TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi} Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial board Dr Dubravka Stojanovi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton) Prof. dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Aleksandra Ra{i} Radosavljevi} Prevodi na engleski Dr Zoran Janjetovi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles
Prof. dr \or|e STANKOVI] VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A Oratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Mr Ljubomir PETROVI] JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI Yugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mr Sonja DUJMOVI] SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Bojan SIMI] O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE About Refounding of the Newspaper „Samouprava” on 20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dr Milan TERZI] JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81 Dr Katarina SPEHNJAK PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR „[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 „[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Vesna \IKANOVI] JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948 Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prof. dr Jan PELIKAN NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160 Dr Mom~ilo MITROVI] ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography
Dr Dubravka STOJANOVI] LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources
Dr Mile BJELAJAC NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944. General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques
Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Moderna srpska dr`ava 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255 Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004. (Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve, Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Beograd 2004. . . . 284 Mr Slobodan Selini}. . . . . „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. . 287 Du{an Bajagi}. . . . . . .27. . . . . . Helsin{ke sveske. . . . . . . . . . . . . . . . . „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. . . maj 2005. . . . godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. . 273 NAU^NI @IVOT / Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. . . . 18. . . 285 Bojan Simi}. 25 . 26–29. . . . . . . Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . Mileti}. 288 Aleksandar R. . maj 2005. KONFERENCIJAMA. . . . . . . workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar. . 1918–1968”. . . . . . . . . Var{ava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sveti Stefan. . . . . . Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). . . . . . . . maj 2005. 283 Sonja Petrovi}-Todosijevi}. . . . Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . Ideologije. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. . . . . . Beograd. . . .Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. . . . mart 2005. . . . . . . . 27–29. . (Mr Vladan JOVANOVI]) . 4 – 6. . . . . . . . . . „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. . . . . Amsterdam. . . . . . . . . . 285 Dr Radmila Radi}. . . . Beograd – Sombor. „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. 286 Mr Dragomir Bond`i}. . . . . juna 2005. . br. . . . . . . Sofija. . 291 . . SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. . . . Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. . . mart 2005. 13–16. . . . . . januara do 30. . april 2005. . . . . . . . . . april 2005. . „Social (Trans)formations in East-Central Europe. . . . . iskustva”. „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”. . . Brno. . . . . . 279 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. . . . . . . . . . . . . . pokreti. . . .

redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi u novom sastavu. januara 2005. ali i da u skladu sa mogu}nostima dalje sadr`ajno. Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignuti visoki nivo prethodnih brojeva. metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis. godine. .UZ NOVU REDAKCIJU Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1.

Trg Nikole Pa{i}a Tehni~ki urednik: Dobrica Vulovi} Ra~unarski slog i prelom: Radmila Zdravkovi} [tampa: SD Publik Beograd. Kneza od Semberije 12a Tira`: 500 primeraka .Izdava~: Institut za noviju istoriju Srbije Beograd.

2) 808. dr \or|e STANKOVI] Filozofski fakultet. politi~kih protivnika.1)(091) VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}a koje je dr`ao na politi~kim skupovima. Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa prohujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije. (093. Beograd UDK 32. u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malom broju radova o njemu li~no. publicista i nau~nika. koji su po~eli da boja`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom. u dve dr`ave u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili u pro{lost. strana~kim zemaljskim konferencijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora.^LANCI Articles Prof. Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta dela pojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upleten pola veka.929 Pa{i} N. Savremenike je fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije i Jugoslavije. Kada smo 1972. ali skromno i oprezno. ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova o`ive. publicistici (Vasa Kazimirovi} i \or|e Radenkovi}). jo{ za `ivota je bio predmet nau~nog. dr`avnik i diplomata. i to vi{e puta istakli. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracije i vi{e nacionalnog romantizma u knji`evnosti (Dobrica ]osi}).5:32 (497. To je bio jedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane partijskih drugova. godine. publicisti~kog i knji`evnog „prou~avanja”. I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni 9 . pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milovan Vitezovi}). zapo~eli nau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili. Nikola Pa{i}. svestrani politi~ar. nego u istra`iva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke. da kao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet pojedina~ne nau~ne biografije. u doma}im i stranim arhivama.

Da se objavi na{a. za period 1914–1926. a beogradskom „Nolitu” ~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samo naslov knjige. Beograd 1995. koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. od arhivskih ustanova do porodi~nih ostav{tina. objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odr`anih u Narodnoj skup{tini od 1878.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u toj knjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. u {tampi i posebnim publikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”. Ponajmanje imamo predstavu o govorima koje je dr`ao. godine. ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna~aja. pojavila se knjiga Nikola Pa{i}. do 1926. i 1998. U vreme do 1941. Ali. godine. za razdoblje od 1878. Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijska nauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celine koja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. Koliko je. Beograd 1937. zagreba~kom „Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio. a ~etvrti. godine 1995. vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” mo`e se videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a. za godine 1903–1914. kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena. u~iniv{i pravi izdava~ki podvig. u tira`u od dvadeset pet hiljada primeraka. do 1903. jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. Posle je i{lo relativno lak{e. pisac ovih redova. prodata u pretplati za godinu dana! Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je. Nikola Pa{i} je bio obele`en kao glavni predstavnik „velikosrpskog re`ima” i poklonika monarhizma. Posle Drugog svetskog rata. pak. u jugoslovenskoj istoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u. U isto vreme. Dubravka Stojanovi}. Posebno se izdvaja knjiga Nikola Pa{i}. autor ovih redova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Narodnoj skup{tini. opet se tu na{la izdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997. kako u politi~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. Pisma. mladi ruski „Pa{i}olog”. ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodne skup{tine. priredila je Latinka Perovi}. me|utim. Ali. NIU „Slu`beni list”. ~lanci i govori (1872–1891). pa i samog Nikolu Pa{i}a. Po{to su „nau~no tr`i{te”. bili zasi}eni srpskim velikanima. Trebalo je da protekne skoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritet bez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt” srpske i jugoslovenske istorije. u uslovima izmenjenog unutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije. koju su priredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin. To je bio prvi i do 10 . tre}i tom. Prva dva toma. sa primesama politi~ke rigidnosti i autoritarnog politi~kog re`ima. I. I sami smo se zatekli na pola puta. znatno te`e. pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih po jugoslovenskom prostoru i celom svetu. koju su priredili Milan Stojimirovi}Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}.

rasutih po celom svetu. pomo}i budu}im istra`iva~ima da nau~no prodube i sa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost. Kada to ka`emo. Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tini istupao 552 puta. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo. za istorijsku nauku anarhi~nom dobu. U inostranim arhivima i dalje se ljubomorno ~uvaju li~ni dosijei. Nau~ni zaklju~ak se i sam name}e! Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamo ovu „dru{tvenu instituciju”. uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijih govora. na raznim sve~anostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje. sa kojima je odr`avao prepisku. pedantno formirani od strane raznih obave{tajnih slu`bi. nalazi oko stotinu razli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u. u kojoj se. nadamo se. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska literatura i {tampa”. posebno njenog Glavnog odbora i Poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da se radi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj.486 strana objavljena su 772 njegova govora i u~e{}a u debatama. koliko smo uspeli da doznamo. Nepoznato je. a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima. koliko se izvora nalazi u vlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom.572 strane i to za osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu. iako se radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji i Jugoslaviji. a nama da iskora~imo sa prethodnom raspravom. mislimo na one te{ko}e koje stvara odsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a. za vreme Kara|or|evi}a. da ta li~nost – Nikola Pa{i} – zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. kao i nepoznata sudbina arhive Narodne radikalne stranke. Na 2. bilo politi~kih bilo li~nih. „predsedni~ke arhive”. [tampani. hrabro se bore}i za uvo|enje parlamentarne demokratije. odlo`enim u tzv. u kome je skoro stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. ti govori imaju obim od „samo” 914 strana.\. prionuli smo da istra`imo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a tada jedini. Njegovi govori i `u~ne debate iznosili su ~ak 1. pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a. U drugom razdoblju. po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”. 11 . koji }e. u kome je po cenu vlastitog `ivota stvarao prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku. u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotine dvadeset puta. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nim ostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a. U prvom razdoblju. na javnim zborovima odr`avanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora. posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti. ve} i u evropskoj i svetskoj istoriji. U nedostatku izvora. tako|e.

U takvoj situaciji. dr`avnika i diplomata kao istorijskom izvoru? Kao prvo. zaokru`en istra`iva~ki problem. Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastije Obrenovi}. pre svega do sada nepoznati govori. nismo se nadali da }emo imati veliki uspeh. na na{e iznena|enje. pukih politi~kih objekata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva. To su oni. ne samo nau~nog zadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe. Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematski problemi bile preto~ene u knjige. ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotine do sada neobjavljivanih govora. Za{to? [ta mo`emo da ka`emo o govorima politi~ara. postaju}i polazi{te za generacije koje dolaze iza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enje jednom davno postavljenog nau~nog zadatka. strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim manifestacijama. u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu. S obzirom na istra`iva~ko iskustvo. godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih 12 . autor ovih redova. policije i vojske. Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patrijarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. gotovo na rubu falsifikata. nekoliko autografa govora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima pojavili su se u javnim. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi. autor). u druga~ijem obliku i sadr`aju. koji ve} tri decenije istra`uje li~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a. Naime. Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da je Nikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907. ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernih dru{tvenih struktura i politi~kog sistema. koje smo prou~avali poku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. njihov sadr`aj zavisi od toga koju poziciju govornik dr`i na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program. ~ak i radikalskim glasilima. unapre|enja politi~ke kulture i tolerancije. da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti. a dostupno nauci i publicistici. koje je dr`ao na politi~kim skupovima. uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilema u smislu kriti~kog pristupa. a u javnost iza|emo sa obimnom studijom. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo stotinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a. stvorio politi~ki subjekt i va`an. kazali bismo. Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govora u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov. godine i da ta njegova dru{tvena analiza delovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao ~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907. doneo je odluku sa kojom mora da se pomiri svaki nau~nik suo~en sa istra`ivanjem ovako velike li~nosti – da istra`ivanja treba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano. I.

da dr`ava ima korist. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sa dana{njim. koji nisu imali prava. Evo {ta. otud onoliko vlastitog `rtvovanja po cenu `ivota. obi{ao 43 od 44 okruga! – op. a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferu evropejsku”. u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i najmudriji upravnik jednog naroda. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”. on zna da uzdigne po{tenje i vrline. on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost. stvorila slobodne gra|ane ustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito formulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku promenu Ustava. iza kojih je sledio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju. Zato je i buknula Timo~ka buna. nije mogla da otkrije to revolucionarno 13 . pi{u}i za novine. li~nu i imovinsku bezbednost”. „zavereni~ke”. Otud onoliko skup{tinskih govora. Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i naju`i centri mo}i u Srbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komunaru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj konferenciji Narodne radikalne stranke 1882. te poslanik u Petrogradu. sebi~nost i podlost. a zatim devetomese~ni zatvor. koji mogu da savremenom nau~niku pru`e uverenje o zaista realnom progresu ~ovekovog bitisanja. stoji u njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po nauci dr`avnoj i filosofskoj (sic!). Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora. me|utim. zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina. ja~anju me|unarodnog ugleda i kapaciteta mo}i jedne male dr`ave i jednog malog naroda. modernizaciji i napretku dru{tva. modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elu beogradske op{tine. i to. zahtevala je slobodu {tampe. op{tinsku samoupravu. godine. one dr`ave kora~aju putem stalnog napretka i razvitka. u fazi osnivanja stranke. obilaze}i izborne okruge (jednom je za izbore. „pobunjeni~ke” i opasne po re`im. Pa{i} je – koriste}i se dr`avni~kom mo}i. na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje. slobodu zborova i udru`enja. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tena formulacija narod jo{ uvek. da je radikalna stranka u~inila uspeh. u kontekstu drugih. daju dohodak i hranu za varo{ane. izme|u ostalog. li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a i Adama Bogosavljevi}a. otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”. u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog `ivota oseti „boljitak”. a iza{ao potpuno osedeo.\. Govore}i u Skup{tini. onda }ete videti. On zna bespristrasno da upotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana. to je narod sam. Ivanjdanski proces i okivanje lancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom i kosom. ~uvaju dr`avne granice. koji su izvojevali slobodu. bra}o. u kojoj je postao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine. autor) i {ire}i svoj program. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a godina XIX veka – op. da je radikalna stranka od podanika. diplomatskim vezama.

sudove. tako i po ki{i. Gunjac i opanak ~uva stra`u na granici. staje smokom. ~uva je `ivotom i imanjem. da bude najve}i gospodar u svojoj zemlji”. tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. koju je stvorio sam prosti narod. mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srpskog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva? U razdoblju od 1903. Podr`an od naroda i drugih centara mo}i. Gunjac i opanak radio je neumorno. Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve. jure}i neumorno od jednog bojnog polja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a to je kao {to rekosmo. radu i rodoljublju. interes nacije u celini. unapre|uje znanjem i iskustvom. vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljim oru`jem naoru`a. kr~e}i polja i lugove. Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davao sudijama da mu pravdu dele. prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbli`i i promet olak{a. da po njoj sloboda. po{tenju. podigao je i stvorio ovu dr`avu i on treba po pravu i nauci. po radu i po`rtvovanju. Zar je Nikola Pa{i}. Gunjac i opanak – a to je narod srpski. razvoj demokratskih parlamentarnih institucija. U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88% selja{tva. Konstante u njegovim govorima tako|e su se promenile: interes naroda. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnog turskog gospodstva. Jer nema u Evropi nijedne dr`ave. narod srpski. godine. do 1926. ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{e narodne dinastije”). prosveti da obu~i mlade` nauci. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom. Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to njegov narod: „U Evropi nema naroda. odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi. u vreme uvo|enja parlamentarne demokratije. 14 . ali bez militarizacije. kako po najve}oj `ezi. stvorio je ovu dr`avu krvlju. Drugi va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora le`i u odnosu strukture i sadr`aja govora prema auditorijumu. u njima je polako razvijao dr`avnu politiku i nacionalne ciljeve u skladu sa legalisti~kim evropskim merilima. ja~anje ekonomske i vojne mo}i. jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja Svetozara Markovi}a. da ih `itom i p{enicom zaseje. Gunjac i opanak zaustavljao je divlje horde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju. razna nadle`atelstva. koji bi vi{e zaslu`io da bude neograni~eni suveren u svojoj dr`avi kao narod srpski. ambare `itom. snegu i mrazu. odr`ava je znojem i trudom. i punio je ko{eve ranom. Gunjac i opanak prelazio je brda i doline. pravda i jednakost nikne. ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. Gunjac i opanak podizao je {kole. prilago|avaju}i pri tome govore svojoj dr`avni~koj misiji. policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. pivnice vinom i rakijom. Gunjac i opanak. reke i polja. narodnja{tvo.

Tre}i va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li on donosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja. decembra 1879. Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ciljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dr`avne i nacionalne ciljeve”. Pose`u}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbe svoje politi~ke stranke. Govore je sadr`ajno tako oblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih saveznika”. to je ~e{}e ponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slobode” i „ekonomski boljitak dr`ave”. Prvi govor koji je Nikola Pa{i} odr`ao u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}u i najbolje poznavaoce „bud`etske politike”. njegovi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor. koje je bilo istorijski ta~no. nikada ne dozvoljavaju}i da mu govore pi{u drugi i menjaju im smisao. stru~no i sadr`ajno pripremi govor. ali se to podrazumevalo. on je prona{ao niz kontradiktornosti. Nikola Pa{i} nije bio briljantan govornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vrednujemo. pomanjkanju lekara. koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argumentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je. ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno uka`u na namere Srbije. {to je najva`nije. ina~e programskog karaktera. svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. sve vi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me|unarodne subjekte. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke. Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i pred bira~ima. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez. koje su oni na poklon dobili”. na primer. znao je da i bez toga. bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javno svojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za njihovu dobrobit. da li je inovativan. sebe nikada nije pominjao. 8. Ako se radilo o opoziciji. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pridobijao slu{aoce. „U mome kraju”. sem toga. doveo je predlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. „bilo je i takvih `alosnih slu~ajeva. spadaju u najbolje koje je odr`ao mada bez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme. U tom svom govoru o bud`etu i Zakonu o narodnom sanitetskom fondu. [to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku. bez obzira na auditorijum. Tra`io je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona. Iako je po profesiji bio gra|evinski in`injer. kazao je. 15 . godine. bilo bud`etsko. Tim ubojitim oru`jem. a u ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni.\. pojavama kuge. Ali. Bio je majstor skup{tinske debate. padu cena poljoprivrednih proizvoda i oblicima nasilnog napla}ivanja poreza. ali i neki njegovi govori u Skup{tini. Nikola Pa{i} je. „tukao je uspe{no opoziciju”. Govorio je o padu nataliteta i velikom broju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”. pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i. odnosno za sve ono dobro {to su Srbija i Jugoslavija postigle.

u kojoj je nadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku toleranciju u Jugoslaviji. a kada su povremeno napadali njega ispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga {to ja ne mogu ovde. vi{e je }utao. Umeo je da proceni ja~inu „kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike ~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”! Saveznici su to znali da cene. „na{i saveznici su radili na svoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”. na kraju. u Bosanskoj krajini u kojoj su ga. Otuda nije nimalo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje~arskom okrugu. bio je jedini srpski politi~ar. mnogi obi~ni ljudi i tre16 . a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost. Nikola Pa{i} je upravo po tome bio najpoznatiji. mo`e da ocrta personalne karakteristike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. Nikada nikoga nije li~no napadao. u trenucima op{te katastrofe. potom u skopskom okrugu. a muslimani i katolici iskreno po{tovali. obra}aju}i se velikim silama. kratak i jasan. znao je da ka`e. u kome su ga dobro poznavali. prilago|avaju}i im sadr`aj i „jake re~i” u odr`avanim govorima. dakle. Retko. mada se u govorima prime}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima. Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e. Ako je. sklopiti separatan mir ili upotrebiti „prejaku re~”. Uvek je bio spreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku. koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika. Kao istorijski izvor govor. na vrhuncu mo}i. snagom argumenata i „zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog nam neprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili. iz dr`avnih interesa. dr`avnik i diplomata koga su cenili po odr`anim govorima i koga su zbog njihovog sadr`aja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci. Ponekad.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Semberiji (posebno Bijeljini) i. isto kao ortodoksni muslimani i katolici. izra`enu u brojnim govorima. U vreme Kara|or|evi}a {irio je svoju harizmu i uticaj dalje na zapad – po`areva~ki. Za `ivota i dugo posle smrti. te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili „izbiti revolucija”. pak. beogradski i ma~vanski okrug. U jugoslovenskoj dr`avi to je ~inio najpre u sremskoj `upaniji. Upravo zato {to im je Pa{i} tako govorio! U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~ke kulture. govorio o spoljnoj politici. Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio sna`an argument. ma koliku `rtvu njihovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju. U diplomatiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek. po svedo~enju brojnih izvora. Time je {titio suverenitet dr`ave. mentalitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije. nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbije ili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. da iznesem ~injeni~ko stanje!”). Srbi gotovo divinizirali.

„Vreme”. Naj~e{}e. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zveni politi~ari. Neke govore. glavni organ Narodne radikalne stranke. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa{kvile”. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”. ali je nu`no da se i ona bude prou~ena budu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju na odre|ene dru{tvene elite.\. tzv. do krajnosti neukusno i maliciozno. „`uta {tampa” nije ga cenila kao govornika. ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra{njosti. pogotovo zato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „`aoka naopaka i nesre}na” na njegov ra~un li~no. nije prenosila „Samouprava”. me|utim. mo`e mnogo da ka`e o javnom mnenju. me|u „poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. Nikola Pa{i} je. U njima. Konsultuju}i i prou~avaju}i jedino ovu {tampu. a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih listova). kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”. iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog odgovora. bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nikada nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. Pre }e biti ovo drugo. slu{aju}i ga. be~kere~kom ili pan~eva~kom „Banatskom glasniku”. njegovim stavovima i delima. Na drugoj strani. po`areva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no. istra`iva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole objektivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u. glavnog kontrolora strana~ke {tampe. To su bila precizna i ta~na na~ela dr`avne politike. koji je uglavnom pisao sa negativnom konotacijom. nalazili mesto u osje~koj „Stra`i”. me|utim. otuda {to je Lazar Markovi} u svojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom karakteru „Politike”. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nije bio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma. me|utim. list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a. na primer. preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovarali tamo{njoj strana~koj politici. Vi{e se moralo naga|ati iz onog {to nije rekao. namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”. uti~u}i na op{te shvatanje da je bio lo{ govornik. Bulevarska. {to se ti~e Nikole Pa{i}a. zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dr`avom mladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”? Kao istorijski izvor govor. Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru ka`e i „va`ne stvari iz domena dr`avne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. Ne znamo da li je to bila njegova `elja ili odluka dr Lazara Markovi}a. tu je bio i Dvor. „Pravda”. Pouzdanost takve {tampe kao izvora zanemarljiva je. pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu. {to potvr|uju brojni strani listovi koje smo prou~ili. nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo17 . nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi. nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceo govor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji i Hrvatskoj. Zato su.

u fazi razvoja parlamentarne demokratije. kao i poslanik Deni}. onda verujem da je to za njega uvreda. Jedini izuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor za dr`avne finansije”. znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika. U svojim monografijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravolinijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l. prihvatili su izvinjenje. I Skup{tina. Sutradan po odr`anju govora u Narodnoj skup{tini od 8. kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. uredno „pla}aju poreze jer je i to jedan od uslova da neko mo`e uop{te biti poslanik”. koji je blizu mene sedeo. nije se ustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”. Samo svojom ve{tinom govora. U navedenom kontekstu. kao predsednik Narodne skup{tine (1889– 1891). trpeljivog u debatama i govorima. premda je to bilo izme|u mene i njega. „’]uti nitkove!’. i ja ga molim da me izvini. Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optu`i za nano{enje javne uvrede. pokazuju da je u mla|im godinama. Najnoviji izvori. 71 Ustava morao je da pru`i izvinjenje. Po povratku iz emigracije. godine pisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}. vikao je i smetao me je da govorim”. koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru{tvenu mo}. Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne biraju u vi{e skup{tinskih odbora. a naro~ito da. jer nisam imao nameru da mu to ka`em”. pisao je dalje Nikola Pa{i}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebno isticala osje~ka „Stra`a”. a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacijama iznevere „parlamentarni red”. zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”. u Poslani~kom klubu je zadobio ve}inu da se podr`i predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorene dve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednu filologiju. bio mnogo osetljiviji i `ustriji. pokazuju}i li~nu odgovornost. upravi”. godine prvi je u Narodnoj skup{tini postavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Makedoniji. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisan u svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnu re~. Te 1889. I {to se dogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”. me|utim. predsednik suda u Vranji (Sic!). Kada je u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta). decembra 1879. novembra 1890. taktikom i „jakim argumentima”. Insistirao je da „poslanici iz 18 . stavljaju}i uvek interes partije iznad interesa i mi{ljenja pojedinca. Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. i Skup{tina sva nije ~ula”. o problemu govora moglo bi se razmi{ljati i kao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu. daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka u skup{tini ja izjavljujem da ako g. godine upozorio poslanike kako treba da se „dr`e strogo zakonitosti”.

\. op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dr`avne knjige”) i bonifikacije zemlji{ta. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo i to da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”. Iz svega {to smo izneli mo`e se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govorni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~e stranke u cilju modernizacije Srbije. a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini. Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini. a sve to radi postizanja prakti~nog cilja. Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio da bude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodne skup{tine. te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom. koje potpuno odgovaraju 19 . Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine. da se ne povla~e iza sadanje regulacione linije. podizanja op{te politi~ke kulture. Najpre u Poslani~kom klubu. posebno kod njegovog „gunjca i opanka”. Tako je. godine tra`io bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kao prestonice” i njegovo ulep{avanje. na primer. marta 1897. o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela. b) da se u ulici Knez Milo{evoj podi`u zgrade po tipu vila pod tom pogodbom. a u svojim predlozima bio konkretan i tra`io precizne odluke. Tako|e. generalu Savi Gruji}u. ne samo da bi {irili i u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak `eli i zahteva od svoje vlade”. Po se}anju savremenika. u Poslani~kom klubu je u nekoliko navrata izjavljivao „da vi{a dr`avna vlast” (kralj – op. Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja (kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”). godine. januara 1892. Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda. prema zapisniku koji je redovno objavljivan u „Beogradskim op{tinskim novinama”. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. gradnju lokalnih i regionalnih puteva i `eleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!) dobara”. po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice. kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarne demokratije u Srbiji. ali i svoje stranke. prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu. tako je „brusio sebe i u~io druge kako se govori i pode{ava govor”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu u skup{tini i stranci”. „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan u Narodnoj skup{tini. Bukure{t i Sofiju kao prestonice susednih dr`ava”. malo se mo`e saznati o njemu kao „operativnom dr`avnom ~inovniku”. autor) „ne sme javno me{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika). da je imao ose}aj za potrebe dr`ave. u vreme kada je predsednik bio Nikola Pa{i}. „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”. podneo izve{taj po kome je Odbor re{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulici ne moraju podizati dvospratne zgrade. navode}i kao primer „Pe{tu. na sednici od 18. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Poslani~kom klubu. `ale}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” ne vr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost.

Me|utim. da se ne moraju podizati vile”. Kad se ovo re{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”. da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {to vi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). pisati u ime stranke {ta ho}e. On je revolucioni. koja bi sama sebi potpisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. jo{ uvek 20 . ni to nije bilo dovoljno.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nikola Pa{i} je zahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme poslani~ki imunitet. Prema istom zapisniku. Nikoli Pa{i}u. v) u ulici. vrlo odlu~no i beskompromisno. Poslanici vi{e nisu imali izbora. pored obave{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvijaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastaviti kabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu. U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stanojevi}a pod naslovom „Pismo narodu”. na svoju ruku. na zapadnom Vra~aru. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!). Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam. Nikola Pa{i} je opet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne mo`e sam. objavljenom 8. februara 1891. me|utim. ali samo iz kluba. iz pozicije koju je zauzimao. objavljen u „Novom listu”. kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslanika Dragi{e Stanojevi}a”. Govorio je jo{ jednom. Navodi koji su predmeti najnu`niji o kojima je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. februara 1891. Nikola Pa{i} je. godine bez znanja i odobrenja Poslani~kog kluba. zak/ona/ gra|evinskog. nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. prema originalnom zapisniku. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”. disciplinu u stranci. u kojoj je Piro}an~eva vila. ubrzo potom {tampan kao „poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane. Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ drasti~nijoj formi. dostojanstvo vlade i skup{tine. Radikalna stranka ne mo`e nikako biti solidarna sa pomenutim proglasom. Govori o tome. „demokratizuje urbanizaciju” i modernizuje Beograd po ugledu na druge prestonice. nastojao da u svojim govorima i stru~nim izve{tajima. predla`u}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu na su|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. Klub treba da objavi da ni najmanje ne sau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu – Dragi{i – da ka`e: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”. godine. nameri i propisu ~lana 22. Na sednici Poslani~kog kluba odr`anoj 24. U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formirao svoju prvu vladu. On poziva skup{tinu na ga`enje ustava. Mo`da bi se moglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}. zabele`eno je u zapisniku. jer se nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama. Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i. Ponovo uzimaju}i re~.

opet je tra`io „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) ili ne”. Nikola Pa{i}. s tim u vezi. napravio je blagonakloni kompromis. Ne otvaraju}i diskusiju. konstatuju}i samo „da je njegovom odstupanju uzrok njegov `ustar temperament. u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici i Pa{i}evi bliski saradnici! Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentata uveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i. on se sam izjasnio da je opozicija i sam je iz kluba iza{ao. Obojica pomenutih prvaka stranke. pre svega. godine. u {irokim slojevima selja{tva. odr`ane 15. 16. jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kih poslanika. Nikola Pa{i} je za potpredsednika narodne skup{tine predlo`io „od svoje strane da se bira dr Laza Ili}”! Ve} slede}eg dana. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}. autora) to bi bilo ubita~no za stranku. koji je ina~e iste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci `estoko napao i stranku i njenog {efa. na primer. s toga je mi{ljenje da Ranko. godine i uverenja kako }e od sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”. Ako bi se Ranko (Tajsi} – op. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo da se sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru i odlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje su mogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba. mo`e do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajedno ste}i poverenje stranke”. mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako se po{tuju partijska na~ela. Poslani~ki klub se pre}utno slo`io sa ovim tra`enjem. Ali. a ne nikako politika u stranci”. da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a. Stranka je u sudbonosnim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. karakter njega samog i njegovih govora. me|utim. Za~udo. Kada je posle 1903. navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenju stranke. godine. Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~kom klubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a. njeni osniva~i. „ugledni i po{teni doma}ini”. a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke. godine ponovo „uplovio u politi~ke 21 . januara 1892.\. ponovo pokrenuo isto pitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. ako je voljan da pomogne stranku radikalnu. januara. Znaju}i. U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba. ne samo u Klubu i Narodnoj skup{tini ve}. u svom govoru u Poslani~kom klubu osvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a. jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i da imaju na umu re{avanja u skup{tini”. teraju}i vladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima. zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. marta 1891.

no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima zemlje. ogor~enog protivljenja li~noj vlasti. jakobinskih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora. Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo ~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene `elje da se na izvestan na~in prekine s pro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolucionarnom narodnjaku”). ovom prilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentacijama. „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladinskim idealima. U ministarskoj fotelji i od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih deset meseci da bi tek u novembru 1904. sve vi{e ga je cenila. Tako je. Iako to nije izgovorio za skup{tinskom govornicom. koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljno spremni. u kome je tra`io podr{ku za zajam za naoru`anje vojske. Kako su to ove novine prenele? „G. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje. a onda veoma odlu~no i spoljnu politiku Srbije. „Smatram za du`nost da izjavim”. i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja. napisao je u konceptu jednog skup{tinskog govora. koje radikalima nisu bile naklonjene. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eo je da prvo menja sebe i svoje poglede. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”! Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u kome je sebe video kao produktivnog dr`avnika i diplomatu. pogotovo sila Antante. On je spoljnu situaciju ocrtao tako.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. buntovniku ili izdajniku vlastite stranke. sa mnogo parlamentarne ve{tine. bilo o trajnijem usmeravanju spoljne politike Srbije. a na{i dr`avnici koji su primili odgovornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”. Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri. a evropska diplomatija. na primer. Pa{i}”. „koji nema reputaciju dobrog govornika. opredelila je ~itavu spoljnu politiku Srbije. napisale su. da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo pred doga|ajima. a glavni neprijatelj – Austro-Ugarska. koje su svojom te`inom izvanredno impresivne. vrlo zbunjena. januara 1904. preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjim novostima”. na onome zadatku koji se dade izvesti i ostvariti”. radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda. godine. vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socijalisti~kih ideja. Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijatelje u nedoumici”. jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja 22 . kojima se kraj njihovog re{enja ne mo`e providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti predskazati – rukovodim se `ivotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radim prema prilikama koje su se sada slo`ile. Spoljna situacija se komplikuje. Tek kada je 26. govor odr`an na „Osmoj sednici Kluba beogradskih radikala” 26. aprila 1906. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prvi put progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru.

23 . da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im je tim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vr`e (sic!) s oru`jem u ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi. „ali tako isto morate se boriti da joj o~uvate ~ast i poverenje. obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila mu je mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko Srpska Vlada uverena je. Svima je bilo jasno. Srbija je dvojinom uveli~ana. i da uklanja sve smetnje. Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi. Govore}i u Gradi{tu 26. koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova. kako u zemlji. da bi otvorili put nepo{tenima. koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”. Tako je bilo i u predizbornom govoru za Po`areva~ki okrug. godine. izlo`enom 29.\. godine. {to je uvela veliku carinu na uvoz sviju raznih `ita. da se na jugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dr`ava sa jasnom vizijom svog razvoja i istorijskog zadatka. Radikalna Vlada radila je i na sklapanju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time. koji se njome slu`e da ucenjuju. itd. za koju je uveren da }e sve ono izvr{iti. i svojim zajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove… Sadr`aj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. Srbija ujedinjena sa Starom Srbijom (Kosovom). i s toga je zadahnuta te`njom da sa svim susedima i ostalim dr`avama `ivi u miru i prijateljstvu. a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”. Govore}i o programu radikala. maja 1908. tako i u nenaklonjenim velikim dr`avama. koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka. klevetaju i omalova`avaju naj~estitije patriote. on je. koje se u njenoj zemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”. godine u Beogradu. te da samo „narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci. da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja. ~ine}i to otvoreno. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”. {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”. te time podigla cenu `itu. rekao je Nikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenciji 3. javno i bez ikakvih „sakrivenih ideja i namera”. da zemlju naoru`a i da joj podigne nove `eleznice. To zna~i da je Pa{i}. U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini. izme|u ostalog. za koju misli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju. oktobra 1913. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalne stranke. kazao je: „Pored velikog zadatka. govorio o onome {to je realno u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti. stalno ja~aju}i dr`avu i njene institucije. decembra 1911. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. u kome se Nikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. otvoreno rekao „…da zemljom (treba da) upravlja parlamentarna vlast. povratili su je svojom snagom.

Kod nas se po sebi postavlja pitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dr`avi imati sve ono {to su u Austro-Ugarskoj imali. O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi. kazao je. da Nikola Pa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpske dr`ave.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ja mislim da u politici treba da je pravilo. godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratne ciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dr`ave. Ali. Srbija i Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. Nikola Pa{i} je ovu vladinu deklaraciju sam izneo. jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~ku realnost. da nas pomognu da se oslobodimo. na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je do sada. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njega ne treba ulaziti. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava. me|utim. ve} tra`iti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekaju u budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”. nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7. Evo dela njegovog govora odr`anog 15. tra`io je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas vodite ra~una o tome da mi nismo velika sila. nimalo ne uva`avaju}i `elju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. da sve druge obzire potisne. pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugoslovenskih naroda. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e. Nikola Pa{i} je razlo`no tra`io postupnost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”. umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr Lazar Pa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru prilikom poverljive misije u januaru 1914. Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskom vladom. Me|utim. da se radi ono {to je na dnevnom redu. a potom i svih Jugoslovena. Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar. juna. Navedene re~i. pa se onda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti. i da smo mi jedan narod. zavisi od rezultata rata”. osnovu jugoslovenskog programa. da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje `elja celog naroda. Pred srpskobugarski rat 1913. a odluku parlamenta. on li~no niti je mogao niti `eleo da javno govori. Ali `elja za oslobo|enjem treba da bude tako jaka. Mi smo od saveznika tra`ili. li~no bio za dvojne ciljeve. godine. Na sednici odr`anoj 16. godine. Ali. Sem toga mi smo `iveli pod raznim prilikama. kada je rat ve} po~eo. mudri Pa{i} je. a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama. i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima niko u ovo nije bio ube|en. Smatraju}i da }e dugo trajati. izre~enu ~ak ~etiri puta. To ne zna~i. da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da 24 . Treba da steknu uverenje da narod `eli da samostalno `ivi i samostalno radi. na Krfu juna i jula 1917. Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude politi~ki formulisana. konsekventno branio tokom celog rata. u zavisnosti od ishoda rata. decembra 1914. dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog cilja Srbije.

Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom. koji `ele i koji se u me|unarodnim odnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda. gospodo. da }emo uliti strah onima. da }emo zadovoljiti na{e saveznike. jednu dr`avu koja }e zadobiti na{ narod potpuno. kao najstariji poslanik.\. hvala Bogu i prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili. naprednu i slavnu. godine. koji je toliko prepatio. mi }emo mo}i na}i pravi put na{ega napretka i razvitka. kao uostalom i razvoj cele dr`ave i njene spoljne politike? Od Krfske konferencije. da stvori jednu dr`avu stalnu i jaku. put koji }e nas brzo odvesti u redove najnaprednijih naroda. zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa Stjepanom Radi}em na ~elu. zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~eljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira. ali ako je dobre volje kod svih nas. a pri tom i sve napredne narode. Vrativ{i se na doma}u politi~ku scenu u jesen 1920. da }e na{ troimeni narod. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obrazlo`ena u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dr`ave. Na{e pleme `ivelo je dugo razdvojeno tu|im dr`avama. upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama. Nikola Pa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda koji su se ujedinjavali u novu. kao i tokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. koji `ive u na{oj domovini. Da li su ovo bile samo protokolarne re~i. ali je 25 . slu`ilo je tu|e gospodare. Sudbina na{e budu}e dr`ave i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. decembra 1920. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nismo ~ak ni ravnopravni”. da stvorimo jednu osnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana. Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra. onda se taj posao mo`e svr{iti. jugoslovensku dr`avu. godine na kojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju. radilo je radi tu|ih naroda (sic!). smogao snage da 12. Ja dr`im. Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrdi temelj na{e budu}e dr`ave i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{em troimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako. mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje. koji je odbio da on formira prvu jugoslovensku vladu. godine rad Ustavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici. naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u i istorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata u ovome domu. u istoriji na{eg troimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga u kome se sada nalazimo. pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista. a sada je. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em narodu posao je dosta te`ak. Takav realan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918. Nikola Pa{i} je. jedna lepa pristupna i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorne skup{tine usmeri u ovom pravcu. koji misle da }e nas razjediniti i rastrojiti”.

na{oj hrabrosti i vernosti. koji je nastojao da derogira i osnove parlamentarizma i samog ujedinjenja. Upu}ivao je jo{ sadr`ajniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom ili privatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte. pripreme oslobodila~kih ratova i ujedinjenja. Mi smo po{li putem. kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku. me|utim. za vreme ustavne krize. godine. pa do ovog vremena. da brzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {to `ivlje. ~estitost i moral. pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Ustavotvornoj skup{tini. kako su na{i interesi nalagali da se radi i kako su `eleli na{i prijatelji na strani. zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad. koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o. apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitih rodoljuba i onih. Da je ova na{a konstatacija ta~na. mo`emo videti iz njegovog zaista impresivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u Novom Sadu”. Trgnimo se i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti. {to se tako grdimo i ru`imo. te da jaki i pobedni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela. Spolja. Zaboravili smo na pale na{e junake. ali nemo}an da se suprotstavi kralju Aleksandru I. koje se divilo na{em juna{tvu. mira i prosvete!” Me|utim. iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja. te da brzo i `ivo nadoknadimo sve ono. nismo radili onako. kao i procena taktike govora prilikom otvaranja Ustavotvorne skup{tine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. od kako smo se oslobodili. da nadoknadimo i sve ono. {to smo izgubili slu`e}i na{oj naciji. Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjenja. {to smo u ratu izgubili. me|u dr`avama i me|u narodima”. nego se grdimo i pljujemo kao da je cilj na{em ratu bio. koji izgubi{e svoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo. jer se samo tako nagra|uje vrlina. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti. koji je odr`an samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. pozivaju}i na novo stvarala{tvo. rukovodite se u narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu. odr`anom 12. Nikola Pa{i} je. a koje sada ne razume nas. u svom govoru posebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam ka`em. a ne da se dogovaramo i da bratski radimo. nacionalnu dr`avu. da {to pre do|emo do blagostanja. koji ni malo ne podi`e na{ ugled u inostranstvu. maja 1921. opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i saveznika. {to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju. da nema ve}eg blaga na svetu od ~estitosti i dobra. koje nas pozivaju da narodu pomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snage da. juna 1923. 26 . koji su rod svoj zaboravili. koji dr`e pravdu me|u ljudima. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalne stranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije. da se sva|amo. oktobra 1920. znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti. kao i u vrlo temeljitom i elokventnom govoru bez pisane pripreme od 7. godine.

koja kao da nisu sklona onom na{emu {to imamo”. svedo~i u svom dnevniku o na~inu na koji je do`ivljavao li~ne napade. U svom poslednjem javnom govoru. Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. a on „kao da ne ~uje. neu~tivo je izi}i. Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu. ili jednu ja~u pobudu. uporno skretao pa`nju na opasnosti koje prete novoj dr`avi. Va{e su `elje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama. kao i sve one koji ho}e da nam smetaju da `ivimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom i svakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u. o~uvamo. Kad to utvrdim. Tim povodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme „studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr Franje Miklo{i}a prona{ao jednu poslovicu. sekretar kralja Petra I. godine u Bijeljini izme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku i pozdravljam vas. a pogotovo dugo trajanje na politi~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}. kao pre nekoliko stotina godina. godine. da nas zarobi. mi moramo da suzbijemo.\. {ara(o) ne{to po hartiji”. ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krah dr`avne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta. Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav se ostavi takav se zate~e”. Ovo kraljevstvo o~uva}e se. Klizi sa mene iako dopire do uva. po re~ima dr Nika @upani~a. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako je u Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali. samo }e sada mnogo lak{e biti. govorio je. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onih koje su dane za ostvarenje ove dr`ave. „njegove pobude. koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles 27 . a potom i kralja Aleksandra I (do 1929). pozivaju}i na „jedinstvo”. onda me se ne doti~e {ta }e re}i ili uraditi”. „Ja prona|em {ta je u drugom”. a kad se izve`ba i da vidi{. „nordijske hladnokrvnosti. „slogu i dogovor”. samo je odgovorio: „Vi znate da ima kleveta protiv svakog ~oveka. septembra 1926. niti mi je to u obi~aju”. nikada nije bilo klevete sa moje strane. i ne dopire. znam zbog ~ega tako govori a moram odsedeti. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i da ka`ete: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. godine. svakoga koji ho}e. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim. odr`anom u Cavtatu 26. marta 1918. posebno u zapadnim krajevima. odgovorio je: „Pa {ta bih drugo. radim po narodnim `eljama. `estoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr Dragoljuba Dra`e Pavlovi}a. itd. ali pametni ljudi ne sude ~oveka prema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… Molim Vas. tako|e je uputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emo posti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari. velike energije i upornosti”. U ~emu je le`ala tajna te Pa{i}eve. aprila 1924. kako su to radili na{i neprijatelji. [to je stvoreno krvlju ne mo`e se lako razru{iti. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktima sa narodom. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”.

kao i s obzirom na mesto odr`avanja sednica. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}. pu{taju}i da svoju `estinu. `estoko i ubedljivo. sukob sa Stojanom Proti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno. U poslednjim godinama `ivota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”! Mo`da. Neki od njih bili su osniva~i stranke. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dr`avnu politiku”. bio je samo }utljivo ljut. Nije nam potpuno jasna uloga koju je imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i uglednih ~lanova stranke. zadovoljavaju}i sve struje u Klubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje. to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti. na {tetu stranke” (1923. Kosta Timotijevi} i dr. koje je uvek prihvatano gotovo jednoglasno. kada je pred kraj `ivota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em. To nije ~udno kada se ima u vidu da je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnim istupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. va`an zakon. Godinama docnije. Ali. stru~nost i prakti~nost poka`u najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. Tek potom je. sa svim atributima {efa stranke. S obzirom na to da je Nikola Pa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira od svojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”. Dragutin Pe}i}. Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanje Nikole Pa{i}a. kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanova Glavnog odbora iz same stranke. na njegov 28 . onda je govorio prvi. sa`imao ono {to je smatrao najboljim. verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enju dvadeset ~lanova stranke. godine – op. u Ministarstvu inostranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. po njegovom mi{ljenju. polemi~ki dar. autor). Gaja Miloradovi}. ponovo neprepoznatljivo odlu~an i o{tar.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pak. Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnu radikalnu stranku. me|utim. Iz {turih bele`aka u {tampi jedino znamo da su sednice Poslani~kog kluba odr`avane tajno. {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zaboraviti” (ili oprostiti). verstehen alles vergeshen”. sazvao je {iri Glavni odbor (26. godine). maja 1904. te je samo konstatovao „…da je eto Stojan tako hteo. godine. povla~io se u zadnju klupu. posle njegovog „na~elnog ali o{trog govora”. me|utim. analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i na javnim skupovima. doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju ne samo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. Kakvi su. aprila 1926. koji se nisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometali rad vlade”. koji je. Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i njenim istorijskim zaslugama” bio je. kao isto~nja~ki mudrac. bili njegovi govori u Poslani~kom klubu i Glavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govornika sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku o nekom va`nom pitanju iz domena dr`avne politike ili.

istori~ara knji`evnosti.\. sa~uvana u formi zapisnika. Mislimo da }e budu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo tako vrednuju i koriste. Ne mo`emo. dok „ars poetica” ~ini osnovno polazi{te istori~ara knji`evnosti i njegove procene konkretnog stvaraoca na lestvici knji`evnih vrednosti svoga doba. i kra}eg ili du`eg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade. ~ini nam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”. Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. Uvr{tavanjem i „operativnih govora”. u vreme kojih je bio na ~elu nekog operativnog. koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu). kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovu raspravu. predsednik Narodne skup{tine. izgnanik. To zavisi i od kriterijuma koje smo postavili sebi. Zato je izbor govora istorijske li~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji. nau~ne objektivnosti i metoda. U tom pogledu sve je zavisilo od sposobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a da bismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop. Glavnog odbora stranke. buntovnik. {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke. pisma i drugo. vlade. prigodne. Tako smo dobili {irok dijapazon govora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanje o konkretnoj istorijskoj li~nosti. 29 . Da bi se poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup. na primer. robija{. bio je obi~an propagator socijalisti~kih ideja. stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji. bez prava na `albu. anga`ovani borac za nacionalno oslobo|enje Srba. Kao istorijska li~nost. Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i. svim svojim bi}em posve}ena politi~kom. Odabiraju}i govore. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a poticaj. me|utim. izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govori”. Kada smo istra`ivali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo u velikoj nedoumici – da li pod pojam govora mo`emo da uvrstimo i njegova izlaganja. politi~kog ili dr`avnog tela. itd. se}anja savremenika. Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne tako bitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti. a kasnije i Nastas Petrovi}. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda. vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalno shva}enog govora. narodni poslanik. godine zbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}. hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijske li~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju. ideolo{ke. iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921. Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko-metodolo{ki postupak istorijske nauke. istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnoj dru{tvenoj zbilji. na primer. dr`avni~kom i diplomatskom radu. odnosno metod istorijske nauke koji }e se pribli`iti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja.) osim one jedine – istorijske nauke. dokumenta. zapisni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom.

Nikola Pa{i} nije bio takva istorijska li~nost. ako ne i nemogu}e. Po struci je bio gra|evinski in`enjer. ~itao mnogo i studiozno. ^injenica da je ~itao doma}u i stranu knji`evnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima slu`io „literarnim ki}enjima kao neki”. kako je to sam govorio. Ona mo`e. U govorima se slu`io samo onim stvaraocima. stvaraoci mogu staviti u funkciju dru{tvene anga`ovanosti. kao diplomata. nepromenjivo na~elo vrednosti. predstavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama. Dijapazon dru{tvene delatnosti jedne politi~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog. promenu raspolo`enja i stavova. ona mo`e da preko mehanizama dr`avne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove. Jasno.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji su mu omogu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj. raznih struka. eseja. formu i politi~ku nameru. ali je njegov karakterni i psiholo{ki sklop po anga`ovanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. pokazalo se da dometi te anga`ovanosti na promenu dru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti koja je oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. Te{ko je. na}i jednog knji`evnika koji se u svom stvarala{tvu bavio tolikim literarnim rodovima. Jer. me|utim. pre svih „ars poetica”. mada motiv mo`e biti isti. U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti. U istoriji sasvim konkretnog razdoblja dru{tva. mogao je da svojim dobrim poznavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. ^esto nema retori~ke lepote. kao ilustraciju. posebno u esejima. iza kojih stoji literarna imaginacija. mi ne zanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knji`evnosti mogu praviti izbori najlep{ih pesama. ali se takva raznovrsnost zbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne mo`e „vezati” za jednu li~nost. pak. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nost mo`e da opona{a velike literarne mislioce i retori~are. istorijska nauka tek treba da odgovori. poslanik u Petrogradu. Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima. romana. Pri izboru govora jednog dr`avnika bitno je da se raznovrsno{}u stvori celina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti. delove lepog literarnog iskaza. pri~ama. Svaki govor. beseda i sli~no. a u istoriji knji`evnosti stalno. 30 . ministar gra|evina. pri~a. izre~en sa jednog od navedenih polo`aja. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it. poeziji i romanu. programske jasno}e i ubedljivosti. ali ima mnogo istorijskih refleksija. imao bogatu biblioteku literarnih dela. da svojim govorom uti~e na emocije ljudi. U svom govoru mo`e da prenosi. Kao dr`avnik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na promenu dru{tvene stvarnosti. Poslani~kog kluba. itd. ministar inostranih dela. li~nog i grupnog do`ivljaja u svojoj svakodnevici. oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. Op{tinskog odbora Beograda. ~ak i sredstvima kojima se slu`i i literarni stvaralac. da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi na me|unarodnom planu dobrobit”. imao je druga~iji cilj. Koliko je to postigao svojim govorima. koriste}i ~ak lepotu literarnog dela.

zasnovanoj na u~estalosti istupanja na sednicama poznatim iz zapisnika. debate. Imamo. kako bi mogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini” Nikole Pa{i}a u svom dobu. koji se kao nedoku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istra`e. polemike. da je bio „lo{ govornik a izvanredan takti~ar i parlamentarac”. to je izbor „od svake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih njegovih skup{tinskih govora. do 1926. za njegovog `ivota je odr`ano ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac od jedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. pa i mitsko mi{ljenje. kratka operativna izlaganja. i 1920–1922). STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a Autor ove rasprave izabrao je stoga. a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisnici za tri ratne godine (1915–1918). Do sada je vladalo gotovo stereotipno. da li je govor odraz objektivnog stanja i politi~ke situacije. na~ela programa stranke. na primer. Nikola Pa{i} je govorima i debatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. Na tim sednicama govorio je po nekoliko puta. banjalu~kom i skopskom okrugu). Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavije u ukupnom trajanju od {esnaest godina.\. bio zate~en i nespreman! [ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednik Narodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. za vreme kojih se. Kako bismo to slobodno rekli. Godine 1897. po na{oj proceni. sjajnih i vi{e desetina briljantnih. ali se ni iz jednog ne vidi da je anegdotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”. politi~ki najstvarala~kijih ili programski najdoslednijih govora Nikole Pa{i}a. Ova rasprava zato nije izbor najboljih. najlep{ih. tri njegova govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novinarskim jezikom (mi navodimo delove dva). Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sam po sebi otkriva istorijsku li~nost. me|utim. {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nijedan). Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je trideset osam godina. a ostalo je sa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva). On treba da te`i da utvrdi da li je govor identi~an autografu. me|unarodne konstelacije snaga. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u ~etrdeset dva navrata. te da razvijenim kriti~kim aparatom objasni prilike u kojima je dr`an. itd. po tom kriterijumu. Poslani~ki klub sastao najmanje dve hiljade puta. govore. 31 . ima dobrih i lo{ih. vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. da li je sadr`aj verodostojan. razre{avaju}i „glavna mesta i li~nosti” ukoliko se spominju. sa~uvani su. u sremskoj `upaniji. Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedan korak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a. prigodne besede i diskusije. Nije svaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”. zapisnici za {est godina (1889–1893. godine. Isto tako. Posle objavljivanja njegovih celokupnih govora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. Ponovo po na{oj proceni.

novembra 1904. Nikola [kerovi} je u svojoj knjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnika i dokumenata vlade. zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. me|utim. Njihova kona~na sudba zavisi. Nadali smo se da }e se od tog vremena. gospodo. crpili smo iz svih Pa{i}evih objavljenih i posebno neobjavljenih govora. A {ta je. zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija? Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a. godine. on je bio pragmati~an dr`avnik. najkarakteristi~nije delove. Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike. Vi{e sre}e je bilo sa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. Dr Nikola [kerovi}. Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu. posle balkanskih ratova. Me|utim. posebno govora. 1913. moralo ih je biti najmanje dvadeset (mi pominjemo samo jedan!). za Bosnu i Hercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sada ne znamo. odnosno tra`enja okvira za re{enje srpskog pitanja. politi~ar i diplomata. po na{em sudu. Pa{i} je 22. sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekoliko onih objavljenih u novinama. Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega. za ovih pola veka. od Velikih Sila. Po na{em mi{ljenju. kao njen podtekst. nacionalnom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. godine. me|utim. krajnji rezultat. od onih koje su ih dale na privremeno administriranje susednoj monarhiji. naprosto su neshvatljive. godine. ali sa jednom prazninom u nizu redovnih zapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvu vladu. godine. Ni ovi zapisnici nisu dostupni. objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije 1862–1898. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. prvi direktor Arhiva Srbije posle Drugog svetskog rata. godine izlo`io na~elo „Balkan balkanskim narodima”. na kojoj je bio {ef delegacije Kraljevine SHS. Pomenuta praznina ide do 1897. godine (Beograd 1952). Mi mo`emo raditi u tom pravcu samo toliko. Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u radu Krfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dr`ave (1917. na osnovu kojih mo`emo objasniti celinu. bilo uzaludno. na primer. U tom kontekstu je. U svom prvom programskom govoru u Narodnoj skup{tini. da 32 . Kao predsednik vlade Kraljevine Srbije. pitamo se. a sa @enevske je ostala samo op{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). iako je na{a diplomatska slu`ba nekoliko puta tra`ila zvani~no obave{tenje. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju. Navodili smo i na kraju }emo navesti samo. tada ministar inostranih dela. sveukupnu analizu u raspravi. Nave{}emo samo nekoliko primera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama. kao po~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti. ali mi im `elimo svaku sre}u i napredak. sa prigodnim govorima. Sa~uvani su i objavljeni 1964. Svako traganje je. 1918).

Ista na~ela zadr`ao je i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918). jer se zahtevi Austro-Ugarske nisu mogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dr`ave. jer kad se obavestim o pravim nazorima. a te pogodbe. da podnese tolike `rtve samo zato. samo tako ure|ena Srbija mo`e biti centar Srpstva. kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku. godine. davala izjavu da nam mo`e dati i uvoz `ive stoke. balkanski narodi. du`an bio. naravno pod pogodbama. pa prema tome mogu pravilno i da radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I dr`im. Srbija nije mogla dopustiti!” Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kih na~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se `eli da se ne{to postigne. za koja se ne zna nasigurno. gospodo. koje je ona od nas tra`ila. a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu… Nama je nu`na politika mira. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko. kao {to znate. gotovo isklju~ivo sa Antom Trumbi}em. kao i u novoj dr`avi – Jugoslaviji.\. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a gledamo. bile su za nas vrlo te{ke. A to. ona je pod protektoratom te druge dr`ave. uporno je isticao 33 . propali kad nisu bili zajedno. o onom {to on o~ekuje i `eli. da je najbolja politika ona. Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju. koja mo`e Srbiju emancipovati od susednih dr`ava… Politika jedne dr`ave ne mo`e da zavisi od jednog ~oveka. mo`e izvr{iti ulogu Pijemonta”. To se vidi na brojnim primerima. na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam. predsednikom Jugoslovenskog odbora. da pazari kod druge dr`ave. Jer kada dr`ava primi obavezu. da one steknu uverenje. ali se uvek radi sa onim stanjem koje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dr`ave. da poku{am da se obavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dr`ave. jer nema ni jednog ~oveka na svetu. ja u tom slu~aju mogu onda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje. da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri. Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odr`anih u raznim prilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. Mi smo to odbili. pa ma koliko je on uman ~ovek. godine: „Austro-Ugarska je. {to prema karakteru na{eg naroda. dostojan ~lan evropske zajednice i dostojna potpore da se razvija i {iri”. i za to {to Srbija treba da se pribere. da je Srbija kulturno-pravna dr`ava. onda ta dr`ava nije vi{e nezavisna. gospodo. da je slobodna. da oja~a… I zbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja. koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutno tokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdr`i tolike udare. u po~etku na{ih pregovora pre dve godine i ranije. ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu. {to je tvrdo verovala i veruje. u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jednoj velikoj slovenskoj dr`avi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi. Drugi primer je iz 1907. i da joj prizna prvenstveno pravo nad svim drugim dr`avama. da se nekom cilju do|e.

pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dr`ave i ostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”. Jer. nije. nego u tu|im dr`avama. „tvrdoglavog advokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i da se mo`e desiti i obrnuto. Evo za{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimo tekovine narodne. „spahiluci” i veleposedi. koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti. godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbog odre|enih re{enja u svom ustavnom projektu. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao) i hrvatskog plemstva. gospodo. koje su. „dr`avni magacini”. me|utim. da Srbin to isto mo`e u Zagrebu. zajedni~kim radom. „sam sebi pribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima su oplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve. provincijski i malogra|anski duh – ono {to je Josip Horvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Koje su to ideje. U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. to mo`e da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~kom narodnom dobru. maja 1921. zajedni~kim `ivotom. juna 1923. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitno rekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini. „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. iz~ezne? To ne mo`e da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom. a mo`e se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropi i svetu nastale”. imao vi{e ko da poslu{a! On je. i to uz pomo} na{ih jakih saveznika. To mo`e samo da iz~ezne vaspitanjem. ne u na{oj slobodnoj dr`avi. O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni u kom slu~aju kao „zastareo politi~ar”. 7. „kako to mo`e da nestane. kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa u drugim krajevima. mi moramo da le~imo u 34 . taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju. „trgova~ke radnje”. godine. Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalitetu i ideologiji”. na `alost. Kada je aprila 1921. koje su nam {kolama. mi patimo od tradicija. Po{to je Trumbi} bio krajnje uporan. godine: „Jeste. Pa{i} je na sednici Poslani~kog kluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji be`i s fronta! /…/ Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izlo`eni potsmehu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”. koje su nam crkvama nametnute. kako je Pa{i} i predvi|ao. ste~ene. koje su nam silom nametnute. pak. a narod je krajem 1918. itd. time samo tra`io da Hrvat mo`e slobodno da u Beogradu ka`e da je Hrvat i da brani svoje interese. rekao je Pa{i} za skup{tinskom govornicom 12. Pa{i} je. godine. kako smo i mi ranije mislili o njemu. a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. Trumbi} je tra`io da se to pitanje prepusti budu}oj Konstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. To je razlog zbog koga su bujali parcijalni i sebi~ni interesi. prilikom raspada Austro-Ugarske. potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanje feudalnih odnosa. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a. me|utim. da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovoljenje”. I te tradicije.

ve} da im saop{te smrtne presude… A eno. Iako je takvih bilo na desetine. zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade. na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vi|enih radikala. milih i nepre`aljenih drugova. Zar ne treba upravo tu tra`iti odgovor na ve} vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku `alopojku kako Srbi znaju da dobiju rat. a pokojni Adam Bogosavljevi} du{u ispustio. koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lako gubio mir. neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog „umjetnog uzgoja mr`nje”. onih istoriskih {upa. dobrom i bratskom voljom! „Neprijatelji su nas pocepali na Srbe. ni to nije pomoglo. koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”. aprila 1926. Me|utim. sedog Ani~i}a i druge na{e bliske drugove i jednomi{ljenike. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zajedni~koj bratskoj dr`avi”. po potrebi. Nikola Pa{i} je. godine izneo je („ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre oko ure|enja Dr`ave i oko narodnog jedinstva (centralizam. ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odr`anog u Zaje~aru. itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedan narod”. kao i celokupan dru{tveni anga`man. na mestu gde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao. u kojima je le`alo hiljadu golih. prvenstveno zbog interesa celine srpskog korpusa u dr`avi. isprebijanih i izmu~enih radikala. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26. na stranu onih koji su zahtevali o~uvanje interesa celine. autonomija. „neizvesna utopija budu}nosti”. ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi – bili ti. Ose}aju}i brzi kraj svoje dr`avni~ke karijere i `ivota uop{te. gladnih. Ali. ne silom ve} kulturom i prosvetom. zbog ~ega mu se u tom smislu ne mo`e ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”. vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne da im sude. 35 . u nesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada. idealnog Bo`inovi}a. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je `iveo a ne. iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni. bio i retori~ki nadahnut. kako je umeo da ka`e. Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nije mogla na to pristati. federalizam. Mi nismo `eleli da oni budu sluge (pora`ena ratna strana – op. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi tra`ili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalnosti. znaju}i da kod slu{alaca izazove duboke emocije. na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalne stranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu. koji stoi~ki u kraljeva~kim rupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem.\. Pa{i} je bio nedvosmislen – tra`ite to u istoriji crkve. pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj `ivota to javno stavio do znanja. sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog. preko puta. me|utim. pored koga stojite. gologlavog i izmu~enog Didi}a. septembra 1891. na tom istoriskom mestu a u dogledu grobova na{ih vernih. zbog stranih tradicija i uticaja crkve. 8/20. godine. a da obavezno gube mir. autor) a mi gospodari. Pa{i} je svojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga. Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne od drugih.

a glavni govornik. nabijen emocijama. bio je Pera Todorovi}. Mada se ne mo`e pore}i da je ovaj govor. ipak. a Todorovi} drag i mio propovednik. i svih na smrt osu|enih…” Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujund`ijska {ara”. Svi|ala joj se uzdr`anost Pa{i}eva. kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a ne glave”. njene ~vrstine i. Davidovi}a. red grobova na{ih drugova. Pa ipak. u Spomenici Ljubomira M. {to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{ni sud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene u tamnicu i okovane u te{ka gvo`|a. bio usmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva. na primer. Ako se u ovom. jedno je sigurno. koju smo naveli. Tu se krije i su{tina vrednovanja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. koji umirahu sa usklicima: `ivela narodna sloboda. nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. Na{ narod ceni re~ ‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. kao. jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud. Pa{i} }utljiv do onemelosti. `iveo narod srpski! Eno onim putem sprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a. koji nije prezao ni od avantura. Simboli su bili u drugom planu. Valjda {to su se tako lepo dopunjavali. ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci. samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{ala demokratije”. Ljube Davidovi}a. nagla{avanjem stvarnih `rtava. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da je istina. Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. Primer. nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli. koji juna~ki du{u ispusti{e. ~ini nam se. Otkriva nam se su{tina gra|enja dru{tvene mo}i.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. opet. iako nije uvek bila vredna. ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”. dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana. da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere. A eno tamo podalje. odnosno vlasti. Pa{i}eva jedna. godine: „Pretsednik te skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}. i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom i njenom stvarno{}u. vezanih jedan za drugoga. na onom bre`uljku. To je. koji je tu izre~en. na utemeljenje njene istorije. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef. njenih istorijskih simbola. a poti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i da provla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vremena dato” u crno-beloj vizuri. Njegova re~ je rado slu{ana. Dve protivre~nosti. izvanredan primer za odmeravanje veli~ine 36 . tuma~ strankinog programa. vremenom je stvorila nepokolebljivo uverenje da ‘zna Baja {ta radi’. nalazi ne{to od ta~ne ocene govora Nikole Pa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu ali vrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”.

and on how he outlines his programme. Summary Oratory of Nikola Pa{i} Much has been written about Nikola Pa{i}. were an object of an analysis with the aim of deciphering the „art of oratory” and speeches as historical sources. Firstly. His speeches show him to have been a pragmatic statesman. establish veracity etc. 37 . politician. the least was written about his speeches. elucidate his personality. during his lifetime.\. Another important factor of speech as a historical source lies in the relation between the structure and contents of a speech and the audience for which it is meant. For various reasons and despite numerous attempts. the contents of a speech by a politician. with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances in which a speech was delivered. and if it is innovative. When selecting speeches of a statesman it is important that their diversity help form an overall picture of his character and activities. party conventions and on festive occasions. The third factor is the question whether a speech represents a turning point in form and way of delivery. His subsequently found statements and above all. and even more lately on. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologije vladanja i njenih raznovrsnih transmisija. statesman and a diplomat depends on the position the speaker holds in the pecking order of social or political power. knowing also to stirr deeper emotions with his audience. tj. it is plain to see that the opinion of him as „bad speaker and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now. a speech can delineate personal characteristics and psychological type of a historical personage. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a istorijskih li~nosti. statesman and diplomat. Speeches can be also regarded as the state of political culture on general or individual level. politician and diplomat who could also be rethorically inspired if need be. And yet. does not hold true. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage. historiography has so far been denied a comprehensive work which would at least partly. As a historical source. On the example of selected speeches of N. his speeches held at political meetings. Pa{i}.

