kairu Ob. jula 1944.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”. n. Banja Luke. Ameri~ka 15. jula 1944. 4504 od 16.

whereas the bombardment was seen as conducive to causing moral effects with the population in Yugoslavia. the Yugoslav Government filed protests with the Allies because of the casualties. and which led to controversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments. jugoslovenske vlade. Demands for destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views of General Mihajlovi} and the Yugoslav Government. and military operations were explained by a political background. Allied bombardments should be seen within the framework of general Allied war interests. After the news about the effects of the bombardments which reported on massive losses among the civilian population. o ~emu govore kontakti u Kairu (pukovnik Putnik i major Gligorijevi}. General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944 The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topic that became usable in daily politics in the last couple of years. upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava. An intention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure more favourable positions in the final stage of the war within the framework of Yugoslav internal slaughtering was perceptible. Summary The Yugoslav Royal Government. a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstva na stanovni{tvo u Jugoslaviji. as part of broader strategical planning and actions in the Balkans and in Yugoslavia. they turned to the other Ally. general Dragoljub Mihailovi}. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Jugoslovenska vlada. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja. Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu (Vojni kabinet jugoslovenske vlade).M. nakon vesti o posledicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog stanovni{tva. Algeria and London. 111 .. okre}u se drugom savezniku. as testified by contacts in Cairo. After addressing the British and their postponement. which is proven by Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. The Yugoslav Government with General Mihajlovi} coordinated the bombing. the Americans.. Amerikancima.

Iako je u vrijeme odluke da podr`i Tita i partizane Churchill smatrao da nije va`no `ele li oni uvesti komunizam – jer Britanci „tamo ne}e `ivjeti” – godine 1945. |elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenske propagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima. Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju sa`imaju u sebi sva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije i interese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evoluciju jugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem – KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima. Zagreb 351.410) "1945/1948" Hrvatski institut za povijest. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu nove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a. Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjima odlu~uje na nastavak normalnih odnosa. Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}a NOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzo pokazalo da su bili privremeni.019.1. britanskog aduta. britanska je politika prema Jugoslaviji odre|ena ovim faktorom. problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca. isto~nom i zapadnom. Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni pred novom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjetska bloka. realizacije Sporazuma Tito – [uba{i}.Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32.5:008 (497. i kada opozicija – onemogu}ena i od re`ima ali i vlastitom podijeljenosti – odustaje od politi~ke borbe. APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istra`uju kulturne veze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike.85 (497. 112 .1:410) "1945/1948" PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948.

The National Archives. ovisno o religijskim institucijama. 20. Foreign Office: General Correspondence-Political Department /dalje FO 371/48845. u vezi Trsta i Koru{ke.. vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga i zato su mu odani. Jera Vodušek Stari}. a kako vo|u imaju sada i. Cold War and Yugoslav Unity. ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske 1 2 3 Više o tome: Ðoko Tripkovi}.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato. Kako su oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponira partizanima u odre|enom stupnju”).. kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali i zbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju. Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pitanjima. da bi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije. Brighton 1996. iako on nije kralj. Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju privrede. „Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nom gra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegovih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobitnu podr{ku Dra`i Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednostima monarhije. U tom smislu oni izgledaju vi{e kao propagandni rat nego kulturna suradnja. Isto. Mnogo je toga u politici Jugoslavije {to jo{ nije definirano. 4. postoji mogu}nost postizanja sporazuma na na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a. 113 . ka`e se.K... Odnosi su s Katoli~kom crkvom slo`eniji. Beograd 1990. Propaganda prema Jugoslaviji U dokumentu iz ljeta 1945. Britain. London /dalje: TNA/. 'Plan of Propaganda'. „Ona je dobrim dijelom podr`avala usta{e i bijelu gardu i sada trpi posljedice. nego zadire i u podru~je vanjske politike. morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo republika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku.”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u. „Znatnim dijelom osje}aj protiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska.. U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u to vrijeme nu`no su skromni. 1941-1949. Na primjer.”3 Bilo je poku{aja sporazuma na ni`oj razini ali i mnogo progona. 5. 1. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Prevzem oblasti 1944-1946. u polazi{tima propagande uvodno stoji da je te{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. osobito. Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948. Odnosi dr`ave i crkvi variraju. Ljubljana 1992. VII 1945. kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbog partizanske propagande. Ann Lane. budu}nost monarhije je prema Sporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada je njezina pozicija znatno izmijenjena. Na{ pristup.

Posljedica 4 5 Isto. jer }e smanjiti pritisak na agrarni fond zemlje. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e biti promjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dr`avnom. 5. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje. borbe i osobito. policija koju kontrolira Partija.5 Partizansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mihailovi}a i kolaboranata. Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. Njezine su funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona. „jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. U normalnim okolnostima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad u Dalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata. „to su prazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne. ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakom kontrolom dr`ave”. Pitanja koja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji. Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji. poljoprivrede i trgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”. nisu vi{e jednostavna jer su partizani u cilju zadr`avanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izra`avanja. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerima re`ima ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dr`ave. bit }e hrane dovoljno za sve. Isto. Iako je u Jugoslaviji ve}ina kina u privatnom vlasni{tvu. 114 . ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane iste slu`bene politike”. a kad se prometna situacija popravi. javnog reda i sigurnosti do obavje{tajnog rada. „Dr`ava }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva. Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizacija imaju svoje novine. ~etnika D. „Ustvari. Ozna je NKVD”. zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti i sindikata.”4 Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva. iako zasad nema naznaka o kolektivizaciji. hvatanja {pijuna. 7. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispomo} pri `etvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju. „Koliko se sada mo`e vidjeti izgleda da }e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijske opreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja. polaze}i od na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na prihva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja. zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”. o{trih borbi krajem rata. dr`avno filmsko poduze}e ostvaruje kontrolu rada kroz odobravanje programa. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorske komisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: publika `eli „lak{e”. privatnom i zadru`nom vlasni{tvu. ratne filmove. Zasada.

” Danas prorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ. bila je garancija da }e zagovor Rusije do}i od samih partizana. „kada su oni dobri. a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputama. bilo putem partijske suradnje. pona{anje stanovni{tva nije pravi indikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast. iako je potpuno proruski osje}aj javan. Jedino {to su Sovjeti u~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji..”7 Odnosi sa susjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” a primjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila. a kako narod.K. Npr. a ni nakon dolaska vojne sovjetske misije 1944. u Rusiji ne.”6 Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`no njegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast. Ipak. a slabije je u Sloveniji. Sada je njezina politika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a. na primjer. 115 . dobar je i odnos Jugoslavije prema Britaniji”.. to se nije promijenilo. izdavali nikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive. a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji. osim {to se zna da u vojsci ima mnogo sovjetskih instruktora. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski. gdje su veze uspostavljene davno.. British Council slobodno radi u Jugoslaviji. U cjelini se mo`e re}i da je ve}ina stanovni{tva pozitivno orijentirana prema Britaniji. odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”. „Ta je ~injenica temeljna. Isto. nema javnih dokaza o vezama vodstava. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemlji direktan utjecaj na vlast ili upravljanje. Sve ostalo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog. pri ~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku. 8. Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Britaniji. nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatu kao ruska. Malo je dokaza da su Rusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu. ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost nezavisnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad mo`e biti najvredniji.” ^ini se da op}e direktive „isijavaju iz Moskve”. b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u. ^ak i ~injenica da mu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mijenjali politiku mo`emo je mijenjati opet. 9. Ali. SPEHNJAK Propaganda prije svega . ka`e se. poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanja suglasnosti. ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji i Dalmaciji.” British Council je bio prisutan u 6 7 Isto. osobito sada u vrijeme krize oko Trsta. ~injenica je da je za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”. „Op}enito. Kad je rije~ o narodu. AF@ i USAOJ. bilo putem diplomatskih kanala.

Crichton. Stevenson. Jo{ nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an dio zakonske procedure. TNA. dovela do pove}anja prodajne cijene. dok su se na onaj na doma}em jeziku od po~etka 1945. Miller i M.”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila 8 9 TNA. Press slu`ba Kada je u Jugoslaviju 12. bili su: {ef. 116 . Kosanovi}a dobro poznaje S. kao i oni u konzulatima u Zagrebu. Dok Council ne organizira svoju mre`u. njegovi zamjenici major Masters i poru~nik Carey. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. Godine 1946. pomo}nik. R 12784. III 1945. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda. do{ao ambasador R. S. D. ali ne i cenzurom. U press slu`bi u ljeto 1945. Jugoslaviji prije rata. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja. Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar. O tome se poku{alo pregovarati s carinskim vlastima jer bi tolika davanja. „Press attache's monthly report no 9”. tajnica L. „jako velike da`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku.8 ^itaonica je otvorena u maju. Cllisold. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~in kalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno. pla}ale prema Press Officeu. R 21361. ocjenjivalo se. Ljubljani. Sarajevu i Skopju te krajem godine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. njegove zadatke obavljat }e press slu`be ambasade i konzulata. ubrzo je otvoren Press Office. Oblici propagandnog djelovanja 1. Marsano koje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova. trebao pribli`iti gra|anima Jugoslavije. jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih novinara. Tokom godine pro{iruje se ured. Od jugoslavenskih predstavnika mo`e se o~ekivati dobra suradnja jer saveznog ministra informacija. imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. uz tajnice i prevoditeljice O. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka: trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelatnosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanje obavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslavenskim vojnim vlastima. ~ije su poslove privremeno obavljali vojnici. Od doma}eg osoblja predvi|eno je bilo upo{ljavanje jo{ sedam osoba. major S. iako je pitanje koliki mu je utjecaj. {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega mo`e ra~unati”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. te administrativna slu`benica Davson. narednik Collins i kaplar Wills. Clissold. FO 371/48900. FO 371/48883. Britanska press slu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e.

a osobito su nezadovoljnici re`imom ra~unali na vijesti iz Londona. Tako|er. krajem 1945.. Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolaze u ured i tra`e engleske novine i ~asopise. Zato je BBC znatnom dijelu gra|anstva bio va`an korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini. njima simbola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku. informativni `ivot u Jugoslaviji je bio restrikitivan. 1946. op}enito uzev{i ne mo`e se re}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasak se daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kritika britanske politike. Uz sadr`ajna ograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bila je jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani. program za Jugoslaviju Nakon rata.. nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine 10 Isto. postoji ovdje {ira zajednica onih koji govore engleski. i op}enito.” Zatim se isti~e da je va`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojim anglofilskim sklonostima” – pa se odr`avanje dobrih odnosa s njima i redovito opskrbljivanje materijalima treba stalno odr`avati – „~ak i ako rezultati ne budu spektakularni. jasno je da se pri oblikovanju programa nije samo te`ilo profesionalnim kriterijima o objektivnosti.”10 2. i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivaju strane materijale samo od francuskog konzulata. SPEHNJAK Propaganda prije svega . U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemalja iza „`eljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma. bitku protiv komunizma. British Broadcasting Corporation – BBC. lak{e je s njima kontaktirati. jer u Zagrebu jo{ nema drugih predstavni{tava. Zatim. uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`na nego tokom ratnih godina. 117 . jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnih lekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja.” Zagreba~ka press slu`ba je ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi „daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kog ogranka press slu`be. kako u odnosu na unutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima. U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojne cenzure.K. Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji je rado primao i objavljivao ponu|ene materijale.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu uspostavljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osobni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama. Kada se vide popratni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima. „Ali. u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{e poti~e nego u Beogradu. Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio „slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata.

bez obzira na politi~ku orijentaciju. stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojoj zemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga.45 po GMT. odnosa re`ima prema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikom nakon II svjetskog rata. izbora. osobito 1945. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{te Foreign Office-a. prilog izvještaju od 11. pa se njegova uloga u obradi na primjer. oni ne mogu razumjeti kako se Britanija mo`e smje{kati re`imu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom. sigurno bi podlijegale cenzuri.”11 Dalje se ka`e: „Svakom Jugoslavenu. kao {to je poznato. FO 371/48900. Tr{}anskog pitanja. 16. BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade. Jedini put da se ovo prevlada jest {to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa. „te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC u`iva u Jugoslaviji”. dolazi do nerazumijevanja i optu`ivanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni na objektivnost. ka`e se u elaboratu. U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajima press slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme. bila gorljivi zagovornik jedne strane. razvidno je da BBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja. za ve}inu. ne poku{avaju}i praviti ravnote`u opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im programima. X 1945. on je „izvor inspiracije. R 17777. BBC je tada smatran najboljim na~inom izra`avanja pogleda na bitne stvari o kojima.00. Postaju zbunjeni i skloni su kriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedino poku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda. Tako|er. tako i nakon rata. politike. stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihove povezanosti s njom. o „radio Londonu kako se ovdje naziva”. strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”. ~uju i pozitivne ocjene. Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945. ako bi se javljalo na drugi na~in..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.00 i 19.. 118 . godine. Treba stoga zadr`ati {iroku liniju i dr`ati je se tako da se svaka emisi11 TNA. godine. 1. a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenciju”'. ideja javne korporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek u najop}enitijim stvarima. Jer. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovnika. daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva. zna se i u najudaljenijim krajevima i on ima „neizmjeran utjecaj”. U to je vrijeme BBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12. Ona je. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitalisti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”. (.) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike prema Jugoslaviji. U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme. „u skladu s BBC-ijevim objektivnim pristupom”. „o ~emu nema sumnje”.. kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena.

Ima i onih koji re`im ne prihva}aju zbog manjka demokracije. od prija{njih kolaboranata. osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”. u cilju podrške partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}. U jugoslavenskim novinama ~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskog pristupa ovog radija. ka`u oni. Publika BBC-ija jesu oni koje se uop}eno mo`e zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo. pak. a to je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D. a jedini izvor vijesti i pogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. Odnos re`ima prema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”. koji nisu napustili nadu da }e se vratiti na vlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadu svoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}. „re`im jasno pokazuje namjeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”. Ta publika obuhva}a {irok spektar orijentacija. nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”.” Iako dosad nije bilo poku{aja da se zabrani slu{anje radio Londona. tj. nije sigurno tamo gdje je vlast jaka.13 Njegov lik se karikira i naziva „`alosnom figurom koja }e prodati svoju savjest. O tome se ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „ime poznatim u svijetu”.” Ustrajnost u objektivnosti potrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to. XII 1944. O tome se ka`e: „partizani }e potanko pri~ati kako su `eljno ~ekali vijesti i ohrabrenja. zemlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade.. a onda su ~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima. Mihailovi}u”. seljaci i srednji slojevi. nego se radi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usobno suprotnih – nezadovoljno re`imom. 2. ali nisu re`imu suprostavljeni na 12 13 Isto.K.” Ipak.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijeme njema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. nezadovoljni su ekonomskim uvjetima. Paveli} i Rupnik. SPEHNJAK Propaganda prije svega . kada je BBC kriti~an.”12 Oni. koji su u „pet do dvanaest” promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani. Vinko Stanti}. osnovanog 28. 119 . jer su potpuno vjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima. koji ka`u da nisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevom odlukom da podupre Tita i partizane. a 'obi~ni ljudi'.. uobi~ajeno u selima. tako|er su razo~arani i optu`uju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e. ja mo`e jasno prepoznati kao njoj konzistentna. ~etnicima. jer. prija{nji sljedbenici ~etnika. BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki. ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London. za koje su znali da su se udru`ili s Nijemcima i Talijanima protiv njih. „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avaju tome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje. Sada. unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe. Miro Rajkovi} i Davorin Gardum. Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jer se smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to je pogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”.

~etnici. 3.”14 Dapa~e.15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen. it. tj. Primjer koji se navodi. Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi. 3. tre}u grupu. „lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez. jer to je ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije. obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskih za|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda. konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu.. 11. a ne iz propusta vezanih uz sam sistem”. 2. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji je nekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima. Pru`aju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to ulo`ila” u Titov re`im. 120 . na naju`e saveznike KP. za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnost i o~ekivanje intervencije stranih sila”. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbiljna alternativa partizanima. demokrate. 2. zadatak je BBC da prebaci te`i{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvislinzi. Isto. Isto.d. stoji u elaboratu. obja{njavanje pozadine vanjske politike. ekonomskoj i kulturnoj sferi. nego zato {to je premalo partizanski” tj. osobito zdravstva. niti kriticizam smije dati utisak – kakav na`alost mnogi partizani imaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”.. Dapa~e. bur`oaski liberali. prodrijeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera re`ima koji nisu bitno protubritanski ali su „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”. onda treba naglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri” – „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora. ka`e se dalje. i „ohrabriti stvarno demokratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. BBC je zato suo~en sa slo`enim problemom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih elemenata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojno vezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”').) izravna projekcija Britanije. mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP koja se protivi javnom utjecaju BBC. idealima. Pritiskom na tu.) svaki prilog o unutarnjim pitanjima Jugoslavije mora zadr`ati objektivnost.) BBC-ijevi programi moraju stalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljne dosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima. tj.”16 Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrim ostvarenjima. upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna. Dakle. politi~koj osnovi. u pogre14 15 16 Isto kao bilj. 4. dostignu}ima u dru{tvenoj. „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo – moraju biti ubije|eni da se re`im kritizira ne zato jer je previ{e partizanski. seljake – odnosno. ni`e slojeve partizana. govor o sistemu.

British Council Jedan spis British Councila iz 1945. TNA.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan.K. Ipak. S druge strane. ovo se 17 18 Kasnije se uspostavilo da BBC nije `elio objaviti tu informaciju. „mo`da najte`ima u Evropi. Prema ovom spisu. koje ma kako dobro u nekim dijelovima. nego djela Marksa i Engelsa. koja. bilješke FO od 26. iskren i pro{iren”. uvod u historiju engleske knji`evnosti koja se predaje na fakultetima. ali da se pri tome ne spominje izvor informacija. i {to je „mogu}e vi{e. X 1946. SPEHNJAK Propaganda prije svega . sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}e koristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijateljska u svom pona{anju prema nama”. kada je generalni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}. Jugoslavija ne smije postati popri{te anglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladi i britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. u Foreign Oficeu odlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju. Ostavka G. s ciljem da Jugoslaviju potpuno. spominjanja kanona marksisti~ke doktrine”. „~ak imaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanje ne mo`e pro}i. okrene isklju~ivo u rusku orbitu. „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kolama i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na `elje studenata. 2.” Dakle. ruske knjige ili prijevodi s ruskog pune knji`nice. Tako je na primjer. TNA. FO 371/59532. Zlatopera „idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radioli~nosti jest samo po sebi za `aljenje”.” Dr`ava. Na primjer. ruski dosezi u svakoj sferi posvuda se propagiraju. Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je smatrao da u javnost treba pustiti neke informacije.17 3. FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446. tajna policija i armija oblikovani su po ruskom modelu. „bez ma kako nategnutog. ne isklju~uju}i ~ak Moskvu ili Var{avu”. u bilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature. VII i 25. {nom uvjerenju da postoji opozicija. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerziteta u Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dr`ave.. ako bi joj se dala odgovaraju}a podr{ka.. 121 . ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugoslaviji prili~no te{kima. prijevod je ruskog djela. mo}ne ili politi~ki reakcionarne. nije ograni~en na samo jednu klasu ili regiju. posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. mo`e zamijeniti re`im. niti na ranije bogate. Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{e Zapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samo uvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnom mi{ljenju.

Makedonije. 'Balkan Section. pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim pod vodstvom direktora u Zagrebu.21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~enosti u tr{}anski problem.22 Zazor prema Councilu zabilje`en je i kasnije kada se u jednom spisu iz 1948. pri tom se ne govori otvoreno o „nepo`eljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego se prona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama. u Zagrebu studiraju oni iz Hrvatske. navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu 19 20 21 22 Isto. Podru~je obrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlasti da zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom re`imu pokazuju vi{e entuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. Ali. TNA. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|aju studenti iz Srbije. FO: Ministry of Information & FO. u ljeto 1946. zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~ili{ta u Beogradu. FO Publicity Files /dalje 930/420. 5. jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policije ja~a”. jo{ ne usu|uju otvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj i pomo} nisu po`eljni u Jugoslaviji. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Organization in Yugoslavia'. jer }e svaki novi pothvat biti do~ekan sa sumnjom. Isto. „Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}en je na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svaki otvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama. Zagrebu i Ljubljani. Vlast je „potpuno ignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”. na primjer gubitkom posla. Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormalni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postigla odre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. u Britaniji bilo 60 studenata.”20 Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”.19 U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu „ba{ povoljni. a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije. ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plodnijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te nego Skopje”. diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. odbijena je molba za otvaranje ~itaonice. treba izbje}i multiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu. Vladaju}i se krugovi na primjer. ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj sna`an a „ekstremni reformisti” u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast biti prisiljena raditi prikriveno.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Split „iako nije jedan od republi~kih sredi{ta po novom ustavu”. Prije svega. koji }e pokrivati i Split. Prema arhivi British Councila ipak je u 1945. Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{e nego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije. 1946. 122 .

izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji.. IV 1947.K.. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju. sekretar V. SSSR . naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti da se zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice. U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11.8. u isto vrijeme u Italiji bilo 10.1. Grad je potpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”.” Pivo se mo`e dobiti u Zagrebu. Izvještaj od 25.24 ^itaonica Councila u Beogradu otvorena je te godine. rekao: „Napominje da bi za intelektualce. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilo daleko vi{e no u Beogradu (300). U svom radu Council je kroz ~itaonicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve. Na primjer. Preneseno je stajali{te zagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imala Njema~ka. FO: Confidential Print. imala je po~etkom 1947. Yugoslavia /dalje: BW 66/5.. a 1948.Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2. ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed.27 U isto vrijeme.. „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljiv nego u Beogradu ali su trgovine praznije. IV 1947. III 1948. izvikivalo je prema ovom izvje{taju. on je samo pozvao svoje studente da posje}uju priredbe koje organizira British Council. Zagreb /dalje: HDA/. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je „op}e.23 U ljeto 1945. Turskoj . BW 66/4. 250. ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~ka Hrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otklizati otvorena srca u rusku orbitu”. Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih. u CSSR . 'Visit to Zagreb 21-25 July 1945'. u Beogradu ne. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju i svibnju 1947. napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no. sada upra`njeno”. „@ivio Stepinac”. ve} nakon tri mjeseca”.”28 23 24 25 26 27 28 TNA. Izvještaj od 3. izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove u Jugoslaviji. SPEHNJAK Propaganda prije svega .142. Hrvatski dr`avni arhiv. 123 . TNA. ~lana BC-a nastao je izvje{taj u kojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je to te{ko shvatiti”. Bakari} je.000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju. fond CK KPH. Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti. ^itaonica u Zagrebu. sije~nja 1946.15.000 gostiju. Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da je takav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”. prema zapisniku. navodi se da je npr. U spisu u FO 924/123 (LC 5575).26 Navodi se i da su „ruske knjige jeftinije od engleskih”. formalno otvorena 14. Politbiro. Pojavio se i na Omladinskoj pruzi gdje je odr`ao nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja. ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. David Shillan. British Council: Registered Files. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskog jezika i popularizacija britanske knji`evnosti. osobito intelektualce i studente. u Argentini 71. TNA. na primjer o tifusu i o TBC. na sjednici Politbiroa CK KPH u Zagrebu. Zapisnik od 3.

stoji dalje. pri ~emu je temeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca. kako sada nema vremena ni sredstava 29 TNA. Sada je propaganda potpuno u slu`bi re`ima. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politici i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijih oru`ja partizana: bila je jasna. jugoslavenski komunisti su ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. oni su bili poslije redom izvikivani”. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~ka organizacija SKOJ. Jugoslavenska propaganda Obilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima Ve} u junu 1945. Na samopostavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dr`ava”. vje{to organizirana”. kad je osvojena vlast. ali jo{ uvijek nije narodna. 2. u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slobodni izbori. R 11208. FO 371/48883.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „Da li je demokratska?” Tu analiti~ar ka`e da je „vlast partizana mo`da za narod. kako je malo spontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la u posjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje i uni{tenja izdajnika i kolaboratora”. Propaganda je tu ostala ista kao i po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike. ranijeg glavnog predmeta propagande”. federaciji i demokraciji. Jer. ali su bili spremni djelovati na patriotskoj osnovi. 124 . stoji dalje.” Zanimljivo je. po~ev{i s onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'. njezin zna~aj postaje jo{ ve}i.. VI 1945.” Na lokalnoj razini. nedostaje uvjerljivost.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pitanja te se pribli`ila i onima koji nisu bili komunisti. „jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada. 'Partisan Policy and Propaganda'. koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu. „Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istrenirani oko slogana koje moraju izvikivati. autor odgovara potvrdno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separatizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”. prilog izvještaju od 21. jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava 'kompromitiranih'. „Narodne demonstracije” su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom `ivotu nove dr`ave „za koje njegovi vo|e ka`u da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”. „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~ke partije. Ovim argumentima. Elaborat se potom bavi analizom na~ela i politi~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima. dosljedna i sna`na i poga|ala je `elje ve}ine stanovni{tva. 1. Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{taju razli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protiv omrznutog re`ima” i postala „glas re`ima koji izgleda postaje diktatorski i neomiljen kao njegovi prethodnici”. niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. Bila je.

veliki Tito'. strani dopisnici mogu raditi. mar{ira s drugovima demonstrantima. ne mo`e se re}i da je cenzura „prevelika” jer. nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci.. Isto. navodi se dalje. antifa{isti~kog bloka ali „one sada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in `ivota druk~iji od onog u novoj Jugoslaviji”. 3. Novinski napadi su obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca i njihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. pi{e dalje. 2. jako su ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organ Komunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list. Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala. Selo. ovo pitanje „Tito i njegov najbli`i krug mudro su ~uvali dok 30 31 Isto. odnosno u propagandnom odjelu V[ NOVJ.30 Ali. „kakav pogled na `ivot mo`e imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu. postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u i to u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik za kulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja. Stanko [kare. za velike promjene u obrazovanju. dovoljno je promatrati svakodnevni `ivot. jer su u njima samo prijevodi s ruskog”. ali ~lan obitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik. koji „jo{ uvijek dr`i cenzuru iako je i posljednji Nijemac istjeran”. nema listova koji bi bili nezavisni.K. odnosno izdava~i su im masovne organizacije omladine. Jer. Jer. najbolje se vidi u pitanju Julijske krajine. Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugoslaviji. sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odane u~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. prodaju se strane publikacije. Tu je velika uloga SKOJ-a. nego su svi dr`avni. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Iako se nastoji dr`ati ravnote`a u uvozu stranih publikacija. ~ak je i selja~ki pjesnik i ~lan HRSS-a. prema elaboratu. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velika KP'. Iako postoje listovi politi~kih stranaka. 'veliki Staljin”. Zanimljivo. pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i ponavlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 On posvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarni elementi u savezni~kim zemljama. Autor elaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. Slobodni dom. ka`e se u ovoj analizi. Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj. Amerika i Britanija su u doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog. `ena i sindikata. Kako radi „ova ma{inerija”.. nedavno izdao knjigu balada posve}enih Crvenoj Armiji. sjedi u dr`avnom ministarstvu. npr. a koje su „samo nali~je slu`bene politike”. koji „bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama. 125 . osobito mlade generacije. da usmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija. u kojemu rade civili.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~ke osnove u cijeloj dr`ave va`e za nastavu historije i knji`evnosti. prilog izvještaju od 7. Isto. TNA. 'Anexure B'. 126 .35 Jedini novi ud`benik koji se radi jest onaj za ni`e razrede osnovne {kole „koji se potpuno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta. 4. da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slojevi i politi~ke grupe”. vrti}i za djecu „grade se pored tvornica”. ka`e autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda u Jugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i okovala kriti~ka misao”. X 1945. humanisti~kim znanostima se posve}uje minimalna pa`nja. 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzvikivati: 'Ho}emo Trst'. 'Memorandum'.34 Uloga propagande u {kolstvu U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalo truda da ga se prilagodi doma}im prilikama. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanja podsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja problema upotrebom sile. se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javna kampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima. Stevenson je izvještaju prilo`io materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog ka`e da. Jedan od pozitivnijih aspekata novog re`ima jest pobolj{anje polo`aja `ene. To da je on nekad zaista bio vrlo popularan i reprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodima Jugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao. FO 371/59425. 3. FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje: 1110/.33 Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno da komunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odiozna proteklih dvadeset godina. stoji u spisu s kraja 1945.. Ali sada je jasno da je njihov poziv na izgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizma rezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima. TNA. dok je prije slu`ila borbi za nacionalnu slobodu. Iako u Beogradu nikad nije bilo za to interesa. 5. U listopadu 1945. Nedostaje doma}ih knjiga pa }e velika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom. za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pitanje'.” I propaganda je do`ivjela velike promjene. izjave su davali i „oni Slovenci koji nisu ~lanovi KP.”32 Slijedio je niz napisa u novinama.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter partizanskog pokreta jako promijenio. I 1946. kako „`ene moraju raditi”.” Te`i{te se stavlja na prakti~no i tehni~ko obrazovanje. Izvještaj od 5. 153. „Od stranih jezi32 33 34 35 Isto. sada je – a to je zapravo ironija.

„kojima je te{ko ne pripadati”.” Vjeronauk je tako|er neobavezan.” Na to se i posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe u racioniranoj opskrbi. 127 . Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946. mitinge i demonstracije. ~esto i nesvr{eni studenti. povijest partizanskog pokreta i bezvrijednu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a. „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine. Kad pristignu novi nastavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijesti i sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”. „U stvari. u ve}ini {kola u~enicima koji `ele poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke. Sve to utje~e da nastavnici naizgled podr`avaju re`im a njihovu sindikatu je.. izgleda. mora pogledati {kolske 36 37 Isto. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kola pretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore. SKOJ. sposobnosti da pou~avaju i{ta drugo do partizanske pjesme. ali nije otvoreno komunisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustva da dr`e red u {kolama niti.K. Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stalno sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima. nakon povratka iz Jugoslavije. objavila je `estok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka.” Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten {irom zemlje.36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgube posao „malo je {anse da se dobije neki drugi”. Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedam godina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u kojima se to mo`e provesti. godine.” [kole formalno vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na polo`aj nastavnika ima sindikat u koji oni nisu obavezni u}i. koja jest jaka. I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska. U mnogim osnovnim {kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Beogradska Politika od 9. u protivnom se izla`u opasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'. 4. objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine.” Postavljanjem ili razmje{tanjem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao i u svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom povjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti. u nedostatku {kolskih knjiga. USAOJ. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni. uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost re`imu a ne da pobolj{ava njihov polo`aj. Vlast je {kole pretvorila u oru`je svoje propagande. ali koji su „bili s partizanima”. Sve su one pridru`ene Narodnoj fronti i organiziraju u~enike da odlaze na proslave. ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijim razredima gimnazije. II 1946..

000. militaristi~ke i totalitarne u tonu. h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za re`im ili onih koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo u narodu. 'The future of Jugoslavia'. b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje. „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu.38 Uloga medija u propagandi Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga. Bevina. preko 1. 2. FO 371/59425. Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su „temeljno politi~ki u tonu i mo`e se re}i da nema ni jednog lista za potpuno nepoliti~ku zabavu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. iako „tehni~ki niti jedan od tri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere. Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina. „Sukladno tome. dostignu}a. Memorandum. prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata. sve druge su zatvorene.) „bespogovorna podr{ka politike NF i njezinih vo|a”.” Kao primjeri navode se ispu{tanje djelova govora ministra E. FO 371/59425. dok se koristi svaka prilika da ih se prika`e u lošem svjetlu. c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj fronti kao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”. ud`benike. i jo{ se moglo prodati da ih je bilo. R 1107. kultura. e) „monotono omalova`avanje svega britanskog ili ameri~kog”39. g) „odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mjesta”. f) „namjerno krivo citiranje”.000. 128 . ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugoslaviji. „iako list nije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi. Nikad se ne daje publicitet pozitivnim dostignu}ima zapadnih demokracija. Daily Telegraph. dobro pisana. neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je na njega u~injeno mnogo osvrta.” Opozicijske novine – listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni. R 1107. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke. monotono ponavljanje }e ipak 38 39 TNA. [uba{i}a i [uteja. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola. stje~e se neizbje`an dojam da Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke re`ime. 'Anexure C'. vode imperijalisti~ke ratove. itd. a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~ki u tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. Grolova Demokratija. Pjesmarica za istu dob sadr`i i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'.”. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1. Humoristi~ki listovi su me|u naj`e{}e politi~kima u tonu. „uravnote`ena. Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstro`oj kontroli. I 1946. koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|anin ne htio vjerovati u ono {to mu govore novine. a tehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu. kao i u slu~aju ostavki Grola. za razliku od Narodnog glasa. d) „puni publicitet svakoj vijesti iz Sovjetske Rusije (sovjetska politika.” TNA. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili 6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu. savezne informativne agencije. umjerena i inteligentna”. 25. Oba lista bila su tiskana u velikoj nakladi za jugoslavenske prilike. On jest prekr{io neke zakonske odredbe. pojam nikad jasno definiran”. itd.

7. Oni rade za Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~kog gledi{ta – da }e Jugoslaveni `eljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to su dali novinama (to jest.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj. Ali. naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri~ko). proizvode se samo `urnali i to lo{e kvalitete. SPEHNJAK Propaganda prije svega . On }e po~eti vjerovati da je sva opozicija svemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka. 40 41 42 Isto. Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha.42 R. koji predstavljaju usku manjinu. ali kako nije sklopljen ugovor o kori{tenju. Jugoslavija je s Britanijom sklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. FO 371/59425. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetu doga|a i to ba{ putem svojih novina. ameri~kih predratnih filmova. „Filmovi se u Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. u Borbi na neke suce koji su. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kralja (Petra. TNA. Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba. jedan zato „{to je prikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudima pri povratku u civilni `ivot.” Bilo je vremena kad je i on sam mislio tako. kojemu se tako|er pridaje velika pa`nja pa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike. K.. S. Nakon nekoliko dana javni tu`itelj tra`io je njihovu smjenu. I ne}e znati {to je britanski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu. mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje oko zapadnja~kih filmova. „Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom re`im mo`da postati manje diktatorski i vi{e liberalan u svojim metodama. zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualizmom. R 1107. prema njemu. On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali broj glasova na op}im izborima. njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjoj situaciji. „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast `eljeznim lancima u cijeloj zemlji”.K. navodi se napad Milovana \ilasa. koji su jako gledani. va`i i za radio. 'Anexure C'. ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti. Zato su u kinima prikazuju strani filmovi. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podr`ava reakciju i potpiruje imperijalisti~ke ratove. Isto.”41 Ipak. 6. 129 .) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede. Ne}e znati da ima dru{tvenog. 5. tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kao i u Rusiji. tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i prihvate britanske filmove. ministra za Crnu Goru u saveznoj vladi. Tako|er. ali ima i drugih. imati rezultata. U tom smislu. bili blagi u izricanju kazni za privrednu kolaboraciju. to }e uskoro prestati. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}. vanjskopoliti~koj domeni.” Sve {to se reklo o novinama.” Nedavno su tri filma zabranjena. ve}inom ruski. temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'..

TNA. stalno se govori da su saveznici koji danas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti. TNA. 130 . Noyes pisao „[to sam vidio u Jugoslaviji”.”45 Orijentacija jugoslavenskih novina da povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine. Slu`beni protesti nikad ne urode plodom. bila da je raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. 6. VIII 1945. Upravo je na tragu te nove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju. Izvještaj od 14. neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije bilo obe}ano u ranijim dogovorima. Kasnije.. Na primjer. FO 371/48883. ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima. Izvještaj od 23. ambasadi nije uvijek bila razumljiva. VIII 1945. Hitleru i Hirohitu. ka`e Churchill. Na ist. osobito Britanija. jula poru~eno. Sloboda {tampe Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskim karikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera koji ga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju. mj. IV 1945. bila je pak konstantna: prema jednom izvje{taju.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula. R 7659. u ministarstvu informacija je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{u neprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju. R 13747.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zemlja je zaista stradala u ratu kao rijetko koja u Evropi. kapitalisti krvopije i fa{isti”. Amerika je direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova i aviona za slamanje kineskih patriota. U izvje{taju iz Beograda od 29. I 1946. Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapadni saveznici. 'Press Attache's monthly report'. Izvještaj od 25. FO 371/48883. ali se Kosanovi} po`alio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori „ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo. prilo`en je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'sloboda {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”. @estina s kojom se to radilo. [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ih namjera. Ova mjera ote`at }e rad stranim novinarima pa }e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima koje jugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeovim instrukcijama.000 tiskanih primjeraka konfiscirana ve}ina tira`a. U njemu je komentiran napis u ameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A.”46 Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je 43 44 45 46 TNA. I narod i predstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinama se o tome ne pi{e.44 Na ovo je iz FO-a Stevensonu 22. Nakon protesta iz ambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbog neiskustva novinara” i da je od ukupno 60. R14413. FO 371/48883.

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

pisao o „vojsci Dra`e Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i 1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijansko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni razgovor s Mihailovi}em, „naoru`anim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e i ograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Dra`a' te izvijestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 sudaca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu, izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisala je Borba, ali je jasno, ka`e ona, na {to svi oni misle „kada optu`uju na{u zemlju da nema u njoj slobode {tampe. Kako se mo`e vidjeti, sloboda {tampe zna~i urednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva 'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}e postojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis u kojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju klevetati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivati ubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novinama a u vezi ove zemlje.”48 Na~ela kulturne politike 1948. Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”, analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}a na Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU. On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”, „zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slaveni branili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vremena za knji`evnost.”49 Ne mo`e se ipak re}i da je „zapadna civilizacija u Jugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom literaturom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dosta knjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maughama, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekim autorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovano problemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {to su to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi, ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedne knjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u elaboratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedam knjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja47 48 49

TNA, FO 371/67440, R 1996, 3. Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946. TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

131

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedene u prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela' – prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj (Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „neprijateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti, njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika', moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i ne treba pridavati pa`nja, ka`e se u dokumentu.50 Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poezije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavili su ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi u humoristi~kim novinama, one ne sadr`e vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor, nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Temeljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dr`avi samo jedan smisao `ivota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost i literatura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevima vlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kih nego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpuno razli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dr`ava fanati~no puritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrira i novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djela Knuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, ka`e se, sve dok ne do|e „komunisti~ki milenijum” i dr`ava ne odumre, ljudi se u takvom shva}anju moraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komunisti su puritanci i u osobnom `ivotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo da ga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema `enama, kao i njihovu sklonost da se „`ene nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bila i slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu „{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno s otkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemaju mogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uva`avanje njezinih na~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglo navesti da isto po`ele i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce u Jugoslaviji, stoji u dokumentu.

50 51

Isto, 24. Isto, 25.

132

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948
Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years after the WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office of the Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cultural organization British Council were marked by political questions. The same held true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of which was „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA" Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954
APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmejcima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazuju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti i komemoracija odr`avanih oko ovih spomenika. U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isidore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovljevi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstova mogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izra`avaju potiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kao oslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadr`aj pri~a je topao i emotivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za te`inu uloge koja je Crvenoj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj
1 2

Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 1946 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpskoturskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovi ja~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu: Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik `ivi u srcu Srba daleko je ve}i. Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvala uspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu. Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je u Beogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je bio jedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika u Velikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusima palim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenik Rusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13. januara 1936, str 5.

134

O. MANOJLOVI] PINTAR

[iroka strana moja rodnaja

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enom Beogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika ukazivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novu kolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideolo{kog pribli`avanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vremenu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnih manifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smislu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika u borbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~ kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime, postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja novog identiteta jugoslovenske zajednice. U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta je vest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvog spomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su „komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todorovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika. Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime Crvene Armije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Narodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa Mijalko Todorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji je podignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti podigle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/jugoslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti. Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnije podizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava period u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, ali i na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojnika Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i sna`enja socijalisti~kog dru{tva, ali i dr`ave. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflektovala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|utim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavali i marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno raspadalo tokom ~etiri ratne godine. Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcima jasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana
3

Politika, 28. oktobra 1944.

135

sati. ili Berlinu. Aleksandar Rankovi}. str. koji bele`i po~etak nove povesti na{eg grada. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu „Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”. nije narodni. Sve {to se u njoj de{ava – u Rusiji. Kenigzbergu. Uostalom ovaj komad.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. namesnici. Politika. Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944. Politika. ^udno je sve. ili na grobljima vojnika u Be~u. jo{ su intrigantniji primeri sa sela. str. zemlji podunavlja Sme{ali im se datumi. koji je prevela Desanka Maksimovi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR. Andrija Hebrang. Po re~ima upravnika Narodnog pozori{ta. koji je objedinio oba ova suprotstavljena simbola. ali je u njenom podno`ju. 30. 21. ali je „Najezda” isto toliko na{ komad. 4 5 6 Maršal Tito. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom. nova ideologija uz jelo najlak{e konzumirana. naime. a prisutni su bili i Edvard Kardelj. godine dominirala je zvezda petokraka. ili sa leve strane.6 Njima. na po~etku nove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nom trgu. Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomenika koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mestima koja je ona osvojila. Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{to prva premijera u zaista narodnom pozori{tu. gotovo uvek postavljan je i beli mermerni krst.. na primer. i 1945. kasnije Trgu Republike. april 1945. juni 1948. ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola. 3. . obavezno izno{ena i izlagana hrana. veoma ~esto sa srpom i ~eki}em. Milovan \ilas. izvorni komad? S pravom. Sreten @ujovi}. ali je uz petokraku i krst kao dekorativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani. koliko i ruski. ~ija je prva sve~ana premijera bila drama „Najezda”. nove vlasti su poku{avale da organizacijom svakodnevnog `ivota. broj 32. 23.4 Premijeri je prisustvovao Josip Broz Tito sa dr Josipom Smodlakom. s Ingulca i Dnjepra reke. kroz brojne kulturne aktivnosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti. str. nova ideologija. kao paradigma nove dr`avne ideologije. 136 .SSSR. Odmah po ulasku u Beograd. Le`e sad sred ulice daleke U Beogradu. Jedna od prvih aktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta. gde je ova praksa tako|e sprovo|ena. ko da se u snu javlja. decembra 1944. 3. ali je sna`no kori{}en u dr`avni~koj retorici. Jugoslavija .5 Tako je skroman spomenik postao prvi simbol novog dru{tva. Me|utim. Se}anja o svetlim podvizima. Pre filma prikazan je i `urnal o boravku Tita u Moskvi. de{avalo se i kod nas. Vlada Ze~evi}. predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi premijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije.

Obudovele `ene mlade Nad njima uplakane stale. Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladine Jugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica Miloša Velikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika. 27 novembar 1944. mart 1945. Tako je na primer. koje su demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere. str 9. ispred kojih je svaki doga|aj i politi~ka demonstracija zavr{avana u to vreme. Mu`eve pratile pale. To su samo o Beogradu snovi. Hodo~a{}e na spomenik palim crvenoarmejcima na Trgu Republike. da bi pri~e o plja~kanjima 7 8 Tako su `elezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim. Svenarodnom grobu njinom Zemlja do{la da po~ast oda. Svi }e opet u bojnu smenu.8 Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~esto isticana i pre partizanske. Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dr`ava do`ivljavala je simbiozu kroz spomenike. 16 juli 1945. Vidi: Politika. Do}i }e za snom desant novi. decembra 1944 str 3. do 30. Vidi: Politika. dr`avnim i srpskim zastavama polo`ili srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika. novembra 1944. Samo od 15. poginulim crvenoarmejcima stanovnici glavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika. decembra. Kao da su srdaca nade. organizovano je u formi lai~kih procesija. Spavaju-i sve im se ~ini San im je ispod rednog svoda.7 Ovaj spomenik je svakako bio najzna~ajniji. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana. Ne mogu iz njih da se prenu. ali nikako jedini podignut u tom periodu. Politika 2. dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim za boravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane. I `ene u crnini ne`no Cve}em im grobove zavile I plakale sve neute{no. a pripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do 10. 137 .O. 26. kao da su sinove `alile. njegovi u~esnici su polo`ili vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob neznanog junaka. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja Vojnici uniforme nepoznate Kao bra}a stajali nad njima.

u: Politika. koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj~eš}e prepri~avanih na ^uburi i u okolnim delovima Beograda. ali nijednu granatu ne}u da pustim na slovenski Beograd”. Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja Aleksandra predstavljao je mesto `estokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda i mesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao. februara 1945. 25 decembra 1944 str. Polaganje njegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika. 20. decembra 2003. Miodragom Popovi}em. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskih vojnika. Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo pred Budimpe{tom. Prilozi za biografiju. me|utim. 1948. II i III reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda. Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vukovog spomenika. decembra 1944. pristao da poštedi `ivot nema~kog vojnika.13 16. str 4. 25 decembra.9 U prvim danima po oslobo|enju uru~ivani su. koji se u danima osvajanja grada komanduju}i jedinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJ odlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I. Josip Broz Tito. posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjetskih vojnika koji su `ivote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu. ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvojene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vu se i ogledao iz ovako definisanih obrazlo`enja. Razgovor sa Prof. 3. Politika. novine su podse}ale javnost da se radilo o velikom prijatelju Beograda. gde je od ranije le`alo telo majora Vasilija Mihailova. 13. decembra 1944. Veli~aju}i njegovo herojstvo. decembra 1944.10 U skladu sa tim. str 3. Beograd 1953 (2. koji su u jednom pismu upu}enom u Beograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskoj neprijateljskoj zemlji”. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te. ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori o bratskoj slovenskoj ljubavi. Politika. koji je „po sopstvenoj `elji” sahranjen u Beogradu 13. po sopstvenoj `elji je sahranjen u Beogradu.12 Posle desetak dana. Be~a i Berlina. a to je i `elja njihovih drugova. 138 . ordeni i odavana priznanja. Var{ave i Praga. Politika je donela vest da su jo{ dva crvenoarmejca po sopstvenoj `elji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zalmanovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihova `elja. dok su ukazom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesarijata Odbrane SSSR. jun 1945 str 5. je u Beogradu u podno`ju Vukovog 9 10 11 12 13 Vladimir Dedijer. tako|e poginuo pred Budimpe{tom. i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR. ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda.11 I Ivan Aleksandrovi~ Stri`ev. izdanje) Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja. 24. Politika. komandant strelja~kog puka Crvene Armije. 16. Kenigsberga.

MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin. „manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom Savezu”. me|utim. januar 1945. nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. a sahrana je odr`ana na centralnom gradskom trgu pored jos tri oficira Crvene armije. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije. Isto. Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i u drugim gradovima Srbije. pitanje da li se radilo o stvarnim `eljama poginulih. Politika. Kreiranje se}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset i sedam godina Crvene armije. februar 1945. Du{an Nedeljkovi}. pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spomenika 9. Kirilo Savi}. koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a.16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakov sve~ano sahranjen u Petrovrgradu. u Kara|or|evom parku. februar 1945. 21. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anosti u Beogradu. kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beogra|ana. Borislav Bogojevi}. Na Slaviji su polo`eni venci na grobove i odr`an veliki miting na Pozori{nom Trgu. su svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspolo`enim sredinama. 10. na Slaviji. Politika.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direktno sna`en izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje. februar 1945. ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije. 16. sumnja u humanost vojni~ke prakse i brigu za obi~nog vojnika i njegove `elje u trenucima najve}ih borbi. Akcije njihovih postavljanja 14 15 16 17 18 19 Politika. Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946.14 U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Republike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu). Isto. ispod spomenika Vuka Karad`i}a. kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu. poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te.O. 139 . Me|utim.19 Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beograda koja su se na{la na putu Crvene armije. mart 1945. koja je sjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i pre`ivelih ja~ala dru{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici. 17.18 Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgleda sve~anosti. Na ulicama grada. Me|u njima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~ Dudkin”. Oni su na{li „ve~iti po~inak u bratskoj zemlji”. 24. svakako problematizuje ovo pitanje.15 Ostaje. Njegovo telo prethodno je bilo izlo`eno u Sali doma lokalnog JNOF. januara 1945. na kojima su govorili profesori Viktor Novak. Vodi~ kroz Beograd sa planom.

a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetske ambasade. godine.20 Na seoskom Domu kulture danas se. U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Bo`i}a – 8. Posebno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~eni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Tako je spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi. Politika. Spomenik je ogra|en. Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sredstava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja. februar 1945. 26. Interesantan je i re~it dalji `ivot ovog spomenika. januara 1945. dok je spomen plo~a skinuta i verovatno uni{tena. 140 . Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog narodnooslobodila~kog odbora. nalazi spomen plo~a na kojoj su zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB i koja je postavljena 1963. rame uz rame sa predstavnicima sovjetske vojne misije. Ceremonija je sve~anao protekla. ali na njemu vi{e nema 20 21 Politika. svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva. ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palih Crvenoarmejaca. Posle rezolucije Inform Biroa i odgovora jugoslovenskih komunista. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce u blizini sela. sve{tenik je izvr{io crkveni obred. a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka. I 1945. ambasade i Jugoslovenske narodne armije. Njega je otkupio lokalni kafed`ija i iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina. narod Velikog Mokrog Luga i na{e domovine podi`e ovaj spomenik selo V. 9. U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedam godina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnika Crvene Armije i jugoslovenskih partizana. Lug 8. ali su ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. januar 1945. a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protiv unutra{njeg neprijatelja.22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici. niti je podse}anje na veze sa SSSR bilo po`eljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela. M. Na spomeniku je zapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.” Ispred spomenika je u skladu sa narodnim obi~ajima polo`ena hrana i pi}e i organizovana da}a za „pokoj du{a poginulih”. NOV I POJ za oslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva. istina. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanik patrijar{ije. Na vrhu samog spomenika je postavljen krst. a ispred njega su ura|eni posebno interesantni cvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em.21 Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i partizanima palim za slobodu. kada spomenici crvenoarmejcima nisu vi{e predstavljali najsvetija mesta.

Moskva 1988. 1945. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije. ~iji je Akcioni odbor usvojio smernice za rad. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su pali bore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav. Politika. str. poznat i kao „I|ot vojna narodnaja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”. „Tjomnaja no~”. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be. maj 1945. Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi}evi}. Na godi{njicu oslobo|enja grada. pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enja ruskog jezika. Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u: Politika. Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu. pokrenuta i brojna kulturna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom.maj 1945. Birjukov.O. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu na Kalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu. „Kapiten Komsomoljec”. E. on je potpuno neprimetan za prolaznike. februar 1945. oktobra 1944. 141 . 9.25 U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog doma kulture. ambasade i predstavnici sreskog narodnooslobodila~kog odbora. 8. koje su odr`avane u vreme nema~ke okupacije Beograda.maj 1945. kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami” prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predstavljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih.. 16.26 Pri tome. su bile redovno izvo|ene u Srbiji posle 1944. O Sovjetskim kora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. Prepevi sovjetskih kora~nica. pod predsedni{tvom Rodoljuba ^olakovi}a.24 Tako|e. {to je verovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu. „Tri tenkista”. a popularne pesame i kora~nice. Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR. Politika. 21. Po voennoj doroge. „Sveti rat”. Mali spomenik sa petokrakom. snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sve istorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd. februar. 21. „Sevastopoljski valjs’. na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18. 4. „Kalinka”. Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer. organizovana i izlo`ba u cilju propagande Crvene armije. „Motrozi komsomoljci”. Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Pozdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom. predstavljale su jedan od najefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i Sovjetskom Savezu. omladinskih i vojni~kih horova. Iako je spomenik u relativno dobrom stanju i ogra|en. str 4.23 a ceo oktobar trajalo je i snimanje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. oktobra. podignut je na grobu u koji su polo`eni ostaci vojnika izva|enog iz 22 23 24 25 26 Isto. otvorena je prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu. od kojih je najgledaniji bio Ural kuje pobedu. pa je tako u Vi{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”. uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”. Isto. 7. praksa podizanja spomenika nije prekidana. po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi.

28 I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu (kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo). ^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskom dvori{tu. Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutne na ruskom jeziku. ~ije ime {kola nosi. Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava heroju palom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”. Sovjetski ambasador. zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata. po ko zna koji put je uklonjena i bista Ivana Milutinovi}a. jun 1945 142 . tako da je pitanje da li se on jo{ uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a. 4.29 Spomenici su podizani i u ve}im mestima. koje je podiglo granitni spomenik palim crvenoarmejcima. prisustvovao je otkrivanju spomenika palim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda. a kad je skinut selja~ki {areni }ilim sa spomenika. Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosila duboku simboliku i obavezivala gra|ane.27 Ovaj prili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesantan. Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna. a leta 2003. 27. oktobar 1945 Politika. koje su isticanje `rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan. 30. jun 1945.30 Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako je lo{e pro{la i spomen plo~a poginulim borcima NOB. Nekoliko kilometara dalje. koja joj je izjahala u susret. u toku prvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|eno podizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj27 28 29 30 Politika. posle sukoba sa IB-om. Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo redovnu pojavu poslednjih dvadeset godina. kao {to su Aleksinac (u kome su vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slobodu Srbije pre osam decenija). a sve~anost koja je tom prilikom prire|ena predstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. 15. ili Subotica. koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu. Sad~ikov. ili je preme{ten na seosko groblje. jun 1945. a po re~ima seljaka. danas nigde nema ni pomena. Politika. Politika. Sve~anosti je prisustvovala sovjetska delegacija. koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica. O grobu neznanog crvenoarmejca. Uprostoravanje ideologije socijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa. nalazi se selo Le{tani.

Umesto grobova crvenoarmejaca.O. sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca. 143 . tj 488. prikazana su 192 umetni~ka filma. me|utim. prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270.000 ljudi. 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i 145 `urnala. do aprila 1949.505.31 U tako promenjenom odnosu snaga. preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilaca Beograda. Do kraja 1948. ulice su prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetu komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu. da zajedno sa na{im borcima daju `ivote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”.946. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji „u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”. prepisani novim partizanskim. a u sezoni 1948-49. što je predstavljalo 63%.847. Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. gotovo svi simboli su. Od oslobo|enja do marta 1949. potpuno je zaboravljen. na repertoar je stavljeno 67 stranih pisaca. U ^a~ku je odr`ano 645 predavanja o SSSR i 75 akademija. koji je samo kratko rekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilometara. Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovu zaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komunalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja. Od raskida sa Isto~nim blokom.622 slušalaca. 1948. od toga 43 sovjetska. a mesto i uloga crvenoarmejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenuti u sve~anim govorima. Prema podacima u Novom Sadu su od 1945. što je predstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga. što zna~i da je prose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP).32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji pola`u vence na grobove crvenoarmejaca. 31 32 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odr`alo Plenum uprave 14. na kojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1. koji je mestom postavljanja.50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR. koje je sve~ano otvoreno 1954. ali i kona~noj pobedi partizanske borbe. godine. Jugoslavija-SSSR. U Vršcu je odr`ano 12. ustupaju}i mesto Stojanovi}evom spomeniku Vojvo|anskim brigadama. sve~ani govor je odr`ao Mihajlo [vabi}.776 predavanja. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja nicima Crvene armije. sve~ano ure|ivani na gradskim trgovima.od toga 48 sovjetskih. U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od 10 do 21 isto kao i kod radio stanica. str 27 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u inostranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara. odr`ana 1864 nau~na predavanja.288 primeraka. sekretar gradskog komiteta SKJ. preispitivanje celokupnog odnosa sa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokaza o nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama socijalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskve stizale. prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tira`u od 17. Dr`avna pozorišta su u sezoni 1947-1948 prikazala 88 stranih dramskih pisaca . juna 1949. gorbovi palih vojnika. a na prijemu u Domu JNA. Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposredno po zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji na Batinskoj skeli. kao i idejnim re{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku. je 76. na kome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog saveza i zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”. Ovo groblje je otvoreno u okviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda. broj 43 maj 1949.

monuments were one of the strongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslav identity constitution. in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second World War. the ceremonies of their unveilings included Yugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army. glorification of the Soviet martyrs and heroes was marginalized and replaced by the glorification of the autonomous battle of the Yugoslav communist.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the battle against Nazism. Although first actions considering Soviet soldiers burials and monument erections were organized by the local communities and with the active participation of the church. After 1948. Creation of the new collective consciousness was grounded in the political and ideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the paradigm of the Red Army soldier. 144 . Summary „[irokaæ stranna moæ rodnaæ” Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) Ever since the first days of liberation. the first monuments erected already in October 1994. However.

Posle Drugog svetskog rata. suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom.1945. komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile u pitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku. ali i nestabilnim politi~kim prilikama.019. godine APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosa nove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SAD kroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~koj populaciji. bili su jasni pokazatelji budu}e politike jugoslovenskih komunista. Na me|unarodnom planu.) 145 . sklopljenog 11. barem u prvoj posleratnoj godini.1 Me|utim. sadr`aj Ugovora o prijateljstvu. Petranovi}. dru{tvenom `ivotu kao neminovnosti procesa preobra`aja dru{tva usled uvo|enja novog sistema vlasti.3/.6)(73)(091) JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI Propagandni rad me|u iseljenicima u SAD od 1945. nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sa dr`avama Zapada. ali i sa su{tinskim. str. jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.Vesna \IKANOVI] UDK 314.15:32(=163.5-054. uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije. ono se. ekonomskom.4. Beograd 32. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji. do 1948. Beograd 1969. sveobuhvatnim promenama u politi~kom.3/. Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. jugoslovenska dr`ava se suo~avala sa nizom te{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja.6)(73)"1945/1948" Institut za noviju istoriju Srbije. uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije. Tako je Sava 1 Ideološka bliskost. U budu}im ekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su. vojna saradnja za vreme rata i kona~no.7(=163. svrstavaju}i se u red zemalja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma. 203-206. time i dr`ave Jugoslavije u posleratnom periodu (B.

f. pre svega ekonomski.4 Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao. ? SCG. Save The Children Federation. ocenjenoj da je „glavna baza za antijugoslovensku propagandu. k-37. 7. V. u Njujorku proširene su aktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. 1944. dostavljali su pomo} preko razli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu. avgusta 1945. k-5 A SCG.SAD. CK SKJ. jugoslovenske vlasti su vrlo brzo u iseljeni{tvu uo~ile i va`an potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i pre svega ekonomskim promenama u zemlji. gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo veliku mogu}nost. Aptona Sinklera. dok je za Vladimira Dedijera. 20. Jugoslovenska emigracija . Krajem te godine. Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}e pravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj. CK SKJ. pre svega onoj politi~ki aktivnoj. u njujorškoj luci otvoreno 146 . f. glumci. bila. bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD. fondacije. UNRRA. a samim tim zahteva poseban pristup i organizovani rad. intelektualni i liberalni krugovi. Pogled se upirao ka pojedincima. bez datuma Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD. iako ni politi~ka komponenta nije bila zanemarena. fascikla 6. definisanje ciljeva u 2 3 4 5 6 Sava Kosanovi} dalje u pismu S. ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugoslavije u Americi. Dedijer me|utim. tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara niz mogu}nosti. 109-VI-1-82.1945.6 Me|utim. javni radnici poput ^arlija ^aplina. VIII. 109-VI-1-82. Str. reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali. kako u okviru planiranih aktivosti u SAD. Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {to kod Amerikanaca mo`e izazvati utisak nekog neprijateljskog dr`anja isti~u}i da je to „i mi{ljenje Mar{alovo”2. jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetan refleks u Americi. Va{ington. pisci. Komisija za me|unarodne odnose i veze.” Arhiv Srbije i Crne Gore. istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u toj zemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo „kapitalisti~ki svet”. Izveštaj V. tra`ili su se alternativni oblici za{tite ili ostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD.pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. javnim li~nostima. Dedijera iz SAD.rezerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije. Karnegi i Rokfeler. naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~ajeva. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. „za nas u dana{njoj situaciji najva`nije diplomatsko mesto”. A SCG. IX. V.3 S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`niju i otvoreniju institucionalnu saradnju. u rukama Angloamerikanaca. sama po sebi. Ovo je jako va`no iz politi~kih razloga. koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti.06. k-5. br. godine. privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partnerima u budu}oj saradnji. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih dela da omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu.avgust 1945. CK SKJ Ideološka komisija. a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugih agentura”5. a u materijalnom smislu. Pored izra`enih negativnih ocena o emigraciji. Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. IX. prestonica „zemlje imperijalizma”. VI/2-(1-96).

a u sklopu potreba zemlje suo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa.200.8 Ako je i postojala nedoumica oko broja. Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljale i slale pomo}. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Matice iseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizacija). Ministarstvo rada. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim. bila je socijalno ekonomska slika iseljenika. fascikla IV. U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD i Kanadi". a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanih za korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati. sugestija procena. bile poznate. Jedinstvom ova dva elementa (potrebe zemlje i ukupan polo`aj iseljeni{tva) dolazilo se do procena u pogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD. Ministarstvo rada.000 Slovenaca i 100. profesora. istovremeno ambicioznim planovima koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje. dok je mišljenje o drugoj generaciji bilo nešto druga~ije. fasc. CK KPJ. 68 jedinica 194. fasc. Zato }e. 273-281). CK SKJ. Uspomene jednog iseljenika. uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ula`enja u problem potpune objektivnosti i ta~nosti iznesenih procena. bilo je povezano. br. 1963. kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom `ivotu SAD. a samo mali broj me|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanje zna~aja iseljeni{tva. Ministarstvo rada .000 iseljenika. 25.000 dolara vredne robe. 68 jedinica 194).000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma). procene su govorile. Stoga. automobilskoj industriji dok je materijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”. `eleznoj. sa potrebama Nove Jugoslavije. 67. ekonomskog. U njima se videla masa radnika anga`ovanih u te{koj. pre svega. Slovenski Narodni Savez 119. fasc.000 Srba (uklju~uju}i tu i Makedonce).. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici odnosu na iseljeni{tvo posle 1945. u pogledu socijalno ekonomskog polo`aja iseljenika. po nacionalnoj pripadnosti. A SCG. Me|u njima. str.9 Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanja predloga. kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu. pre svega. Zagreb. socijalnog i politi~kog. postignut je visok stepen saglasnosti. biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnog izvora kvalifikovane radne snage. na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale. A SCG. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. IV 7 8 9 147 . avgust 1946.V. f.000 dolara pomo}i.000 Hrvata. S obzirom na to da }e slika. f. A SCG. fasc. u SAD je `ivelo 750-800. advokata. a sa Tre}om generacijom oko 900. brojnog. f.000 (A SCG. A SCG f. 250. nalazio se ve}i broj lekara. 8. 507 IX.7 Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugoslovenskih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju). podrazumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja. sakupila 450. Lojen. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo je centralno skladište za prikupljanje pomo}i.. (S. Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika. me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali. S. odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovog ostvarenja. Dodatak k izveštaju DCKJ. pominje se broj od oko 1. svaka budu}a aktivnost. oko 650.000 dolara i 350.

10 Iseljenici su. Potreba dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. Dedijera iz SAD. ambiciozne i optimisti~ke procene o „20. njihovim povratkom. fasc. Me|utim. dok je V. dru{tvenih. „danas nesumnjiva podr{ka. Izveštaj V. A SCG. avgust 1946. ~ini se. uslova za ostvarenje budu}ih interesa. Odlike propagandnog rada Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja. sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uz anga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji. 8. Centralni odbor narodne omladine). kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partije kao snage koja je usmeravala i vodila te promene. A SCG. f. 8. sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba pri Ministarstvu rada. 148 . Dodatak k izveštaju DCKJ. 10 11 12 A SCG f. fasc. Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obrazovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa. Upravo }e to biti i osnov za pokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD. malobrojnim ~lanstvom. istina. godine. golem izvor pomo}i na{oj zemlji. politi~kih i ekonomskih promena u njoj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 7. 50. a isto tako i rezervoar kvalifikovane radne snage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva tako potrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11. vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu i svoj tamo stvoreni kapital”. sindikati. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnih organizacija (AF@. 67. inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organizovanja. Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava. bili su uslov za preciziranje oblika. a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada. tvrdilo se. CK SKJ. Dedijer iznosio. avgust 1945. Problemima vezanim za iseljenike.SAD. br.12 Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu na iseljenike. Crveni krst. k-5. ne manje va`no. jugoslovenski komunisti prvi put nastupaju sa pozicija vlasti. bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne i nov~ane pomo}i. a preko diplomatskih predstavni{tava i u SAD. avgust 1946. kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time. 69. od 1945. 109-VI-1-82. koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemlju dok je. Ministarstvo rada.000 prvoklasnih stru~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogla dobiti povratkom iseljenika iz SAD.f.Ministarstvo rada. Komisija za me|unarodne odnose i veze. pov. Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjem pozitivne slike Nove Jugoslavije. XI.

posedovanje ameri~kog dr`avljanstva. Prpi}. f. sanitetskog materijala). udru`enjima i licima koja su svojim anga`ovanjem tokom rata ili neposredno posle njega. a delom uz novu Jugoslaviju. Luja Adami~a. fasc. s obzirom na mali uticaj u SAD. bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti prepoznale. Komitet za nauku i {kole. Maleti}a iz Njujorka. 7. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu. br.13 Oslonac i podr{ka. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946. u teškoj industriji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700. godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odr`avanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP. f. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS".14 Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima. 1971. o organizacijama. Tako je KPA sredinom 1945. br. smatralo se uz Jugoslaviju. nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnosti jugoslovenskih vlasti u Americi. kao i ve}ina makedonskih iseljenika. godine. Po~etkom 1948. A SCG f. str. The Croatian Immigrants in America. zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}a srpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata". U pogledu dr`anja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za Novu Jugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini". stanje konfuzno.V. kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a. Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u iseljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu. dok se celokupan rad odvijao pod kontrolom i direktivama najvi{eg dr`avnog rukovodstva. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike 1948. a krajem iste godine i Odsek pravne zaštite iseljenika (A SCG. Izveštaj S. f. 507/ IX. 149 . Kasnije ce rad ovog udru`enja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. CK SKJ . 109-VI-1-82. IV Udru`enju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru~njaka u Jugoslaviju (A SCG. Zanimljiva je i ocena stava crkve. Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednota bila je. dok me|u slovena~kim sveštenstvom vlada podeljenost. Radilo se. New York. Ujedinjenog odbora ju`noslovenskih Amerikanaca. Od njih se. Veliki zna~aj pridavao se organizacijama poput Udru`enja za obnovu Jugoslavije. IX. U izveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Izveštaj V. pre svega. sa delom ~lanstva uz Ma~eka. fascikla 68.). A SCG. f. jul 1946. CK SKJ. kao i ideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privr`ena novim vlastima. tra`ili su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i istaknutim pojedincima. Ministarstvo rada. 138.15 Komunisti~ka partija Amerike. o~ekivalo da se u svemu pridr`avaju saveta i instrukcija iz Jugoslavije. dok je u najve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. 25.16 Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je na informisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u 13 14 15 16 A SCG. Dedijera iz SAD. dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanje nov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina. organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika. fasc. Komitet za kinematografiju). avgust 1945. me|utim.68. Ministarstvo rada. Potporne organizacije bile su. godine. Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. k-5. Ministarstvo rada. 313) V. me|utim. 86/49. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na radništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu".

me|utim. f. Me|utim. da se pi{u i stvari koje nam ni malo ne slu`e na ~ast.19 Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etka aktivnostima masovnih organizacija. preklinjanja i moljakanja. fasc. Pozicija Jugoslavije posle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kim pokretom. Njihova pisma trebalo je da budu „pro`eta optimizmom i perspektivom. 8.17 Trebalo je da budu upoznati sa „istinskom narodnom demokracijom. 68. Ministarstvo rada. kao „ljudi koji se u jagnje}im ko`ama. 68. fasc. fotografije. ~asopisa ispunjenih sadr`ajima iz NOB-a. 69.21 Stoga. postavljena su tri socijalna ata{ea. kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno u sadr`ajima na koje se moglo ra~unati. zemlji i strukturom nove Jugoslavije”. nacionalnom ravnopravno{}u i socijalnom pravicom”.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga.5286. istovremeno se. biti upotpunjeni novim sadr`ajima vezanim za tekovine Nove Jugoslavije. kroz svoje ~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ministarstvo rada. avgust 1946. ise~aka iz jugoslovenske {tampe.. slika partizana koja je jedno vreme figurirala u Americi. ro|acima i prijateljima u inostranstvu. To je svakako bio i odli~an na~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|ana i iseljenika. ve} iste 1946.109-VI-1-82. CK KPJ. f. a sve to pratile su i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. kao do sada.. 9. ekonomskom strukturom. a time i u Americi. sredinom 1946. goloruki tuku sa Nemcima”. k-5. da kroz ista ne provejava samo krik i vapaj pomo}i. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima. 150 . Radi poja~anog kontakta sa iseljeni~kim kolonijama. organizovane su izlo`be. govorima jugoslovenskih politi~ara. i partizanki „od kojih je svaka ubila po stotinu Nemaca”. u Njujorku. Ministarstvo rada fasc. Izveštaj V. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~esto dopisivanje sa roditeljima. 17 18 19 20 21 A SCG f. iseljenicima su dostavljane plo~e. O~ekivalo se da upravo one. f. sadr`aji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbe morali su. 7. godine A SCG . avgust 1945. a {to se stvarno osje}a i vidi svakog dana”. Dedijera iz SAD. smatralo se. fasc. ali i lak{eg dobijanja informacija o njima.20 Me|utim. Pored pisanog materijala. A SCG. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX. br. 68.”. godine. bro{ura. Plan rada socijalnih atašea. ve} u leto 1945. br. A SCG . no i duh vjere i saznanja boljeg i sre}nijeg `ivota u na{oj zemlji. avgust 1946. 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. f. zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugoslaviji. ^ikagu i Va{ingtonu. upozorava da se pisma moraju strogo kontrolisati” da se ne bi desilo. bez datuma A SCG. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada{njeg propagandnog rada u inostranstvu. Ministarstvo rada.

67.28 Dodatan udarac. godine A SCG. socijalni ata{e u SAD. 12. Svetozar Maleti}. Br. stru~nih kadrova sa znanjem jezika. socijalni ata{e.000 dolara. posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta22 23 24 25 26 27 28 A SCG.24 Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo. otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sada nezabele`enoj histeriji. U odnosu na prvih {est meseci 1946. jul 1946. „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”. 69. br. 15. f. ali i neobazrivost u postupanju prema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~ke po{iljke.V. godine A SCG. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednog centra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu. godine iz Sjedinjenih Dr`ava vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovremeno tvrdilo da postoji `elja za povratkom. jul 1946. u drugoj polovini iste godine iznos pomo}i bio je znatno skromniji. fasc. A SCG. kao posledice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije. odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosa Jugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovodstva u ameri~koj javnosti. 4174. uo~ene jo{ tokom 1945. iseljeni~kog odeljenja. a za tako mali broj krivica se tra`ila u nedostatku organizacije. treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godine intezivnijeg nastupanja. A SCG. f. fasc. septembar 1946.25 Tokom maja i juna 1946. fotografskog materijala. 6. 9. fasc. Dalibor Soldati}. Ministarstvo rada. Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946. mart 1947. 67. fasc. f. 68. poput nedostatka hartije. Izveštaj socijalnog atašea. 122. Soldatica iz SAD. U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dr`ava. 7. fasc. 67. 30. Ministarstvo rada. Izveštaj socijalnog atašea D. Ministarstvo rada. A SCG. su|enja Dra`i Mihailovi}u i Alojziju Stepincu. Potreba raspsa glede iseljenika. Ministarstvo rada.br. f. A SCG. Ministarstvo rada.68. f. upravo daje sliku ameri~kog raspolo`enja prema Jugoslaviji. a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti.27 Me|utim. 151 . fasc. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. A SCG. 70/46. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ.68.299. u~inili su da slika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti. Pov. iznad jugoslovenske teritorije. Ministarstvo rada.23 Ukazivalo se i na druge probleme. isklju~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22. daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se to pitanje ne mo`e ni postavljati. Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara Maleti}a. Ministarstvo rada. godine kada je prikupljeno 380. septembar 1946. f. akt Ministarstva rada NR Hrvatske. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. f. u ameri~koj javnosti postane izrazito negativna. fasc. Maleti}a o prilikama u Americi.f. br.000 dolara. 21. najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladu Republiku”. 203. oslanjanje na. ve} septembra 1946. br.26 Zabele`eno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odbor za pomo} Jugoslaviji sakupljao. S. fasc.

fasc. 67.29 U skladu sa uo~enim problemima. vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dr`ave avgusta 1946. Dokumenta o izdajni{tvu Dra`e Mihailovi}a. f. Izveštaj o rezultatima kulturno-propagandnog rada me|u iseljenicima. Ministarstvo rada. u cilju reagovanja na antipropagandu. itd. br. br. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima A SCG. Izveštaj socijalnog atašea iz SAD S. f. septembar 1946. fasc. Kova~i}a (Jama) kao i svi zakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa. Ustav FNRJ. f. „{to u SAD usta{ko-ma~ekovsko-~etni~ka banda. A SCG. 21. Ministarstvo rada. krajem 1946. fasc. Maleti}a. 152 . fasc. I. 24. 67. fasc. „Oslobo|enje Cvijete Andri}”. br. pored do tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ih iseljenika”. 203. godine i njegovo povezivanje sa emigrantskim krugovima. novembar 1946. Ministarstvo rada. O narodnim odborima. 67. A SCG. i na tre}em mestu. ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanu kampanju za novi rat i fa{izam”. decembar 1946. fasc. istovremeno slu`e i kao odgovor na antipropagandu u Americi. f. materijal poslat u Ameriku 1. J. Ministarstva rada. Ministarstvo Rada. 67. godine. sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i provokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”. f. 9. decembar 1946. jedinica 194. Iz jugoslovenske perspektive ukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve te`e i kriti~nije „radi agresivnosti reakcije”. 10790. ise~ak iz Njujork Tajmsa. 67.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Desanke Maksimovi}. B. Dostavljana su i dela ]opi}a. 299 Izveštaj S.31 AF@ upu}uje slede}e sadr`aje. A SCG. f. Ministarstvo rada. referate o `enama-radnicama. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoj i FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom” svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskih vlasti i sliku koju su `elele da obrazuju. Borba naroda porobljene Jugoslavije. Tita. Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva. 67.33 Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitnije promenila ni u prvim mesecima 1947. G. AF@. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju se dela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori. f. A SCG.32 Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946. M. Mo`e se primetiti izvesna raznolikost u sadr`ajima koji su pratili uo~enu potrebu predstavljanja i popularisanja promena u zemlji a. E. Kardelja. 12. 25. br. mart 1947. Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim organizacijama. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odr`ali izbori Tito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji.30 Slika dru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale o zadrugarstvu i sl. Maleti}a socijalnog atešea u SAD. zatim. Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnog rada me|u iseljenicima. 9. javljaju se izvesne promene i dopune u sadr`ajima i razlozima propagandnog rada. komplete „@ena danas”. septembar 1946. Pijade). A SCG.34 Ovakvo stanje odra`avalo se i na iseljeni{tvo „na njihova 29 30 31 32 33 34 A SCG. fasc. neophodnost. 10790.

f. kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista. 15. da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a. Pov. Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i sav po{ten svijet”. U njegovim stavovima prema iseljenicima.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugoslavija „demokracija. primetno je bitno odstupanje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i organizacija iz Jugoslavije. Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom manjinom koja je ostala u nekoj drugoj dr`avi. U tom cilju. Save Kosanovi}a.38 U nastupu pred iseljenicima Kosanovi} je te`io da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpuno ignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadr`aje.35 dok je ocena jugoslovenske propagande bila izrazito lo{a. Save Kosanovi}a. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRRE kao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dr`ava. za Kosanovi}a.39 On poru~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti najbolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu. on tra`i prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih naroda Americi. f. A SCG. 72166. Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalna pripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj.37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na rad jugoslovenskog ambasadora u SAD. jula. 19. Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu. 35 36 37 38 39 40 41 Isto. na {ta se nije adekvatno odgovaralo. 67. fasc. fasc. decembar 1946. a ima previ{e njih koji se brinu da takve propagande ne bude”. bili su Amerikanci jugoslovenskog porekla ili samo Amerikanci. A SCG. nastupu i prepoznatim ciljevima. Izveštaj Eriha Koša iz SAD Agitpropu CK KPJ. CK SKJ.41 Govore}i o nastupu prema iseljenicima S. Save Kosanovi}a. fasc. Krivica se tra`ila u delovanju „reakcionarne {tampe”. k-31. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. katoli~ke crkve. u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”. 19. Jugoslovenski iseljenici. (bez datuma) Isto. Zajedni~ar 24. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao. Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici politi~ka i socijalna gibanja”. njegovi pogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti. f. juli 1946. maj 1947. A SCG. str. Proslava Ujedinjenja u Cikagu. Isto. A SCG. 153 .V. Ministarstvo rada. ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”. Foti}eve propagande. Ideološka komisija. Hrvatski svijet 1. ve} vlada velika ve}ina naroda kako je za njega bolje”.VIII. II/10-(1-57).36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avao rad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{e propagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi se brinuo da takve propagande bude.