25. do 2001. str.Mr Ljubomir PETROVI] Institut za savremenu istoriju. godine. nemaju veze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja. a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja.1) "1918/1941" JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI* Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata APSTRAKT: U ~lanku se. Istorija privatnog `ivota od Rimskog carstva do 1000. gradivom i predmetima. Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija. u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20.”1 Mo`da najve}u potvrdu tih stavova pru`a upotreba pedago{kih radnika u ideolo{ke svrhe. 1194).12. tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br. Za njega je istorija {kolstva. pripremale za isku{enja realnog `ivota. Beograd UDK 371. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~ke svrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. godine. istra`uje kontrola dr`avnih i prosvetnih vlasti nad `ivotima prosvetnih radnika. Po`eljno vaspitavanje mladih. samo istorija ideja odraslih o detinjstvu. po njegovom mi{ljenju. u su{tini. periodike i literature.). a te ideje. ali se u slo`enim okolnostima postojanja totalitarnih re`ima pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dr`avni servis. * 1 ^lanak je napisan kao deo istra`ivanja za temu Dr`avna represija u Kraljevini SHS 1918–1929.083 (497. Beograd 2000. a koji se finansira iz sredstava Ministarstva za nauku. Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokom istorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce. @or` Dibi (prir. 38 . Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kraljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanja prosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enika koliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti. veku. stalna je karakteristika svih dr`avih sistema. Filip Arijes. na osnovu arhivske gra|e.

Nepostojanje konsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik. politi~ki i dru{tveni poredak. lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nih politi~kih uverenja. sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim. godine. Zatim korektivni. da {titi pravni. str. godine. knj. Ti ~inovi ne moraju biti strogo aktivni. osnovano sredinom 1920. ali stalno prisutni. prete`no Srbi. Ukidanje parlamentarizma 6. 39 . etni~ka pripadnost ili neka druga kategorija. u smislu odvra}anja kako lica nad kojim se vr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepo`eljnih ~inova. Ideologija „troimenog naroda” Srba.2 Ishitreni entuzijazam 2 Ljubodrag Dimi}. godine. a tako su vlastima dali signal za zloupotrebu u~iteljskog stale`a u politi~ke svrhe devet godina kasnije. kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima. bilo je odgovor kralja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme Kraljevine SHS.294. hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. Zato i ne ~udi {to je stale{ko Udru`enje jugoslovenskog u~iteljstva. januara 1929. pa ~ak i ratni konflikti. politi~ki program nove dr`avne zajednice. Beograd 1997. krajem 1918. sukob izme|u neophodnosti odr`avanja egzistencijalnog polo`aja dr`avnog ~inovnika. Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kraljevine Srbije postala je. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jedne du{e narodne” biti njihov zadatak. podrivanje spoljnog ugleda dr`ave i autaritaran karakter kralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije. shvatali su je kao filozofiju oblikovanja nove nacije. II. prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povoljnije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. Revizionizam susednih dr`ava. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolom ministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. 247 . u tim krugovima. hrvatsko pitanje. godine. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Njene pristalice. Tre}i cilj odnosi se na preventivno delovanje.LJ. veka. u svojim prvim javnim nastupima tra`ilo stvaranje jedinstvenog prosvetnog zakonodavstva u dr`avi. a jugoslovenska dr`ava. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenih uloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni. Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{ljenja”. zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave. odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se tra`ila ~ak i misaona „pravovernost”. stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji i nacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika Kraljevine SHS. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Uop{teno gledano. ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu do nivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila je isklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu. da „po~inioce inkriminisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi.

društvo. godine. Naravno da je kategorija {tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo da nastavnike savetuju i u pogledu li~nog `ivota van {kolskih prostorija. Da bi se takvi.4 Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obrazovnom profilu prose~nog stanovnika. upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela. Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanja da na~in `ivota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da se procene samo u kategorijama korisnog i {tetnog. Beograd 1998.8 . str. koju je diktirao dru{tveni moral. Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog i dr`avnog jedinstva. 40 . Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). Mimikrija nepoverljivog selja{tva. mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dr`avni zahtev. marta 1921. Prostor. po mi{ljenju integralaca.27. u odnosu prema dr`avi i njenim institucijama. mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva. sa izra`enom verskom tolerancijom. ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta. proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenim nacionalnim i dr`avnim interesima. 61 . u obrazovno nerazvijenim sredinama. Ovaj savetodavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nadzornika sa prosvetnim radnicima. prema dr`avnoj politici obaveznog {kolovanja. islamski i katoli~ki. narodna i dr`avna kategorija. prosvetnih radnika.. Jedina obzirnost.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. nije vodio ra~una o balastu istorijskog. vid represije i da ga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora. od 16. nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprotstavljene istorijske svesti. [kolske obaveze |a~ke populacije bile su tipi~an primer. pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu i ograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog `ivota i preuzimanja drugih civilizacijskih obrazaca. Pogled s kraja veka. Izveštaj na~elnika krajinskog okruga.62. politika.3 Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dr`ave postojali su otpori. Osnovno {kolstvo bilo je zadu`eno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva. Srbi i Jugoslavija. Razvijati svest i ose}aj za dr`avu bio je primarni zadatak u~itelja kao lojalnog dr`avnog slu`benika. moralni ljudi skloni aktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskom kraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga`ovanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu. „negativni elementi” suzbili prosve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada. koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da 3 4 Isti. politi~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dr`avnih tvorevina. fond Ministarstva prosvete 66 pov. Na prostoru tek ujedinjene dr`ave sudarala su se tri civilizacijska i verska modela. Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku. pravoslavni.

izla`u pojedincu bez prisustva drugih osoba. Osnovnu {kolu poha|alo je oko 1. nameravali su da otvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dr`avi. U isto vreme. dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepismenom stanovniku.). pred po~etak Drugog svetskog rata tokom 1939. Od 1929. Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. knj. otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovi predvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi i programi.384 nastavnika.874 {kola.722. Istorija 20. Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525. 188. tek na po~etku Drugog svetskog rata 1939–1940. a jo{ manji bio je broj srednjo{kolaca koji su ~inili 1. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. 181.5 Jedan od prvih koraka autoritarnog re`ima bio je intenziviranje rada prosvetnih institucija. 36. uprkos deklerativnih javnih istupanja politi~ara. godine. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i i cifra po kojoj izdvajanja iz bud`eta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7% svih rashoda na godi{njem nivou.785 dece. godine. Podaci prema: Ljubodrag Dimi}.326 na 1. Samo za prvih {est meseci 1929. godine. 86. veka. a broj u~enika od 1. 41 . 190.173 |aka. Blagoje Isailovi} (prir. br.638. 191. Postojala je izra`ena razlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila 14. do 1931. II. Ljubodrag Dimi}. Ove naizgled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija imala oko 44. Ta brojka nije se mogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina.409 njihov ukupni broj popeo se na 9. Beograd 2001.6 [kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernog prosvetnog i civilizacijskog razvoja.407.7 5 6 7 ASCG. godine izjedna~eno je prosvetno zakonodavstvo. 192. 36. podignuto je 229 osnovnih {kola od 9. 34. str. Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931. godine. sa 34..61% nepismenih prema popisu iz 1931. Dr`avne vlasti. godine.111 {to zna~i pove}ao se za 106. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. nije se mogao suzbijati sredstvima koja su. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkriva i podatak po kome je samo 10% prosvetnog bud`eta bilo namenjeno direktnom ulaganju u razvoj {kolstva.). Nikola @uti}.. str. Ljubodrag Dimi}. a 90% sredstava odlazilo je na dohotke ~inovnicima i prosvetnim radnicima. a podu~avalo ih je 49. f. 66% stanovni{tva. kao masovna dru{tvena pojava. Analfabetizam.03% ukupne populacije 1939. poha|alo osnovnu nastavu. str. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tva mo`e se sagledati ako se ima u vidu da je. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti se primedbe na li~ni `ivot. bilo 10.300.LJ. nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u nepismenim sredinama.392 odeljenja.81% u korist mu{karaca. Koliko je prosvetni napor jugoslovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola. kroz savete i opomene. Samo je 9. (dalje: Zapisnici. 1. Beograd 2002. a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijene patrijarhalne kulture.

Beograd 1988. Represivne mere ispoljavane su prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalice levi~arske ideologije. Popovi}. Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena.37. njihov polo`aj postaje sve te`i i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje. Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca.” M. I. novembar 1931. imperativno. a od u~iteljskih {kola tra`ilo se. dobrim delom. izme|u 1929. marta 1929. Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi. godine. str. privatna udru`enja. ukazivalo se na te`ak polo`aj intelektualaca. u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslovenske dr`ave i ljubav prema jugoslovenstvu. Beograd 1920. Od prosvete se. 3 . maja 1920. Ve} u osnovnoj {koli tra`ilo se stvaranje jedinstvene jugoslovenske kulture. Jugosloven. u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enike za samostalno i kriti~ko razmi{ljanje. svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila od omladine jedinstvena jugoslovenska nacija. a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugog reda. pa i prosvetnih radnika. Miloševi}. str. Isto. dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacionalno” vaspitavanje u~enika.” Kam. Ð. da stvaraju kadar koji ne}e „dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dr`ave”. i 1935. godine. ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svim ljudskim manama.4. Ideolo{ka slika prosvetnog radnika U me|uratnom periodu. Ve} po~etkom 1920. odr`anoj 12. str. u ideolo{kim i politi~kim vrhovima Kraljevine. Umno radništvo i njegov polo`aj u današnjoj dr`avi i društvu. postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvetnog radnika i egzistencijalno optere}enog.. str. str. postala je osnovna vrlina podanika Jugoslavije. pored slabosti organizacione i normativne prirode. Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS. jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dr`avnog `ivota. Izveštaj podnesen I Konferenciji umnih radnika 9. Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da bude skroz nacionalna i dr`avna. napretka i preporoda. br. 326.8 Takva o~ekivanja bila su. da kroz nju provejava jedinstvo nastavnog programa.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 10. opština. o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja „jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju po`eljnih ideolo{kih stavova.9 [kolski programi bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda. u dr`avi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslodavcima (bilo da je to dr`ava. dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosioci jugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prakti~nim prosvetnim aktivnostima. stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{enih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija. a glorifikacija dinastije Kara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima. umesto znanja. „Jugoslovenstvo i osnovna škola”. jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dr`ave. 42 . Poslu{nost. u Beogradu. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tome suprotstave.. Branko Petranovi}.12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih 8 9 10 11 12 Zapisnici. 35 . knj. rada i ose}anja.1. 11.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema. preduze}a ili pojedinci). Istorija Jugoslavije 1918–1988. više nego i fizi~kih radnika.

Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako.” Ljubodrag Dimi}. str. Jugosloven. 2. opstanak ~itavih prosvetnih zavoda. ^itavu deceniju nakon stvaranja jugoslovenske dr`ave postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. izrada jedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu. I. pretstavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama. nisu imali pokri}e u materijal13 14 15 16 17 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inile kulturnu politiku re`ima na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dr`avnog prosvetnog programa. „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kulturnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo- 43 . unifikacija prosvetnog zakonodavstva. sa manje ili vi{e prava. nije to ni potrebno.16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dr`avnim namerama. januara 1929.” n.” L ]ur~i}. koja bi bila pod nadzorom u~iteljskog udru`enja i dr`ave. Po{to je zadatak u~itelja bio da potpoma`u u~vr{}ivanje narodnog jedinstva i dr`avne celine. treba upoznati omladinu. Proklamovani cilj akcije bio je {irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljublje kod u~enika. „U~iteljstvo i jugoslovenstvo”. br. treba ubla`avati razlike koje je me|u nas postavila istoriska nu`nost. zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti opaski na rad prosvetnog sistema pre 6. a da i ne govorimo ve} o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa. prema u~iteljskom kadru. str. Iako je u ve}oj meri bilo politizovano. Prosvetni sistemi Srba.14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ciljeva. Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijansku ulogu srednje {kole. kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dr`avne prosvetne politike imalo je realnu pozadinu. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. jugoslovenska ideja se ne da diskutovati. godine.. 84. str." Tih. februar 1932. Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno.LJ. knj.d. a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. „Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. N Nikoli}. "Treba pribli`iti sve krajeve. decembar 1931. odnosno.17 Visoki zahtevi dr`ave. ako ni u ~emu drugom.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadr`aja i njihova prisutnost u svim sferama `ivota vodilo je ka hipokriziji dr`avnih ~inovnika koji su odbijali da se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna i nepovrediva. treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine. Ljudima koji su se bavili dnevnim pitanjima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrovalo ~itav naš javni `ivot. 206. politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religiozno ruho. pripisivali vi{estrana~kom sistemu u periodu parlamentarizma. da nam te razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribli`imo.13 O{trica kritike integralaca bila je usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politike koji su se. 82. „Srednja škola i jugoslovenska misao”. ponekad. Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma. Jugosloven. Od }udi pojedinih ministara zavisio je. izjedna~avanje pravopisa i terminologije.. Beograd 1996. treba omiliti svakome svaki kut naše dr`ave. str. 4. br. 249. pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobila bolji izgled u o~ima ~itavog sveta.

da se prilagodi `ivotu u novonastaloj Kraljevini SHS. `alila Dru{tvu naroda na prosvetnu politiku dr`ave. knj. „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskoj nacionalnoj manjini. isticao se trend opadanja broja ma|arskih osnovnih {kola. sumnju dr`avne vlasti u lojalnost ma|arske nacionalne manjine. podozrenje. H.78. Beograd 1996. nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju školskog zakonodavstva. Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametljislovenskom društvu. nemirenje sa postoje}im stanjem. 77 . januar 1932. Jugosloven. 199. ma|arska nacionalna manjina teško je mogla. 18 19 20 21 44 . I. O tome videti: n. I. a time i kulturnoj i prosvetnoj politici koju je ona sprovodila. str. str. 57..” Ljubodrag Dimi}. nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje. sume namenjene narodnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu `ivota. Beograd 1994. neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora. str. „Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”. ekonomski i kulturni `ivot nove domovine.19 Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpuno druga~iji od onog u Austrougarskoj. ^injenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}ene grupe. Gorda na svoju kulturu i prošlost. knj.d. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. što je pru`alo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništva monarhije. 165.” Ljubodrag Dimi}. „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti i ograni~enja)”. krahu prosvetne revolucije srpskog naroda. slobodno se mo`e re}i. str. Sudar sa stvarno{}u Nasuprot „savr{enom” dr`avnom slu`beniku i beskompromisnom ideologu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo politi~ki protivnici sistema. {to se odrazilo i na prosvetni polo`aj Ma|ara u Vojvodini. u vi{e navrata. zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u bud`etu Ministarstva prosvete. Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manjini u vrhovima vlasti. knj.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao je na nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarene realnosti. III. kakva je bila jugoslovenska. podsticali su nepoverenje.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga`ovane na poljima dru{tvene. br. Za utemeljenje jedne moderne ideje. Ma|arska nacionalna manjina se. str. a i htela. teško uklapanje u politi~ki. ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovo zanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele.20 Na te optu`be odgovaralo se da je jugoslovenska dr`ava potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~ke slike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda u stare etni~ke zajednice. 131. nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovorima privremeno.3. Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.” Ljubodrag Dimi}.

Ministarstva prosvete 66 pov. Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~ki sumnjivim. premeštaji. sa slabim znanjem „dr`avnog jezika” i nacionalisti~kim sklonostima. u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921.. Makedonija je slu`ila kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sa komunisti~kim sklonostima. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanju da veliki delovi jugoslovenske dr`ave pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. kazne. Politi~ki proka`eni prosvetni radnici. U Ba~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u kome su na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika. otpuštanja. bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalno sigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kim istomi{ljenicima.10.LJ. Hrvatski u~itelji. a posebno u~itelji. Ma|arski simpatizeri iz redova dr`avnih slu`benika. Nije se uop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara mo`e pru`iti u uslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda. preme{tani u ~isto srpske sredine. Izjave pojedinih u~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da je Vojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebalo klati tupim no`em”. ^ak su i ina~e veoma nepopularni `andarmi u makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom polo`aju u odnosu na u~itelje. Time su se direktno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~e dr`avni jezik. Proma|arska delatnost.22 U takvoj situaciji zvu~ala je deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da se polaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in da tekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~itelji polo`ili navodno nezakonitu zakletvu. Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali su pa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim anga`ova22 ASCG. bili su u funkciji obave{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojska dobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici. U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedinjenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost. bez obzira da li se radilo o komunistima. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti vim. ~esto su radili za ma|arsku stranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dr`ave kako ne bi odr`avali kontakt sa neprijateljskim elementima. a ohrabrivali su ljude koji su im bili bliski da izbegavaju slu`enje vojnog roka u jugoslovenskoj vojsci. simpatizerima biv{e austrougarske dr`ave ili raznim antijugoslovenskim nacionalistima. Tako su ma|arski u~itelji. Prvih godina postojanja nove dr`ave bilo je izra`eno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima i pripadnicima nacionalnih manjina.4 . 45 . f. a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki rad radili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. habzbur{ki lojalisti.

21. 118. list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku. a studenti komunisti izlagali su se neprijatnosti da im dr`ava oduzme pomo} za {kolovanje. Uprkos tome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propagandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu23 24 25 Nepotpisano.23 Kako su u~itelji bili tretirani kao dr`avni slu`benici. Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine. 46 . Nizu za{titnih mera pridru`ila se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvovali u delovanju protiv dr`ave. pak. Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa 1919–1921. a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativu policijskih struktura.11 . na zahtev op{tinskih zborova. 15. diktaturu ili revoluciju. javno je saop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kim sklonostima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS. Da se to ne bi desilo vlada je odlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propagandu”. Narodna škola i narodni u~itelj. 244. zahtevala je podr{ku javnog mnjenja na lokalnim nivoima. septembra 1921. godine. ASCG. nisu imali obezbe|enu stalnost zaposlenja. godine. {to se u praksi zloupotrebljavalo. f. njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sa hrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dr`avno ure|enje. mo`e se navesti slu~aj administrativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutku budu otpu{teni sa posla administrativnim putem. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog. 3. Sergije Dimitrijevi}. godine. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dr`avnim protivnicima. „Hajka protiv u~itelja komunista”. Beograd 1938. Kao što smo ve} napomenuli. maj 1920. sti~e se sa deset godina efektivne dr`avne slu`be. „U tome pogledu.” Mihailo Ili}. Beograd 2001. Ministarstvo prosvete. 1. . kakvi su bili komunisti. rizikovali su da ostanu bez posla. str. vr{ilo je tokom 1920. str. ako još nisu stekli pravo na li~nu penziju. 68. 240. Pravo na li~nu penziju. slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni. Dnevnik. godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista. sredinom 1920. {to se negativno odra`avalo na nastavu i kvalitet nau~enog. od 13. nego kontinuiranog. str. U kratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo. br. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dr`ave pridru`ili komunistima da bi izazvali i podr`ali nerede. otpora dr`ave komunistima i represiji sa izrazitim svojstvima variranja. br. „Crna Gora”. Dr`avni slu`benici. str. Ministarstva prosvete 66 pov. Radni~ke novine. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti. da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustavi izdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje. za koje bi se ustanovilo da promovi{u bolj{evi~ke ideje.31. ratovi i drugi izrazi koji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije.25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljene prosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dr`ave krajem 1920. X.

Prilikom saslu{avanja pitanja su bila jednoobrazna. ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom. Bilo je i hrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov 26 Branko Petranovi}. 142 . Iako se tekst Obznane prete`no odnosio na komuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {to su se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti. Neki od u~itelja priznavali su da su radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nije dostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni sami sebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podr`avanje ideja koje su postale politi~ki nepodobne. ali su odmah dodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidr`avni karakter. Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bio je bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadr`e u u~iteljskoj slu`bi. str. Strategija pru`anja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgovorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da ka`u kakvo }e dr`anje imati prema komunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nosti nisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj varirao od samo 65 do gotovo 200 ljudi. a njihov podani~ki mentalitet dolazio je do izra`aja u obe}anju da }e u budu}nosti raditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dr`avnom jedinstvu.26 Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su ni`im organima dve vrste zadataka. usput napominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv. Zbirka dokumenata. 47 . Beograd 1985. U drugoj grupi nalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji do spremnosti da agituju za komunizam. Mom~ilo Ze~evi}. Jugoslavija 1918–1984. [kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja. Negiranje kao strategija povla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komunisti~kih ideja. ali su izbegli da se izjasne o tome kakve }e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima. a drugi prikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom dr`anju prema bolj{evizmu. godine bili su optere}eni poslom da podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno da aktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu. Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja sa ovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike. ali ne i njenu sudsku granu.LJ. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ru vlasti. Nekima ovakvo dr`anje nije pomagalo da izbegnu otkaz. da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e dr`anje zauzimati posle pojave Obznane.143. Neki od osumnji~enih verovali su da }e izbe}i odgovornost ako ka`u da su komunistima pripadali samo do Drugog Vukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista.

11 – 31. f.11 – 31. Ministarstva prosvete 66 pov. od 8. Procesi pred disciplinskim sudovi27 28 29 ASCG. f. godine. ASCG. Izveštaj o jataku Vejsa Ðuki}a. Razni izveštaji školskih nadzornika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Izveštaj o vladanju školskih nadzornika. Ministarstva prosvete 66 pov.8 – 26.11 – 31. novembra 1930. Protivljenje jugoslovenskoj dr`avi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatim razbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kod lokalnih dr`avnih slu`benika. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika.. f. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. godine. 48 . To se de{avalo i {kolskim nadzornicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arima poput Svetozara Pribi}evi}a. o jatakovanju ucitelja. ASCG.11 – 31.29 Disciplinska odgovornost u~itelja. Izveštaj komandira `andarmerijske stanice u Nikši}u. Ministarstva prosvete 66 pov. f. maja 1923. od 12. febrara 1933. f.28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja... godine. Ministarstva prosvete 66 pov. isle|ivanju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kih zakona u parcelizovanom pravnom sistemu. ASCG. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nadzor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanje svedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetne struke. febrara 1935.11 – 31. zakonski je definitivno regulisana tek 1927.. od 21. a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav koji budu ocenjivali za shodno. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~iji je `ivot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dr`ave i naroda i druge vere. Kraljevina SHS primila je u slu`bu i kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvog svetskog rata. od 27. godine.27 Kao dr`ava nacionalnog pomirenja. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da obavljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti integralnog jugoslovenstva. U Crnoj Gori pojedini prosvetni radnici dr`ali su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potrebe pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravdanje u~itelja pred `andarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru`je pru`io na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke. Ministarstva prosvete 66 pov. godine.. koji su se suprotstavljali re`imu integralnog jugoslovenstva. sve represivne odredbe o optu`ivanju. Do tada.11 – 31. od 10. oktobra 1930. godine Uredbom o u~iteljskim disciplinskim sudovima. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine. ASCG. a posle stvaranja jugoslovenske dr`ave uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalne islamske verske zajednice. Ministarstva prosvete 66 pov.. od 9. f. ASCG. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave o radu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorske vojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva. na celom podru~ju Kraljevine SHS. jula 1930. Anonimna dostava. u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja. f.. ASCG.

da su se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da dr`e nastavu. Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalo se sa praksom kontrolisanja privatnog `ivota prosvetnih radnika sa tom razlikom {to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici.21. a optu`eni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga je stekao pre odlaska na disciplinski sud.5.30 Me|u brojnim u~iteljima koji su skrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili su se i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno. ASCG. pa i preme{taj u drugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove. . njegovo pravo bilo je da istra`uje eventualne „krivice” nastavnika i predla`e kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elnika. Stro`ije kazne izricane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. Prisilno penzionisanje bez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne. kojim bi se naru{io ugled profesije ili povredila slu`bena du`nost. po tvrdnjama nekih nadzornih odbora. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`be sa nijansama koje su varirale od zadr`avanja ili gubitka ste~enih prava u dr`avnoj slu`bi. Nije bio redak slu~aj. Nekima je {kola slu`ila vi{e kao mesto za politi~ke zborove. 15. Beograd 1927. bile su predvi|ene kazna opomenom. 19. 49 .LJ. predvi|ena za {kolu. Za izvr{ene „disciplinske istupe”. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. Ministarstva prosvete 66 pov. Za vreme prve vlade Milana Stojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povreda propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobom krivi~nu odgovornost. smanjivanje plate od 20% sa najdu`im rokom trajanja od dvanaest meseci. Postojali su oblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinski sud. ali mu nisu mogli oduzeti celu platu niti druga nov~ana primanja. a u te`im slu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smela trajati du`e od deset godina. Raši}.31 Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetne sposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik. zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate. kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev `enama koje su mu spremale hranu. Najte`i vid 30 31 Više o tome u delu: Vojislav V. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva. Mandat za me{anje nadzornika u privatni `ivot prosvetnih radnika bio je znatan. 14. str. f. Takvi preme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastopno ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine.11 – 31. jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova” me|u nastavnicima. 20 . Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optu`ene u kratkom roku od tri dana po prijemu optu`be. navodno zbog nedostatka ogreva. U okviru staranja za unapre|enje {kolstva. Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sa disciplinskim postupkom. 3 .

Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovao jednu od svojih u~enica. Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je te`ak greh. pristrasno i nesavesno vr{enje prosvetnog poziva. f. Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba. do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dr`ave i ministra unutra{njih poslova. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~ana kazna ne ve}a od 300 dinara. od 16. izazivanje sva|e sa drugim nastavnicima. Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno definisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. 77. godine. Nije se tolerisalo lakomisleno zadu`ivanje. Ministarstva prosvete 66 . a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fonda dr`avnih ~inovnika.1280 – 1525. njegovo ponavljanje. uprkos strogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za to krivi~no delo. koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost. Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana. prekr{aja. zbog politi~kih implikacija.1280 – 1525.32 Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno. 50 . kojoj su posve}eni idealni ljudi.1280 – 1525. vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvu vrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost. kocka i skitnja. a njegov slu~aj. Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no je odgovarao pred sudom. godine. f. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika.34 Optu`ivanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acima i da su deca izlo`ena verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~a bila je ~esta pojava.33 Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece. ASCG. godine. Ministarstva prosvete 66 . Primer takve prakse osetio je u~itelj sela Pepeli{te u Tikve{kom srezu. Hrvata i Slovenaca. ote`avaju}e okolnosti i drugi momenti uticali su na status prosvetnog radnika i direktno se odra`avali na njegov `ivot i sudbinu njegove porodice. U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao. Beograd 1929. jula 1936. Upravnik {kole imao je pravo da izri~e samo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ili vi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Njega su roditelji `enske muslimanske dece 32 33 34 ASCG. jula 1936. Veli~ina prestupa. Nemoral u privatnom `ivotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji disciplinski ka`njavaju. a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja bla`ih kazni za neuredno pona{anje. str. f. a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedinca nije smeo da pre|e iznos mese~ne plate. Kritika postupaka vlade. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|e je bio te`ak prekr{aj. Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditelji osvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja. Kazna nije mogla da se izrekne pre saslu{avanja optu`enog. Ministarstva prosvete 66 . ASCG. definisao se kao disciplinski prestup. od 16. koje su dovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije.

od 7. f. februara 1925. f. Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavne crkve pa su ga i mu{ka i `enska deca navodno optu`ivala za silovanje. od 28. upu}en direktoru gimnazije u Ohridu. ispostavilo se da ni{ta od optu`bi nije bilo istinito. Nalog referenta odelenja za osnovnu nastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a. U~enik op{te zanatske {kole iz Leskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranja na seksualni odnos. f.67 – 23. Pismo ministra prosvete. podno{ene su i protiv suplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom. pa je direktor gimnazije predlo`io odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti po kazni u neku drugu {kolu. godine. februara 1925. ASCG. Ministarstva prosvete 66 pov. od 26. ASCG. Ministarstva prosvete 66 pov. Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba. upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja. Iz policijske prijave videlo se da je optu`eni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnom napastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti. godine.. novembra 1928. Nalog kabineta ministra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina. donosio je vinovniku i sukob sa zakonom. . Prosvetni inspektor iz Skoplja oti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pitanju bio otpor seljaka koji nisu `eleli u selu dr`avnu..67 – 25. od 7. ASCG.67 – 23. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije.67 – 23.35 Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja. Ministarstva prosvete 66 pov. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima u Beogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sa desetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu. Ministarstva prosvete 66 pov. Direktor gimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`be nisu istinite. godine. a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da je crkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijih razreda srednje {kole. ASCG. od 10. ovoga puta dokazane. Na kraju. Ministarstva prosvete 66 pov. jer je predvi|eno da se po~inioci ovog dela kazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o te`em krivi~nom delu. Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}. godine. godine. 51 . f. Sli~ne prijave.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno o ispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisu vi{e bili pod ingerencijom ministarstva. . Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anju u~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne 35 36 ASCG.67 – 23. f. 79.67 – 25. od 11. Ministarstva prosvete 66 pov. f.LJ. Hrvata i Slovenaca. upu}eno predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu. str. januara 1924. ve} versku {kolu tako da su odbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovom poku{aju da ih opismeni. godine. osim skandala.. Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okrivljeni arhimandrit predavao veronauku. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti optu`ili za seksualno uznemiravanje u~enica. februara 1926. Izveštaj direktora ohridske gimnazije. ASCG. . a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih koji su tu pri~u {irili. februara 1924.

Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetske oblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove. Ministarstva prosvete 66 pov. Zato nije ni ~udo {to su mnoge u~iteljice. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG.. Ni njene kolege nisu bile bolje u o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kolega. Ministarstva prosvete 66 pov.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kada je u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao oca navela je profesora. od 12. Ministarstva prosvete 66 pov. jula 1929. Razjareno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora. skandalima koje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru iz Vinkovaca od 1. ASCG. godine.37 Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama..67 – 132. f. po ocenama preterano revnosnih dr`avnih slu`benika i skandalizovane ~ar{ije. godine. f.67 – 132. godine.f. ASCG. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasina da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama. 52 . septembra 1926.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni `ivot prosvetnih radnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva. Za zaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena. 37 38 39 40 41 ASCG. marta 1935. ASCG.67 – 132. Ministarstva prosvete 66 pov. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatim `enama i upotrebljavao |ake kao po{tare.67 – 132.67 – 132.38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama. `ivele u „konkubinatima” i imale vanbra~nu decu.. Izveštaj direktora Dr`avne gimnazije u Prištini.67 – 132. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. Prijava redarstvenog povereništva u Zemunu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ASCG. od 10... godine. Izveštaj pravnog otseka Ministarstva prosvete od 3. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja po potrebi slu`be. Veliki `upan Primorsko kraji{ke oblasti `alio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice `ive „sabla`njivim” `ivotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake. marta 1927. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvu prosvete. godine. f. a Ministarstvo prosvete radi „spasavanja mlade`i” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobno udaljena mesta.. a u veliki greh pripisivalo mu se {to je `iveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole. f. seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama. da pu{i cigarete i da izgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mesto Vinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji. od 12. Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu dok su on ili ona obavljali svoje poslove i `iveli u drugim krajevima zemlje. f.. avgusta 1929. Iza termina sabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svog posla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji.67 – 132. povrede. septembra 1929.39 Zbog pritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~eja po kazni. f. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole.

53 . Political and moral correctness had been and remained the crucial component of which it was expected that teachers would make an ideal type of an obedient Yugoslav citizen. Educational and police authorities' controlled political opinions and private lives of teachers. Croats and Slovenes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bear upon teachers to behave according to the idealized social and political image of them. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Summary Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility Oppression of a Profession between the Two World Wars Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs. punishing even those who had been victims of backward views of the community.LJ.

mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskoj jedinici. ali ne sa vladom nego sa srbijanskom opozicijom (8. ali se mo`e re}i da je Blok narodnog sporazuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dr`avne organizacije. ali je njena politika istovremeno do`ivljavana i komentarisana kao zaokru`ivanje Hrvata. Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”.17 : 329 (497.Mr Sonja DUJMOVI] Institut za istoriju. Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla.15) (051) SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK1 APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka. Sarajevo UDK 323. dr Ðor|e Stankovi}.). koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum.2 (497. To je bilo prvi put da se u Jugoslaviji {efovi opozicije dogovore. Vladin neuspjeh u pregovorima sa Hrvatima.1) "1937/1939" 323. X 1937. odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu. povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni{tva. Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se na sve sfere `ivota. jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnije zna~enje za cjelokupno dru{tvo. mentor je bio prof. U tridesetim godinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigne uravnote`enost u politi~kom `ivotu nisu dovodila do pravih rezultata. veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskog stanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata. kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske. 1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini 1918–1941”. opozicija srpske pravoslavne crkve. neformalnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek. 54 . a i za sve njegove segmente. a prvenstveno Velike Britanije dovelo je M.

Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske banovine. dotada{njem predsjedniku poslani~kog kluba JRZ. Ilok. Srpska politi~ka emigracija o preure|enju Jugoslavije 1941–1943. Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }e se jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima.. gotovo samo Srbe. izdijeljena srpska elita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog polo`aja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini. s tim da je u sporazumu navedeno da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatsku ve}inu. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena. str. godine i njegov rezultat je bio formiranje Banovine Hrvatske.S. II 1939. Grada~ac. 55 .2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovoj novoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije. Pitanje polo`aja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i to u sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja. koji su ovu promjenu u dr`avni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljim tra`enjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku. godine Milan Stojadinovi} je oti{ao sa vlasti februara 1939. 403. Beograd. [id. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekom je potpisan 26. Ono je najviše štetilo srpskom elementu ovih pokrajina. augusta 1939. sa hrvatske strane. srpske teritorijalne jedinice u okviru dr`ave. Beograd. {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dr`avi i na svim nivoima otvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izra`avanja nacionalnih strasti. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale princip unitarne organizacije dr`ave i koje su bile provedene bez izmjene ustava. 1988. te srezova Dubrovnik. Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski. pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom `ivotu. kada se naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dr`ave.3 U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka bila sasvim ugro`ena do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji su ovu ideju najvi{e i zastupali. {to je postalo krajnje neophodno za normalizaciju politi~kog `ivota. ili se bar to kao 2 3 4 Ljubo Boban. Travnik i Fojnica. monografije. 1965. Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teritorijalnog zaokru`enja. Odjeljenje istorijske nauke.. Tada. Nakon organizovanih izbora decembra 1938. koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila se kao najava potpunog kraha dr`ave. 5. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan. dok ostale. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|e doprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji.4 Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren. Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla. serija I. kako gore rekosmo. Br~ko.. neuzdrman. Institut društvenih nauka. Derventa. Strah za budu}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste.

a mase su to lakše prihvatile. br.. decembar 1924. senator i ministar u penziji. Jedinstvenost i cjelokupnost dr`ave ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacionalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i prestala da bude centralisti~ka. 6. Otuda njihovi dosadanji uspesi. prihvatiše prvi austrijske „samouprave”. Van sumnje je. br. 5802/1940. Da li su ih imali? – to je glavno pitanje.5 Jo{ prije potpisivanja sporazuma. dr Savo Besarovi}. Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje. 5 6 7 56 . Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozoravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. Ali se našlo Srba koji su hteli nešto ja~e – da od Srbije naprave Prusku. 6.d. godine. DZ. uzori reda i discipline. a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. vidimo zbijene u jednu celinu. van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bili pravi dr`avnici naša bi dr`ava bila mnogo sre|enija. Od sre|enosti dr`ave prešlo bi se u plemensku i versku toleranciju. Moglo bi se re}i da centri mo}i srpskog korpusa nisu iz svog polo`aja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im se vlastiti status ~inio siguran i stabilan. Kod takvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdr`i tešku borbu za pobedu svojih na~ela. jer mi mo`emo. uzalud je svaki trud oko akomodavanja drugih plemena dr`avi. …” – Narod.6 glavni predstavnici JRZ u Bosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni muslimane i katolike. „Srbi su bili glavni tvorci dr`ave.…” – Srpska rije~. Ali Srbi ne imadoše dr`avnika kakve su iziskivali vreme i prilike. KBUDB – Pov.. okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naroda i tra`e}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dr`ava”. koji je okrunio našu veliku otad`binu slavom i sjajem. u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovi podvojenosti stvorili. koji su svoju istoriju po~eli s propovedanjem švajcarskih samouprava. briga za budu}nost srpskog naroda je potakla sve njegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da tra`e na~ina da se organizuju. osje}aju}i da sve ide podjeli zemlje.Lj. ali su naši „Prusi” jedinstveniji. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e. mada je to njihovo shvatanje vlastitog polo`aja. okretniji. Zasad. str. januar 1924. i sebi~niji. da je ve}ina srpskog naroda na strani onih koji su `eleli da Srbija ostane Pijemont. Pojedini izuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. Radikali. advokat i bivši narodni poslanik Savo Šešlija – ABiH. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije: Beograd sad voli Srbe. narodni poslanik i ministar u penziji i dr Bogoljub Kujund`i}. koja nosi svoje ~isto versko obele`je. Samo. uzalud ih je veliki dr`avnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem. Boban. mesto Pijemonta. n. Jer. Austrijski primer bio je bli`i od švajcarskog. 11. 25. problem nije do tada ni postavljalo u javnosti. naknadnom pame}u re~eno. to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu. Njihove ambicije da budu i vo|e dr`ave mogle su se shvatiti i odobriti. aprila 1939. za Prusku trebaju Prusi. Branko Kalu|er~i}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. bilo vrlo sumnjivog utemeljenja. 79. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njom da hegemoniju jednog naroda nametne drugima. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su da prošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti. Mnogo se više i odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji. za spas i o~uvanje našeg krvavog truda. 98. Jedan od njih je i Nikola Stojanovi} koji vrlo rano otvara to pitanje. U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. Bogoljub Kujund`i} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima" rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmak~alana" .

bez razlike partije. nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati. kao Politika Bosne. ni od g. Ma~eka itd.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danas tra`i zasebnu dr`avu za svaku individualnost. jer samo tako mogu Srbi u dr`avnom `ivotu Jugoslavije do}i do onoga izra`aja na koji imaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima. {to trebaju Srbi u Bosni da znaju. Hrvata i Slovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine. kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinu i slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca. 57 .. nije le`ala u ~vrstini i snazi redova Spahe. Spahe koja se ose}ala u JRZ. Svi na okup. mo`e se okarakterisati sa dve re~i. u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet bude granica izme|u Bosne i Srbije. ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivaju Srbe iz BiH na okupljanje. Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide da prevlast g. pa je iskustvo pokazalo da su sve te 8 ABiH. po svom kulturnom progresu. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povuku granicu izme|u Srba i Hrvata. KBUDB – Pov. od `upanija ka banovinama. i za stvaranje dana{nje velike i mo}ne Jugoslavije.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavi on }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer „Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje centrifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granica Jugoslavije. uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo i stvaraju}i novo.…ni{ta drugo nego anahronizam. @ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8 U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanja Bosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. sve doline bosanskih reka. kao ni u pro{losti...…Bra}o Srbi. Spaho je bio i osta}e toliko jak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast.…Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica izme|u Srba. Branko Kalu|er~i} }e napisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}e prema Austro-Ugarskoj. i Hercegovini”. Obrazla`u}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili ~lanovi ove stranke – `eljom za saradnjom sa muslimanima i boljim `ivotom za sve u BiH. Tra`e}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dr`ave Kalu|er~i} }e re}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka `upanijama. {to bi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dr`avne na jugoslovenskim spoljnim granicama. bez veze na prethodno. G. prema Beogradu. oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „Za Srbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~ekivati ni u budu}nosti. koji `ivi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lom stole}u”. Spahe ni od g. tekle su prema Savi i Dunavu. 1675/1939. DZ. svi na okup pod jednu zastavu. Svi prirodni putevi. koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave narodne snage Bosne i Hercegovine. da im dade vi{e vlasti. nego u pocepanosti srpskih redova u BiH.S.

da ma i jedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda. zato.9 Novembra 1939. Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom 9 ABiH. ne mogu da upravljaju ni da im dadu pravac koji oni `ele i ho}e. i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvu jugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNO IZMIRITI U JUGOSLAVIJI. S obzirom na to „treba uspostaviti najintimniju i potpunu saradnju crkve i dr`ave: Samo vera mo`e mr`nju me|u raznovernom bra}om pretvoriti u ljubav. izgleda. narodni `ivot Jugoslavije. JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI I HRVATI…” Na kraju. bez razlike prepla{ili i uzbunili i da podi`u svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda na milost takovom politi~kom sistemu terora. Kalu|er~i} }e svoj traktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve je razumljivo. ni bosanskim. jedan Kralj”. u obranu celine i Jugoslavije”. jer niko nema pravo na to. kakav vlada u Hrvatskoj. a ispod tih promena tekao je nepromenjeno u dubini. u neodlu~nosti jugoslavenske odbrane. ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NA DRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI. ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTIMA. i od Jugoslavije. 58 . godine. KBUDB – Pov.… Opasnost za Jugoslaviju ne le`i u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kog talasa. ako `eli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da }e ~uvati Ustav. pa jugoslovenski narod vi{e pola`e nadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlo bliska stvar. da se odreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugoslavija. DZ. koja je izabrana na na~elu: „jedan narod. za ~iju je veli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo `ivota i krvi svojih najboljih sinova…Eto. bra}o Srbi. koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti. nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta. promene i{le samo po povr{ini. ni slovena~kim. koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvir osim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji `ive u okviru dr`avnih granica Jugoslavije.. Tra`iti od Srba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLITI^KOG SISTEMA…zna~i tra`iti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu.” Me|utim. ni hrvatskim. ni srpskim. ona ne sme ni pod koju cenu kapitulirati pred separatizmom. koji u ovome ~asu na postavljeno pitanje ima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati na posebne dr`avnopravne jedinice i oblasti.…Dana{nja Narodna Skup{tina. „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikih doga|aja. a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj. 2394/1939. da su se Srbi Bosne i Hercegovine. na okup. jedna dr`ava.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazuma. tako da ishod doga|aja zavisi vi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih. veruju u rani instikt [umadije. ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SE BOSNA I HERCEGOVINA CEPA. opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugoslaviju.

Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}. koja vodi u kona~ni rascep ujedinjene Jugoslavije”. ne mogu o~ekivati bolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~ima izmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog `ivota u Jugoslaviji. ABiH. drugi prema obrazovanju srpske jedinice i tre}i. te dr Braco Poljokan.”10 Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali su u debati nakon sporazuma.”11 Istovremeno. Petar Aleksi} trgovac. a istovremeno dozvoli da se odr`e zadu{nice generalu Sarkoti}u. 28. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo do spla{njavanja prvobitnog raspolo`enja prema sporazumu jer je srpski narod sma10 11 12 ABiH.. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i okupljeni oko Beograda. Vita Kajon. oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija. novembra 1939. na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatske selja~ke sloge”. 6288/1939. zabrani sokolima da odr`e komemorativnu sjednicu kralju Aleksandru. „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sa napadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”. direktor gradske štedionice. s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova. jer Srbi u hrv. te je sporazum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice. Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu. 59 . banovini. mo`e biti uspostavljena samo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eve Zvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. teroristi~kim metodama „hrvatske za{tite”. Bogdan Bogdanovi} trgovac – ABiH. Oni su se ogledali u gubljenju autoriteta dr`ave. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog kluba pozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata. DZ.. radikali tuzlanskog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma. odnosno formiranju jedne jednice koju bi ~inila Bosna i Hercegovina. organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije..12 U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|e podr`ati rije{enje hrvatskog pitanja. stav prema autonomiji Bosne. na 19..S. KBUDB – Pov. DZ. predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare radikalne stranke. jer samo u ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti. Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana. Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. advokat. u oduzimanju sokolskih domova. dr Milan Jojki}. 3569/1939. Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. DZ. 18/1939. proto Dušan Komljenovi}. „naglasuju}i potrebu da se ovaj Sporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat u Beograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenje o sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu. nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”.. te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske.

18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „bili ona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih re`ima. s naglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti. Ma~eka pretjerani. DZ. ^ubrilovi} dr`i skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma. Ma~ek. pola godine kasnije re}i „da se sa Hrvatima mo`e razgovarati o „Sporazumu” samo na bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka 8. ABiH. a ukoliko bi se to dogodilo „Bila bi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo.. 7008/1939. 4267/1939. uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predat mu kao gotov ~in. Stojadinovi}a. KBUDB – Pov. Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito do druk~ijeg sastava vlade. ABiH. Beograd.. „niti da Drina ponovo bude granica. prvak zemljoradnika Arso Kopivica }e. KBUDB – Pov. DZ. 22. ABiH.”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940. KBUDB – Pov.. KBUDB – Pov. 234. DZ.14 Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio SpoNa jednoj od konferencija. 5039/1939. Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. kako ka`e izvje{taj. jer vodi slabljenju dr`ave.15 13 14 15 16 17 18 19 20 21 ABiH. re}i da Srbi treba da se ugledaju na Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi za oslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari. god…..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako|e potvrditi slaganje sa sporazumom na skupu u ^ajni~u.”16 U svojim istupanjima sarajevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~ke stranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata. M. n..d. ^ubrilovi}em. str. KBUDB – Pov. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek.17 On }e sa dr B. 3101/1939. 10. DZ. 4574/1939. Ovaj stav je bio oja~an iskustvom sa vladom M. 260. ve} 10. Drugim rije~ima. str. oktobra 1939. podvgnuti kritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing. ABiH. ABiH. mi Vam ovde svi jednodušno izjavljujemo `elju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnja opozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”. ABiH. u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke. KBUDB – Pov. ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesi i prava srpskog naroda. 285/1940.” – Lj. Od prvobitnog olak{anja koje je sporazum sa Hrvatima donio. 6288/1939. 984/1940. ^ak }e D.. Ljubo Boban.. na Palama. 1965. 1937. sporazum je i dalje bio `eljen me|u radikalima.20 Ali. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici.. decembra na skupu u Obrenovcu sa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH. ministrom poljoprivrede u vladi.”21 Protiv autonomnog polo`aja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska razum. te da je do sporazuma moralo do}i u interesu dr`avnog jedinstva i da za njegovo uspostavljanje najvi{e zasluga ima V. Boban. trao da su zahtjevi V. KBUDB – Pov.”19 I u Tuzli B. DZ. DZ. DZ. 60 .

dr Ljubo Leonti}. decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srpskom narodu prika`u opasnost od sporazuma sa Hrvatima. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. a ne samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi. Miki}. Ovo predavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga i zna~aj Vrbaske banovine”. senator iz Zagreba. Pov: DZ. advokat. Mihajlo Blagojevi}. profesor iz Beograda. Me|utim. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezoluciju u tom smislu.. novembra 1939.25 Jedan od njih je Stevan Moljevi}. 7669/1939.d. Ð.. n. str. po ugledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo22 23 24 25 26 Ð. senator iz Zagreba. pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecima postati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13. str. dr Duda Boškovi}. 61 . Savo Kosanovi}.. advokat iz Vara`dina. advokat iz Pan~eva. ljekar iz Kovina. advokat iz Sarajeva – ABiH.. Izrazio je i bojazan da }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati. decembra 1939. izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – dr Laza Markovi} i dr Branko ^ubrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno budu u krugu onih koji odlu~uju. dr Milan Martinovi} iz Sarajeva. KBUDB – Pov. Rajko Ðermanovi}.23 Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~ke stranke bili za sporazum. advokat iz Splita.Miki}. a o autonomiji BiH da }e odlu~iti narod selja~ki. n. dr Ivica Subaši}. godine sastali. poduzetnik iz Sarajeva. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Hinko Krizman. 5033/1939. Boban.S. 244-245.. osudio Sarajevo. novinar iz Zagreba. advokat iz Beograda. Savo Seleni}. DZ. Milan Durman. Veceslav Vilder. str.22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17. 273. ~injenica da je centralizam i unitarizam napustila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi baca druk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i na kojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade. a ne vladike. koji je postao predsjednik oblasnog odbora Srpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|ana izjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda.d. n. ABiH. dr Ismet Popovac. Evolucija demokrata u ideji oko dr`avnog ure|enja od centralizma do federalizma do Sporazuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija do`ivjela osudu i na jedno široj. zbog njegovog „bo{njakluka”. a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe.24 Poznato je da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dr`ave mo`da u sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba u ovoj tvorevini.” Dva dana ranije on }e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijanci nego pre~anski Srbi”.d. rukovodstva Saveza zemljoradnika. popovi i begovi. O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940.. 242.26 U Bijeljini su se semberijski Srbi 21. Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}.

4699/1939. donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte. vo|en u kafani „Zvijezda” vodio je Ljubomir Panti}. koje je bilo vi{a dr`avna potreba i `elja svih gra|ana ove dr`ave”. jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke. razuma izme|u Srba i Hrvata. gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje. DZ.27 Ovaj sastanak. KBUDB – Pov. te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle. biv{eg radikala i narodnog poslanika. Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnosti koje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja.28 Zvorni~ki Srbi su 11. ABiH. bosansko -hercegova~ke banovine.32 Vijesti iz Zenice govore da je 30. ABiH... KBUDB – Pov. te izjavljuju da „Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dr`ave. DZ. Grada~cu i Modri~i. decembra pod vo|stvom prote Milana Petkovi}a. 62 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a koji su po sporazumu pripali Banovni Hrvatskoj.. n. str. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovine po ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog individualiteta. pa su se prisutni razi{li bez kona~nog dogovora. DZ. Ð. Miki}. ABiH.. odr`ali konferenciju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezoluciju poslali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Hercegova~ke Banovine”. zbor predstavnika svih Srpskih kulturno-prosvetnih dru{tva iz Bijeljine. 5880/1939. KBUDB – Pov. 4763/1939. "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH. KBUDB – Pov. kome je prisustvovalo oko 150 lica na istom mjestu odr`an je 26. novembra 1939. odr`an zbor Srba na kojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Bo`i}. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi. tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskog naroda.d. biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkordatske krize (JRZ).31 U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da sporazuma treba da bude. Sljede}i sastanak.6288/1939. ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju. novembra zastupali stanovi{te „da u daljem preure|enju dr`ave BiH bude integralno priklju~ena eventualnoj Srpskoj Banovini”30. 4994/1939.. ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neumjereni zahtjevi sa hrvatske strane.. KBUDB – Pov. Sa obje strane. i srpske i hrvatske. DZ. advokata. 247. „jenesovac” i Radoje Popovi} sudija iz Sarajeva. Vojislav Vukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za 27 28 29 30 31 32 ABiH. DZ. bila je uo~ena akcija na pridobijanju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uz prisutnost dr Vladimira Stani{i}a.29 U Srebrenici su Srbi 24. Srbi }e prihvatiti stvaranje ~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”.