72166. CK SKJ. str. dok se potpuno suprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi. 401. Njegovo polazi{te. ili slali filmovi o jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazito lo{ih odnosa sa SAD. Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagandnog rada u Americi. Pov. smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deo ove emigracije mo`e da se povrati ku}i”. Kao primer navodi neiskori{}enost potencijala filma. „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” po Kosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”. S.44 Me|utim. april 1948. Primedbe za organizaciju propagande 8. aktivnostima emigracije u SAD. 109-VI-1-82. Ministarstvo rada. 72166. fasc. f. a time i iseljeni~koj populaciji. je da je „Amerika od sviju zemalja na svijetu. 15. Sava Kosanovi} naprotiv. pri tom ne negiraju}i samu potrebu propagandnog rada. pored stava o emigraciji. Isto. Br. Po njemu. ali ga ne treba precenjivati i da on nije ja~i od ameri~kog. Str. A SCG. Kosanovi}. u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija i najlak{a”. u pogledu propagandnog rada potpuno druga~ije stajali{te od dotada{nje prakse. da pre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” . U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva. On ukazuje na problem ponu|enih sadr`aja koji se nisu osloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu. maj 1947. prioritet u ciljevima propagandnog rada daje. ovde. 67. 67. stvaranja povoljnog raspolo`enja me|u iseljenicima za povratak.IX 109-VI-1-82. a namenjenom ameri~koj javnosti. fasc. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim govorima ili su bili neprikladni u datom trenutku. Sava Kosanovi}. jer po njemu. IX. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. k-5 154 . CK SKJ.45 Uz kritiku dotada{nje prakse. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljeno uz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”. k-5. pov. f.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u i kome je prilikom tra`enja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugoslaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima.46 42 43 44 45 46 A SCG. on zauzima.43 Prema tome. Kosanovi} je smatrao. smatrao je. u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovo amerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom `ivotu SAD i na taj na~in brane}i interese dr`ave. pov. pre svega. A SCG.42 Upravo je. A SCG. koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporima Jugoslavije. Ministarstvo rada. to izaziva otpor u ameri~koj. taj procenat je toliko mali da je suvi{no o njemu voditi ra~una. maj 1947. Koristili su se komentari „kako se moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebu ameri~kih pilota u Beogradu. 15. jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~igledan.

Pod udarom ameri~kih vlasti. rad Jugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a. bio je ishod izbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji. Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanja jugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu. Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja (Tito koji se igra sa {kolskom decom). Ideološka komisija. Na udaru ovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji su okvalifikovani kao komunisti~ki. agenta FBI. ugovorom sa RCA. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi. The Croatian Immigrants in America. daje prednost plo~ama i muzikalijama nad politi~kom literaturom i knjigama. CK SKJ. {to svakako nije bilo bez osnova. omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda. nemaju vremena da je ~itaju”. U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki. Luj Adami~).48 Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanju biltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku. Njujork Tajms je novembra 1947. objavio da je ova organizacija kupovala radarsku i radio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta. a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica. 313 A SCG. rad turisti~ke agencije Putnik kao i rad Pomorskog biroa.V. George J. S obzirom da. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ 155 . New York 1971. II/10-(1-57) k-31. k-31. a planiralo se i otvaranje propagandnog centra. Tokom aprila/maja 1947. The Croatian Immigrants in America. navodi da su ciljevi ove organizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande u Americi.47 Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogledu na jugoslovensku propagandu. 47 48 49 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu.49 Od planiranog otvaranja informativnog centra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle tra`iti reciprocitet. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Nasuprot tome. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ A SCG. jugoslovenske vlasti preduzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD. Prpi}. str 313. Prpi}. pod istragom FBI. Ideološka komisija. pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a. a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”. smatraju}i da ih. protivi se direktnim kontaktima jugoslovenskih organizacija sa iseljeni~kim. ali i ameri~ku {tampu. Prpi}. CK SKJ. Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. jugoslovenska ambasada nije mogla posedovati radio-stanicu. Ova oprema okvalifikovana je kao ratni materijal. Anga`ovani kadrovi morali su biti pouzdani i u tom cilju tra`ila se preporuka UDB-e. otvaranju knji`are Jugoslovenske knjige. našao se i Komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. George J. New York 1971. str. u trenucima izuzetno lo{ih odnosa sa Amerikom dovode u opasnost. II/10-(1-57). dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksu u ciljevima. prema ameri~kim zakonima. pristupilo se organizovanju podru`nice Tanjuga u Njujorku. Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjem prodavnice Jugoslovenske knjige. metodama i sadr`ajima.

IV. New York 1971. odre|ene promene. po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskog karaktera. New York 1971. fasc. str 315-316 A SCG. Po~inje se sa izno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”. do`iveli su tako|e.. CK SKJ. A SCG.). jugoslovensko iseljeni{tvo dobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. jedinica 150.313 A SCG. prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i. osetila je na polju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima. neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima. kao i slanje nov~ane i materijalne pomo}i. f. Od strane protivnika HBZ }e biti optu`ivana da je levi~arska organizacija i da je povezana sa jugoslovenskim agentima. The Croatian Immigrants in America. f. Sukob sa Sovjetskim Savezom. str. ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. jedinica 150 A SCG.. samim tim i ~itavim Isto~nim blokom. f. prestaje sa radom. do tada neprijateljski raspolo`eni prema jugoslovenskim komunistima. Srpskog Naprednog Pokreta. septembra 1947. CK SKJ.25.50 Rezultati ovih. pouzdani saradnik. ozbiljno }e biti dovedeni u pitanje u leto 1948. a sada je dovedena u pitanje. Nova situacija se bitno odrazila i na jugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima. k-5. godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenila me|unarodni polo`aj Jugoslavije. do Rezolucije. kao i dotada{njih aktivnosti. Tito je bio i ostao „jedan od najistaknutijih neprijatelja zapadnih demokratija”.53 S druge strane. fasc. dobijanje kvalifikovane radne snage. The Croatian Immigrants in America. Tako. Pregled iseljeni~ke štampe 156 . Neposredne posledice. jugoslovenska akcija u Americi. januar 1949. 109-VI-1-82-. listovi Narodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~. Njih je podr`avala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzela pozicije pristajanja uz Rezoluciju. Prpi}.. ali bez otvorenog izja{njavanja protiv Jugoslavije. Prpi}. AF@. odr`anih 15. 25. jula 1948.51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica.52 dok Ameri~ki komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. Za njih. u gotovo svakom segmentu rada (ciljevima. u Pitsburgu.54 Ciljevi propagandnog rada. Iako povratak iseljenika. sadr`ajima. treba „mobilizirati ogromnu ve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na 50 51 52 53 54 George J. Umesto dotada{njeg rukovodstva izabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. fasc. a u jednom periodu i realne ratne opasnosti. organizacije i listovi. AF@. IX. nisu svoj stav promenili ni nakon razlaza Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Stanje me|u iseljenicima u SAD George J. a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unutra{nja stvar Tre}e Internacionale”. Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD.. 10. ostaju u fokusu interesovanja. koja je bila u velikoj meri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti. Izveštaj Lj. za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije. 507/IX.

. CK SKJ. Na kraju. A SCG. tvrdi Kardelj. od 1950. a od posebne va`nosti istaknut je film kao propagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i sliku i re~. Rankovi}a u kojoj se ka`e kako je u današnjoj situaciji veoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi. f. populiziranje svim raspolo`ivim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgradnje i na{e borbe za mir”. ina~e posve}enom isklju~ivo sukobu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.. ina~e prijatelji SSSR.60 Dodatnim naporima trebalo je da pomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanja materijala. U govoru. a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehe na{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”.56 U Sjedinjenim Dr`avama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu protiv izolacije nove Jugoslavije. 25. {tampanjem bro{ura. 8. U tom smislu. 109-VI-1-82. mo`e se uo~iti novi momenat u posmatranju iseljeni{tva i njegove uloge. Ova mera trebalo je da neutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih 55 56 57 58 59 60 A SCG. 10. Izveštaj Lj. A SCG.”.58 Veliki zna~aj pridavao se podsticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija sa levi~arskim i komunisti~kim predznakom. jedinica 150. Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~inili u tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”. otvorena za saradnju sa svim narodima.V. k-5 A SCG.25. a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemima ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija. glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva o stavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama. upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji. AF@. ~lanaka. sastanke sa pojedincima. k-5 Drndi}. novembar 1949. 109-VI-1-82. A SCG. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sa drugim narodima. f. Borba. fasc. f. CK SKJ.59 Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija. navodi sadr`aj depeše upu}ene od strane A. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije. Stanje me|u iseljenicima u SAD 157 . neutrali{u}i problem nepismenosti. k-5. a iseljenici postaju „va`an faktor te saradnje”. plasiranjem bro{ura i sl. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. IX. f. f. IX. 109VI-1-82. fasc. 109-VI-1-82. IX. CK SKJ.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju Edvarda Kardelja iseljenicima u Njujorku. direktor ureda u SAD. CK SKJ. f. Jugoslavija je. jedinica 150. reporta`a o iseljenicima povratnicima. pa prema tome i sa Amerikom”. Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iseljenicima u SAD . IX. ina~e slu`benik Direkcije za informisanje. k-5. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici nosioce politike IB-a”. AF@. januar 1949.57 Tako propagandni sadr`aji postaju i sredstvo politi~ke kampanje u cilju suzbijanja IB propagande.

o~ekivao povratak svega 300 iseljenika iz SAD. Materijali vezani za Rezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levim elementima”. a ambiciozne procene i o~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim. Izveštaj Lj. A SCG. IX. antipropaganda kao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili su posledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva. godine ostvareno je svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika. k-5. 158 .25. smatrao da ne treba tra`iti od iseljenika otvorenu osudu Rezolucije jer bi ih to moglo izlo`iti opasnosti. ise~ci iz jugoslovenske {tampe. f. Rezolucija.62 {to je podsticalo komentare da „svi pi{u kao da su ~lanovi CK”. Plan rada za 1949. bili su po svemu sude}i suprotstavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog anga`ovanja. f. IX. januar 1949. CK SKJ.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. jedinica 150. istovremeno upozoravaju}i na njihov sadr`aj. da se na ~lanke o gladi. CK SKJ.f. januar 1949. fasc. koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). ilustracije. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. fasc. Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu. Tako se prime}uje.63 Nasuprot tome.1616/2. CK SKJ. Zapisnik sednice komisije za iseljenike. 109-VI-1-82. informacije o platama i sli~no. f. br. IX. Ve} 1948. A SCG. govori vode}ih jugoslovenskih rukovodilaca. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Zabele`en je i smanjen priliv nov~anih po{iljki. 68.. Izveštaj Lj. Ministarstvo rada. Komisija za me|unarodne odnose i veze. 4. k-5. decembar 1948. Li~ni kontakt ostaje prioritet. sa suprotstavljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Dr`a- 61 52 63 64 65 66 A SCG. f. 20. „revizionizam”. CK SKJ. 109-VI-1-82. fasc. U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju i poslu`ili kao „najbolja `iva propaganda”. 10. k-5. o nesta{ici i skupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavaju izrazi „kontrarevolucija”. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. tako|e.68. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. prema izve{taju Drndi}a.64 Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika. Kosanovi}a i u ovoj prilici. IX. Sadr`aji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali su isklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje. Iseljenicima su tako|e bili dostavljani materijali sa V kongresa. slike stanova. odnosno neke uo~ene probleme. k-5. A SCG. 109-VI-1-82. AF@.65 Stavovi S. 109-VI-1-82. bro{ure. januar 1949. On je.66 U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada. Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~ki imperijalizam i slu`benu Ameriku. Ministarstvo rada.f.61 Tako|e. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. kako bi se dobile neophodne ma{ine i postrojenja. 10. Stanje me|u iseljenicima u SAD A SCG. f. nastavlja se sa podsticanjem slanja li~nih pisama. pa se za 1949. tra`ili su se sadr`aji iz `ivota.

continuous counter-propaganda. but also with subsequent events. photos. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici vama. counter-propaganda in the USA and deteriorating relations between the two countries were some of the reasons for unsatisfactory results of the Yugoslav propaganda. They were dealing with the wartime. depicting the whole development of Yugoslavia. were some of the changes that would determine the future course of the Yugoslav action in the United States. The Yugoslav split with Stalin had numerous consequences on the Yugoslav action in America. films and personal letters were utilized as propaganda tools. Summary Yugoslavia and the Emigration Faced with economic difficulties after the Second World War. Jugoslavija. These activities were conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and among the emigrants in the USA. sustained material aid). the Yugoslav Government launched a propaganda campaign among the Yugoslav emigrants. but also the new approach to the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia. uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe. The main goal was to create a positive image of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. 159 . Diverging approaches of the Yugoslav officials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslav action in the USA. ideolo{ku opredeljenost ali i novi me|unarodni polo`aj. Flagging support among the left-wing organizations in the USA. Writings.V. Yugoslav economic backwardness. the Yugoslav authorities became aware of potential benefits the country could have in the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA. In order to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labour force. ulazila je u period tra`enja novih osnova za ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom u SAD.

Změny vytyčily základní kontury rámce. Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedonského vedeni k albánskému národnimu hnuti. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. Nedošlo k nim naráz. STOLETÍ APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968. ekonomické i společenské sféře. Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20. probíhaly postupně. ale provedl některé dílčí modifikace. Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu. které se projevily v politické. Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí). Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence. v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu. Od počátku 60. mnohem více však vliv objektivních společenských procesů. která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze. Autor mj. Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu. Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů. do značně míry živelně. motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zaběhlého již skoro dvě dekády. 160 . Jako katalyzátor často působily personální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. dr Jan PELIKÁN Univerzitet u Pragu UDK 323 (497. LET 20.Prof.7) "1968" NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. které vyvrcholilo albánskými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968. Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace.

Beograd. Jednotlivé části federace disponovaly jistou. 2001. Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu. unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům. Elity.1 Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligarchie v létě roku 1966. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. Po roce 1966 přešel 1 Marković. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. Státní i straničtí představitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla. P. Fungování svazového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace. jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí). Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala. Identitet: Srbi i/ili Jugosloven. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich. J. Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie. Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem. Sekelj. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. L. respektive jeho organizačním tajemníkovi. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv. jednotlivé republiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu.). i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. respektive na Josipu Brozi Titovi. Počátkem 60. let 20. sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech.J. Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly poskytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. století respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie. Až do počátku 60. (ed. Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu. 161 . zejména v hospodářské oblasti. 45 an. s.

ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace.. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity.neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu.2 Rankovićův pád provázela mj. Narozdíl například od Chorvatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky orientovaného nacionalismu. ale i drtivá většina obyvatel této republiky. albánské a řecké hrozby. ale také kontrolovala jejich činnost. 48. Jakákoliv vážnější vnitropolitická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie. V Makedonie byl dopad i ohlas změn. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ. V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben. s. který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení. 1999. Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech. Istorija XX. D. kteří přijali makedonskou národní identitu. Makedonský národ. a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů. se ani v polovině šedesátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii neměla větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické oblasti. Své osobní ambice část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např. let . kritika práce civilní tajné služby. Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků. ale i samotnou existenci makedonského národa. relativně velmi malý. 162 . „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”.a vlastně až do konce 80. 1-2. Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky federace. Lazar Mojsov a posléze i o generaci 2 Bogetić. Makedonie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugoslávského státu. veka. výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit. I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské. V Makedonii proto tehdy .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Kiro Gligorov.

letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou náboženskou tradicí do Turecka.4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifikoval příchod několika tisíc kosovských Albánců. J. kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Makedonii se trvale usadili. s. zpracované N. (ed. Pričinite i početokot na iseluvanje. Stamova. K tomu srovnej: Todorovski. Srovnej též: Kiselinovski. K. s. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent. 187-197.” Slovanský přehled. „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963). s. považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace). Skopje 2001. 163 . Veljanovskim).: Vremeto na Koliševski. s.. Reformy aktuálně nijak neohrožovaly stabilitu Makedonie. Ve skutečnosti se však . s. vědě či kultuře. 1997.5 Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné. č. školství.. Skopje 1994. Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995)..3 Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie. D. č. let 20. 2001.. 483-498. 87. „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iseluvanje na Turci vo pedesettite godine. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí.” Slovanský přehled. 4. Skopje 2000. století. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě. 491-492 (heslo Krsto Crvenkovski. G. 2003. 89. M. č. Kiselinovski.” Glasnik. 2. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynamických změn vyvolaných v 50. Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců. Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národnostních problémů. Úloha těchto funkcionářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální. S. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl výrazný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii.): Makedonski istoriski rečnik. V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy. Skopje. 106. Pelikán. 1-2. století mladší Krste Crvenkovski. „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20. 63-97. republikové vládě a parlamentu. 2000. Kljakić.již dříve napjaté .vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly.: Makedonija e se što imame. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.J. S. Lokální komuni3 4 5 Gligorov.

Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily. V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo. stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost. které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu. tyto rozdíly výrazně zvýšily. ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny . Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva. totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii. Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu. kde žili příslušníci albánské komunity. Falešné obvinění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. let. kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél 164 . Změny. že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie. Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Makedonii. Změny po roce 1966. který byl použit po brionském plénu v Kosovu. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu. že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postupně automaticky zlepší. Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie. Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný. která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Kosovu. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků. kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin.přehlíželo či tolerovalo. fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení. Kritika zneužívání moci tajnou službu. jen okrajově. a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zřejmě doufala. Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy.

427. 1969. Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace. o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacionalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža.Skopje (ANM) 1. Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost. 1. IV/92. f. že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 . Tamtéž. f. a 19. že se její příslušníci obávali. 1969).191. 1970). 2. se mj. 130-Savezno izvršno veće. 165 . kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války. f. 6. kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu. let 20. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. I v Makedonii však muselo po kritice tzv. včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou. bývalých pozemkových vlastníků). přepis zvukového záznamu diskuse na 14. nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbánskými komunistickými funkcionáři (tamtéž. let scházela Albáncům v Makedonii významnější vedoucí vrstva. V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci.J. vyplývající z toho. Jak bylo výše konstatováno. 507-CK SKJ.6 V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti. důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Makedonii projevovalo jen dílčím způsobem. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG). Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG.obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. Ve druhé polovině 60. hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969. v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost).7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmírnil represivní charakter státní moci. která již v této době vznikla v Kosovu. Nová elita formující se převážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace. IV/76. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. století hranice s Kosovem a s Albánii. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců. se v Makedonii teprve utvářela. zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. Strani6 7 8 Archiv na Makedonija . která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity. V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních. 12. O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie. k.1/1-127. 559. přepis zvukového záznamu diskuse na 30. 926.

1. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24.427. Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé. IV/74.1/1-127. lékaři. Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity. 1. Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii.12 9 10 11 12 ANM 1.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1. schůze ÚV SKM 13.12/281-294. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. hospodské hádky). krádeže úrody. ANM. které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu. 1968: záznam z diskuse. Důvodem byla především skutečnost. makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota. 1. které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje.1/1-127. přepis zvukového záznamu diskuse na 12.11 Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka. 1.170. že se tito lidé snaží obnovit protistátní aktivity. 507-CK SKJ.427. Paradox přitom představoval fakt. 1968.12/89-131. 12. ANM. Objevily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albánských obcích. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezistence v Kosovu.1/1-127. studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku. jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy.170.17/355-524. cké orgány dostávaly informace. že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie. 166 .427.191.427. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. f. 12.191.191. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće. 1969: vystoupení Pavle Davkova. 12. Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie docházelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze. Stenografický zápis ze 3. Neša Markovskeho. 1. století . Strachila Gigova. 6. mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969.427. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albánského národního hrdiny z 16.231. ASCG.Skanderbega.427. Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.

(ed. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji. Stevana Doronjskeho. Praha 1996. – Hradečný. datovaný 31. let 20. Makedonci a Černohorci nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti. kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům. 397-401. Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo. veka. Vlajka. Černé Hoře a jižním Srbsku. P. 1-2. 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho. s.v rámci vstřícných kroků směřujících k faktickému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie .14 Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech.a to jak Albánci žijícími v Kosovu. Novi Sad. 167 . že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii. Lj.: Dimić. Krste Crvenkovskeho. M. ANM. 1999. – Šesták.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory. 1.427. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966. tak i Srby. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo. dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb.J. ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. 1. k tomu též: Marković. 1969. P.): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968. 12. 2001. Makedonii. Srbija u Jugoslaviji..191. č. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. godine. Istorija srpske državnosti. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskriminací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić. M.1/1-127. P. (ed. Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity. K zasedání podrobněji např. s.” Istorija XX. se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman. Vlajka byla ovšem chápána . Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jednotlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost.15 13 14 15 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži. 143.13 Z dohody však nepřímo vyplývalo. století Počátkem roku 1968 . 172. P. Jedan dokument. kde žila albánská komunita. o problému také Hradečný.bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat. s. III.

která se 16 17 ASCG. neboť jsou pevni spjati s albánským státem. od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu. Nereagovalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionalismu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. III/144. kterou tehdy nebylo možné vyloučit. aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastoupenou v roce 1966. 10. že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické.16 Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie. omezila podporu své agentuře v Jugoslávii.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc.. (ed. 1968. Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity. ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii. Po okupaci Československa Albánie. Domnívali se také. která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka. Obávalo se. kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace. Zproblematizovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře. zachovali neutralitu.): Služba državne. Marković.17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava. s. že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry. Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů. 168 . Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery. K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v dosavadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. 172. aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie. Tvrdila. že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod. podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného výboru ÚV SKJ 14. 11. 507-CK SKJ. V podstatě je však ignorovalo. kulturní a civilizační úrovně albánské komunity. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. proč by Jugoslávii bránili.. P. f. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plnoprávného postavení albánského národa v Kosovu.

Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.. 12. kterou přednesl 28. P. 507-CK SKJ. depeše a šifrované telegramy. Izvršno veće Srbije. 144-145. zápis ze 79. f.J. 12. III. 1. Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace. k. ASCG.170. listopadu 1968 na mnoha místech Kosova. depeše a šifrované telegramy. které vypukly 27. Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska Slavka Zečeviće. f. (ASCG. Vypukly jako drobné šarvátky 18 19 20 21 K tomu srovnej: ANM. nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách) 169 . 1968). které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28. 1968. nedatovaný oběžník ÚV SKJ adresovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik. 1968.): Služba državne. tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách. III. Poprvé od roku 1913. d. 173-174. listopadu.20 Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat. století v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování makedonského nacionalismu. že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova. Marković. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv. 1.(ed. neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií. neměly charakter organizovaných demonstrací. za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny.. znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru. let 20..427. listopadu nepřetržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska.191. listopadu. f. schůze vlády 27. který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu.s. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. P.18 Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. sl.21 V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace.427. P. které zde proběhly až 28. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS. 11. tak v příslušných částech federace šokující překvapení. Drobné konflikty. s. 11. s. f.): Služba državne. a 29. užším Srbsku).19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova. a 28. (ed. Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova.: c. 1. Z publikovaných pramenů nejvíce v dokumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković. 507-CK SKJ.. Šlo však jen o relativně drobný incident. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný.12/281-294. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu).1/1-127. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije Beograd (AS). Savez komunista Srbije–Centralni komitet. Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27. dále také AS.

zápis z I. Tvrdil. že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek. jednak emisary vyslanými protisocialistickými silami. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí. Sekretariát ÚV SKM. 12. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. výročí ilindenského povstání. Apostolski zcela správně konstatoval. krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie. 1. který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace. mezi Albánci a Makedonci v Debaru. že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru. 1968) ANM. na nichž vlajky visely.1/1-127. a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu. schůze sekretariátu ÚV SKM 6. se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii. Gostivaru a Struze. 22 23 V Debaru bylo 29. které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Bělehradě. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega. listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace) vyvěšeno několik albánských vlajek. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z rozšíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separatistických snah zdejší albánské komunity.1/1-5. 1.191. rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího.427. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Makedonie. Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově. že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova. který nutně provokuje albánskou komunitu. 1968. ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968. Upozornil. 12.427. které se sešlo již o tři dny později. které měly jasně protialbánský osten. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65.23 Shromáždění. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. se hned na své první schůzi 6. tak i z Albánie. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. 11. ale albánského nacionalismu. vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepokojení. přestože zde vládne nejautoritativnější režim v Evropě. Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků. 170 . které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii. svým charakterem.22 Několik incidentů. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně. (ANM.194. Kritizoval vyvěšování albánské vlajky. snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii.

že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii. V třináctistránkové rezoluci. Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně . která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 171 . Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností. ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. ANM. formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. tedy ještě před demonstracemi Albánců v Tetovu. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím. let 20. Upozorňovali také na špatný stav albánského školství v Makedonii. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb. který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení. který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie.170.191. odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu. Tamtéž. že se většina odborných předmětů v albánských středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. prosince26. zmíněno. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu. století V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. 1. Stěžovali si na to. Rozhodně kritizoval demonstrace v Kosovu. 1968. V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků.12/281-294. kritizovali zřizování albánských škol. schá24 25 26 ANM.kritizovali makedonský nacionalismus. 12. 1. V projevech bylo mj.427. Crvenkovskeho. Kritizovali požadavky makedonských Albánců. které zazněly před týdnem v projevu K. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky. ve skutečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky. Obavy z albánského nacionalismu.24 Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM.J.427. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze. 1968. respektive albánských paralelních tříd v obcích.1/1-127. kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. Upozorňovali na to.25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu. Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski. že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii.

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci. Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komunitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit problémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejícími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usnesení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních pokrokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí. Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacionalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze
27

28 29

V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv. Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových demonstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.) Tedy albánské vlajky. V letech 1941-1945.

172

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur. Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevylučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31 Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovskoalbánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie. Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokračovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i
30

31 32

Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969) Politika (Beograd), 20. 12. 1968. Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.

173

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parlamentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugoslávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33 Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Makedonii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa. Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné
33

O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167. 34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.) 35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174. 36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albánské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.

174

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37 Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozhodlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dávány do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovskoalbánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40 Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou
37

38

39

40

ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští členové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komunity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců. Politika, 27. 12. 1968.

175

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacionálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kritizoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii. Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo překvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvýznamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44 Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a
41 42

43

44

ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech. Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi. ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.

176

respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval. f. a 70. vystoupení V. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů. Devi) 177 . Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně . která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice. s. Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér bránících neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 46 Kljakić. tvořícího již počátkem 70. d.: c. nic nenamítal Josip Broz Tito. začala považovat historicky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální. Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků. let 20. f. 97.J. vystoupení F. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit stanovisko. 9. (ASCG. 507-CK SKJ.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika. Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70. k. 1969. IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ. Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací instituce. že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Makedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci makedonského státnosti. kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu. Hodži. ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii. Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. letech menšiny diskriminovány. Savez komunista Srbije-Centralni komitet. století v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války až v prvním roce nového milénia.46 Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity. let skoro pětinu populace Makedonie. AS. V roce 1969 makedonské vedení definitivně opustilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu. V 70. 1969.otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. Mocenská elita většinového národa. 6. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 418-419. byly důsledkem shody okolností. Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. D.

Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina. V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie. Bez većeg protivljenja pomirilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice. godine konačno odreklo pokušaja integracije albanskog stanovništva u većinsko društvo. Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan republičkih okvira. považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace. godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacionalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. Nikezića i L. Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. Rezime Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. koja je kulminirala albanskim demonstracijama u Tetovu u januaru iste godine. razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. Makedonsko rukovodstvo se 1969. Državni vrh u Skoplju. pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. veka Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne napetosti u Makedoniji 1968. Postupno je ograničilo delovanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emancipace albánského etnika. Perović.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorijski proces koji je Albance stavio faktički u geto. odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom. Gore spome- 178 . přivírali nad diskriminací albánské menšiny v Makedonii oči. Od januara 1968. za razliku od grupe pod vođstvom M. godine). Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod.

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

179

Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 341.485 : 17 (4-12)

ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ
APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezultata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti. Nema sumnje da je osamostaljivanje dr`ava na prostorima biv{e SFRJ pratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projektovanih ili ostvarenih dr`avnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dr`ave kao strate{ki cilj `elele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacionalne dr`ave. U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}im delom ostvareni u svim novostvorenim dr`avama, biv{im republikama SFRJ, bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili du`e vreme ili ih na odre|enim teritorijama uop{te nije bilo. Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a be`anja naroda sa prostora zahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijent iz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo. Bilo da se radi o odlasku u strane dr`ave ili se radilo samo o preseljenju unutar dr`ave u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajednice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u i me|unarodnim institucijama. Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnim karakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale u najve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”, organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sredstava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri180

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje, nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1 Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, dela teritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se u budu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injenica da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili svesni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini te`ili poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko je bio proces kontinuiran i na kraju delotvoran. Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priznavala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojim redovima”. Posebno ne kao strategiju dr`ava u nastajanju. Izuzetak se mo`e na}i u ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karad`i}a na primer, koji je prilikom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se rat zavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima” pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane produbljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dr`avnih granica pojedinih zemalja...” Otuda to mo`e imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razloga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2 Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990– 1999. godine, u dr`avni~kom `ivotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi i delatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj republici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dr`ava isklju~ivo hrvatskog naroda, tj. dr`ava u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”. Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godine bilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjina i ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”. Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo o tome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojao ostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka” dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz
1

2

S. ^eki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo 2000, str. 29. S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

181

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. U zajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor „o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama i omogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje to `ele izme|u dviju dr`ava”.3 Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju a zatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata iz Severne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kao operacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovaka ostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivno napustili. Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamdesetak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oru`anih snaga Hrvatske posve o~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnih odreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomeranje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovom prostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH o napu{tanju domova srpskog stanovni{tva. Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni{tvo do`ive}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugi put bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}ina Srba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999. godine do~ekati novi rat. Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „humanim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki, kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka, Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati narode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se po pravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim. Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegovi akteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po
3 4

D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682. Isto. Dr`avni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugarske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnu praksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dr`avama da urade isto kad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105.

182

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom, nastoje da doka`u kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imaju namere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”. Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme 1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se ka`e da je to: „genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, rat za ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5 U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni, dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencija dana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzimanje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog, tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To je genocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}i rat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6 Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sve ju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasilju a neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjetonadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi u XX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire iz primitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{e Donija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavno ustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7 Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dr`avama je i razli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovija istra`ivanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom” srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojnim publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oni izjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojam kao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjem tako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~ke grupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in – me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regulisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine, gde se ka`e, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih u namjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili
5 6 7

S. Livada, n.d., str. 263. Društvena istra`ivanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248. Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, ^asopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

183

str. da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog tra`ila i njegovo zaustavljanje. Djeca u vihoru rata. Isto.d. str. Uz sve to. pisalo se u tim navodima. Arnautovic. a jo{ ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”. Armautovi}. Sarajevo 2000. b) te{ka povreda fizi~kog ili mentalnog integriteta ~lanova grupe.10 Citiraju Izve{taj generalnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se ka`e: „Svi me|unarodni posmatra~i se sla`u da ono {to se doga|a predstavlja zdru`eno nastojanje Srba u BIH. 81 i dalje. 739-744. prihvatile su i vlade i institucije zapada. bo{nja~ki autori vide u ~injenici.12 Po mi{ljenju Sajrusa Vensa. „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe iz grada. Vidi opširnije o tome R.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zbornik radova. odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja. str.”11 U pomenutoj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. nakon ubistva Gorana Zeki}a. Isto.. da srpski napadi „grani~e sa genocidom”. Sarajevo 1997. uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo je etni~ko ~i{}enje. ka`u da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebu vojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije.. vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe. Idu}i dalje u ovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedelima Srba. 361. Etni~ko ~i{}enje. Za taj „uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala. 80. c) namjerno podvrgavanje grupe `ivotnim uslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju. Genocid u BiH.. Razlog za ovakve kvalifikacije. pale}i ku}e i teroriziraju}i civilno stanovni{tvo. „prihvatile kao da su ga i same izrodile”. kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti. da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvo pona{anje ~ini „akte genocida”. uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA. str.9 Autori Instituta za istra`ivanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava iz Sarajeva.8 Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnovi posve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pritisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid. „Dok su se {irili iz Srebrenice. 184 . maja 1992. n. Grupa autora. Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog ~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima. str. 32. 39. d) mjere uperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe. ubijeno je preko 1 300 Srba. e) prinudno preme{tanje djece iz jedne grupe u drugu”. da se stvore „etni~ki ~ista podru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike. sa namjerom da se prisile na bijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”. 8 9 10 11 12 R. godine.

MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i masovan zlo~in nad Bo{njacima. dovedeni na teritoriju koja im je bila strana. CIA. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etnici”. kako govore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka. dalekovode. godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja. str. nedovoljno obrazovani mladi}i. iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojima se tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. sakralne gra|evine. nije bilo ta~no. Za Hrvate i Bo{njake se jo{ ka`e. Hrvati i Bo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” ali su „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”. tradicionalne vojne discipline. {kole. Genocid u BiH. na primer generalu Krsti}u. Za svoja nedela javno su pohvaljivani. da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planski sprovodili etni~ko ~i{}enje. od mnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nema re~i o „genocidu”. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno harizmati~nog vo|e bez stega.14 Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demonizacija drugih strana. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plansko. str. `eljezni~ke pruge. godine. televizijske i radijske oda{ilja~e. U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{e SFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid. izve{taja me|unarodnih humanitarnih agencija. U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije. kada je. fusnotom su objasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (primjedba redakcije). Ru{e mostove. Ve}inu nedela po~inili su „siroma{ni.M. tvornice. Balkan posle Drugog svetskog rata. Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u 13 14 15 Istoriografska problematika ovog zlo~ina tra`i sveobuhvatna dodatna istra`ivanja i prevazilazi okvire naše teme. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”. 355. 739-744. Beograd 2003. ka`e jedan od savremenika koji pi{e u jugoslovenskim prostorima. od jula 1995. kulturne spomenike. hidrocentrale. Zbornik radova. Sarajevo 1997. i jedni i drugi za Muslimane da su „islamski fundamentalisti” i tako u krug. To uglavnom. ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacije opro{tene.13 “Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori ne pominju. Grupa autora. osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”. ovi opet za Hrvate da su „usta{e”. R. li{eni profesionalne ~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. koje su Srbi izvr{ili jula 1995. Kremptom.15 Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima ka`e: „Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. 185 . Krempton.

itd. str. spre~avanje povratka izbeglica itd”. napada na svetinje. 9. dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih. veru. kulturu. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus 250. 236.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju. bi}e. nesrbe odvode u konclogore. „humanitarno preseljenje”. 186 .16 Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske. zlo~ina iz pro{lih ratova. str. Posrbljuju se nazivi sela i gradova. naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim. tlo.17 U Apelu hrvatskih kardinala F. Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. fizi~kim mu~enjima. srpsko je Sarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom.. enklava u Srebrenici je iseljavana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”. „razmena teritorija i naroda”. premla}ivanje. ranjavanje i ubijanje Hrvata. Istra`iva~u nije te{ko da uo~i da na svim primerima (kod Srba. Sa`eto govore}i iznala`ene su sve nove i nove mogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”. mr`nje.” Pri tome su podvrgnuti nasilju. a mnogi su i ubijeni. istorijska prava. vi{e Hrvata iz Vojvodine zamenilo je imovinu sa Srbima. prisilno ih se preseljava preko dr`avne granice. Hrvata i Muslimana) postoji gotovo isti obrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. „zamena imovine” i drugo. Isto.. `ene i starice. Pominju se genetski kodovi. 16 17 18 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u. U sredi{tu je rat i krivac – kolektivitet. dopunjavan je i novim „oblicima”: „dobrovoljno preseljenje”. „Muslimansko fundamentalisti~ko vo|stvo te`i za unitarnom muslimanskom BiH i u tu se svrhu slu`i razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti. 243. Ud`benik za IV razgred gimnazije. Siluju djevojke. U vokabular se uzimaju termini: vekovnog neprijatelja. doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no. nemogu}nosti zajedni~kog `ivota. i V Pulji}a – Sarajevo.. izbegli{tvo i progonstvo. svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja.. 8. samostana i ku}a. Agresor `eli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja. „nasrtaja na na{ jezik”. bez obzira na versku pripadnost. Zagreb 1988. predmet ~i{}enja – nevina `rtva. ali se konretno navodi da na svim podru~jima „pod srpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje. 1994. miniranje crkava. Srpske muke se ne pominju. ono na jugoslovenskim prostorima nije uva`avalo ni pravila ni norme pravno regulisane. mu~e i masakriraju.18 Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog naroda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995. Slobodna Dalmacija. samostalnost. Kuhari}a – Zagreb. Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dr`avnom zakonodavstvu etni~ko ~i{}enje ima kodifikovane norme. Katolike i Muslimane tjera se iz njihovih ku}a.

glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice. 187 .1997. Vukovara 3.1992.1994. Zagreb 1996. 18. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine raseljene su u 25 zemalja.000 663.000 raseljenih u vlastitim zemljama.12. Petrinje 1. Holandiji 23. registrovanih samo u Beogradu. n.000 izbeglica i oko 20. oktobra 1996. br.000.12. verskih sloboda. Danskoj 22. 3. Ovo se odnosi na delove Hrvatske.592 167. Izbeglice su bile iz 73 op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3. pogubiti. maja do 30.M.000. 5. 1.545 106.791 196. {kolovanja. Podravske Slatine 1.000.1996. registrovano 34. Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokreti naroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije. zatvore. 31.1995. [vedskoj 122.869 212. bez obzira da li se radi o unutra{njim izbeglicama unutar jedne dr`ave ili spoljnim (izbeglicama u zemljama u okru`enju ili u celom svetu).d. Nema~koj 330.360. dece i sli~no. 4. prekr{tavanjem.721 94. Osnovni. Erazmus.056 188.836 izbeglica. Prognanici 550.2 miliona (polovina stanovni{tva) a hrvatska 450. 195.555. zlostavljati. Vinkovaca 1. ali i prostora gde sudara vojnih i paravojnih formacija nije bilo.449. ograni~iti u slobodi kretanja.5.264 352.000. str. godine.000. Bosna i Hercegovina imala je oko 2. osnovnih demografskih prava..926 399.705 254. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva. jula 1991. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor i proterati „neprijateljski narod”. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu je bilo skoro 19.164.000.181 U Srbiji je od 1.000. od 18. 1.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se prema donjoj tabeli: Razdoblje 1. izbacivanjem iz stana.127.000.1993. zloupotrebom `ene.750 31. Vojvodinu i Sloveniju. uskra}ivanjem lekarske pomo}i.179 i Zadra 1.19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je 3.199. a do 15. godine.768 272.338.385 Ukupno 550. 1.000. 6. U Finskoj ih je bilo 89. Siska 1.870 210. 8. zatvoriti ga u logore.609 117.325. 1.562.796 Izbeglice (BiH i SRJ) 402.000 260. oktobra taj broj se popeo na 78.672 184.661.471 126.493 527. itd. odnosno krajem 1992.154 224.1991. mu~iti. Norve{koj 12. 4. str.660 408. Francuskoj 15. izolacijom. li{iti materijalne egzistencije. u Srbiji je taj broj iznosio 418.000 proteranih Srba. Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini. 1. Najve}i broj izbeglica dosti19 20 Livada. [vajcarskoj 20.1998.

ranjenih. uglavnom srpske nacionalnosti. gnut je u aprilu 1993. bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani.000 bo{njakinja. godine utvrdio 6. 50-58. Primera radi.. godine iznet je podatak „da su srpske trupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini”. godine pod za{titom Ujedinjenih nacija poginulo je ili nestalo 3. tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih. 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije. zatim 1991. kada je registrovano 665. U poslednje tri godine evidentirano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional21 22 23 Grad otvorenog srca. do novembra 2000.000 i u Crnoj Gori oko 70. Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju je stiglo 189.6%) i 188 nepoznatog statusa. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima daju pau{alni brojevi.941.22 Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinim dr`avama. godine. str. sa podru~ja Republike Hrvatske. Me|u `rtvama je bilo 5. itd.000. Krajem te godine (deo izbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka je bila: 47% iz BiH.23 Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskoj iznosio je nekoliko stotina. 2. godine 56% izbeglica je bilo iz Bosne i Hercegovine. siro~adi i drugo. Vukovara 6. Osijeka 7. 224. 43% iz Hrvatske. govori da je u Bosni silovano najmanje 20.219 itd. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995.545.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 2.000 u Beograd.190 poginulih i nestalih lica. Tuzle 3. Beograd i izbeglice 1991-1996.682. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%. Procentualno je 1995.219.320 mu{karaca (87%). str.301. Grupa autora.774 vojnika. godine. godine. Me|u poginulima i nestalima nalazi se 3. I doista dio srpskog pu~anstva.d. jula 1995. Hrvati 3% i ostali 1%. 188 . jer im tobo`e prijeti „usta{ki pokolj”.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. n. str. Vuji~i}.000 izbelica od ~ega preko 65. Muslimani 9%. „Veritas” je me|utim.d.904 lica odnosno 63%. U intervjuju Tadu{a Mazovjetskog 28. n. Nacionalni sastav: Srbi 77%. Me|u 167. procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. Mostara 4. Beograd 1998.21 Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskog stanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu: „Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta. Od 1992–1995. Jugosloveni 10%. godine 2. 7. 141 policajac. Zagreba 6.076 civila (33. 858 `ena (13%). godine. maja 1994. J. Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje.389. Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina. najvi{e iz je bilo iz Sarajeva 27. ali se nakon zavr{etka rata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih `ena. 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. invalida.000 izbeglih i prognanih lica od ~ega u Srbiji 585. kao „izbjeglice” odlaze u Srbiju”.481.

str.M. Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999.000 Hrvata ubili su srpski agresori a 2.000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”. 5. dok je kod Srba 12.000. @erjavi} je konstatovao da je 158. obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da bi prestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”. osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko ~išcenje. zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nije prelazio 220. str.000. Zbornik radova. Bio je to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata. n. godine da je u ratu poginulo 156.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta.000 muslimana stradalo od „srpskog agresora”. godine u Hrvatskoj proširili svoje teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla. uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4.5%. U celom tom prostoru nije bilo ni~eg novog. dok je 2. 12. navodi se podatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200. „a 152.000 miliona prognanih.500 stradalo od muslimanske vojske i isto toliko od hrvatske.21.980 Muslimana. Beograd 2002.000. 346 i 354.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”. NIN.279 ostalih. itd. S. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra~unati.2004. 367. str.024.27 Krempton jo{ ka`e da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja” postigli sve {to su `eleli. Isto. Beograd 2003. Kremptona. 20.. str.12. Veritas. a koje je prikupila demografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45.000 ili oko 9.240.629 Hrvata i 3.239 sru{enih i devastiranih bogomolja na islamske otpada 1.000 muslimanski. Balkan posle Drugog svetskog rata.000 stambenih jedinica (1/3 stambenog fonda BiH). Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala.000. Srba 22. mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od 329.28 24 25 26 27 28 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”. katoli~ke 182. 189 . da je 250.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima Seada Had`ovi}a bilo je 230. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH.000 ili blizu 71%. str.000 naselja. str. 7.25 Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdravstvenu za{titu od 1. 364. Had`ovi}.000 ljudi. Banja Luka 2001. poru{eno je oko 3.000 a od ukupno 1. „Glasine o etni~kom ~išcenju. 16. Od oko 2.642 Srba.d.000 `rtava. a da je unutar same Jugoslavije bilo 850. pravoslavnih 28 i jevrejskih 5. 265 i 273.000 raseljenih lica. od ~ega 75–80% bili su civili.000.000 i ostalih 14. Autor ka`e da su Srbi od maja do avgusta 1991. Hrvata 31. „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”. R. Bo{njaka je nastradalo 160. Krempton. na Bo{njake otpada 1. Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da je bilo 158.26 U knjizi R. januara 1996. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nosti pribli`ava cifri od 7. Beograd.000 smrtno stradalih. 28.000 `ivota.

Sarajevo 2000. hangare. Sasvim je jasno da su postojali razra|eni (osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane. Dretelju. pod neposrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih nacija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.29 Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnih sukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. Bojl. a koja ~ak i povr{nom analizom pokazuju gotovo identi~an na~in zlostavljanja i poni`avanja ljudi. Godinjak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u Tar~inu i Konjicu. O bezbol palicama mo`e se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i. koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju. ^esto se na svim stranama kod teme logora i zatvora pominju i stadioni. Me|utim. Pomenuti autor.30 Zapravo sve ono {to se mo`e pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima i zatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj. Beograd 1995. 105. M. Novi Sad 1996. stanice milicije. E.d. Udru`enje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu 29 30 31 32 M. S. E. Genocid u BiH. magacine. podrume. Godinjak. str. iako glavni. Ekme~i}. koje su 1945... str. Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi. Prema izjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom koji ina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima. n. F. {kolske zdravstvene i rekreativne institucije. godine. kazneno popravne domove. {to je o~ito stereotip iz ^ilea iz 1967.32 U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvora u kojima su tamnovali Srbi. Godinja. Boji}. „Zlo~ini u koncentracionim logorima”. E. Tar~inu. Stradanje Srba u Sarajevu. dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nih institucija. Godinjak. 190 . vojne kasarne. kino sale. Srbi su. i da je na teritoriju Srbije i Crne Gore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta. betonske bunkere. gara`e. Svaka od tih strana je istra`ivala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su registrovana razna zverstva i zlo~ini. skladi{ta. Muslimanski logor Visoko.31 Bez namere da se tra`i simetrija. tunele. Mitrovi}. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istoriji. jame. E. fabri~ke hale. pravoslavne crkve i drugo. hotele. konstatuje da je na okupiranoj teritoriji Bosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora. ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugoslovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata. ka`e E. Beograd 1996. nije to bio jedini generator. ukazujemo samo na neke naro~ito uo~ljive ~injenice. Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine. sabirna centra i zatvora. 452-453. Bosanski narod optu`uje za genocid. legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”.

regiona ili oblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. „{e{eljevci”. prevare i drugo. posebno po~etkom rata. M. Osnovnu ~injenicu da su ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana `eli se zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e.33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno. Poznato je da su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini. ali ih zato po neda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebivali{ta. One su na razne na~ine uz pregovaranje. str. Koliko je ve} javnosti poznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”. Bili su tu „arkanovci”. mnogima je bio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope. Neki nau~nici u Bosni i Hercegovini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset {est paravojnih grupa. naneli su mnogobrojna zla srpskom stanovni{tvu. ~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u 20–40. Bile su formirane od lokalnog nivoa pa sve do dr`avnih institucija. Odlazak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovih brakova. „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja” koji su do{li. „vukovarci”. U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logora za Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto). [pegelj ka`e da su u Hrvatsku dolazili.M. da su prilikom razmene logora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”. „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i Crne Gore. „srpska garda”. Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slobode dolazili razmenom. Luka Prazina i drugi. 191 . Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formirane mnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. 33 Isto.000 Bo{njaka.000. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ ponudilo 527 lokacija. Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji. paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodili Mu{an Topalovi} Coce. Gotovo da nije postojalo mesta. Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice. „rojalisti”. ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja. Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranim dr`avama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”. Amerike i Australije. „beli orlovi”. gde su boravili srpski zatvorenici. cenkanje. Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260. Jedno vreme. Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu. razmenjivale „ratne zatvorenike”. itd. 453.

K. oktobra 1991.500 novinskih ~lanaka iza{lih tokom 1992. Po popisu stanovni{tva iz 1948. vojska Mate [abi} [abana. Jo{ ka`e da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj. Beograd 2000. Špegelj. 192 . 9. zastra{ivanje. str. Sje}anje vojnika. godine izdala Naredbu. minirnje. kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojska NDH.34 Od leta 1991. godine u okviru stranke prava (HSP) nastaje hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje su nosile crnu odoru. od 34 35 36 37 38 M. 217. str. plja~ka. analiziraju}i 1. Dr B. Manje je poznata ~injenica do kojih je do{ao ameri~ki novinar T. „Satnija Uskok” u Osjeku. Isto. ili bar da su formalno nastojali spre~avanje njihovog delovanja. „Medijski rat” izme|u suprotstavljenih strana je tema za posebnu analizu. „Lisice”.”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{la Armija BiH. Ma~i}. 341. u kojoj je pod ta~kom 12. nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i prevesti u T. godine. Brok. Nikiforov još konstatuje da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija na`alost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratu koji se vodio protiv Srba”. „Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice. a koji su kraticu svog imena mogli ~itati i kao hrvatske oru`ane snage. Sarajevo 2001.O. Isto.35 Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”.38 Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala se kroz celu drugu polovinu XX veka. Nikiforov. Zlo~in protiv mira. str. itd. Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostorima neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvu stanovni{tva. pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programeri oslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”. itd. str. Zagreb 2001. koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno (su|enje i ubistva vo|a). 262. 382.36 Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom ~i{}enju (zlo~ini. „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa. godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanak objavljen na {tetu Srba. Izme|u Kremlja i Republike Srpske. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvatskom sto`eru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratska stranka 26. paljenje. U Hrvatskoj je bilo takvih grupa „na desetke”. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim republikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da su aktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike. U Naredbi je naglašeno da zadatak treba „obavezno sprovesti”.). znakovlje usta{ko.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ne mo`e se opovr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali. „Psi rata uvjek na|u svoje mjesto. str.

Slunju 29. Mas-poka na primer. Od pojave Mas-poka. Donjem Miholjcu. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju .3%. Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama. Gospi}u 31. Daruvaru 33. [ibeniku 10. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37. Belom Manastiru 25.4%. Isto. narodnosti. Karlovcu.5%. Novoj Gradi{ki 20.9%. gu{en je „srpski kulturni. Udeo pojedinih naroda. U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg zaklju~ka: 1. Orahovici 21.40 Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991. i 1981. Dvoru 85.5%.4%. Hrvatska etni~ka populacija u Hrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova.6%. 5.9%. ne{to vi{e od 10% ukupnog stanovni{tva. Zagreb 1996. etni~kih grupa u formiranju jugoslovena u razmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji.0%. ukinute su sve zvani~ne srpske institucije.5%. Grubi{inom Polju 32. Beograd 1994. Ogulinu 35.Lj. 39 40 41 V.%. Drni{u 21.4%.0%. ali i posle njega.obespravljeni ili privilegovani.M. Dvor. M.739 ili oko 15% ukupne populacije. dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%. Novskoj 21.39 Neizvestan politi~ki polo`aj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde su `iveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest je `ivelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u 1971. Glini 60. Rijeci 10. pa prema tome i jugoslovena.4%.0%. Tri su osnovna razloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”. U Zagrebu ih je `ivelo 5. str. Gre~i}.9%. Kninu 88.9%.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12.6%.530 Srba.3. 2.8%.9%. Donjem Miholjcu 11. Godine 1981. Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva. Podravska Slatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u. Gospi}u. Srbi . godine (nakon ukinute kategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581. 173. deo njih se od 1961. Kostajnici 62%. godine iseli 157. 55. Na{icama 11.4%.1%. Bjelovaru 8. Titovoj Korenici 75.2%.5%.8%.8%. Kutini 7.978.8%. izme|u 80–90% samo u op{tinama Donji Lapac. Karlovcu 20. srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe.7%. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ 3. Anti}. 4. Bitnu ulogu u formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%). a do 15% u Rijeci.8%.2%.7 miliona `itelja Hrvatske. Obrovcu 65. Podravskoj Slatini 35. Pakrac. nacionalni identitet”. Dubrovniku 6.3%. mešovitim brakovima i porodicama. Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin. Petrinji 44. Slavonskoj Po`egi 14. Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu. taj broj je iznosio 531. Orahovcu i Grubi{inom Polju.502 ili oko 11. Gra~acu 82. Srba je bilo 543. Belom Manastiru. Do 20% bilo ih je u Osjeku.5%. Glina.5%. Daruvar. Benkovcu 57. Donjem Lapcu 97. str. Na{icama i Slavonskoj Po`egi. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven. Novoj Gradi{ci i Sisku. Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine (5-10%). a deo se iseljavao usled raznih pritisaka. Lopušina. Pakracu 40. 193 . Svi Srbi sveta. Novskoj. 3.

412 3.46%) (3.58%) (7.513 1. godine. Zbornik radova i izveštaja.55%) (0.164 2.4% i Zadru 10. Knin 1993. marta 1991. Osijeka.076 437 1. Splita.5%.41%) (8.946 625 1. 9.16%) (20. navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda. avgusta 1990.920 8.65%) (3.513 10. godine.21%) (4. izbacivani su sa radnih mesta i iz stanova. Nakon prvog oru`anog sukoba 31.627 3. a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en 2001.767 1. Kao razlog. str. nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog `ivota u iole ravnopravnim odnosima i toleranciji. godine. Srbima nisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode.0%.83%) (7.73%) (6. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost MUP-u Hrvatske 19. Zagreb Karlovac Vara`din Bjelovar Rijeka Gospi} Po`ega Sl.54%. [ibenika.557 730 2. Vinkovcima 13. Vukovaru 37.980 8.5%. u Krajini su izneti razlozi za njeno formiranje.88%) (1.26%)43 Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba iz Hrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formiranje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990.631 pripadnik srpskog naroda {to u procentima iznosi 4. Vrbovskom 33. 194 . godine.1%.00%) (32.37%) (2.42 Nakon etni~kog ~i{}enja. podaci sa CD-a.147 1. Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001.83%) (3.67%) (5. Vrginom Mostu 70.0%.44 42 43 44 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991.82%) (5.0%.41%) (7. godine na Plitvicama. Brod Benkovac Zadar Beli Manastir Osijek [ibenik Knin Vinkovci Vukovar Split Pula Dubrovnik 18. Simboli i tehnologija vladanja re`ima u Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dr`avu Hrvatsku. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Vojni}u 90. Virovitici 15.426 (2.047 3.28%) (26.382 2.811 5.89%) (4. godine. ukupno je u ovoj dr`avi registrovan 201. itd.

886 1. koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispred Isusa Krista.371 8. vere.35 70. zanimanje. str.986 Hrvata % 97. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”.343 13.54 28. kulture i drugog.599 11.366 37.555 10.92 60.05% 9.20 86. Postoji sindrom svetosavskog {ovinizma.39 16.44 88. megalomanije.55% 1. 195 . I to je zapravo Svetosavska sekta. Korenica Vrginmost Obrovac Kostajnica Glina Benkovac Ukupno 8.. Politika. rob. Zadr`avaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske i podnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti br. Jedan mali narod.92 34. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Pojedini istra`iva~i utvrdili su da je tokom 1991..851 23.040 33.52 89. To je. godine iz Hrvatske proterano 270. ka`e on.585 11.975 18.. 20. 223.557 14. To je {izma u {izmi.M.572 9.041 13. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj krajini nakon njenog progla{enja 21.434 11.60 50. a zna~i sluga.262 17.36 32. godine.996 4. koja se onda preta~e u velikosrpski imerijalizam. SAO KRAJINA Mesto Donji Lapac Vojni} Knin Dvor Gra~ac T.295 8. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao: „Srbi su jedini pravoslavni narod. decembra 1990.66 65.395 1. Bogavac.043 3.-553 % 0.52 62.591 8. godine.761 4. mali u svakom pogledu `eli da od Beograda napravi ~etvrti Rim.393 16. Niš 1994.236 42.51 80. profesija.854 7.52 24.23 75.60 45 46 T.054 8..378 Srba broj 7.. Nestajanje Srba.90 40.45 U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZ javno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti.88 broj 44 116 3. koja je te{ka bolest.41% 9.729 7.954 14.888 12. decembar 1992.”46 \odan na ovom skupu uverava da ne zna {ta zna~i re~ „Srbin”.000 Srba.697 1.

262 1. 163.698 1.093 1.g.327 1.146 2. 1991.482 1.324 1.708 5.146 1.Vinograd.g.026 2.42547 Bapska Bobota Borovo Br{adin Ilok Lovas Negoslavci Sotin [arengrad Tovarnik Trpinja Vukovar Sredinom 1993. Kne`evo Lug Popovac Zmajevac Ukupno 1.769 5. 149. godine.352 1. 1.065 Srbi 1981.g.136 51 73 12. Manastir Bilje Branjin vrh Darda Grabovac Jagodnjak Karanac K.478 68 56 3.g.887 6.926 1.960 3. 1991.702 1.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1.700 604 190 142 3.699 1. 179. U isto~noj Slavoniji.491 6.079 1.465 493 484 136 133 1.289 34 1. oktobar 1992.953 8. zapad47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske.682 1.639 Hrvati 1981. BARANJA Batina B.235 Hrvata 446 3.005 2.751 1.243 2.441 17 25 731 789 940 904 1.388 1.034 240 Srba 61 3.700 6.690 44.681 1.106 1.001 2.171 33.504 1.770 1.901 1. godine.g. 196 .996 2. 1991.594 336 372 88 48 661 670 1.951 1.439 551 674 411 27 347 29 Ma|ara 688 865 422 46 626 31 67 289 382 90 834 17 888 ISTO^NA SLAVONIJA Stanovni{tvo 1981.449 10.582 1. 30 33 1.036 1.676 4.442 2.127 1.177 14. nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajine prema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanovni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba.760 21.881 13.770 572 190 2. 20.654 1.624 1.532 873 296 432 651 418 125 1. str.775 1.571 1.466 2.248 1.g.578 6.408 1.

73% bilo Srba. da je dogovoren na relaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevina ustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva. ^injenica je tako|e. U severnoj Dalmaciji (3. Pre svega ~injenica da su RSK.000. naro~ito potencirana u Hrvatskoj. i da je pre toga ve} pet godina sa njenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta. Na Baniji (3. Kordun (2. pre svega u Republiku Srpsku a onda u SRJ. napadnuti od strane 200. 2% Hrvata i 1% ostalih. razaranja. „Maslenica”. avgusta 1995. plja~ku. 4% Hrvati i 1% ostali. bez politi~ke i vojne elite. Tu mislimo na ubistva.595 stanovnika od ~ega 91% Srba. 197 .49 Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja Republike Srpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo do etni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vreme ratovanja 1991–1995. a ostali 10%.M. dok je Lika (4. „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki d`ep”. pre svega ameri~kih aviona. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada bila dezorganizovana.389 stanovnika imala 93% Srba. 2. Bez obzira na sve ove spekulacije i mnoge druge. Jedna od teza. neke su ~injenice nedvosmislene.008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29. 25% Hrvata i 2% ostalih. 7% Hrvata i 2% ostalih.000 stanovnika od ~ega 98% Srba i 2% Hrvata. godine. 48 49 Stanje i osnovni pravci o`ivljavanja RSK.48 Na prostoru cele Republike Srpske Krajine `ivelo je u to vreme 433. govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva.306 km2) je imao 51. sociologa i dr. Najmanji pocenat Srba bio je u zapadnoj Slavoniji (5.000 hrvatskih vojnika i policajaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srpski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika.800 stanovnika 95% su bili Srbi. str. Isto. Knin-Beograd 1994. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nom Sremu i Baranji (2. godina. stradanje civila i drugo. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda o kojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vremena biti predmet sporenja istori~ara. Po pravilu odlazili su imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak u izbegli{tvu.000 stanovnika 90% su bili Srbi. koji je organizovan i uslovljen dr`avnim organima RSK.000 vojnika.450 km2) od 87. U avgustu 1995. 5% Hrvata i 2% ostalih. da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska vojska u nekoliko navrata.500 km2) od 135. jasno pokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajeva Republike Hrvatske. Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40.406 stanovnika `ivelo je 97% Srba.808 km2) od 48. ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni 4.456 km2) me|u 83.

dvorištima. od crkvenih.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.53 O „rezultatima” 50 51 52 53 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. dok je ostalih bilo oko 15. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja policije i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora.079. Tu je pre rata `ivelo 749 Hrvata i 2. hrvatska vlada utvrdila je avgusta 1995.50 Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba. Od 1996-1999. Beograd 2000. Na po~etku ratnih sukoba Hrvati su uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2. itd.000 Hrvata i 200. sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne. Donji Lapac 3. oti{li u tre}e zemlje.46%. Sistematsko razaranje gradova i sela. plja~ka pokretnih dobara i stoke. Beograd 2004. Knin 20. I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju. ili se nisu odazvali registraciji. ru{enje.598.964.000 stanovnika od ~ega oko 85. itd. ili 7. Izbegli~ki korpus.255 potpuno nemo}nih starih osoba. paljenje. Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda to potvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj i ovom slu~aju apsolutno sprovedenoj.000 od kojih je 3. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali. str. zlostavljanje. Isto. kad su mnogi promenili izbegli~ki status. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. Isto. Helsin{ki odbor Hrvatske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila. 6. pokazuje da se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9. Gra~ac 4. 50.163 incidenta: nasilje. krevetima stradalo 34 civila.734. ubojstva.000. godine. str. dok se vojne `rtve ne pominju. Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002. Obrovac 4. 198 . 1999. str.52 Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacionalnosti.000 Srba.327.000 stanovnika. Potpredsednik iste vlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko 6. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama.500. godine u Benkovcu je ostalo 730 Srba.51 ^ak i da se zanemari neka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji su na{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji „Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko 200. verske i rasne netolerancije. pretnje na ulici. a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme registrovano 2. terorizam. Hrvatski Helsin{ki odbor ka`e da ih je bilo izme|u 200–180. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srba na vekovna ognji{ta. godine da je taj broj 154.430. ali i u kancelarijama dr`avnih i lokalnih ~inovnika. plja~ka.789 Srba. 202.000. i uop{te stvaranja ambijenta u kome je `ivot povratnicima nemogu}. Oni ka`u da je u sektorima jug i sjever `ivelo oko 300.

potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja.. da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska. ~ine nestala lica. str. i ne samo u ovom slu~aju. inventar uni{ten. potpuno su devastirane. septembra 1995. da ovdje nema etni~kog ~i{}enja”.. Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. Oni jo{ zaklju~uju da je „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalno politi~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”.M. bilo ih je na hiljade. Isto. uni{teni bibliote~ki fondovi. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ „Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje 22. Mulimani kao „`rtve” a Srbi kao „agresori”. 77. str. Srpska krajina.. uni{ten znatan deo komunalne infrastrukture. uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti. jednu konstataciju reportera smatramo zna~ajnom: „Nitko posle toga ne `eli da objavljuje njihova ratna zlodjela.56 54 55 56 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. 167. sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama. uni{ten celokupni sto~ni fond. U ratu 1991–1995. Cetinje 1998. I drugu (konstataciju).”55 Opise ubijanja. avgust 1995. hrvatska policija i hrvatski civili. „Oluja”. domovi kulture. – pa ~ak i da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi. . zapadni istori~ari su izneli podatak da je Krajinu napustilo 120. Nepostojanje volje kod vlada novonastalih dr`ava da rasvetle ove slu~ajeve produ`ava agoniju obespravljenih. Ku}e koje nisu minirane. vredni predmeti i crkvene knjige nestale.. „Bljesak”. paljenja.000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljeno i minirano. proteranih i „ni~ijih ljudi”. Hrvatska mo`e slobodno tra`iti pomo} od Evropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u `estini etni~kog ~i{}enja”. namerno izostavljamo. Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotip po kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”. Me|utim..54 Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana. donosi ~lanak Roberta Ficka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba u punom jeku.Izgon. 199 .. sad kad je svetska pa`nja zaokupljena bosanskim paklom. godine. Poseban problem..000 „djelomi~no po zapovjedi vlastitog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom.. godine. 76. Hrvatska ima mnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine. strahota. str. „Meda~ki d`ep” kao i etni~ko ~i{}enje gradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono u Hrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj. The Independent 4. Oplja~kana je sva srpska pokretna imovina. srpske ku}e su opusto{ene i orobljene.

Pojavljuje se u mnogo 57 58 59 60 61 62 Lj. Beograd 2003. Anti}. Anti}a je logi~an nastavak procesa na prostoru Republike Krajine. Isto. povratnikom kome su nanijeli zlo”. Kavez . Kriminalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu poslu`iti pri argumentovanju da se strah u Srba bio argumentovan. pre svega Evropska zajednica. 70. Isto. Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migracije”. n. 67. str. oni su se „uklonili” da ne padnu u ropstvo.61 Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi se i teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a oko podele Bosne i Hercegovine. mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog ~i{}enja bio evidentan.60 Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~ja Hrvatske. Sadr`an je u „na~inu nastanka. Isto. Isto. svakako je „uticalo i povjesno sje}anje na kolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zagreb 1996. Detaljnije o tome: D. metodama odr`avanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva. Kova~evi}.58 Na odluku o iseljenju.Krajina u dogovorenom ratu. Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj. Mnogi Srbi su izbegli i zbog mogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela. smatra citirani autor. no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i ~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”..59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskih lidera. Srbi su jo{ i govorili o „masovnom” samoubojstvu {to se „mo`e smatrati metaforom za egzodus”. tim II. str. avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu.57 Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda.62 Kad je u pitanju me|unarodni faktor. Anti} daje obrazlo`enje o okolnostima u vreme „Oluje” i ka`e da je „usled brzine akcije i ote`ane komunikacije” pojava imala i elemente stihije tako da su iselili i oni kojima to nije bila `elja. “U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istjerivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. 200 . do 22. Posmatra~ka misija EZ. godine. kao srpski odgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju.d. na osnovu „posmatranja RSK” od 7. Masovno iseljavanje je najavljeno. str. kao i da izbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom. 68. Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza” prije kona~nog iseljenja. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju.

It is also a fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connection with „others”. The paper shows that ethnic cleansing played a more important role in the war strategy than all other elements or features.) were just one of the methods in a complex strategy of ethnic cleansing. etc. avgust. Ono {to je primje}eno kod posmatra~a od Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja” najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba koji su uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”. The paper tries to prove this clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts of the former common state territory. 201 . 74.63 Summary Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniable fact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995.M. str. 63 Srpska Krajina. „Storm”. These methods resulted in expulsion of hundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of millionmasses of refugees which will encumber political relations between the Balkan states for years to come. Greatest war crimes committed by individuals (Srebrenica. refusing to admit it as their own strategy. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi.

posmrtno. Pour une histoire a part entiere (1962). {to slabo komunicira sa svetskom istoriografijom. 203 . Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956) nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire (Pariz 1953) i. Iako je „otac” moderne istorijske nauke. {to strane istoriografije nedovoljno koriste njene rezultate. on je smatrao da nije potrebno baviti se posebno teorijom. u izvanrednom prevodu Marije D`uni}-Drinjakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}. prihvatanjem metodologija susednih drut{venih nauka. Beograd LISJEN FEVR. prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svoje shvatanje istorije. „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Jedan od problema srpske istoriografije le`i u tome {to ona ne obra}a dovoljno pa`nje na teoriju. sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora. Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopiti svoj `ivot sa istorijom”. {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodolo{kim re{enjima. `ele}i. Srpska knji`evna zadruga objavila je 2004. ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~no primenjivati na istra`ivanja. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvede stalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijske nauke. dokazati novim ~itanju ostataka pro{losti. Zbog toga su nam ostala samo njegova predavanja. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe. godine i u kome je izneo neke od osnovnih postulata „nove istorije”. tvorac dru{tvene istorije.ISTORIOGRAFIJA Historiography Dr Dubravka STOJANOVI] Filozofski fakultet. na taj na~in. Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knji`evnoj zadruzi na ustupanju ovog teksta. da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanju o pro{losti. druk~ijim struktuisanjem teksta. Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odr`ao studentima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941.

posle godinu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina. Anatol Frans (Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istoriju Francuske „sa svim detaljima”. Kad sam 1899. stra`na. ne upoznaju li se pri tom svi samo sa prvom? Smelo pitanje. jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo nameniti zadovoljenju svojih dubokih potreba: to je u`asno kad je poziv koji je ~ovek izabrao intelektualni. Jednostavno. ako ne sve detalje. I Jednostavno. o istoriji. ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misiji gospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. priznaje to. ^inilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijama nude detinjasti ideal malog Anatola. dve godine pomnog pretresanja Priru~nika spoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Bur`oa (Emile Bourgeois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). Ne volim mnogo da me{am razli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem. Zamoljen da im odr`im tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istoriju. Da ne postoje isto tako i dve istorije. Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila duboko usa|ena vokacija istori~ara. godine u{ao u ovu ku}u. A ko bi znao ne{to vi{e tih detalja od onog do sebe. koju on. koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijedna te{ko}a ne pla{i. U svakom slu~aju. No ipak mogu da vam ka`em slede}e. Raspolutiti svoj `ivot. i druga. Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am o onome {to volim. volji: valjao je za istoriju! Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. Ne ba{ tako. karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na Ecole Normale. Sa onim smislom za humor.1 Sre}an sam zbog toga. 204 . Onoj koju poku{avam da unapredim. Reklo bi se da baviti se istorijom po njima zna~i saznati. ne razume dobro. Ali ona nije mogla da izdr`i dve godine viskoke retorike u gimnaziji Louis-le-Grand. Nego o onoj drugoj. razume se. to je sasvim prirodno. o istoriji? re}i }ete mi. koliko su mu{karci moje generacije u proseku dali vojni~kom `ivotu) – upisao sam se na Odsek za knji`evnost. ne bih bio istori~ar. upravo je prvo {to `elim da 1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941. veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue). ne `elim da vam govorim o toj istoriji. Da je ne volim.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. bio je. Onoj koju volim. i koji je sa~uvao sve do kraja `ivota – jedan nedavno preminuli kolega Collège de France. Ali. poverio nam je jednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna. po{to najavljujete }askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”. smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati. godine. matematika Generalnih Inspektora. poput vam. pristupa~na. *** „Volim istoriju.