Kulenovi}a. 4153/1939.. kada su se unutar naše dr`ave razbuktale plemenske strasti.38 33 34 35 36 37 38 ABiH. 5055/1939. godine. U tom smislu doneta je rezolucija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji. n. KBUDB – Pov. ABiH. protom Milanom Bo`i}em. i da u interesu dr`ave ~uvaju red i mir. …Mimo Srpske 63 . KBUDB – Pov. U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D... str.. augusta on }e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava seljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe. DZ. pa }e im se tim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. tra`i}e da sve oblasti i krajevi van Slovenije i Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija i mogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama. KBUDB – Pov. koja dana u ovim teškim danima pre`ivljava tešku borbu. decembra 1939. ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom. 4834/1939. DZ.. DZ. U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t. Ve} 26.. 244. Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko. Miki}. ve} da oni dolaze u Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda.. ABiH.S. On }e 10. ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni su autonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedinstvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda. Dragi{i Cvetovi}u. Drugim rije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom..35 Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju da je pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS. godine prisajedinjenjem Srbiji”. 3567/1939. DZ. budu vjerni Kralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli. 15. Milanu Nedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problem autonomije Bosne i Hercegovine. u izvještajima iz 1939. kad se rat razbukato u Evropi.d. }e uputiti i knezu Pavlu. KBUDB – Pov.…” – ABiH. gde ima Hrvata ve}ina neka bude Hrvatsko.. DZ.37 U ^ajni~u.. Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom srezu. da u okviru Jugoslavenske dr`ave ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftiniji i gde je mo`da i sama kontrola više ote`ana nego ovde u provniciji i manjim mestima” – ABiH.. ABiH. KBUDB – Pov.34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Luci je po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanak koji je odbacio izjavu D`. ali se pojavljuju i u Sarajevu. DZ. koji govore o skupovima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke. 4476/1939.36 On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovima JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu. Ni jedan bosanski Srbin na to ne}e pristati. Ð. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci. KBUDB – Pov. 3101/1939.j. oktobra 1939.”33 Ponukani izjavom D`afera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponoviti svoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa najo{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv razdrobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|u Bosne i Srbije”. koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja.

pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i D`afer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanski Srbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH. 4284/1939. 285/1940. To treba da upamti i Spaho i svaka druga sorta. KBUDB – Pov. ~etni~ka udru`enja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskim organizacijama i politi~kim li~nostima. KBUDB – Pov.. te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret. 1791/1940. Br~kom ABiH. Bosna vilajet. DZ. str. Ba~ku Palanku isto~no od Iloka. DZ. DZ. Ove 1939. Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH. dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba. Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavate sukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH.. 4138/1939. dobiva se u knji`ari Bra}a Jakši}. on }e o sporazmu sa Hrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali. KBUDB – Pov. 5646/1940. i on je sastavio za taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima. Kijevu kod Sarajeva ABiH. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci i manje grupe.. Zenici ABiH. Interesantno obrazla`e i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije koncepcije. i da je tako svjedo~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata. 37. DZ. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati na istom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomiju Bosne.. U uzavreloj politi~koj atmosferi. koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”. i u krajnjoj liniji svih Jugoslovena.. N. Ivan Lorkovi}.Gakovi}.41 Navode}i razlike nacionalnih volje ne mo`e se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti. Tuzli ABiH. Broj ~etni~kih udru`enja se pove}ao.. KBUDB – Pov. DZ. 190/1939. P. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum. KBUDB – Pov. 3253/1939. i hrvatski – ujedniti sve Hrvate.. U svojim zavr{nim razmatranjima. DZ. ABiH. aktivnosti i revnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakoj vrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dr`ave. 2091/1939. DZ. Izdanje piš~evo. 3101/1939. Kraji{nik Petar N. ali ne uspijevaju da organizuju mjesne odbore. Banja Luka. na Tovarnik. Gakovi} }e u svom izdanju objaviti knji`icu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnografski pregled Bosne. KBUDB – Pov. na Ra~u i odatle uz Savu do Šamca. 1939.. nema ni sporazuma ni sa`ivljavanja”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. DZ. KBUDB – Pov. 3627/1939.39 Pored neuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene.. koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir. Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizacije su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine na cijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina. jer po istom pravu na ujedinjenje koje tra`e Hrvati i Srbi to pravo mogu da potra`uju. DZ. 4299/1939. a politi~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji. pa Bosnom i Neretvom do mora.. KBUDB – Pov.. Visokom ABiH.. Lorkovi}eva je granica išla isto~no od Subotice na Ba~. 1817/1939. 5880/1939. KBUDB – Pov. DZ. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak u Evropu Masariku. i prolivena krv nas ne sjedini.40 Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nosti njenog rje{avanja. Ta~no je da Hrvati ne `ele da se izdvoje iz 39 40 41 64 . KBUDB – Pov.…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo na pamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr.. sve Slovence i samo jedan dio Srba i postati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji. Bla`uju kod Sarajeva ABiH.

tako i pojedinaca42 da se ujedine i ponovno organizuje. i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti. sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e se vrlo brzo. 37-38 Bogdan M. što za ova pitanja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a. Jovan Simi}. ali sa Zagrebom ne. Ugarska u Pe{ti. u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijem politi~kom doga|aju. Nikifor Todi}. pa poslao oktobra 1939.. te da „sa Hrvatima u Bosni. tako|e potpukovnik u penziji. prvi poslije 20 godina u ovim krajevima. iako imaju jednu nacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str. a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na 1918. Mihajlo Vasi}. koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova – zbog polo`aja na Balkanu („ki~ma Balkana”). pritisak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima se po~ela dogovarati. vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjena naporima srpskog naroda. njihove brojnosti. Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj. ako Srbi iz ~isto srpskih krajeva pojme ovu stvar.” – ABiH. Po nare|enju bana. episkop zvorni~ko-tuzlanski. starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. ali tra`e u njoj ono što su Mad`ari imali u Austro-Ugarskoj. U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}. U po~etku. trgovac. DZ. policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju i spoljnu politi~ku situaciju. Pov.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih Jugoslavije. Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u. Oni su na poziv episkopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odr`ali jedan sastanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je publikovana i u novinama. proto Jovan Magaraševi}.. pitanja naše unutarnje politike a pogotovo spoljne politi~ke situacije. Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914. bogatstva.. dr D`afera Kulenovi}a o autonomiji Bosne. Milan Popi}. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji. 42 43 65 . potpukovnik u penziji. moglo bi se prili~no lako sporazumjeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita. senator. kulture („Hegemonija je i srpski duh”). Simo Erakovi}. nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici. a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti. … Niko ne pokre}e od Srba ovu akciju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i.” I zaista je ~etrdeseta godina 20. Dušan Ðeri}. jer je polemiku oko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura. godine predsjedniku ministarskog savjeta Dragiši Cvetkovi}u. kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enjima zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave. 4258/1939. Kre~kovi}. organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba. i boriti se svojom privatnom inicijativom kao i za Austrije…. i doslovce … da Hrvatski nacionalizam li~i na mad`arski kao jaje na jaje. vojni~kog presti`a. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.S. na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine je upozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposredno dostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu. Njihovi dogovori su rezultirali. Ali. simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci. u kafani. advokat. dalmatinskom i hrvatskom Primorju. kako grupa. ono u toliko pre. a dodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda. poveš}e se odmah protivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovnik nije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode.

kroja~. Svetolik Popovi}. nego sva pokoljenja od Kosova. 270/1940. da se slo`e kao bi se „obilje`io jasan nacionalni program”. Obrad Mi~i}. potpukovnik u penziji. Mostara. apotekar. Miki}. To ~inimo. Stevan Jakši} knji`ar. DZ. a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dr`avi. advokat. ~inovnik banske uprave ispred Zadruge Srpkinja. DZ. te Jovan Vukoti}. Rajko Milanovi}. Mihajlo Vasi}. XII 1939. trgovac. – ABiH. koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugoslovenske dr`ave. trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca. trgovac. Prnjavora. dru{tava 31. KBUDB – Pov. 246. Ljubo Jovanovi}.. Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da „ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” ali je gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umno`eni i dijeljeni u svima srpskim krajevima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”. ljekar. Tuzle i Biha}a na kojima }e se sastaviti rezolucija. 4745/1939. 44 45 46 66 . dr`avni tu`ilac. Jajca i drugih mjesta. Š}epan Mari}. Svetozar Cali}.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovaj sabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”. 7862/1939. Šorše Vaskovi}. Skugri}a. jer je letak sa sabora dijeljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH.. te prota Nikola Skaki} isrped društva „Krajišnik”. `eljezni~ki ~inovnik kao predstavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva. Tesli}a.d. Joka Šiljak. Simo Umi~evi} ispred Udru`enja Srba interniraca. Biha}a. Rajko Popovi}. 2. dr Stevo Mil~i}. sudija Okru`nog suda kao predstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”. gostioni~ar. ljekar. trgovac. pukovnik u penziji. Pojezine. tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga {to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim. Svi danas koji smo bar malo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno ne cepamo”. Crne Gore i ostalih srpskih zemalja. Dragutin Bu~i}. trgovac. str. sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}. KBUDB – Pov. trgovac predstavnik društva „Sv. Dr Voja Besarovi}. zubar. sudija Sreskog suda kao predstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo. Te{nja. n. Marko”. Savo Ljubibrati}. DZ.. Bosanske Krupe. Vaso Marinkovi}.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Modri~e. Bilbija Marko. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjem pitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. Mihajlo Markovi}. Pero Jovanovi}. Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja. a planirane su i pretkonferencije delegata iz Sarajeva. što se pokazalo kao ta~no. KBUDB – Pov. Vojo Vasiljevi}. Na ovaj sastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava. dr Milan Neškovi}. Mercep Kosta.46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazotrgovac. Banja Luke. direktor gimnazije. Dr. Todor Jakši}. Lazo Risti}.. ljevar kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva. jer ne `elimo da postanemo izdajice narodne i dr`avne zavjetne misli. upravitelj gra|anske škole. {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}a srpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavjujemo. Nikola Baroš.. da se srpski krajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije. Ð. da }emo se kao u pro{losti. Veljko Pr`ulj. Nikifor Vasiljevi}. Protestujemo. Odlu~no protestujemo protiv svih akcija i poku{aja. bravar. – ABiH. Save”. za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi ~estiti sinovi. staklar ispred Srpskog kluba. kao i omladinu da zbiju redove.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. advokat. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. Jovan Vasiljevi}. ~inovnik trgova~ke komore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”. bivši senator kao predstavnik Bratstva „Sv.

DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. 67 .48 Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu govoriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vesti i letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata va`an zbog odbrane zemlje. ~uvanje srpskog nacionalnog obilje`ja Bosne i Hercegovine. Marko Markovi}.49 Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosni i Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju. kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostalim srpskim pokrajinama. te na `elju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918. Navodile su se obostrane `rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje. KBUDB – Pov.” Ovaj Savjet je trebao biti sredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva. Svoje konferencije su radikali odr`ali i u Zenici i Rogatici. sekretar: Rajko Popovi}.. te Vojislav Pr`ulj. školski nadzornik u penziji. kazand`ija. sekretar Narodne odbrane.47 Stari radikali su 5. Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a.. Institut za istoriju u Sarajevu. 253-263. Jovanka Jankovi}. penzioner. str. direktor Trgovacko-industrjske komore. apelacioni sudija. te da se preko toga ~ina i zavjeta koji su dati ne bi moglo pre}i. Marko Bilbija.S. in`injer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}. januara 1940. clanovi: in`injer Mašo Jovanovi}. sekretari: Rajko Popovi}. Krsto Mercep. „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosne i Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”. sudija. U izvršni odbor su ušli: predsjednik Milan Bo`i}. Sporazum je bio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da 47 48 49 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor. u Sarajevu dr`ali svoju konferenciju. vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. a na samoj konferenciji se osvrnula na lo{ polo`aj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. direktor Dr`avne štamparije i Jovanka Šiljak. Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}. in`injer Mašo Jovanovi} i Vladimir Blagojevi}. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja. DZ. blagajnik: Hamdija Nikši}. ABiH. trgovac i Ðorde Bobarevi}. Specifi~nost ove grupe sa Du{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine. pozivanje kako na zajedni~ku vjekovnu pro{lost i sudbinu. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Novog Sarajeva. 7862/1939.. podpredsjednici: Milan Bo`i}. predsednik Srpskog kluba. pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a. knji`evnik. sudija i Nikola Triši}. Jovan Vukoti}. dakle protiv autonomije.. tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom. Prilozi. Nikola Baroš iz udu`enja dobrovoljaca. 2004. 3300/1940. ~inovnik Saveza srpskih zemljoradni~kih zadruga. Cilj ovog savjeta je „{to intenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli. pretsjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu. poslovo|a. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja bi uklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pru`ana nikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. industrijalca i radikalskog uglednika. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}. 33. godine. podpredsjednici: Uroš ^ovi}. Š}epan Mari}. KBUDB – Pov. – ABiH. Upravni odbor su sacinjavali: predsjednik dr Savo Ljubibrati}.

a i osamdeset ~etvrtim letkom. Cvetkovi}u. mo`e on da i sam vjeruje. te nedostatkom kulture koja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. 68 . optere}enom vjerskim suprotnostima. da se osoli zaoblica. da je on tvorac sporazuma.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultat istro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini. uznemiruju}im vijestima sa rijetkih radio aparata. – ABiH. koja ima da odlu~uje o ratu i miru. Iz takve sredine. mo`e on da bude i istinski dobar ~ovjek.…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred prodavnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na. ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbi reaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jedne vlade. konzervativne i netolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nije se pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazila`enju navedenih granica. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje o g. Pov. vojni~ki jaki. poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki put koji bi ih vodio jedinstvenom stavu. pokretu komora i stoke. a kamo li pro{la glavna opasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimske mjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovno potpuno ujedinjeni. agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu. januara 1941. Nigdje nije bilo ni zrna soli.”50 50 Isti letak rasturan 8. Izgledalo je da `ivimo u srcu najgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narod pri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la. sa naslovom „Poslije mirne zime. bojati se krvavog prolje}a”. jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja. 722/41. sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnim vje`bama. te se silina rasprava oko Sporazuma u njemu i izgubila.…” Miris rata je bio na pragu. broj~ane slabosti i njene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom. a pola seoskih ku}a provelo je Bo`i} i Bajram u mraku. kao ni ulja. raspu{tanju vojske. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostao je formalno bez hljeba. DZ. nezrele za mogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu. izgleda najve}eg govornka isto~ne Bosne. [e}era nije bilo ni dekagrama. materijalno spremni. {to sirotinji pripada. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etka rata.

DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.S. 69 . Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ek was seen as framework in which they could think about their own future only for a very short time.. The beginning of the war cut short the expected denouement of this political act. Summary Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their political leaders and prominent personages saw their vital national interest and future only in a community with Serbia.. The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was completely denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected.

. 70 . str. godine stvarni direktor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}. U radu je data i analiza uzroka ponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njih politi~kih zbivanja. Najpoznatiji urednik u 1 2 S. Vlada Milana Obrenovi}a. pa sve do 1920. „Pera Todorovi}”. Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20. od 1915 do 1918. Beograd UDK 070. Pera Todorovi} je list obnovio 1886. 167-223. O tome videti S. Jovanovi}. Beograd 1908. godine. U Kraljevini Srba.Samouprave''. FEBRUARA 1936. pored poznatih izvora i literature. januara 1881.1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazila povremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li u zatvoru.Bojan SIMI] Institut za noviju istoriju Srbije. GODINE APSTRAKT: Rad se temelji. godine kao glavni organ Narodne radikalne stranke (NRS).48:329 SAMOUPRAVA "1936" O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. kao lista novosnovane Jugoslovenske Radikalne Zajednice.2 Od 1886. U tom broju objavljen je program ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumu tada{nje Srbije. glavnog urednika obnovljene . godine ali ga zbog sukoba sa ostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nije prihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}. novinar koji je po re~ima Slobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao ili ismevao jednu odre|enu li~nost. U ovom periodu njegov uticaj na razvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan. godine „Samouprava” nije izlazila. Beograd 1934. Hrvata i Slovenaca „Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929. U periodu okupacije. Jovanovi}. Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kih partija. Politi~ke i pravne rasprave I. Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi. na objavljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a.

Teši}. a posle pri Jugoslovenskom poslan3 4 5 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumarevi}. Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi. januara 1929. re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samouprava”. odustao je od saradnje sa re`imskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS). godine predstavljao je doba ubla`avanja „stega” diktature i bu|enja partijskog `ivota. studirao je prava u Beogradu i [vajcarskoj. List je vi|en kao centralni organ stranke. predsednika vlade. Poslednji broj lista iza{ao je 5.5 Kasnije je bio i ata{e za {tampu. Beograd 1985. godine. Nema~koj. Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samouprave” u periodu od 1921. 20. Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima. i D. Antona Koro{ca.janura 1929. godine javila se `elja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a.. nadre|en svoj drugoj partijskoj {tampi. Ve} te 1935. Slovenske ljudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). 28. O osnivanju partije i odabiru imena videti: T. do 1923. koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u decembru 1935. u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj diktaturi. str. Jovanovi}-Stoimirovi}. Beograd 1997. Vlada Milana Stojadinovi}a. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. Svoj `urnalisti~ki rad zapo~eo je u listu „Politika” jo{ 1919. koji se nalazio na ~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra. jedan od najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nu ulogu i u ranijem periodu. ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}. M.. Ovaj istaknuti novinar. Ovi politi~ari re{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila ime Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). Knez Pavle Kara|or|evi}. Prilikom pisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a. formiranom u doba diktature. ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade. Stojkov. urednik i ~esto uvodni~ar.4 Stranka je prijavljena Ministarstvu unutra{njih poslova 19. Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939. Belgiji i Holandiji. godine. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnog odbora radikala.B. ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za partijskim listom. prvo pri delegaciji u @enevi (1923). ovaj prekid u izla`enju izazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti. Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena od predstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS). Za mesto urednika Stojadinovi} je nakon 18. decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. godine. Naravno. i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre 6. On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila u Narodnoj biblioteci. Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke i obave{tava pristalice i javnost. Novi Sad 2000. Mehmeda Spaha. ~ovek velike li~ne kulture. 71 . novembra 1937. godine. avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovima „Politika” i „Vreme” sutradan. avgusta 1935.3 Period od 1935. rodom iz Smedereva. zadr`avaju}i se u Francuskoj. godine. Dnevnik 1936–1941.

do 1935. pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. M. 72 . Rukopisno odeljenje. novog predsednika vlade. od personalnih izdataka. Ovo upadljivo izostavljanje Stoimirovi}a. 10. direktora agencije „Avala” i visoka funkcija u Centralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednika vlade u`ivao.026. Matica srpska. Ovom darovitom i ve} tada iskusnom novinaru. stvu u Berlinu (1929). Dnevnik 1936-1941. njegovu strukturu i mogu}u perspektivu. Taj posao sastojao se ne samo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”).6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neophodnijim. nakon pada Stojadinovi}a. 9. daleko manji od predvi|enih rashoda koji iznose 1. posledica je toga što je Stoimirovi}.603.478.000 dinara. str. osim u kratkom periodu od 26. Pritom treba uzeti u obzir da list nije izlazio nedeljom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od planiranog i da je iznosio ogromnih 1. Stojadinovi} je poverio obiman i va`an posao oko organizacije lista. 1938. do 7. ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju. pa do eventualnih vanrednih izdataka. Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd i preduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista.8 nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronala`enje prostorija za redakciju.13. U periodu od 1932.9 Ve} 10. da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisivanje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940. Zbirka Centralnog presbirooa (38) fascikla 75. izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnika dok je bio na vlasti.000 dinara. Predvi|eni prihodi od prodaje.800 dinara na godi{njem nivou. Jovanovi}-Stoimirovi}.63 dinara. Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je list posle njegovog odlaska imao potra`ivanja od 500. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evim rukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu. Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao. Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i probleme vezane za pokretanje jednog lista.323. U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. godine. dokument pod oznakom M. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povodom ponovnog izdavanja „Samouprave”. preko tro{kova {tampe. 32. Novi Sad 2000. Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karad`i}a 14a. Arhiv Jugoslavije. godine. pretplate i oglasa bili su 674. kao što je prvobitno predvi|eno. ostao uz Cvetkovi}a.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom poznavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su `elelo da plasiraju novoosnovani list.10 Samim tim budu}i urednik je predvideo deficit lista za prvu godinu izla`enja (1936) u vrednosti od 804. U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravi i pogana jezika”.800 dinara. a o Stojadinovi}u je zadr`ao lepo mišljenje. Stoimirovi} je kako sam ka`e „ostao veran kruni”. i to samo uzgred. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izra`aja i u realnoj proceni prihoda koje list mo`e da ostvari. Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu do najsitnijih detalja. uporedo sa poslom urednika „Samouprave”. godine Stoimirovi} je pokrenuo. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez 6 7 8 9 10 11 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat ni pakt”.

a negde u ovom periodu obnovljena je i sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO. Za ovaj zaklju~ak dovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda. godine.50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”. koji svojim imenom „simboli~ki 12 13 14 15 16 Matica srpska. Novi Sad 2000. potpisan od strane Stojadinovi}a. Dnevnik 1936–1941. Jovanovi}-Stoimirovi}.13. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neumorno borio za pravdu. 11.. U prvom broju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”. dvostruko ve}a. 37. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938. Rukopisno odeljenje. Beograd. str. Prema podacima CPB-a iz 1937. Dnevnik 1936–1941. da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gde je `iveo srpski narod. odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima. bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost: 1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih). str. a vreme izlaska je od 18..B. cena je bila jedan dinar. tira`u koji }e list te{ko dosti}i u budu}nosti. kritikovati Jevti}a i ljude oko njega za postoje}e stanje u zemlji. 2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutarnjih tako i ve~ernjih listova.14 Uputstva koja je dobio od samog predsednika vlade. Novi Sad 2000. Agonija dve Jugoslavije.000 primeraka. Ze~evi}. Koro{ca i Spaha. Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20. 5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se list ne bi vra}ao”12.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskom Preduze}u „Vreme AD”. Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}a vezane za unapre|enje lista.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenske radikalne zajednice. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan je Du{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim `eljama da ne snosi svu odgovornost za izdavanje lista. 4) Da cena primerka bude 0. neposredno pred sam po~etak izla`enja lista. isticati mu~eni{tvo i `elje pokojnog kralja za povratak demokratiji. kao {to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. 1937. M. poklapala su se sa onim {to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio na vlasti: Kralj Aleksandar i 6. velikih subvencija od strane vlasti. godine tira` „Samouprave” bio je 10. Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~ki deo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”. Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka. 3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj. 172. dokument pod oznakom M. Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uva`eni jer list nije izlazio nedeljom. februara 1936. pomereno na 16 ~asova. Jovanovi}-Stoimirovi}. slobodu i demokratiju”. januar ne smeju se dirati. B. str. 32. M.323. Ve} u po~etku jasno je bilo. M. Petranovi}. 73 . Beograd 1991. Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štamparija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine.

65 od 8. odraz nezadovoljstva uredni{tva prodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne.17 Cilj lista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „`i`a na{eg partijskog `ivota u pogledu prosve}ivanja. nepuna tri meseca od ponovnog pokretanja lista. Mora se dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz prilo`enih podataka o prodaji i tira`u mo`e naslutiti. Samouprava. godine taj broj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju. To je naravno bila posledica pritisaka odnosno „preporuka” dr`avnih organa. Imaju}i to u vidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti.23 17 18 19 20 21 22 23 Samouprava. maja 1936. gde se i nalazila redakcija Samouprave. Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampe i da usmerava njeno pisanje. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajednice. eti~ka snaga i jugoslovenska borbenost Slovenske ljudske stranke. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su prenosili drugi listovi. maja.20 List je izlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja. Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku. Naime tekstovi su {tampani }irilicom i latinicom. decembra na dan Ujedinjenja. Prvi broj kao i naredni. List Samouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove. „Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih izdvajamo „Partijska kretanja”. Prazni~na izdanja štampala su se na Bo`i}. U toku oktobra 1938. od osnivanja do 1929. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozi partijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikuju se „neki prijatelji” zbog njihovog „le`ernog odazivanja”. Samouprava.19 Sama `elja da se prika`e jedinstvo novih partnera uo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”. br. objavljenim u prvom broju. nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”. Uskrs i 1. februara 1936. pre svega Centralnog presbiroa. nagove{tava pravi i najbli`i put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”. U toku septembra 1936. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemlje koji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama. Da taj apel nije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8. februara 1936. pa ~ak i „povr{nog i pogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”. 1 od 20. br. {tampan na prvoj strani lista.18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`na pregnu}a Narodne radikalne stranke. 74 . kako oni pod upravom ili bliski JRZ.godine. na srpskom i na slovena~kom jeziku. neke njihove izjave i postupke. koja je donosila detaljne informacije o aktivnostima strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}ano na „grehe” pripadnika opozicije.22 U daljem delu ~lanka podse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”. br. godine samo je podvu~en kontinuitet. Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnika bila je iz „Samouprave” i CPB-a. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karad`i}a 14. 1 od 20. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. Isto.21 Istorijatom lista. `ivotna energija i moralna visina Jugoslovenske muslimanske organizacije”. obave{tavanja i moralnog sna`enja na{ih partiskih pripadnika”. tako i oni koji nisu imali naro~ito povoljan stav prema vladi. Jasno je da je ovaj ~lanak.

85 45 527.00 9 130..00 17 535.83 5 545.80 1 512 617. godinu Tabela rashoda [tampanje [tampanje lista Kli{ea Po{tarina ekspedicije lista Materijal za pakovanje i razno Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i Ukupno [tampanje Re`ija Plate urednika i presbiroa Honorari saradnika.85 4 321.07 856 823.50 20 105.00 3 425.00 31 177.85 36 290.B.07 258 548. ~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe "Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos instalacija osvetljenja provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una Ukupno re`ija Otpis od name{taja 50% Otpis od pribora 70% Ukupno otpisi UKUPNO RASHODI 745 194. telegrami.90 610 503. takse.50 3 009.75 79 379. izdavanja i vo|enja jednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izla`enja u kome se vidi pravo poslovanje ovog lista: Bilans „Samouprave” za 1936.50 15 627.83 2 764.95 5 474.00 10 078..40 3 230.35 61 127.me|ugradski razgovori pretplata ~asopisa i listova kancelarijski materijal kompleti "Samouprave" biblioteka – knjige putni tro{kovi po{tarina. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja.66 30 815.80 4 843.60 103 594.50 75 . instalacija. ~lanci Plate administracije Organizacija pretplate Kirija Ogrev i osvetljenje Telefon: pretplata.00 3 028.00 49 132.

Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke.207. Tabela prihoda Prihodi od oglasa Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936. napla}eno samo 21.00 201 934. {to „van ku}e”. jasno je da je redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje list ostvaruje. zna~i da je efektivno prodato 80 primeraka po broju.13.00 21 207. ekonomsko poslovanje lista.000 pa ~ak do 100. potpuno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista. za normalno funkcionisanje neophodne su bile donacije. godine list je dotiran sa ~ak 1. fascikla pod oznakom M. S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”.20 GUBITAK U 1936.395. GODINI 1 026 603.20 7 119. Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”. ali je i od toga napla}eno oko 40%. pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao.90 139 625.25 94 677.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. decembra 1936 Du`nici nenapla}ene pretplate Ukupno pretplata Prodaja preko revizora Prodaja na broj Prodaja van ku}e – napla}eno Prodaja u ku}i – napla}eno Ukupno prodaja MAKULATURA – stare novine UKUPNI PRIHODI 13 412.75 dinara.63 Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti. {to „u ku}i”.75 8 439. {to i nije bio primarni cilj njegovih osniva~a. Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale su se od 7. Samo u toku 1936.000 dinara.284. 76 . U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 brojeva.868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno.20 341 559.75 7 795. prose~no je prodato1284 primeraka po broju. uz obra~unat odbitak za takse i provizije Pretplata Napla}eno do 31.00 486 013. Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje. Prave 24 Matica srpska. Rukopisno odeljenje.

^lan ovog udru`enja mogao je biti svaki ~lan JRZ. Pored lista osnovano je i Udru`enje nakladnog fonda lista „Samouprava”. koji su barem jednom mese~no imali svoje sednice. On je 25 26 27 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od 5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava. dobrotvori i veliki dobrotvori.27 Formirani su i Upravni i Nadzorni odbor od pet. `elelo se privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava. Beograd 1998. prvi to nisu imali. Cilj udru`enja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke Jugoslovenske Radikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske propagande”.26 Finansiranje Udru`enja predvi|eno je prevashodno od ~lanskih uloga.13. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 44. odnosno tri ~lana. razloge treba tra`iti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovane stranke. str. naro~ito Milana Stojadinovi}a.6% nepismenih.395.. Nije zanemarljivo da je „Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica. Ovakvom cenom. a da je cena oba lista bila dinar. bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikad bila „Samouprava”. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke. pro{iri i u~ini dostupnijim {to {irim narodnim masama. ~ak i do tri puta jeftinijom.B. Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imao prava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Srbi i Jugoslavija. 1 red 3 dinara *Mali oglasi najmanje tri reda + dr`avna taksa Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12 do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklamni deo” ili „tekstovni deo”).. Dimi}. Treba imati u vidu da je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji. 88.25 Tarifa za oglase u „Samoupravi” Strana Cela Polovina ^etvrtina jedanput 2 000 1 000 500 2 puta 3 600 1 800 900 3 puta 4 800 2 400 1 200 5 puta 7 500 3 750 1 875 Jedan stubac (10cm) 60 din. Skup{tina Udru`enja sastajala se jednom godi{nje i to u mesecu decembru. Postojali su poma`u}i i redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i. Poma`u}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara. glasa i izbora. dok su drugopomenuti imali pravo u~ešca. i njegovoj `elji da svoj uticaj i uticaj politi~ke stranke koju je `eleo da kontroli{e i njome upravlja. 77 . Matica srpska. Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. Lj. Rukopisno odeljenje.. fascikla pod oznakom M. (1cm) 6 din. Status ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga.

dokument pod oznakom M. Stojkov.13. ne samo zato {to im je bila malo poznata. Acu Stanojevi}a. to i bio. stranku ~iji je vo|a bio Nikola Pa{i}. List „Samouprava” trebalo je da poslu`i kao sredstvo na tom putu. jer se time „`eli da unese zabuna u radikalske redove”. godine nosi sa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir. da potvr|uje Uprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne mo`e da se slo`i. u kome se izra`ava protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samouprava”.395. 142. davao saglasnost na tro{enje sredstava. februara 1936. Sam naziv Samouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije. ^ak ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom opredeljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ. organizacija stranke nije bila potpuno izvr{ena. Imaju}i u vidu da re`imska i cenzurisana {tampa nije `elela niti smela da {tampa ovo saop{tenje ono je {ireno u formi letka. Stojadinovi}a. i njegove saradnike. naro~ito Mi{u Trifunovi}a i Lazara Markovi}a. T. str. Sve to je Milan Stojadinovi} `eleo da prisvoji za sebe. Po{to je iz sukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik. T. str. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. dobiv{i podr{ku kneza i kolega iz vlade i stranke Koro{ca i Spaha. Predstavljaju}i se kao naslednik Nikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i} osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskog naroda pa i dr`ave. ve} posle razlaza sa GO NRS. 78 . Vlada Milana Stojadinovi}a. 141-142. Stojkov. Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. partiju koja je u vreme nastajanja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. To se vidi i u tome što je Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936. 28 29 30 31 Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. na funkcionisanje i rad lista bio ogroman29. najve}i srpski politi~ar. Poku{avao je da „formalnog” naslednika Pa{i}a u stranci. krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enje li~nih pozicija kako u stranci tako i u dr`avi. Matica srpska. godine. Beograd 1985.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednog partijskog lista po`uri. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”. „gurne u stranu”. Srpske narodne mase nisu pokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku. i sebe promovi{e kao vo|u radikala. nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugove~nost. mogao je da tra`i i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na kome je prethodno bio Aca Stanojevi}.28 Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke. ali je fakti~ki. februara 1936. Vlada Milana Stojadinovi}a.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji same stranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. Rukopisno odeljenje. mesto i banku gde }e se novac ~uvati. Beograd 1985. Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odr`anoj juna 1936.

dok je va`nu ulogu u listu imao Stojadinovi}ev mla|i brat.000 primeraka. poklanjao mu je nekoliko ~asova dnevno.. glavni urednik je ostao Grgur Kosti}. 32 33 34 35 M. ina~e novinar. str. razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”. @elja Milana Stojadinovi}a je bila da se predstavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji. pa ~ak i fotografije. marta 1936. O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M. jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. 33.35 Propagandna ofanziva Milana Stojadinovi}a zapo~eta februara 1936.. Naime. Dnevnik 1936–1941. {to se posebno odnosilo na prostore naseljene srpskim `ivljem. kao Stojadinovi}ev recept kako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja. 7.33 Preuzimanjem drugog po tira`u beogradskog lista. Jovanovi}-Stoimirovi}. redigovao njegove uvodnike i ~lanke.000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150. zavr{ena je njegovom medijskom dominacijom u odnosu na konkurenciju. nego mu dati i dodatnu funkciju u ovom sukobu. Jovanovi}-Stoimirovi}. Iako je i kasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada je uticaj predsednika vlade bio nesumljiv. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. 404-408.34 List je trebalo da poslu`i u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”. Dnevnik 1936–1941. ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predstavljaju va`an ~inilac ka tom cilju. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje. godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”. 79 . Vreme od 7.B. marta u Narodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao „definitivan slom reakcije i fa{izma”. Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosno u~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati. godine. i prvih meseci 1936. str. Novi Sad 2000. Dragomir Stojadinovi}. Njega je otkupio Milan Stojadinovi} sa prijateljima. Kontroli{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal dr Ljuba Popovi}. Stojadinovi} je hteo da svojim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku. februara 1936. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali su Stojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalom Petrom @ivkovi}em. Vreme je imalo tira` do 130. Novi Sad 2000. U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke.

ended with Stojadinovic victory. at the end of 1935 and beggining of 1936. is closely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia. Summary About refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936 The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936. 80 . with the help of colleagues from the government Koro{ec and Spaho. The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of newspaper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promote Milan Stojadinovi} as chief of the government party. Stojadinovi} refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of the Radical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia. Struggle power in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between the prime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party. leader of all radicals and the sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia. In order to confirm that victory.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. representatives of Slovenian and Bosnian Muslims.

27–28. mitologije. septembra 1944. n. svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.. Leskovac 1995. n. Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6.d.. Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je poslednjih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau~nih tuma~enja (zavere. dezinformacije. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske (1943–1945). Tokovi istorije. septembra 1944. Branislav Kova~evi}. do 7. „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanje Leskovca.) oko naru~ioca bombardovanja. Podgorica 2003. n. Veroljub Trajkovi}. U daljem tekstu: M. septembra 1994. Beograd UDK 94 (497. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca da iskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okviru jugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene politi~kom pozadinom.: studija i dokumenti /Mom~ilo Pavlovi}.Dr Milan TERZI] Vojnoistorijski institut. D`elebd`i}. Beograd 1999.1) "1942/1944" JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA. Office od Air Force History Headquartes USAF. itd. The Army Force in Word War II. urote. Br. New York 1973. VIG br. Combat Shronology.d. GODINE APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima koje su dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevska vlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. S pozivom na knjigu dokumenata.d. 3/1970. Pisan je na osnovu gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta. Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943– 1944.. godine – operacija ‘Ratweek’”. Arhiva Srbije i Crne Gore i literature. Beograd pod bombama.489 (497. GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944. 81 .1) "1942/1944" 355. /Istorijski stereotipi i stvarnost/”. Ðoko Tripkovi}. U daljem tekstu: Ðor|e Stankovi}. 1-4/2001. Ðor|e Stankovi}.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji treba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih 1 Videti: Milovan D`elebd`i}. Pre toga tekst objavljen u listu Politika.

174. Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}. 174. EV. A VII. 30/6. k. EV. 337. A VII. EV. maja 1942. reg. 30/6. A VII. Od 15. je depeša br. k. 29F. je depeša br. k. Od 8. k. k. EV. 175. 24/6. br. je depeša br. EV. 17/3. reg. 29F. Isto: A VII. reg. k. jula 1942. reg. Isto: A VII. 289. k. EV.d. Mihailovi}. 29F. k. Isto: Dragoljub M. 29F. k. 29G. k. 29F. 30/6. EV. 29F. reg. EV. k. k. br. 29F. je depeša br. br. reg. A VII. 25/2. 30/6. k. br. 10/5. A VII.d. 38. br. je depeša br. 720. 692. Od 9. br. 30/6. ^injenice govore da je general Dra`a Mihailovi} u depe{ama upu}enim jugoslovenskoj vladi tra`io bombardovanje ciljeva. reg. EV. A VII. reg. EV. Isto: A VII. br. Isto: Zbornik NOR-a. br. EV. A VII. EV. 30/6. je depeša br. oktobra 1942. k. 29F. oktobra 1942. EV. maja 1942. je depeša br. 175. 28/9. k. uputio jugoslovenskoj vladi. Isto: A VII. Beograd 1998. Tokom 1944. 30/6. 358-360. 30/6. k. EV. A VII. avgusta 1942. 30/6. 29F. reg. k. br. k. 651. od marta 1942. Isto: A VII. reg. k. maja 1942. n. Od 21. novembra 1943. 228. 178-179. Razlozi za tra`enje bombardovanja u prole}e 1942. EV. reg. reg. k. Od 11. 163. 16/4. k. oktobra 1942. je depeša br. kao i novembra 1943. Depeša br. Isto: A VII. br. 29F. reg. avgusta 1942. reg. 27/6. reg. br. Isto: A VII. najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943. k. Isto: A VII. reg. k. reg. br. 18/7. Od 15. Isto: A VII. br. 29F. k. 30/6. 28/3.2 Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovi}em kod zapadnih Saveznika tra`ila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. 174. Isto: A VII. Od 17. Isto: Rat i mir |enerala. reg. 127. EV. EV. k. 174. 29F. 38. EV. reg. EV. 1. br. 30/6. tom XIV. br. Isto: A VII. reg. br. Od 21. Od 30. 843. 174. Od 11. A VII. 285. reg. 172. reg. br. EV. 30/6. Od 8. Isto: A VII. Od 4. k. EV. 16/6. novembra 1942. EV. k. Isto: A VII. Od 25. Od 24. Isto: A VII. A VII. reg. reg. EV. 2. reg. EV. br. 82 . k. reg. reg. oktobra 1942. reg. 30/6. k. k. EV. je depeša br. 29F. je depeša br. A VII. 199. Isto: A VII. br. 29F. br. reg. reg. EV. je depeša br. knj. 20/2. 348. k. Jugoslavije. je depeša br. Isto: A VII. 2/3. je depeša br. 14/8.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Rat i mir |enerala. br. Isto: A VII. EV. 29F. Isto: A VII. reg. EV. br. 30/6. 17/3. A VII. septembra 1942. operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumunski izvori nafte). A VII. do 23. k. EV. 33/3. EV. br. 796. 178-179. reg. br. 161. reg. oktobra 1942. septembra 1942. reg. 171. k. Isto: A VII. EV. 172. EV. br. EV. 175II. k. 629. marta 1942. EV. k. A VII. EV. EV. 30/6. Od 7. EV. EV. je depeša br. Isto: A VII. br. 287. 29G. k. U na{im istra`ivanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom 1942/1943. 175. 30/6. reg.3 Najintezivnije tra`enje je u prole}e i naro~ito jesen 1942. reg. br. k. br. reg. A VII. 192. br. 29F. br. 18/7. str. maja 1942. n. 30/6. br. je depeša br. A VII. je depeša br. 30/6. br. br. br. reg. Od 25. reg. EV. 30/6. k. reg. jula 1942. Isto: A VII. 36. AVII. juna 1942. reg. je depeša br. 29G. mogli su biti zbog povla~enja 2 3 Ðor|e Stankovi}. je depeša br. 243. A VII. br. 34/3. avgusta 1942. 13/2. u i oko. Od 15. reg. k. 175II. a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta. EV. EV. Isto: AVII. k. 175. k. k. br. 34/3. br. br. A VII. A VII. br. A VII. 30/6. reg. br. 29F. 29F. 29F. 30/6. reg. A VII. br. EV. br. je depeša br. Isto: A VII. 175. br. br. je depeša br. 30/6. 30/9. je depeša br. k. reg. k. oktobra 1942. br. U daljem tekstu: Rat i mir |enerala. k. k. br. 881. 30/6. A VII. br. br. Od 14. 991. EV. 815. reg. br. 30/6. A VII. EV. 16/4. A VII. 857. oktobra 1942. 16/4. k. Isto: A VII. je depeša br. Od 5. strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. br. Od 22. Isto: AVII. EV. 26/8. k. EV. 124 od 29. str. 171. maja 1942. reg. Isto: A VII. 175II. Izabrani ratni spisi. jula 1942. k. priredili: Milan Vesovi}. Od 16. EV. je depeša br. 29F. reg. Od 13. br. je depeša br. br. Isto: A VII. Isto: A VII. str. 10/4. EV. EV. 18/7. Isto: A VII. 10/5. Od 9. 10/5. Od 7. reg. reg. Od 2. EV. Od 30. 19/5. reg. 175II. k. 20/2. A VII. br. EV. 175. 29F. 803. k. 171. Beograd 1981. 474. 782. oktobra 1942. 29F. br. k. k. k. 29F. 7/3. Nakon italijanske kapitulacije. juna 1942. reg. Isto: A VII. EV. 10/3. reg. k. EV. marta 1942. 29F. 29F. je depeša br. EV. I-II. septembra 1942. EV. reg. k. Isto: A VII. 171. k. reg. k. br. je depeša br.d. 175. EV. 29F. n. 175. 29F. br. 48. br. 29F. 30/6. 29F. EV. br. reg. knj. 28/3. reg. reg. 476. A VII. EV.

Para}in (fabrika Teokarevi}). je depeša br. bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor. Od 5. dobijene od generala Mihailovi}a. što je trebalo da bude bla`a varijanta zbog ne`eljenih postupaka. 287. Mostar (usta{ki severni logor). 5/2. Kranj. 175II. 179A. Podgorici. 1232.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bombardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija da je re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta.5 2. Ni{ (`elezni~ka stanica). k. Ministru informacija za Kikpatrika (B. br. da se na `elezni~kim stanicama Perkovi} i Slivno nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati. je depeša br. 13/8. 179A. Od 23. 12/8. jula 1943. Rogo`arski i Rakovica.M. ali se na kraju ka`e da je re~ o istom. k. br. 2221) tra`eno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo. put Zemun–Beograd. a novembra 1943. Beograd 1989. koji je tra`io operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. br. Trep~a. EV. br. Šta ka`e radio London. Bor. 12/8. 12/8. Od 23. i po~etkom 1944. Beograd (Savski most. reg. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva). 179A. A VII. U jednom zahtevu za Beograd (depe{a br. EV. novembra 1943. EV. naselja pre~anskih Nemaca. 2214. Ca. k. k. [ibeniku i Zadru. podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovi}a. decembra 1942. 348. A VII. Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). Ljubu{ki. je depeša br. EV. Celje. 7II. k. 30/6. Jevtovi} Miroljub. str. Od 23. EV. zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u. novembra 1943. k. 1765.B. reg. 14/2. br.4 Ciljevi ~ije je bombardovanje tra`io Mihailovi}. Kninu i Šibeniku. je sa ~etni~ke strane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku. 1083.. 70. 179A. Od 9. kako bi se destabililizovao neprijatelj. 14/7. A VII. reg. br. reg. k. k. Perkovi}. reg. general Dragoljub Mihailovi}. A VII. br. 1068.C. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. EV. Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izra`avanja. je depeša br. Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazduhoplovstva. EV. Benkovcu. Drni{. 4 5 83 . A VII. Metkovi} (glavni italijanski saobra}ajni ~vor). Savezni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. reg. Sinj. fabrike Ikarus. kao što je to slu~aj u Nišu. A VII. reg. Zmaj. novembra 1943. itd. Jesen 1942. Od 1. A VII. A VII. Omi{ (elektri~na centrala). na kraju se tra`i da se o ovom izveste nadle`ni savezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca. k. Zagreb. reg. da u slu~aju da do|e do bombardovanja Beograda. Teokarevi}. 29F. je depeša br. avgusta 1942. januara 1943. EV.. neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu. Od 23. 1/1. Gra~acu. A VII. da se ne bombarduje logor na Banjici gde je veliki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi. Sipski kanal. iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. je depeša br. Jagodina (fabrika Klefis). decembra 1942. reg. novembra 1943 je depeša br. na to najbolje ukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1. kao i Top~ider i Ta{majdan). put Pan~evo–Vr{ac. je depeša br. 2215. br. br. 2221. most na Dunavu prema Pan~evu. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab generala Mihailovi}a. 2222. Si}eva~ka klisura.

163. k. 8/4. Str.D. koji je 24. 183. dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima u Kraljevu. dostavio diplomatskim predstavni{tvima zahteve. Str. Ba~koj i Kopaoniku. k. 1027 od 11.O. I. 5097 od 14. komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu. k. Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak represalija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centara Zagreba. U MIP-u Str. da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe u vojsku. br. novembra 1942. 299. 279B. Hrvatskoj. Str. br. za bombardovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nad stanovni{tvom. Slobodan Jovanovi} je 31. 33/1. Strogo poverljivi delovodni protokol vojnog kabineta Predsedništva vlade. EV. reg. EV. 174. Engleza i Amerikanaca zatra`i bombardovanje gradova u Nema~koj. reg. da ako bi se ukazala prilika da se usta{ki re`im jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini. Br. 84 .K. knj. 174. 57/1.br. U MIP-u POV. Pov. reg. A VII. vlada prosledila Ministru dvora.Br.K. 621 od 27. Pov. Br. EV. 3677. jula 1942.Br. Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. i 17. Pov. jula 1942. Br. V. br.7 Potom je Slobodan Jovanovi} 4. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegli~ke vlade 1941–1943.V. EV.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 34/1. priredio Ljubo Boban. 41/5. Pov. 174. reg. reg.V. Str. br. 932.Br. MIP-u dostavio odgovor Forin Ofisa. reg. 173. reg. br.K. Str. 568. U vladi V. Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba.K. Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`ja izme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji). 173. septembra 1942.9 Maja 1943. te da general Mihailovi} smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi. k. Pov. je dopis Slobodana Jovanovi}a MIP-u da se od Rusa. Pov.8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba. EV. br. 4/4.6 Slobodan Jovanovi} je 28. Isto: A VII. k.V. da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se tra`i: „Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”. kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a.Br. Za glavne gradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je tra`eno kao opomena zbog zlo~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji. Pov. novembra 1942. Pov. U MIP-u 6. Isto: A VII. za {to su predlo`eni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okolinom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska. decembra 1942. U štabu komande u Kairu Str. A VII. Ob. 215. 978. br. jula 1942. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu) 6 7 8 9 AJ. br. Dra~ i Skadar). 15/1. Pov. novembra 1942. k. EV. 684. zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavnika Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u. 163. koje je prosle|ivao saveznicima. 932. reg. Isto: A VII. A VII. novembra 1942. br. str.V. prosledio MIP-u (za Vašington. Kada je re~ o Zagrebu. EV. juna 1942. br. 957. EV. 10/5.V. k. Str. Isto: A VII.br. reg.K. 103-28-181. Od 17. 957. EV. 48. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju u zemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je tra`io da se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalija izvr{i bombardovanje Graca i Trsta. februara 1943.K. Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana. Ankaru i Moskvu) i za Antoni Idna. Budimpe{ta (Ma|arska). A VII. Pov. Zagreb 1988. A VII.Br. Br. od 29. Na ovo je 21. Br. 34/1.K. k. novembra 1942. pisao podpredsedniku vlade Juraju Krnjevi}u. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi i Mihailovi} tra`i da saveznici bombarduju Zagreb. k.

M. EV. oktobra 1942. EV. aprila 1944. A VII. kada je na tra`enje generala Mihailovi}a za bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. A VII.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bombardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta. 2318 od 21. reg. U daljem tekstu: Staniša R. br. o posledicama bombardovanja Beograda. k. k. 179. br. 481 da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. izveštavaju}i o velikim `rtvama. da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugoslovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knji`evnog jezika. 629: „Bombardovanje bi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne `eli”. Depe{om br.13 General Mihailovi} je kasnije. 281. decembra 1942. 39. A VII. Staniša R. 10/1. depe{a br. oktobra 1942. kao odgovor na njegovu depe{u br. 281. k. Ca.Br. uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa Piterom Bojom 22. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanju Cetinja. str. Birmingham 1985. 179. EV. reg.d. EV. jula 1942. 179A. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe. 62 od 20. Str. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948. Ca. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br. na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana. br. br.14 a depe{om br. 265-274. Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici. odgovoreno da to trenutno nije mogu}e izvesti.12 Major @ivan Kne`evi} je 23. Zbornik dokumenata iz britanske arhive. Rusa i Amerikanaca da se osude pokolji Srba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilo dalje uni{tavanje srpskog naroda. general Dragoljub Mihailovi}. 85 . elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom tra`enju za bombardovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji. 4/1.. 178. maja 1943. da ustašama treba zapretiti bombardovanjem Zagreba. da se zapreti bombardovanjem ustaških centara u NDH. br. br. EV. n. k.d. kao odgovor na njegovu depe{u br. 2318 od 21. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca.Vlahovi}.11 Potom je od 5. upu}enom generalu Mihailovi}u. Od 31. A VII. sem zahteva za bombardovanjem. br. ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom. Isto: A VII. 14/7. 163.15 10 11 12 13 14 15 Od 26. br. reg.. 121 koju je Slobodan Jovanovi} uputio generalu Mihailovi}u. na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a. 13/1. aprila 1944. Vlahovi}. k. reg. Pov. reg. reg. I pored `elje Engleza da iza|u u susret na{em tra`enju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protiv ovih objekata”. reg. A VII. „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje. Budimpešte i Sofije. da se preko radio Londona `igoše izdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana. oktobra 1942. 4/1. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Saveznika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstva i pokolje koje u zemlji vrše okupatori. novembra 1943. je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na Bliskom Istoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim su dostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ine ustaša nad Srbima. Staniša R. 275 dostavio je: „Tra`eno od Engleza. 4/1. k. 45/5. depe{om od 9. n. Izveštaj od jednog našeg komandanta”. Isto: A VII. k.

Potom je od 17. AJ. da su glavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gde treba bombardovati `elezni~ki most i stanicu). da Nemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi). Pov. EV. Septembra i oktobra 1942. bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH. Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica). da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa. a potvrda je i u dosa16 A VII. septembra 1942. 103-190-663. Zagreb (most i `elezni~ka stanica). Mostar i Su{ak. delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu pruge Beograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu. Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo– Mostar–Metkovi}). Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a. da je njegov uticaj izra`en na pruzi od Broda preko Sarajeva i Mostara do Metkovi}a. Trep~i (rudnik cinka). da je sigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka. oktobra 1942. Pov. dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljani van njegovog uticaja. da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru. oktobra 1942. 882 od 6. Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica). Karlovac (stanica i most na Kupi). Ljubljani.000 `rtava. Ljubljana–Trst. da su objekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu.Br. da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona u kojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune. zatim Zagreb–Kralovac. da je zamra~ivanje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb. ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije na pruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod i Metkovi}). Iz Lisabona 24. Vara`din. Zagreb–Budimpe{ta. 288. sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugoslovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba i odjeku koje je imalo u Hrvatskoj. da Italijani dr`e aerodrome Ljubljana. Br. Zagrebu.16 Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vlade pod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”. Karlovac. Vara`din (stanica i most na Dravi).000 i Slovenci 80. 86 . 182. onemogu}avanja neprijatelju da koristi sirovine u Jugoslaviji i tra`i bombardovanje va`nih vojnih objekata. predstavlja stavove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugoslaviji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji ve`e 40 neprijateljskih divizija i da tu akciju najvi{e poma`u Srbi koji su do sada dali 900. Direkciji za informativnu slu`bu Br. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona da je. Ljubljana–Be~. Br. predla`e se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezorganizacije `elezni~kog saobra}aja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mostaru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa. Vinkovci. Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na `elezni~ka raskrsnica sa stanicom i fabrikom lokomotiva i vagona). da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most na Dravi). a daju se najva`nije `elezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd– Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu. iako samo sa jednim avionom. 882.

Brod–Sarajevo. da je ~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretno za odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”.M. 87 . o 17 18 A VII. EV. H. da je bilo 9 letova. reg. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. EV. da se poseduju karte 1:1. Trep~i. general Dragoljub Mihailovi}. `elezni~ki most u Karlovcu.. Ljubljana i grad Banja Luka kao operativna baza usta{a. 2/1. EV. sirovine u Boru. da bi tek nakon prvih akcija sledila poja~ana protivvazdu{na odbrana. ameri~kom pukovniku Kromu (W. Mostar. 53/2. da shvata razloge za „neprakti~nost operacija u sada{njem momentu”.. br. `elezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{. A VII. januara 1943. da nije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana. `elezni~ki most u Osijeku. da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskih avijati~ara koji poznaju ciljeve. Zagreb. da istovremeno treba bacati letke. da je bacan materijal. dodaju}i „Mi bi pozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta. da bombardovanje neposredno potpoma`e ~etni~ku akciju.17 Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30.18 Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. da{njim letovima nad Jugoslavijom. reg. te aerodrumi Zemun. na~elnik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu. Trbovlju i Zenici. da je put iznosio 14 sati. dodaju}i: „Ali mi uzimamo slobodu ipak da dademo slede}e na{e primedbe. H. k. 1/1. da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni. marta. a bombardovanje Trep~e i Bora prekid eksploatacije. da su najva`niji objekti za bombardovanje `elezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli do Durmitora. br. da bi bombardovanje „bila najbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”. da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~ke mogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijati informacije. okrenuli bi se protiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije. dostavio je savezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. br. da bi efekat bio u materijalnim rezultatima razaranja ~ime bi se presekao saobra}aj. Isto: A VII. a ono bi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~ali bi polo`aj u narodu. k. koja bi mogla da objasni situaciju”: da je u toku pro{le (1942. U tekstu se na kraju ka`e da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima tra`i bombardovanje pojedinih ciljeva. 127. `elezni~ki ~vor u Zidanom mostu.. `elezni~ki most na Savi u Beogradu. da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kombinovati pojedina~ne i grupne ciljeve. Crom) zahtev: da treba bombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi}eve redove doveli oni koji oklevaju. br. prepis dokumenta. prema {to skora{njoj Va{oj `elji”.000 gde su ciljevi ucrtani. reg. ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska vojska. 29D. 2147.000. `elezni~ki ~vor Zagreb. majora Gligorijevi}a. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11. Nema~ku i Ma|arsku. k. 29B.

gde je evidentiran 15. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata. Pov. smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obaveštajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavije shodno tra`enju generala Mihailovi}a. (e) Da se ova stvar smatra kao isklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S. iznala`enje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad 88 . da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tete pojedincima koji simpati{u sa saveznicima”. da prilikom tih akcija treba voditi ra~una. da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodilo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji. da }e Mihailovi} o tome izvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo. daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali. koji mu je rekao da je major Gligorijevi} izvestio o razgovoru sa njim 11.D.A. 646. ti poslovi su bili i još se nalaze kod „britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku dr`i radio-telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em. 12/5. ~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}. Zbog toga pukovnik Putnik predla`e da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e ga izvestiti o ovim dogovorima. materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predla`e plato planine Sinjajevine. da }e se. Putnik misli da bi jugoslovenski vazduhoplovci mogli pru`iti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugoslaviji. 179D. (b) Da }e za vezu sa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}i iz Va{ingtona. Str. Isto: A VII. A VII. pukovniku Putniku. Ob. kako se ka`e.br. javljanje Mihailovi}a o mestu i vremenu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije. br. i 16. EV. Krajem septembra 1942. dodaju}i: „(A) Da Vi predla`ete da uspostavite sa svojim ljudstvom i materijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. k. ako nema odgovora generala Mihailovi}a.O. reg. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal i radio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a. u kome ka`e: da su tokom 1942. Str. 50.20 a da se jugoslovenska strana 19 20 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a. Ob. zatim se daju predlozi šifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen. da se u skorijoj budu}nosti o~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi. i sa kapetanom Susmanom i da je Gligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenski zahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji. 21/2. marta 1943. u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je `elja da pravo komandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandant i daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a. te na kraju pukovnik Putnik tra`i mišljenje o ovim planovima. marta 1943. bacali leci i paketi sa hranom. „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovoj svojini”. Datumi slanja pisma su 11. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davati nama. 646. reg. k.19 Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majora Gligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. EV.br. da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }e to puno pomo}i savezni~koj stvari.” Dalje se ka`e: da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihvata saradnja. br. mart 1943.

na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma. k. odr`ana dva sastanka sa pukovnikom Kromom u Štabu IX ameri~ke armije. da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zainteresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku.21 Me|utim. k. da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} tra`iti nove puteve. decembra 1942. br. EV. 3/1. U štabu komande Str.Br. 648 od 15. šefu sekcije za Balkan Obaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande. na šta je dobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanske Vrhovne Komande i dr`avnom ministru Keziu. prepis dokumenta. da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpski narod i borbu generala Mihailovi}a. marta 1943. „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjem istoku. 3/1. 29B. na~elnika Obaveštajnog odeljenja štaba IX ameri~ke armije.Br. oktobra 1942. municije. februara 1943. sanitetskog materijala. da je potom major Rouz 20. 14/5. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e. 50. da je potom Gligorijevi} 20. kapetan Susman (pomo}nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njegovog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor. te da je o tome 21. januara 1943. da o detaljima treba odr`ati tehni~ku konferenciju i predlo`io da to bude u jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odr`ana u jugoslovenskom štabu 13. što je odobreno. EV. da nastoji ostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i. da je potom 20. A VII. to sam rešio. da je 20. br. izvestio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji. pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanja koji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik. okrenula drugom savezniku. imao sastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom. Ob. k. Gligorijevi} imao sastanak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnih ciljeva. Isto: A VII. 50. Isto: A VII. da je radi toga Gligorijevi} sastavio akt (Ob. reg. br. februara 1943. marta 1943. Ob. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. time je jugoslovenska strana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa. januara 1943. 14/5. na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije iz grupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji.O. zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije. k. a od Amerikanaca bio kapetan Susman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombardovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943. Amerikancima. ode}e. reg.O. izvešten zastupnik Ministra vojske. hrane.. izlo`io engleskom majoru Rouzu (Rose).). oktobra 1942. marta 1943. da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardovanje otpo~ne odmah. da je tra`io pogodnu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J. da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima i Gligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme. reg.. u kome je tra`io sastanak sa pukovnikom Kromom. da su Amerikanci pokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu. šefom odseka za Jugoisto~nu Evropu i 10. da je Gligorijevi} predlo`io Putniku. januara 1943. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik. {to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik. 89 .O. potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. 356). da britansko vazduhoplovstvo na Srednjem Istoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti. što je prihva}eno i 5. da je sa kapetanom Susmanom dogovorena razmena obaveštajnih podataka. br. A VII. general Dragoljub Mihailovi}.Br. imao sa njim sastanak na kome je izlo`io ceo problem. da su potom 8. mornarice i vazduhoplovstva (Str. da je plan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje. U štabu komande Str.M. EV. Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je o`enjen Amerikankom i koga je Gligorijevi} upoznao 10. 2147) od 30. reg. EV. da je potom Gligorijevi} tra`io sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar). septembra 1943. decembra 1942. te da su to razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izlo`io u svom referatu 14. da je potom Putnik 6. oktobra 1942. da je odgovor dobijen 28. itd. 648 od 15. da je tada Gavrilovi} tra`io manje akcije „radi podizanja morala”. br. prepis dokumenta. januara 1943. 29B. da potra`im pomo} Amerikanaca za bombardovanje”. pukovnika Stronga. O pojedinostima dogovaranja sa 21 na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja.

da je istog 13. koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanom koji je preneo spremnost da se pomogne i da su tra`ena dva pisma kao jugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeo mere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred 90 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovim stavovima. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid. Gligorijevi} dalje ka`e da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne mo`e da da svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju da dobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije. marta 1943. da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznaju ciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion. te da i za ovo treba da da saglasnost jugoslovenski komandant. a kada se veza uspostavi. pomo}nik ameri~kog pomorskog izaslanika u Londonu. marta po pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom. Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantu Jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. te da je kao prevodioca poveo sa sobom poru~nika fregate Simu Simi}a. da sa ovim treba da bude saglasan jugoslovenski komandant. da je potom 13. da ujedno Ameriklanci `ele da tako provere izve{taje koje im Englezi daju o situaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji. T. pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom tra`enju. pukovniku Putniku. koji je u {tabu komade zaveden 15. M. koji je pomo}nik pukovnika Kroma koji je operisao slepo crevo. da je jedan ~ovek odre|en za vezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopije svih (podvu~eno u tekstu – prim. da je od jugoslovenske strane tra`io plan za ubacivanje ljudstva i materijala. da mu je kapetan Susman u~inio predloge i saop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predlo`ene od jugoslovenske strane februara 1943. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. nagla{avamo ~injenicu da je Susman predlo`io da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore treba smatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njima treba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik). da englesko otkrivanje ovih pregovora mo`e jugoslovensku stranu dovesti u te`ak polo`aj. da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije budu izvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenska inicijativa. da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generala Maklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prvi poslati pismo jer jugoslovenska strana tra`i pomo} i zato inicijativa treba da do|e od nje. ekspoloziv i pakete sa hranom. da je istog 13. da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje ste nam dali”. da je po pitanju veze sa Mihailovi}em Susman rekao da se to mo`e ostvariti. da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju na vojne ciljeve sa 9 aviona. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestio Putnika kojem je predlo`io pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”.) primljenih telegrama dava}emo i vama”. pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja.

marta 1943. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”. aprila 1943. reg.K. Isto: A VII. 9. k. marta 1943. 641. EV. Ob.22 Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govore Putnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu. major Gligorijevi}. A VII.26 Slobodan Jovanovi} je 22. marta 1943. pukovnikom Strongom. Ob. Englezima sa „naslonom na Va{ington.27 Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslovenske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15. br. Ob. EV.Br. 358 od 19. k. a u vezi zahteva vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. 675. br.. A VII. 40/2. u delovodniku br. br. br. na~elnik obave{tajnog odeljenja u Kairu. EV. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabinet i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri22 23 24 25 26 27 A VII. 38/2.M. k. Jovanovi}”. Str.O. k. Tako je od 16. 4/1. br. 38/6. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikanci predla`u bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. aprila 1943. pukovnik Dimitrije Putnik.Br. jer je jo{ uvek Vrhovna komanda u engleskim rukama”. da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu je rekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora koje je jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije. 29G. 386. EV. 16/2. 9. da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku koji je pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma. reg. reg. 17. EV. izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}a sa Amerikancima” i ponovo tra`io smenu.. 91 . je 18. k. Pov. reg. reg. k. evidentiran u delovodnom protokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu tra`ili”23 i sutradan. U delovodniku br.Br. Putnik je iz Kaira dostavio. general Dragoljub Mihailovi}. reg.24 Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta. je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika sa Amerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}. br. marta 1943. 385. iz Kaira br. br. 649. 9. aprila 1943. 179D. 38/6. 357 od 19. marta 1943.25 Istog 18. 257 od 22. odgovorio na Putnikovo tra`enje i pisao jugoslovenskoj vojsci u Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str. U štabu komande u Kairu Str. te da je potom 15. Dajte pismen pristanak za bombardovanje sviju vojnih ciljeva predlo`enih od Amerikanaca. A VII. Ob. 179. U Kairu zavedeno 23. 29G. u delovodniku br. Br. Str. marta 1943. A VII.V. k. da je Gligorijevi} potom obavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar. te da }e se tada tra`iti saglasnost britanske Vrhovne komande.O. marta 1943. dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira. EV. 641: „Primite saradnju i u~inite sve za slati {to ve}u pomo}. aprila 1943.br.O. reg. {to je evidentirano u delovodnom protokolu u Londonu. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom pod izgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli. Str. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. A VII. O. EV. iz Kaira br. Vezu sa zemljom njihovim sredstvima i osobljem. 38/6. 257.

da je mogu}nost da se Bor prugom pove`e sa `eleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku. Putnik je dostavio Vojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicima bakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%. {ef Vojnog kabineta. Pov. 29B. reg. U vladi u Londonu br. da su u Boru stigli radnici iz Bugarske. 92 . k.K. K. A VII. marta 1943. br. A VII.K. reg. da koristi rumunsku naftu. 1098. Hudec – kartona`a. reg. D. EV. EV. Poverljivi delovodni protokol V. 46. 2484. o ekonomskim prilikama u Jugoslaviji. EV. marta 1943. zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu. maja 1943.Br. da u Albaniji petrolejske izvore eksploatišu Italijani. maja 1943. Pokorni – proizvodnja alhohola. Italiji i Albaniji. da nije o{te}ena prilikom bobardovanja.Br. Ob. Grigu. EV. Br.K. Pov. k. 1093 od 12. Paspa – elektro materijal. Da je u Beogradu rafinerija nafte na ^ukarici pored fabrike še}era. br. 23/1.O. 3/1. 2483. Br. tanskom ministru vojske Grigu. 177II. izvestio je da se ameri~ki pukovnik Solbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji. pisao o saradnji sa Amerikancima. 179. da je u Italiji rafinerija kod Napulja.28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima za akciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kne`evi}. 25.31 Istog 30. br. Isto: A VII.O. izve{tavaju}i Predsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena (Ronald Owen – Office of the Minister of State). marta 1943.V.33 Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. od 12.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. prepis dokumenta. da se ne raspola`e informacijama o kapacitetu rafinerije. EV. k. 16. Ob. 1099 od 12. Br. reg. k.V.29 I pukovnik Putnik je 28. 29B. gde je Kne`evi} tra`io bolje upoznavanje Amerikanaca sa situacijom u Jugoslaviji. da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje da radi za Italijane. Br.34 kome je pukovnik Putnik 28 29 30 31 32 33 34 A VII. maja 1943. te da rudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci. EV. Major Danilo Zobenica. reg. ukazuje se na stav prema SAD nakon Foti}evih depe{a. Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte na ^ukarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja. marta 1943. D. EV. A VII. marta 1943. 40/9. br. 30/9. kraljev a|utant. dostavio britanskom Ministru vojske. Union – tvornica ~okolada. k. U vladi evidentirano V. br. U vladi V. prepis dokumenta. 2498. EV. Br. marta 1943. 177II. {to su predali pukovniku Ovenu. Ob.Br. k. k. reg. 48/2. da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trude da spre~e korištenje. br. br. 29B. br. 2478. k.K. 834 od 25. izvestila jugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komande u Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor). 3/1. 163. 46. reg. 3/1. A VII. jugoslovensku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (za vojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi. maja 1943. A VII.30 Potom je {tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. Predsednika vlade br. da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu general Mihailovi}. da joj je aktivnost pove}ana 50%. reg. A VII. Iz Kaira.O.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivana Kne`evi}a Slobodanu Jovanovi}u 19. 5/1.

Po ameri~kim informacijama vrlo dobar. Štab komande jugoslovenskih trupa Str. ~inovnik publicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi. 19/3. 6/1. aprila 1943. 10/3. Susman je na svoju ruku tra`io moj pismeni pristanak za bombardovanje ciljeva u zemlji. sa kartom i detaljima. EV. Pov. A VII.K. 29B.37 Slobodan Jovanovi} je 24. 29C. EV.111): „Dejstvo na trupe sa sada{njih baza nemogu}e. ne znam ko je. Dotle potrebno je da ostane na redovnoj du`nosti”. k. k. Isto: A VII. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman u intelid`ensu devete vazdu{ne ameri~ke sile. Navikao sam da idem pravo. aprila 1943. EV. maja 1943. ustvari u intelid`ensu ili sekurite. 29G. A VII. br. ali ne zbog bojaznosti od odgovornosti. Ne verujem u brz rezultat. 93 . Nemogu}e je organizovati specijalnu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i u nadle`nosti komandanta trupa. 3/1. 38/5.38 Putnik je na ovo odgovorio 26. po{to 35 36 37 38 A VII. 29G.Br.V. maja 1943. pukovnik Putnik je iz Kaira 16. pa se bojim da ne u~inim ne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”. na njegove zahteve. A VII. general Dragoljub Mihailovi}. T. dostavio savezni~koj komandi na Srednjem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav. 178. prepis dokumenata. br. izvestio komandu u Kairu: „Nema~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Dra`u. reg. Molio i Amerikance. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.V. 2) Mi{el sirijac.Br. k. iz Kaira. reg. 45/1. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj komandi u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde nam Amerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kod Komandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao. reg. 26/27. maja 1943. EV. Str.35 Kada je re~ o ovim kontaktima sa Amerikancima. k. Neophodno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Dra`i. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir. Dra`a bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa Bliskog Istoka. Javite o rezultatu”. Tra`io sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva. u nastavku teksta o problemima rada u Kairu.). Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogo da koriste na{oj stvari (podvukao M. Ja odr`avam potrebne veze sa nadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni objekti neprijatelja u na{em susedstvu. EV. reg. br. kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D.K. kao {to se to govorilo u Londonu. 357.Br. protivu moje volje. Mostara i Podgorice. k. Do mog postavljenja i ina~e je slu~ajno do{lo. ali da se ne tuku varo{i zbog obrnutog efekta. Isto: A VII. Hitno vidite kod Britanske Komande mogu li ga pomo}i avionima. odbacuju}i. br. ve} zbog toga {to sam znao da se ne}e mo}i ispravno raditi. reg. EV. 386 od 16.O. 52. maja 1943. ^im Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemlju Gligorijevi} }e do}i u London na mesto Kne`evi}a.36 Slobodan Jovanovi} je 4.M. ali neiskusan.V. Ne mogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”.Br. 111.. reg. k. br..K. D. br. pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. da je ono o ~emu se o njemu govorka ta~no: „Ne sla`em se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti.

446. Ob. U ovo vreme i{li su i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i okru`enju. savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dr`ava na S. pisao komandi na Srednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile da slome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je sna`an pritisak izvr{en protivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. 52 II. reg. Str. Na ovo mu je odgovorio pukovnik Mur (William S. u delovodniku br. Amerikanci ka`u da se lokalne akcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. 52. Molim da se Predsednik li~no anga`uje u gornjem smislu kod Sinklera. reg. 103-33-189. br. juna 1943. k. da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanju Balkana sa juga. reg. Br. EV. EV. Isto: A VII. 784. Bombardovanje u ovom periodu mogu}e da se ostvari jedino.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. marta predato i „Politi~ko stanje u Jugoslaviji”. 446 od 26. AJ. A VII. EV. 179 i. Arhivirano u "specijalni dosije". 784. 9. a Balkan jo{ nije u{ao u zonu tih neposrednih ciljeva.K. 23/4. Komanda je ve} odavno predala Englezima i Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije i suseda. A VII. maja 1943. O. Pukovnik Putnik je 2. br. k. Str. reg. dok odluka ne bude pala.V. k. reg. u delovodniku br. 1/7. iz Kaira br. reg. EV. EV. 46. br. maja 1943.(rednjem) I. ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza da su na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu. br. POV. 52II. „radi znanja”. Molim anga`ujte se kod Ministra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i na Balkanu. 9. 45/8. k. Priznaje se da }e bombardovanje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko na Patriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”. 38/6. k. 522. maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji potrebno je da se g. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se razra|uju detalji.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. EV. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako u delovodnom protokolu vojnog ministarstva 31. Str.(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kod na{ih vlasti i. 52II. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari `eljeno bombardovanje”. 167 od 9. br. ali do sada nema jo{ ni{ta.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi u zaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan. br. 94 . juna 1943. Isto: A VII.Br. Br. nikakva lokalna akcija ne mo`e biti preduzeta”. O.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci sa engleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombarduju ciljevi u Jugoslaviji. Br. koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. D. MIP-u. EV. k. 38/6. Predsednik li~no anga`uje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 aviona za dejstvo za Balkan”. U MIP-u Str. 508. Pov. k. 45/1. Arhivirano u "specijalni dosije". iz Kaira br. ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje 12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom. reg. 29/2. A VII. O rezultatu javi}u naknadno”. br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Isto: A VII. da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a 39 40 41 42 A VII.

Isto: A VII.. Pov. T.M. 29B. 33/1. Isto: AVII. br. reg. reg. Mostar. 25. reg. M. to i dalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da poka`emo potrebu bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”. (Pov. br. da je te`i{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji. 179i. Crnoj Gori i Sand`aku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori. Isto: A VII.) jugoslovenske vlade tra`eno bombardovanje najbli`ih ciljeva u okupiranoj Hercegovini. da se kao glavni argument isti~e strategijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv okupatora u Jugoslaviji i Gr~koj. da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugoslaviji. upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~ki Vrhovni {tab u Va{ingtonu. 45/8. da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ciljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan. da su Englezi nakon prijema ovih predstavki tra`ili kopije da bi ih uputili u London.. naro~ito kada moramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}. te da su ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima. Kraljevo. k. a naro~ito engleski. a u jugoslovenski {tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirima razra|ivao detalje predlo`enih vojnih ciljeva. br. br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske. prepis koncepta odgovora. Sinklera. 52II. reg. 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. reg. juna 1943. Putnik razgovarao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po njegovim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na Jugoistoku Evrope. potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|arske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije. 95 . i njima i nama. br. odgovori obeshrabruju}i sa obrazlo`enjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i osovinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanu u ju`ne delove kao {to su Podgorica. T. Br. da je jedan engleski oficir prijateljski predlo`io da se izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vlada poku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu. da je u poslednja tri meseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih {tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ciljeva na Balkanu. Br. britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslanika 18. Sarajevo. da je u aprilu 1943. EV. da su poslednji ameri~ki. EV. juna 1943. da se sa dostavljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu u Al`iru. 52II. EV. EV. da su odgovori saveznika u martu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspolo`ive avijacije. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. 23/4. k. zatim u Bugarskoj. da je englesko Ministarstvo vazduho- 43 A VII. mornarice i vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata. kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji. 3/1 od 5.). general Dragoljub Mihailovi}. EV. Isto: A VII.43 Na jugoslovensko tra`enje u Londonu. 454. Putnik dalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. br. 1/7. k. Str. k. k. godine. itd.

br. jula 1943. jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|u most”. EV. Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg na Balkanu general-feldmaršala Vajksa. MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca u Beogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatog porekla. Nemci smatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 38/6. Vojni izaslanik dostavio 18.Br. reg. vladi. 165A.45 Na strah od savezni~kog bombardovanja u Jugoslaviji. 61. Pov. 103-160-582. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. MIP je 27. 256. dostavio kancelariji kralja. jula) kao nastavak izveštaja Str. vladi. br. konkretno u Beogradu. Pov. EV.Br. juna 1943.44 Iz jula 1943. Isto: A VII. k. vojnom ministarstvu i ministarstvu socijalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str. br. na osnovu izve{taja poslanstva u Stoholmu od 30. oktobra 1943. oktobra 1943.Ob. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju `ivljenja u Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova.Br.256 od 11. reg. vlada mi{ljenje da prvo treba re{iti srpsko pitanje. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. Pov. 38/6. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja od strane Saveznika. b r. 96 . je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju. Ovaj odgovor je potom prosle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. Isto: AJ.Ob. Na prethodni jugoslovenski zahtev. izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a. 103-112-416.O.47 44 45 46 47 A VII. k. 5662. plovstva odgovorilo da ne mo`e izvr{iti bombardovanje. A VII.) o prilikama u Srbiji. da je Beograd podeljen izme|u pristalica Mihailovi}a i komunista. ukazuje dopis MIP-a odeljku {taba Vrhovne komande u Kairu 29. 5807. AJ. Br. da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100. novembra 1943. da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radi opreme. da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama na Balkanu”. da je u Hrvatskoj „haos”.br.O. u slu~aju kapitulacije Italije. (Pov. Pov. Br.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnog konzulata u Carigradu. da je u Beogradu oskudica u hrani. a u Jugoslaviji se ra~una oko 400. A VII. EV. a istog datuma je i odgovor u vezi sa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji. 3592 od 8. Pov. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. 3250 od 8. novembra 1943. novembra 1943. i Ministarstvima socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu od mogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje ~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i dr`e svoje automobile u Zemunu. Lukovi}a (Pov.Br. reg.000 ljudi. k. da je u Beogradu „sa velikim raspolo`enjem” primljena italijanska kapitulacija. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlo pouzdanog izvora”. b r. k. Pov. EV. da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100. 36/3. ali su spremni da generala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima. reg. da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velika mr`nja. 103-160-582. 41/4. 45 od 7. itd. Isto: AJ. 9.000. Br. da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da partizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda.Br. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata.000. 4204. {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada. 9.

sa zadatkom da izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Ma|arskoj. 3681 od 27. 61. od kakvog materijala je gornji sloj druma.Br. EV. Ð. fascikla 11.Br. Pov. EV. U MIP-u POV. kao i docnije promene. Isto: A VII. Str. novembra 1943. k. mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnik Miodrag Raki}) dostavilo je 24.O. pisao vojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledu bombardovanja ciljeva. avgusta Str. novembra 1943. br. O. Str. AJ. EV. general Dragoljub Mihailovi}. reg. 603. Potom je od 24. Ob. Str. Ob. EV.48 O preletanju savezni~kih aviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26. Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}a na reci Neretvi. Br. reg.49 Ministarstvo vojske. Str. jula 1943. Br. jula 1943. 179H. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od 48 49 50 51 A VII. Ob. Pov. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 97 . jula.br. k. uputio ameri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera.. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumova. O.Br. EV. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnom Ministarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. preko Had`i-\or|evi}a iz Kaira. zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21. k. AJ. Ob.Ð. avgusta 1943. da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beograda izba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnih napada sklanja od `elezni~kih stanica i mostova. 25. ali zbog oskudice u uglju nema ni vode ni struje od 5 do 18 ~asova. k. 6180. 874.50 Od 29/30. da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komande kojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beogradom. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu. o. U vojnom ministarstvu str. U Kairu 16.51 Potom je Putnik 28. Od 26. da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinuti turski i švajcarski konzulat. komandantu jugoslovenskih trupa u Kairu. Bugarskoj i u Jugoslaviji. jazovi. reg. avgusta 1943. Br. decembra 1943. Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i da su Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu. Pov. Isto: A VII. 103-161-583. januara 1944. avgusta 1943. stanje drumova u razna godi{nja doba. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izveden pred sud. 34/4. 912 sa podacima da je 5. 15/2. Ob. da je Ministarstvo ratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Va{ingtonu zamolilo za izvesne podatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbrane du` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju. pov. da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane.Br. mostovi. 111 od 11.. O.O. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. 48/3. A VII.m.O. Str. br. 14/1. Br. iz MIP-a. kao i ostale korisne podatke”. prema zahtevima generala Mihailovi}a. 874. reg. 634 od 3. 874. 53. br. br. decembra 1943. U štabu odeljka Vrhovne komande br. tuneli.M. da je u Pan~evu proširena škola za avijati~are. Br. 241. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kairu o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovao iz Beograda: da je bila dobra `etva konoplje u Beogradu.

2170 od 31. imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelid`ensa” britanskog mar{ala Tedera kome je izlo`io ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) i da su obe}ali da }e se susresti sa Tederom. k. 277. da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je 52 A VII. Ca.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.). na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu. jer je za nas glavni zadatak slomiti i zauzeti ju`nu Italiju”. avgusta nakon sastanka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder. ^er~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”. Ob. Da to isto ~ine i sa Francuzima. da je Radovi} govorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu. reg. Bar za sada. da je Merfi obe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima. da kod. da ga je Teder primio 7. Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje se bore i daju otpor”. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreo sa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati. da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju. nakon Radovi}evog nagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali. da je nakon ovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je „podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku. avgusta 1943.” (podvukao M. itd. 98 . rekao da su snage anga`ovane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”. industriju. da su primetili da su Dra`i i Titu Nemci „dali istu cenu”. koji je ovo pismo 9. na {to je Teder rekao da to napi{e. da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodna Francuska. avgusta 1943. 19/2. a da je Radovi} na ovaj susret po{ao u pratnji majora Huota. da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”. da je Radovi} predlagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji. avgusta 1943.52 Pukovnik Radovi} je do{ao u Al`ir odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo. kako se ka`e. Radovi} iznosi utisak da je Tedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku. da je razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata. br. ali to ovde nije slu~aj”. da ga u susretima prati ameri~ki major radi prevo|enja („jezika”). Bariju i Brindiziju. da su Englezi zauzimali stav da je Balkan operativna zona srednjeg Istoka. Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategijski planovi nisu stvoreni”. da je 4. komunikacije. U Ministarstvu u Londonu br. a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo. moral. Ne `ele nikako da se me{aju u unutra{nje stvari. T. ali sve uzimam u pamet i vide}u. da je Radovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat u Jugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog i napi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati. da „Englezi vide stvari detaljnije. a Amerikanci da je obalska zona Jugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera. Teder je rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i. sirovine. Ne obe}avam za sada ni{ta. 3075.O. „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Al`ira i Kaira oko nadle`nosti na Balkanu.Br. da saveznici: „Na sve probleme gleda se samo vojni~ki.

3230. 931.O. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{ao u Italiju. Razgovaralo se o vazduhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} im je dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu. Ob. br. (Pov. upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga. oktobra 1943. k. EV. da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju. reg. za Bari. A. koja su radili posle mene”. novembra 1943. izve{taje iz nacionalnih jedinica u Dalmaciji.S-a i otputovali u Al`ir gde su dobili pomo}. EV. k.C. Predsedništvo Ministarskog saveta je 1. general Dragoljub Mihailovi}. da dolaze izbeglice iz Dalmacije. da su njihovi predstavnici (Makijedo) stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O. Pernik. avgusta 1943. 5783 od 2. da je primio oba Putnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kod saveznika. Bor. br. referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpukovnik @ujovi}. 16/1. oktobra na poziv Saveznika otputovao u Al`ir i o toj delatnosti }e javiti.. O~ekuje se italijanska kapitulacija. U Kairu evidentirano 26.55 Italijanska kapitulacija i povla~enje 53 54 55 AJ. izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”. Eddya – U. a da Italijani imaju oru`je. da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis. EV. Str. br.M. Isto: A VII. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. 261. i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju. Pe{ta. Ni{ i sva ostala mesta.53 Potom 15. 28. Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih polo`aja i daju se {iri predlozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu. 17/1.54 U elaboratu od 3. u Al`iru). pukovnika Edia (W. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. sre}emo izve{taj iz Al`ira pukovnika Du{ana Radovi}a komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Al`iru o ~emu je 28. da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa druge strane Jadrana sa partizanskim posadama.O. Isto: reg. Br.S. gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a. Str. mar{alom Tederom (komandant savezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima. A VII. 5/4. potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kim komandantima generalom Ajzenhauerom. fascikla 11. gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugoslovenskim ljudstvom. da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i tako ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice. Ob.S. municiju i hranu koji su neophodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabota`e i zato treba da do|u do tog materijala. utvr|enja du` na{e obale i granice. saobra}ajnu i ekonomsku situacija u Jugoslaviji. oktobra 1943. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da je Amerikance zamolio da dostavljaju prikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji. ukazuje se na potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale italijanske kolone u povla~enju. da je od prispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „Glas Crnogorca”. septembra podneo i izve{taj.. reg.Br. izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije. ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materijala. ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Al`ira. Pov.Br. na kraju Radovi} od Putnika tra`i: „Molim vas naredite da se ponovo kopiraju svi podaci za aerodrume.M. primerak lista „^etnik”. novembra 1943. te da je potom 14. da bi to ujedno delovalo na vojsku 99 .Br.

Ako `elite imati vezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21. br. T. U interesu je. Ca. 20II. Budimpeštu kao centar saobra}aja. Bugari i ma|arske divizije. 98. Br. 29C.T. reg. Nik{i}a i Podgorice. Slušamo Vas 6265 i 6755”. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP. k. da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog ~ega se predla`u vazduhoplovne operacije bombardovanja luka. Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon invazije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabota`e boraca Jugoslavije”. reg. Mensfield. {to je radi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21. nakon nesporazuma u saradnji sa Britancima. {to su mesto njih pobili nevine `ene i decu”. br. da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. saobra}ajnica i na Balkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili da zamene polo`aje Italijana. `ena i dece.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je 3. da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost. 103-33-189. ali zbog industrije (Zenica-Brod) neprijatelj je otvara. da pošto postoji podesna veza sa geriliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se tra`i od Vazduhoplovnih snaga”. br. Iz nešto ranijeg perioda je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od meseca septembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. avgusta 1943. rudnik uglja Pernik u blizini Sofije. EV. ta~an je u toliko.Ð. 1. Pov. 98. Njihov izve{taj. Isto: Rat i mir |enerala. k. ~as G.000 ~etnika i partizana. avgusta 1943.M. rudnik Bor. reg. k. da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombardovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu. Ovaj sre}ni momenat došao je. ako pošaljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora.Br..d. plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navodi se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava). Isto: Rat i mir |enerala. da su ubili 20. 56 57 100 . 5/1. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a (oficir u penziji Mitar Lakovi}). 2. Naša frekvencija 6540 i 5405. AJ. da su u italijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspolo`eni partizani. 1. knj. obja{njavaju}i da su vesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su 18. avgusta poru~nik ameri~ke mornarice Valter R. Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27. 1/6. Isto: A VII. USMC. Ministarstvu vojske. 2. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostima spram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”. A VII. @abljaka. n. da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}. knj. 1/6. Br. šumovita oblast Ozrena u Bosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja. 20II. Ca. garnizona. Str.d. da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da bi obezbedili to podru~je i vršili represalije. ukazuje Mihailovi}eva poruka generalu Donovanu avgusta 1943. da su Nemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi. n. bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina. A VII. 1st L.56 Nastojanje ka okretanju drugom savezniku. Zagreb sa va`nim mostom na Savi i Sofiju kao centar `elezni~kih linija. mornarice i vazduhoplovstva (dostavljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnji sa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplokoja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana. novembra 1943. Amerikancima. celo srpsko stanovništvo i sekcije Hrvata i Albanaca”. kako naše tako i vaše zemlje. upu}ena generalu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19.. da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u preko Jadrana. str. 680.

3527). Depeša br. Pov. novembra 1943. novembra 1943. Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanju ciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj. da je usvojena jugoslovenska `elja da se posade ~uvaju i {to vi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom. iz MIP-a. AIR FORCE. EV. U nedeljnom izve{taju britanskog Ministarstva rata za period 8–14.br. u vezi sa Jugoslavijom je 58 59 60 61 A VII. Mi{ovi}. k. D. kako je došlo do izvesnih izmena. novembra 1943. br. Br. 6180. Ova je veza imala da poslu`i samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obaveštenja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a. Br. 3681 od 27. 29C. na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskog Ministarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. 20. rudnik Bor i aerodrome Sarajevo. Pov. k. reg. k. novembra 1943. EV. da je upotreba prvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijala Dra`i Mihailovi}u. Pov. 3704).. Puri} Mihailovi}u da je prilikom bombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder. 34/4. br. U štabu odeljka Vrhovne komande br. da li je mogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju. oficir za vezu pri 15. Pov. reg. Str. da li je mogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno. jugoslovenska vlada je na dan 4. pisao je pukovniku Muru (Moor).M. da }e baze za rad nad Jugoslavijom biti na Siciliji. general Dragoljub Mihailovi}. general Velimir Ranosovi}. EV. Puri} Mihailovi}u o padu jugoslovenskog bombardera prilikim bombardovanja Sofije. novembra 1943.V. 7II. br. Pov. 5/1. Mišovi} je tra`io objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a. A VII. iz MIP-a. dodaju}i: „U Jugoslaviji predla`e slede}e ciljeve”: `elezni~ki ~vor Vinkovci. Pov. Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanja u Jugoslaviju. (Str. vaca. D. EV. br. Veles sa mostom na Vardaru. U nastavku se dodaje. A VII. Str. 631. 34/4. 2/1. Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ili mornari~ke i vazduhoplovne udare. Str. O. EV. 101 . Br.K. te da li mo`e biti obavešten o teško}ama koje ote`avaju taj rad i od koga one dolaze.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu. A VII. izve{tavao o u~estvovanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi.60 Bo`idar Puri} je u depe{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom. reg. 61. 3681 od 27. da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao „na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”. podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduhoplovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji. reg. br.br. U štabu odeljka Vrhovne komande br. (novembar i decembar) i januara 1944. major M. Isto: A VII. Zagreb i Zemun. k. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.V. 34/10. Br. koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu. 61. decembra 1943. 20/1 Depeša br. predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi se mogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. To su izve{taji s kraja 1943. reg. reg. a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih biti i ameri~ke. EV. 29D. 88 od 24. `eljezaru Zenica. A VII.59 Potom je 14. Slavonski Brod sa mostom na Savi.61 Italijanska kapitulacija i pribli`avanja savezni~kih frontova Balkanu vojno su otvarali jugoslovensko rati{te. 78 od 30. tra`e}i da se po{alje telegram 15.. decembra 1943. decembar 1943. k. 6180. (Str.K. 120. k. Veza je imala da bude pod punom kontrolom organa štaba 15 Air Force-a".

izazivalo je i dalje podgrejavalo nade u savezni~ko iskrcavanje. kao najve}eg sutra{njeg suparnika. br. k. reg. EV. aprila 1944. Rovinj. 7. 158II. izve{tavao jugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bombardovanja na oprezu. Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitu kao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”. [ibenik i Zadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena a tri o{te}ena. br. Vazduhoplovstvo: Uspeli napadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijatelja”. EV. Vela Luku i brod u luci Bra~. str. da engleski avioni lete iznad grada. ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sa pokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju u odnosu na Narodnooslobodila~ki pokret. Druge 62 63 64 65 66 67 A VII. 26/6. br.64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamo ovim za period 17–23. reg. br.65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugova jugoslovenske vlade. saop{tava se: „Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/ na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja je pri~inila prili~nu {tetu. januar 1944.. i 26. da je radno vreme skra}eno i da se radi do deset sati pre podne. je 2.67 Jugoslovenski diplomatski predstavnik u Madridu. dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna koncentracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. koji su protestovali kod savezni~kog komandanta Vilsona. da se stalno slu{a ho}e li se za~uti sirene. A VII.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9. A VII. reg. 158II. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombardovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega. Ljubimir Vi{acki. k. 24/6. k. 158II. EV. Staniša R. 20/6. k. Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin). 102 . kao i kod JVuO. reagovao nadbiskup Stepinac. godine: „Isto~no sredozemno rati{te.62 Na bombardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20. reagovali su Hrvati u jugoslovenskoj vladi. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanski razara~i i obalske jedinice bombardovale su Split. 30/6. 40 vozila je bilo uni{teno. Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u cilju ometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja. A VII. n.Vlahovic. kao i Zadar i njegovo pristani{te. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu u Jugoslaviji”.d. da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci i da su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. a daljih 50 o{te}eno. uputiv{i protest britanskom ambasadoru kod Svete Stolice. marta 1944. Isto. 158II. 263-264. dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej. decembar 1943. Pristani{ta Split. EV.66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg.

vesti. 103-7-66.M. Pov. da je poja~ana protivavionska odbrana Nemaca i usta{a. Br. Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo veliko neraspolo`enje kod naroda. Pov.Pov. Isto: AJ. tra`io da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanja stanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. juna 1944. upu}enom Londonu 17. aprila 1944. Stim u vezi moglo bi se predlo`iti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vazduhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”. EV. k. kojim se. da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i da su po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod katedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev biskupa taj benzin sklonjen. br. da srpski narod pola`e nade u Amerikance i lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta. „radi znanja”. Br. reg. 103177-620. savezni~ka avijacija bombardovala Nik{i}. 29. da je kod srpskog naroda jako rusofilstvo. 212/44-VII-8. 17 od 20. 103-157-574. Br. izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja. da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva. AJ. 39/2. Tako je od 1. februara 1944. 89. aprila 1944. da je neraspolo`enje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtev i da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji. da se nakon bombardovanja stanovni{tvo iz grada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja. da je u Srbiji sav narod za kralja. decembra 1943. u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P.70 @ujovi} je u telegramu iz Kaira. dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu 68 69 70 71 72 AJ.. da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~ito stradali muslimanski delovi grada. Bar. P. Pov.. AJ. AJ. P. general Dragoljub Mihailovi}. 103-160-582. 103 . 42. Pov. Br.72 Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugih strana. 103-177-620. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Br.68 Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Bo`idaru Puri}u 10. Str. A VII. izve{tavao jugoslovenski MIP da je.71 Jugoslovenski konzul Kne`evi} je iz Carigrada 20. 103-160-582.69 Petkovi} je i 8. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsedniku vlade u London i ambasadi u Londonu. 188/44-VII-8. koji je doputovao u Carigrad. aprila 1944. AJ. Br. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvu vlade. ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em. dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavilo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva. kako se ka`e. koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezima nakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opadaju.). prema izve{taju dobijenom iz zemlje. saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Nema~ka izgubila rat. Sulejmanom Ugremanom. 81. Pov. ali ne}e da se pomiri sa komunizmom.

Br. jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. mitraljirao sam grad. mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. maja 1944. 104 . dodaju}i da je op{tina nabavila naftu. 34/2. A VII. Pov. Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19. jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojne objekte. da je nema{tina. koji je u to doba bio pun.74 Kne`evi} je istog 17. {to isto deluje na raspolo`enje stanovni{tva”. 502 od 22. reg. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe. Tako cene od 30 do 40. dostavio je zastupniku ministra vojske. k. juna 1944. Isto: AJ. ba{ kada je narod izlazio iz crkve.Br. aprila 1944. {to je bilo uzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. da sada grad ima svetla i da je ostrvo Lokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije.). EV. br. oko 11 i oko 4 sata. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. cene mobliranih soba su fantasti~ne. Po pravilu. 29 od 10. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. Sada su pak ~esto ogor~eni. da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanje Beograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi. podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljim namerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih. Br. pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16. aprila 1944. U delovodniku br. (Pov. 9. Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad. 17. reg. me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}. br. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilo poznato. EV. U Ministarstvu u Londonu O. Pov. kao naprimer Moko{ici. ve} u okolini. tako da sada u Gru`u stanuje samo oko 20 osoba. skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gru`a svi su se stanovnici iselili u grad. fascikla 11. svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro. da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40. Bombardovanje Gru`a. k. stanovnici su vrlo religiozni. aprila 1944. U Rijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova. dodaju}i na 73 74 A VII. aprila 1944. 12/2.73 @ivan Kne`evi}. 1712. u kome je ukazao da je Beograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve. EV. a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gru`u i Lapadu.000 Beogra|ana. MIP šalje štabu odeljka Vrhovne komande.br. Osim toga. 206 od 25. mornarice i vazduhoplovstva u Kairu. 9.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo. zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila na Stradun. dobijeno od „informatora” o prilikama u Ju`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da `eleznica Dubrovnik–Sarajevo te{ko funkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha. marta jedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne. da je nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu. Dubrovnik je uvek bio vrlo dobro raspolo`en prema saveznicima. Brodovi su potopljeni.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika u Londonu. 54.

k. Zemunski aerodrum i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi). 196. Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika iz Kaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944. aprila 1944. br. 2/1. 2019 od 13. O. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku.77 Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. znatne i da nisu bile „`eljene”.A.Br. 105 . juna 1944. izvestio: dostavlja pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na dan Pravoslavnog uskrsa 16. sem ciljeva. Re~ je o odgovoru ameri~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. je 25. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str. bez ovla{}enja vlade. Larrabe) koji je dostavio podatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. reg. 10. EV. 4496. Br. upu}en MIP-u kojim je dostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslovenskog tra`enja detalja o bombardovanju Beograda.. a za koji dobio zahvalno pismo oktobra pro{le godine”. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve.Br. da va`nost koloseka Beograd–Zemun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti. kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu. reg.Br. Br. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. EV. EV. da su {tete. 46/2. mostovi na Savi i `elezni~ka stanica. maja 1944. 4317 od 2.Br. AJ. A VII. aprila 1944. fascikla 11. jula 1944. pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade. br. 502. fascikla 11. (Sred. kao veza prethodnog telegrama br. Ob. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi} 75 76 77 78 A VII. i 17. general Dragoljub Mihailovi}. aprila 1944. br. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. 54. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. k. @ivan Kne`evi}. 146. maja 1944. EV.O. Br. 103-160-582.76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljka Vrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13. aprila na Beograd (Sava. juna 1944.F. M.O. Ob. aprila 1944: da su napadi izvr{eni 16. Istok) i za Amerikance. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kog bombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. Isto: AJ. AJ. da „fotografska interpretacija rezultata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. Pov.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob.75 Potom je 22. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni izaslanik u Va{ingtonu (Pov. 54) od 17.. @ivan Kne`evi} Pov. i 17.Br. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. kao i odgovor brigadnog generala Lorisa Norstada (Lauris Norstad). U MIP-u POV. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”.M. 4563 od 7. 55. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregled vazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] za R.78 Re~ je o telegramu pukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu.E. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvo|enja. kasarna Kraljeve Garde.

79 Kne`evi} je telegramom od 10. dr Bogoljub Jevti}. reg. aprila 1944. Pov. i o politi~koj. @ivan Kne`evi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije telegrama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da ne vr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve} samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja. 106 . Mac Veaglia i da njemu li~no. kako mi je rekao. o ~emu je 12. poljoprivrede. To }e u~initi. o ~emu je 2. k. Skrenuo sam mu. ameri~kom ambasadoru. valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bi zaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imaju u vidu. fascikla 11.81 Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete. EV. o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beogradu imali biti pogo|eni. socijalnoj i moralnoj pometnji ne samo Beogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. Svetozara Ra{i}a. po sopstvenoj pobudi”.83 Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stokholmu. 103-160-582. ulo`io je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu.O. jugoslovenski ambasador u Londonu.80 Zatim je 12. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. 55/1. maja 1944. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombardovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo. AJ. Ambasador g. izvestio jugoslovenski MIP.d.Br. jula 1944. br. izve{tavaju}i o velikim `rtvama. snabdevanja i ishrane. „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduhoplovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g. kao i otvorenoj bezna~ajnosti ciljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. A VII. fascikla 11. 61A. 265-274. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. XLIII-XLIV. u koliko mi je to poznato. U štab komande Ob. maja 1944. 192. 62.d. n. nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”. EV. Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju preko njega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani u bli`oj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa. maja 1944. AJ. n. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. Britanci ovde objavili da je tu~en po tra`enju Tita”. Br. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu: „Vojni ciljevi dati po tra`enju generala Mihailovi}a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. po mom mišljenju. zatim o mu~eni~koj sudbini naše prestonice ve} i godine 1941. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande: 79 80 81 82 83 AJ. a o velikim `rtvama i razaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16. dalje. Br. kako se ka`e. studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa. EV. na osnovu vesti iz zemlje. Staniša R. Pov. str. pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji.Vlahovi}. 4317.82 Zbog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. maja 1944. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogo`arski.. 2318 od 21. O. ja sam Ambasadoru opširno govorio o velikim `rtvama u `ivotima i dobrima koje su pretrpljene. str. 4603 od 22. U {tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. juna 1944. kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolni i teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pru`im podatke. Stvorio sam utisak da se vi{e ne}e tu}i.

1685. EV. ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugoslovenskih gradova da se iseli”. iz MIP-a Pov. Posle bombardovanja Beograda.Br. 1956. general Dragoljub Mihailovi}. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. kao nastavak izve{taja Pov.800 mrtvih. Zemunski aerodrom. Smatra se da su gubici u mrtvima i ranjenima vrlo veliki. deo oko Kne`evog spomenika. juna 1944.200 i tamo je najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra.br. U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hiljadama bombi i svuda su izbili po`ari. kompleks bolnica. Ob.M. 107 . juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradali delovi Dobra~ine. Njego{evom kralja Aleksandra. U ambasadi u Ankari Pov. Gunduli}ev venac. da je pogo|ena palata Albanija ali se nije sru{ila. Carice Milice i Knjeginje Ljubice. Isto: AJ. Dalje se dodaje da je {vedski list 19.Br. Glavna stanica sravnjena sa zemljom. da nema~ka propaganda nastoji da uka`e kako su to u~inili srpski prijatelji..84 Potom je od 16.br. koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9. {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”. dok je u Zemunu procena `rtava oko 1. maja 1944.O. U pitanju je izve{taj informatora o stanju u Srbiji i Beogradu. Pov. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 367 od 22. 4390. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Kraljice Natalije. Jedan sat kasnije Beograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”. 103-160-582. maja. Pored toga bombardovane su avionske fabrike u okolini Beograda. da je veliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanja i to najvi{e od Torlaka do Avale. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnoge ku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{egradskom do Kralja Milana kod Manje`a. 231. zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredima Mihailovi}a. 103-84-326. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. U MIP-u POV. Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena. Rumunska ulica. da je uni{tena `elezni~ka stanica Beograd-Sava. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velikih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje. zatim deo od Prote Mateje. da i pored svega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu. objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17.Br. 216 od 4. da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju.. da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcija poja~ana velikim brojem `rtava. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. aprila: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak po podne napad na Beograd. ugao Pozori{ta i Simine. zatim je stradao Bulevar Kralja Aleksandra. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma Bo`idaru Puri}u. da su nema~ki gubici bezna~ajni. da su procene `rtva prilikom prvog bombardovanja 3.Br.85 84 85 AJ. da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanju Beograda 16. Skadarska. AJ. aprila 1944. i za njega je 90% naroda. da je bombardovanje tra`io Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove.

da je najvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmerno ja~e. da je Pan~eva~ki most o{te}en. 1887. Br. kao i pomo}ne zgrade pivare Vajfert. Br. dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en. da je pogo|en vodovod i strujovod. Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigrada odakle je Lukovi} 19. 108 . 103-183-(643-644). da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog. tako|e ošte}ena fabrika hartije Milana Vape. i od koga su dobijene vesti: da je Beograd prvi put bombardovan 16. aprila bilo ja~e. ovaj izveštaj je uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji. zgrada Pravnog i Tehni~kog fakulteta. maja 1944. da je za vreme bombardovanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika. da je potpuno uni{tena `elezni~ka stanica i kolosek u Zemunu. {uma i ruda. dok su uništene fabrika Ma~va. zgrada osiguravaju}eg društva Jugoslavija. da su srpski dobrovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana iz Srbije. a sam grad nije pretrpeo štete. da je materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade. juna 1944. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. 199. Beograd je prvi put bombardovan u podne 16. itd. Br. da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke. te drugi put 17. da je oboreno deset aviona ~ije su se posade spasavale padobranima. da je bila pogo|ena i `elezni~ka stanica. strujovodi i kablovi. da je razoren deo pruge Stala}–Ni{. da je u Beogradu bilo su|enje visokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije. da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu.000. a me|u zarobljenim pilotima su i tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu. da je drugo bombardovanje 17. aprila 1944. 103-160-582.86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz 86 AJ. vodovod. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. aprila i da je broj mrtvih ispod 2. da je o{te}en `elezni~ki most na Savi. da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat. da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombardovanja i da su materijalne štete velike. raniji Progres. „Nemci pri~aju da je Tito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”. maja 1944. a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstva saobra}aja i Ministarstva šuma i ruda. palata Albanija. sa više pojedinosti. da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. Tehni~ki i Pravni fakultet. da je za vreme bombardovanja poginulo ukupno 174 nema~ka vojnika i oficira. da je ošte}em Zemunski aerodrom. da je tek posle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda. Ove informacije. da su direkno pogo|ena Ministrstva saobra}aja. Isto: AJ. da su o{te}eni Ratni~ki Dom. te zgrade u Knez Mihajlovoj i Kralja Milana. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestio u izve{taju Pov. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. da je `ivot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mnogo sveta se iselilo. da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca. da je ošte}en `elezni~ki most na Savi. da je pogodena fabrika Ikarus u Zemunu. POV. kanalizacija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajlonijeve pijace. Ratni~ki dom. Pov. da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dok fabrika Rogo`arski nije. aprila. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik Kosta Simi}) 16. a za komesara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. a varo{ nije. da su ošte}ene zgrada Dr`avne hipotekarne banke. da je zbog bombardovanja gra|anstvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali. da je pogo|ena po{ta na `elezni~koj stanici. oktobra 1943. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. da je o{te}ena palata Albanija. da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most. 256 od 11. MIP 31.

Pov. 50/6. 26. Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6. 16 i 17 aprila. Carice Milice. Str. Uprkos grozni~ave aktivnosti na popravci ovog mosta.800. Sama pivara je uni{tena. 31. 161. 221. maja”. tako|e. `elezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en.. maja 1944. Knjeginje Ljubice.Br.200 ljudi. br. 103-160-582. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov. Ni{a i drugih gradova u Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam `ivu akciju kod ovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da se tome stane na put. Vašingtonova. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. itd. Krušedolska. 103-84-326. maja 1944. maja 1944. k. Gunduli}ev venac. da je prilikom drugog bombardovanja stradala `elezni~ka stanica. je u izve{taju Ministarstvu vojske. Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novi saobra}aj. Rumunska. Bilten br. AJ. a štedi hrvatske gradove. da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje. reg. kraj oko Kne`evog spomenika. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Gori poginulo je preko 2.pro memorie' dostavljen britanskom Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beograda: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja. Višegradska. EV. 1887 od 31.30 ~asova. Simina. dok u isto vreme nije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napada iz vazduha. general Dragoljub Mihailovi}. da se broj `rtava procenjuje na oko 3.88 Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su. reg. EV. Zemunski aerodrom. a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od 10 do 12. Pa{ino Brdo i okolina Vajfertove pivare. 4476. br. Br. da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu. 29A. AJ. maja 1944. u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenske vlade. gde se govori o bombardovanju od 18. da je pogo|ena palata Albanija. dostavljeno štabu odeljka Vrhovne komande Ob.. Isto je u~inio i Gospodin Ambasador u ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima.87 U Kairu su. juna 1944. da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje tra`io Tito koji ruši srpske. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji: „I. mornarice i vazduhoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda. Skadarska. Dobra~ina.O. itd.M. Vojni izaslanik. U vezi prednjeg dostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan .Br. itd. Prote Mateje. da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulo oko 1. bulevar Vojvode Putnika. 52 od 30. 4476. Izvor je „jedno pismo” upu}eno iz Beograda. 56/5. Kraljice Natalije. juna 1944. Naro~ito su stradali: sedmi kvart. Kralja Milana. bulevar Kralja Aleksandra. Br. MIP Pov. k. 54. A VII. Ob. Ova katastrofa proizilazi otud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom. 87 88 109 .000 stanovnika ovog na{eg grada. Za vreme bombardovanja Beograda. Deligradska. Isto: A VII. II.O. Kralja Aleksandra. general Velimir Ranosovi}.Br. da gra|anstvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eve odrede. Bajlonijeva pijaca i okolina. Prištinska. Njegoševa. kod saveznika intervenisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samo jedno policijsko odelenje. da je i pored svega moral naroda na visini. Gra|anstvo se ve}inom iselilo iz Beograda”.

juna 1944. decembar 1958. 231-233.. Vladimir Velebit. jula 1944. U štabu komande u Kairu Ob. Zagreb 1983.d. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Ameri~ka 15. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja.94 Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Saveznicima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}eve depe{e i zahtevi jugoslovenske vlade. 78 od 22. str. n. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. sveska 2.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u. Glasnik SIKD „Njegoš”. k. Milovan D`elebd`i}. 110 .89 Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija. 4504 od 16. da je maršal Tito skrhan. {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom.92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga Balkana i njihova razasutost po Balkanu.d. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca. Br. kada je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”.O. s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi saobra}ajne veze. postrojenja nafte u Rijeci i Zadru. Saveznici su se o tome dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944.pro memorie' dostavio sam i ameri~kom vojnom izaslaniku”. 29. bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru. `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka). Po Jovanu Ðonovi}u. Knina. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se Mihailovi}u pošalje poruka (br. reg. vazduhoplovnom izaslaniku. aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje. n. a u jesen vr{eno bombardovanje Srbije.90 Nakon savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce (BAF). n. EV.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u Italiji. 82-98. Jovan Ðonovi}. vazduhoplovna armija preba~ena je iz Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. str. bila je razlog za kasnije akcije savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”). br. jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.Br. XXXVI-XXXIX. Pov. Re~ je o interesima vo|enim prevashodno vojnim logikom. aerodrom Zagreb. Se}anja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Banja Luke. str. „Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”. str.93 Septembra 1944.. 15/4. Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944. savezni~kog vicegenerala oko dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a. aerodrom kod Mostara. a po~etkom septembra izvedene su obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji. itd.d. za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot (William Elliot). Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektiva neprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i 89 90 91 92 93 94 A VII. 7-57.d. Kosova i Crne Gore. da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i izvla~enje vojnih efektiva. Sli~an takav . 188. n. jula 1944.

o ~emu govore kontakti u Kairu (pukovnik Putnik i major Gligorijevi}. Amerikancima. nakon vesti o posledicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog stanovni{tva. After addressing the British and their postponement. After the news about the effects of the bombardments which reported on massive losses among the civilian population. a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstva na stanovni{tvo u Jugoslaviji. as testified by contacts in Cairo. Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu (Vojni kabinet jugoslovenske vlade). The Yugoslav Government with General Mihajlovi} coordinated the bombing. 111 . Algeria and London. jugoslovenske vlade.M. Summary The Yugoslav Royal Government. and which led to controversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments.. Demands for destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views of General Mihajlovi} and the Yugoslav Government. as part of broader strategical planning and actions in the Balkans and in Yugoslavia.. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja. okre}u se drugom savezniku. and military operations were explained by a political background. general Dragoljub Mihailovi}. the Americans. they turned to the other Ally. which is proven by Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. Allied bombardments should be seen within the framework of general Allied war interests. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava. Jugoslovenska vlada. General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944 The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topic that became usable in daily politics in the last couple of years. An intention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure more favourable positions in the final stage of the war within the framework of Yugoslav internal slaughtering was perceptible. whereas the bombardment was seen as conducive to causing moral effects with the population in Yugoslavia. the Yugoslav Government filed protests with the Allies because of the casualties.

Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni pred novom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjetska bloka.5:008 (497.1:410) "1945/1948" PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. isto~nom i zapadnom. Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjima odlu~uje na nastavak normalnih odnosa. Iako je u vrijeme odluke da podr`i Tita i partizane Churchill smatrao da nije va`no `ele li oni uvesti komunizam – jer Britanci „tamo ne}e `ivjeti” – godine 1945. |elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenske propagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima.019. Zagreb 351. realizacije Sporazuma Tito – [uba{i}. Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}a NOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzo pokazalo da su bili privremeni.1. britanskog aduta. Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju sa`imaju u sebi sva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije i interese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evoluciju jugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem – KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima.85 (497. 112 . APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istra`uju kulturne veze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike.Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32. problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca. britanska je politika prema Jugoslaviji odre|ena ovim faktorom. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu nove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a.410) "1945/1948" Hrvatski institut za povijest. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i. i kada opozicija – onemogu}ena i od re`ima ali i vlastitom podijeljenosti – odustaje od politi~ke borbe.

Isto.. kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali i zbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju. Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948. nego zadire i u podru~je vanjske politike. postoji mogu}nost postizanja sporazuma na na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a. London /dalje: TNA/. ovisno o religijskim institucijama. Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju privrede. a kako vo|u imaju sada i. u polazi{tima propagande uvodno stoji da je te{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. 20. Mnogo je toga u politici Jugoslavije {to jo{ nije definirano. iako on nije kralj. Kako su oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponira partizanima u odre|enom stupnju”). Ljubljana 1992. 113 . The National Archives. Jera Vodušek Stari}. ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske 1 2 3 Više o tome: Ðoko Tripkovi}... Propaganda prema Jugoslaviji U dokumentu iz ljeta 1945. Odnosi dr`ave i crkvi variraju. Prevzem oblasti 1944-1946.K. vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga i zato su mu odani. 1. VII 1945. Ann Lane. kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbog partizanske propagande. Beograd 1990. „Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nom gra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegovih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobitnu podr{ku Dra`i Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednostima monarhije. Britain. u vezi Trsta i Koru{ke. Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pitanjima. 1941-1949.. Na primjer. 5. da bi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije.”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u. Cold War and Yugoslav Unity. budu}nost monarhije je prema Sporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada je njezina pozicija znatno izmijenjena. „Ona je dobrim dijelom podr`avala usta{e i bijelu gardu i sada trpi posljedice. Foreign Office: General Correspondence-Political Department /dalje FO 371/48845.. Odnosi su s Katoli~kom crkvom slo`eniji. 4.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato. „Znatnim dijelom osje}aj protiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska. Na{ pristup. morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo republika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku. 'Plan of Propaganda'. osobito.”3 Bilo je poku{aja sporazuma na ni`oj razini ali i mnogo progona. ka`e se. Brighton 1996. U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u to vrijeme nu`no su skromni. U tom smislu oni izgledaju vi{e kao propagandni rat nego kulturna suradnja. SPEHNJAK Propaganda prije svega .

ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane iste slu`bene politike”. polaze}i od na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na prihva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja.”4 Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva. poljoprivrede i trgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”. iako zasad nema naznaka o kolektivizaciji. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorske komisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: publika `eli „lak{e”. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje. „jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. policija koju kontrolira Partija. hvatanja {pijuna. Isto. zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”. nisu vi{e jednostavna jer su partizani u cilju zadr`avanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izra`avanja. Iako je u Jugoslaviji ve}ina kina u privatnom vlasni{tvu. privatnom i zadru`nom vlasni{tvu. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e biti promjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dr`avnom. „Dr`ava }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva. zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima. „Ustvari. Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizacija imaju svoje novine. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispomo} pri `etvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju. ratne filmove. bit }e hrane dovoljno za sve.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ~etnika D. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerima re`ima ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dr`ave. Posljedica 4 5 Isto. Pitanja koja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji. dr`avno filmsko poduze}e ostvaruje kontrolu rada kroz odobravanje programa. jer }e smanjiti pritisak na agrarni fond zemlje. Mihailovi}a i kolaboranata. 7. Njezine su funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona. „Koliko se sada mo`e vidjeti izgleda da }e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijske opreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja. Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji.5 Partizansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi. Ozna je NKVD”. o{trih borbi krajem rata. Zasada. U normalnim okolnostima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad u Dalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata. javnog reda i sigurnosti do obavje{tajnog rada. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti i sindikata. 114 . a kad se prometna situacija popravi. borbe i osobito. 5. ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakom kontrolom dr`ave”. „to su prazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne.

odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”. osobito sada u vrijeme krize oko Trsta. ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji i Dalmaciji. iako je potpuno proruski osje}aj javan. „kada su oni dobri. ka`e se. SPEHNJAK Propaganda prije svega . bilo putem diplomatskih kanala. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski. 9. „Ta je ~injenica temeljna.. U cjelini se mo`e re}i da je ve}ina stanovni{tva pozitivno orijentirana prema Britaniji. gdje su veze uspostavljene davno. 115 . ^ak i ~injenica da mu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mijenjali politiku mo`emo je mijenjati opet.”7 Odnosi sa susjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” a primjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila. Sada je njezina politika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a. bila je garancija da }e zagovor Rusije do}i od samih partizana. nema javnih dokaza o vezama vodstava. bilo putem partijske suradnje. AF@ i USAOJ. Kad je rije~ o narodu. „Op}enito. dobar je i odnos Jugoslavije prema Britaniji”. ~injenica je da je za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”. nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatu kao ruska. izdavali nikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive. Npr. Ali. a ni nakon dolaska vojne sovjetske misije 1944.” British Council je bio prisutan u 6 7 Isto. a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji.”6 Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`no njegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju. poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanja suglasnosti. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemlji direktan utjecaj na vlast ili upravljanje. Sve ostalo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog. Ipak.. ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost nezavisnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad mo`e biti najvredniji. pona{anje stanovni{tva nije pravi indikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast. a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputama. na primjer. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast.” ^ini se da op}e direktive „isijavaju iz Moskve”. Malo je dokaza da su Rusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu.K. pri ~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku. b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u. u Rusiji ne. osim {to se zna da u vojsci ima mnogo sovjetskih instruktora. Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Britaniji. to se nije promijenilo. a kako narod. 8.. Jedino {to su Sovjeti u~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji. a slabije je u Sloveniji.” Danas prorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ. Isto. British Council slobodno radi u Jugoslaviji.

”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila 8 9 TNA. Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar. {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega mo`e ra~unati”. uz tajnice i prevoditeljice O. Ljubljani. D. imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. 116 . Od jugoslavenskih predstavnika mo`e se o~ekivati dobra suradnja jer saveznog ministra informacija. major S. Jo{ nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an dio zakonske procedure. Crichton. kao i oni u konzulatima u Zagrebu. njegove zadatke obavljat }e press slu`be ambasade i konzulata. pomo}nik. njegovi zamjenici major Masters i poru~nik Carey. ~ije su poslove privremeno obavljali vojnici. III 1945. R 12784. Jugoslaviji prije rata. R 21361. Stevenson. dovela do pove}anja prodajne cijene. „Press attache's monthly report no 9”. Marsano koje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova. do{ao ambasador R. jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih novinara. bili su: {ef. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka: trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelatnosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanje obavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslavenskim vojnim vlastima. S. O tome se poku{alo pregovarati s carinskim vlastima jer bi tolika davanja. Od doma}eg osoblja predvi|eno je bilo upo{ljavanje jo{ sedam osoba. Sarajevu i Skopju te krajem godine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. tajnica L. ali ne i cenzurom.8 ^itaonica je otvorena u maju. dok su se na onaj na doma}em jeziku od po~etka 1945. iako je pitanje koliki mu je utjecaj. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. Tokom godine pro{iruje se ured. Dok Council ne organizira svoju mre`u. ubrzo je otvoren Press Office. Godine 1946. „jako velike da`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda. pla}ale prema Press Officeu. FO 371/48900. Cllisold. Kosanovi}a dobro poznaje S. Press slu`ba Kada je u Jugoslaviju 12. Oblici propagandnog djelovanja 1. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja. Britanska press slu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~in kalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno. Miller i M. trebao pribli`iti gra|anima Jugoslavije. Clissold. ocjenjivalo se. TNA.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. narednik Collins i kaplar Wills. FO 371/48883. te administrativna slu`benica Davson. U press slu`bi u ljeto 1945.

informativni `ivot u Jugoslaviji je bio restrikitivan. Uz sadr`ajna ograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bila je jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani. British Broadcasting Corporation – BBC.K. 1946. uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`na nego tokom ratnih godina. u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{e poti~e nego u Beogradu.” Zatim se isti~e da je va`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojim anglofilskim sklonostima” – pa se odr`avanje dobrih odnosa s njima i redovito opskrbljivanje materijalima treba stalno odr`avati – „~ak i ako rezultati ne budu spektakularni. njima simbola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku. i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivaju strane materijale samo od francuskog konzulata.” Zagreba~ka press slu`ba je ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi „daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu. „Ali. jer u Zagrebu jo{ nema drugih predstavni{tava.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu uspostavljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osobni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama. Tako|er. Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio „slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata. op}enito uzev{i ne mo`e se re}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasak se daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kritika britanske politike. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Zato je BBC znatnom dijelu gra|anstva bio va`an korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini. lak{e je s njima kontaktirati. nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine 10 Isto. Zatim. bitku protiv komunizma. krajem 1945..”10 2. Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji je rado primao i objavljivao ponu|ene materijale.. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kog ogranka press slu`be. U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemalja iza „`eljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma. jasno je da se pri oblikovanju programa nije samo te`ilo profesionalnim kriterijima o objektivnosti. U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojne cenzure. postoji ovdje {ira zajednica onih koji govore engleski. Kada se vide popratni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima. 117 . Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolaze u ured i tra`e engleske novine i ~asopise. i op}enito. program za Jugoslaviju Nakon rata. jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnih lekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja. kako u odnosu na unutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima. a osobito su nezadovoljnici re`imom ra~unali na vijesti iz Londona.