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

vam ka`em da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samo zato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica – ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{ta nije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji`evna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu nam neki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i ne razmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijski razlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjoj liniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|e dugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problema Istorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se slu`im ovom uobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i najmanje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) i ja dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mi smo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onih prideva pomo}u kojih se u toku vremena izra`avalo toliko razli~itih stvari, da on, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatili ovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira na koricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jedne nove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom prihvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {to je „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi poslu`ila kao oznaka ~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno, {tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh: ho}u da ka`em – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu. ** Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivnosti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, u okviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je postulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunili doba {to su se smenjivala. Podu`a definicija: ali sumnji~av sam prema odve} kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojim odredbama otklanja mnoge la`ne probleme. Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a ne kao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju (Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasifikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to 205

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbiru rezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su neki nov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pretstavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no, ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da se postignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im se uka`e kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novim `ivotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviru neprestano sebi grade. A kao drugo, ka`em – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije koja se uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju, psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti ~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zanimaju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudipripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja – ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, koji su raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}uju jedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modus vivendi koji se naziva @ivot. Ovako definisanog ~oveka mo`emo, ako nam je tako zgodnije, da uhvatimo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~im povu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade, jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni; istori~ar prou~ava pro{li `ivot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe – na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli `ivot i koji ume da ga posmatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja – a mi se onda mo`emo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju on obavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je da nikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okviru dru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni, koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{eg prou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudske aktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada. ** Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih, ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se u ovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zanimljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u kojima, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim 206

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odr`ao studentima tre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mlade ljude, koje je ~ekao te`ak profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, u nekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nosti da lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~ar koji to ho}e svuda mo`e korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {to je Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, `arom svojih re~i i zra~nom snagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja – upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eo da se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskom pozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istoriji iznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod tim imenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ tra`iti na ispitima do doktorata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar mo`e da izmakne ovoj opasnosti; ako bih mogao da vam podarim ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i. No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama, razmotriti neke od `ivih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji u istra`ivanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ije su o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont? Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije. Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompilacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~no vo|enom” istra`ivanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz „nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovi svakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dve operacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer, postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubaciti u utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti... U to vreme istori~ari su `iveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju „~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji, priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. ^injenica koje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje, ~injenica koje je on sad samo imao da zabele`i. Dovoljno bi bilo da je ma koji od ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikroskopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nije dato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Za samo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethodno dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje – 207

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istra`iva~a, ~ije je delanje samo time i omogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enu hipotezu. ** Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje ne isporu~uje sirove ~injenice. ^injenice kojima bi nekim ~udom bilo podareno nekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {ta drugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u `ivot priziva istori~ar. Znamo da ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no klanjamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba da posegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|u kojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako ~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanu u samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a to je istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono {to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e u kriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji se na njih poziva... Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon {to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke, tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da ka`em da on malko zaostaje i za poslednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti na prvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezuju za ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to. [ta }ete! kad u nekoj od onih knji`urina na ~ije pisanje izgleda ve} godinama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onih po{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {to vrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ili ma{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta, Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa na nekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kad je ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih u na{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on je zna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo li onda i dalje da se pitamo za{to istoriju izla`u poruzi, okre}u glavu od nje, `igo{u je i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, toliki ulo`eni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjem jedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove be`ivotne istorije u kojoj se nesuvislo sla`u re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je 208

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje je sazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e im slede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnuti pokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?” Pa ~udite li se onda onim `estokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelosti mladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj krizi istorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi iz moje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije na Ecole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato {to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato {to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjuje na analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to, kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadr`aja, ve} pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jednostavno kriti~ki metodu. Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji`evna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji`evnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (André Michel), naslednikom plahovitog Kura`oa (Courajod), tog JUpitera gromovnika iz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojim napretkom, ponosna na svoje pobede, uobra`ena zbog svojih materijalnih uspeha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svom hodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovo stvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvuk jednog glasa s one strane groba. Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala i svoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet), Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa (Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija, koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijao Deman`on (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zadovoljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{e okrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj od svake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemu onome {to nije ona sama u naju`em smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {to bi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost prema ovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali od svega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto u na{em duhovnom `ivotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I da bismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji po formi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi 209

izra`avaju ono ~emu treba na}i leka.. razo~aranost. ~itati istoriju. bez razlike.” 210 . sad smo zna~i gubiti vreme.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. potpuni nestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom. i to brzo..

njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima.1944. Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu. doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. INIS-Dobra. Klivlend Ohajo 1958. Beograd 1968. Beograd 2003). I-II. Beograd 1994) Milutin Propadovi}. B.1945”. Nova iskra. Pavlovi}. Petar Martinovi} Bajica. VINC. Beograd 1991. Ljoti}. Milan Nedi}. Nedi} . Beograd 2002.1944/1945. Zagreb 1976. Kontrarevolucija u Srbiji. Princip. Srpski preporod. prevladavali su istori~ari koji su mu posvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskom ratu na tlu Srbije. ^ikago. VINC.Biografija i drugi istorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”. u: 100 znamenitih Srba. Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 .1945. Prof. Milan Ristovi}. @arko Jovanovi}. Milan Nedi}. Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 . Minhen 1968. Petranovi}. Beograd 2004. I-II. Australija 1976. B. Karapand`i~. Istina o Milanu Nedi}u.V.GRA\A Sources Dr Mile BJELAJAC Institut za noviju istoriju Srbije. Iskra 1990 Milan Borkovi}. Ilinoj 1956 (reprint. Beograd 1995. Vjenceslav Gliši}. Kvislinška uprava 1941-1944. Beograd . Milvoki. INIS. Beograd NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945 O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}i broj radova. Kosti}. Kosti}. Melburn. naj~e{}e su objavljivali van Jugoslavije. Zbor i Komunisticka partija Jugoslavije 1935 . „D. ''Sloboda''. Srbija u završnici rata 1943 . Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 . Mladen Stefanovi}. Bor. I-II. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Borkovi}. Narodna knjiga. Quinsland. INIS. Beograd 1992. Ilija M. ''Nikola Paši}''. Lil 1949. Stanislav Krakov. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro1 2 Boško Kosti}.1945. U`i~ka republika. M. Lazo M.1941.1 U zemlji. Knj. M. General Milan Nedi}. Nedi} i njegovo doba.1-2. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov. Beograd 1979. Mirjana Zori}. Zbor Dimitrija Ljoti}a 1934 . Southport. Dragan Aleksi}. vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}''. N. Gradanski rat u Srbiji. „General Milan Ð. Armijski |eneral Milan Nedi}. Privatno izdanje. SAD 1965. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu.2 Mo`e se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa tendencijom da se njegov rad prika`e kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacije i borbe protiv komunizma. Beograd 1993. 211 . Za istoriju naših dana.

Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopiju Nedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. s. a s druge strane da ne bude previ{e eksploatisana od Nema~ke. predstavio kao internaciju u koju su ga stavili Nemci sve do dolaska Amerikanaca. budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima. verze u nauci. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu u Washington-u. Nedi} je potom uhap{en 6. kucanih bez proreda. 3 4 5 National Archives Washington. godine kao „poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija (Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10. Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo je da general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija od razaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti. „Izjavio je da nema ~ega da se boji od Amerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”. jula. Nedi} je svoj boravak u Austriji. file 800.. isto poslanstvo je iz Berlina dobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana.4 Kako saznajemo iz ameri~ke prepiske. Nedi}. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. FO. da su postojali legitimisti i revolucionari. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel). Fond State Department. Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. mogao rasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. box 52. Smatramo da su ovi datumi ta~ni. Mesec dana pre ove informacije.3 Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. knj. augusta 1945. koji je general Nedi} uputio 25. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnosti u kojima je delovao general Nedi}. jula iste godine.5 Prema zapisniku majora Edmunda L. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|unarodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom. posebno u Kicbilu. Dokumenta koja objavljujemo. u fondu State Department-a. godine i nekoliko prate}ih. do sada nisu kori{}ena u istoriografiji. Collins) komandanta 42. Yugoslavia. britansko poslanstvo Berlin. glavno-komanduju}em savezni~kih snaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T. n. Record Group 84.d.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof. Dakle ovaj memorandum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO. te propisivalo obaveze okupatora i okupiranog.II. Memorandum generala Milana Nedi}a generalu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. 1945. a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije doveden je 9. Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihvatio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat. ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta. maja 1945. jula. odelenje Maryland College Park. Riddleberger-u CE (verovatno odelenje Central Europe). Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uz dodatne izvore. (Borkovi}. juni kao datum hapšenja. Kinga. Dao je informacije o svim svojim saradnicima koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} i ministar dr Nedeljkovi}. a jo{ vi{e u javnosti.370) 212 . zavr{ava King.

Kada je njegov odnos prema pokretu Dra`e Mihailovi}a u pitanju. on u ovom memorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na sve na~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a u Jugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. po Nedi}u. {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srpskog naroda. godine. Upro je prstom u hrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda koja je nastupila po slomu armije na svim stranama. predstavnici demokratija koje su svoje predstavnike slale glavnom {tabu Dra`e Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke. grupe armija JV). Izra`ava li~nu spremnost. a posebno ~injenica da su ih oslobodile ameri~ke snage. srpskih radnika te 20. ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata. Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslaviji te da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprla Nemcima (on na ~elu 3. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavu odstupanja. Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaska sovjetskih snaga i partizana 1944.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86. ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstave savezni~kim sovjetskim jedinicama. Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srba iz zarobljeni{tva. pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad. Zala`e se da Amerika uti~e i kontroli{e izra`avanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}e politi~ka manjina manipulacijom. Naveo je nedela Ma|ara i Bugara. obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno 400. januara 1945. Uprkos tim te{kim okolnostima. koliko je bilo u njegovoj mo}i. mada su i dalje bili anga`ovani u borbi sa partizanima. Hrvata i Ma|ara. U prilogu memoranduma Ajzenhaueru. uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarila Srbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji. general Nedi} je prilo`io rezime svog memoranduma koji je 19. 213 . poslao dr Nojbaheru (Dr Herman Neubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. i brat mu na ~elu 2. ali ta~no i pred me|unarodnim sudom.M. On u vi{e navrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu.000 dece. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu se izra`ava zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika. a ne pred Titovim. Tako je. kao i spremnost ministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovom radu tokom okupacije. Istako je ~injenicu da ni jednog trenutka ni njegove. Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dr`ali u internaciji sve dok krajem augusta nije prihvatio polo`aj. a posebno na teritoriju NDH. siro~adi starih do 14 godina. politi~ka manjina. Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskog naroda od represalija.

februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade daleko preciznije iznesena i. ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihailovi}a preko Sarajeva. a taj odnos i sada jo{ postoji. Ministru dr Nojbaheru u Be~u. U najkra}em. ma u kom pogledu izmeni. odnos pobedioca prema pobe|enom. u kome general i njegove kolege u izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od 19. koji iza njih stoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28. Gosp. Pov. pozivanje na njihove susrete u Be~u. da se taj odnos. i{la bi mu vi{e u prilog: „Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. 214 . to je njihovo privatno 6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade. odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli i o~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u. n. Pri ovome napominjemo da Nema~ka nikada. februara tek. tj. br. a „protiv zajedni~kog neprijatelja. a {ta podupire njegove ocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. Nj. januara ove godine na svojim sednicama 1. Br. Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim. 1990 i 1991 za 1971. Kne`evi}). februara 1945.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}a ministru Nojbaheru od 2. Naime. Prema napomeni prire|iva~a radio ih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima.” Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanje sada menjamo (.)” U nastavku ovog pisma se izra`ava stav prema onima iz srpske emigracije koji su imali druga~ije poglede: „Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi. godine. pro{log meseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade: Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. Pavlovi}. Shvatanje koje je izlo`eno u Memorandumu od 19.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima. januara ove godine samo konstatuje ovu situaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. u Kicbilu.. E. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka. Vidi tako|e: Ilija M. ako je hteo. mo`emo se pitati za{to se Nedi} nije odlu~io da i njega prilo`i uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru. s. kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije. da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom. ni u kom obliku nije tra`ila od srpske Vlade u Srbiji. Str. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sa nema~ke strane. pro{log meseca – doista stoje i ostaju na stanovi{tu neposrednog produ`avanja borbe. ispu{ten je predistorijat memoranduma Nojbaheru. godine i do{la do ovog zaklju~ka: 1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum. januara 1945..d. objavljena je u Glasu Kanadskih Srba. od 19. istori~ari mogu uo~iti {ta je Nedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike.1/1945. u ovom pismu od 2. tj. postojao izme|u Nema~ke i Srbije. i 2. okupatora prema okupiranom.167-173. godinu (priredio Radoje L.

173-174. oktobra. U Be~u je vladala beda.2.8 Za u`e znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sada znalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi u svetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imaju razumevanja. Kontrarevolucija. godine. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 mi{ljenje. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”.d.9 7 8 9 Vidi nap. od kojih su neki nastavili da `ive posle 1945. Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. iz Beograda i preko Srema. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacija promeniti. godine u emigraciji. su se do sada koristili najvi{e zarobljenom nema~kom gra|om. M.”7 Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz `ivota „srpske vlade” i samog generala Nedi}a istori~ari. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u prostorijama hotela „Imperijal”. n. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili „Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”. otputovali su po~etkom oktobra 1944. internircima i biv{im zarobljenicima. M. kojoj ja stojim na ~elu. 362-372. Aleksandra Cincar Markovi}a. predsednik „vlade nacionalnog spasa” Milan Nedi} i njegovi ministri. koji je preko Joni}a saznavao {ta se me|u ~lanovima vlade de{ava. U grad su se slivale i druge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da prebace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. I. Privid funkcionisanja ove grupe kao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945. Neki ministri su bili mi{ljenja da vlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitet koji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londonom. Borkovi}. vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”. pomo} u organizaciji novih trupa. To im je bila osnova da tra`e od vlade Rajha da ih kao vladu i priznaju. izjavama pojedinih li~nosti kao {to su Dragi Jovanovi}. Kontrarevolucija. 364-365 215 . s. ne mo`e prihvatiti. Ve} od 17. posebno u Jugoslaviji. koje srpska nacionalna Vlada. izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali u Beogradu. oni su se zaista „igrali vlade” i tra`ili priznanje od Nemaca. vojno-politi~ki savez sa Rajhom. skupo}a. Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odr`ava sednice i razra|uje svoje planove i taktiku za bli`u budu}nost. Pavlovi}. knj. Kako se verovatno ne bez ironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}. 4. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla dobijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama. Tanasije Dini}. Borkovi}. a Nedi} da bude predsednik tog odbora. pa i samog Nedi}a tokom njegovog saslu{anja. s. Prema dosada{njim znanjima. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~ita svedo~enja savremenika.M. a grad je bio izlo`en bombardovanjima.

i 17. maja u Kicbil je u{la prethodnica ameri~ke 36. a oni su mu pored pisama slali pakete sa hranom. ''Jugoslovenska kraljevska vlada.65) Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. godine.'' (s. a privremena egzistencijalna za{tita u civilnoj upravi generala Milana Nedi}a. a sudbina Nedi}a i ve}ine njegovih saradnika bila je tragi~na. Veroljub Trajkovi}. godine''.10 Na takvu su`enu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}i komparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije. divizije. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi prebacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu. Leskova~ki zbornik. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. septembra 1944”. Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pitanje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944. Leskovac 1995. Ðor|e Stanko- 216 . februara 1946. U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezultati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42.600. „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina je uhap{ena jula 1945. ''Razoreno je oko 600 ku}a. teško povredeno 1.260 gra|ana. 8. kako }e se prema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potra`ivanja }e ispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apel na generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka.11 10 11 Mom~ilo Pavlovi}. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturi Nedi} je odr`avao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni. godine. dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja. kada je prema slu`benom saop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. Beograd 1999. aprila 1944 poginulo 1. Mosburg i Novi Ulm. godine. januara 1946. Terzi}. Svoj doprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istra`ivali dublje razloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojne stvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dra`a Mihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. Ðoko Tripkovi}. Beograd pod bombama. umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio u pokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana u beogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga. ameri~ka divizija. a lakše nekoliko hiljada. godine. Na dan nema~ke kapitulacije. Jedan deo srpskih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{losti bio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskog naroda.

c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939.000 $.000 dinara za kvadrat kao u 1939. a 80% od predratne cene za potpuno uni{tenje.000 dinara (2. ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj. Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula: a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metara kvadratnih. Pobjeda. godine od one iz 1944. koja su nastala nema~kim i savezni~kim bombardovanjima. ekonomski savetnik. National Archives.992. od toga {teta na stvarima i li~nom imovinom gra|ana procenjena je na 113. a potpisao tada{nji otpravnik poslova Harold Shantz.000 dinara (3. d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. State Department.270.000. 1-4/2001. Informaciju je izradio Eric L. Zori}.M. „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”. zbog ratne propagande. Iz analize je vidljivo da je jugoslovenska vlada odredila grupu od 40 in`enjera da u roku od ~etiri dana pregleda razaranja Beograda.1944”.150. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske 1943 . isklju~uju}i mostove i razaranja na `eleznici. 815. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo. 84. po na{em sudu doprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugom svetskom ratu.77-86. Box 53. Korisno je u svakom slu~aju saznati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i. avgusta 1945. U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {teta pri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na 220. u ovom izve{taju nisu uklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga. dok. Mirjana M. Tokovi istorije.12 Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dr`ava u Beogradu i poslati su u Washington. br. Tako|e. Washington. Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1. Pridonoff.000 $). Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je vi}. Koristimo priliku da se zahvalimo prof. Tako|e. za te{ka o{te}enja 50% od iste cene. Podgorica 2004. „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta 1941 . doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. isti dokumenti upozoravaju nas da su danas u opticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. godini.0250.000$ prema kursu iz 1939). postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanja broj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama.222. a na stvarima 1. s. godine. Suma {tete nad li~nim dobrima iskazana je posebno. 12 217 . b) procenjena gra|evinska cena bila je 1.1945 (Istorijski stereotipovi i stvarnost)”. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kog boravka u toj instituciji. 27. Dokumente smo pribavili tokom skorašnjeg istra`ivanja u National Archives u Washington-u. Na drugoj strani.000. Reg. ode}a i dr).

Prema izveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3. 9. i 7. O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve} pisano. 22-23 Nikola @ivkovi}. a 289. aprila 1941.000.271 `rtvi. 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana. razlikuju se od podataka koje je samo za nema~ko bombardovanje 6. ISI.100.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom I inventara. 218 . najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisano je direktnoj plja~ci. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2.888. 16 od 87 autobusa. Beograd 1975.000 od ukupno 80.880 lak{e o{te}enih stanova.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inventar i stoku. Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9.000 metara tramvajskih pruga. te`e o{te}eno 1. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu.615 zgrada. Beograd 1992.145 milijardi ameri~kih dolara. o{te}eno 76 tramvaja od 104. Ista direkcija je tada utvrdila da je vodovodna mre`a bila o{te}ena na 360 mesta.831 stan. Zemuna i drugih srpskih gradova. a ukupno utvr|ena ratna šteta 46. U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autor izve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istra`ivanja u sedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje je podneo tim od 40 in`enjera. Rusa. (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975. {to je izazvalo jugoslovensku vladu u 13 14 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu. dok je lak{e o{te}en 22. a nema~ke procene o 4. Beograd 2002. Od toga 35. Kod nema~kog dela.85 italijanska i 1. Dokumenti u prilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira koliko je u {teti koju je pretrpeo prostor.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci pominju jo{ 600 poru{enih objekata. a lak{e 6. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714. Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1. s.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastale kao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. pripadnika NOV). Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 . ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme u svakom gradu posebno.1944.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nim posledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda.9 milijardi $.300. dobra i ljudi imao udela rat uop{te.5 mld nema~ka. dala Tehni~ka direkcija op{tine grada. Autor piše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logora (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih (Italijana. Dragan Aleksi}. Milan Koljanin.192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938). odnosno razli~iti akteri na istom voji{tu. Razoreno 60. Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji je proveravao {tetu na odre|enom uzorku. INIS.000 $. 1.

koji je preneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. da fotografska interpretacija rezultata bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo.000 gra|ana. sa obja{njenjem: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika.15 Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Normandiji 6. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvim danima otvaranja drugog fronta. da va`nost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti. vojnog izaslanika u Washington-u. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. Na protest potpukovnika @ivana Kne`evi}a. sem ciljeva. aprila nad Beogradom: „Izvr{eni napadi 16. godine. da su {tete.M. povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. 15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova. 219 . stigao je odgovor. znatne i da nisu bile `eljene”. deo izve{taja ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Londonu da ulo`i hitne proteste i zatra`i da se takav tim akcije obustavi. i 17. juna 1944. i 17. Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`an vojni cilj. u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo je stavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombardovanja poginulo oko 20. aprila na Beograd (Sava. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvi|anja. navodi Terzi}. Larrabe vladi. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem” U prilogu ove poruke vlada je dobila.

000.000 dinars (about $2. 220 . Pridonoff. (b) estimating construction cost a 1.000. calculating the degree of damage at 20 percent of total 1939 value for slight damage. Belgrade. The loss of personal property (furniture. and the American bombings of 1944. Approved: Harold Shantz.050.270.i. 1941.000 at the 1939 rate) 30.000) to the German.000. which does not include the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latter part of 1944 and personal property. The formulae of appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numerical unit. Eric L.000 at the rate of 55.000 dinars (about $780. amounted to 220. and 43. 14 American Embassy.000 dinars per meter in 1939.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). 50 percent of such value for heavy damage.150.000. 1). The breakdown of the estimated damage to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No. Economic Analyst. Pridonoff) The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers to conduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the several bombings of the city by enemy and Allied aircraft since April. August 27. The aggregate material loss from both the German and American bombings. Charge d' Affaires a.000) of such loss having been attributed to the American bombing.000 (about $1. clothing and other personal effects) amounted to 113. The major share of personal property loss is said to have been caused by military pilfering. each having an average of 100 square meters of space. * Not including demage done to bridges and railway installations. 1945. DOKUMENTA No.000 dinars ($3.000. (Voluntary) Enclosure: As stated. according to the survey. CONFIDENTIAL BOMB DAMAGE IN BELGRADE (Prepared by Eric L.992. ** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyed buildings could be salvaged. and 80 percent of such value for complete demolition** and separating damage into that caused by the German bombings of 1941.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Yugoslavia.

...000 16..400..67.000 dinars ......... American Embassy..000 Total bombing damage..000 Complete destruction 80% value loss American bombing 205 20..000 dinars .720.00 Total housing damage by American bombing. 1945.500 18....000 21. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 TABELA Enclosure No.900 4....000 221 . Yugoslavia.......107.500. SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE...000 Total housing damage by German bombing..500.942....00 29. 1 to Report No... 14 dated August 27..000 German bombing 235 23.....500 16.000 Germanb boming 820 82.222..$1.. 1941–1944 Slight damage 20% value loss American bombing Number of 1....000 German bombing 89 8...400...650.800.. Belgrade...000 dinars .000 Heavy damage 50% value loss American bombing 590 59...39..150..M...450.$1...080 flats damaged Total square meterdamage Loss in dinars* 108.600....

Emil Kekich. Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report. Hectograph to Department. had conducted sample appraisals. Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analyses. These sport checks on 12 properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closely with those of the 40 engineers charged with making the overall damage estimates. ELP. bb 222 . Report No.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. the author. Yugoslavia. 14 Belgrade. of the bombing damage in Belgrade. at the suggestion of Mr.

In ozalid to Department Copy for Mr. Riddle Berger. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Berlin.02A RM:co 223 . 794 SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION REPORT ON MILAN NEDIC The Honorable The Secretary of State. CONFIDENTIAL No. Robert Murphy Enclosure: Preliminary Interrogation Report of July 10. File No. who later became the Prime Minister of the German controlled regime in Serbia. D. Washington.C. august 18. Copy for American Embassy. 820. 1945. James W. Sir: I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the preliminary interrogation of Milan Nedic. 1945 on Milan Nedic. Respectfully yours. Belgrade.M. CE. former Chief of Staff of the Yugoslav Army and Minister of War.

They are: Djura Dokitch. Jochsbergstrasse 40: Bogoljub Kujudjitch. to despatch no. In a memorandum. however. the rest being divided among Germany and her satellites. August 15. Italy. He was placed under house arrest in Belgrade by the Germans. From Wien the Germans sent him to Kitzbuhl. Minister of Kuzmanovitch. and Dr `. the communists. Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met the Russian. The following members of Nedic's government are still at Kitzbuhl. he fled to Austria in October 1944. 224 . HEADQUARTERS COPY THIRD UNITED STATES ARMY INTELLIGENCE CENTER Interrogation Section APO 403 PRELIMINARY INTERROGATION REPORT PRISONER: NEDIC. as well as German threats effectively. M. Nedeljkovitch. from Ambassador Murphy. at the same time protecting the Serb people from German designs. He was left to govern only a slice of Serbia. stayed there for three months at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. a position he relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. Nedic believes two other members of his cabinet can be found in Venice. With German consent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito. Berlin. Josif Kostitch. During his internment there were persistent proposals on the part of the Germans to form a new Serb government. 794. After that he became Chief of the General Staff. Minister of Public Travel. and the Bolshevists. From 1918 to 1933 he was a corps commander. The Russian advance into Serbia becoming imminent. Minister of Communication. Yugoslavia. he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. then rose to the rank of General of the Armies and deled that position until 1935. dated 9 January 1945. 1945. Minister of Finance. was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. Minister of Justice. He states he entered a silent coalition with Gen.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Milan AIC 1588 (Political) Date: 10 July 1945 PERSONAL DATA: Nedic was born in Belgrade. fought against Germany during World War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. His offer. He was pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group South with which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. Austria where he remained interned until the arrival of the Americans.

/s/ Edmund L. He is well-acquainted with Balkan affairs. SHAEF Index Card.M. Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945. KING Major. Nedic could ahead light on his collaboration with Germany. Infantry Commanding 225 . King /t/ EDMUN L. He states he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position will be understood. COMMENTS AND RECOMMENDATIONS: Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was necessary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitated civil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other. KNOWLEDGE BRIEF: Augmented by accompanying files. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ADMINISTRATIVE DATE: Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl.

copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the Supreme Allied Commander by General Milan D. Sir: I have the honor to transmit for the information and records of the Department. Robert Murphy Enclosure: Communication described above. 800 GFR/dn 226 . In triplicate to the Department Copy for CE . 633 SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWER BY MILAN D. Belgrade File No. I have provided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum. Riddle Berger Copy sent to: American Embassy. No action has been taken on this communication at this Headquarters. Neditch in justification of Serb policy since the German attack on Yugoslavia in the spring of 1941. COPY FOR AMERICAN EMBASSY. D. BELGRADE SECRET July 14.C.Mr. Washington. NEDITCH The Honorable The Secretary of State.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Respectfully yours. 1945 SECRET No.

of America had the most comprehension for our so difficult and delicate situation during the four years of ennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sending military missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch. german. They express their admiration for the people and for the army of the United States of America. wish first of all to express their great joy for the victory of the Allis. Surrounded from all parts. italian. Yugoslavia succombed hobnorably in this unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with her Allies but that she rendered them also in this moment important services by her sacrifice. It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of the Allies under extremely difficult political and military conditions. bulgarian. as they are deeply persuaded will also bring the deliverance to the whole Serbian people. on a front of two thousand miles by the ennemy armies. who facilitated to the Germans to penetrate so quickly into Zagreb. The Serbs nationalists – political emigrants. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 MEMORANDUM To H. 227 . We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as to get liberated by the American troops because the U. which from military point of view was a real suicide. which have such a great part in this victory. who are now far from their country in Kitzbuhel. in this difficult and fatal days. If this fight did not give better results the reason for that is the treachery of the Croats. From there the Croats announced the fall of Yugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they caused the dislocation on the not not only of the croat unities. two third of the yougoslav forces. She has done that with the knowledge that nobody could help her because the whole Europe was already oppressed by Germany and allies. Yugoslavia did not hesitate to enter in this conflict. Colloins Commander to the 42d Division of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmitted to H.S. The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two commanders of armies who commanded in april 1941. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower. This admiration is so much the greater because the really democratic conscience and the high conception of the right and justice of the American nation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans and the continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nation has given for the difference of the own liberty and her territory. but also of the mixed serbo-croat unities. Excellency General Harry T. Excellency. and hungarian. Commander of the American Forces in Europe.M. which.

suited very well to the occupators to begin a general extermination of the Serbs. cutting them their noses. However when the war broke out between Germany and the Soviets. the 22nd of june 1941. The communists of the country were in good relations and faithful collaborators with the authorities of occupation.000 Serbs in Montenegro. First of all. or drawing out their eyes. exasperate and mortal ennemies of the serbian nation. The first three months of the ennemy occupation passed away with the organised occupation of the conquered land.R. especially the Croats and the communists. The independent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north territory and on the west of Sava and Drina. In this way a great number of men run away into the woods and the mountains. Hercegovina and Dalmatia.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. regulating in this way their ancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. the communists of the country have immediatly changed their attitude. directed in first place against the serbian nationalists and the serbian people. especially the german ones. They resolved the serbian problem by the following principle: one third of the Serbs killed. Their aim was to provoke from german side the most hard reprisals according to their principle: "hundred Serbs for one German".S. for instance massacrating small detachments of german soldiers. was to provoks incidents in an extremely hard and savage from. one third depopulated and to one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized. who were improsoned and confined in the concentration camps. There they fell in the hands of communist organisations. From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. Victims of this coordination were exvlusively the nationalists elements and especially the Serbs. ears. The principle actors of this tragedy are the Germans and their allies. The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbian nation. Although this different occupators knew very well that the serbian people was all but communists. Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Sava and the Danube and they began to exterminate them by different methods. Serbia (Shumadia) with about four millions inhabitants.S. this action of the home communists. all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as communists by the occupators. who educated and prepared them to be employed for the propagation of the communism in Yugoslavia. Their infernal plan. The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and the division of the serbian people in five deals and every part was given to each of the german allies. With 228 . Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Morava and of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750. Germany kept for herself the central part of the Serbian people. among whom were many foreign elemants. Germany at this time was in friendly relations with U. Kosovo.

whom the Germans designed immediatly after the occupation. A similar fate had also the population of Krushevac. completely powerless to help the serbian people. as well as representatives of the cultural and economical corporation and the representatives of other non political organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch to accept in this extremely difficult moment the formation of a government. Under this conditions the situation of the serbian people became catastrophic. The german principle hundred for one began to devastate the country. To mark the situation in which was the serbian people at this time. his national attitude and his induscutable authority in the army and in the large classes of the serbian people. presented his demission and in and in agreement with all the national political serba parties proposed the formation of a national government with a greater authority and whos only aim should be the protection and the deliveranca of the serbian people. among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium who were taken out of the forms to the place of execution. The mission of such a government was extemely difficult and asked personal sacrifices. Alexander Belitch who recently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom of Yugoslavia. with the aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the communists as well as reprisals of the occupators. were entirely destroyed by fire. on one side from the Germans and on the other side from the communists. 229 . the Matchiva. The national Committee of Commissaires. which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) in three parts and to give them to the Croats. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared in few hours. General Milan Neditch because of his military position and his non political attitude refused to accept his mission and proposed to find an other person more adapt to inspire more confidence to the occupators. commander of the army in the south against the Germans during the war. His position. At the same time the communist gangs continued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists. it must be mentioned that a special appeal was addressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy of Sciences and the rector of the University in Belgrade Dr. The situation for the Serbian people became still more critical because of the new German plan.M. The representatives of all the political national parties. out of all political parties. while the town of Gornji Milanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia. were the only hope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission. Spontaneously the eyes of all were directed towards the General Milan Neditch. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2. who was made prisoner and confined in Belgrade.500 Serbs. Kraljevo and other localities. Such a person could not be found and the situation in the country became very dey more difficult. Hungarian and Bulgarian.

Hungarian. concentrating their forces especially in the independent Croat State. In spite of all these difficulties. because they were all brave. Bulgarian and their occupators. The communists. Simultaneously with this action of the Serbian government. because they wanted to use them for their political aims. Under this conditions a group of well known political men declared themselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the German authorities to from a government of public under the presidency of General Milan Neditch.000 men. The only and principle aim of this presidency of General Milan Neditch. while the Serbian government directed and protected the Serbian people. Bulgarian and Albanian occupation. neither from the Croats nor from Germans. thanks to the efforts of the Serbian Government of Public Safety. clothing. was formed and gradually developed the movement of Draja Mihailovitch. thrown out from Serbia. caused to the Serbian people the loss of more than one million lives. By these two simultaneous action of the government and of Draza Mihailovitch. among them 86. That is why a great number of Serbs from the other regions – more than 400. The only and principle aim of this government was to neutralize the communism and at the same time to protect the Serbian people from them and from the German. but much greater was the danger which menaced Serbia from her neighbors.000 children from two to fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult. Such a government was formed and the whole Serbian people answered to his appeal. where they were not really pursued and combated. Draja Mihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains. withdrew from the frontiers of Shumadia. which protected the Serbian people from the communists and the occupators. added to the action of execution by the occupator in Serbia. the situation in Serbia was less critical then in the other Serbian regions. From there whole communist armies well organ230 . for the country was in extremely heavy conditions. especially from Croatia. But Serbia received and helped all her fellow countryman. ammunition. especially under the Croat. well known and good nationalists. the danger of the communists was in great measure removed from Serbia.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. independent from the occupator. food etc. There happened awful massacres and incredible ferocities which. However this state of things caused much worsen situation in the other Serbian regions. helping at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly and indirectly because from one side the authorities of the government did not prevent really the development of the organisation and from the other vent really the development of the organisation and from the other side the government gave them arms. but secrete supported by the Serbian government.

For thanks to this the Croats could continue to exterminate the Serbs. did not even think to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fight against Tito. always faithful to the principle of solidarity with the Allies. The Serbian government was opposed resolutely to this. entered into Belgrade and imposed his power in the whole Yugoslavia. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by the enemies. When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia. and in his Memorandum Nr. the Serbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with their troops. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ized and recruited voluntary and by force among the local elements. It was clear that such a fight would be directed against the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. the majority of the members of the Serbian government took refuge in Vienna. and the Germans thought. Like hat finished the civil war in Serbia and an unimportant minority of communists under the command of Tito and with help of the Soviet troops became ruler of Serbia. 231 . by tolerating the development of the communism in the Balkans that they could impressionate their enemies. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. That was the general situation till the appearance of the Soviets in the Balkans at the beginning of autumn 1944. the high competed German factors determined political attitude. the Allies. addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian people. The same government should also give a declaration that Serbia will be on the side of the German Reich in the fight against the common enemy. and cause a collision between them. During the first three months. At the beginning of October 1944. Side by side with the armed detachments of the Serbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menaced frontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbian people. The danger of this attacks was so much the greater because in the Croatian State was formed a small communist state with an army under the command of marshal Josip Broz – Tito. loosing more than a million Serbs. it seems. from where they were send and practically interned in Kitzbuhel in Tyrol. and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at least out of the Serbian territory and Yugoslavia.M. But these communist actions were not seriously neither from the Croats nor from the Germans. sometimes attacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dispersed communist organisation. which. 1 of the 19th January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration.

The Germans were afraid that this attitude of the Serbian government could be an obstacle to the German plan to employ the Serbian troops for their own interests. b) A great number of Serbs confined by the Germans. From the beginning of the war 1941.both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in 232 . we are persuaded that the Serbian people in an enormous majority will vote against the also in the future about the destiny of our people In Germany are to-day: a) about 136. who were liberated by the Allies during the last weeks. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation by the enemies. declaring that the mission of the government was over after leaving the country.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ---------The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslavia is under a terror regime of a communist minority. 1 of the 19th of January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. who as nationalists had to abandon their homes and seek abroad a refuge against he communist terror. With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr. c) More than 75. not even against the russian troops when they p{enetrated into Serbia. Nikolai. d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbian nationalists consisting of about 20. whom the Germans in great majority have collected by force in Serbia and brought in Germany. e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees.000 serbian war prisoners. Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr. The Serbian government was opposed resolutely to this. If a really free plebiscite could be guaranteed. Gorizia and Udine.000 men. officers and soldiers. and in his Memorandum No. but never against the Allies. who have fought against the communists of the country. On account of this attitude of the Serbian government the German rulers refused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serb armed detachments. from Serbia na from the other serbian regions. But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with the attitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginning of may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Allied troops in the region of Trieste. loosing more than a Million Serbs.000 serbian workers. which. On account of this attitude of the Serbian government the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia.

here in kitzbuhel are some members of the former serbian government who. as well as the serbian nationalists. as well as vis-a-vis of the communists. Klagenfurt and Kitzbuhel. that all serbian war prisoners. They ask also that all the armed serbian national detachments and all the serbian refugees should be brought together and placed out of Germany. should not be send back. NEDITCH) General of the yugoslav forces. Yours very respectfully. all confined Serbians and who do not dars to go back to their countrz as long as the communist regime lasts. (signed MILAN D. where they could wait the development of the events and the definite arrangements of the political situation in their own country. so to say. but who never did anything against the Allied interests. 1 of the 19th of january 1945. but only by the international tribunal.M. Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. as well as in Europe. ask the great American Allz. former chief of the General Staff and former Minister of War of the Kingdom of Yugoslavia. have ruled. for the defence and the protection of the serbian people vis-a-vis of the occupator and his allies. We praticularly pray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered to Tito. former Prime Minister of the serbian government. and not by a tribunal of Tito. and the six last months they were interned in the concentration camp of Dahau and after that confined in Vienna. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 a prison in Serbia. but on a territory under the control and occupation of the American forces. They. in Serbia during the ennemy occupation. Finally. 1 of the 19th of january 1945. They all declare that they do not fear at all the responsability which results from their work and they express the desire that this responsability should be exactly examinated. The 25 th of may 1945 Kitzbuhel 233 . as it can be seen in their Memorandum Nr.