Jedini put da se ovo prevlada jest {to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa.”11 Dalje se ka`e: „Svakom Jugoslavenu.45 po GMT. Postaju zbunjeni i skloni su kriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedino poku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda. bez obzira na politi~ku orijentaciju. oni ne mogu razumjeti kako se Britanija mo`e smje{kati re`imu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom. BBC je tada smatran najboljim na~inom izra`avanja pogleda na bitne stvari o kojima. U to je vrijeme BBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12..00. „o ~emu nema sumnje”. daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva. a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenciju”'. Treba stoga zadr`ati {iroku liniju i dr`ati je se tako da se svaka emisi11 TNA. tako i nakon rata. pa se njegova uloga u obradi na primjer. zna se i u najudaljenijim krajevima i on ima „neizmjeran utjecaj”. ideja javne korporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek u najop}enitijim stvarima..00 i 19. U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme. FO 371/48900. ako bi se javljalo na drugi na~in. (. R 17777. za ve}inu. Tr{}anskog pitanja. ~uju i pozitivne ocjene. 118 . izbora. osobito 1945. kao {to je poznato. BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade. stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojoj zemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga. sigurno bi podlijegale cenzuri. politike. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitalisti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”. Ona je. „te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC u`iva u Jugoslaviji”. Tako|er. ne poku{avaju}i praviti ravnote`u opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im programima. bila gorljivi zagovornik jedne strane. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{te Foreign Office-a.. Jer. godine. Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945. kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena. „u skladu s BBC-ijevim objektivnim pristupom”. on je „izvor inspiracije. odnosa re`ima prema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikom nakon II svjetskog rata. godine. X 1945.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihove povezanosti s njom. U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajima press slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme. 16. 1. dolazi do nerazumijevanja i optu`ivanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni na objektivnost. prilog izvještaju od 11. o „radio Londonu kako se ovdje naziva”. razvidno je da BBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovnika. strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”. ka`e se u elaboratu.) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike prema Jugoslaviji.

jer su potpuno vjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima. nego se radi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usobno suprotnih – nezadovoljno re`imom. tj. od prija{njih kolaboranata. Paveli} i Rupnik. kada je BBC kriti~an. Mihailovi}u”. 2. nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”. osnovanog 28. Miro Rajkovi} i Davorin Gardum. a onda su ~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima. SPEHNJAK Propaganda prije svega .” Iako dosad nije bilo poku{aja da se zabrani slu{anje radio Londona. ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London.K. Vinko Stanti}. pak. za koje su znali da su se udru`ili s Nijemcima i Talijanima protiv njih. Ta publika obuhva}a {irok spektar orijentacija.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijeme njema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. nije sigurno tamo gdje je vlast jaka. Publika BBC-ija jesu oni koje se uop}eno mo`e zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo. „re`im jasno pokazuje namjeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”. nezadovoljni su ekonomskim uvjetima. tako|er su razo~arani i optu`uju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e. seljaci i srednji slojevi. Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jer se smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to je pogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”. u cilju podrške partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}. unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe. a jedini izvor vijesti i pogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. prija{nji sljedbenici ~etnika.” Ipak. koji ka`u da nisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevom odlukom da podupre Tita i partizane. Ima i onih koji re`im ne prihva}aju zbog manjka demokracije. a 'obi~ni ljudi'. BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki. koji nisu napustili nadu da }e se vratiti na vlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadu svoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}. O tome se ka`e: „partizani }e potanko pri~ati kako su `eljno ~ekali vijesti i ohrabrenja. Sada. koji su u „pet do dvanaest” promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani. O tome se ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „ime poznatim u svijetu”. a to je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D.” Ustrajnost u objektivnosti potrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to. jer. „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avaju tome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje. zemlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade. Odnos re`ima prema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”.”12 Oni. osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”. U jugoslavenskim novinama ~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskog pristupa ovog radija. 119 .13 Njegov lik se karikira i naziva „`alosnom figurom koja }e prodati svoju savjest. ~etnicima. ka`u oni.. uobi~ajeno u selima. ja mo`e jasno prepoznati kao njoj konzistentna. ali nisu re`imu suprostavljeni na 12 13 Isto.. XII 1944.

Dapa~e. it.”14 Dapa~e. 2. ni`e slojeve partizana. 120 . niti kriticizam smije dati utisak – kakav na`alost mnogi partizani imaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbiljna alternativa partizanima. i „ohrabriti stvarno demokratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen. tj. stoji u elaboratu. za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnost i o~ekivanje intervencije stranih sila”. demokrate. Isto. na naju`e saveznike KP. „lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez. upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna.) svaki prilog o unutarnjim pitanjima Jugoslavije mora zadr`ati objektivnost.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskih za|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda. Pritiskom na tu.”16 Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrim ostvarenjima. „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo – moraju biti ubije|eni da se re`im kritizira ne zato jer je previ{e partizanski. 2. govor o sistemu. tre}u grupu. osobito zdravstva. a ne iz propusta vezanih uz sam sistem”. ~etnici. zadatak je BBC da prebaci te`i{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvislinzi. ka`e se dalje. nego zato {to je premalo partizanski” tj.) BBC-ijevi programi moraju stalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljne dosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima. 3. bur`oaski liberali. tj. konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu. Pru`aju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to ulo`ila” u Titov re`im.15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1.d. 11. onda treba naglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri” – „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora.) izravna projekcija Britanije. Primjer koji se navodi. u pogre14 15 16 Isto kao bilj. seljake – odnosno.. 4. mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP koja se protivi javnom utjecaju BBC. prodrijeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera re`ima koji nisu bitno protubritanski ali su „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”. dostignu}ima u dru{tvenoj. 3. jer to je ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije. Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi.. obja{njavanje pozadine vanjske politike. BBC je zato suo~en sa slo`enim problemom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih elemenata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojno vezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”'). idealima. politi~koj osnovi. Dakle. ekonomskoj i kulturnoj sferi. Isto. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji je nekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima.

VII i 25. SPEHNJAK Propaganda prije svega . nije ograni~en na samo jednu klasu ili regiju. koja. mo}ne ili politi~ki reakcionarne. ako bi joj se dala odgovaraju}a podr{ka. Prema ovom spisu. „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kolama i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na `elje studenata. s ciljem da Jugoslaviju potpuno. iskren i pro{iren”. nego djela Marksa i Engelsa. ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugoslaviji prili~no te{kima. Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je smatrao da u javnost treba pustiti neke informacije. uvod u historiju engleske knji`evnosti koja se predaje na fakultetima. ruski dosezi u svakoj sferi posvuda se propagiraju.. okrene isklju~ivo u rusku orbitu. ovo se 17 18 Kasnije se uspostavilo da BBC nije `elio objaviti tu informaciju. Na primjer. bilješke FO od 26. u Foreign Oficeu odlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju. {nom uvjerenju da postoji opozicija.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan. „~ak imaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanje ne mo`e pro}i. posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. i {to je „mogu}e vi{e. Ipak. Jugoslavija ne smije postati popri{te anglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladi i britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. mo`e zamijeniti re`im. X 1946. S druge strane. 121 . Ostavka G. ruske knjige ili prijevodi s ruskog pune knji`nice. koje ma kako dobro u nekim dijelovima. u bilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature.” Dakle. ali da se pri tome ne spominje izvor informacija. Tako je na primjer. „mo`da najte`ima u Evropi. TNA. Zlatopera „idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radioli~nosti jest samo po sebi za `aljenje”. ne isklju~uju}i ~ak Moskvu ili Var{avu”. kada je generalni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}. prijevod je ruskog djela. tajna policija i armija oblikovani su po ruskom modelu.17 3. sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}e koristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijateljska u svom pona{anju prema nama”.K.” Dr`ava. FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerziteta u Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dr`ave. „bez ma kako nategnutog. 2. niti na ranije bogate. FO 371/59532.. spominjanja kanona marksisti~ke doktrine”. TNA. British Council Jedan spis British Councila iz 1945. Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{e Zapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samo uvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnom mi{ljenju.

FO Publicity Files /dalje 930/420. Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormalni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postigla odre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. Prema arhivi British Councila ipak je u 1945. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~ili{ta u Beogradu. diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. Isto. zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e. Prije svega. 5. Vlast je „potpuno ignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”.22 Zazor prema Councilu zabilje`en je i kasnije kada se u jednom spisu iz 1948. u ljeto 1946. koji }e pokrivati i Split. ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj sna`an a „ekstremni reformisti” u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast biti prisiljena raditi prikriveno. pri tom se ne govori otvoreno o „nepo`eljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego se prona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama. Ali. Organization in Yugoslavia'. TNA. „Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}en je na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svaki otvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jo{ ne usu|uju otvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj i pomo} nisu po`eljni u Jugoslaviji. Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{e nego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije. odbijena je molba za otvaranje ~itaonice. treba izbje}i multiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu. pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim pod vodstvom direktora u Zagrebu. jer }e svaki novi pothvat biti do~ekan sa sumnjom. a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije. jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policije ja~a”. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|aju studenti iz Srbije. 1946. navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu 19 20 21 22 Isto. 122 .”20 Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Split „iako nije jedan od republi~kih sredi{ta po novom ustavu”. Zagrebu i Ljubljani. Makedonije. u Britaniji bilo 60 studenata. u Zagrebu studiraju oni iz Hrvatske. ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plodnijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te nego Skopje”.21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~enosti u tr{}anski problem. Podru~je obrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlasti da zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom re`imu pokazuju vi{e entuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. Vladaju}i se krugovi na primjer. na primjer gubitkom posla. 'Balkan Section.19 U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu „ba{ povoljni. FO: Ministry of Information & FO.

'Visit to Zagreb 21-25 July 1945'.15. Pojavio se i na Omladinskoj pruzi gdje je odr`ao nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja.K. sada upra`njeno”. Grad je potpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”. Politbiro. IV 1947. rekao: „Napominje da bi za intelektualce. napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no. na primjer o tifusu i o TBC. ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. prema zapisniku. U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11. izvikivalo je prema ovom izvje{taju. Turskoj . U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da je takav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”. „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljiv nego u Beogradu ali su trgovine praznije.27 U isto vrijeme. ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed. Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. U spisu u FO 924/123 (LC 5575). Bakari} je. ~lana BC-a nastao je izvje{taj u kojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je to te{ko shvatiti”. Na primjer.000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju. TNA. u Argentini 71. TNA. ve} nakon tri mjeseca”. David Shillan.”28 23 24 25 26 27 28 TNA. SSSR .Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2.23 U ljeto 1945..26 Navodi se i da su „ruske knjige jeftinije od engleskih”. osobito intelektualce i studente.24 ^itaonica Councila u Beogradu otvorena je te godine.” Pivo se mo`e dobiti u Zagrebu. SPEHNJAK Propaganda prije svega .. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilo daleko vi{e no u Beogradu (300). formalno otvorena 14. naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti da se zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice. Zapisnik od 3. sije~nja 1946. navodi se da je npr. Zagreb /dalje: HDA/. Izvještaj od 25.. British Council: Registered Files. a 1948. u isto vrijeme u Italiji bilo 10. IV 1947. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je „op}e. izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove u Jugoslaviji.1. „@ivio Stepinac”. FO: Confidential Print. izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskog jezika i popularizacija britanske knji`evnosti. Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih. Hrvatski dr`avni arhiv. Izvještaj od 3. ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~ka Hrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otklizati otvorena srca u rusku orbitu”. BW 66/4.8. on je samo pozvao svoje studente da posje}uju priredbe koje organizira British Council.142. Yugoslavia /dalje: BW 66/5. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju. 250. na sjednici Politbiroa CK KPH u Zagrebu. sekretar V. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju i svibnju 1947. imala je po~etkom 1947. ^itaonica u Zagrebu. U svom radu Council je kroz ~itaonicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve. Preneseno je stajali{te zagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imala Njema~ka. III 1948. fond CK KPH.. u CSSR . u Beogradu ne. 123 . Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti.000 gostiju.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Na samopostavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dr`ava”. Propaganda je tu ostala ista kao i po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike. VI 1945. kako sada nema vremena ni sredstava 29 TNA. 'Partisan Policy and Propaganda'. „Da li je demokratska?” Tu analiti~ar ka`e da je „vlast partizana mo`da za narod. „Narodne demonstracije” su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom `ivotu nove dr`ave „za koje njegovi vo|e ka`u da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”. Bila je. Ovim argumentima. oni su bili poslije redom izvikivani”. dosljedna i sna`na i poga|ala je `elje ve}ine stanovni{tva. Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{taju razli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protiv omrznutog re`ima” i postala „glas re`ima koji izgleda postaje diktatorski i neomiljen kao njegovi prethodnici”. Jer.” Na lokalnoj razini. Elaborat se potom bavi analizom na~ela i politi~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima. autor odgovara potvrdno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separatizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”. jugoslavenski komunisti su ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. Sada je propaganda potpuno u slu`bi re`ima. vje{to organizirana”. FO 371/48883. federaciji i demokraciji.” Zanimljivo je. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politici i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijih oru`ja partizana: bila je jasna. „Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istrenirani oko slogana koje moraju izvikivati. stoji dalje. niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. ali su bili spremni djelovati na patriotskoj osnovi. kako je malo spontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la u posjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista. pri ~emu je temeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca. kad je osvojena vlast. stoji dalje. „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~ke partije. 2.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pitanja te se pribli`ila i onima koji nisu bili komunisti.. u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slobodni izbori. prilog izvještaju od 21. ali jo{ uvijek nije narodna. Jugoslavenska propaganda Obilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima Ve} u junu 1945. po~ev{i s onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'. 124 . R 11208. 1. nedostaje uvjerljivost. ranijeg glavnog predmeta propagande”. jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava 'kompromitiranih'. „jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada. njezin zna~aj postaje jo{ ve}i. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~ka organizacija SKOJ. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje i uni{tenja izdajnika i kolaboratora”. koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu.

nedavno izdao knjigu balada posve}enih Crvenoj Armiji.. dovoljno je promatrati svakodnevni `ivot. nema listova koji bi bili nezavisni. ~ak je i selja~ki pjesnik i ~lan HRSS-a. Isto. za velike promjene u obrazovanju. pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i ponavlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 On posvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarni elementi u savezni~kim zemljama. 3. Novinski napadi su obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca i njihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. da usmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija. u kojemu rade civili. Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj. odnosno izdava~i su im masovne organizacije omladine. `ena i sindikata. Selo. Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugoslaviji. a koje su „samo nali~je slu`bene politike”. 125 . prema elaboratu. Slobodni dom. odnosno u propagandnom odjelu V[ NOVJ. Stanko [kare. ka`e se u ovoj analizi. sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odane u~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. koji „bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama. najbolje se vidi u pitanju Julijske krajine. ne mo`e se re}i da je cenzura „prevelika” jer. Iako se nastoji dr`ati ravnote`a u uvozu stranih publikacija. Iako postoje listovi politi~kih stranaka. ovo pitanje „Tito i njegov najbli`i krug mudro su ~uvali dok 30 31 Isto. nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci. mar{ira s drugovima demonstrantima. SPEHNJAK Propaganda prije svega . osobito mlade generacije. Amerika i Britanija su u doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog. Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala. koji „jo{ uvijek dr`i cenzuru iako je i posljednji Nijemac istjeran”. nego su svi dr`avni. jako su ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organ Komunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list. antifa{isti~kog bloka ali „one sada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in `ivota druk~iji od onog u novoj Jugoslaviji”. npr. 'veliki Staljin”. strani dopisnici mogu raditi. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velika KP'. Tu je velika uloga SKOJ-a. 2.K. „kakav pogled na `ivot mo`e imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu. Jer. postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u i to u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik za kulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja. pi{e dalje. ali ~lan obitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik. Zanimljivo. jer su u njima samo prijevodi s ruskog”..30 Ali. prodaju se strane publikacije. Jer. Kako radi „ova ma{inerija”. sjedi u dr`avnom ministarstvu. navodi se dalje. Autor elaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. veliki Tito'.

34 Uloga propagande u {kolstvu U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalo truda da ga se prilagodi doma}im prilikama. se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javna kampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima. ka`e autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda u Jugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i okovala kriti~ka misao”. „Od stranih jezi32 33 34 35 Isto. I 1946.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slojevi i politi~ke grupe”. 5.” Te`i{te se stavlja na prakti~no i tehni~ko obrazovanje. Jedan od pozitivnijih aspekata novog re`ima jest pobolj{anje polo`aja `ene. stoji u spisu s kraja 1945. TNA. dok je prije slu`ila borbi za nacionalnu slobodu. Ali sada je jasno da je njihov poziv na izgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizma rezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima. za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pitanje'. Nedostaje doma}ih knjiga pa }e velika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom. 'Anexure B'. Izvještaj od 5. TNA. sada je – a to je zapravo ironija. 'Memorandum'. FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje: 1110/.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter partizanskog pokreta jako promijenio.35 Jedini novi ud`benik koji se radi jest onaj za ni`e razrede osnovne {kole „koji se potpuno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta.”32 Slijedio je niz napisa u novinama. 3. Iako u Beogradu nikad nije bilo za to interesa. 4. humanisti~kim znanostima se posve}uje minimalna pa`nja. X 1945.” I propaganda je do`ivjela velike promjene. FO 371/59425. 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzvikivati: 'Ho}emo Trst'. kako „`ene moraju raditi”. izjave su davali i „oni Slovenci koji nisu ~lanovi KP.. 126 . prilog izvještaju od 7. Stevenson je izvještaju prilo`io materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog ka`e da. Isto. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~ke osnove u cijeloj dr`ave va`e za nastavu historije i knji`evnosti. To da je on nekad zaista bio vrlo popularan i reprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodima Jugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao. 153. U listopadu 1945. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanja podsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja problema upotrebom sile. vrti}i za djecu „grade se pored tvornica”.33 Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno da komunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odiozna proteklih dvadeset godina.

. U mnogim osnovnim {kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir. u ve}ini {kola u~enicima koji `ele poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke. SPEHNJAK Propaganda prije svega . mora pogledati {kolske 36 37 Isto.” Na to se i posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe u racioniranoj opskrbi.. 4. u nedostatku {kolskih knjiga. „kojima je te{ko ne pripadati”. SKOJ. I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska. ~esto i nesvr{eni studenti.” Vjeronauk je tako|er neobavezan. ali koji su „bili s partizanima”. USAOJ. nakon povratka iz Jugoslavije. Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedam godina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u kojima se to mo`e provesti. izgleda. II 1946.36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgube posao „malo je {anse da se dobije neki drugi”. „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine. sposobnosti da pou~avaju i{ta drugo do partizanske pjesme. u protivnom se izla`u opasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kola pretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore. uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost re`imu a ne da pobolj{ava njihov polo`aj. Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stalno sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima. godine. Kad pristignu novi nastavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijesti i sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”.” Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten {irom zemlje. Vlast je {kole pretvorila u oru`je svoje propagande. Beogradska Politika od 9. mitinge i demonstracije. ali nije otvoreno komunisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”.” [kole formalno vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na polo`aj nastavnika ima sindikat u koji oni nisu obavezni u}i. objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine.K. povijest partizanskog pokreta i bezvrijednu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a. koja jest jaka. ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijim razredima gimnazije. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni. Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946. objavila je `estok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka. „U stvari. Sve to utje~e da nastavnici naizgled podr`avaju re`im a njihovu sindikatu je. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustva da dr`e red u {kolama niti.” Postavljanjem ili razmje{tanjem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao i u svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom povjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti. Sve su one pridru`ene Narodnoj fronti i organiziraju u~enike da odlaze na proslave. 127 .

h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za re`im ili onih koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo u narodu. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke. Oba lista bila su tiskana u velikoj nakladi za jugoslavenske prilike. Memorandum. itd. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili 6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu. a tehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola. 'The future of Jugoslavia'. pojam nikad jasno definiran”. ud`benike. „Sukladno tome. R 1107.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nikad se ne daje publicitet pozitivnim dostignu}ima zapadnih demokracija. „iako list nije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi. kultura. monotono ponavljanje }e ipak 38 39 TNA. iako „tehni~ki niti jedan od tri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere. prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata. Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina.) „bespogovorna podr{ka politike NF i njezinih vo|a”. Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su „temeljno politi~ki u tonu i mo`e se re}i da nema ni jednog lista za potpuno nepoliti~ku zabavu. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1. stje~e se neizbje`an dojam da Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke re`ime. preko 1. umjerena i inteligentna”. e) „monotono omalova`avanje svega britanskog ili ameri~kog”39. [uba{i}a i [uteja. vode imperijalisti~ke ratove. Grolova Demokratija. itd.000. 128 . kao i u slu~aju ostavki Grola. Daily Telegraph. On jest prekr{io neke zakonske odredbe. d) „puni publicitet svakoj vijesti iz Sovjetske Rusije (sovjetska politika.” TNA. dostignu}a. koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|anin ne htio vjerovati u ono {to mu govore novine. Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstro`oj kontroli. R 1107. za razliku od Narodnog glasa. 25. FO 371/59425. Pjesmarica za istu dob sadr`i i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'. a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~ki u tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. FO 371/59425.000. I 1946.” Opozicijske novine – listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni. 2. „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu. i jo{ se moglo prodati da ih je bilo.”. g) „odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mjesta”. Bevina. militaristi~ke i totalitarne u tonu. 'Anexure C'. dok se koristi svaka prilika da ih se prika`e u lošem svjetlu. dobro pisana. c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj fronti kao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”.38 Uloga medija u propagandi Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga. f) „namjerno krivo citiranje”. neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je na njega u~injeno mnogo osvrta. b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje. „uravnote`ena.” Kao primjeri navode se ispu{tanje djelova govora ministra E. ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugoslaviji. Humoristi~ki listovi su me|u naj`e{}e politi~kima u tonu. savezne informativne agencije. sve druge su zatvorene.

Ali. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kralja (Petra. 129 . S. navodi se napad Milovana \ilasa. K. 40 41 42 Isto. 6. „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast `eljeznim lancima u cijeloj zemlji”. jedan zato „{to je prikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudima pri povratku u civilni `ivot. mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje oko zapadnja~kih filmova.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj. Isto. prema njemu. Jugoslavija je s Britanijom sklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualizmom.” Nedavno su tri filma zabranjena. tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i prihvate britanske filmove.K. bili blagi u izricanju kazni za privrednu kolaboraciju. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}. to }e uskoro prestati. R 1107. TNA. 5.” Sve {to se reklo o novinama. imati rezultata. I ne}e znati {to je britanski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu. SPEHNJAK Propaganda prije svega . koji su jako gledani. ministra za Crnu Goru u saveznoj vladi. kojemu se tako|er pridaje velika pa`nja pa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike.. Oni rade za Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~kog gledi{ta – da }e Jugoslaveni `eljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to su dali novinama (to jest. njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjoj situaciji. Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba. Nakon nekoliko dana javni tu`itelj tra`io je njihovu smjenu.. Tako|er. Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha.” Bilo je vremena kad je i on sam mislio tako. „Filmovi se u Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. va`i i za radio. ali ima i drugih. Zato su u kinima prikazuju strani filmovi. temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'. On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali broj glasova na op}im izborima. u Borbi na neke suce koji su.42 R. tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kao i u Rusiji. Ne}e znati da ima dru{tvenog. ve}inom ruski.”41 Ipak. 7. 'Anexure C'. ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti. naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri~ko). proizvode se samo `urnali i to lo{e kvalitete. U tom smislu. koji predstavljaju usku manjinu. On }e po~eti vjerovati da je sva opozicija svemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka. „Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom re`im mo`da postati manje diktatorski i vi{e liberalan u svojim metodama. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podr`ava reakciju i potpiruje imperijalisti~ke ratove. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetu doga|a i to ba{ putem svojih novina. ali kako nije sklopljen ugovor o kori{tenju.) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede. vanjskopoliti~koj domeni. FO 371/59425. ameri~kih predratnih filmova.

bila da je raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. 130 . FO 371/48883. FO 371/48883. bila je pak konstantna: prema jednom izvje{taju. Ova mjera ote`at }e rad stranim novinarima pa }e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima koje jugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeovim instrukcijama. neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije bilo obe}ano u ranijim dogovorima. Izvještaj od 23. Zemlja je zaista stradala u ratu kao rijetko koja u Evropi.. U njemu je komentiran napis u ameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je 43 44 45 46 TNA. VIII 1945.44 Na ovo je iz FO-a Stevensonu 22. [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ih namjera. ambasadi nije uvijek bila razumljiva.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Na primjer. prilo`en je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'sloboda {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”. Sloboda {tampe Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskim karikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera koji ga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju. kapitalisti krvopije i fa{isti”. R 13747. ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. @estina s kojom se to radilo. osobito Britanija. TNA. Noyes pisao „[to sam vidio u Jugoslaviji”. Hitleru i Hirohitu. 6. mj.”45 Orijentacija jugoslavenskih novina da povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine. R14413. Izvještaj od 14. Izvještaj od 25. Slu`beni protesti nikad ne urode plodom.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula. ka`e Churchill. Nakon protesta iz ambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbog neiskustva novinara” i da je od ukupno 60. 'Press Attache's monthly report'. IV 1945. jula poru~eno. Amerika je direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova i aviona za slamanje kineskih patriota. Kasnije. u ministarstvu informacija je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{u neprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju. „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima. Na ist. I 1946.”46 Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. I narod i predstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinama se o tome ne pi{e.000 tiskanih primjeraka konfiscirana ve}ina tira`a. ali se Kosanovi} po`alio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori „ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo. Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapadni saveznici. stalno se govori da su saveznici koji danas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti. U izvje{taju iz Beograda od 29. Upravo je na tragu te nove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju. FO 371/48883. VIII 1945. R 7659. TNA.

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

pisao o „vojsci Dra`e Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i 1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijansko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni razgovor s Mihailovi}em, „naoru`anim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e i ograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Dra`a' te izvijestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 sudaca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu, izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisala je Borba, ali je jasno, ka`e ona, na {to svi oni misle „kada optu`uju na{u zemlju da nema u njoj slobode {tampe. Kako se mo`e vidjeti, sloboda {tampe zna~i urednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva 'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}e postojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis u kojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju klevetati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivati ubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novinama a u vezi ove zemlje.”48 Na~ela kulturne politike 1948. Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”, analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}a na Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU. On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”, „zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slaveni branili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vremena za knji`evnost.”49 Ne mo`e se ipak re}i da je „zapadna civilizacija u Jugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom literaturom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dosta knjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maughama, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekim autorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovano problemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {to su to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi, ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedne knjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u elaboratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedam knjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja47 48 49

TNA, FO 371/67440, R 1996, 3. Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946. TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

131

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedene u prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela' – prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj (Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „neprijateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti, njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika', moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i ne treba pridavati pa`nja, ka`e se u dokumentu.50 Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poezije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavili su ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi u humoristi~kim novinama, one ne sadr`e vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor, nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Temeljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dr`avi samo jedan smisao `ivota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost i literatura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevima vlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kih nego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpuno razli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dr`ava fanati~no puritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrira i novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djela Knuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, ka`e se, sve dok ne do|e „komunisti~ki milenijum” i dr`ava ne odumre, ljudi se u takvom shva}anju moraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komunisti su puritanci i u osobnom `ivotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo da ga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema `enama, kao i njihovu sklonost da se „`ene nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bila i slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu „{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno s otkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemaju mogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uva`avanje njezinih na~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglo navesti da isto po`ele i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce u Jugoslaviji, stoji u dokumentu.

50 51

Isto, 24. Isto, 25.

132

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948
Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years after the WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office of the Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cultural organization British Council were marked by political questions. The same held true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of which was „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA" Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954
APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmejcima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazuju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti i komemoracija odr`avanih oko ovih spomenika. U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isidore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovljevi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstova mogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izra`avaju potiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kao oslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadr`aj pri~a je topao i emotivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za te`inu uloge koja je Crvenoj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj
1 2

Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 1946 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpskoturskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovi ja~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu: Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik `ivi u srcu Srba daleko je ve}i. Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvala uspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu. Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je u Beogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je bio jedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika u Velikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusima palim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenik Rusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13. januara 1936, str 5.

134

O. MANOJLOVI] PINTAR

[iroka strana moja rodnaja

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enom Beogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika ukazivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novu kolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideolo{kog pribli`avanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vremenu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnih manifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smislu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika u borbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~ kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime, postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja novog identiteta jugoslovenske zajednice. U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta je vest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvog spomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su „komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todorovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika. Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime Crvene Armije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Narodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa Mijalko Todorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji je podignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti podigle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/jugoslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti. Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnije podizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava period u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, ali i na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojnika Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i sna`enja socijalisti~kog dru{tva, ali i dr`ave. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflektovala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|utim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavali i marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno raspadalo tokom ~etiri ratne godine. Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcima jasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana
3

Politika, 28. oktobra 1944.

135

ili sa leve strane. 136 . Jedna od prvih aktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta. Pre filma prikazan je i `urnal o boravku Tita u Moskvi. ^udno je sve. ili na grobljima vojnika u Be~u. ~ija je prva sve~ana premijera bila drama „Najezda”. Kenigzbergu. str. broj 32. Sve {to se u njoj de{ava – u Rusiji. decembra 1944. nove vlasti su poku{avale da organizacijom svakodnevnog `ivota. jo{ su intrigantniji primeri sa sela. Odmah po ulasku u Beograd. veoma ~esto sa srpom i ~eki}em. 4 5 6 Maršal Tito. 3. a prisutni su bili i Edvard Kardelj. ili Berlinu.5 Tako je skroman spomenik postao prvi simbol novog dru{tva. koji je prevela Desanka Maksimovi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR.4 Premijeri je prisustvovao Josip Broz Tito sa dr Josipom Smodlakom. Po re~ima upravnika Narodnog pozori{ta. Politika. kasnije Trgu Republike. nova ideologija. godine dominirala je zvezda petokraka. nije narodni.. Jugoslavija . Me|utim. koji bele`i po~etak nove povesti na{eg grada. Aleksandar Rankovi}. Andrija Hebrang. 30. zemlji podunavlja Sme{ali im se datumi. na po~etku nove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nom trgu. predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi premijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije.SSSR. koliko i ruski. str. obavezno izno{ena i izlagana hrana. Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomenika koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mestima koja je ona osvojila. str. ali je u njenom podno`ju. namesnici. koji je objedinio oba ova suprotstavljena simbola. ko da se u snu javlja. gde je ova praksa tako|e sprovo|ena. ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola. Milovan \ilas. Sreten @ujovi}. naime. ali je uz petokraku i krst kao dekorativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani. kroz brojne kulturne aktivnosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti. ali je „Najezda” isto toliko na{ komad. nova ideologija uz jelo najlak{e konzumirana.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 21. s Ingulca i Dnjepra reke. Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom. Uostalom ovaj komad. Se}anja o svetlim podvizima. i 1945. na primer. izvorni komad? S pravom. . Politika. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu „Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”. ali je sna`no kori{}en u dr`avni~koj retorici. sati. gotovo uvek postavljan je i beli mermerni krst. juni 1948. 3. Le`e sad sred ulice daleke U Beogradu. de{avalo se i kod nas. april 1945. Vlada Ze~evi}. kao paradigma nove dr`avne ideologije. 23.6 Njima. Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{to prva premijera u zaista narodnom pozori{tu.

Svi }e opet u bojnu smenu.7 Ovaj spomenik je svakako bio najzna~ajniji. Spavaju-i sve im se ~ini San im je ispod rednog svoda. poginulim crvenoarmejcima stanovnici glavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika. Obudovele `ene mlade Nad njima uplakane stale. str 9. Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dr`ava do`ivljavala je simbiozu kroz spomenike. Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladine Jugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica Miloša Velikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika. novembra 1944. Ne mogu iz njih da se prenu. 27 novembar 1944. njegovi u~esnici su polo`ili vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob neznanog junaka. a pripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do 10.8 Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~esto isticana i pre partizanske. Samo od 15. Politika 2. dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim za boravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane. da bi pri~e o plja~kanjima 7 8 Tako su `elezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim. decembra. Svenarodnom grobu njinom Zemlja do{la da po~ast oda. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana. Vidi: Politika. To su samo o Beogradu snovi. Mu`eve pratile pale. dr`avnim i srpskim zastavama polo`ili srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika. mart 1945. Do}i }e za snom desant novi. kao da su sinove `alile. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja Vojnici uniforme nepoznate Kao bra}a stajali nad njima. I `ene u crnini ne`no Cve}em im grobove zavile I plakale sve neute{no. Vidi: Politika. organizovano je u formi lai~kih procesija. decembra 1944 str 3. koje su demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere. 16 juli 1945. Hodo~a{}e na spomenik palim crvenoarmejcima na Trgu Republike. ali nikako jedini podignut u tom periodu.O. 137 . Kao da su srdaca nade. ispred kojih je svaki doga|aj i politi~ka demonstracija zavr{avana u to vreme. Tako je na primer. do 30. 26.

Var{ave i Praga. 24. ordeni i odavana priznanja. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJ odlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I. 20. gde je od ranije le`alo telo majora Vasilija Mihailova. u: Politika. Veli~aju}i njegovo herojstvo. po sopstvenoj `elji je sahranjen u Beogradu. koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj~eš}e prepri~avanih na ^uburi i u okolnim delovima Beograda. decembra 1944. Politika. 138 . 16. Politika je donela vest da su jo{ dva crvenoarmejca po sopstvenoj `elji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zalmanovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihova `elja. koji su u jednom pismu upu}enom u Beograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskoj neprijateljskoj zemlji”. me|utim. Politika. Beograd 1953 (2. 25 decembra 1944 str. Be~a i Berlina. Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vukovog spomenika. str 4. 3. februara 1945. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te. decembra 2003. Kenigsberga. decembra 1944. izdanje) Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja. a to je i `elja njihovih drugova. Polaganje njegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika. ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda.10 U skladu sa tim. koji se u danima osvajanja grada komanduju}i jedinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti. ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvojene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vu se i ogledao iz ovako definisanih obrazlo`enja. koji je „po sopstvenoj `elji” sahranjen u Beogradu 13.9 U prvim danima po oslobo|enju uru~ivani su. decembra 1944. Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo pred Budimpe{tom. jun 1945 str 5. Prilozi za biografiju. posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjetskih vojnika koji su `ivote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str 3. Miodragom Popovi}em.13 16. dok su ukazom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesarijata Odbrane SSSR. pristao da poštedi `ivot nema~kog vojnika. je u Beogradu u podno`ju Vukovog 9 10 11 12 13 Vladimir Dedijer. 1948. II i III reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda. Josip Broz Tito. tako|e poginuo pred Budimpe{tom. ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori o bratskoj slovenskoj ljubavi. Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja Aleksandra predstavljao je mesto `estokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda i mesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao.11 I Ivan Aleksandrovi~ Stri`ev. novine su podse}ale javnost da se radilo o velikom prijatelju Beograda. komandant strelja~kog puka Crvene Armije. 13. 25 decembra. Razgovor sa Prof. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskih vojnika. ali nijednu granatu ne}u da pustim na slovenski Beograd”. i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR.12 Posle desetak dana. Politika.

Na ulicama grada. na kojima su govorili profesori Viktor Novak. Kreiranje se}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset i sedam godina Crvene armije. koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a. Borislav Bogojevi}. Me|utim. sumnja u humanost vojni~ke prakse i brigu za obi~nog vojnika i njegove `elje u trenucima najve}ih borbi.14 U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Republike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu). su svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspolo`enim sredinama. Oni su na{li „ve~iti po~inak u bratskoj zemlji”. ispod spomenika Vuka Karad`i}a. 10. februar 1945. na Slaviji. 16. Politika. Me|u njima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~ Dudkin”. Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i u drugim gradovima Srbije. ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije. koja je sjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i pre`ivelih ja~ala dru{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici. januara 1945. nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spomenika 9. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije.19 Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beograda koja su se na{la na putu Crvene armije. Njegovo telo prethodno je bilo izlo`eno u Sali doma lokalnog JNOF. „manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom Savezu”. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anosti u Beogradu.15 Ostaje. 17. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin. Isto. a sahrana je odr`ana na centralnom gradskom trgu pored jos tri oficira Crvene armije. mart 1945. Vodi~ kroz Beograd sa planom. 24. pitanje da li se radilo o stvarnim `eljama poginulih. Politika. kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu.16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakov sve~ano sahranjen u Petrovrgradu. u Kara|or|evom parku. februar 1945. Akcije njihovih postavljanja 14 15 16 17 18 19 Politika. Na Slaviji su polo`eni venci na grobove i odr`an veliki miting na Pozori{nom Trgu. Kirilo Savi}. januar 1945. 21. Du{an Nedeljkovi}. Isto. svakako problematizuje ovo pitanje. kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beogra|ana. februar 1945.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direktno sna`en izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje.O.18 Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgleda sve~anosti. poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te. 139 . Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946. me|utim.

niti je podse}anje na veze sa SSSR bilo po`eljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela. sve{tenik je izvr{io crkveni obred.20 Na seoskom Domu kulture danas se. a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka.” Ispred spomenika je u skladu sa narodnim obi~ajima polo`ena hrana i pi}e i organizovana da}a za „pokoj du{a poginulih”. M. godine. a ispred njega su ura|eni posebno interesantni cvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em. Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sredstava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja. ali na njemu vi{e nema 20 21 Politika. svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva. Posle rezolucije Inform Biroa i odgovora jugoslovenskih komunista. Interesantan je i re~it dalji `ivot ovog spomenika. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce u blizini sela. 9. ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palih Crvenoarmejaca. dok je spomen plo~a skinuta i verovatno uni{tena. januar 1945. istina. Tako je spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi. Njega je otkupio lokalni kafed`ija i iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina. 140 . januara 1945. I 1945. Posebno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~eni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve.22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici. Lug 8. 26. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanik patrijar{ije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetske ambasade. NOV I POJ za oslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva. ali su ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. Na vrhu samog spomenika je postavljen krst. Ceremonija je sve~anao protekla. Na spomeniku je zapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije. nalazi spomen plo~a na kojoj su zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB i koja je postavljena 1963. Politika. ambasade i Jugoslovenske narodne armije. februar 1945. rame uz rame sa predstavnicima sovjetske vojne misije. Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog narodnooslobodila~kog odbora.21 Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i partizanima palim za slobodu. narod Velikog Mokrog Luga i na{e domovine podi`e ovaj spomenik selo V. a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protiv unutra{njeg neprijatelja. U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedam godina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnika Crvene Armije i jugoslovenskih partizana. kada spomenici crvenoarmejcima nisu vi{e predstavljali najsvetija mesta. U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Bo`i}a – 8. Spomenik je ogra|en.

predstavljale su jedan od najefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i Sovjetskom Savezu. Iako je spomenik u relativno dobrom stanju i ogra|en. 8. ambasade i predstavnici sreskog narodnooslobodila~kog odbora. pokrenuta i brojna kulturna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom. 141 . „Sveti rat”. koje su odr`avane u vreme nema~ke okupacije Beograda. E. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su pali bore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav. uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”. Politika. 21. 1945. podignut je na grobu u koji su polo`eni ostaci vojnika izva|enog iz 22 23 24 25 26 Isto. organizovana i izlo`ba u cilju propagande Crvene armije. kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami” prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predstavljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih. 7. str. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu. Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Pozdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom. „Motrozi komsomoljci”. Po voennoj doroge. poznat i kao „I|ot vojna narodnaja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”. Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu. praksa podizanja spomenika nije prekidana.23 a ceo oktobar trajalo je i snimanje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. februar 1945. a popularne pesame i kora~nice. {to je verovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu. maj 1945. omladinskih i vojni~kih horova. Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR.26 Pri tome. februar. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi}evi}. na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu na Kalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije. 4. od kojih je najgledaniji bio Ural kuje pobedu.25 U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog doma kulture. „Tjomnaja no~”. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be. Moskva 1988. pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enja ruskog jezika. „Sevastopoljski valjs’. Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer. O Sovjetskim kora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. pa je tako u Vi{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”. Na godi{njicu oslobo|enja grada. oktobra. 16.maj 1945. 9.maj 1945. pod predsedni{tvom Rodoljuba ^olakovi}a. otvorena je prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu. Birjukov. snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sve istorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd. Politika. on je potpuno neprimetan za prolaznike. Isto. po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi. su bile redovno izvo|ene u Srbiji posle 1944. Prepevi sovjetskih kora~nica. Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u: Politika.. Mali spomenik sa petokrakom.O. „Tri tenkista”. ~iji je Akcioni odbor usvojio smernice za rad. str 4. „Kapiten Komsomoljec”.24 Tako|e. 21. oktobra 1944. „Kalinka”. Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti.

koje je podiglo granitni spomenik palim crvenoarmejcima. posle sukoba sa IB-om. kao {to su Aleksinac (u kome su vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slobodu Srbije pre osam decenija).29 Spomenici su podizani i u ve}im mestima. 27. ili Subotica. 30. a kad je skinut selja~ki {areni }ilim sa spomenika. po ko zna koji put je uklonjena i bista Ivana Milutinovi}a. Sovjetski ambasador. ~ije ime {kola nosi. prisustvovao je otkrivanju spomenika palim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda. Politika. danas nigde nema ni pomena. Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava heroju palom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”. Politika. zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata. Nekoliko kilometara dalje. jun 1945 142 . Uprostoravanje ideologije socijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa.30 Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam. 4. jun 1945. Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna. tako da je pitanje da li se on jo{ uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a. ili je preme{ten na seosko groblje. O grobu neznanog crvenoarmejca. Sad~ikov. nalazi se selo Le{tani. u toku prvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|eno podizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj27 28 29 30 Politika. koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu. jun 1945.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koje su isticanje `rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan.28 I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu (kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo). ^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskom dvori{tu. oktobar 1945 Politika. tako je lo{e pro{la i spomen plo~a poginulim borcima NOB. a sve~anost koja je tom prilikom prire|ena predstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. a leta 2003. koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica. Sve~anosti je prisustvovala sovjetska delegacija. a po re~ima seljaka. koja joj je izjahala u susret. 15. Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutne na ruskom jeziku. Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosila duboku simboliku i obavezivala gra|ane. Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo redovnu pojavu poslednjih dvadeset godina.27 Ovaj prili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesantan.

sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca. godine. sve~ano ure|ivani na gradskim trgovima. na repertoar je stavljeno 67 stranih pisaca. od toga 43 sovjetska. prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tira`u od 17. a mesto i uloga crvenoarmejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenuti u sve~anim govorima.31 U tako promenjenom odnosu snaga. Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposredno po zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji na Batinskoj skeli. odr`ana 1864 nau~na predavanja. U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od 10 do 21 isto kao i kod radio stanica. što je predstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga. Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. da zajedno sa na{im borcima daju `ivote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”. 31 32 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odr`alo Plenum uprave 14. Od raskida sa Isto~nim blokom.505. sekretar gradskog komiteta SKJ. na kojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1. tj 488.288 primeraka. juna 1949. gorbovi palih vojnika. preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilaca Beograda. koji je mestom postavljanja. potpuno je zaboravljen.50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR. a u sezoni 1948-49. do aprila 1949. U ^a~ku je odr`ano 645 predavanja o SSSR i 75 akademija. preispitivanje celokupnog odnosa sa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokaza o nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama socijalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskve stizale. ulice su prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetu komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu. Do kraja 1948. 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i 145 `urnala. U Vršcu je odr`ano 12. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja nicima Crvene armije. ali i kona~noj pobedi partizanske borbe. Prema podacima u Novom Sadu su od 1945. je 76.O.946. gotovo svi simboli su. Jugoslavija-SSSR. prepisani novim partizanskim. a na prijemu u Domu JNA. Od oslobo|enja do marta 1949. 1948. Dr`avna pozorišta su u sezoni 1947-1948 prikazala 88 stranih dramskih pisaca . prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270. prikazana su 192 umetni~ka filma. Umesto grobova crvenoarmejaca. ustupaju}i mesto Stojanovi}evom spomeniku Vojvo|anskim brigadama. koje je sve~ano otvoreno 1954. kao i idejnim re{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji „u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”.622 slušalaca. što zna~i da je prose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP).776 predavanja. me|utim. što je predstavljalo 63%. na kome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog saveza i zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”. sve~ani govor je odr`ao Mihajlo [vabi}. Ovo groblje je otvoreno u okviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda.od toga 48 sovjetskih.000 ljudi.32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji pola`u vence na grobove crvenoarmejaca. str 27 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u inostranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara.847. koji je samo kratko rekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilometara. 143 . Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovu zaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komunalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja. broj 43 maj 1949.

in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second World War. but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the battle against Nazism. Although first actions considering Soviet soldiers burials and monument erections were organized by the local communities and with the active participation of the church. 144 . Summary „[irokaæ stranna moæ rodnaæ” Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) Ever since the first days of liberation. monuments were one of the strongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslav identity constitution. Creation of the new collective consciousness was grounded in the political and ideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the paradigm of the Red Army soldier.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. However. the first monuments erected already in October 1994. the ceremonies of their unveilings included Yugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army. glorification of the Soviet martyrs and heroes was marginalized and replaced by the glorification of the autonomous battle of the Yugoslav communist. After 1948.

dru{tvenom `ivotu kao neminovnosti procesa preobra`aja dru{tva usled uvo|enja novog sistema vlasti. 203-206.4. nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sa dr`avama Zapada. barem u prvoj posleratnoj godini. time i dr`ave Jugoslavije u posleratnom periodu (B.1 Me|utim. uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije. vojna saradnja za vreme rata i kona~no. bili su jasni pokazatelji budu}e politike jugoslovenskih komunista. Posle Drugog svetskog rata. sklopljenog 11. Tako je Sava 1 Ideološka bliskost. komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile u pitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku.1945. str. svrstavaju}i se u red zemalja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma. ali i sa su{tinskim.6)(73)"1945/1948" Institut za noviju istoriju Srbije. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji.) 145 . sadr`aj Ugovora o prijateljstvu. godine APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosa nove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SAD kroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~koj populaciji. U budu}im ekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su.7(=163.15:32(=163. sveobuhvatnim promenama u politi~kom. Beograd 32. Na me|unarodnom planu. Petranovi}. uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave.019.3/.5-054. suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom. jugoslovenska dr`ava se suo~avala sa nizom te{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja. a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije. ekonomskom.Vesna \IKANOVI] UDK 314. Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. ali i nestabilnim politi~kim prilikama. do 1948. Beograd 1969. ono se.6)(73)(091) JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI Propagandni rad me|u iseljenicima u SAD od 1945.3/. jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.

Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {to kod Amerikanaca mo`e izazvati utisak nekog neprijateljskog dr`anja isti~u}i da je to „i mi{ljenje Mar{alovo”2. ? SCG. naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~ajeva. 109-VI-1-82. sama po sebi. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih dela da omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu. Izveštaj V. intelektualni i liberalni krugovi.” Arhiv Srbije i Crne Gore. a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugih agentura”5. javnim li~nostima. f. godine. u rukama Angloamerikanaca. Pored izra`enih negativnih ocena o emigraciji. avgusta 1945.avgust 1945. bez datuma Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD. VIII. Aptona Sinklera. bila.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu. gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo veliku mogu}nost. VI/2-(1-96). Dedijera iz SAD. a samim tim zahteva poseban pristup i organizovani rad.3 S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`niju i otvoreniju institucionalnu saradnju. 1944. iako ni politi~ka komponenta nije bila zanemarena. pre svega onoj politi~ki aktivnoj. Komisija za me|unarodne odnose i veze. fondacije. istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u toj zemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo „kapitalisti~ki svet”. V. 109-VI-1-82. ocenjenoj da je „glavna baza za antijugoslovensku propagandu. privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partnerima u budu}oj saradnji. u Njujorku proširene su aktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. glumci. Save The Children Federation. reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali. 20. „za nas u dana{njoj situaciji najva`nije diplomatsko mesto”. Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}e pravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj. UNRRA. Pogled se upirao ka pojedincima. kako u okviru planiranih aktivosti u SAD. k-37. Va{ington. tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara niz mogu}nosti. prestonica „zemlje imperijalizma”. A SCG. pre svega ekonomski. tra`ili su se alternativni oblici za{tite ili ostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD. br. Jugoslovenska emigracija . ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugoslavije u Americi. CK SKJ Ideološka komisija. pisci.6 Me|utim. jugoslovenske vlasti su vrlo brzo u iseljeni{tvu uo~ile i va`an potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i pre svega ekonomskim promenama u zemlji. CK SKJ. k-5. V. bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD.pov. Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv. Str. f. jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetan refleks u Americi.SAD. u njujorškoj luci otvoreno 146 . k-5 A SCG.rezerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije. CK SKJ.1945. definisanje ciljeva u 2 3 4 5 6 Sava Kosanovi} dalje u pismu S.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. IX. Ovo je jako va`no iz politi~kih razloga. javni radnici poput ^arlija ^aplina. Karnegi i Rokfeler. Dedijer me|utim. IX. fascikla 6. dostavljali su pomo} preko razli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta. dok je za Vladimira Dedijera. koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti. a u materijalnom smislu.06. Krajem te godine.4 Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao. 7. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ.

a samo mali broj me|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”. Me|u njima. fasc. br. 25. na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale.000 (A SCG. Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika. Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljale i slale pomo}.000 Srba (uklju~uju}i tu i Makedonce). podrazumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja. Ministarstvo rada . 68 jedinica 194. 68 jedinica 194).000 Slovenaca i 100. sugestija procena. sa potrebama Nove Jugoslavije. pre svega. pre svega. f. kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom `ivotu SAD. bilo je povezano. advokata. fasc. procene su govorile.000 dolara i 350. svaka budu}a aktivnost.8 Ako je i postojala nedoumica oko broja.. 273-281). Lojen.000 Hrvata. 507 IX. U njima se videla masa radnika anga`ovanih u te{koj. A SCG. Stoga. automobilskoj industriji dok je materijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo je centralno skladište za prikupljanje pomo}i.000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma). biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnog izvora kvalifikovane radne snage. S obzirom na to da }e slika. A SCG f.000 dolara pomo}i. S. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Matice iseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizacija). uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ula`enja u problem potpune objektivnosti i ta~nosti iznesenih procena. Zato }e. dok je mišljenje o drugoj generaciji bilo nešto druga~ije. CK SKJ. A SCG. fascikla IV. Dodatak k izveštaju DCKJ. nalazio se ve}i broj lekara. kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu. u pogledu socijalno ekonomskog polo`aja iseljenika. f. me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali. profesora. po nacionalnoj pripadnosti. str. sakupila 450. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanje zna~aja iseljeni{tva. Zagreb. postignut je visok stepen saglasnosti. U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD i Kanadi".. Ministarstvo rada. 1963. pominje se broj od oko 1. fasc. Slovenski Narodni Savez 119.7 Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugoslovenskih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju). `eleznoj.000 dolara vredne robe. bile poznate. Ministarstvo rada. oko 650.000 iseljenika. socijalnog i politi~kog.9 Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanja predloga. 67. fasc. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanih za korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati. (S. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici odnosu na iseljeni{tvo posle 1945. a sa Tre}om generacijom oko 900. A SCG. ekonomskog.200. Uspomene jednog iseljenika. a u sklopu potreba zemlje suo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa. bila je socijalno ekonomska slika iseljenika. 8. CK KPJ. f. IV 7 8 9 147 . avgust 1946. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim. Jedinstvom ova dva elementa (potrebe zemlje i ukupan polo`aj iseljeni{tva) dolazilo se do procena u pogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD. istovremeno ambicioznim planovima koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje. u SAD je `ivelo 750-800. 250. brojnog.V. odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovog ostvarenja.

109-VI-1-82. Komisija za me|unarodne odnose i veze. inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organizovanja. politi~kih i ekonomskih promena u njoj. bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne i nov~ane pomo}i. Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obrazovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa. Crveni krst. a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada. godine.12 Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu na iseljenike. „danas nesumnjiva podr{ka. Izveštaj V. ~ini se. a isto tako i rezervoar kvalifikovane radne snage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva tako potrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11. avgust 1945. vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu i svoj tamo stvoreni kapital”. sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba pri Ministarstvu rada. dok je V. Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava. fasc. avgust 1946. Dodatak k izveštaju DCKJ. XI. koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemlju dok je. k-5.SAD. malobrojnim ~lanstvom. A SCG. br. 7. 50. Centralni odbor narodne omladine). Ministarstvo rada. Me|utim. avgust 1946. ambiciozne i optimisti~ke procene o „20. sindikati.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 8. od 1945. kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnih organizacija (AF@.Ministarstvo rada. kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partije kao snage koja je usmeravala i vodila te promene. 8. Dedijera iz SAD.000 prvoklasnih stru~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogla dobiti povratkom iseljenika iz SAD. dru{tvenih. Upravo }e to biti i osnov za pokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD. tvrdilo se. Dedijer iznosio. CK SKJ. ne manje va`no. A SCG. 67. istina. Problemima vezanim za iseljenike. 69. pov. Potreba dopisivanja naše omladine sa iseljenicima.10 Iseljenici su. Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjem pozitivne slike Nove Jugoslavije. f. njihovim povratkom. golem izvor pomo}i na{oj zemlji. uslova za ostvarenje budu}ih interesa.f. 148 . bili su uslov za preciziranje oblika. sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uz anga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji. 10 11 12 A SCG f. fasc. jugoslovenski komunisti prvi put nastupaju sa pozicija vlasti. a preko diplomatskih predstavni{tava i u SAD. Odlike propagandnog rada Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja.

dok se celokupan rad odvijao pod kontrolom i direktivama najvi{eg dr`avnog rukovodstva. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na radništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu". f. Kasnije ce rad ovog udru`enja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. Maleti}a iz Njujorka. Ministarstvo rada. U izveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD. IV Udru`enju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru~njaka u Jugoslaviju (A SCG. Izveštaj V.). CK SKJ . 138. jul 1946. f.13 Oslonac i podr{ka. Ujedinjenog odbora ju`noslovenskih Amerikanaca. stanje konfuzno. kao i ve}ina makedonskih iseljenika. pre svega. Po~etkom 1948. fascikla 68. posedovanje ameri~kog dr`avljanstva. a delom uz novu Jugoslaviju. U pogledu dr`anja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za Novu Jugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini". dok me|u slovena~kim sveštenstvom vlada podeljenost. br. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike 1948. Ministarstvo rada. Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednota bila je. Tako je KPA sredinom 1945. Zanimljiva je i ocena stava crkve. 86/49. Izveštaj S. u teškoj industriji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700. tra`ili su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i istaknutim pojedincima. 313) V. bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti prepoznale. IX. smatralo se uz Jugoslaviju. 149 . godine. Komitet za kinematografiju). Potporne organizacije bile su. fasc. s obzirom na mali uticaj u SAD. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu. Dedijera iz SAD. A SCG f.16 Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je na informisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u 13 14 15 16 A SCG. kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Ministarstvo rada. dok je u najve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. sa delom ~lanstva uz Ma~eka. Komitet za nauku i {kole. avgust 1945. o~ekivalo da se u svemu pridr`avaju saveta i instrukcija iz Jugoslavije.V. me|utim. A SCG. me|utim.14 Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima. 507/ IX. godine. br. dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanje nov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina. Veliki zna~aj pridavao se organizacijama poput Udru`enja za obnovu Jugoslavije. 1971. CK SKJ. sanitetskog materijala). 7. New York. f. o organizacijama. 109-VI-1-82. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS". a krajem iste godine i Odsek pravne zaštite iseljenika (A SCG. kao i ideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privr`ena novim vlastima. Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u iseljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu. zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}a srpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata". Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946.68.15 Komunisti~ka partija Amerike. 25. udru`enjima i licima koja su svojim anga`ovanjem tokom rata ili neposredno posle njega. Radilo se. f. godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odr`avanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP. nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnosti jugoslovenskih vlasti u Americi. k-5. Prpi}. organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika. The Croatian Immigrants in America. str. fasc. Od njih se. Luja Adami~a.

21 Stoga. zemlji i strukturom nove Jugoslavije”. CK KPJ. 68. nacionalnom ravnopravno{}u i socijalnom pravicom”. 8. zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugoslaviji. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada{njeg propagandnog rada u inostranstvu. 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. ise~aka iz jugoslovenske {tampe. istovremeno se. me|utim. fasc. fasc. fotografije. f.. goloruki tuku sa Nemcima”. kao „ljudi koji se u jagnje}im ko`ama. sredinom 1946. smatralo se. Pozicija Jugoslavije posle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kim pokretom. Dedijera iz SAD.17 Trebalo je da budu upoznati sa „istinskom narodnom demokracijom. iseljenicima su dostavljane plo~e. da se pi{u i stvari koje nam ni malo ne slu`e na ~ast.109-VI-1-82. Ministarstvo rada. A SCG . biti upotpunjeni novim sadr`ajima vezanim za tekovine Nove Jugoslavije. ekonomskom strukturom. da kroz ista ne provejava samo krik i vapaj pomo}i. organizovane su izlo`be. br. a time i u Americi. 150 .19 Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etka aktivnostima masovnih organizacija. 7.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali i lak{eg dobijanja informacija o njima. Radi poja~anog kontakta sa iseljeni~kim kolonijama. sadr`aji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbe morali su. Njihova pisma trebalo je da budu „pro`eta optimizmom i perspektivom. Izveštaj V. Ministarstvo rada fasc. O~ekivalo se da upravo one. 68. fasc. ro|acima i prijateljima u inostranstvu. 68. slika partizana koja je jedno vreme figurirala u Americi. u Njujorku. govorima jugoslovenskih politi~ara. avgust 1946. Ministarstvo rada. k-5. 69. kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno u sadr`ajima na koje se moglo ra~unati. br. preklinjanja i moljakanja. ve} u leto 1945.5286. kroz svoje ~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima. avgust 1946. Ministarstvo rada. Pored pisanog materijala. To je svakako bio i odli~an na~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|ana i iseljenika. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX. i partizanki „od kojih je svaka ubila po stotinu Nemaca”. a {to se stvarno osje}a i vidi svakog dana”. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima. ^ikagu i Va{ingtonu. no i duh vjere i saznanja boljeg i sre}nijeg `ivota u na{oj zemlji. bez datuma A SCG. ~asopisa ispunjenih sadr`ajima iz NOB-a. f. A SCG. upozorava da se pisma moraju strogo kontrolisati” da se ne bi desilo.20 Me|utim. avgust 1945. 17 18 19 20 21 A SCG f.”. ve} iste 1946. godine A SCG . f. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. f. a sve to pratile su i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. postavljena su tri socijalna ata{ea.. bro{ura. Plan rada socijalnih atašea. 9. kao do sada.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga. Me|utim. godine. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~esto dopisivanje sa roditeljima.

Maleti}a o prilikama u Americi. fasc. br. fasc. stru~nih kadrova sa znanjem jezika. Ministarstvo rada. 21. A SCG.23 Ukazivalo se i na druge probleme. 203. u~inili su da slika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti. fasc.28 Dodatan udarac. 30. Ministarstvo rada. 4174. 15. A SCG. treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godine intezivnijeg nastupanja. socijalni ata{e. Svetozar Maleti}.26 Zabele`eno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odbor za pomo} Jugoslaviji sakupljao. A SCG. godine A SCG. Br. fasc. br.25 Tokom maja i juna 1946. su|enja Dra`i Mihailovi}u i Alojziju Stepincu. f.68. daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se to pitanje ne mo`e ni postavljati. otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sada nezabele`enoj histeriji. u ameri~koj javnosti postane izrazito negativna. Pov. Ministarstvo rada. br. septembar 1946. 69. akt Ministarstva rada NR Hrvatske. f. godine iz Sjedinjenih Dr`ava vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovremeno tvrdilo da postoji `elja za povratkom. Ministarstvo rada. Potreba raspsa glede iseljenika. f.27 Me|utim. kao posledice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije. Ministarstvo rada. fasc.68. fasc. fasc. A SCG. isklju~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22.000 dolara. Ministarstvo rada. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. Izveštaj socijalnog atašea D.24 Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara Maleti}a. Ministarstvo rada. S. 68. U odnosu na prvih {est meseci 1946. „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”. 67. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednog centra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu. godine A SCG.V. septembar 1946. posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta22 23 24 25 26 27 28 A SCG. uo~ene jo{ tokom 1945. f.000 dolara.299. 67. 7. fotografskog materijala. iznad jugoslovenske teritorije. a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti. Soldatica iz SAD. a za tako mali broj krivica se tra`ila u nedostatku organizacije. f. f. u drugoj polovini iste godine iznos pomo}i bio je znatno skromniji. iseljeni~kog odeljenja. ve} septembra 1946. 67. f. Izveštaj socijalnog atašea. 70/46. fasc. 9. A SCG. 151 . slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. oslanjanje na.br. Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946. jul 1946. socijalni ata{e u SAD. najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladu Republiku”. jul 1946. Dalibor Soldati}.f. 122. U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dr`ava. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. 12. poput nedostatka hartije. 6. upravo daje sliku ameri~kog raspolo`enja prema Jugoslaviji. ali i neobazrivost u postupanju prema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~ke po{iljke. odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosa Jugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovodstva u ameri~koj javnosti. godine kada je prikupljeno 380. mart 1947.