1 of the 19th of january 1945.E. We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisoners in Germany. the German and the serbian government. c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees. the Serbs were and are fighters against the communism. Ljotitch and the Neditch adherents. It is impossible to from another government under the circumstances oif to-day. because they supported the policy of the serbian government in his collaboration with Germany. that means by loans on the serbian demands. and now I repeat it in writing: THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich. Dr. and my declaration about the possibility of a further coordination of the sarbian government with the Great German Reich. My declaration about the situation in which are now rhe serbian government and the serbial people. b) The German Reich must help us to create the serbian army. but that our existence in Germany should be afforded by the middles of our land. They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany. frankly and sincerely by words. These troops should be employed anly for the fight against the communists and for the liberation of the serbian territory and that at the right moment for both. d) We ask to regulate our financial question in order not to be considered as german merceneries. the whole serbian people could participate. This collaboration shal be enabled by the german help. consisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch. 234 . Because we have not the consent of the serbian people and we are persuaded that the people would never give it. I have presented clearly. A summary of the Memorandum Nr. f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs. represantative of the Ministry of Foreign Affairs. in a way that at a certain and suitable moment.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE: 1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to the interests of the serbian people. send by the General Neditch to H. and as such we are ready to collaborate with the German Reich. e) We. Neubacher.

When all these references and conditions will be clarifyed. to its traditions and to its glorious passed. faithful to its strong high developed national spirit. which have the same point of view. In this sens the serbian people agrees with all the other peoples. which have origin in the position of Yugoslavia in the present great international collision. a new serbian government could be formed. without changing its terms towards the other nations. the decisive and irreconcilable adversary of the communism. to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions. to accomplich a secret organisation. remains also in the present situation.M. which could be set in action by our order. I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to find another solution. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 2) We cannot and dare not incite now the serbian people. 235 . – terms. If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfounded. Upon our people weigh its most illfamed ennemies and executioners: the Soviets. the Croats and the Bulgarian. Its position under the communist terrorregime of to-day is very hard. 3) We cannot give now any political declarations which would be in contrast with our above-mentioned policy. This new government could be formed on the foundation and on the programme of the following declaration: "The serbian people. at a suitable time. 4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange all our affairs. who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people.

i 1925. godine dosegao ~etvrtinu svih jugoslovenskih.PRIKAZI I KRITIKE Reviews and Critiques Mile S. o. rezultata zama{nog istra`iva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitete jedne institucije. on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i stranih arhiva. Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i leksikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanoj generaciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima. do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {ali nazivao „terenskim istra`ivanjem”. Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve ~etiri godine jugoslovenske dr`ave kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en. imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije. prema njegovim re~ima. knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskog dru{tva u nastajanju”. Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspolo`ivi. Trifunovi}a. str. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. koga je parlament optu`io da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene. Predvi|eni broj generala se kretao od 150 do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”). INIS-DOBRA d. 362 Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je. kontakata sa kolegama koji bi mogli biti od pomo}i. a pored svoje enciklopedijske funkcije. a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije le`i u sudbini biv{ih austrougarskih oficira koji su. udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. Iako su ubrzo penzionisani. Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti – od listanja vojne periodike i {tampe. nastala kao odgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom trajanja jugoslovenske dr`ave. Velika unapre|enja 1923. uzgred. trebalo je dosta entuzijazma da se stvar privede kraju. Bjelajac. a u zajedni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. Plod takve upornosti je. a kamoli pojedinca. po novom zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima. ali i u javnosti zbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. ~esto oskudni fond informacija. pa je u vreme mandata D. Beograd 2004. Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani. 237 . Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. izme|u ostalog. 13-113). 117-315). a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hegemonije”. Pored nepreglednog istra`iva~kog rada. svojevrsne sume Bjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. o. naro~ito kada se ima u vidu da dostupni podaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebi postavio. 540 kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga. Sastoji se iz uvodne studije (str. Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom u istoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samo dvojica Hrvata i Slovenaca. do{lo do afirmacije „crnorukaca”.

Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala. dovela je na ~elo vojske modernizatorski nastrojenog Lj. V. opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be i javne klevete. iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcije vojnog bud`eta. Me|utim.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Veljkovi}). Bjelajac ukazuje na kontekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvale Milosavljevi}ev rad. Trifunovi}). Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” koji su va`ili za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. Dimitrijevi}. Prema mi{ljenju Bjelajca. U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skicira ustanove vojnog pravosu|a. Nenadovi}. Milosavljevi}). Pored mre`e vidljivih i oficijelnih odnosa. dr`e}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala. Naime. ali da. pristalicu sporazumnog re{avanja srpskohrvatskog pitanja. uvideo da je Francuska nemo}na da pomogne Jugoslaviji. podneo ostavku kao `rtva korumpiranosti svojih zetova. sa prepoznatljivim tragovima do aprilske katastrofe 1941. Pe{i}) i beskompromisnim stavovima prema korupciji (D. bez stvarnog autoriteta. zbog ~ega su takve penzije bile nesrazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. Mari}a koji je ve} 1938. koje je iznenadilo doma}u i svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandanata. kada su uglavnom pomilovani i penzionisani. sve do njihovog izjedna~avanja uo~i Drugog svetskog rata. ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedne klike”. a brutalnost postupka je mnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mre`u rodbinskih veza ukazuju}i na potencijalno va`ne detalje. uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio `rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuske dobija pravi kontekst i logiku. Nedi} je jo{ po~etkom 1940. osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza 238 . Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj bio preveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reorganizaciju `elezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”. penzionisana ~etvrtina generaliteta. Had`i}). Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga je dr`ao za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu. O velikom penzionisanju 1929. masovno penzionisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je za prvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a. Bjelajac pi{e i o delovanju „neformalnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903. O Beloj ruci Bjelajac pi{e kao o „neformalnoj kamarili” sa P. Bjelajac raspravlja i o motivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj na kralja u kadrovskim pitanjima. dvorske intrige i glasine o kne`evoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromitovale su jo{ neke generale. U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljev manir da se slu`i „nagorelim” ljudima. Svode}i bilans ovog fenomena na podatak da je do kraja 1929. ina~e Hrvata. bio prinu|en da vrati generala @ivkovi}a. kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svim vladama (S. diktaturu (P. Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra i prikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihove sudbine 1918. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i brat Milana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoru`anja. s obzirom na to da je on. Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanica za vojsku. za {ta je optu`ivao ministra finansija. M. @ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. {to mu je zamerano i u francuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio.

Me|utim. itd. pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde. ali i politi~ke podele u zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a. dok je Nedi} zastupao sporazum sa Hrvatima. Sa druge strane. umrle i privremeno otpu{tene. dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. ni posle okupacije. Me|utim. Slikaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku. prikazana je kao o~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta. Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskom pitanju i atmosferu u Zagrebu. a protiv komunisti~ke akcije. oko 95% zarobljenih generala potpisalo „nirnber{ku izjavu”. Autor tvrdi da. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}. I pored visokog procenta potpisnika. parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. Prevremeno penzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita. kada je P. u samom logoru je do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udru`enja. dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora sklapanja pakta sa SSSR-om. a B. sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao postoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. Trifunovi}a koga je Davidovi} optu`io za propast pregovora sa Radi}em. Uva`avaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna komanda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak. Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuo saradnji sa SSSR-om. Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo postajali omiljeni u Hrvatskoj.PRIKAZI I KRITIKE moral vojske. odvajanja „manjinaca”. stanje improvizacije nije dugo trajalo. Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje su me|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala u NDH i progla{avala ih dezerterima. Mirkovi}. Vlasti novouspostavljene NDH su po inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli. @ivkovi}). Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala. zbog ~ega je njegova smena s pravom do`ivljena kao politi~ka sankcija. Ili}. Autor registruje logore i rekonstrui{e raspored zarobljenih generala. Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. nepopustljive struje. ali i oficire drugih narodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. Simovi} pristao da bude vo|a iz senke. Sredinom aprila 1941. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D. Dra{ki} izveo vojsku na ulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola). svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evom re`imu. {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na ~elo vojske. nije li to bila posledica stavova o hrvatskom pitanju. u Savskoj i Primorskoj banovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske. Mirkovi}a u kome je D. Stvoreno je novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. 239 . usled ~ega je ra`alovano oko 20 generala i admirala. Trifunovi}a zbog Ili}evih antihrvatskih stavova). od 1929–35. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}a da je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnosti generala. Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u rat svesni negativnog ishoda. Autor ka`e da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla i Cvetkovi}eve vlade. izuzev sporadi~nih incidenata (npr. Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnog vrha. nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre. ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicima koji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog ministra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati tra`ili D. opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generala Mitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisao Radi}a.

rasporedi i vojne formacije u razli~itim politi~kim situacijama i sl. kartoteka generala koji su ostali u emigraciji. na primer. „vojna diktatura”. Podaci o socijalnom poreklu govore da je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”. dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|anskih slojeva. Dr M. Aprilski rat). Takvu mogu}nost su mu pru`ili kori{}enje personalnih kartona. Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji. U svakoj biografiji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja `ivota. pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. bila je godinama zapostavljena. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bjelajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva koje je. Posebno je upe~atljiv primer generala A. dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e. Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karakter vojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. koja ~ini drugi deo monografije. nekada{nji 240 . porodi~nim prilikama. hrvatsko pitanje. prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja. ako se izuzmu istra`ivanja na lokalnom nivou. Op{ti je utisak da Bjelajac ne be`i od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici. tj. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om. Mr Vladan JOVANOVI] Mom~ilo Isi}. Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada podjednako tretirala generale koji su pri{li NDH. prevashodno iz ministarskih. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fonda Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je raspolagao. {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvatiti istra`ivanjem. do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbiji s kraja {kolske 1939/40. sa naznakama o napredovanju u slu`bi. diplomatskih i trgova~kih porodica. propisa i zakonskih re{enja. ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide u susret i polemi~ki ih raspli}e. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile. Bogata oprema knjige je adekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|u kojima dominiraju spiskovi generala i admirala. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „neformalnog plemstva”. I-II. mart. godine. a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije postojala kao zasebna teritorijalno ome|ana dr`ava. Iako su imali plate u rangu ministara. Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra`iva~i istorije Srbije u XX veku. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je u pitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovoljava najvi{e leksikografske standarde. istra`ivanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopnene vojske u Parizu. INIS Beograd 2005. a re|e u porodi~nim ku}ama. Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. ~inovni~kih. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije. te intervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. 27. a potom. kao i one koji su se priklonili Nedi}u.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u Beogradu su `iveli mahom u stanovima. ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. Dr Mom~ilo Isi} je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za trajanje Kraljevine SHS/Jugoslavije. generalskih dosijea. odlikovanjima i sl.

nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdra`avanja na banovinske uprave. kako konstatuje autor. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem nastave i uslovima u kojima su u~enici radili. ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti za`ivela. posebno `enske. U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu na okruge i srezove. do nastavnih sredstava. Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS). pove}an je upis dece u {kole. U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svetskog rata. Ne{to bolja slika bila je u Beogradu.) i Staru Srbiju (oblast Kosova i Ra{ke). {kolske 1922/23. po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna pojava u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata. ishrani. Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole. a u Staroj Srbiji ~ak 87. M.34% samo po dve u~ionice.4%. bili su podlo`ni bolestima usled `ivota i {kolovanja u neodgovaraju}im higijenskim uslovima i sl. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mre`e u Srbiji i njenim malim kapacitetima. godine. Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. od name{taja.PRIKAZI I KRITIKE deo tzv. poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolski sistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastav Kraljevine SHS. Oskudevale su u svim najosnovnijim potrebama. u severnoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66. Ispisivani su zbog prestarelosti.13 u~ionica. Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova i zimi usled vremenskih uslova. prema nalazima autora. godine. ali to jo{ uvek nije bilo dovoljno. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }e se ona stvarno {kolovati. {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2. Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nose naslove: Materijalna osnova. velike udaljenosti {kole od ku}e i drugih razloga. Uvo|enjem Zakona o narodnim {kolama iz 1929. u~ila i knjiga. Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbije uve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919. da bi posle 1929. Autor nam nam po~etku pru`a iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog {kolstva. U~enici osnovnih {kola. a 41.78% dece. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razloga. na primer 1922/23. nedostatka radne snage na selu. dr Mom~ilo Isi} nas upoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. 241 . Na primer. zbog bolesti. gubicima u nastavnom kadru. ode}i. Formiranje tog sistema bilo je. posebno me|u selja{tvom. Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom. usled boljih op{tih uslova rada. ote`ano izra`enim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva. od svih {kolskih zgrada u Severnoj Srbiji ~ak 38. [kolske zgrade ~esto nisu uop{te odgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole. prete`no seoska deca. koristio srezove kao administrativno-teritorijalne jedinice. [kolske 1939/40. naro~ito `enska. oskudevali su u odgovaraju}oj obu}i. od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja. siroma{tva. pa su mnoga deca. to su bila `enska deca. nastalim zbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dr`avi i te{kih ekonomskih prilika.17% imalo je samo po jednu. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebom saniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kolskog sistema zajedni~ke dr`ave. U najve}em procentu tokom celog razdoblja. ispisivana tokom {kolovanja. U nekim krajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole.

529 Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana predstavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji. infrastrukturnoj. Na jednom {iroko utemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugoslovenskoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka. Osnovni problemi beogradske privrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (sna`an mehani~ki prira{taj). Beograd 2005. sportskoj sferi `ivota. Dr Radmila RADI] Slobodan Selini}. Standard `ivota se popravljao i kvalitetnije se `ivelo. prosvetnoj. obja{njava organizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. INIS. izuzev Beograda i Ni{a. Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata. godine. kao posledica toga. Zatim je detaljno analiziran razvoj grada sa demografskog i prostornog aspekta. pru`ene su u jednom magistralnom vidu sve osnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada. autor detaljno izla`e polo`aj poljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama. Poljoprivreda Beograda. Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji. Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~avanju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e u najnepovoljnijem tipu urbanizacije. U drugom delu knjige. Svoje izlaganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini 242 . indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature. {to je ~itav jedan grad iz unutra{njosti zemlje. do 1941. {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. bili optere}eni i nizom drugih van{kolskih aktivnosti. Prvi deo knjige. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedan u~itelj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.000 novih stanovnika. 1940. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an i iskusan u radu. Od svih pismenih u severnoj Srbiji. [kolske 1921/22. Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtama dao jasnu sliku `ivota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda. nedovoljna akumulativnost i drugo. Naime. ve} }e ona biti nezaobilazna za svakog istra`iva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XX veku.73%. Pored toga. u~itelji su. godine. strukturalnih problema u privredi i. zdravstvenoj. Istakao je da je demografski. kao jedini obrazovani ljudi u selima. u osnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91. a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika. prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj. Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog {ireg vremenskog i prostornog odredi{ta. Beograd je u tom periodu godi{nje primao 23. Tako|e. komunalnoj.33% a u Staroj Srbiji 93. {ezdesetih godina grad je do`iveo promenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika. str. Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostataka ipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918. a smanjivao se procenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostatak u~iteljskog kadra.

meso.2% zaposlenih u poljoprivredi. U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji planiranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i {irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija. te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zaposlenih. Bio je to najopipljiviji izraz proklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. Vo`dovac. nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka. mehanizacijom proizvodnje i ubiranja plodova. Stanje u njima tokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e. trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja. povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radne snage. Mere SVA-a (ukudanje premija. Poljoprivredu je te{ko poga|ao ote`an plasman proizvoda naro~ito na doma}em tr`i{tu i niska stopa akumulacije. To je uticalo da izdvajanja za poslovne fondove budu mala. govori i o tome da mnoge namere nisu u praksi ostvarivane. izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora u vo}arstvu i povrtarstvu. Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ^ukarice. zamrzavanje cena. ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radna snaga. ali je to tako|e nosilo mnogo ne`eljenih posledica. Novu ote`avaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i to za oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora. a samim tim poljoprivredu je odlikovala zadu`enost. ali i fizi~kih radnika. Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidno pove}avao. Nau~noistra`iva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privredi Beograda i svega 0. odnosno problemi sa za{titnim cenama. Poljoprivreda je bila jedina grana 243 . Baza beogradske poljoprivrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”. restriktivne mere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove za poslovanje. {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organizacija. Neregulisano dejstvo tr`i{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljan polo`aj.PRIKAZI I KRITIKE (ravni~arski deo severno od Save i Dunava. Jedna od trajnih karakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. osim {to govori o namerama vlasti. dobra i kombinati) bile su najva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. ravni~arski reon Posavine. Barajevo i Sopot). Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivrede bio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu. Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge. Spas iz stanja u kojem se na{la poljoprivreda grada tra`en je u integracijama. Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji. Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradsko tr`i{te (mleko. Ponavljanje istih ciljeva. Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnom materijalnom i tehni~kom bazom. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom i ekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu. Gro~anski basen. Gubici su postali jedna od naj~e{}ih karakteristika poljoprivrednih organizacija. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedostatak proizvodnih kapaciteta. Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedme decenije nalagala je organizaciono sre|ivanje. povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju. koncentraciju i iskori{}enje stru~nih kadrova.

s druge strane. Dru{tveni sektor bio je inferioran. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita. Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala u poljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. Adekvatna primena ovih mera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova. izgradnju fabrika sto~ne hrane. To zna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja. poljoprivredne organizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija. a ostatak iz fondova preduze}a. Opiranje krupnih socijalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstanta povrtarske proizvodnje. hladnja~a. pove}anje sto~nog fonda. tri ~etvrtine realizovane su pomo}u zajmova i bud`etskih dotacija. privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnju istog proizvoda. Od svih investicija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji. staja za goveda. Restriktivna investiciona politika. nedostatak servisa i remontnih radionica. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila je do izra`aja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve. Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivano uglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. sekundarnih puteva i transportnih sredstava. nabavku mehanizacije. a izdvajali su se i nekompletnost poljoprivredne opreme. sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih |ubriva. Poljoprivredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. Dru{tveni sektor poljoprivrede. Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektora poljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privatni posed. podizanje su{ara. Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i za stvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturi ishrane. silosnih magacina i stanica za osemenjivanje. od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekivalo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmova. Kada je re~ o investiranju. ^esti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odra`avali na sto~arsku proizvodnju. Razvoj sto~arstva je povremeno dobijao prioritet. a to je posebno bilo evidentno u `ivinarstvu. Mehanizacija i pored svih ulaganja nije prevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvodnji nego druge zemlje. Postojali su i problemi sa kvalitetom sto~nog fonda. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nije obavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. Od ukupno zaposlenih u poljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etih radova. pa i intenzivan na~in 244 . posebno na imanjima seljaka. dovodila je do usporavanja ulaganja u poljoprivredu. Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje. {to opet na svoj na~in govori o njenom polo`aju u privredi zemlje. klanica. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tine Krnja~a. {to se odra`avalo na smanjenje proizvodnje. Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana `itaricama. melioracione radove. tovili{ta. podizanje vo}njaka i vinograda. na kojima su agrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane. {to pokazuje da je proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekonomi~an i ekstenzivan. Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na kojima je vr{eno navodnjavanje.

a obim zasnivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga. Primenu prava poljoprivrednika na zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivrednika sa pravima koja imaju. jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebe grada bilo prili~no visoko (21. Od 1. To su razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja. optere}ena starim na~inima rada i shvatanja. Me|utim. ve} su Komunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa. Rashod fonda osiguranja omogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci. Tre}i deo knjige.9% na 9. Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e. Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948.PRIKAZI I KRITIKE proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. govori o pitanjima kooperacije. Barajevo i ^ukarica. le~enje trudnica. Ipak. neravnomeran raspored zdravstvenih stanica. nedovoljna pomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt. Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”. Promene na selu bile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja i prilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu. pod naslovom Selo i grad. 245 . leukemija. zadruge su u posao ulazile materijalno i kadrovski nespremne. posebno omladinom. Sistem zadravstvene za{tite seljaka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tine i civilizacijskog nivoa podru~ja. dece. Zakon je propisao minimalni nivo za{tite. Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja. motivi higijenske prirode. Sopot. udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. godine primenjivan je izmenjeni sistem zdravstvenog osiguranja. Dovoljnog broja drugih prevoznih sredstava nije bilo. koji se svodio na ma{inski rad zadruga na imanjima seljaka. bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan od osnovnih ciljeva kooperacije. uklanjanje zaprege sa gradskih ulica nije bio naivan posao. rasturenost i ote`ana pristupa~nost pojedinim naseljima i naseljenim mestima. do 1964. Velike oscilacije u proizvodnji bile su posledica rodnosti godine. sa kojom ote`ano komunicira. delovanju Saveza komunista na selu. o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nih vozila u gradu. ne uklapa.6%. a da posebno {ezdesetih godina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom. rak. Tako|e. htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od uticaja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{tite zemljoradnika. Problemi sa finasiranjem su nastavljeni. oktobra 1967. ~ije potrebe sve te`e razume. Vinogradi su se nalazili na planta`ama „Bole~” i „Umka”. Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatrano je za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike u pravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva.5%). godine sa 49. ali i {irenja povr{ina pod vo}em. da seoska sredina postaje prostor u koji se Partija. Najra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis. Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo. Ova grana poljoprivrede bila je u razvoju. pa se postavilo pitanje zamene za njih. ote`an kontakt sa osiguranicima. ali i `elja da grad dobije imid` evropske prestonice. zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici. a to su: tuberkuloza. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritoriji op{tina Grocka. treba pomenuti i alkoholizam koji se sve vi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom prestonice.

pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovine koja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. gradskom i op{tinskom). prema nekim pokazateljima. Poreska davanja seljaka beogradskog podru~ja bila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom. i materijalno i tehni~ko za zahtevima tr`i{ta grada koji je postajao sve ve}i. Maloprodajnu mre`u karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnih mesta. Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okvirima postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivala gradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih i republi~kih propisa. Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizacija od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osiguranja. Kada je re~ o {irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace. samoizbor i supermarketi). ali to nikada u potpunosti nije bilo ostvareno. Polo`aj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je. a to su: „Klas”. ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostalo osetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara. Snabdevanje grada do 1952. republi~kom. samousluge. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „Soko”. Materijalni tro{kovi poslovanja. Mere za sre|ivanje sistema snabdevanja grada preduzete su 1958. Snabdevanje grada hlebom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisu re{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarska preduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”. u`u specijalizaciju prodavnica. doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatno ve}i za promet prehrambenih proizvoda. Raspored prodajne mre`e po op{tinama bio je neravnomeran. Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje. Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgova~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decentralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije. nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda. 246 . slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi. potenciranje savremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e. Op{ti utisak je bio da se radilo o malim prodavnicama u zastarelim. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju. teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zastarelom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe. U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proizvodima. Da bi se otklonili negativni efekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja posle rata te`i{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a. Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ije koli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenih industrijskih preduze}a. ^etvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisuje trgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. „Beograd” i „Sloboda”. Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa i snabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bio je pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i uslu`ivanja gra|ana. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivredne delatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanja grada koji }e obele`iti skoro celu narednu deceniju.

izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanje naknade. a da bi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnja mleka uglavnom zadovolji potrebe grada. restorani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta. zastareli i slabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mre`a. odr`avanje ~isto}e na pijacama. seoskog. kako u pogledu cena. Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je slo`eniji nego za druge prehrambene proizvode. Od beogradskih pijaca pojedina~no. Zauzimala je 13. Iako nevoljno. Op{te higijenske prilike na pijacama bile su veoma nepovoljne. [esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace. pijace su u gradu predstavljale oaze negradskog. nesta{ice sto~ne hrane. Postojali su i drugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom. problema u sto~arskoj proizvodnji. Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. nepo{tovanja ugovora. a za gradsku vladu problem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizvesnost. patrijarhalnog i tradicionalnog. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bi bar donekle pobolj{ala polo`aj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko. ali i vremenskih prilika). vo|enje evidencije o dopremanju. prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca. tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina. {pekulacija u trgovini mesom. pa su snabdeva~ka preduze}a Beograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nih proizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada. Ovo je pove}avalo tro{kove dopremanja robe. {to je pokazatelj pozitivnih promena u standardu.PRIKAZI I KRITIKE Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava. Najuo~ljivije osobine snabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana. Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdevanje Beogra|ana.7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. i istiskivanje privatnog sektora iz snabdevanja grada. Mleko je bio najjeftiniji artikal na jugoslovenskom tr`i{tu. Na beogradskim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji. `iveo. Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanju vo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti~kom sektoru poljoprivrde. do nesta{ica je dolazilo zbog neuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena. prometu i cenama robe. govorio. proizvodnja na privatnom sektoru bila je ekstenzivnija. [ezdesetih godina na u`em podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je „Gradskoj pija~noj upravi”. „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima” i drugi. Navedeni problemi odra`avali su se na poslovanje mesarskih preduze}a. neurbanog. Po mnogo ~emu. poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada. 247 . Ali. proizvo|a~a iz drugih delova zemlje. odr`avanju pijaca. nebeogradskog. Osim toga. Politika ugovaranja do`ivela je potpuni krah. a to su: „nedovoljna disciplina u radu”. imala je prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. Beograd je i pored napretka dru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. razmi{ljao. odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormalno visoke”. Snabdevanje grada mlekom postao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne mo`e.

Cilj je bio pove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva. strukturi obroka poklanjan je nedovoljan zna~aj. Cene ishrane u radni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja. Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beogradu ostao je nezadovoljavaju}i. po cenu poslovanja mnogih preduze}a po nerentabilnim i neekonomskim cenama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koli~inama hrane koje su proseku uno{ene. One su dobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou. sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artikala. |a~kim kuhinjama i studentskim menzama. ishrani pojedinih kategorija stanovnika i op{tem zna~aju koji je ona imala. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnih potreba ishrane grada. a da bi se to postiglo bilo je potrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva. Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda. analiziran je polo`aj Beograda na jugoslovenskom tr`i{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Tako se ukazala potreba da se Beograd snabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavano jedanaest nameta. poku{aj da se za{titi standard gra|ana. kao velikog proizvodnog i potro{a~kog centra u jugoslovensko tr`i{te prehrambenih proizvoda. a najve}a pa`nja ishrani radnika posve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice. Tako|e. U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i to po pitanju cena i sistema formiranja cena. Ovo je sa druge strane doprinosilo integraciji Beograda. s obzirom na to da su preduze}a davala dotacije restoranima. uticali su da Beograd kako u cenama komunalnih usluga tako i u cenama `ivotnih namirnica ~esto bude jeftiniji od drugih ve}ih jugoslovenskih gradova. Statisti~ki podaci bakteriolo{kih analiza `ivotnih namirnica koje su slu`ile u ishrani stanovnika Beograda 248 . a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. a cene niske („popularne”). Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo se i u ovom periodu. Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proizvodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja. Ogroman priliv stanovni{tva. Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njima je hrana uglavnom pripremana ru~nim putem. {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane. socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije. a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalori~nosti. Po~etkom {ezdesetih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnog kapaciteta. I pored velikog upliva dr`ave u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uticaj zakona tr`i{ta na formiranje cena. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnote`ena”. Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima. Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktora i odre|ivane su na nekoliko nivoa. Najve}i korisnici restorana bili su samci. Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodne za pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni~ki uslovi. U preduze}ima koja su odvajala velika sredstva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar. Jedan od na~ina odr`avanja cena na ni`em nivou od realnih bile su i isplate iz bud`eta grada privrednim organizacijama. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. cena namirnica na tr`i{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo. Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila na potrebnom nivou.

kao i da uka`e ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. usled njihovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju. nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”). koja sadr`i „svest o vremenu kao toku i o razli~itim vremenima”. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi i neizvesnosti. spisak pregledanih izvora. Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri i pro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji. str. kao i spisak {tampe i periodike. civilizacijama. ali i poneki doga|aj iz svetske istorije. Du{an BAJAGI] Moderna srpska dr`ava 1804-2004. kulturnog. registar privrednih organizacija i prilog. U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbije i Crne Gore. hronologija.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. godine objavljena hronologija moderne srpske dr`ave koja sadr`i najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog. Istorijski arhiv grada Beograda.@eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadeset fondova. pa je ta godina smatrana za najbolju posleratnu godinu u tom periodu. Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijom hronologija u razli~itim istorijskim vremenima. iz Narodne biblioteke Srbije itd. Ve} je 1959. Beograd. Iz uvodnog teksta redakcije vidi se njena `elja da opravda izla`enje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srpskoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture. ali i sa vrstama hronologija. Prilo`en je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu. studentima i |acima. sa Filozofskog. Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda posle rata. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nije imao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom. Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu. Zna~aj hronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstu teksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”. 2004. Arhivu Srbije . Iako su postojali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa `ivotnim namirnicama. dr Andreja Mitrovi}a. Autor je u knjizi jo{ prilo`io zaklju~ak. Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta iz Beograda. U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004.PRIKAZI I KRITIKE govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. epohama. U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na `ivopisan na~in zasvodnjuju temu ove knjige. ekonomskog i dru{tvenog `ivota srpske dr`ave u poslednja dva veka. Knjiga sadr`i vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu od najluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije. a zavr{ava registar (515-534. priru~nik stru~njacima. 536. Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. sa Instituta za noviju istoriju Srbije. strana). ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. Nastala je radom trideset petoro stru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda. 249 . slabom kvalitetu i uni{tavanju (bacanju) hrane. kori{}ene literature.

a kada su nastupale godine ratova. Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obele`ili devedesete godine dvadesetog veka znatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpske dr`ave. da je vodila ratove. decembra 2003. da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbe kneza Milo{a iz 1832. (~etiri godine pre Beograda). ali i nedovoljnom istra`eno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. Neki od njih su nau~noj. pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepoznati. ali su sada sabrani na jednom mestu. samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. primanja kulturnih uticaja spolja. ne mo`e o~ekivati ni da ima budu}nost. a zavr{ava podatak iz 31. Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati. borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|unarodno priznanje. poku{aja organizovanja dr`ave. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak koji odmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike. da je prvi bal u Srbiji odr`an u Kragujevcu 1834. trpela katastrofe.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. razaranja i pogrome. kao {to je osnivanje Velike {kole (prete~e Univerziteta) 1808. Tako nas „Moderna srpska dr`ava” potse}a na neke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju. Kako je vreme odmicalo. Tako je broj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamdesetih godina. demografske slomove. {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednje decenije pro{log veka u istoriji Srbije. unutra{njih politi~kih lomova i kriza. ekonomije ili istoriji dru{tva. kulture. a koji svedo~e o nastojanjima na{ih predaka da `ivot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet. ili prve zabele`ene konjske trke u Srbiji (odr`ane u ^a~ku 1822). Pred ~itaocem hronologije ni`u se doga|aji iz istorije srpske dr`ave u poslednja dva veka. a dr`ava dobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator koji jasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine. godine. godine. tako su sve u~estaliji doga|aji iz drugih oblasti `ivota. od 57 izabranih doga|aja iz srpske istorije 1804. kao {to su naredba kneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neutralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska konvencija iz 1864). Tako. preglednost. da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu 1831. a i {iroj javnosti ve} dobro poznati. godine. njenom vremenskom blisko{}u. te svesti i znanja o svojoj pro{losti. diplomatskih pregovora i inicijativa. a sve iz uverenja da narod bez pro{losti. Slobodno se mo`e re}i da je u godinama na ~ijim stranicama u hronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centra svetske politike. {to im daje kontinuitet. a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod 250 . Hronologija moderne srpske dr`ave daje celovitu sliku doga|aja koji su obele`ili poslednja dva veka srpske istorije. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u centralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. dok je Beograd prvu apoteku dobio ~etiri godine kasnije. vremenski okvir i kontekst. do`ivljavala agresije. a tre}e zbog pouka koje iz njih treba izvu}i. a neke druge zbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji. i 1841. politi~koj istoriji pripada samo 10. godine izgradnje kulturnih institucija. To se svakako mo`e objasniti zna~ajem ove decenije. od 47 doga|aja iz 1840. Suprotno tome. `ivela u neizvesnosti od sutra{njeg dana. Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se mo`e uo~iti da su u prvim godinama moderne srpske dr`ave dominirali politi~ki doga|aji. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804. Podse}anje na neke doga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja. ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830.

kulturnog i ekonomskog `ivota Srbije za~eti van Beograda. palate „Beogra|anke”. kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osvajanja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002. Zato je Moderna srpska dr`ava krupan korak napred. nau~nika itd. kompozitori komponovali svoje kompozicije. nema~kih ratnih plakata. bombardovanja. Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863. a ne uz 1963. kne`evske. prva opera izvedena 1894. politi~kih stranaka. sahrane predsednika vlade Zorana \in|i}a. Stevan Sremac. godinu. zgrada SIV-a. te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem `ivota u gradskim sredinama. ^itanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIX veka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogi va`ni procesi iz dru{tvenog. Kao retko kada na istom mestu na{le su se godine koje obele`avaju va`ne datume u istoriji vladara. a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. gospodu i drugove. ali i o neozbiljnosti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u delo to elementarno civilizacijsko dostignu}e. Sretenjskog ustava. dinastija. nov~anica iz vremena hiperinflacije. monarhisti~ke i republikanske dr`avne simbole. Vojni Muzej osnovan je 1878. 1874. prvomajskih parada. ali je mo`da trebalo posvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija. Bogdan Popovi}. itd. pa bi tako bilo bolje da fotografija koja prikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999. napada na tenkistu JNA u Splitu. hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predstavljaju razli~ite dru{tvene sisteme. a 17. dok je kraj obele`en odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincijskih gradova. Vuk Karad`i}. odlaska slovena~ke delegacije sa 14. Zmaj. imao 13724 stanovnika.PRIKAZI I KRITIKE vo|stvom Joakima Vuji}a. scena iz pozori{nih predstava i filmova. Obimnost posla. Stotine i stotine ilustracija verno prate i o`ivljavaju doga|aje koji su za nama. Osim doga|aja i njihovog opisa. oktobra. ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~no istra`ena i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji 251 . smotri kulturno-umetni~kih dru{tava. Milo{ Crnjanski objavljivali svoje radove. sokole. voza „Bratstvo-jedinstvo”.). marta. kraljevske i socijalisti~ke ustave. ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a. ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992. Srbija prvu banku 1869. knji`ara Gece Kona osnovana je 1901. Objavljivanjem knjige Moderna srpska dr`ava 1804-2004. Hati{erifa. knji`evnika. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. sa godinama u kojima su Nu{i}. O vremenima koje su simbolizovale govore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara. politi~ara. ratova. godine 27600. demonstracija 9.9 odsto 1991. a ne uz 1992. arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. politi~ara. govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada. bombardovanja Beograda. kongresa SKJ. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabranjeno 1841. godine. Uostalom. sokolskih parada. Ivo Andri}. slikari slikali danas svima poznata dela. logora{a sa Sajmi{ta. dinastije i vlade. udarnika na Banjici. 1931. godine 238775 ili podaci po kojima je udeo poljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76. istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dr`ave te{ko mo`e imati kompletnu hronologiju. Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hronologija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. Topolivnice u Kragujevcu. sportskih doga|aja. analfabetskih te~ajeva. Josipa Broza prilikom susreta sa svetskim dr`avnicima. 5. kada je ta titula osvojena.4 odsto 1931. o dva veka srpske dr`ave upe~atljivo govore i ilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. pionire i udarnike.

na pomenutu Roksandi}evu posve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istra`ivanja: sistemi vojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije. str. barem u savremenom zna~enju. To je. razume se. ishod. Zagreb 2004. ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata. Najzad. budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji karakterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu. Drago Roksandi} je. Istovremeno. ali i kratak rok u kom je posao morao biti zavr{en. ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja i rada. koji su contradictio in adjecto parohijalnosti. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja. ono {to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici. u ovoj egohistoriji sadr`ano je iskustvo koje treba da bude poznato naro~ito istori~arima u formativnim godinama. koju je priredio dr Drago Roksandi}. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. Prvo. pojava Roksandi}eve knjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenske dr`ave. ona je evidentno intenzivirala komparativistiku. Zagrebu i Parizu. Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada. to jest knjiga. istorijsko vreme u kome stvara. Biblioteka Dialogica europea. On se {kolovao na univerzitetima u Beogradu. zajedno sa njegovom uvodnom studijom Komparativna historija: izazovi i mogu}nosti. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono 252 . uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugoro~nim me|unarodnim istra`iva~kim projektima. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{e univerziteta: u Beogradu i Zagrebu. 303 Knjiga Uvod u komparativnu historiju. s pravom. kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpske dr`avnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju.). bilo presudno za Roksandi}evu posve}enost komparativnoj istoriji. Ali. Uvod u komparativnu historiju. Uvod u komparativnu historiju. Golden marketing – Tehni~ka knjiga. istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. Mr Slobodan SELINI] Drago Roksandi} (ur. Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individualnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu. izostavio svoju egohistoriju. Bilo kako bilo. knjiga Draga Roksandi}a zaslu`uje pa`nju svake od tih istoriografija. kao i kontinuiranog i celovitog razmi{ljanja o njoj. Drugo. verovatno su razlozi zbog kojih je poneki bitan doga|aj i ispu{ten. vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavili po strani. prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dr`avnosti. predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatske istoriografije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u nadi da }e nau~ne veze izme|u istori~ara dr`ava koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalne javnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga. Element upore|ivanja sadr`an je i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. Uostalom. Uostalom sami autori su. predmet istra`ivanja. ostaje ~injenica da }e onima koji budu dr`ali u rukama ovu knjigu biti znatno olak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije.