A SCG. 67.31 AF@ upu}uje slede}e sadr`aje. A SCG. zatim. Desanke Maksimovi}. Pijade). br. 67. f. godine. Izveštaj o rezultatima kulturno-propagandnog rada me|u iseljenicima. M. Ustav FNRJ. I. mart 1947. Tita. 203. Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnog rada me|u iseljenicima. E. itd. pored do tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ih iseljenika”. septembar 1946. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima A SCG. 12. B. Maleti}a socijalnog atešea u SAD. br. f. fasc. 21. „Oslobo|enje Cvijete Andri}”. Maleti}a. f. J. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoj i FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom” svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskih vlasti i sliku koju su `elele da obrazuju. A SCG. Ministarstvo Rada. i na tre}em mestu. 9. u cilju reagovanja na antipropagandu. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odr`ali izbori Tito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji. neophodnost. referate o `enama-radnicama. A SCG. 152 . materijal poslat u Ameriku 1. decembar 1946. f. A SCG. G. 299 Izveštaj S. krajem 1946. javljaju se izvesne promene i dopune u sadr`ajima i razlozima propagandnog rada. Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva. istovremeno slu`e i kao odgovor na antipropagandu u Americi. fasc. f. f. ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanu kampanju za novi rat i fa{izam”. Ministarstvo rada. fasc. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju se dela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori. 67. 67. Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim organizacijama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 67. Izveštaj socijalnog atašea iz SAD S. decembar 1946. br. 9.34 Ovakvo stanje odra`avalo se i na iseljeni{tvo „na njihova 29 30 31 32 33 34 A SCG. sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i provokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”. 24. Ministarstva rada. Ministarstvo rada. f. 25. Dostavljana su i dela ]opi}a. fasc. komplete „@ena danas”. ise~ak iz Njujork Tajmsa. 67. O narodnim odborima. AF@. Ministarstvo rada. Dokumenta o izdajni{tvu Dra`e Mihailovi}a. vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dr`ave avgusta 1946. jedinica 194.33 Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitnije promenila ni u prvim mesecima 1947. novembar 1946. 10790. godine i njegovo povezivanje sa emigrantskim krugovima. Kova~i}a (Jama) kao i svi zakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa. Borba naroda porobljene Jugoslavije.32 Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946.29 U skladu sa uo~enim problemima. Kardelja. Ministarstvo rada. fasc. fasc. fasc. Iz jugoslovenske perspektive ukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve te`e i kriti~nije „radi agresivnosti reakcije”. Mo`e se primetiti izvesna raznolikost u sadr`ajima koji su pratili uo~enu potrebu predstavljanja i popularisanja promena u zemlji a. br.30 Slika dru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale o zadrugarstvu i sl. 10790. septembar 1946. „{to u SAD usta{ko-ma~ekovsko-~etni~ka banda.

a ima previ{e njih koji se brinu da takve propagande ne bude”. k-31. nastupu i prepoznatim ciljevima. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao. Save Kosanovi}a. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici politi~ka i socijalna gibanja”. ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”.37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na rad jugoslovenskog ambasadora u SAD. za Kosanovi}a. 67. njegovi pogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti. Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu. Proslava Ujedinjenja u Cikagu. f.41 Govore}i o nastupu prema iseljenicima S. da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a.39 On poru~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti najbolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu. Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i sav po{ten svijet”. fasc. Ideološka komisija. katoli~ke crkve. decembar 1946.38 U nastupu pred iseljenicima Kosanovi} je te`io da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpuno ignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadr`aje. bili su Amerikanci jugoslovenskog porekla ili samo Amerikanci.35 dok je ocena jugoslovenske propagande bila izrazito lo{a. 72166. primetno je bitno odstupanje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i organizacija iz Jugoslavije. Isto. fasc. II/10-(1-57). f. Save Kosanovi}a. Ministarstvo rada. U njegovim stavovima prema iseljenicima. Save Kosanovi}a. 19. Zajedni~ar 24. u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”. CK SKJ. 153 . 15. (bez datuma) Isto. na {ta se nije adekvatno odgovaralo. Hrvatski svijet 1. Jugoslovenski iseljenici. A SCG. Izveštaj Eriha Koša iz SAD Agitpropu CK KPJ. Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22.VIII. Krivica se tra`ila u delovanju „reakcionarne {tampe”. ve} vlada velika ve}ina naroda kako je za njega bolje”. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRRE kao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dr`ava. A SCG. juli 1946. f. fasc. maj 1947. Foti}eve propagande. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. U tom cilju. Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalna pripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj. Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom manjinom koja je ostala u nekoj drugoj dr`avi.36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avao rad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{e propagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi se brinuo da takve propagande bude. A SCG. kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista.V. 19. A SCG. str. Pov. jula. 35 36 37 38 39 40 41 Isto. on tra`i prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih naroda Americi.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugoslavija „demokracija.

aktivnostima emigracije u SAD. u pogledu propagandnog rada potpuno druga~ije stajali{te od dotada{nje prakse. 109-VI-1-82. IX. Sava Kosanovi} naprotiv. CK SKJ. Kao primer navodi neiskori{}enost potencijala filma. to izaziva otpor u ameri~koj. Koristili su se komentari „kako se moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebu ameri~kih pilota u Beogradu. Br. „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” po Kosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”. pored stava o emigraciji. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljeno uz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”.42 Upravo je. 15. koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporima Jugoslavije. Sava Kosanovi}. u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovo amerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom `ivotu SAD i na taj na~in brane}i interese dr`ave. a time i iseljeni~koj populaciji. Kosanovi} je smatrao. fasc. U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva. tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u i kome je prilikom tra`enja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugoslaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim govorima ili su bili neprikladni u datom trenutku.44 Me|utim. 401. 72166. da pre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” . stvaranja povoljnog raspolo`enja me|u iseljenicima za povratak. on zauzima. prioritet u ciljevima propagandnog rada daje. Pov.46 42 43 44 45 46 A SCG. a namenjenom ameri~koj javnosti. f. Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagandnog rada u Americi. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. Str. pov. k-5. fasc. ali ga ne treba precenjivati i da on nije ja~i od ameri~kog. A SCG. CK SKJ. Kosanovi}. k-5 154 . ovde. pre svega. Primedbe za organizaciju propagande 8.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jer po njemu. 72166. 67. jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~igledan. maj 1947. S. april 1948. maj 1947. ili slali filmovi o jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazito lo{ih odnosa sa SAD. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. Njegovo polazi{te. pov. smatrao je. je da je „Amerika od sviju zemalja na svijetu. u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija i najlak{a”. On ukazuje na problem ponu|enih sadr`aja koji se nisu osloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu. Isto. f. Ministarstvo rada. str. A SCG. Ministarstvo rada. 15. 67. smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deo ove emigracije mo`e da se povrati ku}i”. A SCG.IX 109-VI-1-82. pri tom ne negiraju}i samu potrebu propagandnog rada. Po njemu.45 Uz kritiku dotada{nje prakse.43 Prema tome. dok se potpuno suprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi. taj procenat je toliko mali da je suvi{no o njemu voditi ra~una.

jugoslovenska ambasada nije mogla posedovati radio-stanicu. pristupilo se organizovanju podru`nice Tanjuga u Njujorku. a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica. pod istragom FBI. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Nasuprot tome. agenta FBI. rad turisti~ke agencije Putnik kao i rad Pomorskog biroa. II/10-(1-57). objavio da je ova organizacija kupovala radarsku i radio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta. CK SKJ.47 Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogledu na jugoslovensku propagandu. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ 155 . Ideološka komisija. Anga`ovani kadrovi morali su biti pouzdani i u tom cilju tra`ila se preporuka UDB-e. navodi da su ciljevi ove organizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande u Americi. Ideološka komisija. Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. Ova oprema okvalifikovana je kao ratni materijal. S obzirom da. Pod udarom ameri~kih vlasti. II/10-(1-57) k-31. Prpi}. daje prednost plo~ama i muzikalijama nad politi~kom literaturom i knjigama. Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjem prodavnice Jugoslovenske knjige. otvaranju knji`are Jugoslovenske knjige. ugovorom sa RCA. ali i ameri~ku {tampu. Prpi}. str 313. The Croatian Immigrants in America. metodama i sadr`ajima. a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”. k-31. Prpi}. našao se i Komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. {to svakako nije bilo bez osnova. George J. pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a. nemaju vremena da je ~itaju”. George J. Luj Adami~). bio je ishod izbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji. omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda.V. Njujork Tajms je novembra 1947. U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki. u trenucima izuzetno lo{ih odnosa sa Amerikom dovode u opasnost. Tokom aprila/maja 1947. dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksu u ciljevima. New York 1971. 47 48 49 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu. str.49 Od planiranog otvaranja informativnog centra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle tra`iti reciprocitet. rad Jugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a. New York 1971. Na udaru ovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji su okvalifikovani kao komunisti~ki. prema ameri~kim zakonima. jugoslovenske vlasti preduzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD. Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanja jugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ A SCG. protivi se direktnim kontaktima jugoslovenskih organizacija sa iseljeni~kim. The Croatian Immigrants in America. a planiralo se i otvaranje propagandnog centra. 313 A SCG. smatraju}i da ih. CK SKJ. Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja (Tito koji se igra sa {kolskom decom).48 Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanju biltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku.

f..51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica. koja je bila u velikoj meri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti. ozbiljno }e biti dovedeni u pitanje u leto 1948. Pregled iseljeni~ke štampe 156 . samim tim i ~itavim Isto~nim blokom. Prpi}. treba „mobilizirati ogromnu ve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na 50 51 52 53 54 George J. godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenila me|unarodni polo`aj Jugoslavije. A SCG. 25. Izveštaj Lj. ali bez otvorenog izja{njavanja protiv Jugoslavije. organizacije i listovi. dobijanje kvalifikovane radne snage. jedinica 150. fasc. fasc. str. 10. f. New York 1971. osetila je na polju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima.). kao i slanje nov~ane i materijalne pomo}i. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. pouzdani saradnik. Njih je podr`avala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzela pozicije pristajanja uz Rezoluciju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tito je bio i ostao „jedan od najistaknutijih neprijatelja zapadnih demokratija”. The Croatian Immigrants in America. do tada neprijateljski raspolo`eni prema jugoslovenskim komunistima. str 315-316 A SCG.25. CK SKJ. prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i. do`iveli su tako|e. a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unutra{nja stvar Tre}e Internacionale”. neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima. a u jednom periodu i realne ratne opasnosti.. septembra 1947. nisu svoj stav promenili ni nakon razlaza Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Srpskog Naprednog Pokreta. CK SKJ.52 dok Ameri~ki komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. k-5. do Rezolucije. 507/IX. a sada je dovedena u pitanje. Neposredne posledice. januar 1949. f. fasc. Umesto dotada{njeg rukovodstva izabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji. Nova situacija se bitno odrazila i na jugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima. ostaju u fokusu interesovanja. ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”. Od strane protivnika HBZ }e biti optu`ivana da je levi~arska organizacija i da je povezana sa jugoslovenskim agentima. sadr`ajima. IV. jugoslovenska akcija u Americi.54 Ciljevi propagandnog rada.. Iako povratak iseljenika. prestaje sa radom. The Croatian Immigrants in America. Tako. 109-VI-1-82-. listovi Narodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~.313 A SCG. za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije. jugoslovensko iseljeni{tvo dobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. odr`anih 15. jedinica 150 A SCG. kao i dotada{njih aktivnosti. odre|ene promene. Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD. jula 1948. u Pitsburgu. New York 1971. Za njih.50 Rezultati ovih. AF@. IX. AF@.53 S druge strane. Stanje me|u iseljenicima u SAD George J. Prpi}. Po~inje se sa izno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”. po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskog karaktera. Sukob sa Sovjetskim Savezom.. u gotovo svakom segmentu rada (ciljevima.

reporta`a o iseljenicima povratnicima. IX. a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehe na{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”. fasc. jedinica 150. U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sa drugim narodima. a od posebne va`nosti istaknut je film kao propagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i sliku i re~. novembar 1949. Ova mera trebalo je da neutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih 55 56 57 58 59 60 A SCG. glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva o stavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama. Izveštaj Lj. 8. ina~e posve}enom isklju~ivo sukobu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.60 Dodatnim naporima trebalo je da pomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanja materijala. A SCG. IX.”. U tom smislu. neutrali{u}i problem nepismenosti. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG.58 Veliki zna~aj pridavao se podsticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija sa levi~arskim i komunisti~kim predznakom. A SCG. IX. fasc. pa prema tome i sa Amerikom”. otvorena za saradnju sa svim narodima. direktor ureda u SAD.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju Edvarda Kardelja iseljenicima u Njujorku. f. 25. Na kraju.59 Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija. k-5 A SCG. mo`e se uo~iti novi momenat u posmatranju iseljeni{tva i njegove uloge. Stanje me|u iseljenicima u SAD 157 . CK SKJ. A SCG. Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iseljenicima u SAD . \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici nosioce politike IB-a”. 109-VI-1-82. 10. 109-VI-1-82.. CK SKJ. 109-VI-1-82. Drndi}a Agitpropu CK SKJ.56 U Sjedinjenim Dr`avama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu protiv izolacije nove Jugoslavije. {tampanjem bro{ura. osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije. k-5 Drndi}. od 1950. IX. Jugoslavija je. plasiranjem bro{ura i sl.57 Tako propagandni sadr`aji postaju i sredstvo politi~ke kampanje u cilju suzbijanja IB propagande. f. tvrdi Kardelj. Rankovi}a u kojoj se ka`e kako je u današnjoj situaciji veoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi. AF@. CK SKJ. f. f. navodi sadr`aj depeše upu}ene od strane A. AF@. Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~inili u tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji. CK SKJ. populiziranje svim raspolo`ivim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgradnje i na{e borbe za mir”. ina~e prijatelji SSSR. f. k-5. a iseljenici postaju „va`an faktor te saradnje”.V. ~lanaka.. januar 1949. k-5. 109VI-1-82. jedinica 150. a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemima ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija. sastanke sa pojedincima. U govoru. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Borba. f.25. ina~e slu`benik Direkcije za informisanje.

68. 4.65 Stavovi S. CK SKJ. f.f.64 Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika. jedinica 150.25. prema izve{taju Drndi}a. f. f. IX. 109-VI-1-82. januar 1949. januar 1949.66 U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada. bili su po svemu sude}i suprotstavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog anga`ovanja. Materijali vezani za Rezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levim elementima”. slike stanova. Ve} 1948. Iseljenicima su tako|e bili dostavljani materijali sa V kongresa. CK SKJ.f. ise~ci iz jugoslovenske {tampe. k-5. Rezolucija. CK SKJ. 158 . da se na ~lanke o gladi. informacije o platama i sli~no. k-5. tra`ili su se sadr`aji iz `ivota. Ministarstvo rada. fasc. nastavlja se sa podsticanjem slanja li~nih pisama. o~ekivao povratak svega 300 iseljenika iz SAD.63 Nasuprot tome. januar 1949. koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). govori vode}ih jugoslovenskih rukovodilaca. tako|e. Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. 109-VI-1-82. CK SKJ. a ambiciozne procene i o~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG.61 Tako|e. sa suprotstavljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Dr`a- 61 52 63 64 65 66 A SCG. On je. 68. decembar 1948. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~ki imperijalizam i slu`benu Ameriku. IX. godine ostvareno je svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika. antipropaganda kao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili su posledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tako se prime}uje. Stanje me|u iseljenicima u SAD A SCG. Izveštaj Lj. o nesta{ici i skupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavaju izrazi „kontrarevolucija”.1616/2. A SCG. k-5. pa se za 1949. f. 109-VI-1-82. 20. ilustracije. fasc. A SCG.. k-5. Plan rada za 1949. Sadr`aji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali su isklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje. U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju i poslu`ili kao „najbolja `iva propaganda”. Li~ni kontakt ostaje prioritet. fasc. Zabele`en je i smanjen priliv nov~anih po{iljki. IX. Kosanovi}a i u ovoj prilici. Komisija za me|unarodne odnose i veze. smatrao da ne treba tra`iti od iseljenika otvorenu osudu Rezolucije jer bi ih to moglo izlo`iti opasnosti. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. br. Zapisnik sednice komisije za iseljenike. IX. 109-VI-1-82. bro{ure.62 {to je podsticalo komentare da „svi pi{u kao da su ~lanovi CK”. „revizionizam”. odnosno neke uo~ene probleme. Izveštaj Lj. A SCG. f. istovremeno upozoravaju}i na njihov sadr`aj. 10. 10. Ministarstvo rada. AF@. kako bi se dobile neophodne ma{ine i postrojenja.

Jugoslavija. continuous counter-propaganda. counter-propaganda in the USA and deteriorating relations between the two countries were some of the reasons for unsatisfactory results of the Yugoslav propaganda. ideolo{ku opredeljenost ali i novi me|unarodni polo`aj. but also with subsequent events. They were dealing with the wartime. photos. In order to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labour force. These activities were conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and among the emigrants in the USA. were some of the changes that would determine the future course of the Yugoslav action in the United States.V. the Yugoslav Government launched a propaganda campaign among the Yugoslav emigrants. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici vama. but also the new approach to the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia. Diverging approaches of the Yugoslav officials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslav action in the USA. sustained material aid). The Yugoslav split with Stalin had numerous consequences on the Yugoslav action in America. 159 . Summary Yugoslavia and the Emigration Faced with economic difficulties after the Second World War. Writings. ulazila je u period tra`enja novih osnova za ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom u SAD. films and personal letters were utilized as propaganda tools. Flagging support among the left-wing organizations in the USA. The main goal was to create a positive image of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. Yugoslav economic backwardness. depicting the whole development of Yugoslavia. uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe. the Yugoslav authorities became aware of potential benefits the country could have in the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA.

ekonomické i společenské sféře.7) "1968" NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu. které vyvrcholilo albánskými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968. Nedošlo k nim naráz. LET 20. 160 . motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. do značně míry živelně. mnohem více však vliv objektivních společenských procesů. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zaběhlého již skoro dvě dekády.Prof. které se projevily v politické. ale provedl některé dílčí modifikace. Autor mj. Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedonského vedeni k albánskému národnimu hnuti. Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu. Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace. která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. dr Jan PELIKÁN Univerzitet u Pragu UDK 323 (497. Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí). Změny vytyčily základní kontury rámce. Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence. Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20. v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu. Od počátku 60. STOLETÍ APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968. se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. Jako katalyzátor často působily personální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů. probíhaly postupně.

2001. Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly poskytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem. Sekelj. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla. L. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu. Po roce 1966 přešel 1 Marković. jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí). respektive na Josipu Brozi Titovi. Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu. Státní i straničtí představitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům. Fungování svazového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace. Až do počátku 60. zejména v hospodářské oblasti. respektive jeho organizačním tajemníkovi. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech.). Počátkem 60. 161 . Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich. 45 an.1 Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligarchie v létě roku 1966. Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. Elity. Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv. let 20. jednotlivé republiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. století respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie. i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií. sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech. (ed. P. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. Beograd. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem. Jednotlivé části federace disponovaly jistou. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. Identitet: Srbi i/ili Jugosloven. J. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu.J. Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala. s.

V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben. 1999. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii neměla větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické oblasti. Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků. veka. Narozdíl například od Chorvatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky orientovaného nacionalismu. s. Své osobní ambice část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např. ale také kontrolovala jejich činnost. Lazar Mojsov a posléze i o generaci 2 Bogetić. 48.a vlastně až do konce 80. Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kteří přijali makedonskou národní identitu. D. který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení. ale i drtivá většina obyvatel této republiky. Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky federace. 162 . ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu. a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit.. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity. ale i samotnou existenci makedonského národa. Makedonský národ. albánské a řecké hrozby. 1-2.neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů. kritika práce civilní tajné služby. let .2 Rankovićův pád provázela mj. V Makedonie byl dopad i ohlas změn. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech. se ani v polovině šedesátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel. relativně velmi malý. Makedonie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugoslávského státu. V Makedonii proto tehdy . I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ. Kiro Gligorov. Istorija XX. Jakákoliv vážnější vnitropolitická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie. „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”.

K. V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy. Pelikán. Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národnostních problémů. s. zpracované N. Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců.” Glasnik. Kljakić. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 2003. letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou náboženskou tradicí do Turecka.” Slovanský přehled. D.4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifikoval příchod několika tisíc kosovských Albánců. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie. Pričinite i početokot na iseluvanje. S. J. „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963). M. Reformy aktuálně nijak neohrožovaly stabilitu Makedonie. 483-498.5 Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné. kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Makedonii se trvale usadili. 87. 1997. Stamova. Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995).vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly. K tomu srovnej: Todorovski. Úloha těchto funkcionářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální. Kiselinovski. Srovnej též: Kiselinovski. s. s.” Slovanský přehled. 2.J.. G. Skopje. Lokální komuni3 4 5 Gligorov.3 Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala. Veljanovskim). č. Ve skutečnosti se však . S. Skopje 2001. č. 63-97. 2000.: Makedonija e se što imame. 491-492 (heslo Krsto Crvenkovski. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí. (ed. považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace).. let 20. 89.. Skopje 1994. „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent. století mladší Krste Crvenkovski. století. Skopje 2000. s.již dříve napjaté . 106. s.. 163 . vědě či kultuře. „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iseluvanje na Turci vo pedesettite godine. 187-197. 4. školství. 1-2. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě. č. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynamických změn vyvolaných v 50. republikové vládě a parlamentu.): Makedonski istoriski rečnik. 2001. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl výrazný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii.: Vremeto na Koliševski.

Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy. Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie. Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. Zřejmě doufala. který byl použit po brionském plénu v Kosovu. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu. Změny. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků. jen okrajově. fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie. let. Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva. ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél 164 . a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice. Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu. která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Kosovu. Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny . Změny po roce 1966. kde žili příslušníci albánské komunity. Falešné obvinění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Makedonii. Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu. které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60. stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost. totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii.přehlíželo či tolerovalo. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo. že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postupně automaticky zlepší. které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace. Kritika zneužívání moci tajnou službu. tyto rozdíly výrazně zvýšily. kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily.

6. 507-CK SKJ.427. zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. která již v této době vznikla v Kosovu. včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24.obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí. 559. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. 2.191. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců. 1970). 1969). vyplývající z toho. nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbánskými komunistickými funkcionáři (tamtéž. hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969.J. 12.7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmírnil represivní charakter státní moci. se v Makedonii teprve utvářela. která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity. Ve druhé polovině 60. kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu. O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie.Skopje (ANM) 1.6 V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti. 926. století hranice s Kosovem a s Albánii. a 19. IV/92. V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci. V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních. Jak bylo výše konstatováno. IV/76. Strani6 7 8 Archiv na Makedonija . se mj. f. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Makedonii projevovalo jen dílčím způsobem. Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace. o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacionalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža. Tamtéž. 1. kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války. přepis zvukového záznamu diskuse na 14. Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG. že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 . 165 . f.1/1-127. v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost). let 20. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. 130-Savezno izvršno veće. přepis zvukového záznamu diskuse na 30. bývalých pozemkových vlastníků). let scházela Albáncům v Makedonii významnější vedoucí vrstva. že se její příslušníci obávali. 1969. Nová elita formující se převážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace. Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG). k. f. I v Makedonii však muselo po kritice tzv.

1. schůze ÚV SKM 13. hospodské hádky).1/1-127. ANM. přepis zvukového záznamu diskuse na 12. IV/74. ASCG. Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války.17/355-524.191. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. 1. 1. století .170. že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie. Strachila Gigova. Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé. že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezistence v Kosovu. 507-CK SKJ.1/1-127. 1. že se tito lidé snaží obnovit protistátní aktivity.Skanderbega. Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy.427. lékaři. Důvodem byla především skutečnost. mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969.427. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.11 Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka. 1968: záznam z diskuse.191. které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje. makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie docházelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16. 1969: vystoupení Pavle Davkova. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 1968.231. 12.427.427. cké orgány dostávaly informace. které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu. Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii.12/281-294. Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity.427. studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. Paradox přitom představoval fakt. Objevily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albánských obcích.191. ANM. 6. jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace. Neša Markovskeho. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24.170.12 9 10 11 12 ANM 1.1/1-127. 12. f. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albánského národního hrdiny z 16. 1. 12. Stenografický zápis ze 3.12/89-131. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 166 . krádeže úrody. 12.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy.427. 1.

: Dimić. (ed. Stevana Doronjskeho. Vlajka byla ovšem chápána .13 Z dohody však nepřímo vyplývalo. veka.v rámci vstřícných kroků směřujících k faktickému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie . 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho. Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jednotlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost. 397-401. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb. Praha 1996. že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii. 12. P. M. III. 1. 143.J. ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. 172. P. s. 1999. o problému také Hradečný. 2001. – Hradečný. (ed. Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo. – Šesták.): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968. Makedonci a Černohorci nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti. M. P. Novi Sad. ANM. 167 . století Počátkem roku 1968 . 1.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman.15 13 14 15 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo. P. tak i Srby. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti. 1969. datovaný 31. s. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. Černé Hoře a jižním Srbsku. godine.427. Krste Crvenkovskeho. kde žila albánská komunita. Jedan dokument. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. č. Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity.” Istorija XX. 1-2.14 Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech.191. Vlajka.a to jak Albánci žijícími v Kosovu. K zasedání podrobněji např.bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat. s. Makedonii. se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů. Istorija srpske državnosti. kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům. Srbija u Jugoslaviji. že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory. k tomu též: Marković. Lj. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskriminací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić.. let 20.1/1-127. tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966.

Zproblematizovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře. f. kterou tehdy nebylo možné vyloučit. 168 . K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v dosavadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu. 10. Obávalo se. P. zachovali neutralitu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plnoprávného postavení albánského národa v Kosovu. kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace. Nereagovalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou. omezila podporu své agentuře v Jugoslávii. Tvrdila. 11. Marković. aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie.17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava. ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii. že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické. Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery. že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry. která se 16 17 ASCG.. že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc. proč by Jugoslávii bránili. V podstatě je však ignorovalo. s. aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastoupenou v roce 1966. III/144. podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného výboru ÚV SKJ 14. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionalismu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. 507-CK SKJ. kulturní a civilizační úrovně albánské komunity.. (ed. neboť jsou pevni spjati s albánským státem. 1968.16 Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie.): Služba državne. Domnívali se také. 172. že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod. která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity. Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů. Po okupaci Československa Albánie.

Drobné konflikty. Poprvé od roku 1913. let 20. k. které zde proběhly až 28. Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska Slavka Zečeviće. Savez komunista Srbije–Centralni komitet. s. ASCG. 11. listopadu nepřetržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska. P.. za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny. Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27.: c. depeše a šifrované telegramy. Vypukly jako drobné šarvátky 18 19 20 21 K tomu srovnej: ANM. d. 173-174. které vypukly 27. 12. které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal. dále také AS.170.1/1-127.191. Marković. Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu). Izvršno veće Srbije.): Služba državne. století v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování makedonského nacionalismu. listopadu. 1. III. (ed.J. Z publikovaných pramenů nejvíce v dokumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković. s. 144-145. listopadu 1968 na mnoha místech Kosova. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. zápis ze 79. III. P. f..19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova.18 Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců. schůze vlády 27. 507-CK SKJ. neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií.20 Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat. 1968). a 29. 1968. P.21 V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace. který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu. 1. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS. depeše a šifrované telegramy. Šlo však jen o relativně drobný incident. nedatovaný oběžník ÚV SKJ adresovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik. tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách. 11.427. neměly charakter organizovaných demonstrací. tak v příslušných částech federace šokující překvapení. 1..): Služba državne.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný. Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace. sl. listopadu.s.12/281-294. a 28. že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova. znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru. f. kterou přednesl 28.427.. f. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije Beograd (AS). užším Srbsku). 507-CK SKJ. 1968.(ed. 12. (ASCG. nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách) 169 . Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. f.

ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968.1/1-5. Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu. na nichž vlajky visely.1/1-127. které se sešlo již o tři dny později. které měly jasně protialbánský osten.23 Shromáždění. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně. Upozornil. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. svým charakterem. 12. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru. Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. přestože zde vládne nejautoritativnější režim v Evropě. 1. Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků. 12. se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii.194. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Makedonie. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. který nutně provokuje albánskou komunitu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie. tak i z Albánie. že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí. který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace. 1. se hned na své první schůzi 6. schůze sekretariátu ÚV SKM 6. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega. a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu. Apostolski zcela správně konstatoval.427. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. mezi Albánci a Makedonci v Debaru. 1968) ANM.191. že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek. snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice. které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii. Tvrdil. že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova. Gostivaru a Struze. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího. 170 . výročí ilindenského povstání. 1968. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65. které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Bělehradě. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z rozšíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separatistických snah zdejší albánské komunity. Kritizoval vyvěšování albánské vlajky.22 Několik incidentů. listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace) vyvěšeno několik albánských vlajek. (ANM.427. Sekretariát ÚV SKM. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii. 22 23 V Debaru bylo 29. rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí. 11. zápis z I. ale albánského nacionalismu. vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepokojení. jednak emisary vyslanými protisocialistickými silami.

let 20. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb. 1. který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení. schá24 25 26 ANM. Stěžovali si na to. V třináctistránkové rezoluci. formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie. Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností.170. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. respektive albánských paralelních tříd v obcích. 171 . 1968. 1. století V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. ve skutečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky. odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu. Rozhodně kritizoval demonstrace v Kosovu. která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra. 1968. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu. které zazněly před týdnem v projevu K. tedy ještě před demonstracemi Albánců v Tetovu. 12. kritizovali zřizování albánských škol. Tamtéž. tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii.427. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze. zmíněno.427. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie. ANM. ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. Obavy z albánského nacionalismu. Upozorňovali také na špatný stav albánského školství v Makedonii.kritizovali makedonský nacionalismus. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.1/1-127.191. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím. V projevech bylo mj.12/281-294. kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. Crvenkovskeho. V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků. aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky. Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně . Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski. Upozorňovali na to. prosince26. že se většina odborných předmětů v albánských středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii.24 Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM. že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. 12.J.25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu. Kritizovali požadavky makedonských Albánců.

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci. Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komunitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit problémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejícími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usnesení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních pokrokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí. Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacionalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze
27

28 29

V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv. Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových demonstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.) Tedy albánské vlajky. V letech 1941-1945.

172

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur. Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevylučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31 Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovskoalbánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie. Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokračovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i
30

31 32

Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969) Politika (Beograd), 20. 12. 1968. Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.

173

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parlamentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugoslávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33 Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Makedonii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa. Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné
33

O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167. 34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.) 35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174. 36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albánské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.

174

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37 Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozhodlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dávány do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovskoalbánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40 Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou
37

38

39

40

ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští členové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komunity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců. Politika, 27. 12. 1968.

175

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacionálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kritizoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii. Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo překvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvýznamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44 Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a
41 42

43

44

ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech. Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi. ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.

176

která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice. Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků. AS.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit stanovisko. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu. Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 46 Kljakić. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. V roce 1969 makedonské vedení definitivně opustilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. vystoupení F. 1969. Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér bránících neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. f. 9. letech menšiny diskriminovány. Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně . Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. d. (ASCG. Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů. 97. D.otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ. 507-CK SKJ. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14.J. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70. že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Makedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci makedonského státnosti. začala považovat historicky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální. byly důsledkem shody okolností. století v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války až v prvním roce nového milénia. jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii. Mocenská elita většinového národa. s. Hodži. k.: c. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24.46 Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity. ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity. Devi) 177 . Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací instituce. 1969. Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. 418-419. respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii. Savez komunista Srbije-Centralni komitet. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. 6. nic nenamítal Josip Broz Tito. tvořícího již počátkem 70. a 70. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval. let skoro pětinu populace Makedonie. let 20. V 70. f. vystoupení V.

centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emancipace albánského etnika. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. Od januara 1968. Državni vrh u Skoplju. Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan republičkih okvira. godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. Rezime Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. godine). považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace. godine. Bez većeg protivljenja pomirilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice. veka Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne napetosti u Makedoniji 1968. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. Nikezića i L. Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod. V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie. Gore spome- 178 . přivírali nad diskriminací albánské menšiny v Makedonii oči.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina. Postupno je ograničilo delovanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. koja je kulminirala albanskim demonstracijama u Tetovu u januaru iste godine. Makedonsko rukovodstvo se 1969. Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorijski proces koji je Albance stavio faktički u geto. razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacionalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta. Perović. godine konačno odreklo pokušaja integracije albanskog stanovništva u većinsko društvo. za razliku od grupe pod vođstvom M. odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom.

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

179

Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 341.485 : 17 (4-12)

ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ
APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezultata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti. Nema sumnje da je osamostaljivanje dr`ava na prostorima biv{e SFRJ pratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projektovanih ili ostvarenih dr`avnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dr`ave kao strate{ki cilj `elele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacionalne dr`ave. U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}im delom ostvareni u svim novostvorenim dr`avama, biv{im republikama SFRJ, bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili du`e vreme ili ih na odre|enim teritorijama uop{te nije bilo. Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a be`anja naroda sa prostora zahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijent iz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo. Bilo da se radi o odlasku u strane dr`ave ili se radilo samo o preseljenju unutar dr`ave u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajednice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u i me|unarodnim institucijama. Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnim karakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale u najve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”, organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sredstava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri180

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje, nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1 Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, dela teritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se u budu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injenica da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili svesni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini te`ili poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko je bio proces kontinuiran i na kraju delotvoran. Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priznavala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojim redovima”. Posebno ne kao strategiju dr`ava u nastajanju. Izuzetak se mo`e na}i u ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karad`i}a na primer, koji je prilikom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se rat zavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima” pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane produbljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dr`avnih granica pojedinih zemalja...” Otuda to mo`e imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razloga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2 Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990– 1999. godine, u dr`avni~kom `ivotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi i delatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj republici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dr`ava isklju~ivo hrvatskog naroda, tj. dr`ava u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”. Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godine bilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjina i ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”. Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo o tome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojao ostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka” dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz
1

2

S. ^eki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo 2000, str. 29. S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

181

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. U zajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor „o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama i omogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje to `ele izme|u dviju dr`ava”.3 Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju a zatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata iz Severne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kao operacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovaka ostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivno napustili. Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamdesetak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oru`anih snaga Hrvatske posve o~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnih odreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomeranje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovom prostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH o napu{tanju domova srpskog stanovni{tva. Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni{tvo do`ive}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugi put bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}ina Srba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999. godine do~ekati novi rat. Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „humanim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki, kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka, Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati narode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se po pravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim. Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegovi akteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po
3 4

D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682. Isto. Dr`avni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugarske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnu praksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dr`avama da urade isto kad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105.

182

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom, nastoje da doka`u kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imaju namere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”. Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme 1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se ka`e da je to: „genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, rat za ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5 U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni, dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencija dana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzimanje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog, tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To je genocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}i rat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6 Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sve ju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasilju a neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjetonadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi u XX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire iz primitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{e Donija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavno ustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7 Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dr`avama je i razli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovija istra`ivanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom” srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojnim publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oni izjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojam kao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjem tako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~ke grupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in – me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regulisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine, gde se ka`e, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih u namjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili
5 6 7

S. Livada, n.d., str. 263. Društvena istra`ivanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248. Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, ^asopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

183

Idu}i dalje u ovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedelima Srba. Vidi opširnije o tome R. ubijeno je preko 1 300 Srba. sa namjerom da se prisile na bijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”. 739-744. 361.12 Po mi{ljenju Sajrusa Vensa.9 Autori Instituta za istra`ivanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava iz Sarajeva.. 80. pale}i ku}e i teroriziraju}i civilno stanovni{tvo. Armautovi}. str. „prihvatile kao da su ga i same izrodile”.”11 U pomenutoj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. str. e) prinudno preme{tanje djece iz jedne grupe u drugu”.10 Citiraju Izve{taj generalnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se ka`e: „Svi me|unarodni posmatra~i se sla`u da ono {to se doga|a predstavlja zdru`eno nastojanje Srba u BIH. „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe iz grada.. vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe. c) namjerno podvrgavanje grupe `ivotnim uslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju. pisalo se u tim navodima. Genocid u BiH. kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti. da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog tra`ila i njegovo zaustavljanje. „Dok su se {irili iz Srebrenice. Grupa autora. Zbornik radova. nakon ubistva Gorana Zeki}a. uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo je etni~ko ~i{}enje. maja 1992. prihvatile su i vlade i institucije zapada. da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvo pona{anje ~ini „akte genocida”. Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog ~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima. a jo{ ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”. str. str. Djeca u vihoru rata. uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA. Arnautovic. Razlog za ovakve kvalifikacije. da srpski napadi „grani~e sa genocidom”.8 Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnovi posve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pritisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. d) mjere uperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe. str. Isto. 8 9 10 11 12 R. Sarajevo 2000. n. ka`u da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebu vojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije. godine.. b) te{ka povreda fizi~kog ili mentalnog integriteta ~lanova grupe. Za taj „uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala. Sarajevo 1997. Uz sve to. 184 . bo{nja~ki autori vide u ~injenici. 39. Etni~ko ~i{}enje. 81 i dalje. odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja. da se stvore „etni~ki ~ista podru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike. 32. Isto.d.

na primer generalu Krsti}u. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”. nedovoljno obrazovani mladi}i. godine. Sarajevo 1997. Krempton. {kole. U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije.13 “Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori ne pominju. tradicionalne vojne discipline. sakralne gra|evine. str. 185 . osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”. Hrvati i Bo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” ali su „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”.15 Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima ka`e: „Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. dalekovode. Beograd 2003. nije bilo ta~no. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etnici”. ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacije opro{tene. `eljezni~ke pruge. U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{e SFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nema re~i o „genocidu”. kulturne spomenike. str. godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja. od mnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje. 355. ovi opet za Hrvate da su „usta{e”. dovedeni na teritoriju koja im je bila strana. koje su Srbi izvr{ili jula 1995. Zbornik radova.M. Genocid u BiH. R. li{eni profesionalne ~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u 13 14 15 Istoriografska problematika ovog zlo~ina tra`i sveobuhvatna dodatna istra`ivanja i prevazilazi okvire naše teme. Za Hrvate i Bo{njake se jo{ ka`e. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno harizmati~nog vo|e bez stega. tvornice. od jula 1995. televizijske i radijske oda{ilja~e. Ru{e mostove. izve{taja me|unarodnih humanitarnih agencija. Grupa autora. i jedni i drugi za Muslimane da su „islamski fundamentalisti” i tako u krug. Ve}inu nedela po~inili su „siroma{ni. hidrocentrale. iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojima se tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. CIA. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plansko. ka`e jedan od savremenika koji pi{e u jugoslovenskim prostorima. fusnotom su objasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (primjedba redakcije).14 Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demonizacija drugih strana. To uglavnom. kada je. Kremptom. kako govore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka. 739-744. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i masovan zlo~in nad Bo{njacima. Za svoja nedela javno su pohvaljivani. da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planski sprovodili etni~ko ~i{}enje. Balkan posle Drugog svetskog rata.

” Pri tome su podvrgnuti nasilju. i V Pulji}a – Sarajevo. 243.. Agresor `eli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja. str. bez obzira na versku pripadnost. mu~e i masakriraju. 9. premla}ivanje. nemogu}nosti zajedni~kog `ivota... ali se konretno navodi da na svim podru~jima „pod srpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje. „nasrtaja na na{ jezik”.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju. Sa`eto govore}i iznala`ene su sve nove i nove mogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”. Ud`benik za IV razgred gimnazije. a mnogi su i ubijeni. istorijska prava. dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih. ranjavanje i ubijanje Hrvata. svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja. Siluju djevojke. tlo. nesrbe odvode u konclogore. predmet ~i{}enja – nevina `rtva. veru. bi}e. napada na svetinje. U sredi{tu je rat i krivac – kolektivitet. prisilno ih se preseljava preko dr`avne granice. 16 17 18 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u. Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga.17 U Apelu hrvatskih kardinala F.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 8. „zamena imovine” i drugo. `ene i starice. enklava u Srebrenici je iseljavana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”. naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim. srpsko je Sarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom. fizi~kim mu~enjima. „humanitarno preseljenje”. vi{e Hrvata iz Vojvodine zamenilo je imovinu sa Srbima. Hrvata i Muslimana) postoji gotovo isti obrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. Srpske muke se ne pominju. mr`nje. Posrbljuju se nazivi sela i gradova. miniranje crkava. ono na jugoslovenskim prostorima nije uva`avalo ni pravila ni norme pravno regulisane. Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dr`avnom zakonodavstvu etni~ko ~i{}enje ima kodifikovane norme.16 Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske. „razmena teritorija i naroda”. dopunjavan je i novim „oblicima”: „dobrovoljno preseljenje”. zlo~ina iz pro{lih ratova. Istra`iva~u nije te{ko da uo~i da na svim primerima (kod Srba.. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus 250. samostalnost. spre~avanje povratka izbeglica itd”. Slobodna Dalmacija. Katolike i Muslimane tjera se iz njihovih ku}a. „Muslimansko fundamentalisti~ko vo|stvo te`i za unitarnom muslimanskom BiH i u tu se svrhu slu`i razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti. Kuhari}a – Zagreb. itd. Zagreb 1988. izbegli{tvo i progonstvo. doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no. str. samostana i ku}a. Pominju se genetski kodovi. kulturu. 1994. U vokabular se uzimaju termini: vekovnog neprijatelja.18 Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog naroda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995. 236. 186 . Isto.

Francuskoj 15.1997. 187 . ograni~iti u slobodi kretanja. 1. 6. maja do 30. 18.000. str. [vedskoj 122. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor i proterati „neprijateljski narod”. 1.1993. oktobra taj broj se popeo na 78.056 188. Podravske Slatine 1. osnovnih demografskih prava. registrovanih samo u Beogradu. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva. li{iti materijalne egzistencije.1995. zlostavljati.721 94.154 224.672 184. 5.000. oktobra 1996.1996. Vojvodinu i Sloveniju. a do 15. str. 1.000. Izbeglice su bile iz 73 op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3.360. Danskoj 22.179 i Zadra 1. 1.791 196.5. Norve{koj 12.164.562. Prognanici 550.000. Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokreti naroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije.609 117. zatvoriti ga u logore.660 408.000 260. uskra}ivanjem lekarske pomo}i.199. 8.M.870 210.12. Vinkovaca 1.127. Bosna i Hercegovina imala je oko 2.181 U Srbiji je od 1. 195. odnosno krajem 1992.2 miliona (polovina stanovni{tva) a hrvatska 450.338.000.926 399. glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice. mu~iti.592 167. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine raseljene su u 25 zemalja.545 106. Vukovara 3.796 Izbeglice (BiH i SRJ) 402. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu je bilo skoro 19. izbacivanjem iz stana.869 212.000. Erazmus.000 izbeglica i oko 20. godine. pogubiti.264 352.1992.1998.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se prema donjoj tabeli: Razdoblje 1. n. U Finskoj ih je bilo 89. Zagreb 1996.325.768 272.471 126. dece i sli~no.750 31. Ovo se odnosi na delove Hrvatske. Osnovni.. verskih sloboda. 31. br. itd.000 663.12. izolacijom.000. {kolovanja. Petrinje 1. godine. od 18. zloupotrebom `ene.493 527.555.000 proteranih Srba. jula 1991.661. Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini. Najve}i broj izbeglica dosti19 20 Livada.385 Ukupno 550.000 raseljenih u vlastitim zemljama. 3.705 254. 4.d. bez obzira da li se radi o unutra{njim izbeglicama unutar jedne dr`ave ili spoljnim (izbeglicama u zemljama u okru`enju ili u celom svetu).19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je 3. registrovano 34. ali i prostora gde sudara vojnih i paravojnih formacija nije bilo. 1. [vajcarskoj 20.449.1994.000. zatvore.836 izbeglica. 4. u Srbiji je taj broj iznosio 418.1991. Holandiji 23. prekr{tavanjem. Nema~koj 330. Siska 1.000.

godine 56% izbeglica je bilo iz Bosne i Hercegovine. 224. 50-58. Procentualno je 1995. Vuji~i}. Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju je stiglo 189.22 Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinim dr`avama.000 izbelica od ~ega preko 65. godine. str. Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje. ali se nakon zavr{etka rata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih `ena.219. Beograd 1998. sa podru~ja Republike Hrvatske. „Veritas” je me|utim. maja 1994. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%. ranjenih. Zagreba 6. 43% iz Hrvatske.301.23 Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskoj iznosio je nekoliko stotina.000 izbeglih i prognanih lica od ~ega u Srbiji 585. Osijeka 7. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima daju pau{alni brojevi. Krajem te godine (deo izbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka je bila: 47% iz BiH. godine. kao „izbjeglice” odlaze u Srbiju”.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. str. tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih. n. Me|u 167. U intervjuju Tadu{a Mazovjetskog 28.545. n.076 civila (33.219 itd.21 Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskog stanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu: „Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta. 7. J. bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani. 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije.682.d. godine 2.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.941. str. gnut je u aprilu 1993. uglavnom srpske nacionalnosti. Primera radi. siro~adi i drugo. godine iznet je podatak „da su srpske trupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini”.190 poginulih i nestalih lica. Grupa autora. 2. zatim 1991. godine. Beograd i izbeglice 1991-1996. Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina. Jugosloveni 10%. 141 policajac.389. 2. do novembra 2000. godine pod za{titom Ujedinjenih nacija poginulo je ili nestalo 3. Vukovara 6. govori da je u Bosni silovano najmanje 20.481. 858 `ena (13%). Hrvati 3% i ostali 1%. jer im tobo`e prijeti „usta{ki pokolj”. Nacionalni sastav: Srbi 77%. 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995. najvi{e iz je bilo iz Sarajeva 27. Me|u `rtvama je bilo 5. jula 1995. itd.904 lica odnosno 63%.000 i u Crnoj Gori oko 70. U poslednje tri godine evidentirano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional21 22 23 Grad otvorenog srca. godine.320 mu{karaca (87%). Od 1992–1995. Muslimani 9%.000. Me|u poginulima i nestalima nalazi se 3. Mostara 4. procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. kada je registrovano 665.6%) i 188 nepoznatog statusa. Tuzle 3.000 bo{njakinja. 188 ..774 vojnika. invalida. godine utvrdio 6. I doista dio srpskog pu~anstva.000 u Beograd.d.

Banja Luka 2001.27 Krempton jo{ ka`e da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja” postigli sve {to su `eleli.000 i ostalih 14. obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da bi prestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”.28 24 25 26 27 28 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”.000 miliona prognanih. Beograd 2002. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nosti pribli`ava cifri od 7. „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”. Hrvata 31. Od oko 2. na Bo{njake otpada 1. Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima Seada Had`ovi}a bilo je 230. od ~ega 75–80% bili su civili. str. Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da je bilo 158. dok je 2.000 `rtava.000 ljudi. januara 1996. 265 i 273.000 `ivota. poru{eno je oko 3. 20. „Glasine o etni~kom ~išcenju. Beograd. Beograd 2003. Bio je to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata.000. str.000. 16. dok je kod Srba 12.21. uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4. da je 250. S.024. Balkan posle Drugog svetskog rata. Had`ovi}. katoli~ke 182. „a 152. Bo{njaka je nastradalo 160. 189 .12. Kremptona. a koje je prikupila demografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”.000. Autor ka`e da su Srbi od maja do avgusta 1991. str. n. mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od 329.5%.000 muslimana stradalo od „srpskog agresora”. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe. NIN.000 ili blizu 71%.000 muslimanski. str.000 a od ukupno 1. Veritas.642 Srba. 7. navodi se podatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200. 346 i 354.000.26 U knjizi R. 367. Isto.279 ostalih. Krempton.25 Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdravstvenu za{titu od 1. 12. Srba 22.000 naselja.000 Hrvata ubili su srpski agresori a 2. godine da je u ratu poginulo 156.M. 364.000 smrtno stradalih.500 stradalo od muslimanske vojske i isto toliko od hrvatske. Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999. godine u Hrvatskoj proširili svoje teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla. str. 5.. R.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta.2004.000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH.000 raseljenih lica. 28. pravoslavnih 28 i jevrejskih 5.000 ili oko 9.000 stambenih jedinica (1/3 stambenog fonda BiH). @erjavi} je konstatovao da je 158.629 Hrvata i 3.000. U celom tom prostoru nije bilo ni~eg novog. osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko ~išcenje. a da je unutar same Jugoslavije bilo 850.240.239 sru{enih i devastiranih bogomolja na islamske otpada 1. str. itd.980 Muslimana.d. zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nije prelazio 220. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra~unati. Zbornik radova.

fabri~ke hale. pravoslavne crkve i drugo. a koja ~ak i povr{nom analizom pokazuju gotovo identi~an na~in zlostavljanja i poni`avanja ljudi. Dretelju. Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi. E. skladi{ta. str.d. str. {kolske zdravstvene i rekreativne institucije. Godinjak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte. S. Beograd 1995. E. E. gara`e. M. „Zlo~ini u koncentracionim logorima”. koje su 1945. n. ^esto se na svim stranama kod teme logora i zatvora pominju i stadioni. E. 452-453. Bosanski narod optu`uje za genocid. legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”. i da je na teritoriju Srbije i Crne Gore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta. F. O bezbol palicama mo`e se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i. Bojl. Ekme~i}. tunele. kazneno popravne domove. Godinja. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istoriji. Godinjak. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u Tar~inu i Konjicu. magacine. dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nih institucija. vojne kasarne. iako glavni. konstatuje da je na okupiranoj teritoriji Bosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora. ukazujemo samo na neke naro~ito uo~ljive ~injenice.. Tar~inu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pomenuti autor. 105. podrume. Srbi su. Boji}. Sasvim je jasno da su postojali razra|eni (osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane. Sarajevo 2000. 190 . ka`e E. Prema izjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom koji ina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima.31 Bez namere da se tra`i simetrija. Muslimanski logor Visoko. ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. Me|utim. Beograd 1996. betonske bunkere. Stradanje Srba u Sarajevu. Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine. pod neposrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih nacija. jame. stanice milicije. Novi Sad 1996. nije to bio jedini generator. hangare. Udru`enje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu 29 30 31 32 M. kino sale. sabirna centra i zatvora..30 Zapravo sve ono {to se mo`e pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima i zatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj. Svaka od tih strana je istra`ivala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su registrovana razna zverstva i zlo~ini. Genocid u BiH. {to je o~ito stereotip iz ^ilea iz 1967. koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju. godine.32 U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvora u kojima su tamnovali Srbi. posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugoslovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata. Godinjak. Mitrovi}.29 Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnih sukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. hotele.

Bile su formirane od lokalnog nivoa pa sve do dr`avnih institucija. „srpska garda”. Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formirane mnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. naneli su mnogobrojna zla srpskom stanovni{tvu. gde su boravili srpski zatvorenici. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ ponudilo 527 lokacija. Koliko je ve} javnosti poznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”.M.000. „{e{eljevci”. „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”. One su na razne na~ine uz pregovaranje. da su prilikom razmene logora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”. razmenjivale „ratne zatvorenike”. ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja. str. 33 Isto. „beli orlovi”. 453. itd. ali ih zato po neda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Poznato je da su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini. Jedno vreme. Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranim dr`avama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. prevare i drugo. Neki nau~nici u Bosni i Hercegovini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset {est paravojnih grupa.000 Bo{njaka. posebno po~etkom rata. Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260. cenkanje. 191 . Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji. Gotovo da nije postojalo mesta. „rojalisti”. „vukovarci”. Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e. „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i Crne Gore. paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodili Mu{an Topalovi} Coce. [pegelj ka`e da su u Hrvatsku dolazili. Luka Prazina i drugi. ~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u 20–40. U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logora za Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto). mnogima je bio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope. regiona ili oblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebivali{ta. M. „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja” koji su do{li.33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno. Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu. Amerike i Australije. Osnovnu ~injenicu da su ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana `eli se zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice. Bili su tu „arkanovci”. Odlazak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovih brakova. Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slobode dolazili razmenom.

„Lisice”. vojska Mate [abi} [abana. „Satnija Uskok” u Osjeku. paljenje. str. str. 217. U Naredbi je naglašeno da zadatak treba „obavezno sprovesti”.35 Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”. Jo{ ka`e da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj.O.500 novinskih ~lanaka iza{lih tokom 1992. plja~ka. Zagreb 2001. str.38 Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala se kroz celu drugu polovinu XX veka. Sje}anje vojnika. „Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvatskom sto`eru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratska stranka 26. u kojoj je pod ta~kom 12. itd. Zlo~in protiv mira.”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{la Armija BiH. ili bar da su formalno nastojali spre~avanje njihovog delovanja. 382. „Psi rata uvjek na|u svoje mjesto. Isto. 341. godine izdala Naredbu. Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostorima neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvu stanovni{tva.). Beograd 2000. zastra{ivanje. godine u okviru stranke prava (HSP) nastaje hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje su nosile crnu odoru. koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno (su|enje i ubistva vo|a). godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanak objavljen na {tetu Srba. str. znakovlje usta{ko. analiziraju}i 1. „Medijski rat” izme|u suprotstavljenih strana je tema za posebnu analizu. nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i prevesti u T. K. Po popisu stanovni{tva iz 1948. minirnje. 192 .36 Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom ~i{}enju (zlo~ini. 9. Sarajevo 2001. Izme|u Kremlja i Republike Srpske. „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa. godine. itd. Špegelj. Manje je poznata ~injenica do kojih je do{ao ameri~ki novinar T. 262. Nikiforov još konstatuje da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija na`alost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratu koji se vodio protiv Srba”. Dr B. kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojska NDH.34 Od leta 1991.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. oktobra 1991. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim republikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da su aktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike. Nikiforov. od 34 35 36 37 38 M. Ma~i}. U Hrvatskoj je bilo takvih grupa „na desetke”. ne mo`e se opovr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali. pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programeri oslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”. str. Isto. Brok. a koji su kraticu svog imena mogli ~itati i kao hrvatske oru`ane snage.

Orahovici 21. Svi Srbi sveta. Donjem Lapcu 97. pa prema tome i jugoslovena. Isto. Kutini 7. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju . mešovitim brakovima i porodicama.8%. Zagreb 1996.978. Dubrovniku 6. Novoj Gradi{ki 20.7%.0%. Mas-poka na primer. Donjem Miholjcu 11. Novskoj. U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg zaklju~ka: 1. 193 . Karlovcu.4%. Gospi}u 31.0%.530 Srba.9%.739 ili oko 15% ukupne populacije. Karlovcu 20. Grubi{inom Polju 32. Glini 60. Hrvatska etni~ka populacija u Hrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova. a deo se iseljavao usled raznih pritisaka. nacionalni identitet”. Na{icama i Slavonskoj Po`egi. Srba je bilo 543.4%. Donjem Miholjcu. srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe.obespravljeni ili privilegovani. Dvor. godine iseli 157.502 ili oko 11. Pakracu 40. deo njih se od 1961.5%. Srbi . Pakrac. Gre~i}.8%. Bitnu ulogu u formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%). Tri su osnovna razloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”.39 Neizvestan politi~ki polo`aj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde su `iveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest je `ivelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u 1971. Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu. Orahovcu i Grubi{inom Polju.8%.0%. Gospi}u.3%. Glina.5%.5%.9%. Na{icama 11.1%. izme|u 80–90% samo u op{tinama Donji Lapac. str. a do 15% u Rijeci. Obrovcu 65. Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin. Kninu 88. 2.5%.3%. Petrinji 44. Bjelovaru 8. Belom Manastiru 25. Daruvar.4%. 173. etni~kih grupa u formiranju jugoslovena u razmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji. Podravska Slatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u. 3.9%.5%. Titovoj Korenici 75. Gra~acu 82.3. M. godine (nakon ukinute kategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581. Podravskoj Slatini 35. Drni{u 21. 39 40 41 V. Benkovcu 57. Belom Manastiru.8%.2%. U Zagrebu ih je `ivelo 5. Od pojave Mas-poka. Slunju 29. i 1981.6%.4%. taj broj je iznosio 531.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12.7 miliona `itelja Hrvatske. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ 3. ne{to vi{e od 10% ukupnog stanovni{tva.Lj. Do 20% bilo ih je u Osjeku. Anti}. Daruvaru 33. Rijeci 10.6%. [ibeniku 10.8%.4%. Godine 1981. ukinute su sve zvani~ne srpske institucije. Novskoj 21.9%.M. 55. dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%. Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama. Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine (5-10%).40 Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37. 4.2%. ali i posle njega. narodnosti.9%. Ogulinu 35. str. 5.%. Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva.5%. Lopušina. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven. Beograd 1994. Kostajnici 62%. Udeo pojedinih naroda. gu{en je „srpski kulturni. Novoj Gradi{ci i Sisku. Slavonskoj Po`egi 14. Dvoru 85.

9. ukupno je u ovoj dr`avi registrovan 201.513 1.21%) (4.076 437 1.1%. Knin 1993. Vrbovskom 33.41%) (7.16%) (20. Brod Benkovac Zadar Beli Manastir Osijek [ibenik Knin Vinkovci Vukovar Split Pula Dubrovnik 18. Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001. Zbornik radova i izveštaja. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost MUP-u Hrvatske 19. godine.65%) (3. podaci sa CD-a. Vojni}u 90. Zagreb Karlovac Vara`din Bjelovar Rijeka Gospi} Po`ega Sl. Srbima nisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode.5%. a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en 2001. Nakon prvog oru`anog sukoba 31. Vinkovcima 13.37%) (2.88%) (1.557 730 2.382 2.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Vukovaru 37. 194 .627 3.41%) (8.946 625 1.920 8.426 (2.0%. godine.767 1.28%) (26. str. izbacivani su sa radnih mesta i iz stanova.89%) (4.980 8.54%.58%) (7.631 pripadnik srpskog naroda {to u procentima iznosi 4.83%) (7.0%.4% i Zadru 10.0%. Splita. nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog `ivota u iole ravnopravnim odnosima i toleranciji.44 42 43 44 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991. Virovitici 15. marta 1991.513 10. Simboli i tehnologija vladanja re`ima u Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dr`avu Hrvatsku.047 3.5%.42 Nakon etni~kog ~i{}enja. Osijeka. godine.26%)43 Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba iz Hrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formiranje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990. u Krajini su izneti razlozi za njeno formiranje. [ibenika.00%) (32. godine. godine. navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda.82%) (5.73%) (6.55%) (0.164 2. Kao razlog.46%) (3. Vrginom Mostu 70.147 1.412 3. godine na Plitvicama. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba. avgusta 1990.67%) (5. itd.811 5.83%) (3.