Uz ve} pomenutu uvodnu studiju. U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na ruka prire|iva~a. Margaret Somers). isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istra`iva~ka sredi{ta ili sveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu historiju i/ili komparativne metode”. neprestano suprotstavljaju istorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol. Usput..PRIKAZI I KRITIKE na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i. Tek zajedno uzeti. kojim je Roksandi} i zapo~eo svoj izbor. Poredba pru`a temelj za izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima. Imensko kazalo. za pojavu interdisciplinarnog istra`ivanja dru{tva. historijski govore}i. imperativi „svakovrsnih usporedbi” postali su „fenomen svakida{njeg `ivota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}). „potrebna su dva uvjeta da se. ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj.. Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika iz komparavistike. Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat njegovog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u. Pore|enje je bilo vi{e implicitno nego eksplicitno. tek 2004.. kao izdanje Srpske knji`evne zadruge. godine i savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke. Blok je imao u vidu Evropu. Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava. mo`e komparirati: odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama. U njoj je egzatnost istorijske nauke dovedena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. na njene unutra{nje mene i na njene {anse. nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”. U smislu da ljudi otkad istra`uju dru{tveni `ivot. njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” u Francuskoj tridesetih godina pro{log veka. Prire|iva~ se usresredio na razvoj komparativne istoriografije. uporedna istorija nije nova. i odre|ena razli~itost me|u sredinama u kojima su se one pojavile”. u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. u jednom odli~nom prevodu na srpski jezik. odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su Mark Blok i Lisjen Fevr. Ipak.. Ali. Prema Bloku. Gotovo svako empirijsko istra`ivanje podrazumjeva neku vrstu poredbe. tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put. Tekstove je. privrede i civilizacije. priredila i pogovor napisala dr Dubravka Stojanovi}. Zbog toga komparativna istoriografija i jeste veoma zahtevna. Jednostavno. U luku tekstova koji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. Utemeljiva~i „nove istorije”. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne literature impresivnog obima i iznimno bogatog sadr`aja. Smatrao je da bi „i sve one sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedino mogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”. godine. sa izuzetkom istorijske demografije i privredne 253 . danas je. Bibliografija (~ak na trideset stranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima). pod naslovom Uvod u istoriju. U celini. Ali je i mnogo vi{e od toga. Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor.. ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska. Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverze uporedne istorije. U tom {irem smislu poredba zauzima sredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (Charles Ragin). knjigu Uvod u komparativnu historiju zaokru`uju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova.. Uprkos tome.

Za razliku od optimisti~ke vizije. politologiji. i da }e daljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. i to ne upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to i provincijalizam. Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{ava tekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska poredba: slu~aj njema~kog Sonderwega. Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta” promenio okvir u kome se upore|ivalo. odnosno u strahu od „sociologizma”. da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina. ovome treba dodati i evropocentrizam. Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocentrizam. ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima. 254 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kultura kao jedna od temeljnih dimenzija ljudskog `ivota ne mo`e se isklju~iti iz transkulturnog postupka. Ovo poslednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} i njegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije. 3. ali i u istorijskoj nauci. bez komparativistike uop{te. Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istorije. 4. 2. Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji le`ao je u razvitku sociologije. Zbog toga je Uvod u komparativnu historiju. stolje}a” (Jurgen Osterhammel). Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernosti kakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale – naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji. komparativna istorija ukazuje na unutra{nje sukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitalizma i politi~ke demokratije. uz ve} navedene kvalitete. Ali. Pojam mnogostruke modernosti izra`ava tu slo`enost. istorije. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabliranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili narcizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanju nositi se s izazovima kasnoga 20. Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. jo{ i knjiga efektnog kraja. jasan metod. gotovo da nije mogu}e odgovoriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”. ona rizikuje razli~ite stepene izolacije. uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija uporednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije. Bez komparativne istoriografije. mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedinstvu istorijske nauke. Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalne istorije. Ali. a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju. ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod. Ovaj tekst je veoma podsticajan. Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave – u sociologiji. u transkulturnom i internacionalnom „kulture”. Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en. da je u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj. odnosno nacionalne dr`ave. Tamo su se ve} od sedamdesetih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilans onoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike. Eisenstadt). ne mo`e se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkulturalni. otvoreno je pitanje kako da stav postane metod.

Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj. manje diktatorskih.. ka`e on. Biblioteka Ideje. imao u vidu ~itaoca kome je knjiga i namenjena. Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a. naime. Zato. va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za trendovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju. prema Koki. analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora koji je ona napravila 1933. ima svoj posebni put. koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji. ve} sastavni deo formiranja novih generacija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja. teorijski orijentirane. Komparativistika je.. ka`e Koka. nefa{isti~kih alternativa. U pitanju je asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka. Za po~etak. od izbora predmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe. analiti~ke histori~are. godine. biva sve podsticajniji. To je teret. tok nema~ke istorije u 20. niko. U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku istoriografiju. naprotiv. posao manjine” (Jirgen Koka). Van ovog konteksta. Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. Beograd 2003. osim pokojnog Ivana \uri}a. Re~ je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne samo obele`ili po~etak 20. Sve zavisi. rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u pogre{no razmi{ljanje. i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u vremenu ve}. Dubravka Stojanovi} dobila je nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. str. veka nego su ga u celini i odredili. 6. je i jedna lepo pisana knjiga. Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otprilike sli~nim uslovima. funkcija istorijske nauke sastoji se. Srbija i domokratija 1903–1914. odnosno nacionalsocijalizma. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom zapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. O posebnom putu Rusije i da se ne govori. U srednjoj i mla|oj generaciji srpskih istori~ara. Kakve su. nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. uostalom. i stoga je. veku ne izgleda neizbe`an. u ispitivanju kolektivnog identiteta. posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka je intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }e se to uskoro promijeniti. pa ~ak i regija.PRIKAZI I KRITIKE Koka. Dr Latinka PEROVI] Dubravka Stojanovi}. zasad. brojna bi se pitanja mogla druga~ije postaviti”. najzad. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je verovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba 255 . po mome mi{ljenju. Odnosno. U svetlu boljih. {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona vrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno. 450 Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914. Udru`enje za dru{tvenu istoriju.

Najiscrpnije je analizirana ideja jednakosti. Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|u demokratije i razvijenosti postoji. iz raznih razloga. parlament. Na toj velikoj trijadi Francuske revolucije 1789. naime. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore. Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenutoj knjizi. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i recepciju bratstva. Ona polazi sa Volterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „mo`e praviti samo u uslovima kapitalisti~ke industrijalizacije”. Stojanovi}eva zaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za demokratiju. 1913) i Prvi svetski rat (1914–1918). Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba istra`ivati. blago lepog pisanja. Srpska intelektualna elita je. Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njen karakter i karakter politi~kih stranaka. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a dinastijom Kara|or|evi}a. Posle dramati~nog po~etka 20. to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demokratije: od 1903. do 1914. U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode. godine. teme iz nacionalnih istorija bile potisnute. Ali. ideja jednakosti odredila je i model demokratije. institucije. Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokratije u Srbiji. ali veza nije kauzalitet”. Narodna radikalna stranka ostvarila je apsolutnu ve}inu. doga|aju i li~nosti. prezicno”. organizacije) a ne celovito. „da ima taj dar. dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji ili o Prvom srpskom ustanku. prema 256 . ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i sindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara: Borba za istoriju Lisjena Fevra. godine. Zatim je do{la doktorska disertacija Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite 1903–1914. kao i stanovi{ta Lipseta da demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. Na osnovu toga. godine. Bez toga. interes selja~kog naroda. U sredi{tu ove studije su institucije: kralj. jednostavno. vlada. nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer ona izra`ava dominantan interes. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji? U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentarizma. U sredi{tu ove studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914. Francuska istoriografija je blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. U jednom selja~kom i siroma{nom narodu. Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti. jednakosti i bratstva.

Ujedno.) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas. pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}). U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava. odnosno narodne demokratije. kako je pokazala Dubravka Stojanovi}. Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze.PRIKAZI I KRITIKE Stojanovi}evoj. vek je po~eo revolucijom 1804). karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u praksi. Najzad. no samo spoljno” (Du{an Nikolajevi}. maja 1903. Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni njegovi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. Prvo. maja 1903. samostalci i sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911) tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. Ve}ina je imala sva prava. bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. maja 1903. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. Dr Latinka PEROVI] 257 . kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor. maja 1903. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dinastije Obrenovi}a. dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru{tvima. analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih savremenika.. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu”. kao jo{ jedan „po~etak novog doba”. vek. Njen cilj je bio priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca.. socijalna. trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju potresale kroz ~itav 19. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna stranka bila politi~ki hegemon. A njen me|unarodni polo`aj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplomatskih odnosa koje je bila prekinula posle 29. Austro-Ugarska je zabranila uvoz robe iz Srbije. uprkos svim krupnim frazama. Istorijski akteri bili su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. koji i bez toga nije stajao visoko. dakle. slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. 1910). U tom klju~u su. za koju su evropske forme imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost. Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. godine sve dok se ne re{i zavereni~ko pitanje. Narodnu radikalnu stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alternativu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. slabo dru{tvo pred velikim izazovom. do`ivotnog vo|u Narodne radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”. ulazak vojske u politiku. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarodni polo`aj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva. kulturna i politi~ka ograni~enja srpskog parlamentarizma. unutra{nju politiku Srbije posle 29. Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska. srpska intelektualna elita je odnos prema Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji. i ideja jednakosti i ideja bratstva. maj 1903. ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i. Ona to nije mogla (. godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj istoriji (i 19. Jedna. Drugo. Prema pomenutim kriti~arima. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali. sloboda „celog srpskog naroda”. godine (naprednjaci i pojedini intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope. samim tim i od liberalne demokratije. Ubistvo kraljevskog para 29. istorijska prekretnica koja je vi|ena kao „sveto stanje”. Za Nikolu Pa{i}a. stvarno se stropo{tao.

to je vi{e bilo izgovor nego stvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomne decenije 1878–1888. po vrednosti. Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac koji istra`ivanja ne mogu vi{e zaobi}i. veku. 538 Objavljivanje Bele`aka dr`avnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srpskoj istoriografiji. Bele{ke. Ali. Uloga elita. i 20. bio profesionalno nezamenljiv. od sticanja dr`avne nezavisnosti do dono{enja liberalnog ustava. str. Ve} u Predgovoru. li{en je Predgovor Suzane Raji}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu. Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882). Biblioteka Dva stole}a. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}en listu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. ne~uveno dugo vreme za kabinet kralja Milana”. Uostalom. ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo sa memoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). Ipak. ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem 258 . s. 1-72). Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. kako je zapisao u Bele{kama. Milan Piro}anac. 3. knj. pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanja dr`avne nezavisnosti. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan istorijski izvor koji }e. ostaju neostvarene. je bio predsednik njene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine. Beograd 2003. Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da se osvrnem na ve} ostvarenu nameru. Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegov prire|iva~. ekonomske i prosvetne. Na primedbu da je {teta {to njen rad nije objavljen. me|u nekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova. godine. Piro}an~eve Bele{ke malo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19. U su{tini. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. ove reforme sledile su engleski model modernizacije. Priredila Suzana Raji}. Pou~ena iskustvom da mnoge namere. on je. ba{ te naivnosti. „poslu`iti za upotpunjavanje i korigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} i o drugim nedovoljno istra`enim istorijskim pojmovima i procesima”. vojne. veka. „Videlo” je „bilo prvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih priredi za {tampu. Zna~aj objavljivanja Bele`aka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje one bacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dr`avni~ki rad. po njenom opravdanom uverenju. Obja{njenje je nala`eno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. Nazvan „revolucijom odozgo”. Suzana Raji}. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istoriji Srbije koja je nastala sa sticanjem dr`avne nezavisnosti 1878. Mili}evi} ka`e da ni sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba da krene mlada nezavisna dr`ava. nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. iz raznih razloga. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak u Srbiji 19. E. Milan Piro}anac. godine. Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme kneza Mihaila videli kao novi po~etak za Srbiju. Beograd 2004. koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim istorijskim izvorima. One su imale da budu krunisane dono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom sistemu vladavine. Po njemu. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdublje reforme: politi~ke.

smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac nego kao dr`avnik. nije uspo u svojoj politici. ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala i jedini rad o njemu. a naro~ito njegovu raspravu o ustavu. ne bez zebnje za budu}nost srpskog naroda. o koherentnosti u pogledima koji dose`u nivo jedne koncepcije i jednog programa. ratovi ne treba da budu njen izbor. Re~ je. Ali. korupciona{. Ta je politika proisticala iz njegovog razumevanja me|unarodnog polo`aja Srbije. Kao privatna li~nost. najamni~kog slu`enja i nezavisnog delovanja. Njegova je te`nja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dr`avama. Zato je {teta {to Raji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno. njena orijentacija treba da bude savez Balkanskih naroda. ona ne ide dalje. govori o politi~kom i socijalnom ambijentu u kome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. zahteva novu interpretaciju. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razumevanja nego do suda istorije: „Va{ otac. ne i brojne ~lanke. u sadr`aj Piro}an~eve misli Jovanovi} nije ulazio. Iz Predgovora Suzane Raji} mo`e se naslutiti izvesna rezerva prema ocenama Slobodana Jovanovi}a. Pomenuti rukopis va`an je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bila oblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav. ^injenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretaciju Milana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velike sile. austrofil. Ali. Ali. Iz Bele`aka izranja li~nost. normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci. to jest u prakti~nom radu. 259 . Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog i privatnog interesa. Ali. da osigura pravosu|e i uredi finansije. da dovede u red administraciju. Bele{ke su li{ene privatnosti. ni pristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci. posle Turske. Su{tina tih sukoba. Istorijski izvori svaku od ovih etiketa dovode u pitanje. intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obrazovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnom pogledu. kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a.PRIKAZI I KRITIKE modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. javile kao novi pretendenti. Milan Piro}anac je bio svestan toga. Me|utim. koji se ti~u unutra{njeg razvoja Srbije posle sticanja dr`avne nezavisnosti. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosu stoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima na njenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad? U unutra{njoj politici. koji je Suzana Raji} na{la u zaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a. one su se odr`ale ne samo po inerciji ve} s ciljem da se li~nost diskredituje. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnoj politici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga da Srbija postane moderna evropska dr`ava. bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. posle Bele`aka Milana Piro}anca. Taj rukopis namenjen deci. Pisao je o tome bez gor~ine. dakle. Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se. deco. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. Milan Piro}anac je pisao za svoju decu a ne za istoriju. Otkuda ta potreba? Slobodan Jovanovi}. partizanstva i dr`avni{tva. kao vo|a Napredne stranke i predsednik vlade.

a nije imao snage na raspolo`enju da ih pobedi. On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{ta vi{e. i 20. Suzana Raji} je s darom koji poseduje i profesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu i po zna~aju. I. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu institucionalizovani relikti prvobitne zajednice. „tre}eg sveta Evrope”. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju. Socijalna istorija Srbije 1815–1941. Tu le`i uzrok njegovom neuspehu”. organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravo konzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima. Metodolo{ki. razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu. ni deset godina nakon nema~kog izdanja. administracija mu je bila krasna. a struja. U domenu neuspele dr`avne intervencije u knjizi se ukazuje na to da su najva`niji. minimalnog zemlji{nog poseda. koji se nije mogao hipotekarno zalo`iti. dok su agrarni zakoni uvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”. smatra Mari-@anin ^ali}. ni te`nje na prestolu. niti je mogao sa strujom. a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnost bio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se- 260 . sve je drugo bila sporedna za nju stvar. usredsre|enjem na istra`ivanu temu i oblast. Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu. nisu htele ove namere potpomagati. konceptualno i sadr`ajem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura u pristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19. Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istra`iva~ka i saznajna iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije od na{e. nezavisni sudovi nisu mu trebali. Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin ^ali} razmatra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja. Tu le`i i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i rad Milana Piro}anca. iz poznatih razloga. tj. s obzirom na to da su druge evropske regije. veka. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvo istorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticaja pojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali {to je slabo za srce prijanjalo. Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti. tako|e izolovane i zatvorene. tako da se njeno pojavljivanje. a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama. nalazile na~ina da se prilagode zahtevima tr`i{ta i uklju~e u evropski model razvijene ekonomije. Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin ^ali} od velike je va`nosti i zna~aja za na{u sredinu. ne mo`e jednostavno otpisati modelom „tipi~ne periferije”. oja~avaju}i dr`avna sredstva za rad. Autorka je pisala knjigu zanimljivo. do oko{tale mentalne svesti otporne na promene i modernizaciju. logi~ki dosledno. ne mo`e smatrati zakasnelim. ubedljivo i efikasno. Beograd 2004. Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom. Ni struja u stranci. Dr Latinka PEROVI] Mari-@anin ^ali}. Clio. ona je htela mesta vlasti i para za partizane. da organizuje vojsku. koju je isto {to i druge ove stranke i koja te`i za komandom. Problem se. s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i d`ilitati. dakako.

ne samo da je koristila najnaprednija tehnolo{ka dostignu}a.PRIKAZI I KRITIKE ljake za komad poseda. Imanentne sile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih tr`i{nih mehanizama. Fenomeni urbanizacije. takvi zakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije. prepoznati i razvrstati dobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalo otvaranje `eleni~kih veza sa svetom. ova knjiga Mari-@anin ^ali} zaslu`uje najve}u pa`nju doma}e publike. Ovakav postupak iziskivao je veliki istra`iva~ki napor koji se samo delimi~no mo`e nazreti u spisku kori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige. polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~avalo konkurenciju i ostavilo trajne posledice. osetne i tokom tridesetih godina 20. sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskog dru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije. je 261 . u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~ekivani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl. Jedina afirmativna svojstva ovih. na primer. od kojeg nisu mogli 'ni da `ive. veka. me|utim. u osnovi demago{kih propisa. Te{ko je. (str. geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme je uve}avala razmere agrarne prenaseljenosti. Aleksandar R. poput Jelenka Petrovi}a u me|uratnom periodu. 40)” Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovima nemogu}e. U Srbiji. kako vojno tako i civilno. U Srbiji.). Vazduhoplovstvo. str. naprotiv. MILETI] Nikola @uti}. ni da umru'. ali i na mikro planu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog do`ivljaja istorije. Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape i deonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana i suo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. Tako|e. industrijalizacije i preobra`aja unutra{njeg tr`i{ta i kupovne mo}i razmatrani su analiti~ki. Tako su. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila i ubedljivim. i u Nema~koj zabele`eni slu~ajevi zakonske za{tite i favorizovanja sitnoposeda. pokretala su se u slu~aju rata. itd. Devetnaestovekovni zakoni o trgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. 214 Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bila zna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer. koji su imali neposredan do`ivljaj da odbranom dr`ave brane i svoju grudu i svoj domazluk. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnut imperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i socijalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekst dovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. Beograd 2004. tako|e. istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od seljaka-sitnoposednika. u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa. Njima su ozakonjene privilegije i monopol drevnih. ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvije intenzivna nau~no-istra`iva~ka delatnost. Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici.

Sa`eto izla`e formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS. pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privredi jer je njegovo odr`avanje i unapre|ivanje skupo. mnogo intenzivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Na`alost. uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom. godine osnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo. obimna gra|a o ovoj problematici koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida rada Arhiva usled NATO bombardovanja. U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredne istorije. Odredbe Mirovne konferencije u Versaju nametnule su pora`enim dr`avama ograni~enja u naoru`anju. odraz privredne snage jedne dr`ave. koja je o ovom pitanju relativno skromna. Odnosno da konkrentan dr`avni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakteristike jedne zemlje. dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog i nedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnoj industriji. {tampu i literaturu. U drugoj glavi. koje je nastalo od Prve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite francusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. Autor je istorijskog dela. radionice za popravku. 2) Ovakvo tuma~enje autora da se dr`ave ekonomski povezuju na osnovu srodnosti re`ima mo`e samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja. Stoga istra`ivanje avioindustrije i vazduhoplovstva predstavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i krizama. O sporednoj ulozi ovog vida oru`anih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}eg stepena. Arhiva fabrike „Ikarbus”. zahteva velike investicije i visokokvalifikovanu radnu snagu. Nikola @uti}. ne susre}e se prvi put sa ovom problematikom. Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore. za sve vreme svog postojanja imala je najobimniju privrednu saradnju sa totalitarnim dr`avama – Italijom i Nema~kom. On svoje gledi{te. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}i periodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije. posebno fa{isti~ke Italije. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku. ekonomskom politikom. Istorijskog arhiva Beograda. „Pripadnost dr`ave odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matrici uslovljava privredni karakter te dr`ave” (str. nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. Pridodati su joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austrougarske avijacije – hangari. iako je spadala u red parlamentarnih dr`ava. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{kopoliti~ka osnova dru{tva (dr`ave) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dr`avi”. ilustrovane monografije „Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici. U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. kako nagla{ava. pot~injena In`enjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920. Velikom Britanijom i ^ehoslova~kom. „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929– 1934” autor je izlo`io ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}eg ratnog raspolo`enja revizionisti~kih dr`ava. aerodromi. Realizacijom 262 . Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i du`im rezimeom. suprotstavlja marksisti~kom na~inu posmatranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom du`em vremenskom periodu u na{oj istoriografiji bio dominantan.

do tada. U poslovanju fabrika avioindustrije. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove grane industrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoru`anju u @enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je u suprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje. velikih sila. posebno u godinama ekonomske krize. Poslednja dva poglavlja. fabrika vazduhoplovne industrije.PRIKAZI I KRITIKE novog programa modernizacije naoru`anja predvi|ena je izgradnja novih. Jugoslavija. mada bi prikazivanje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje. Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade Milana Stojadinovi}a. Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939– 1941. U vreme Velike ekonomske krize 1929–1934. Istovremeno sa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u ratnoj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu industriju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da se meri sa najboljim lovcima tog vremena. dominantnog uticaja francuske vazduhoplovne industrije i usvaja veoma slo`enu proizvodnju savremenih lovaca metalne konstrukcije u doma}im pogonima. u na{oj istoriografiji uvre`eno mi{ljenje. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stojadinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju Jugoslavije. kada se osloba|a od. uz ve} postoje}e. u prvom redu prve jugoslovenske fabrike aviona „Ikarus” autor se slu`i uglavnom finansijskim pokazateljima. Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnim operacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu. Istovremeno sa poslednjom fazom predratne vazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehnolo{ki napredak. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okru`enju 1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugog svetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije. Dr Dragan ALEKSI] 263 . agrarnoj zemlji i na primeru vazduhoplovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dala izvanredne rezultate. konstrui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoru`anjem i ure|ajima za vezu i navigaciju. U tre}oj glavi. o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj. kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podr`ana je od svojih partnera. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona. vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjom u doma}im fabrikama. Istra`ivanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija. da modernizuje svoju avijaciju. vojnoprivredni kompleks je kao i ~itava privreda bio doveden u te`ak polo`aj jer dr`ava kao glavni naru~ilac aviona nije imala para.

kao i da prati uticaje u nastajanju. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanje kontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918. uzimaju}i u obzir njihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali. ali. od vi{estrukog je zna~aja. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. istra`ivanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura. upu}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu. str. 289 Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju. U tom smislu. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. evropskog. jugoslovenske ideje po~etkom XX veka. Vremenski okvir rada. Istaknut je rad tri najva`nija oblika organizovanog rada. Ranka Ga{i}. postavljanju problema. ne mo`e se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {ireg okvira posmatranja. uz predgovor i zaklju~ak. dok je istra`ivanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru{tvo gotovo zanemareno. Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i}. Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja. U svom nau~nom radu. politi~ki.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kona~no i svetskog.. uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike u ispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. posebno u drugoj polovini XX veka. period izme|u dva svetska rata. ~iji nastanak i funkcionisanje R. regionalnog. imaju}i u vidu dominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva. Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema iz kulturne i dru{tvene istorije. me{ovitih dru{tava 264 . Institut za savremenu istoriju Beograd. Organizacije i udru`enja. idejama. indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenije pokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje su dve kulture mogle ostaviti. dva aneksa sa statisti~kim podacima. predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo. pro{iruju}i znanja o njima samima. Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja. 2005. Ranka Ga{i} pristupila je i istra`ivanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima. on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}nosti u pristupu. problemima dru{tvenih elita. kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enje relavantne nau~ne literature. me|uratnom istorijom Beograda. autorka se opredelila za problemski i komparativni pristup. isto tako. karakter i intezitet oba uticaja koliko je problematika to dozvoljavala. uz analizu relavantnih oblika i vidova njegovog funkcionisanja (politi~kog. paralelno obra|uju}i oblike. Uz svu slo`enost koju taj poduhvat podrazumeva i jasnu nau~nu opravdanost. sadr`ajima i obimu istra`ivanja. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenog funkcionisanja i posebno polje istra`ivanja je analiza uticaja drugih kultura na jedan prostor (teritorijalni. socijalnog `ivota kao i svakodnevice ljudi). a zatim i sistematskog uticaja. kao i kontinuiranost nema~kog uticaja na na{im prostorima. ekonomskog. jednako prisutnom i danas. centara za usmeravanje kulturne saradnje (kroz rad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu). kulturni). stvarala~kom izrazu. Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva. pored bavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa. Berlinu i Kilu). godine. Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istra`enoj u doma}im i stranim arhivima (u Bonu. Beograd u hodu ka Evropi. promena i novih pojava u mi{ljenu. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige. u izdanju Instituta za savremenu istoriju. Beograd u hodu ka Evropi. uz analizu njihovog daljeg razvoja. prepoznatih u jednoj sredini. U metodolo{kom smislu.

da defini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine. knji`evnih i muzi~kih ve~eri. Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnost engleske drame. na~in odevanja). ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti. orkestri. ukazala na va`ne odlike njihovog prisustva u beogradskoj sredini. pedagogije ali i propagande. etni~kog i evropskog. Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova u Beogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u 265 . na~ina funkcionisanja. uz sve ograde neophodne u pristupu ovom problemu. posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja. sport. muzici. na kraju. kao i u godinama neposredno pre izbijanja II svetskog rata. Ga{i} je sistematskim pra}enjem rada organizacija. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenutih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini. ~lanstva. obrazovanju `ena i dece. a u sklopu politi~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti. i. Velikoj Britaniji i Beogradu. pru`anju pomo}i nezaposlenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva.PRIKAZI I KRITIKE u Nema~koj. i instituta (organizovanih pred II svetski rat kao centara za koordinaciju kulturne propagande). Ipak. Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost. uz manju prisutnost nema~kih i znatno ve}u zastupljenost anglosaksonskih autora. predavanja. posebno kada se ima na umu da su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. R. stizali su putem gostovanja umetnika. svakako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja. Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja uticaja svake vrste. Strani dramski komadi preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta. R. {tampe sa. muzi~ari). profesori na likovnoj akademiji. niz kontroverzi u na{oj kulturnoj javnosti. prepoznavanje gotovo neuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. Svakodnevni `ivot izlo`en kompleksnim uticajima sa strane usvajao je nove oblike pona{anja (kroz zabavu. balova). ^ini se posebno zahtevnim zadatkom za istra`iva~a. predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica. Ga{i} isti~e. ~ije aktivnosti su bile okrenute ka dobrotvornom radu. kako R. zahvaljuju}i jasnoj analizi. knji`evnosti. kako autorka nagla{ava. Politi~ki faktor nije zaobi|en ni u sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{nje odsustvo nema~kih umetnika. R. Nema~ki uticaj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika. Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma. posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje. Va`ni oblici uticaja. autorka ipak ukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja. svakodnevni `ivot i komunikacije. Maga Magazinovi}). kao specifi~nost engleskog anga`ovanja. njihovog anga`ovanja u Beogradu (nema~ke arhitekte. rad karitativnih organizacija. ameri~kog filma ili d`ez muzike. izazivaju}i. autorka jasno podvla~i i drugu dimenziju njihovog anga`ovanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog uticaja. gde se. ulogu Ministarstva prosvete u odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. prisustvo Jevreja emigranata. sukob tradicionalnog i modernog. Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija. Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanje kurseva jezika. stranog filma kao sredstva zabave. posebno intezivnog tridesetih godina XX veka. Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha. radija. u slikarstvu. Preplitanje stvarala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko je zatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kulture. jasnom propagandnom svrhom. pored informativne funkcije.

R. Od posebnog zna~aja. U Beogradu. opreme. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika neposredno pre II svetskog rata. nau~ni i stru~ni. pred Drugi svetski rat pojavili. Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog anga`ovanja (istra`iva~ki rad u Jugoslaviji. Ga{i} nagla{ava. ona predstavlja podsticaj daljim istra`iva~kim naporima u cilju razu- 266 . ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mnogobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. ali i uticaji strane kulturne sredine. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanu samo svoji. kako autorka nagla{ava. Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjige koji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene. Kona~no. Pored pojedina~nog doprinosa. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {irenje uticaja samog po sebi. ekonomski razlozi. putem reparacija. bili su neki od na~ina upoznavanja sa ovim jezicima. tradicija. Kada su se oni. kako R. Ga{i} zaklju~uje. Iako je Engleska.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ujedno ga ne minimiziraju}i. engleski jezik je ~inio prve korake. a u slu~aju Nema~ke. Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj. ~ini se zanimljivim opa`anje reakcija koje daju potpuniju sliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. kako autorka navodi. upravo. ali i kao osnovu daljeg anga`ovanja kroz prikaz organizovanih oblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. samo specifi~ni. anga`ovanjem raznih fondova. samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani od dru{tvenog procesa razvoja”. Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i potpunije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini u periodu izme|u dva rata. nau~nih institucija. knjiga. zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V. izostajanjem ranije navedenih razloga. ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedinaca. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala. za razliku od nema~kog. uzimaju}i u obzir svu ograni~enost takvog uticaja. Ujedno. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kih stru~njaka pred Drugi svetski rat. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studenti. period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obrazovnih institucija bio je suvi{e kratak. pokretanje ~asopisa). a samim tim i kulturama. dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obrada postavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~koj publici. {kolovanja pojedinaca. samo su neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. Tradicija. sti~e se uvid u potrebe jugoslovenske dr`ave za odre|enim stru~nim kadrom. geografska blizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora (posebno u sferi medicinskih nauka). {kole. u~e{}a na me|unarodnim skupovima). autorka nagla{ava njegov zna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osnivanje {kola. u Velikoj Britaniji. politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}e nema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo. od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja. politi~ki i ideolo{ki uzor. znatno manje. Kursevi. nau~ni radnici. koji su se prenosili na beogradsku. R. umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i. obra|uje se va`an segment uticaja pojedinaca na kulturni i nau~ni `ivot Beograda. ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i propagandnog rada Nema~ke. Politi~ki. za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se te`i. putem razmene. Istovremeno. ali i o~igledni ekonomski interesi. gostovanja predava~a. pristiglih u me|uratnom periodu. tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju. U poglavlju Transfer znanja i tehnologije. stipendije. Kako R.

„jadranskog pitanja” koje je pretilo da novoformiranu dr`avu uvede u te`ak sukob sa Italijom. Pored kratkog uvoda. tzv. dakle. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi sa Italijom ostali do`ivotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenske spoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom. Naglasak je naravno stavljen na one procese i doga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodim odnosima toga doba. do 1934. Beograd 2004. Tre}a skica (Balkanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema 267 . konciznih skica iz evropske i jugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilike koje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a posebno u periodu od 1918. delovao kralj Aleksandar Kara|or|evi}. Knjiga je svoj `ivot. ali i profesionalnim istra`iva~ima koji se bave me|uratnim periodom jugoslovenske istorije. u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika. svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatno prema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nih publikacija. Me|utim. Uvodni tekst koji prati fotografije. godine. koncizan ali i stru~no korektan na~in oslika epoha u kojoj je. Vesna \IKANOVI] Bogdanka Novakovi}. U pitanju je knjiga koja mo`e biti od koristi zaljubljenicima u istorijske teme. Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastojanjima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo je re{avanju spornih pitanja ali ne i onog najte`eg. mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i polo`ajem i zna~ajem pora`enih zemalja. nestajanja starih i nastajanja novih dr`ava na tlu Evrope. izdejstvuju priznanje nove dr`ave. studentima. Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934). To pitanje dobilo je svoj kona~ni epilog tek 1924. 213 Strogo uzev{i. zapo~ela kao katalog izlo`be fotografija na kojima su zabele`eni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra. iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama da ponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji.PRIKAZI I KRITIKE mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenom `ivotu Evrope. Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikacije koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantan sadr`aj. str. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi se op{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica. u~enicima. pre svih Nema~ke. godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda. pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona na kontinentu. predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu koji ima malo stru~nog znanja na dopadljiv. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovna konferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Muzej grada Beograda. priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {tete za zemlju koja je bila gotovo razorena. izme|u ostalog i kao diplomata. tekst sadr`i nekoliko malih. knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja Aleksandra Kara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934.

ekonomskom i kulturnom planu. Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i. Italija je poku{avala da deluje i preko Podunavlja `ele}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor na jugoistok Evrope. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolicini li~nosti koje su u periodu od 1918. Pariza. katalog fotografija svojevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda. Rima. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u prestonicama Evrope poput Ankare.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. peta skica. Madrida. Budimpe{te. Rumunije i Turske na politi~kom. Berna. u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukcija fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. godine i nestanka ^ehoslova~ke sa istorijske scene me|uratne Evrope. Ukupno 260 katalo{kih odrednica sadr`i obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje. godine bile na polo`aju ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Osim toga. u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisak jugoslovenskih opunomo}enih delegata. objavljene gra|e. kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalaze na fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografiju prona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. Dat je kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izlo`ena istorija stvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbli`avanja Jugoslavije. Atine. oktobra 1934. do 1934. Gr~ke. da li je u pitanju originalna fotografija ili fotokopija. Vatikana. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionih faza bilo i antagonizama. pa sve do 19. Poslednja. on je pre`iveo sve do 1938. godine odnosno do datuma kraljeve smrti. njegova diplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje. Na `alost. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnim vladarima. do 1934. memoara i publicistike. jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori ~etvrta skica. Odmah iza kataloga fotografija i predmeta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora. stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Sa druge strane. u pojedinim segmentima. Njegova politika prema tom prostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorima Balkana koja je preko Albanije koju je dr`ala u poluzavisnom polo`aju poku{avala da destabilizuje ~itav region. njegova istupanja u Narodnoj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i razgovori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. sasvim prirodno. Londona. Berlina. literature. Kralj Aleksandar je Malu antantu do`ivljavao pre svega kao garanta koji je sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom ili otvorenom obliku. premijerima. ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja. Be~a. Var{ave. Pored hronologije diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i sa`etu hronologiju spoljopoliti~kih doga|aja u Evropi po~ev od 1918. kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sa zemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam. Sofije i Tirane. Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je. Praga. (Beograd i balkanski susedi) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima. godine. Tra`e}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljala mesto za jedinstvenu jugoslovensku dr`avu. ^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost severnih granica. pogotovo onaj ma|arski. Bukure{ta. Iako postoji mogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju 268 .

„Stanovni{tvo Svileuve u 20. Najzad. Svileuva Pokretanjem godi{njaka Svileuva. Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve. veku” (2003). {to je mogu}e ve}i deo pro{losti” ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva. na dokumentovan na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji) nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dr`avane industrijalizacije i modernizacije. Rad Mom~ila Isi}a. saobra}aj. sadr`aj godi{njaka ~ine i objavljena arhivska gra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala na dru{tveni `ivot Svilevue u 19. 2004. tu je i da bi bogatstvom svog sadr`aja podsetila istori~are i druge istra`iva~e koliko fotografija kao istorijski izvor mo`e biti va`na ali i koliko. ~iji je predmet stanovni{tvo. ve} i za ~itavu Isto~nu Evropu u 19. kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju. Lokalna istorija Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. na mnogobrojnim fotografijama. Na mnogim od ovih fotografija o`ivljavaju likovi careva. i 2004. Na nekima od njih mogu}e je osetiti atmosferu Mirovne konferencije u Parizu. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. zadrugarstvo. na `alost. Godi{wak 2003. Prvi srpski ustanak) prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadr`aj iz oblasti lokalne istorije. Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} mo`e biti veoma korisna mnogim istori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jer veoma plasti~no. godinu. i to putem analize demografskih kretanja (smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema u razvoju zadrugarstva. o`ivljava ~itavu epohu. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenaseljenosti. i 20. veka. premijera i ministara koji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope. Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuve omogu}ila je autorima priloga da na `iv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istoriju jednog sela i poka`u kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. poreska struktura. atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ili sa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`ne posledice na `ivote miliona ljudi. i u prvoj polovini 20. Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve dalo je uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbije danas. veku. mo`e biti zanemarena od strane na{e istorijske nauke. 269 . Mr Vladimir CVETKOVI] Svileuva. Upravo zbog toga. agrarna struktura. obimom nevelika knjiga Bogrdanke Novalovi}. i 20. veku. predsednika. kraljeva. za 2003. ostaje nada da bi ova zanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru. Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka.PRIKAZI I KRITIKE grada Beograda ipak nam preostaje samo da `alimo {to sve fotografije prikazane na izlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu. Pored istra`iva~kih radova. veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i njegov sudar sa globalnim procesima modernizacije. i 20.

godine. karlova~ki |ak. Postepeno nestaju celi zaseoci. Zadru i Sarajevu. Svileuva je izgubila ~ak 20. koji }e ih vrlo je mogu}e. Prvu polovinu 20. pro{lost grada sv. godine.54% svoga stanovni{tva. Predano prou~a- 270 . stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve} posle 1953. Nestala su brojna stara~ka doma}instva. godine u Beogradu. koje je Nikolajevi} tajno. O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice. sve{tenik. do 1895.33%. pa i male. prepisao i objavio 1840. a pove}anjem povr{ina ni`ih klasa. Centar za crkvene studije. dok su poreske obaveze sela kao celine smanjene za 71. Vlaha. znatnim smanjenjem zemlji{ta druge klase. kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji. zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatinskog magazina i kao autor Srpskih spomenika. uglavnom za dug. U {koli. do 2002. svoj `ivotni i radni vek proveo je me|u Srbima u drugim sredinama. Od 1991. „U 21. Beograd 2004. U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti. U Godi{njaku za 2004. smanjenje poreza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%. u~itelj i kulturni poslenik. a u preostalim domovima sve re|i je de~iji pla~. pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku. Rad prati i tabela razreza poreza po poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. Priredila Irena Arsi}. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a. 8). \or|e Nikolajevi} je odli~no upoznao. Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbije razvijenim istra`iva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije. Autor osvetljava proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19. vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta. Srpski narod on je zadu`io na vi{e na~ina. Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. ali i prodaje. godine. Ni{ – Ars libri. na prvorazrednim izvorima. Istra`uju}i. godinu posebnu pa`nju privla~i rad Miroljuba Jovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19. mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. 177 Iako rodom iz Srema. kri{om od vlasti. ve} u mladosti. Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896). dubrova~ku arhivsku gra|u. Uskoro ih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus. koja je pre njegove pojave delovala sasvim neformalno. odvoziti do {kole u Koceljevi.” (str. kojih je svakim danom sve vi{e. zbirke starih }irili~nih rukopisa iz Dubrova~kog arhiva. kada dolazi do smanjenja poreza. Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20. veka. veka Svileuvu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. daleko od zavi~aja: u Dubrovniku. veka prouzrokovali su masovno iseljavanje iz Svileuve. str. Dr Marija OBRADOVI] Georgije (\or|e) Nikolajevi}. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanju zemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. Usled masovnog odlaska selja{tva u inostranstvo i prelazaka u gradove. veka. Smanjenje poreza nastaje i usled deobe imanja. karakterisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti reprodukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja na Balkanu. veka”. nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta.

na~in pona{anja i odevanja. Tom nizu du`ih i kra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tekstova. diplome i povelje. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vreme kada je on `iveo u gradu pod Sr|em. Nikolajevi}a. prire|iva~u se spontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige. sti~e se utisak da je pred nama posebna monografija potekla iz pera \. dr Irena Arsi} nije se pridr`avala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je. tako i {irom srpskog sveta. koju je priredila doktor knji`evnih nauka Irena Arsi}. nejednakog obima. kulturno-prosvetne i verske prilike. pre svega istori~arima i istori~arima knji`evnosti. Ivanu Gunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Dr`i}a. a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac. Prva. on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije. Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti. a druga. kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika i Srbima u Dubrovniku. zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatinskog magazina. koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. preko Stefana Gu~eti}a. nezavisno jedan od drugog. Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik. Mavrije ^av~i}a. unutra{nje ure|enje. napravila potpuno druga~iji raspored. mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|enijima. obuhvata deo njegove prepiske. kada je autenti~na dubrova~ka knji`evnost po~ela da posustaje i da zamire. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana. Nikole Dimitrijevi}a. a ne njegovi pojedina~ni radovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima. tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{te informacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako da predstavljaju jednu zaokru`enu smisaonu celinu. koji su u`ivali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana. dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kog perioda. veka. veka. s razlogom. opisao znamenitosti grada i okolnih predela. znamenitim li~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara. enciklopedijama i leksikonima. predstavio privredne karakteristike dubrova~kog prostora. sela.PRIKAZI I KRITIKE vaju}i dokumenta. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskom magazinu. izlo`io njen istorijat. Marinu Dr`i}u. manja. njihov mentalitet. sve do \ive Sorge i Luke Mihe Bona). ^itaju}i ih. On se pominje i u drugim. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpske pravoslavne crkve u slovenskoj Atini. utvrdio etni~ku pripadnost Dubrov~ana. Andrije ^ubranovi}a. [i{ku Men~eti}u. \. ve}a. ali jo{ krajem 19. Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine. u istorijama srpske pravoslavne crkve. sastoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik. „Okru`ije dubrova~ko (circolo di Ragusa)”. U prvom i najdu`em tekstu. on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije i knji`evne istorije Dubrovnika. posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~noj publikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. Na te elitne predstavnike dubrova~kih Srba. tako da. Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike. Esejima o piscima mitropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uva`ene. a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom. autora istorije 271 . Nikolajevi}a. ostrva i poluostrva. gradova. a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knji`evnosti. ali i one manje poznate autore. Nikolajevi}evi radovi korisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentacije. U zavisnosti od toga kakvim je podacima raspolagao. Pripremaju}i odabrane tekstove \.

~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravoslavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obrazovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. da se srpskim {kolama u Dalmaciji odobri odr`avanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga {tampanih }irili~nim pismom. sre}om. kako bi bio razumljiviji. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano doseljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja. a protuma~en u prilogu na kraju knjige. Nikolajevi}a kao velikog rodoljuba. naprotiv. u svom izvornom obliku. („Milakovi}a kavaljera Dimitrija `ivot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Bo`a Bo{kovi}a”). Prepisku mitropolita Nikolajevi}a. ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je. kakav je bio mitropolit Nikolajevi}? Na{ utisak je da je \.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sasvim sigurno. napu{taju}i veru svojih predaka. On je znao. da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika. Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bi mo`da potra`io na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnog identiteta Dubrov~ana. godine. I pisma upu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. ve} kao zasebna publikacija. Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identiteta smatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profila grada. donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu. Mr Sofija BO@I] 272 . U tim pismima mitropolit je tra`io. 1880. veka. sa~uvan je duh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovratno i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim. upravo – srpski. nesvakida{njim. i bogatog trgovca i dobrotvora. biskupa dubrova~kog”). sredini s mukom opstajala. Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreni prijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada. Dimitrija Milakovi}a. godine i dva pisma Vuku Karad`i}u iz 1847. obra}aju}i se vlastima. veka. objavljeni u ovom izdanju. Crne Gore. da su vladari i vlastela susednih srpskih dr`ava poklanjali i prodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~in sticala i {irila svoju teritoriju. Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih. do`ivljajem. u Zadru. po~etkom i krajem ~etrdesetih godina 19. Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakve dalekose`ne zaklju~ke. Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezik kojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama. da se za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je. Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava se njegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopa preuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea. rimokatoli~koj. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan u Srpsko-dalmatinskog magazinu. koji su se vremenom pokatoli~avali. Na taj na~in. @ivotopis B. naime. koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupi nov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima. Verujemo da nu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitropolita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva ote`avaju}a okolnost za dana{njeg ~itaoca ve} da }e mu. objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranih spisa. a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860. Bo`e Bo{kovi}a. ~ak toliko da bi ga Srbi s drugih prostora dosta te{ko razumeli. Konstatuju}i sve te ~injenice.

U takvoj atmosferi. U osvrtu na narodno predanje kao izrazito stilizovani izvor. ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma i njegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”. netrpeljivosti izme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba. do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznaju i odre|uju. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). On prati formiranje nacionalne svesti u 19. 18. Beograd 2004. nauci i istoriografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera i antagonizama. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranja verske podvojenosti. Helsin{ke sveske. 273 . „provincijalizam kulture”. Stoga su suprotstavljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str. 6). trude}i se da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije. Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}aja krivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knji`evnosti i istoriografiji. prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”. Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knji`evnosti.PRIKAZI I KRITIKE Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno nezavisna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpske nacionalne svesti” (str. 12). br. mo`e nagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine. ^ak se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao pre primeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj. po kome je na ju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. 41-140). Autor prenosi Ekme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iracionalizam i „mitologizacija istorijske svesti”. Krajem 19. Istovremeno. Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjem verskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba. nego na etnolingvisti~koj osnovi. on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbi pravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima. str. konfesionalnih za{titnica ju`noslovenskih naroda. zaklju~uje Aleksov. veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac” pri stvaranju kolektivnog identiteta. 140 Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti. ja~anju crkvenih kultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dr`ave. kao {to je inferiornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”. Ekme~i}a. Verski faktor u formiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str. pri ~emu je versko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. „milenijumski i ekstremisti~ki pristup politici kao i izra`ena verska netolerancija kao podloga vojnog i politi~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. uprkos jasnoj simbolici koju sugeri{e naslov. kao ujedinjavaju}e veze. pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor. ekonomskoj i dr`avnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobila i socio-ekonomsku dimenziju. Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika. autor prenosi zaklju~ke doma}e medievistike. „masovne i politi~ke samospoznaje”.

Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj u Gracu koja kolokvijalno govori o duhovnom `ivotu u Bosni pod turskom vladavinom (premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisao kroz knji`evni izraz slu`e}i se metaforama). Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzija Albanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice. pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta 274 . 15). protivno doma}im standardnim tuma~enjima. te da danak u krvi (mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska. Sremac. Idu}i tragom E. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dr`ave nije ono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju. U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austrougarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konverziji bogumila. Zmaja i I. Iako ~esto opre~ni. ve} za koje se peva”. te da u tome treba tra`iti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja na Kosovu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov se ponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi~kom karakteru ve}ine tekstova. Andri}a. uo~avaju}i njihov razli~iti intenzitet u Albaniji. pa se samim tim i islamizacija smatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. Pelagi}). J. pri ~emu „zao{trenu versku raznolikost” smatra najte`im nasle|em iz turskog. Novakovi}. napisano. mleta~kog i austrijskog doba. ve} pragmati~na vojna mera sra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih. stavove ju`noslovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. te Cviji}a na kome se posebno zadr`ava. [trosmajer). nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacionalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kontroverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturica” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije. Aleksov registruje i pisce koji su sa izrazitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. Cviji}evim zaklju~kom se mo`e smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkvene organizacije. Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L. iako je jo{ S. popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to ~ine” (str. kulturnih i statusnih argumenata. Aleksov se distancira od savremenika koji. J. delovima Gr~ke. prikazano. Aleksov podse}a da strani autori vide klju~ islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”. Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema muslimanskoj veri. ali i Dvornikovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije do`ivljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}i tragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta. „ve} ono {to je izabrano. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`nje spontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa. 29). Bosni. Pored toga. Kosti}a. zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva. nije bila najmasovnija (str. Dobrud`i i pokazuju}i u svom kona~nom sudu da islamizacija u Bosni. strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu. a ne smi{ljene strategije. 26). J. J. V. Autor markira introvertnost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. 17). Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima se preobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike. „masakr dobija versku apoteozu” (str. Autor na veoma dopadljiv na~in ni`e radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o „kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni. raspravljaju}i o srpskim zlo~inima u Bosni (1992–95). Deo o ulozi knji`evnika. do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema „bogumilskoj teoriji”. tj.

Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji javila pred Drugi svetski rat. 30). Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja iz pro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”. kada je svaka od strana obra|ivala procese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika. 47-83). Tekst D. Izrazito agresivnoj „dehumanizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izlo`eni bosanski muslimani kod kojih se potenciralo njihovo strano poreklo. ali i uo~i raspada SFRJ. I zaista. pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva. 37). ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige (str. godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`de Jovanovi} (str. U spretnoj gradaciji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH. {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom. U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autor zaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evog jugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e nego o~igledne. autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku” spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da su islamizaciji podlegli krajevi bez dr`avnih struktura i jakog plemstva. Olbine iz kojih se slika pokatoli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva” (str. ova „brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga.PRIKAZI I KRITIKE dinaraca. orijentalna senzualnost i prevrtljivost. do hipokrizije ljudi koji su potpisali Krfsku deklaraciju (str. te stavove R. knji`evnosti i publicistici osamdesetih godina. kao i sto~arski krajevi („vla{ki stratum”). na primer. Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugoslovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”. On ponavlja opa`anja „objektivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu. Neki su to odmah primetili i postali 275 . o`ivljenim mitovima o „inovernim prevrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja u istoriografiji. borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. ~ija je histeri~na produkcija kulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homogenizaciju do klimaksa”. verolomnicima i inferiornim Srbima”. itd (str. 48). pa u skladu sa tim nabraja njene glavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom. Korene antagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religioznom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda. Samard`i}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi koja prati svako preveravanje (str. Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora. Kresti}a i J. Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama (kakva je. * Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz 1964. 84-140). Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popis va`nijih dela. neiskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora. Ispituju}i „dalje” i „bli`e” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propasti Jugoslavije. Iako se autor nije trudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima. ve} koncizno sagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dr`ave i nema~ku invaziju. svesno obilaze}i teme koje se ti~u konverzije katolika. 33). pri ~emu se posebno zadr`ava na delima V. uz neizbe`ne kvalifikacije o „otpadnicima. islamizacija u Srbiji). iz koga izbijaju iskustvo i strast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja. 35-36).

vlada je ustuknula i odustala od podno{enja teksta Senatu na ratifikaciju. godine. Jovanovi} portreti{e i kneza Pavla za koga ka`e da je odavao utisak liberalnog vladara „koji je usisao britanske metode u politici”. Prevara je trebalo da bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnog demokrate Marinkovi}a. tre}i su tek posle deset godina uvideli „da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”. indukovali su defetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. 60). oktobar 1934. „Bli`e uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kralja u Marseju. Dontovom sistemu. {to je poku{ao da ilustruje ekstremno o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorske budale”). Za Aleksandra ka`e da je svesno poni`avao parlament dr`e}i ga „u {talama i manje`ima”. Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kao vladina lista. Iz haosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom. Od tih trenutaka. Re`im kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnom politikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladi pona{ao kao „strano telo”. kao {to je na po~etku svoje vladavine `eleo da ima ustavnu monarhiju bez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. i sl. pa je u narednom periodu „la`nog parlamentarizma” dr`ao narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”. Ipak. Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir da nemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje. ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do 1940. Po{to je na avgustovskim izborima 1938. a novine nisu izlazile tri dana. stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”.. ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvim druga~iji. Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem. na najvi{e polo`aje dovodio stare i nesposobne. „Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} delimi~no abolira predratnu vladu i namesnike. 61). Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika i glasova.” (str. 65). 56). uo~i samog ulaska Nemaca u Prag.Posle 20. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo- 276 . forsiranjem re`imskih sindikata. lo{e pro{ao... {to je po njemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. a me|u generalima prvenstvo davao slabim vojskovo|ama. ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama (str. zakleti republikanci. me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „. ^ak je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktaturu – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali. Stojadinovi}evo mirenje sa An{lusom. Time se Jovanovi} priklonio gledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike. te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutra spremaju}i se da je sam preuzme. skoro neizbe`no je morao do}i 9. raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv. Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~ki za~eta i pre Petomajskih izbora. tj. doveden D. Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj. dok se svojom „spoljnopoliti~kom digresijom” okrenuo Rumuniji. tvrdi vo|a Zemljoradni~ke stranke. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imao nameru da dugo dr`i na vlasti” (str. nagla{avaju}i njihove napore da izbegnu invaziju. Cvetkovi}. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena. razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu. berze bile zatvorene. pa je na njegovo mesto. smatra Jovanovi}.. re`im se na{ao u defanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”. a po{to je crkva anatemisala poslanike. juna 1928. drugi su opa`ali samodr`a~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }e se „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti. Jovanovi} na nekoliko mesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastite unutra{nje politike.

proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporu pristupanju Trojnom paktu. 79). Izbegla vlada se zadr`ala na Palama gde je i doneta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji. pretvorenom u „d`inovsku buktinju”. U pregledu stranih reakcija na pu~ D. Propast Jugoslavije „u haosu i sramoti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom. Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i ^er~ila da su „Jugosloveni na{li svoju du{u”. Kao savremenik. ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno posmatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. dok je Vojvodina ostala bez zaslu`ene autonomije. Ma|ari i Albanci marginalizovani. kao i pohvala „jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji. njihovo objavljivanje je (makar i pod zajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat. misle}i da je u pitanju sovjetska pomo}. koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. Makedonci tretirani kao „Ju`nosrbijanci”. Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Makedoniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu. 77). „Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”. Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mesta pi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kada su zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren.PRIKAZI I KRITIKE |anski Nemci povla{}ivani. 68-69). tematsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova. tvrdi autor. Njegova Crna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica. a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. * Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati. Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanju ugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut. Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele. on ka`e da su dr`avne ideje Srbije. u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izlagana ruglu njihova dr`avotvornost. 83). pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojsci bilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a. nego je dopunjuje i ispravlja” (str. zbog ~ega su mnogi optimisti 6. Mr Vladan JOVANOVI] 277 . Iako o samom ustanku pi{e veoma {turo. Jovanovi}evo sumiranje gre{aka jugoslovenske politike mo`e biti ilustracija prethodnog teksta. pa u formi anegdote iznosi detalje kako su `ene skidale svoje kecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. uvek siroma{nog i skromnog. ba{ velike koli~ine. Jovanovi} sa puno entuzijazma pozdravlja „neanga`ovanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negira pro{lost. te da je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. te da je naoru`anje bilo „raspareno i pome{ano”. Bez obzira na formalnu. ubrzo postale bezvredna hartija” (str. aprila mahali nema~kim avionima. 71). Bez obzira da li su ova dva doga|aja bila inscenirana. Jugoslavija je ostala bez vojne i diplomatske odbrane. ili ~ak istorijski izvor o jednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. sru~e poluge zlata. Nije samo vlada bila demoralisana. premda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugoslavija (str. {tavi{e. Zapanjuju}u preciznost nema~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”. U njemu je bio crnogorski ~lan vlade M. Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim” rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vlade koja je. koje su. one se u nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. a naro~ito sa vojvo|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca.

dr Dubravka Stojanovi}. pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta. Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3. 6. pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje". Naime. ali i da metodolo{ki osavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini Polazna osnova pri formulisanju teme. Prof. nau~nih tribina i predavanja. godine. Doc. predstavlja jednu od najzapa`enijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005. u kojima su sadr`ani ~lanci najistaknutijih analiti~ara francuske istorije i dru{tva. ali i dr`avnog zna~aja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena i omogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza". dr`avna zasta- 279 . Naime. dr Latinka Perovi}. ~iji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir. organizacija panel diskusija. 2005. dr Mile Bjelajac. sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije. Kao projekt od izuzetnog nau~nog. dr`ava je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires". u kome su vode}i francuski istori~ari. na kojoj su u~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}. Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima se suo~ava srpska istoriografija. dr Milan Ristovi}. 1. u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske bur`oaske revolucije. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005 "ISTORIJA I SE]ANJE" Pored bogate izdava~ke delatnosti. najavljena je tribina "Istorija i se}anje". sa ciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obele`ila kreiranje kolektivnih identiteta. Akademik Andrej Mitrovi}. {tampano osam kapitalnih tomova. u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. – 30. bio je projekat istori~ara Pierra Nora – "Mesta se}anja". uka`e na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dr`ave. dr Smilja Du{ani}. Prof. koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odr`ava u Kulturnom centu Beograda. decembra 2004.NAU^NI @IVOT Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. do 1992. u Kulturnom centru Beograda.

odnosno druge klase – Stvaranje tradicija – Istorijski stereotipi – Dr`avni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma" – Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije. biciklisti~ka trka Tour de France. mart Dr Kosta Nikoli} Dr Todor Kulji} 31. Tradicije. februar Dr Nenad Makuljevi} Dr Vesna Matovi} 17. ili ~ak gastronomija. pripadnika druge nacije. va. Simboli i tribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme i problemi.. maj Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajama gra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karad`i}u i njegovim oponentima Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karad`i}a Linije podele i sukoba u srpskom dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije Rat i se}anje Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji Slika drugog u srpskoj knji`evnosti Politi~ki protivnik kao neprijatelj Podele kao deo politi~ke kulture Dr Miroslav Timotijevi} 280 .. kao {to su: – "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta. istori~are umetnosti. januar Dr Latinka Perovi} Dr Dubravka Stojanovi} 24. otvore novi na~ini za razumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta. Program rada tribine u 2005. i sl. godini: Sukobi i podele: 27. mart Dr Ljubodrag Dimi} Dr Sreten Vujovi} Tradicije: 5.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vode}e istori~are. sociologe. istori~are knji`evnosti u Srbiji. Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele.

gra|anska.NAU^NI @IVOT 30. Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska. jer su razgovori sa predava~ima u toku. jun Dr Ana Stoli} Mr Aleksandra Vuleti} Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima. seoska) 281 .

British Academy i sofijskim univerzitetom. posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slike o sebi – kako na individualnom. potpunije podatke sadr`i internet stranica www. dok o prethodna dva skupa odr`ana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies. poslednjih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istra`ivanjima. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije. me|utim. Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istra`ivanja postavi analize putovanja i putopisne literature.ssees. Sofija. 283 .uk/seecentre.ac. ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”. ~ime je po re~ima organizatora Prof. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”.ssees. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka. mart 2005. tako i nacionalnom i regionalnom nivou. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope i Balkana. mr Radina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije. SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. Iz na{e zemlje na skupu su u~estvovale prof.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies i AHRB istra`iva~ki projekt „East Looks West”. Martovski skup u Sofiji promovisao je. Program skupa. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. temu koja je ostala na marginama istra`ivanja. ali koja svojom {ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope. organizovali su krajem marta 2005. Wendy Bracewell. Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internet adresi www.uk/eastwest.htm. KONFERENCIJAMA. na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona. koju su bele`ili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta. u saradnji sa British Council.ac.htm.

koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istra`ivanja. Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the Higher Education Support Program of the Open Society Institute. Skup u Var{avi organizovali su: Pasts Inc. potrebnija nego ikada. Sanja Petrovi} Todosijevi} Institut za savremenu istoriju. the Collegium Civitas. 1918–1968 International workshop Warsaw”. Damir Jeli}. koji su bili najzastupljeniji. Gregor Starc. Maru{a Pu{nik. Me|unarodna radionica. Osamnaest u~esnika (Peter Apor. modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi? Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze iz razli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informacija koje predstavljaju rezultate brojnih istra`ivanja koja se sprovode u razli~itim nau~no-istra`iva~kim centrima. Zdenko ^epi~.Budimpe{ta.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u dru{tvenim naukama. Koje oblasti dru{tvenog `ivota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnih promena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izra`aja? [ta je glavna pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni mentaliteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti i razlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li mo`emo govoriti o specifi~nom. Breda Lutar.Berlin. isto~noevropskom. 284 . marta ove godine. Ulf Brunnbauer. Budapest. Changing Patterns of Consumption. odr`ana je u Var{avi od 18. prisustvo nekolicine sociologa pokazalo je da je. Pored istori~ara. Tamas Kende. do 20. Central European University's Center for Historical Studies. Gabor Gyani. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-Central Europe. mart.Sofija. Social (Trans)formations in East-Central Europe.Ja{i. u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskoj itoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. 2005. Tibor Valuch. saradnja me|u nau~nicima. Everyday Life. Daniela Koleva. Svojim radovima.Ljubljana. Deo je regionalnog seminara.Beograd ) izlo`ilo je prezentacije u okviru slede}ih panela: Transformations of the Rural World. Models for Interpreting Macro-Social Change: Migrations and Modernization. u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusijama.Var{ava. the Institute of History of the University of Warsaw. 18 – 20. Constantin Iordachi. Mariusz Jastrzab. 1918–1968. Bo`o Repe. Dorin Dobrincu. Sanja Petrovi} Todosijevi}.Lester.. Dariusz Stola. Sandor Horvath. Market and Work.

dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. za nau~nike iz Beograda od velikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ^e{ke. Brno. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu. dr Ljubodraga Dimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. U~estvovalo je oko sto nau~nika iz ^e{ke. Treba izdvojiti i u~e{}e prof. Tako je prof. tokom prvog i drugog dana simpozijuma. pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}. april 2005 U Amsterdamu je od 27. 25 – 27. Osim prilike da na jednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istra`ivanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima. katedra za Istoriju Jugoslavije. Slovenije. Program je zapo~eo 2000. maja 2005. Bugarske. do 27. Dr Radmila Radi} Institut za noviju istoriju Srbije. Beograd Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. godine. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnja srpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. posebno kolega iz ^e{ke.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. [esti balkanisti~ki simpozijum odr`an je u Brnu (^e{ka republika) od 25. april 2005. Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ^e{kog Univerziteta 1918–1941”.2005. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~e bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom.4. mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslova~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i ~ehoslova~ke industrije 1945–1950”). posebno sa prof. Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ^e{ke. posebno pitanju Kosova i Metohije. Mr Slobodan Selini} Institut za noviju istoriju Srbije. Amsterdam. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku i jezi~ko-kulturolo{ku sekciju. Srbije i Crne Gore. godine. odr`ana zavr{na konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). do 29. Slova~ke. a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u ^ehoslova~koj. u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Pogled iz Beograda na ^SR 1968. godine uz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope. Hrvatske i Makedonije. 27 – 29. 285 . Veoma veliku pa`nju.

uklju~uju}i i Rusiju i zemlje Isto~ne Evrope. njihovom poreklu i uzrocima. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. tim 2: Kontinuitet crkava. ustanova. Finske. muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu. Italije. ^e{ke.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~ara poreklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija. Norve{ke. Beograd Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije U periodu od 1. Novembra 2000. Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima koji rukovode radom grupe. prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hri{}ana. Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est monografija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni. Francuske. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskih zemalja (Nema~ke. u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. Poljske. Drugi deo radionice bio je posve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. tim 3: Ekonomije pod okupacijom. Na tom seminaru u~e{}e bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske. tim 4: Struktura svakodnevnog `ivota. pritom odgovaraju}i na postavljena pitanja. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereotipima o evropskim narodima. do 8. [vajcarske. odr`ana je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovi podneli izve{taje o svom radu. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~kom i kulturnom `ivotu. Gr~ke. Septembra 2003. odre|uju saradnike za pojedine teme. Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. Radilo se u grupama i u~esnici imali priliku da izraze i obrazlo`e sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enim razmi{ljanjima. Na projektu je anga`ovano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja. [vedske. organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. 286 . Gostima se obratio direktor Mitrovi} po`elev{i im dobrodo{licu. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odr`avanje radionice koja je imala za temu stereotipe. Bojan Simi} Institut za noviju istoriju Srbije. Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. maja. Velike Britanije. napi{e jedinstvena istorija Evrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate. na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|im saradnicima Instituta. Holandije. na kojoj je odlu~eno da se formira {est istra`iva~kih timova. Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika. odr`ana je prva konferencija u Trentu (Italija). Belgije. Prva poseta bila je posve}ena upoznavanju sa uslovima za rad. Austrije i Danske).

prelazak armije u mirnodopski `ivot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanje od ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara). istoriografiji. pokreti. Tema skupa je {iroko postavljena. o kultu Dra`e Mihajlovi}a (Milan Terzi}). pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istra`ivanja iz oblasti politi~ke i vojne istorije. 4 – 6. iskustva. Ve}i deo u~esnika ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). o slici Nemaca u srpskim ud`benicima posle rata (Vladimir Ivanovi}). sa tendencijom da se ne istakne sam rat i njegov tok. U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata (Mom~ilo Pavlovi}). Takav pristup je omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima. Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{losti u Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}). Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju. Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnika instituta. o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istoriografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca). mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „narodne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}). predstave i slike u stvarnosti. o slici neprijatelja i saveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin). {tampi. Istorijski institut Ma|arske akademije nauka u Budimpe{ti. Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridru`io obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja organizuju}i od 4. U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ine obele`ava {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{izmom. Ideologije. istra`ivanje stradalih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}). posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo (Nata{a Mili}evi}). pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata (Neboj{a Popovi}). maja me|unarodni nau~ni skup u Somboru pod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Bugarska. u~estvovalo je i pet saradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije. maj 2005. Podr{ku u organizaciji pru`ili su Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. doktoranata i postdiplomaca iz Beograda. Muzej genocida. Vojnoistorijski institut. propagandi. bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje. Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitak Srbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. do 6. o obele`avanju Dana pobede u Srbiji 287 . pokreti. Pored toga. Ideologije.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. komunisti~ki nacionalni koncept (Nikola @uti}). Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. ud`benicima i umetnosti u posleratnoj Srbiji. jugoslovenski koncept nesvrstanosti (Dragan Bogeti}). Istorijski arhiv Sombor). Beograd – Sombor. Ministarstvo kulture Republike Srbije. Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor. iskustva”. situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja). Tako je. a me|unarodni karakter skupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija. Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci).

N. 13 – 16 maj 2005. o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi i nebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks BergholcToronto). zasnovane na arhivskim istra`ivanjima. na momente intenzivne. (Ivana Dobrivojevi}). V. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. USA. Garabedjan). Alekseev. USA i The Ford Fondation. pokretima i iskustvima iz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije. tokovi diskusija. Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su interesantne i korisne diskusije. A. V. Na ovoj konferenciji u~estvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda. posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu. Treba na kraju pomenuti da su gostoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim znamenitostima. Mo`da ne}e biti pogre{no ako se ka`e da je ovo nastavak saradnje koja je po~ela na skupu „Velike sile i male dr`ave u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije) odr`anom 3–4. V. ali stalno u akademskim i stru~nim okvirima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampi posle rata i posle 1948. Odr`avanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars. U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i njihovo ulogu u okon~anju rata (V. a delegacija u~esnika skupa je posetila i polo`ila venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici. u Republici Hrvatskoj. ove godine na Svetom Stefanu odr`ana je me|unarodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. o vaspitavanju dece nema~ke nacionalnosti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}). godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu- 288 . postavljena pitanja. Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). Washington DC. (Dragomir Bond`i}). Mo`e se re}i da je me|unarodni skup u Somboru. Zima. F. do 16. New York. Sveti Stefan. metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima. Organizatori: The Cold War Studies Centre-London School of Economics and Political Science (London). International Center for Advanced Studies-New York University (Njjork). Zemskoj. ponu|eni odgovori i rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku. pored toga {to je dao doprinos obele`avanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji. U maju mesecu od 13. novembra 2003. Glavne teme referata. Du{an Bajagi} Institut za noviju istoriju Srbije. postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama.

U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svet ostane bipolaran. Prvi referat dr`ao je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao izazov hladnom ratu. Pojedine zemlje kao {to su Kina. Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnom okviru. ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. Vladislav Zubok u svom referatu („The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) ka`e da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku. samoopredeljenje naroda. {irenje procesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the 289 . u Indoneziji. ali ne i poziciju vode}e ekonomije. dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson. Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE. U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje. Bandun{ka konferencija usvojila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile na razoru`anje. u okviru koga funkcioni{e „Program za istoriju hladnog rata”. Osudi „sovjetskog kolonijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|e me|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. godine u Bandungu. Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah. i tada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan. Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. borbu protiv kolonijalizma. ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike. „Indochina and Bandung”). Za Jugoslaviju }e kasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta. Japan je bio zemlja koja je izgubila rat. jer je na taj na~in ostvarila zacrtane dr`avne projekcije. aprila 1955. Od pojedina~nih pitanja konferenciju je obele`io indone`ansko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnog dr`avljanstva. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO). Indija i druge imale su va`nu ulogu na Konferenciji. Izlo`ena su {esnaest referata. „Non – Alignment in the Cold War”). Dragan Bogeti} je u referatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”) istakao veliko uva`avanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privr`eno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. do 24.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Konferencija je odr`ana u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razmatranjem. a po pitanju Tunisa. Maroka i Al`ira od Francuske je tra`eno da pristupi mirnom re{avanju ovih problema. jer je isticala antinuklearni princip. emancipaciju nacija. odnosno nadu da se Tre}i svet mo`e promeniti na bolji na~in (Mick Cox. Podr{ka je data Arapima Palestine. „Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States”). Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odr`anoj od 18.

Dragomir Bond`i} i Slobodan Selini} dali su vi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav- 290 . Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je tra`eno ne{to lo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim. Razmena kulturnih sadr`aja bila je u razvoju uo~i Beogradske konferencije. Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog. jer je to do`ivljavano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non-Alignment). Hadiz ka`e da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti. Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih. Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative („Tito's Two Trips to Asia and Africa. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju. Nehru je osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj. Ljubodrag Dimi} pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. godine. Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su pro`eti te{kim i napornim radom. ^injenica je da je Nehru bio prili~no naivan u vezi namera koje je imala Kina. Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. demografskog. sagledavanje ekonomskog. Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnih zemalja. Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju nau~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”). politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non-Alignment”). a naj~e{}e kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. koncerte filharmonije. U momentu kada je usledio porast tenzija izme|u Indije i Kine. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu u Indoneziji. 1954 and 1958: The Shaping of the Non-Aligned Movement”). nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. Ipak. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti. osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potra`i podr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudila ga je da se pridr`ava politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of Nehruvian Non-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje knji`evnosti.

Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima. strah i sli~no. Konferencija je pru`ila SAD uvid u unutra{nju jugoslovensku stvarnost („John F. Belgrade 1961”). stereotipi. George F. U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro predava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedavaju}eg. istorija mentaliteta. \or|e Borozan u svom referatu je izneo vi|enje o Prvoj konferenciji {efova dr`ava nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. ulogu Kine u Tre}em svetu. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih promovisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries. and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference”). ideja itd („Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”) Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju. 26 – 29. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije. maj 2005. kolektivni portreti vo|a. Aleksandar R. Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog `ivota u Jugoisto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istra`ivanja. Mileti} Institut za noviju istoriju Srbije. pozdravljano je antiblokovsko raspolo`enje („The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio”). institucije. Predlo`ene su jo{ neke zanimljive teme: degolizam. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim nastojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom terminu njihovih predavanja. Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{tvenih nauka i arhitekture. Od konferencije se o~ekivalo da na njoj progovori Azija. Kontrola populacija se posmatra kroz mre`u me|unarodnih institucija. Kennon.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj. religija. nom mnjenju. generacija i drugo. D`im He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dr`ava prema Beogradskoj konferenciji 1961. Beograd. vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova. definisanje zna~aja koji je imao Egipat. pozitivan element i doprinos miru. bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. Neke od ideja ponudili su i ostali u~esnici skupa. Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sa biv{eg jugoslovenskog prostora. Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. Kennedy. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog 291 . ideje.

turizma... Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udru`enje za antropologiju Jugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology – INASEA). a predavanja su dr`ana na engleskom jeziku. Radni deo konferencije odr`avao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu. odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. antropolo{ke. na Balkanu: istorijske. 292 . Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnoj publikaciji. sociolo{ke. kulturolo{ke. profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. me|uetni~kih interakcija. demografske. Za u~esnike skupa bili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini grada Beograda. Filozofski fakultet iz Beograda i Udru`enje za Jugoisto~nu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena. arhitektonske. sporta. Veliki trud oko organizacije Konferencije ulo`ili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer. Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

293 . Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku. prored 1. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955-1956".: kurziv Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}.d. 1-4/1998. tabele. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman. i instituciju u kojoj radi. rezime i spisak literature). Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i uz disketu. Tokovi istorije. Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i.44.Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. prikazi.5. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10. uz jednostruki prored. veli~ina slova 12. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora. Beograd 1997. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}. "Josip Broz. U fusnotama. Beograd 1998. str. Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili na INISªptt. Isto. str.23-60. Svi prilozi (~lanci. 7 za prikaze. str. I/235. Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote.yu Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: kurziv Naziv ~asopisa: kurziv Isto: kurziv n. I-III.

Srbija u modernizacijskim procesima 19. Savezno izvr{no ve}e. SIV). Arhiv Srbije i Crne Gore.edu 294 . Jovanovi}. 529. 130-783-1259 (dalje ASCG. 2003.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zagreb 1968. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije. str. Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a.arizona. Beograd 1998. g. Citiranje novina: J. Enciklopedija Jugoslavije. Polo`aj `ene kao merilo modernizacije. veka. "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)". str.36-41. 2. "The Handmaid's Tale in the context of the USSR". Citiranje iz encikolpedija: "Srbi". 7. Citiranje sa World Wide Web: Carrie Mc Laughlin. 9. str. VI. i 20. www. Nau~ni skup. Hri{}anska misao. Latinka Perovi}). Section 18.u. 25 . Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}. 1-2. Beograd 1940. "Porodica i njen vaspitni zna~aj". (dalje AS). (ur.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->