854 7. 195 .585 11...851 23.-553 % 0. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao: „Srbi su jedini pravoslavni narod. koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispred Isusa Krista.90 40. godine.697 1. ka`e on.395 1.986 Hrvata % 97.”46 \odan na ovom skupu uverava da ne zna {ta zna~i re~ „Srbin”.52 24.000 Srba.262 17.295 8.599 11.366 37.729 7.. 223.572 9. To je.591 8. decembra 1990.05% 9.343 13.371 8. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”. profesija.55% 1. vere. Zadr`avaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske i podnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti br. koja se onda preta~e u velikosrpski imerijalizam.39 16. str.888 12. 20. godine.88 broj 44 116 3. rob. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj krajini nakon njenog progla{enja 21.45 U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZ javno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti.20 86. Niš 1994.043 3.040 33.996 4. I to je zapravo Svetosavska sekta.557 14.975 18.555 10.393 16. koja je te{ka bolest.54 28.66 65.41% 9. kulture i drugog.52 62. Jedan mali narod. To je {izma u {izmi.041 13. Korenica Vrginmost Obrovac Kostajnica Glina Benkovac Ukupno 8.60 50..378 Srba broj 7.761 4. megalomanije. decembar 1992.60 45 46 T.886 1.36 32. Nestajanje Srba.236 42.92 34. godine iz Hrvatske proterano 270. SAO KRAJINA Mesto Donji Lapac Vojni} Knin Dvor Gra~ac T.M. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Pojedini istra`iva~i utvrdili su da je tokom 1991.52 89. Bogavac.054 8.. Postoji sindrom svetosavskog {ovinizma. Politika. mali u svakom pogledu `eli da od Beograda napravi ~etvrti Rim.23 75.44 88.35 70.954 14.92 60.434 11.51 80. a zna~i sluga. zanimanje.

093 1. str.594 336 372 88 48 661 670 1.065 Srbi 1981. 30 33 1.g.760 21.235 Hrvata 446 3. zapad47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske.Vinograd.g.676 4.624 1.699 1.639 Hrvati 1981.700 604 190 142 3. oktobar 1992. godine.036 1.352 1.388 1.324 1.478 68 56 3.127 1.g. 1.248 1.491 6.42547 Bapska Bobota Borovo Br{adin Ilok Lovas Negoslavci Sotin [arengrad Tovarnik Trpinja Vukovar Sredinom 1993.770 1.769 5.951 1. nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajine prema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanovni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba.681 1.466 2.146 1.702 1.327 1.578 6. 1991.262 1.926 1.408 1.698 1.700 6.654 1.571 1.901 1.026 2.751 1.441 17 25 731 789 940 904 1.449 10.887 6. 179. Manastir Bilje Branjin vrh Darda Grabovac Jagodnjak Karanac K.532 873 296 432 651 418 125 1.770 572 190 2.465 493 484 136 133 1.504 1.079 1.439 551 674 411 27 347 29 Ma|ara 688 865 422 46 626 31 67 289 382 90 834 17 888 ISTO^NA SLAVONIJA Stanovni{tvo 1981. U isto~noj Slavoniji. 1991.775 1.034 240 Srba 61 3. 20.690 44.708 5.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.960 3.136 51 73 12.482 1.005 2. BARANJA Batina B.243 2.g.442 2.g.682 1. 163. 1991.953 8. 149. godine.177 14.001 2.171 33.881 13.996 2. Kne`evo Lug Popovac Zmajevac Ukupno 1.g. 1.582 1. 196 .289 34 1.146 2.106 1.

25% Hrvata i 2% ostalih.406 stanovnika `ivelo je 97% Srba. razaranja.M. bez politi~ke i vojne elite. godina. 48 49 Stanje i osnovni pravci o`ivljavanja RSK. Kordun (2. stradanje civila i drugo.000 vojnika. plja~ku.49 Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja Republike Srpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo do etni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vreme ratovanja 1991–1995. dok je Lika (4. sociologa i dr. jasno pokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajeva Republike Hrvatske. 2% Hrvata i 1% ostalih. Tu mislimo na ubistva. i da je pre toga ve} pet godina sa njenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta.808 km2) od 48. „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki d`ep”. koji je organizovan i uslovljen dr`avnim organima RSK.500 km2) od 135. 2. Bez obzira na sve ove spekulacije i mnoge druge. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nom Sremu i Baranji (2.450 km2) od 87.389 stanovnika imala 93% Srba. U avgustu 1995. Pre svega ~injenica da su RSK. U severnoj Dalmaciji (3. 73% bilo Srba.306 km2) je imao 51. 5% Hrvata i 2% ostalih.000 stanovnika 90% su bili Srbi. „Maslenica”. Isto. 4% Hrvati i 1% ostali.000 hrvatskih vojnika i policajaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srpski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika. 197 . da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska vojska u nekoliko navrata. naro~ito potencirana u Hrvatskoj.000. govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva. Jedna od teza. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada bila dezorganizovana. pre svega ameri~kih aviona. Knin-Beograd 1994. pre svega u Republiku Srpsku a onda u SRJ.48 Na prostoru cele Republike Srpske Krajine `ivelo je u to vreme 433. godine.595 stanovnika od ~ega 91% Srba. 7% Hrvata i 2% ostalih.456 km2) me|u 83. ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni 4. a ostali 10%. str. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda o kojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vremena biti predmet sporenja istori~ara. Na Baniji (3. Najmanji pocenat Srba bio je u zapadnoj Slavoniji (5.000 stanovnika od ~ega 98% Srba i 2% Hrvata. avgusta 1995. da je dogovoren na relaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevina ustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva. napadnuti od strane 200. Po pravilu odlazili su imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak u izbegli{tvu. ^injenica je tako|e.008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29.800 stanovnika 95% su bili Srbi. Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40. neke su ~injenice nedvosmislene.

Isto. oti{li u tre}e zemlje.964. Hrvatski Helsin{ki odbor ka`e da ih je bilo izme|u 200–180.734. hrvatska vlada utvrdila je avgusta 1995. itd. Na po~etku ratnih sukoba Hrvati su uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. terorizam. ru{enje. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. plja~ka pokretnih dobara i stoke. Od 1996-1999.52 Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacionalnosti. ubojstva. plja~ka. i uop{te stvaranja ambijenta u kome je `ivot povratnicima nemogu}.079.255 potpuno nemo}nih starih osoba. 1999. godine u Benkovcu je ostalo 730 Srba. Donji Lapac 3. Knin 20. itd. Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda to potvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj i ovom slu~aju apsolutno sprovedenoj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Isto.598. verske i rasne netolerancije. Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja policije i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora.000 od kojih je 3. ali i u kancelarijama dr`avnih i lokalnih ~inovnika. godine da je taj broj 154. dok je ostalih bilo oko 15. od crkvenih. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001.46%. Tu je pre rata `ivelo 749 Hrvata i 2.500. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama. pretnje na ulici. Potpredsednik iste vlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko 6. Sistematsko razaranje gradova i sela. Beograd 2000. ili 7.51 ^ak i da se zanemari neka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji su na{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji „Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko 200. krevetima stradalo 34 civila.163 incidenta: nasilje. I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju. sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne. Beograd 2004. ili se nisu odazvali registraciji. Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002. 202.000. 6. Gra~ac 4. pokazuje da se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9. kad su mnogi promenili izbegli~ki status.000 stanovnika. Izbegli~ki korpus. 50. Oni ka`u da je u sektorima jug i sjever `ivelo oko 300. godine. paljenje. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali.000 Hrvata i 200. 198 .000 Srba.000. dvorištima. zlostavljanje. a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme registrovano 2.50 Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba.789 Srba. str. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srba na vekovna ognji{ta.000 stanovnika od ~ega oko 85. Helsin{ki odbor Hrvatske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila. Obrovac 4. str.327. dok se vojne `rtve ne pominju.430.53 O „rezultatima” 50 51 52 53 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. str.

str. U ratu 1991–1995.000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljeno i minirano. 167.M. srpske ku}e su opusto{ene i orobljene. potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja. vredni predmeti i crkvene knjige nestale.Izgon. Hrvatska mo`e slobodno tra`iti pomo} od Evropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u `estini etni~kog ~i{}enja”. sad kad je svetska pa`nja zaokupljena bosanskim paklom. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. Oni jo{ zaklju~uju da je „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalno politi~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”. Nepostojanje volje kod vlada novonastalih dr`ava da rasvetle ove slu~ajeve produ`ava agoniju obespravljenih. bilo ih je na hiljade. domovi kulture.. „Oluja”. strahota. paljenja. donosi ~lanak Roberta Ficka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba u punom jeku. Ku}e koje nisu minirane..56 54 55 56 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. i ne samo u ovom slu~aju. str. godine. . – pa ~ak i da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi. 199 . 77. Oplja~kana je sva srpska pokretna imovina.. namerno izostavljamo.. uni{ten celokupni sto~ni fond. „Meda~ki d`ep” kao i etni~ko ~i{}enje gradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono u Hrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj. Isto. Poseban problem. godine. Cetinje 1998.000 „djelomi~no po zapovjedi vlastitog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. str. „Bljesak”. Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotip po kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”. Me|utim. hrvatska policija i hrvatski civili. Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002. septembra 1995. Srpska krajina. inventar uni{ten. The Independent 4. uni{ten znatan deo komunalne infrastrukture. proteranih i „ni~ijih ljudi”.”55 Opise ubijanja. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ „Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje 22.. sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama. da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska. uni{teni bibliote~ki fondovi. potpuno su devastirane.54 Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana. ~ine nestala lica. Hrvatska ima mnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine. Mulimani kao „`rtve” a Srbi kao „agresori”.. 76.. jednu konstataciju reportera smatramo zna~ajnom: „Nitko posle toga ne `eli da objavljuje njihova ratna zlodjela. uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti. da ovdje nema etni~kog ~i{}enja”. avgust 1995. zapadni istori~ari su izneli podatak da je Krajinu napustilo 120.. I drugu (konstataciju).

Anti}a je logi~an nastavak procesa na prostoru Republike Krajine. 200 . 70. str. Kova~evi}.. Isto. 68. povratnikom kome su nanijeli zlo”. tim II. Beograd 2003. Isto.d. Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migracije”. metodama odr`avanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva. Masovno iseljavanje je najavljeno. no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i ~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”. Anti}. mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog ~i{}enja bio evidentan.61 Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi se i teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a oko podele Bosne i Hercegovine. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju.58 Na odluku o iseljenju. avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu. kao srpski odgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju. str. n. smatra citirani autor.62 Kad je u pitanju me|unarodni faktor. kao i da izbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom.57 Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda. do 22. svakako je „uticalo i povjesno sje}anje na kolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru. Posmatra~ka misija EZ. Kavez . Sadr`an je u „na~inu nastanka. Srbi su jo{ i govorili o „masovnom” samoubojstvu {to se „mo`e smatrati metaforom za egzodus”. godine. 67. Mnogi Srbi su izbegli i zbog mogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela.59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskih lidera. Anti} daje obrazlo`enje o okolnostima u vreme „Oluje” i ka`e da je „usled brzine akcije i ote`ane komunikacije” pojava imala i elemente stihije tako da su iselili i oni kojima to nije bila `elja. “U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istjerivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. Kriminalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu poslu`iti pri argumentovanju da se strah u Srba bio argumentovan. Pojavljuje se u mnogo 57 58 59 60 61 62 Lj. Zagreb 1996. pre svega Evropska zajednica. Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj. Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza” prije kona~nog iseljenja. na osnovu „posmatranja RSK” od 7. str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.60 Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~ja Hrvatske. Isto.Krajina u dogovorenom ratu. oni su se „uklonili” da ne padnu u ropstvo. Isto. Detaljnije o tome: D.

M. Ono {to je primje}eno kod posmatra~a od Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja” najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba koji su uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”. str. „Storm”. 201 . Greatest war crimes committed by individuals (Srebrenica.63 Summary Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniable fact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995. etc. The paper tries to prove this clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts of the former common state territory. 74. 63 Srpska Krajina.) were just one of the methods in a complex strategy of ethnic cleansing. avgust. It is also a fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connection with „others”. refusing to admit it as their own strategy. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi. These methods resulted in expulsion of hundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of millionmasses of refugees which will encumber political relations between the Balkan states for years to come. The paper shows that ethnic cleansing played a more important role in the war strategy than all other elements or features.

{to strane istoriografije nedovoljno koriste njene rezultate. godine i u kome je izneo neke od osnovnih postulata „nove istorije”.ISTORIOGRAFIJA Historiography Dr Dubravka STOJANOVI] Filozofski fakultet. Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odr`ao studentima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941. Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopiti svoj `ivot sa istorijom”. Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knji`evnoj zadruzi na ustupanju ovog teksta. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire (Pariz 1953) i. sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora. posmrtno. Srpska knji`evna zadruga objavila je 2004. {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodolo{kim re{enjima. u izvanrednom prevodu Marije D`uni}-Drinjakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}. na taj na~in. „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Jedan od problema srpske istoriografije le`i u tome {to ona ne obra}a dovoljno pa`nje na teoriju. dokazati novim ~itanju ostataka pro{losti. ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~no primenjivati na istra`ivanja. 203 . da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanju o pro{losti. prihvatanjem metodologija susednih drut{venih nauka. tvorac dru{tvene istorije. {to slabo komunicira sa svetskom istoriografijom. Pour une histoire a part entiere (1962). druk~ijim struktuisanjem teksta. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvede stalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijske nauke. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe. Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956) nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji. Iako je „otac” moderne istorijske nauke. Zbog toga su nam ostala samo njegova predavanja. `ele}i. on je smatrao da nije potrebno baviti se posebno teorijom. prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svoje shvatanje istorije. Beograd LISJEN FEVR.

Ne ba{ tako. i druga. U svakom slu~aju. pristupa~na. Ali ona nije mogla da izdr`i dve godine viskoke retorike u gimnaziji Louis-le-Grand. Ali. Sa onim smislom za humor. A ko bi znao ne{to vi{e tih detalja od onog do sebe. Onoj koju poku{avam da unapredim. poverio nam je jednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna. Kad sam 1899. 204 . Da ne postoje isto tako i dve istorije. ne bih bio istori~ar. i koji je sa~uvao sve do kraja `ivota – jedan nedavno preminuli kolega Collège de France. Ne volim mnogo da me{am razli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem. dve godine pomnog pretresanja Priru~nika spoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Bur`oa (Emile Bourgeois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati. koju on. matematika Generalnih Inspektora. posle godinu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina. ^inilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijama nude detinjasti ideal malog Anatola.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo nameniti zadovoljenju svojih dubokih potreba: to je u`asno kad je poziv koji je ~ovek izabrao intelektualni. ako ne sve detalje. upravo je prvo {to `elim da 1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941. karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na Ecole Normale. ne upoznaju li se pri tom svi samo sa prvom? Smelo pitanje. *** „Volim istoriju. ne razume dobro. Nego o onoj drugoj. Reklo bi se da baviti se istorijom po njima zna~i saznati. Anatol Frans (Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istoriju Francuske „sa svim detaljima”. Zamoljen da im odr`im tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istoriju. I Jednostavno. godine. Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am o onome {to volim. bio je. ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misiji gospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. poput vam. Onoj koju volim. Raspolutiti svoj `ivot. o istoriji. koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijedna te{ko}a ne pla{i. o istoriji? re}i }ete mi. to je sasvim prirodno. Da je ne volim. priznaje to. veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue). volji: valjao je za istoriju! Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. Jednostavno. godine u{ao u ovu ku}u.1 Sre}an sam zbog toga. razume se. No ipak mogu da vam ka`em slede}e. stra`na. koliko su mu{karci moje generacije u proseku dali vojni~kom `ivotu) – upisao sam se na Odsek za knji`evnost. Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila duboko usa|ena vokacija istori~ara. ne `elim da vam govorim o toj istoriji. po{to najavljujete }askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”.

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

vam ka`em da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samo zato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica – ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{ta nije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji`evna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu nam neki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i ne razmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijski razlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjoj liniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|e dugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problema Istorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se slu`im ovom uobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i najmanje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) i ja dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mi smo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onih prideva pomo}u kojih se u toku vremena izra`avalo toliko razli~itih stvari, da on, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatili ovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira na koricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jedne nove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom prihvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {to je „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi poslu`ila kao oznaka ~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno, {tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh: ho}u da ka`em – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu. ** Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivnosti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, u okviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je postulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunili doba {to su se smenjivala. Podu`a definicija: ali sumnji~av sam prema odve} kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojim odredbama otklanja mnoge la`ne probleme. Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a ne kao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju (Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasifikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to 205

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbiru rezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su neki nov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pretstavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no, ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da se postignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im se uka`e kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novim `ivotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviru neprestano sebi grade. A kao drugo, ka`em – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije koja se uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju, psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti ~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zanimaju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudipripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja – ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, koji su raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}uju jedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modus vivendi koji se naziva @ivot. Ovako definisanog ~oveka mo`emo, ako nam je tako zgodnije, da uhvatimo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~im povu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade, jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni; istori~ar prou~ava pro{li `ivot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe – na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli `ivot i koji ume da ga posmatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja – a mi se onda mo`emo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju on obavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je da nikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okviru dru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni, koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{eg prou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudske aktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada. ** Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih, ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se u ovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zanimljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u kojima, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim 206

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odr`ao studentima tre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mlade ljude, koje je ~ekao te`ak profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, u nekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nosti da lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~ar koji to ho}e svuda mo`e korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {to je Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, `arom svojih re~i i zra~nom snagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja – upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eo da se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskom pozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istoriji iznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod tim imenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ tra`iti na ispitima do doktorata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar mo`e da izmakne ovoj opasnosti; ako bih mogao da vam podarim ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i. No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama, razmotriti neke od `ivih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji u istra`ivanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ije su o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont? Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije. Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompilacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~no vo|enom” istra`ivanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz „nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovi svakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dve operacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer, postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubaciti u utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti... U to vreme istori~ari su `iveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju „~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji, priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. ^injenica koje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje, ~injenica koje je on sad samo imao da zabele`i. Dovoljno bi bilo da je ma koji od ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikroskopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nije dato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Za samo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethodno dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje – 207

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istra`iva~a, ~ije je delanje samo time i omogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enu hipotezu. ** Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje ne isporu~uje sirove ~injenice. ^injenice kojima bi nekim ~udom bilo podareno nekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {ta drugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u `ivot priziva istori~ar. Znamo da ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no klanjamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba da posegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|u kojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako ~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanu u samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a to je istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono {to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e u kriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji se na njih poziva... Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon {to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke, tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da ka`em da on malko zaostaje i za poslednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti na prvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezuju za ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to. [ta }ete! kad u nekoj od onih knji`urina na ~ije pisanje izgleda ve} godinama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onih po{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {to vrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ili ma{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta, Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa na nekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kad je ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih u na{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on je zna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo li onda i dalje da se pitamo za{to istoriju izla`u poruzi, okre}u glavu od nje, `igo{u je i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, toliki ulo`eni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjem jedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove be`ivotne istorije u kojoj se nesuvislo sla`u re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je 208

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje je sazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e im slede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnuti pokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?” Pa ~udite li se onda onim `estokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelosti mladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj krizi istorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi iz moje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije na Ecole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato {to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato {to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjuje na analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to, kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadr`aja, ve} pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jednostavno kriti~ki metodu. Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji`evna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji`evnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (André Michel), naslednikom plahovitog Kura`oa (Courajod), tog JUpitera gromovnika iz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojim napretkom, ponosna na svoje pobede, uobra`ena zbog svojih materijalnih uspeha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svom hodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovo stvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvuk jednog glasa s one strane groba. Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala i svoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet), Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa (Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija, koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijao Deman`on (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zadovoljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{e okrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj od svake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemu onome {to nije ona sama u naju`em smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {to bi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost prema ovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali od svega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto u na{em duhovnom `ivotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I da bismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji po formi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi 209

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. razo~aranost.. potpuni nestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom.” 210 . ~itati istoriju. sad smo zna~i gubiti vreme.. i to brzo. izra`avaju ono ~emu treba na}i leka. bez razlike.

2 Mo`e se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa tendencijom da se njegov rad prika`e kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacije i borbe protiv komunizma. Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu. B. B. Lazo M. Za istoriju naših dana. Armijski |eneral Milan Nedi}. N. I-II. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Ilinoj 1956 (reprint. General Milan Nedi}. I-II. Zbor Dimitrija Ljoti}a 1934 . Princip. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 . Ilija M. Beograd 1994) Milutin Propadovi}. Kontrarevolucija u Srbiji. Beograd 1995. Kosti}. Milan Nedi}. Stanislav Krakov. Gradanski rat u Srbiji. Australija 1976. ^ikago. I-II. „D. M. vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}''.1945. Petar Martinovi} Bajica. Borkovi}. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov. Zagreb 1976.V. Beograd 1993. Narodna knjiga. Beograd 2003).1944. Srbija u završnici rata 1943 . Petranovi}. doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. VINC. Beograd 2004. Kosti}. Zbor i Komunisticka partija Jugoslavije 1935 . naj~e{}e su objavljivali van Jugoslavije. Nedi} . Mladen Stefanovi}. Quinsland. VINC. Iskra 1990 Milan Borkovi}. Dragan Aleksi}. Lil 1949. Istina o Milanu Nedi}u. INIS-Dobra.1944/1945. Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 . Milvoki. Vjenceslav Gliši}. Srpski preporod. Beograd 1968.Biografija i drugi istorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”. INIS. Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. Milan Nedi}. U`i~ka republika. ''Sloboda''. Beograd 1979. Privatno izdanje. Southport. M. Mirjana Zori}. Beograd . Bor. Nedi} i njegovo doba. Minhen 1968. prevladavali su istori~ari koji su mu posvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskom ratu na tlu Srbije.GRA\A Sources Dr Mile BJELAJAC Institut za noviju istoriju Srbije. Klivlend Ohajo 1958. Nova iskra. Milan Ristovi}. Knj. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 . u: 100 znamenitih Srba. Karapand`i~. Melburn. Beograd 2002. Prof.1945”. ''Nikola Paši}''. Beograd 1991. Beograd NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945 O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}i broj radova.1 U zemlji. njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima. Pavlovi}.1945. Beograd 1992. INIS. 211 . „General Milan Ð. @arko Jovanovi}.1941. Ljoti}. SAD 1965. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. Kvislinška uprava 1941-1944. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro1 2 Boško Kosti}.1-2.

Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopiju Nedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. (Borkovi}. a jo{ vi{e u javnosti. isto poslanstvo je iz Berlina dobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana. 3 4 5 National Archives Washington. zavr{ava King. do sada nisu kori{}ena u istoriografiji. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihvatio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat. Collins) komandanta 42. godine kao „poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija (Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10. u fondu State Department-a. koji je general Nedi} uputio 25. glavno-komanduju}em savezni~kih snaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T. jula iste godine.3 Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo je da general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija od razaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti. Dao je informacije o svim svojim saradnicima koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} i ministar dr Nedeljkovi}. file 800. Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat. Yugoslavia. Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. 1945. Mesec dana pre ove informacije.. budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uz dodatne izvore.d. ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Smatramo da su ovi datumi ta~ni. knj. Nedi} je potom uhap{en 6.370) 212 . kucanih bez proreda. Kinga. jula. a s druge strane da ne bude previ{e eksploatisana od Nema~ke. n. da su postojali legitimisti i revolucionari.5 Prema zapisniku majora Edmunda L. a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije doveden je 9. Record Group 84. posebno u Kicbilu. FO. „Izjavio je da nema ~ega da se boji od Amerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”. te propisivalo obaveze okupatora i okupiranog. godine i nekoliko prate}ih. britansko poslanstvo Berlin. verze u nauci. maja 1945.II.4 Kako saznajemo iz ameri~ke prepiske. Nedi}. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof. mogao rasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu u Washington-u. odelenje Maryland College Park. Fond State Department. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel). juni kao datum hapšenja. Dokumenta koja objavljujemo. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|unarodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom. Dakle ovaj memorandum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO. predstavio kao internaciju u koju su ga stavili Nemci sve do dolaska Amerikanaca. augusta 1945. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnosti u kojima je delovao general Nedi}. jula. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. s. box 52. Nedi} je svoj boravak u Austriji. Riddleberger-u CE (verovatno odelenje Central Europe). Memorandum generala Milana Nedi}a generalu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945.

Hrvata i Ma|ara. Kada je njegov odnos prema pokretu Dra`e Mihailovi}a u pitanju. po Nedi}u. i brat mu na ~elu 2. ali ta~no i pred me|unarodnim sudom.M. Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslaviji te da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprla Nemcima (on na ~elu 3.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a u Jugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. a posebno na teritoriju NDH. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu se izra`ava zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika. politi~ka manjina. Izra`ava li~nu spremnost. {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srpskog naroda. obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno 400. siro~adi starih do 14 godina. uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarila Srbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji. Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dr`ali u internaciji sve dok krajem augusta nije prihvatio polo`aj. pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara. koliko je bilo u njegovoj mo}i. godine. ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstave savezni~kim sovjetskim jedinicama. grupe armija JV). Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskog naroda od represalija. a ne pred Titovim. kao i spremnost ministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovom radu tokom okupacije. ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata. On u vi{e navrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu. januara 1945. mada su i dalje bili anga`ovani u borbi sa partizanima. U prilogu memoranduma Ajzenhaueru. Upro je prstom u hrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda koja je nastupila po slomu armije na svim stranama. Naveo je nedela Ma|ara i Bugara. poslao dr Nojbaheru (Dr Herman Neubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. 213 . srpskih radnika te 20. on u ovom memorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na sve na~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi. a posebno ~injenica da su ih oslobodile ameri~ke snage.000 dece. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad. predstavnici demokratija koje su svoje predstavnike slale glavnom {tabu Dra`e Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke. Istako je ~injenicu da ni jednog trenutka ni njegove. Tako je. Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaska sovjetskih snaga i partizana 1944. Zala`e se da Amerika uti~e i kontroli{e izra`avanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}e politi~ka manjina manipulacijom. general Nedi} je prilo`io rezime svog memoranduma koji je 19. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavu odstupanja.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86. Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srba iz zarobljeni{tva. Uprkos tim te{kim okolnostima.

januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka.1/1945. Kne`evi}). Shvatanje koje je izlo`eno u Memorandumu od 19. januara 1945. Br. februara tek. Prema napomeni prire|iva~a radio ih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade daleko preciznije iznesena i. pozivanje na njihove susrete u Be~u. i{la bi mu vi{e u prilog: „Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. januara ove godine samo konstatuje ovu situaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. Naime. da se taj odnos. da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom. u kome general i njegove kolege u izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od 19.)” U nastavku ovog pisma se izra`ava stav prema onima iz srpske emigracije koji su imali druga~ije poglede: „Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi. Gosp. ako je hteo. i 2. tj. odnos pobedioca prema pobe|enom.” Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanje sada menjamo (. okupatora prema okupiranom. a {ta podupire njegove ocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sa nema~ke strane.d. godine. tj. Pavlovi}. kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije. januara ove godine na svojim sednicama 1. ma u kom pogledu izmeni. februara 1945. pro{log meseca – doista stoje i ostaju na stanovi{tu neposrednog produ`avanja borbe.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}a ministru Nojbaheru od 2. U najkra}em. istori~ari mogu uo~iti {ta je Nedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike. ispu{ten je predistorijat memoranduma Nojbaheru. godine i do{la do ovog zaklju~ka: 1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum. pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima. 214 . ni u kom obliku nije tra`ila od srpske Vlade u Srbiji. Nj. odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli i o~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u. n.167-173. godinu (priredio Radoje L. br. to je njihovo privatno 6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade. a taj odnos i sada jo{ postoji. Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim. ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihailovi}a preko Sarajeva. 1990 i 1991 za 1971. u Kicbilu. s. koji iza njih stoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28. Pri ovome napominjemo da Nema~ka nikada.. Ministru dr Nojbaheru u Be~u. Str. mo`emo se pitati za{to se Nedi} nije odlu~io da i njega prilo`i uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru. a „protiv zajedni~kog neprijatelja. od 19.. E. pro{log meseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade: Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. Pov. u ovom pismu od 2. postojao izme|u Nema~ke i Srbije. Vidi tako|e: Ilija M. objavljena je u Glasu Kanadskih Srba.

skupo}a. oni su se zaista „igrali vlade” i tra`ili priznanje od Nemaca. vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”. I. Ve} od 17. n. otputovali su po~etkom oktobra 1944. s. Prema dosada{njim znanjima. Neki ministri su bili mi{ljenja da vlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitet koji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londonom. kojoj ja stojim na ~elu. s. Borkovi}.2. izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali u Beogradu. Aleksandra Cincar Markovi}a. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u prostorijama hotela „Imperijal”. godine u emigraciji. pomo} u organizaciji novih trupa.8 Za u`e znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sada znalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi u svetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imaju razumevanja. su se do sada koristili najvi{e zarobljenom nema~kom gra|om. Kontrarevolucija. koji je preko Joni}a saznavao {ta se me|u ~lanovima vlade de{ava. posebno u Jugoslaviji.d. M. predsednik „vlade nacionalnog spasa” Milan Nedi} i njegovi ministri. M. Kako se verovatno ne bez ironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}.”7 Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz `ivota „srpske vlade” i samog generala Nedi}a istori~ari. od kojih su neki nastavili da `ive posle 1945. a Nedi} da bude predsednik tog odbora. U Be~u je vladala beda. Tanasije Dini}. godine. oktobra. Borkovi}. pa i samog Nedi}a tokom njegovog saslu{anja. internircima i biv{im zarobljenicima. 364-365 215 . ne mo`e prihvatiti. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili „Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”.M. a grad je bio izlo`en bombardovanjima. knj. U grad su se slivale i druge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da prebace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. Pavlovi}. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla dobijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacija promeniti. 173-174. To im je bila osnova da tra`e od vlade Rajha da ih kao vladu i priznaju. Kontrarevolucija. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~ita svedo~enja savremenika. 4. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. koje srpska nacionalna Vlada. vojno-politi~ki savez sa Rajhom. 362-372. Privid funkcionisanja ove grupe kao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945.9 7 8 9 Vidi nap. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 mi{ljenje. izjavama pojedinih li~nosti kao {to su Dragi Jovanovi}. Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. iz Beograda i preko Srema. Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odr`ava sednice i razra|uje svoje planove i taktiku za bli`u budu}nost.

aprila 1944 poginulo 1. Jedan deo srpskih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{losti bio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskog naroda. U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezultati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturi Nedi} je odr`avao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni.'' (s.260 gra|ana. kada je prema slu`benom saop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6.65) Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja. godine. ''Jugoslovenska kraljevska vlada. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina je uhap{ena jula 1945. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5. Leskovac 1995. kako }e se prema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potra`ivanja }e ispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apel na generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka. Svoj doprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istra`ivali dublje razloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojne stvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu. umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio u pokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a. Beograd pod bombama. divizije.600. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944. godine. godine. 8. Na dan nema~ke kapitulacije.10 Na takvu su`enu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}i komparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije. a lakše nekoliko hiljada. a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42. februara 1946. Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pitanje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici. teško povredeno 1. Dra`a Mihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. ''Razoreno je oko 600 ku}a. godine''.11 10 11 Mom~ilo Pavlovi}. Leskova~ki zbornik. septembra 1944”. Beograd 1999. a privremena egzistencijalna za{tita u civilnoj upravi generala Milana Nedi}a. Terzi}. Ðoko Tripkovi}. a oni su mu pored pisama slali pakete sa hranom. Ðor|e Stanko- 216 . Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana u beogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga. godine. „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. maja u Kicbil je u{la prethodnica ameri~ke 36. Mosburg i Novi Ulm. ameri~ka divizija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a sudbina Nedi}a i ve}ine njegovih saradnika bila je tragi~na. januara 1946. i 17. Veroljub Trajkovi}. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi prebacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu.

1-4/2001.000$ prema kursu iz 1939). 27. National Archives. avgusta 1945.000 $). a na stvarima 1. isklju~uju}i mostove i razaranja na `eleznici. po na{em sudu doprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugom svetskom ratu. Zori}. „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta 1941 . Podgorica 2004. ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj. ode}a i dr). d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanja broj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama.992. Tako|e.000 dinara (3. doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. Na drugoj strani. za te{ka o{te}enja 50% od iste cene. dok. zbog ratne propagande. Koristimo priliku da se zahvalimo prof. Mirjana M. Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1. U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {teta pri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na 220. b) procenjena gra|evinska cena bila je 1. Tokovi istorije. Informaciju je izradio Eric L. s. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kog boravka u toj instituciji.1945 (Istorijski stereotipovi i stvarnost)”.000 dinara za kvadrat kao u 1939.000.1944”. Dokumente smo pribavili tokom skorašnjeg istra`ivanja u National Archives u Washington-u.0250. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je vi}. godine od one iz 1944. u ovom izve{taju nisu uklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga.270. „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”.222. Washington.77-86. koja su nastala nema~kim i savezni~kim bombardovanjima. a 80% od predratne cene za potpuno uni{tenje. c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939. Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula: a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metara kvadratnih. Korisno je u svakom slu~aju saznati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i.12 Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dr`ava u Beogradu i poslati su u Washington. od toga {teta na stvarima i li~nom imovinom gra|ana procenjena je na 113. ekonomski savetnik. godini. Tako|e. Suma {tete nad li~nim dobrima iskazana je posebno. Box 53.000.000 $.150. Reg. 84. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo.000 dinara (2.M. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske 1943 . State Department. isti dokumenti upozoravaju nas da su danas u opticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. Pobjeda. Pridonoff. godine. 12 217 . 815. Iz analize je vidljivo da je jugoslovenska vlada odredila grupu od 40 in`enjera da u roku od ~etiri dana pregleda razaranja Beograda. a potpisao tada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. br.

Beograd 1992. razlikuju se od podataka koje je samo za nema~ko bombardovanje 6. Rusa. dala Tehni~ka direkcija op{tine grada. dok je lak{e o{te}en 22.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastale kao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. a ukupno utvr|ena ratna šteta 46. najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisano je direktnoj plja~ci. 22-23 Nikola @ivkovi}. Beograd 2002. dobra i ljudi imao udela rat uop{te.100.615 zgrada. Dokumenti u prilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira koliko je u {teti koju je pretrpeo prostor.000 $. o{te}eno 76 tramvaja od 104. te`e o{te}eno 1.831 stan.1944.192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938).888.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Milan Koljanin. i 7.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom I inventara. Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.85 italijanska i 1. U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nim posledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda. Prema izveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3. 1. Razoreno 60. a 289. 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana. U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autor izve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istra`ivanja u sedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje je podneo tim od 40 in`enjera.145 milijardi ameri~kih dolara. a nema~ke procene o 4. Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 .000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inventar i stoku. ISI. 9. odnosno razli~iti akteri na istom voji{tu. {to je izazvalo jugoslovensku vladu u 13 14 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu.5 mld nema~ka. Beograd 1975.000. 16 od 87 autobusa.271 `rtvi. s. INIS.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci pominju jo{ 600 poru{enih objekata.9 milijardi $.880 lak{e o{te}enih stanova. 218 . Autor piše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logora (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih (Italijana. aprila 1941. (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975. Zemuna i drugih srpskih gradova. Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9. a lak{e 6.000 metara tramvajskih pruga. Dragan Aleksi}. Od toga 35. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. Ista direkcija je tada utvrdila da je vodovodna mre`a bila o{te}ena na 360 mesta. Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1. Kod nema~kog dela.300. O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve} pisano. ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme u svakom gradu posebno.000 od ukupno 80. Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji je proveravao {tetu na odre|enom uzorku. pripadnika NOV). Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714.

u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo je stavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombardovanja poginulo oko 20. Na protest potpukovnika @ivana Kne`evi}a. Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`an vojni cilj.000 gra|ana.15 Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Normandiji 6. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. 15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova. i 17. 219 .M. da fotografska interpretacija rezultata bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Londonu da ulo`i hitne proteste i zatra`i da se takav tim akcije obustavi. sem ciljeva. i 17. deo izve{taja ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. koji je preneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. navodi Terzi}. aprila nad Beogradom: „Izvr{eni napadi 16. juna 1944. znatne i da nisu bile `eljene”. stigao je odgovor. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvi|anja. vojnog izaslanika u Washington-u. Larrabe vladi. godine. sa obja{njenjem: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. da su {tete. aprila na Beograd (Sava. da va`nost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem” U prilogu ove poruke vlada je dobila. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvim danima otvaranja drugog fronta.

270.992.000. which does not include the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latter part of 1944 and personal property. The formulae of appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numerical unit.000 (about $1.000. 1945.000. and 80 percent of such value for complete demolition** and separating damage into that caused by the German bombings of 1941. (Voluntary) Enclosure: As stated.000 dinars ($3. 1).000 at the rate of 55.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). 14 American Embassy. * Not including demage done to bridges and railway installations. (b) estimating construction cost a 1. amounted to 220. The loss of personal property (furniture. 220 . CONFIDENTIAL BOMB DAMAGE IN BELGRADE (Prepared by Eric L. 50 percent of such value for heavy damage. clothing and other personal effects) amounted to 113. Approved: Harold Shantz. Eric L. Economic Analyst.000) to the German.000. calculating the degree of damage at 20 percent of total 1939 value for slight damage. The breakdown of the estimated damage to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No.000.150. Yugoslavia.050. and the American bombings of 1944. Pridonoff) The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers to conduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the several bombings of the city by enemy and Allied aircraft since April. The aggregate material loss from both the German and American bombings. Pridonoff. The major share of personal property loss is said to have been caused by military pilfering.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.000 dinars per meter in 1939. ** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyed buildings could be salvaged.i.000 at the 1939 rate) 30.000 dinars (about $2. each having an average of 100 square meters of space.000 dinars (about $780. August 27. according to the survey. Charge d' Affaires a. Belgrade.000) of such loss having been attributed to the American bombing. 1941. and 43. DOKUMENTA No.

....450.000 Total housing damage by German bombing.000 dinars ............. 14 dated August 27.000 Complete destruction 80% value loss American bombing 205 20.500. Belgrade.900 4..500 18....000 221 ...800.... BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 TABELA Enclosure No..000 dinars .500 16.500.000 21..080 flats damaged Total square meterdamage Loss in dinars* 108.400....000 German bombing 235 23.. Yugoslavia.000 German bombing 89 8..M.....400..... SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE..00 Total housing damage by American bombing.. 1 to Report No..00 29.000 Germanb boming 820 82. 1941–1944 Slight damage 20% value loss American bombing Number of 1.107...720..39...650..600.. 1945.000 Heavy damage 50% value loss American bombing 590 59..000 Total bombing damage.$1...150.67.222....942...000 16...$1..000 dinars . American Embassy....

Report No. bb 222 . had conducted sample appraisals. ELP. Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analyses.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Hectograph to Department. at the suggestion of Mr. the author. Yugoslavia. Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report. Emil Kekich. These sport checks on 12 properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closely with those of the 40 engineers charged with making the overall damage estimates. 14 Belgrade. of the bombing damage in Belgrade.

former Chief of Staff of the Yugoslav Army and Minister of War. James W. D. Respectfully yours. 1945 on Milan Nedic. Riddle Berger. In ozalid to Department Copy for Mr. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Berlin. 820. Copy for American Embassy. 1945. Robert Murphy Enclosure: Preliminary Interrogation Report of July 10. who later became the Prime Minister of the German controlled regime in Serbia. Belgrade.02A RM:co 223 . File No. Sir: I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the preliminary interrogation of Milan Nedic.M. Washington. CE. CONFIDENTIAL No. august 18.C. 794 SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION REPORT ON MILAN NEDIC The Honorable The Secretary of State.

the rest being divided among Germany and her satellites. From Wien the Germans sent him to Kitzbuhl. however. 794. He was pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group South with which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. He states he entered a silent coalition with Gen. The Russian advance into Serbia becoming imminent. HEADQUARTERS COPY THIRD UNITED STATES ARMY INTELLIGENCE CENTER Interrogation Section APO 403 PRELIMINARY INTERROGATION REPORT PRISONER: NEDIC. From 1918 to 1933 he was a corps commander. Minister of Justice. Minister of Kuzmanovitch. M. Jochsbergstrasse 40: Bogoljub Kujudjitch. as well as German threats effectively. Italy. Austria where he remained interned until the arrival of the Americans. a position he relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. His offer. Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met the Russian. In a memorandum. he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. stayed there for three months at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. Nedic believes two other members of his cabinet can be found in Venice. and Dr `. to despatch no. 1945. Minister of Communication. Berlin. and the Bolshevists. Nedeljkovitch. Milan AIC 1588 (Political) Date: 10 July 1945 PERSONAL DATA: Nedic was born in Belgrade. August 15. at the same time protecting the Serb people from German designs. Josif Kostitch. dated 9 January 1945. Minister of Public Travel. fought against Germany during World War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. The following members of Nedic's government are still at Kitzbuhl. He was placed under house arrest in Belgrade by the Germans. from Ambassador Murphy. After that he became Chief of the General Staff. then rose to the rank of General of the Armies and deled that position until 1935. He was left to govern only a slice of Serbia.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. the communists. During his internment there were persistent proposals on the part of the Germans to form a new Serb government. Yugoslavia. Minister of Finance. They are: Djura Dokitch. 224 . he fled to Austria in October 1944. With German consent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito.

Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945. /s/ Edmund L. COMMENTS AND RECOMMENDATIONS: Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was necessary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitated civil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other. Nedic could ahead light on his collaboration with Germany. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ADMINISTRATIVE DATE: Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl. Infantry Commanding 225 . King /t/ EDMUN L. SHAEF Index Card. He states he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position will be understood. KNOWLEDGE BRIEF: Augmented by accompanying files.M. KING Major. He is well-acquainted with Balkan affairs.

I have provided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum. In triplicate to the Department Copy for CE . No action has been taken on this communication at this Headquarters.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. BELGRADE SECRET July 14. Robert Murphy Enclosure: Communication described above. 633 SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWER BY MILAN D. Respectfully yours. Sir: I have the honor to transmit for the information and records of the Department. Belgrade File No. 800 GFR/dn 226 . Riddle Berger Copy sent to: American Embassy.C. D. copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the Supreme Allied Commander by General Milan D.Mr. Washington. Neditch in justification of Serb policy since the German attack on Yugoslavia in the spring of 1941. 1945 SECRET No. NEDITCH The Honorable The Secretary of State. COPY FOR AMERICAN EMBASSY.

This admiration is so much the greater because the really democratic conscience and the high conception of the right and justice of the American nation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans and the continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nation has given for the difference of the own liberty and her territory. If this fight did not give better results the reason for that is the treachery of the Croats. Surrounded from all parts. bulgarian. Yugoslavia succombed hobnorably in this unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with her Allies but that she rendered them also in this moment important services by her sacrifice. Yugoslavia did not hesitate to enter in this conflict. which have such a great part in this victory. which. 227 . who facilitated to the Germans to penetrate so quickly into Zagreb. of America had the most comprehension for our so difficult and delicate situation during the four years of ennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sending military missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch. who are now far from their country in Kitzbuhel. Excellency General Harry T. Excellency. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower. Commander of the American Forces in Europe. and hungarian. They express their admiration for the people and for the army of the United States of America. From there the Croats announced the fall of Yugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they caused the dislocation on the not not only of the croat unities. She has done that with the knowledge that nobody could help her because the whole Europe was already oppressed by Germany and allies. We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as to get liberated by the American troops because the U. which from military point of view was a real suicide. but also of the mixed serbo-croat unities. in this difficult and fatal days. italian. It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of the Allies under extremely difficult political and military conditions.M. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 MEMORANDUM To H.S. Colloins Commander to the 42d Division of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmitted to H. wish first of all to express their great joy for the victory of the Allis. german. on a front of two thousand miles by the ennemy armies. two third of the yougoslav forces. The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two commanders of armies who commanded in april 1941. The Serbs nationalists – political emigrants. as they are deeply persuaded will also bring the deliverance to the whole Serbian people.

Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Sava and the Danube and they began to exterminate them by different methods. regulating in this way their ancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. was to provoks incidents in an extremely hard and savage from. all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as communists by the occupators.S. Although this different occupators knew very well that the serbian people was all but communists. Germany kept for herself the central part of the Serbian people. Their aim was to provoke from german side the most hard reprisals according to their principle: "hundred Serbs for one German". Serbia (Shumadia) with about four millions inhabitants. exasperate and mortal ennemies of the serbian nation. The independent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north territory and on the west of Sava and Drina.000 Serbs in Montenegro. With 228 . The principle actors of this tragedy are the Germans and their allies. They resolved the serbian problem by the following principle: one third of the Serbs killed. Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Morava and of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750. the 22nd of june 1941. First of all. The first three months of the ennemy occupation passed away with the organised occupation of the conquered land.R. who educated and prepared them to be employed for the propagation of the communism in Yugoslavia. From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. Germany at this time was in friendly relations with U. directed in first place against the serbian nationalists and the serbian people. There they fell in the hands of communist organisations. Victims of this coordination were exvlusively the nationalists elements and especially the Serbs.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. this action of the home communists. ears. who were improsoned and confined in the concentration camps. among whom were many foreign elemants. However when the war broke out between Germany and the Soviets. Kosovo. one third depopulated and to one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized. Hercegovina and Dalmatia. The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and the division of the serbian people in five deals and every part was given to each of the german allies. especially the Croats and the communists.S. or drawing out their eyes. In this way a great number of men run away into the woods and the mountains. suited very well to the occupators to begin a general extermination of the Serbs. The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbian nation. Their infernal plan. for instance massacrating small detachments of german soldiers. the communists of the country have immediatly changed their attitude. cutting them their noses. The communists of the country were in good relations and faithful collaborators with the authorities of occupation. especially the german ones.

The situation for the Serbian people became still more critical because of the new German plan. among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium who were taken out of the forms to the place of execution. on one side from the Germans and on the other side from the communists. completely powerless to help the serbian people. as well as representatives of the cultural and economical corporation and the representatives of other non political organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch to accept in this extremely difficult moment the formation of a government. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2. were the only hope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission. The german principle hundred for one began to devastate the country. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared in few hours. with the aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the communists as well as reprisals of the occupators. Under this conditions the situation of the serbian people became catastrophic. out of all political parties.500 Serbs. it must be mentioned that a special appeal was addressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy of Sciences and the rector of the University in Belgrade Dr. Kraljevo and other localities. while the town of Gornji Milanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia. Spontaneously the eyes of all were directed towards the General Milan Neditch. Hungarian and Bulgarian. The representatives of all the political national parties. whom the Germans designed immediatly after the occupation. At the same time the communist gangs continued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists. To mark the situation in which was the serbian people at this time.M. A similar fate had also the population of Krushevac. who was made prisoner and confined in Belgrade. Alexander Belitch who recently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom of Yugoslavia. His position. presented his demission and in and in agreement with all the national political serba parties proposed the formation of a national government with a greater authority and whos only aim should be the protection and the deliveranca of the serbian people. Such a person could not be found and the situation in the country became very dey more difficult. commander of the army in the south against the Germans during the war. which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) in three parts and to give them to the Croats. 229 . The mission of such a government was extemely difficult and asked personal sacrifices. were entirely destroyed by fire. The national Committee of Commissaires. his national attitude and his induscutable authority in the army and in the large classes of the serbian people. the Matchiva. General Milan Neditch because of his military position and his non political attitude refused to accept his mission and proposed to find an other person more adapt to inspire more confidence to the occupators.

helping at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly and indirectly because from one side the authorities of the government did not prevent really the development of the organisation and from the other vent really the development of the organisation and from the other side the government gave them arms. There happened awful massacres and incredible ferocities which. independent from the occupator. well known and good nationalists. especially under the Croat. Draja Mihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains. The only and principle aim of this presidency of General Milan Neditch. neither from the Croats nor from Germans. Simultaneously with this action of the Serbian government. But Serbia received and helped all her fellow countryman. ammunition. added to the action of execution by the occupator in Serbia. the danger of the communists was in great measure removed from Serbia. Bulgarian and Albanian occupation. However this state of things caused much worsen situation in the other Serbian regions. In spite of all these difficulties. but much greater was the danger which menaced Serbia from her neighbors. but secrete supported by the Serbian government. thrown out from Serbia. while the Serbian government directed and protected the Serbian people. because they were all brave. From there whole communist armies well organ230 . withdrew from the frontiers of Shumadia. clothing. thanks to the efforts of the Serbian Government of Public Safety. Under this conditions a group of well known political men declared themselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the German authorities to from a government of public under the presidency of General Milan Neditch. because they wanted to use them for their political aims. The only and principle aim of this government was to neutralize the communism and at the same time to protect the Serbian people from them and from the German. food etc. Hungarian. The communists. especially from Croatia. Bulgarian and their occupators. By these two simultaneous action of the government and of Draza Mihailovitch. concentrating their forces especially in the independent Croat State. That is why a great number of Serbs from the other regions – more than 400. the situation in Serbia was less critical then in the other Serbian regions.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. which protected the Serbian people from the communists and the occupators. for the country was in extremely heavy conditions. where they were not really pursued and combated. caused to the Serbian people the loss of more than one million lives. was formed and gradually developed the movement of Draja Mihailovitch. Such a government was formed and the whole Serbian people answered to his appeal.000 children from two to fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult.000 men. among them 86.

1 of the 19th January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. by tolerating the development of the communism in the Balkans that they could impressionate their enemies. When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia. the Serbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with their troops. Like hat finished the civil war in Serbia and an unimportant minority of communists under the command of Tito and with help of the Soviet troops became ruler of Serbia. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by the enemies. For thanks to this the Croats could continue to exterminate the Serbs. The Serbian government was opposed resolutely to this.M. addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian people. it seems. During the first three months. At the beginning of October 1944. from where they were send and practically interned in Kitzbuhel in Tyrol. the majority of the members of the Serbian government took refuge in Vienna. But these communist actions were not seriously neither from the Croats nor from the Germans. That was the general situation till the appearance of the Soviets in the Balkans at the beginning of autumn 1944. and in his Memorandum Nr. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ized and recruited voluntary and by force among the local elements. and cause a collision between them. The same government should also give a declaration that Serbia will be on the side of the German Reich in the fight against the common enemy. the Allies. It was clear that such a fight would be directed against the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. did not even think to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fight against Tito. entered into Belgrade and imposed his power in the whole Yugoslavia. sometimes attacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dispersed communist organisation. The danger of this attacks was so much the greater because in the Croatian State was formed a small communist state with an army under the command of marshal Josip Broz – Tito. Side by side with the armed detachments of the Serbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menaced frontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbian people. and the Germans thought. which. and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at least out of the Serbian territory and Yugoslavia. always faithful to the principle of solidarity with the Allies. 231 . the high competed German factors determined political attitude. loosing more than a million Serbs.

for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation by the enemies. ---------The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslavia is under a terror regime of a communist minority. who have fought against the communists of the country. On account of this attitude of the Serbian government the German rulers refused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serb armed detachments. from Serbia na from the other serbian regions. With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr. e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees.both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in 232 . d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbian nationalists consisting of about 20. But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with the attitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginning of may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Allied troops in the region of Trieste. Gorizia and Udine.000 serbian war prisoners. The Germans were afraid that this attitude of the Serbian government could be an obstacle to the German plan to employ the Serbian troops for their own interests.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. who as nationalists had to abandon their homes and seek abroad a refuge against he communist terror. From the beginning of the war 1941. not even against the russian troops when they p{enetrated into Serbia. Nikolai. 1 of the 19th of January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. whom the Germans in great majority have collected by force in Serbia and brought in Germany. loosing more than a Million Serbs. c) More than 75. which. On account of this attitude of the Serbian government the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. but never against the Allies. The Serbian government was opposed resolutely to this. who were liberated by the Allies during the last weeks.000 serbian workers. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. we are persuaded that the Serbian people in an enormous majority will vote against the also in the future about the destiny of our people In Germany are to-day: a) about 136. b) A great number of Serbs confined by the Germans. If a really free plebiscite could be guaranteed. and in his Memorandum No.000 men. officers and soldiers. Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr.

former Prime Minister of the serbian government. 1 of the 19th of january 1945. all confined Serbians and who do not dars to go back to their countrz as long as the communist regime lasts. here in kitzbuhel are some members of the former serbian government who. for the defence and the protection of the serbian people vis-a-vis of the occupator and his allies. The 25 th of may 1945 Kitzbuhel 233 .M. They all declare that they do not fear at all the responsability which results from their work and they express the desire that this responsability should be exactly examinated. as it can be seen in their Memorandum Nr. as well as in Europe. as well as the serbian nationalists. so to say. should not be send back. but who never did anything against the Allied interests. They. Klagenfurt and Kitzbuhel. Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 a prison in Serbia. where they could wait the development of the events and the definite arrangements of the political situation in their own country. that all serbian war prisoners. They ask also that all the armed serbian national detachments and all the serbian refugees should be brought together and placed out of Germany. 1 of the 19th of january 1945. ask the great American Allz. (signed MILAN D. have ruled. and the six last months they were interned in the concentration camp of Dahau and after that confined in Vienna. as well as vis-a-vis of the communists. but on a territory under the control and occupation of the American forces. and not by a tribunal of Tito. former chief of the General Staff and former Minister of War of the Kingdom of Yugoslavia. Finally. NEDITCH) General of the yugoslav forces. We praticularly pray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered to Tito. but only by the international tribunal. in Serbia during the ennemy occupation. Yours very respectfully.

the whole serbian people could participate. the Serbs were and are fighters against the communism. and now I repeat it in writing: THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich. They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany. Ljotitch and the Neditch adherents. in a way that at a certain and suitable moment. My declaration about the situation in which are now rhe serbian government and the serbial people. frankly and sincerely by words. represantative of the Ministry of Foreign Affairs. 1 of the 19th of january 1945. b) The German Reich must help us to create the serbian army. It is impossible to from another government under the circumstances oif to-day. Neubacher. that means by loans on the serbian demands. d) We ask to regulate our financial question in order not to be considered as german merceneries. c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees. the German and the serbian government. e) We. A summary of the Memorandum Nr. and as such we are ready to collaborate with the German Reich. consisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch. I have presented clearly.E. send by the General Neditch to H. 234 . This collaboration shal be enabled by the german help. but that our existence in Germany should be afforded by the middles of our land. THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE: 1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to the interests of the serbian people. These troops should be employed anly for the fight against the communists and for the liberation of the serbian territory and that at the right moment for both. We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisoners in Germany. because they supported the policy of the serbian government in his collaboration with Germany. and my declaration about the possibility of a further coordination of the sarbian government with the Great German Reich. Because we have not the consent of the serbian people and we are persuaded that the people would never give it.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dr. f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs.

which have origin in the position of Yugoslavia in the present great international collision. faithful to its strong high developed national spirit. Upon our people weigh its most illfamed ennemies and executioners: the Soviets. If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfounded. I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to find another solution. the Croats and the Bulgarian. a new serbian government could be formed. which could be set in action by our order. Its position under the communist terrorregime of to-day is very hard. to its traditions and to its glorious passed. to accomplich a secret organisation. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 2) We cannot and dare not incite now the serbian people. 235 . When all these references and conditions will be clarifyed. which have the same point of view. to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions. without changing its terms towards the other nations. remains also in the present situation. This new government could be formed on the foundation and on the programme of the following declaration: "The serbian people. 3) We cannot give now any political declarations which would be in contrast with our above-mentioned policy. – terms. at a suitable time. who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people. 4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange all our affairs.M. In this sens the serbian people agrees with all the other peoples. the decisive and irreconcilable adversary of the communism.

ali i u javnosti zbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. Beograd 2004. Trifunovi}a. imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije. a kamoli pojedinca. godine dosegao ~etvrtinu svih jugoslovenskih. Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti – od listanja vojne periodike i {tampe. po novom zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima. Plod takve upornosti je. udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije le`i u sudbini biv{ih austrougarskih oficira koji su. 362 Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je. a u zajedni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. o. kontakata sa kolegama koji bi mogli biti od pomo}i. Predvi|eni broj generala se kretao od 150 do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”). ~esto oskudni fond informacija. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. trebalo je dosta entuzijazma da se stvar privede kraju. Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve ~etiri godine jugoslovenske dr`ave kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en. Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom u istoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samo dvojica Hrvata i Slovenaca. izme|u ostalog. Sastoji se iz uvodne studije (str. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. a pored svoje enciklopedijske funkcije. 13-113). Velika unapre|enja 1923. knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskog dru{tva u nastajanju”. Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani. do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {ali nazivao „terenskim istra`ivanjem”. prema njegovim re~ima. str. nastala kao odgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom trajanja jugoslovenske dr`ave. rezultata zama{nog istra`iva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitete jedne institucije. uzgred. on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i stranih arhiva. Iako su ubrzo penzionisani. i 1925. koga je parlament optu`io da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene. Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i leksikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanoj generaciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima. 237 .PRIKAZI I KRITIKE Reviews and Critiques Mile S. Pored nepreglednog istra`iva~kog rada. a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a. pa je u vreme mandata D. Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspolo`ivi. INIS-DOBRA d. naro~ito kada se ima u vidu da dostupni podaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebi postavio. o. do{lo do afirmacije „crnorukaca”. 540 kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga. 117-315). svojevrsne sume Bjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hegemonije”. Bjelajac.

za {ta je optu`ivao ministra finansija. Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga je dr`ao za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu. U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljev manir da se slu`i „nagorelim” ljudima. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je za prvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a. Mari}a koji je ve} 1938. ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedne klike”. a brutalnost postupka je mnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be i javne klevete. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj na kralja u kadrovskim pitanjima. Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra i prikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. masovno penzionisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje. Veljkovi}). Svode}i bilans ovog fenomena na podatak da je do kraja 1929. Pored mre`e vidljivih i oficijelnih odnosa. Dimitrijevi}. sve do njihovog izjedna~avanja uo~i Drugog svetskog rata. O velikom penzionisanju 1929. uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio `rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuske dobija pravi kontekst i logiku. sa prepoznatljivim tragovima do aprilske katastrofe 1941. osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza 238 . Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Me|utim. ina~e Hrvata. U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skicira ustanove vojnog pravosu|a. zbog ~ega su takve penzije bile nesrazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj bio preveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reorganizaciju `elezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”. Pe{i}) i beskompromisnim stavovima prema korupciji (D. dovela je na ~elo vojske modernizatorski nastrojenog Lj. dvorske intrige i glasine o kne`evoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromitovale su jo{ neke generale. diktaturu (P. V. O Beloj ruci Bjelajac pi{e kao o „neformalnoj kamarili” sa P. {to mu je zamerano i u francuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio. Nenadovi}. M. pristalicu sporazumnog re{avanja srpskohrvatskog pitanja. Milosavljevi}). uvideo da je Francuska nemo}na da pomogne Jugoslaviji. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i brat Milana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoru`anja. @ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mre`u rodbinskih veza ukazuju}i na potencijalno va`ne detalje. Trifunovi}). kada su uglavnom pomilovani i penzionisani. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihove sudbine 1918. s obzirom na to da je on. Bjelajac raspravlja i o motivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanica za vojsku. Naime. ali da. podneo ostavku kao `rtva korumpiranosti svojih zetova. Had`i}). penzionisana ~etvrtina generaliteta. Bjelajac pi{e i o delovanju „neformalnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903. Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” koji su va`ili za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svim vladama (S. koje je iznenadilo doma}u i svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandanata. dr`e}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala. Prema mi{ljenju Bjelajca. Nedi} je jo{ po~etkom 1940. bez stvarnog autoriteta. bio prinu|en da vrati generala @ivkovi}a. Bjelajac ukazuje na kontekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvale Milosavljevi}ev rad. iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcije vojnog bud`eta.

usled ~ega je ra`alovano oko 20 generala i admirala. umrle i privremeno otpu{tene. Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskom pitanju i atmosferu u Zagrebu. u samom logoru je do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udru`enja. prikazana je kao o~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}. svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evom re`imu. nije li to bila posledica stavova o hrvatskom pitanju. u Savskoj i Primorskoj banovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske. Trifunovi}a koga je Davidovi} optu`io za propast pregovora sa Radi}em. Autor ka`e da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla i Cvetkovi}eve vlade. jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala u NDH i progla{avala ih dezerterima. ni posle okupacije. Prevremeno penzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita. Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnog vrha. a B. Autor registruje logore i rekonstrui{e raspored zarobljenih generala. nepopustljive struje. Simovi} pristao da bude vo|a iz senke. Slikaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku. Autor tvrdi da. zbog ~ega je njegova smena s pravom do`ivljena kao politi~ka sankcija. a protiv komunisti~ke akcije. dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}a da je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnosti generala. itd. Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala. Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje su me|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. Vlasti novouspostavljene NDH su po inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli. oko 95% zarobljenih generala potpisalo „nirnber{ku izjavu”. Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u rat svesni negativnog ishoda. Trifunovi}a zbog Ili}evih antihrvatskih stavova). opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generala Mitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisao Radi}a. @ivkovi}). Mirkovi}a u kome je D. Me|utim. ali i politi~ke podele u zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a. ali i oficire drugih narodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. 239 . pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde. Sa druge strane. izuzev sporadi~nih incidenata (npr. Me|utim. Sredinom aprila 1941. Uva`avaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna komanda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak. Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. Ili}. I pored visokog procenta potpisnika. stanje improvizacije nije dugo trajalo.PRIKAZI I KRITIKE moral vojske. dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora sklapanja pakta sa SSSR-om. Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo postajali omiljeni u Hrvatskoj. ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicima koji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. dok je Nedi} zastupao sporazum sa Hrvatima. nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre. Stvoreno je novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuo saradnji sa SSSR-om. {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na ~elo vojske. Dra{ki} izveo vojsku na ulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola). odvajanja „manjinaca”. kada je P. parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog ministra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati tra`ili D. od 1929–35. sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao postoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D. Mirkovi}.

Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. Aprilski rat). ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. tj. a potom. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „neformalnog plemstva”. ako se izuzmu istra`ivanja na lokalnom nivou. INIS Beograd 2005. a re|e u porodi~nim ku}ama. U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karakter vojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. 27. sa naznakama o napredovanju u slu`bi. diplomatskih i trgova~kih porodica. Takvu mogu}nost su mu pru`ili kori{}enje personalnih kartona. dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e. godine. pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. Mr Vladan JOVANOVI] Mom~ilo Isi}. Podaci o socijalnom poreklu govore da je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”. mart. Dr M. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fonda Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je raspolagao. prevashodno iz ministarskih. Bogata oprema knjige je adekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|u kojima dominiraju spiskovi generala i admirala. nekada{nji 240 . generalskih dosijea. bila je godinama zapostavljena. propisa i zakonskih re{enja. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije. kao i one koji su se priklonili Nedi}u. te intervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. istra`ivanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopnene vojske u Parizu. do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbiji s kraja {kolske 1939/40. U svakoj biografiji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja `ivota. Dr Mom~ilo Isi} je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za trajanje Kraljevine SHS/Jugoslavije. hrvatsko pitanje. koja ~ini drugi deo monografije. ~inovni~kih. Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije postojala kao zasebna teritorijalno ome|ana dr`ava. kartoteka generala koji su ostali u emigraciji. „vojna diktatura”. ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide u susret i polemi~ki ih raspli}e. odlikovanjima i sl. Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra`iva~i istorije Srbije u XX veku. Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji. na primer. rasporedi i vojne formacije u razli~itim politi~kim situacijama i sl. porodi~nim prilikama. Posebno je upe~atljiv primer generala A. I-II. {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvatiti istra`ivanjem. dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|anskih slojeva. Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada podjednako tretirala generale koji su pri{li NDH. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bjelajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva koje je. Iako su imali plate u rangu ministara. u Beogradu su `iveli mahom u stanovima. Op{ti je utisak da Bjelajac ne be`i od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici. prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je u pitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovoljava najvi{e leksikografske standarde. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova i zimi usled vremenskih uslova. posebno me|u selja{tvom. Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS). pove}an je upis dece u {kole. gubicima u nastavnom kadru. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem nastave i uslovima u kojima su u~enici radili. pa su mnoga deca. Uvo|enjem Zakona o narodnim {kolama iz 1929. ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti za`ivela. a 41. U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svetskog rata. nastalim zbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dr`avi i te{kih ekonomskih prilika. siroma{tva. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. {kolske 1922/23. na primer 1922/23.13 u~ionica. Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole. Ispisivani su zbog prestarelosti. ode}i. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna pojava u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata.34% samo po dve u~ionice. do nastavnih sredstava.4%. godine. ote`ano izra`enim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebom saniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kolskog sistema zajedni~ke dr`ave. Autor nam nam po~etku pru`a iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog {kolstva. po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu. U najve}em procentu tokom celog razdoblja. U nekim krajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole. naro~ito `enska. zbog bolesti. U~enici osnovnih {kola. Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom. Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbije uve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919. usled boljih op{tih uslova rada. od name{taja. 241 . to su bila `enska deca. oskudevali su u odgovaraju}oj obu}i. kako konstatuje autor. godine. dr Mom~ilo Isi} nas upoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nose naslove: Materijalna osnova. poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolski sistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastav Kraljevine SHS.PRIKAZI I KRITIKE deo tzv. od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja. bili su podlo`ni bolestima usled `ivota i {kolovanja u neodgovaraju}im higijenskim uslovima i sl. Na primer. nedostatka radne snage na selu. ishrani. u severnoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66. ispisivana tokom {kolovanja. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mre`e u Srbiji i njenim malim kapacitetima. od svih {kolskih zgrada u Severnoj Srbiji ~ak 38. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razloga. {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2. nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdra`avanja na banovinske uprave. Ne{to bolja slika bila je u Beogradu.78% dece. [kolske 1939/40. ali to jo{ uvek nije bilo dovoljno. M. da bi posle 1929. a u Staroj Srbiji ~ak 87. Oskudevale su u svim najosnovnijim potrebama. U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu na okruge i srezove. koristio srezove kao administrativno-teritorijalne jedinice. [kolske zgrade ~esto nisu uop{te odgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole.) i Staru Srbiju (oblast Kosova i Ra{ke). velike udaljenosti {kole od ku}e i drugih razloga. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }e se ona stvarno {kolovati. Formiranje tog sistema bilo je. Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. posebno `enske. prema nalazima autora.17% imalo je samo po jednu. u~ila i knjiga. prete`no seoska deca.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~avanju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata. str. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an i iskusan u radu.000 novih stanovnika. kao jedini obrazovani ljudi u selima. Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata. Naime. u~itelji su. kao posledica toga. do 1941. {to je ~itav jedan grad iz unutra{njosti zemlje. Zatim je detaljno analiziran razvoj grada sa demografskog i prostornog aspekta. U drugom delu knjige. Beograd je u tom periodu godi{nje primao 23. Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostatak u~iteljskog kadra. {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. Osnovni problemi beogradske privrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (sna`an mehani~ki prira{taj).33% a u Staroj Srbiji 93. Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostataka ipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918.73%. a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika. Poljoprivreda Beograda. Dr Radmila RADI] Slobodan Selini}. prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj. [kolske 1921/22. obja{njava organizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. prosvetnoj. zdravstvenoj. 1940. Tako|e. indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature. godine. nedovoljna akumulativnost i drugo. ve} }e ona biti nezaobilazna za svakog istra`iva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XX veku. pru`ene su u jednom magistralnom vidu sve osnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada. sportskoj sferi `ivota. autor detaljno izla`e polo`aj poljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama. godine. 529 Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana predstavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji. a smanjivao se procenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. INIS. Prvi deo knjige. Standard `ivota se popravljao i kvalitetnije se `ivelo. Svoje izlaganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini 242 . Pored toga. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e u najnepovoljnijem tipu urbanizacije. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedan u~itelj. u osnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91. Istakao je da je demografski. komunalnoj. Beograd 2005. strukturalnih problema u privredi i. bili optere}eni i nizom drugih van{kolskih aktivnosti. {ezdesetih godina grad je do`iveo promenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika. Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog {ireg vremenskog i prostornog odredi{ta. izuzev Beograda i Ni{a. Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana. Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji. Na jednom {iroko utemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugoslovenskoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtama dao jasnu sliku `ivota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda. Od svih pismenih u severnoj Srbiji. infrastrukturnoj.

Barajevo i Sopot). Vo`dovac. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedostatak proizvodnih kapaciteta. Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnom materijalnom i tehni~kom bazom. Poljoprivreda je bila jedina grana 243 . restriktivne mere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove za poslovanje. zamrzavanje cena. koncentraciju i iskori{}enje stru~nih kadrova. ali i fizi~kih radnika. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom i ekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu. Nau~noistra`iva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privredi Beograda i svega 0. povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. Gubici su postali jedna od naj~e{}ih karakteristika poljoprivrednih organizacija. Jedna od trajnih karakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge.PRIKAZI I KRITIKE (ravni~arski deo severno od Save i Dunava. Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivrede bio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu. Baza beogradske poljoprivrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”. Mere SVA-a (ukudanje premija. Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji. To je uticalo da izdvajanja za poslovne fondove budu mala. trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja. meso. Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradsko tr`i{te (mleko. Bio je to najopipljiviji izraz proklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. Neregulisano dejstvo tr`i{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljan polo`aj. Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ^ukarice. Ponavljanje istih ciljeva. Novu ote`avaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i to za oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. a samim tim poljoprivredu je odlikovala zadu`enost. Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedme decenije nalagala je organizaciono sre|ivanje. odnosno problemi sa za{titnim cenama.2% zaposlenih u poljoprivredi. ali je to tako|e nosilo mnogo ne`eljenih posledica. nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka. govori i o tome da mnoge namere nisu u praksi ostvarivane. {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organizacija. Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidno pove}avao. osim {to govori o namerama vlasti. U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji planiranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i {irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija. dobra i kombinati) bile su najva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zaposlenih. Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radne snage. povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju. Spas iz stanja u kojem se na{la poljoprivreda grada tra`en je u integracijama. ravni~arski reon Posavine. Poljoprivredu je te{ko poga|ao ote`an plasman proizvoda naro~ito na doma}em tr`i{tu i niska stopa akumulacije. Gro~anski basen. izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora u vo}arstvu i povrtarstvu. Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora. ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radna snaga. mehanizacijom proizvodnje i ubiranja plodova. Stanje u njima tokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e.

Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala u poljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita. Postojali su i problemi sa kvalitetom sto~nog fonda. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nije obavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. Restriktivna investiciona politika. Adekvatna primena ovih mera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova. {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnju istog proizvoda. Poljoprivredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila je do izra`aja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve. a izdvajali su se i nekompletnost poljoprivredne opreme. Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i za stvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturi ishrane. nedostatak servisa i remontnih radionica. a ostatak iz fondova preduze}a. od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekivalo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmova. dovodila je do usporavanja ulaganja u poljoprivredu. melioracione radove. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etih radova. pove}anje sto~nog fonda. poljoprivredne organizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija. Kada je re~ o investiranju. Razvoj sto~arstva je povremeno dobijao prioritet. Opiranje krupnih socijalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstanta povrtarske proizvodnje. klanica. pa i intenzivan na~in 244 . Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektora poljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privatni posed. Od svih investicija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji. podizanje vo}njaka i vinograda. s druge strane. Dru{tveni sektor poljoprivrede. posebno na imanjima seljaka. {to opet na svoj na~in govori o njenom polo`aju u privredi zemlje. privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. Mehanizacija i pored svih ulaganja nije prevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvodnji nego druge zemlje. silosnih magacina i stanica za osemenjivanje. Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivano uglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. Dru{tveni sektor bio je inferioran. tri ~etvrtine realizovane su pomo}u zajmova i bud`etskih dotacija. na kojima su agrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane. sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih |ubriva. sekundarnih puteva i transportnih sredstava. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tine Krnja~a. Od ukupno zaposlenih u poljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad. izgradnju fabrika sto~ne hrane. To zna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja. Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na kojima je vr{eno navodnjavanje. ^esti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odra`avali na sto~arsku proizvodnju. tovili{ta.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje. {to se odra`avalo na smanjenje proizvodnje. a to je posebno bilo evidentno u `ivinarstvu. staja za goveda. hladnja~a. {to pokazuje da je proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekonomi~an i ekstenzivan. podizanje su{ara. Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana `itaricama. nabavku mehanizacije.

Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja. ali i {irenja povr{ina pod vo}em. optere}ena starim na~inima rada i shvatanja. Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”.9% na 9. rasturenost i ote`ana pristupa~nost pojedinim naseljima i naseljenim mestima. ve} su Komunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa.PRIKAZI I KRITIKE proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. pa se postavilo pitanje zamene za njih. Velike oscilacije u proizvodnji bile su posledica rodnosti godine. pod naslovom Selo i grad. posebno omladinom. a da posebno {ezdesetih godina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom. Tako|e. htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od uticaja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. sa kojom ote`ano komunicira. motivi higijenske prirode. nedovoljna pomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt. bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova. govori o pitanjima kooperacije. neravnomeran raspored zdravstvenih stanica. rak. Barajevo i ^ukarica. Ipak. o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nih vozila u gradu. ~ije potrebe sve te`e razume. Me|utim. Rashod fonda osiguranja omogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci. Vinogradi su se nalazili na planta`ama „Bole~” i „Umka”. Sistem zadravstvene za{tite seljaka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tine i civilizacijskog nivoa podru~ja. a to su: tuberkuloza. Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo. delovanju Saveza komunista na selu. Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatrano je za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike u pravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva. uklanjanje zaprege sa gradskih ulica nije bio naivan posao. To su razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja. Ova grana poljoprivrede bila je u razvoju. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritoriji op{tina Grocka. treba pomenuti i alkoholizam koji se sve vi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom prestonice. Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948. a obim zasnivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga. jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebe grada bilo prili~no visoko (21. Sopot. da seoska sredina postaje prostor u koji se Partija. ote`an kontakt sa osiguranicima. do 1964. Promene na selu bile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja i prilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu.5%). Najra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis. leukemija. Od 1. Zakon je propisao minimalni nivo za{tite. oktobra 1967. godine primenjivan je izmenjeni sistem zdravstvenog osiguranja. dece. Problemi sa finasiranjem su nastavljeni.6%. le~enje trudnica. ne uklapa. a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{tite zemljoradnika. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan od osnovnih ciljeva kooperacije. Dovoljnog broja drugih prevoznih sredstava nije bilo. udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e. godine sa 49. koji se svodio na ma{inski rad zadruga na imanjima seljaka. 245 . Tre}i deo knjige. zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici. Primenu prava poljoprivrednika na zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivrednika sa pravima koja imaju. zadruge su u posao ulazile materijalno i kadrovski nespremne. ali i `elja da grad dobije imid` evropske prestonice.

Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje. kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanja grada koji }e obele`iti skoro celu narednu deceniju. Maloprodajnu mre`u karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnih mesta. samoizbor i supermarketi). nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda. Mere za sre|ivanje sistema snabdevanja grada preduzete su 1958. samousluge. Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okvirima postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivala gradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih i republi~kih propisa. Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgova~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decentralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije. godine. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju. doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatno ve}i za promet prehrambenih proizvoda. teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zastarelom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe. Poreska davanja seljaka beogradskog podru~ja bila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom. Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa i snabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”. i materijalno i tehni~ko za zahtevima tr`i{ta grada koji je postajao sve ve}i. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. „Soko”. slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarska preduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”. pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovine koja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara. republi~kom. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bio je pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i uslu`ivanja gra|ana. 246 . Snabdevanje grada do 1952. Raspored prodajne mre`e po op{tinama bio je neravnomeran. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivredne delatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. Snabdevanje grada hlebom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisu re{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostalo osetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada. ali to nikada u potpunosti nije bilo ostvareno. Da bi se otklonili negativni efekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja posle rata te`i{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a. Op{ti utisak je bio da se radilo o malim prodavnicama u zastarelim. Materijalni tro{kovi poslovanja. potenciranje savremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e. Kada je re~ o {irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace. a to su: „Klas”. ^etvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisuje trgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka. Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizacija od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osiguranja. „Beograd” i „Sloboda”. Polo`aj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je. u`u specijalizaciju prodavnica. prema nekim pokazateljima. Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ije koli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenih industrijskih preduze}a. U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proizvodima. gradskom i op{tinskom).

247 . Beograd je i pored napretka dru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. Po mnogo ~emu. govorio. Navedeni problemi odra`avali su se na poslovanje mesarskih preduze}a. imala je prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizvesnost. a to su: „nedovoljna disciplina u radu”. [esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace. tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bi bar donekle pobolj{ala polo`aj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko. Mleko je bio najjeftiniji artikal na jugoslovenskom tr`i{tu. do nesta{ica je dolazilo zbog neuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena. neurbanog. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji. „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima” i drugi. [ezdesetih godina na u`em podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je „Gradskoj pija~noj upravi”. Op{te higijenske prilike na pijacama bile su veoma nepovoljne. odr`avanje ~isto}e na pijacama. zastareli i slabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mre`a. patrijarhalnog i tradicionalnog. problema u sto~arskoj proizvodnji. i istiskivanje privatnog sektora iz snabdevanja grada. odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormalno visoke”. vo|enje evidencije o dopremanju. Iako nevoljno.PRIKAZI I KRITIKE Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava. Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. Ovo je pove}avalo tro{kove dopremanja robe. a za gradsku vladu problem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a. ali i vremenskih prilika). Najuo~ljivije osobine snabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana. Na beogradskim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io. nepo{tovanja ugovora. prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca. `iveo. proizvo|a~a iz drugih delova zemlje. restorani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta. Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanju vo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti~kom sektoru poljoprivrde. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nih proizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada. poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada. a da bi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. proizvodnja na privatnom sektoru bila je ekstenzivnija. Zauzimala je 13. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne mo`e. {to je pokazatelj pozitivnih promena u standardu. odr`avanju pijaca. prometu i cenama robe.7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. pijace su u gradu predstavljale oaze negradskog. Od beogradskih pijaca pojedina~no. Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdevanje Beogra|ana. Postojali su i drugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom. {pekulacija u trgovini mesom. pa su snabdeva~ka preduze}a Beograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. Osim toga. Politika ugovaranja do`ivela je potpuni krah. Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je slo`eniji nego za druge prehrambene proizvode. Ali. izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanje naknade. kako u pogledu cena. nebeogradskog. nesta{ice sto~ne hrane. razmi{ljao. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnja mleka uglavnom zadovolji potrebe grada. Snabdevanje grada mlekom postao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. seoskog.

Ogroman priliv stanovni{tva. a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalori~nosti. Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda. |a~kim kuhinjama i studentskim menzama. Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beogradu ostao je nezadovoljavaju}i. Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima. U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i to po pitanju cena i sistema formiranja cena. poku{aj da se za{titi standard gra|ana. a cene niske („popularne”). cena namirnica na tr`i{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo. Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila na potrebnom nivou. strukturi obroka poklanjan je nedovoljan zna~aj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. kao velikog proizvodnog i potro{a~kog centra u jugoslovensko tr`i{te prehrambenih proizvoda. Po~etkom {ezdesetih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnog kapaciteta. {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane. Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proizvodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnih potreba ishrane grada. Cilj je bio pove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnote`ena”. Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo se i u ovom periodu. Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodne za pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni~ki uslovi. analiziran je polo`aj Beograda na jugoslovenskom tr`i{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Cene ishrane u radni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja. Ovo je sa druge strane doprinosilo integraciji Beograda. Tako se ukazala potreba da se Beograd snabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavano jedanaest nameta. U preduze}ima koja su odvajala velika sredstva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar. Najve}i korisnici restorana bili su samci. socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije. Jedan od na~ina odr`avanja cena na ni`em nivou od realnih bile su i isplate iz bud`eta grada privrednim organizacijama. Statisti~ki podaci bakteriolo{kih analiza `ivotnih namirnica koje su slu`ile u ishrani stanovnika Beograda 248 . po cenu poslovanja mnogih preduze}a po nerentabilnim i neekonomskim cenama. Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktora i odre|ivane su na nekoliko nivoa. One su dobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou. sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artikala. uticali su da Beograd kako u cenama komunalnih usluga tako i u cenama `ivotnih namirnica ~esto bude jeftiniji od drugih ve}ih jugoslovenskih gradova. s obzirom na to da su preduze}a davala dotacije restoranima. ishrani pojedinih kategorija stanovnika i op{tem zna~aju koji je ona imala. a najve}a pa`nja ishrani radnika posve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. a da bi se to postiglo bilo je potrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva. Tako|e. Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njima je hrana uglavnom pripremana ru~nim putem. I pored velikog upliva dr`ave u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uticaj zakona tr`i{ta na formiranje cena. koli~inama hrane koje su proseku uno{ene. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice.

sa Instituta za noviju istoriju Srbije. kulturnog. kao i da uka`e ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. dr Andreja Mitrovi}a. strana). nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”). Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri i pro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji. Du{an BAJAGI] Moderna srpska dr`ava 1804-2004. ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. str. Iako su postojali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa `ivotnim namirnicama. sa Filozofskog. Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu. U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbije i Crne Gore. Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. usled njihovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju. 2004. kao i spisak {tampe i periodike. epohama. slabom kvalitetu i uni{tavanju (bacanju) hrane. Zna~aj hronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstu teksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”. godine objavljena hronologija moderne srpske dr`ave koja sadr`i najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog. iz Narodne biblioteke Srbije itd. Prilo`en je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu. U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na `ivopisan na~in zasvodnjuju temu ove knjige.@eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadeset fondova. Iz uvodnog teksta redakcije vidi se njena `elja da opravda izla`enje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srpskoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture. ekonomskog i dru{tvenog `ivota srpske dr`ave u poslednja dva veka. koja sadr`i „svest o vremenu kao toku i o razli~itim vremenima”. Nastala je radom trideset petoro stru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda. 249 . priru~nik stru~njacima. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi i neizvesnosti. ali i poneki doga|aj iz svetske istorije. U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004. ali i sa vrstama hronologija. civilizacijama. pa je ta godina smatrana za najbolju posleratnu godinu u tom periodu. Autor je u knjizi jo{ prilo`io zaklju~ak. Istorijski arhiv grada Beograda. Beograd.PRIKAZI I KRITIKE govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. registar privrednih organizacija i prilog. studentima i |acima. hronologija. Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda posle rata. kori{}ene literature. Knjiga sadr`i vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu od najluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije. Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijom hronologija u razli~itim istorijskim vremenima.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. a zavr{ava registar (515-534. 536. Arhivu Srbije . Ve} je 1959. Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta iz Beograda. spisak pregledanih izvora. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nije imao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom.

samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. trpela katastrofe. a tre}e zbog pouka koje iz njih treba izvu}i. ali su sada sabrani na jednom mestu. poku{aja organizovanja dr`ave. primanja kulturnih uticaja spolja. politi~koj istoriji pripada samo 10. Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati. diplomatskih pregovora i inicijativa. Pred ~itaocem hronologije ni`u se doga|aji iz istorije srpske dr`ave u poslednja dva veka. do`ivljavala agresije. borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|unarodno priznanje. od 47 doga|aja iz 1840. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator koji jasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine. kulture. vremenski okvir i kontekst. ne mo`e o~ekivati ni da ima budu}nost. njenom vremenskom blisko{}u. Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se mo`e uo~iti da su u prvim godinama moderne srpske dr`ave dominirali politi~ki doga|aji. ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830. {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednje decenije pro{log veka u istoriji Srbije. Podse}anje na neke doga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja. Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. {to im daje kontinuitet. pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. tako su sve u~estaliji doga|aji iz drugih oblasti `ivota. dok je Beograd prvu apoteku dobio ~etiri godine kasnije. To se svakako mo`e objasniti zna~ajem ove decenije. unutra{njih politi~kih lomova i kriza. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak koji odmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike. da je vodila ratove. Tako nas „Moderna srpska dr`ava” potse}a na neke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju. a koji svedo~e o nastojanjima na{ih predaka da `ivot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepoznati. Tako. kao {to su naredba kneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neutralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska konvencija iz 1864). (~etiri godine pre Beograda). Kako je vreme odmicalo. Suprotno tome. a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod 250 . da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu 1831. a i {iroj javnosti ve} dobro poznati. a kada su nastupale godine ratova. ili prve zabele`ene konjske trke u Srbiji (odr`ane u ^a~ku 1822). Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obele`ili devedesete godine dvadesetog veka znatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpske dr`ave. Neki od njih su nau~noj. godine izgradnje kulturnih institucija. a sve iz uverenja da narod bez pro{losti. a zavr{ava podatak iz 31. razaranja i pogrome. preglednost. `ivela u neizvesnosti od sutra{njeg dana. a dr`ava dobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju. demografske slomove. te svesti i znanja o svojoj pro{losti. ali i nedovoljnom istra`eno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. a neke druge zbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji. Hronologija moderne srpske dr`ave daje celovitu sliku doga|aja koji su obele`ili poslednja dva veka srpske istorije. godine. Slobodno se mo`e re}i da je u godinama na ~ijim stranicama u hronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centra svetske politike. i 1841. Tako je broj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamdesetih godina. od 57 izabranih doga|aja iz srpske istorije 1804. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u centralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. decembra 2003. kao {to je osnivanje Velike {kole (prete~e Univerziteta) 1808. da je prvi bal u Srbiji odr`an u Kragujevcu 1834. da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbe kneza Milo{a iz 1832. godine. ekonomije ili istoriji dru{tva. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

scena iz pozori{nih predstava i filmova. ^itanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIX veka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogi va`ni procesi iz dru{tvenog. Zato je Moderna srpska dr`ava krupan korak napred. imao 13724 stanovnika. prva opera izvedena 1894. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predstavljaju razli~ite dru{tvene sisteme. politi~kih stranaka. knji`evnika. 1931. palate „Beogra|anke”.). kada je ta titula osvojena. nau~nika itd. 5.9 odsto 1991. kraljevske i socijalisti~ke ustave. Srbija prvu banku 1869. istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dr`ave te{ko mo`e imati kompletnu hronologiju. Bogdan Popovi}. nema~kih ratnih plakata. a ne uz 1992. Obimnost posla. govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada. Kao retko kada na istom mestu na{le su se godine koje obele`avaju va`ne datume u istoriji vladara. prvomajskih parada. ali i o neozbiljnosti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u delo to elementarno civilizacijsko dostignu}e. Stevan Sremac. hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka. Vuk Karad`i}. smotri kulturno-umetni~kih dru{tava. udarnika na Banjici. Josipa Broza prilikom susreta sa svetskim dr`avnicima. Uostalom. demonstracija 9. dinastije i vlade. Osim doga|aja i njihovog opisa. sa godinama u kojima su Nu{i}. godinu. ali je mo`da trebalo posvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija. Vojni Muzej osnovan je 1878. arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. voza „Bratstvo-jedinstvo”. analfabetskih te~ajeva. Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863. dinastija. ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~no istra`ena i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji 251 . O vremenima koje su simbolizovale govore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara. a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. bombardovanja. napada na tenkistu JNA u Splitu. logora{a sa Sajmi{ta. itd. Sretenjskog ustava. politi~ara. godine. knji`ara Gece Kona osnovana je 1901. Hati{erifa. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabranjeno 1841. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. zgrada SIV-a. kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osvajanja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002. marta. Ivo Andri}. Topolivnice u Kragujevcu. nov~anica iz vremena hiperinflacije. pa bi tako bilo bolje da fotografija koja prikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999. godine 238775 ili podaci po kojima je udeo poljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76. pionire i udarnike. Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hronologija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. kompozitori komponovali svoje kompozicije. ratova. sokole.4 odsto 1931. ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992. odlaska slovena~ke delegacije sa 14. gospodu i drugove. kne`evske. ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a. a 17. slikari slikali danas svima poznata dela. Milo{ Crnjanski objavljivali svoje radove. bombardovanja Beograda. sportskih doga|aja. godine 27600. o dva veka srpske dr`ave upe~atljivo govore i ilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. a ne uz 1963. sokolskih parada. Zmaj. kongresa SKJ. dok je kraj obele`en odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincijskih gradova. monarhisti~ke i republikanske dr`avne simbole. Objavljivanjem knjige Moderna srpska dr`ava 1804-2004. politi~ara. te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem `ivota u gradskim sredinama. kulturnog i ekonomskog `ivota Srbije za~eti van Beograda. sahrane predsednika vlade Zorana \in|i}a. 1874. oktobra.PRIKAZI I KRITIKE vo|stvom Joakima Vuji}a. Stotine i stotine ilustracija verno prate i o`ivljavaju doga|aje koji su za nama.

zajedno sa njegovom uvodnom studijom Komparativna historija: izazovi i mogu}nosti. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja. predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatske istoriografije. kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpske dr`avnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju. ono {to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici. Ali. Mr Slobodan SELINI] Drago Roksandi} (ur. ali i kratak rok u kom je posao morao biti zavr{en. str. Uostalom sami autori su. istorijsko vreme u kome stvara. na pomenutu Roksandi}evu posve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istra`ivanja: sistemi vojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje. knjiga Draga Roksandi}a zaslu`uje pa`nju svake od tih istoriografija. prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dr`avnosti. Uvod u komparativnu historiju. Uvod u komparativnu historiju. ishod. vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavili po strani. izostavio svoju egohistoriju. u ovoj egohistoriji sadr`ano je iskustvo koje treba da bude poznato naro~ito istori~arima u formativnim godinama. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije. verovatno su razlozi zbog kojih je poneki bitan doga|aj i ispu{ten. Prvo. to jest knjiga.). To je. Golden marketing – Tehni~ka knjiga. 303 Knjiga Uvod u komparativnu historiju. budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji karakterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu. Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada. ona je evidentno intenzivirala komparativistiku. profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu. razume se. Uostalom. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono 252 . Biblioteka Dialogica europea. Bilo kako bilo. kao i kontinuiranog i celovitog razmi{ljanja o njoj. bilo presudno za Roksandi}evu posve}enost komparativnoj istoriji. ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja i rada. ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{e univerziteta: u Beogradu i Zagrebu. istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individualnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. ostaje ~injenica da }e onima koji budu dr`ali u rukama ovu knjigu biti znatno olak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije. pojava Roksandi}eve knjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenske dr`ave. On se {kolovao na univerzitetima u Beogradu. s pravom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zagrebu i Parizu. predmet istra`ivanja. koji su contradictio in adjecto parohijalnosti. Istovremeno. Drago Roksandi} je. u nadi da }e nau~ne veze izme|u istori~ara dr`ava koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalne javnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga. Drugo. Element upore|ivanja sadr`an je i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. koju je priredio dr Drago Roksandi}. Zagreb 2004. uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugoro~nim me|unarodnim istra`iva~kim projektima. barem u savremenom zna~enju. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. Najzad.

Utemeljiva~i „nove istorije”. Margaret Somers). Zbog toga komparativna istoriografija i jeste veoma zahtevna. Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor. historijski govore}i. Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika iz komparavistike. u jednom odli~nom prevodu na srpski jezik. Uz ve} pomenutu uvodnu studiju. za pojavu interdisciplinarnog istra`ivanja dru{tva. Pore|enje je bilo vi{e implicitno nego eksplicitno.. tek 2004.PRIKAZI I KRITIKE na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i. isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istra`iva~ka sredi{ta ili sveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu historiju i/ili komparativne metode”. Smatrao je da bi „i sve one sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedino mogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”. U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na ruka prire|iva~a. priredila i pogovor napisala dr Dubravka Stojanovi}. Uprkos tome. uporedna istorija nije nova. U luku tekstova koji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. Blok je imao u vidu Evropu. danas je. Gotovo svako empirijsko istra`ivanje podrazumjeva neku vrstu poredbe. kojim je Roksandi} i zapo~eo svoj izbor.. na njene unutra{nje mene i na njene {anse. mo`e komparirati: odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama. U celini. imperativi „svakovrsnih usporedbi” postali su „fenomen svakida{njeg `ivota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}). Poredba pru`a temelj za izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima. Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava. neprestano suprotstavljaju istorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol. Imensko kazalo... U tom {irem smislu poredba zauzima sredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (Charles Ragin).. Ali je i mnogo vi{e od toga. nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”. Usput. U njoj je egzatnost istorijske nauke dovedena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su Mark Blok i Lisjen Fevr. i odre|ena razli~itost me|u sredinama u kojima su se one pojavile”. Ali. godine. ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj. tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put.. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne literature impresivnog obima i iznimno bogatog sadr`aja. godine i savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke. Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat njegovog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u. kao izdanje Srpske knji`evne zadruge. U smislu da ljudi otkad istra`uju dru{tveni `ivot. pod naslovom Uvod u istoriju. Bibliografija (~ak na trideset stranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima). Tekstove je. ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska. u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” u Francuskoj tridesetih godina pro{log veka. knjigu Uvod u komparativnu historiju zaokru`uju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova. Jednostavno. Prire|iva~ se usresredio na razvoj komparativne istoriografije. Prema Bloku. Tek zajedno uzeti. Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverze uporedne istorije. privrede i civilizacije. „potrebna su dva uvjeta da se. sa izuzetkom istorijske demografije i privredne 253 . Ipak.

kultura kao jedna od temeljnih dimenzija ljudskog `ivota ne mo`e se isklju~iti iz transkulturnog postupka. ona rizikuje razli~ite stepene izolacije. mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedinstvu istorijske nauke. Bez komparativne istoriografije. Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en. otvoreno je pitanje kako da stav postane metod. i to ne upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike. Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave – u sociologiji. bez komparativistike uop{te. odnosno nacionalne dr`ave. jo{ i knjiga efektnog kraja. Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocentrizam. i da }e daljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. ovome treba dodati i evropocentrizam. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabliranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili narcizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanju nositi se s izazovima kasnoga 20. gotovo da nije mogu}e odgovoriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”. 3. Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji le`ao je u razvitku sociologije. Ovaj tekst je veoma podsticajan. uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija uporednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije. Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalne istorije. a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju. Tamo su se ve} od sedamdesetih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilans onoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike. Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{ava tekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska poredba: slu~aj njema~kog Sonderwega. Ali. 254 . Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernosti kakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale – naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji. politologiji. komparativna istorija ukazuje na unutra{nje sukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitalizma i politi~ke demokratije. ali i u istorijskoj nauci. u transkulturnom i internacionalnom „kulture”. Eisenstadt). da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina. ne mo`e se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkulturalni.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ovo poslednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} i njegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to i provincijalizam. Ali. da je u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj. 2. Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istorije. istorije. 4. Pojam mnogostruke modernosti izra`ava tu slo`enost. ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima. Zbog toga je Uvod u komparativnu historiju. odnosno u strahu od „sociologizma”. Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta” promenio okvir u kome se upore|ivalo. uz ve} navedene kvalitete. ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod. jasan metod. Za razliku od optimisti~ke vizije. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. stolje}a” (Jurgen Osterhammel).

Komparativistika je. posao manjine” (Jirgen Koka). naime. imao u vidu ~itaoca kome je knjiga i namenjena. naprotiv. najzad. Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. od izbora predmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe. analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora koji je ona napravila 1933. nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. je i jedna lepo pisana knjiga. rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u pogre{no razmi{ljanje. teorijski orijentirane. i stoga je. biva sve podsticajniji. Udru`enje za dru{tvenu istoriju. Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otprilike sli~nim uslovima. koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji. Dubravka Stojanovi} dobila je nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj. ve} sastavni deo formiranja novih generacija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu. manje diktatorskih. Van ovog konteksta. 6. 450 Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914. O posebnom putu Rusije i da se ne govori. Beograd 2003.. uostalom. Za po~etak. i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u vremenu ve}. Sve zavisi.PRIKAZI I KRITIKE Koka. odnosno nacionalsocijalizma. Srbija i domokratija 1903–1914. ka`e on. Biblioteka Ideje. Re~ je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne samo obele`ili po~etak 20. prema Koki. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja. godine. Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a.. u ispitivanju kolektivnog identiteta. Dr Latinka PEROVI] Dubravka Stojanovi}. niko. osim pokojnog Ivana \uri}a. nefa{isti~kih alternativa. tok nema~ke istorije u 20. va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za trendovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju. veka nego su ga u celini i odredili. U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku istoriografiju. veku ne izgleda neizbe`an. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom zapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. U srednjoj i mla|oj generaciji srpskih istori~ara. U svetlu boljih. Kakve su. funkcija istorijske nauke sastoji se. ka`e Koka. str. analiti~ke histori~are. ima svoj posebni put. zasad. Zato. {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona vrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno. pa ~ak i regija. U pitanju je asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka. To je teret. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je verovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba 255 . brojna bi se pitanja mogla druga~ije postaviti”. posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka je intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }e se to uskoro promijeniti. po mome mi{ljenju. Odnosno.

i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. godine. parlament. Ali. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|u demokratije i razvijenosti postoji. Posle dramati~nog po~etka 20. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a dinastijom Kara|or|evi}a. Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju. Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti. godine. Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokratije u Srbiji. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i recepciju bratstva. U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode. teme iz nacionalnih istorija bile potisnute. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenutoj knjizi. U sredi{tu ove studije su institucije: kralj. „da ima taj dar. organizacije) a ne celovito. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore. 1913) i Prvi svetski rat (1914–1918). to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demokratije: od 1903. interes selja~kog naroda. godine. Najiscrpnije je analizirana ideja jednakosti. ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i sindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su. prema 256 . Bez toga. institucije. ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara: Borba za istoriju Lisjena Fevra. Na toj velikoj trijadi Francuske revolucije 1789. Stojanovi}eva zaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za demokratiju. ali veza nije kauzalitet”. U sredi{tu ove studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914. jednakosti i bratstva. koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. jednostavno. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba istra`ivati. Ona polazi sa Volterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „mo`e praviti samo u uslovima kapitalisti~ke industrijalizacije”. vlada. Francuska istoriografija je blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njen karakter i karakter politi~kih stranaka. U jednom selja~kom i siroma{nom narodu. do 1914. ideja jednakosti odredila je i model demokratije. Narodna radikalna stranka ostvarila je apsolutnu ve}inu. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji? U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentarizma. iz raznih razloga. nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912. blago lepog pisanja. dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji ili o Prvom srpskom ustanku. prezicno”. Zatim je do{la doktorska disertacija Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite 1903–1914. Srpska intelektualna elita je. kao i stanovi{ta Lipseta da demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer ona izra`ava dominantan interes. doga|aju i li~nosti. naime. Na osnovu toga.

slabo dru{tvo pred velikim izazovom. Ona to nije mogla (. Dr Latinka PEROVI] 257 . godine sve dok se ne re{i zavereni~ko pitanje. godine (naprednjaci i pojedini intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope. Jedna. Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze. Ve}ina je imala sva prava. maja 1903. maja 1903. sloboda „celog srpskog naroda”. Austro-Ugarska je zabranila uvoz robe iz Srbije. analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih savremenika. Najzad. uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911) tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. Ujedno. do`ivotnog vo|u Narodne radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”. maj 1903. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu”. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dinastije Obrenovi}a. Prema pomenutim kriti~arima. i ideja jednakosti i ideja bratstva. godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj istoriji (i 19. A njen me|unarodni polo`aj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplomatskih odnosa koje je bila prekinula posle 29. za koju su evropske forme imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali. maja 1903. unutra{nju politiku Srbije posle 29. no samo spoljno” (Du{an Nikolajevi}. Drugo. slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika.. bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. ulazak vojske u politiku. vek. Njen cilj je bio priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca. dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru{tvima. socijalna. kulturna i politi~ka ograni~enja srpskog parlamentarizma. karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u praksi. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarodni polo`aj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva. koji i bez toga nije stajao visoko. Prvo. ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna stranka bila politi~ki hegemon. odnosno narodne demokratije. stvarno se stropo{tao. dakle. Ubistvo kraljevskog para 29. 1910). uprkos svim krupnim frazama. maja 1903. kao jo{ jedan „po~etak novog doba”. Narodnu radikalnu stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alternativu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. Istorijski akteri bili su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. vek je po~eo revolucijom 1804). Za Nikolu Pa{i}a. kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor. Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni njegovi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo.PRIKAZI I KRITIKE Stojanovi}evoj.. trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju potresale kroz ~itav 19. srpska intelektualna elita je odnos prema Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji. Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska. pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}). U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava. samostalci i sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. istorijska prekretnica koja je vi|ena kao „sveto stanje”.) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas. kako je pokazala Dubravka Stojanovi}. U tom klju~u su. samim tim i od liberalne demokratije.

Milan Piro}anac. ove reforme sledile su engleski model modernizacije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Po njemu. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}en listu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac koji istra`ivanja ne mogu vi{e zaobi}i. 1-72). One su imale da budu krunisane dono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom sistemu vladavine. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Mili}evi} ka`e da ni sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. po njenom opravdanom uverenju. Zna~aj objavljivanja Bele`aka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje one bacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dr`avni~ki rad. Biblioteka Dva stole}a. Uloga elita. Piro}an~eve Bele{ke malo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19. Na primedbu da je {teta {to njen rad nije objavljen. veku. „poslu`iti za upotpunjavanje i korigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} i o drugim nedovoljno istra`enim istorijskim pojmovima i procesima”. to je vi{e bilo izgovor nego stvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomne decenije 1878–1888. on je. veka. Suzana Raji}. vojne. bio profesionalno nezamenljiv. „Videlo” je „bilo prvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. Nazvan „revolucijom odozgo”. kako je zapisao u Bele{kama. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. knj. Obja{njenje je nala`eno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da se osvrnem na ve} ostvarenu nameru. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istoriji Srbije koja je nastala sa sticanjem dr`avne nezavisnosti 1878. koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim istorijskim izvorima. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu. iz raznih razloga. Ali. Pou~ena iskustvom da mnoge namere. U su{tini. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan istorijski izvor koji }e. ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem 258 . Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati. Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak u Srbiji 19. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdublje reforme: politi~ke. ostaju neostvarene. 3. od sticanja dr`avne nezavisnosti do dono{enja liberalnog ustava. godine. ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih priredi za {tampu. me|u nekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova. Beograd 2003. E. i 20. nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. s. Priredila Suzana Raji}. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba da krene mlada nezavisna dr`ava. godine. li{en je Predgovor Suzane Raji}. str. Uostalom. Ipak. po vrednosti. pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanja dr`avne nezavisnosti. ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo sa memoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). ba{ te naivnosti. 538 Objavljivanje Bele`aka dr`avnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srpskoj istoriografiji. Bele{ke. Ve} u Predgovoru. Milan Piro}anac. ekonomske i prosvetne. Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882). je bio predsednik njene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine. Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegov prire|iva~. ne~uveno dugo vreme za kabinet kralja Milana”. Beograd 2004. Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme kneza Mihaila videli kao novi po~etak za Srbiju.

partizanstva i dr`avni{tva. 259 . Re~ je. Ali. ne i brojne ~lanke. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. govori o politi~kom i socijalnom ambijentu u kome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obrazovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnom pogledu. zahteva novu interpretaciju. Zato je {teta {to Raji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno. Pomenuti rukopis va`an je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bila oblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav. Milan Piro}anac je bio svestan toga. javile kao novi pretendenti. o koherentnosti u pogledima koji dose`u nivo jedne koncepcije i jednog programa. njena orijentacija treba da bude savez Balkanskih naroda. Kao privatna li~nost. ona ne ide dalje. smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac nego kao dr`avnik. najamni~kog slu`enja i nezavisnog delovanja. to jest u prakti~nom radu. u sadr`aj Piro}an~eve misli Jovanovi} nije ulazio. deco. ratovi ne treba da budu njen izbor. Pisao je o tome bez gor~ine. Su{tina tih sukoba. ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala i jedini rad o njemu. Iz Bele`aka izranja li~nost. koji je Suzana Raji} na{la u zaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a. Ali. Iz Predgovora Suzane Raji} mo`e se naslutiti izvesna rezerva prema ocenama Slobodana Jovanovi}a. ni pristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci.PRIKAZI I KRITIKE modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. Taj rukopis namenjen deci. Milan Piro}anac je pisao za svoju decu a ne za istoriju. Me|utim. korupciona{. ^injenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretaciju Milana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. kao vo|a Napredne stranke i predsednik vlade. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnoj politici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga da Srbija postane moderna evropska dr`ava. Njegova je te`nja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dr`avama. da dovede u red administraciju. Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog i privatnog interesa. austrofil. Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razumevanja nego do suda istorije: „Va{ otac. one su se odr`ale ne samo po inerciji ve} s ciljem da se li~nost diskredituje. bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a. ne bez zebnje za budu}nost srpskog naroda. da osigura pravosu|e i uredi finansije. Otkuda ta potreba? Slobodan Jovanovi}. a naro~ito njegovu raspravu o ustavu. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velike sile. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosu stoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima na njenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad? U unutra{njoj politici. Ali. Istorijski izvori svaku od ovih etiketa dovode u pitanje. posle Bele`aka Milana Piro}anca. normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci. nije uspo u svojoj politici. Ali. Ta je politika proisticala iz njegovog razumevanja me|unarodnog polo`aja Srbije. dakle. koji se ti~u unutra{njeg razvoja Srbije posle sticanja dr`avne nezavisnosti. Bele{ke su li{ene privatnosti. posle Turske.

Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istra`iva~ka i saznajna iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije od na{e. logi~ki dosledno. a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju. iz poznatih razloga. s obzirom na to da su druge evropske regije. ne mo`e smatrati zakasnelim. s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i d`ilitati. tj. Beograd 2004. Tu le`i uzrok njegovom neuspehu”. Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti. veka. a nije imao snage na raspolo`enju da ih pobedi. tako da se njeno pojavljivanje. Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom. i 20. Problem se. ubedljivo i efikasno. koju je isto {to i druge ove stranke i koja te`i za komandom. tako|e izolovane i zatvorene. oja~avaju}i dr`avna sredstva za rad. Socijalna istorija Srbije 1815–1941. da organizuje vojsku. Metodolo{ki. Autorka je pisala knjigu zanimljivo. ne mo`e jednostavno otpisati modelom „tipi~ne periferije”. minimalnog zemlji{nog poseda. ni te`nje na prestolu. dok su agrarni zakoni uvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”. Ni struja u stranci. smatra Mari-@anin ^ali}. ona je htela mesta vlasti i para za partizane. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu institucionalizovani relikti prvobitne zajednice. Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin ^ali} razmatra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja. razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu. Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu. ni deset godina nakon nema~kog izdanja. koji se nije mogao hipotekarno zalo`iti. a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnost bio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se- 260 . Dr Latinka PEROVI] Mari-@anin ^ali}. „tre}eg sveta Evrope”. U domenu neuspele dr`avne intervencije u knjizi se ukazuje na to da su najva`niji. I. nalazile na~ina da se prilagode zahtevima tr`i{ta i uklju~e u evropski model razvijene ekonomije. sve je drugo bila sporedna za nju stvar. On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{ta vi{e. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvo istorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticaja pojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu. organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravo konzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima. konceptualno i sadr`ajem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura u pristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19. dakako. ali {to je slabo za srce prijanjalo. usredsre|enjem na istra`ivanu temu i oblast.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. do oko{tale mentalne svesti otporne na promene i modernizaciju. niti je mogao sa strujom. nisu htele ove namere potpomagati. Suzana Raji} je s darom koji poseduje i profesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu i po zna~aju. Clio. a struja. Tu le`i i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i rad Milana Piro}anca. Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin ^ali} od velike je va`nosti i zna~aja za na{u sredinu. nezavisni sudovi nisu mu trebali. administracija mu je bila krasna.

Devetnaestovekovni zakoni o trgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. ne samo da je koristila najnaprednija tehnolo{ka dostignu}a. poput Jelenka Petrovi}a u me|uratnom periodu. itd.PRIKAZI I KRITIKE ljake za komad poseda. ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvije intenzivna nau~no-istra`iva~ka delatnost. Tako|e. Vazduhoplovstvo. Aleksandar R. ni da umru'. Ovakav postupak iziskivao je veliki istra`iva~ki napor koji se samo delimi~no mo`e nazreti u spisku kori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige. Te{ko je. MILETI] Nikola @uti}. osetne i tokom tridesetih godina 20. je 261 . str. me|utim. koji su imali neposredan do`ivljaj da odbranom dr`ave brane i svoju grudu i svoj domazluk. u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnut imperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i socijalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. Imanentne sile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih tr`i{nih mehanizama. polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~avalo konkurenciju i ostavilo trajne posledice. Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekst dovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici. takvi zakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije. Beograd 2004. industrijalizacije i preobra`aja unutra{njeg tr`i{ta i kupovne mo}i razmatrani su analiti~ki. veka. Tako su. (str. pokretala su se u slu~aju rata. Njima su ozakonjene privilegije i monopol drevnih. na primer. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila i ubedljivim. Jedina afirmativna svojstva ovih. tako|e. kako vojno tako i civilno. Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945. u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~ekivani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl. ali i na mikro planu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog do`ivljaja istorije. U Srbiji. Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape i deonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme je uve}avala razmere agrarne prenaseljenosti. Fenomeni urbanizacije. od kojeg nisu mogli 'ni da `ive. 214 Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bila zna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer. ova knjiga Mari-@anin ^ali} zaslu`uje najve}u pa`nju doma}e publike. i u Nema~koj zabele`eni slu~ajevi zakonske za{tite i favorizovanja sitnoposeda. naprotiv. 40)” Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovima nemogu}e. ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana i suo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. prepoznati i razvrstati dobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalo otvaranje `eleni~kih veza sa svetom. istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od seljaka-sitnoposednika.). U Srbiji. sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskog dru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije. u osnovi demago{kih propisa.

{tampu i literaturu. dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog i nedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnoj industriji. koja je o ovom pitanju relativno skromna. godine osnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo. pot~injena In`enjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920. „Pripadnost dr`ave odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matrici uslovljava privredni karakter te dr`ave” (str. Autor je istorijskog dela. Na`alost. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{kopoliti~ka osnova dru{tva (dr`ave) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dr`avi”. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku. iako je spadala u red parlamentarnih dr`ava. za sve vreme svog postojanja imala je najobimniju privrednu saradnju sa totalitarnim dr`avama – Italijom i Nema~kom. ne susre}e se prvi put sa ovom problematikom. koje je nastalo od Prve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite francusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. Velikom Britanijom i ^ehoslova~kom. Istorijskog arhiva Beograda. ekonomskom politikom. Odnosno da konkrentan dr`avni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakteristike jedne zemlje. zahteva velike investicije i visokokvalifikovanu radnu snagu. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}i periodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije. Pridodati su joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austrougarske avijacije – hangari. Sa`eto izla`e formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS. Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i du`im rezimeom. Nikola @uti}. kako nagla{ava. nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929– 1934” autor je izlo`io ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}eg ratnog raspolo`enja revizionisti~kih dr`ava. posebno fa{isti~ke Italije. suprotstavlja marksisti~kom na~inu posmatranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom du`em vremenskom periodu u na{oj istoriografiji bio dominantan. Stoga istra`ivanje avioindustrije i vazduhoplovstva predstavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i krizama. Arhiva fabrike „Ikarbus”. ilustrovane monografije „Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici. obimna gra|a o ovoj problematici koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida rada Arhiva usled NATO bombardovanja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. On svoje gledi{te. Realizacijom 262 . uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom. U drugoj glavi. 2) Ovakvo tuma~enje autora da se dr`ave ekonomski povezuju na osnovu srodnosti re`ima mo`e samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja. Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore. radionice za popravku. O sporednoj ulozi ovog vida oru`anih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}eg stepena. aerodromi. pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privredi jer je njegovo odr`avanje i unapre|ivanje skupo. odraz privredne snage jedne dr`ave. Odredbe Mirovne konferencije u Versaju nametnule su pora`enim dr`avama ograni~enja u naoru`anju. U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredne istorije. mnogo intenzivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom.

Istra`ivanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija. u na{oj istoriografiji uvre`eno mi{ljenje. Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnim operacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu.PRIKAZI I KRITIKE novog programa modernizacije naoru`anja predvi|ena je izgradnja novih. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove grane industrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoru`anju u @enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke. uz ve} postoje}e. da modernizuje svoju avijaciju. do tada. kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podr`ana je od svojih partnera. mada bi prikazivanje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje. agrarnoj zemlji i na primeru vazduhoplovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dala izvanredne rezultate. fabrika vazduhoplovne industrije. posebno u godinama ekonomske krize. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je u suprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje. kada se osloba|a od. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u ratnoj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu industriju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da se meri sa najboljim lovcima tog vremena. Istovremeno sa poslednjom fazom predratne vazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehnolo{ki napredak. U vreme Velike ekonomske krize 1929–1934. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stojadinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju Jugoslavije. U poslovanju fabrika avioindustrije. o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj. konstrui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoru`anjem i ure|ajima za vezu i navigaciju. u prvom redu prve jugoslovenske fabrike aviona „Ikarus” autor se slu`i uglavnom finansijskim pokazateljima. vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjom u doma}im fabrikama. Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade Milana Stojadinovi}a. Jugoslavija. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona. U tre}oj glavi. vojnoprivredni kompleks je kao i ~itava privreda bio doveden u te`ak polo`aj jer dr`ava kao glavni naru~ilac aviona nije imala para. Istovremeno sa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika. velikih sila. Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939– 1941. Dr Dragan ALEKSI] 263 . „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okru`enju 1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugog svetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije. Poslednja dva poglavlja. dominantnog uticaja francuske vazduhoplovne industrije i usvaja veoma slo`enu proizvodnju savremenih lovaca metalne konstrukcije u doma}im pogonima.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jugoslovenske ideje po~etkom XX veka. kona~no i svetskog. Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema iz kulturne i dru{tvene istorije. Organizacije i udru`enja. kao i da prati uticaje u nastajanju. karakter i intezitet oba uticaja koliko je problematika to dozvoljavala. Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva. str. od vi{estrukog je zna~aja. autorka se opredelila za problemski i komparativni pristup. uz predgovor i zaklju~ak. me|uratnom istorijom Beograda. dva aneksa sa statisti~kim podacima. jednako prisutnom i danas. ne mo`e se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {ireg okvira posmatranja. pro{iruju}i znanja o njima samima. predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanje kontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918. Vremenski okvir rada. U metodolo{kom smislu. idejama. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enje relavantne nau~ne literature. ali. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige. postavljanju problema. uz analizu relavantnih oblika i vidova njegovog funkcionisanja (politi~kog. ~iji nastanak i funkcionisanje R. istra`ivanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura. isto tako. politi~ki. pored bavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenog funkcionisanja i posebno polje istra`ivanja je analiza uticaja drugih kultura na jedan prostor (teritorijalni. Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i}. u izdanju Instituta za savremenu istoriju. stvarala~kom izrazu. period izme|u dva svetska rata. Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja. upu}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu. U svom nau~nom radu. me{ovitih dru{tava 264 . Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja. uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike u ispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istra`enoj u doma}im i stranim arhivima (u Bonu. U tom smislu. promena i novih pojava u mi{ljenu. regionalnog. 289 Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju. kao i kontinuiranost nema~kog uticaja na na{im prostorima. Uz svu slo`enost koju taj poduhvat podrazumeva i jasnu nau~nu opravdanost. Ranka Ga{i}. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. prepoznatih u jednoj sredini. evropskog. ekonomskog. Ranka Ga{i} pristupila je i istra`ivanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima. sadr`ajima i obimu istra`ivanja. kulturni). uzimaju}i u obzir njihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali. Berlinu i Kilu). paralelno obra|uju}i oblike. dok je istra`ivanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru{tvo gotovo zanemareno. uz analizu njihovog daljeg razvoja.. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenije pokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje su dve kulture mogle ostaviti. problemima dru{tvenih elita. centara za usmeravanje kulturne saradnje (kroz rad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu). Institut za savremenu istoriju Beograd. indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature. posebno u drugoj polovini XX veka. on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}nosti u pristupu. Beograd u hodu ka Evropi. a zatim i sistematskog uticaja. socijalnog `ivota kao i svakodnevice ljudi). Istaknut je rad tri najva`nija oblika organizovanog rada. 2005. godine. imaju}i u vidu dominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva. Beograd u hodu ka Evropi.

Ipak. Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija. izazivaju}i. ukazala na va`ne odlike njihovog prisustva u beogradskoj sredini. muzi~ari). sukob tradicionalnog i modernog. svakako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja. u slikarstvu. i instituta (organizovanih pred II svetski rat kao centara za koordinaciju kulturne propagande). Ga{i} isti~e. a u sklopu politi~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti. uz sve ograde neophodne u pristupu ovom problemu. Ga{i} je sistematskim pra}enjem rada organizacija. kako autorka nagla{ava. kao specifi~nost engleskog anga`ovanja. R. pored informativne funkcije. knji`evnosti. na~ina funkcionisanja. Nema~ki uticaj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika. Strani dramski komadi preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta. Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha. posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje. stranog filma kao sredstva zabave. ulogu Ministarstva prosvete u odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. svakodnevni `ivot i komunikacije. orkestri. ameri~kog filma ili d`ez muzike. {tampe sa. R. Svakodnevni `ivot izlo`en kompleksnim uticajima sa strane usvajao je nove oblike pona{anja (kroz zabavu. gde se. da defini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine. stizali su putem gostovanja umetnika. sport. Preplitanje stvarala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko je zatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kulture. Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost. obrazovanju `ena i dece. kako R. Va`ni oblici uticaja. predavanja. kao i u godinama neposredno pre izbijanja II svetskog rata. R. pru`anju pomo}i nezaposlenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva. ~lanstva. na kraju. Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanje kurseva jezika. ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti. pedagogije ali i propagande. uz manju prisutnost nema~kih i znatno ve}u zastupljenost anglosaksonskih autora. Politi~ki faktor nije zaobi|en ni u sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{nje odsustvo nema~kih umetnika. muzici. Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja uticaja svake vrste. Maga Magazinovi}). predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica. autorka ipak ukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja. prepoznavanje gotovo neuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. njihovog anga`ovanja u Beogradu (nema~ke arhitekte. Velikoj Britaniji i Beogradu. ~ije aktivnosti su bile okrenute ka dobrotvornom radu. profesori na likovnoj akademiji. prisustvo Jevreja emigranata. etni~kog i evropskog. Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnost engleske drame. autorka jasno podvla~i i drugu dimenziju njihovog anga`ovanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog uticaja. Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova u Beogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u 265 . posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja. Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma. posebno kada se ima na umu da su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. ^ini se posebno zahtevnim zadatkom za istra`iva~a. na~in odevanja). rad karitativnih organizacija. niz kontroverzi u na{oj kulturnoj javnosti. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenutih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija. knji`evnih i muzi~kih ve~eri. radija. posebno intezivnog tridesetih godina XX veka.PRIKAZI I KRITIKE u Nema~koj. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini. i. balova). zahvaljuju}i jasnoj analizi. jasnom propagandnom svrhom.

Kursevi. Tradicija. {kole. tradicija. u~e{}a na me|unarodnim skupovima).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mnogobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. znatno manje. ali i kao osnovu daljeg anga`ovanja kroz prikaz organizovanih oblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i propagandnog rada Nema~ke. nau~ni i stru~ni. R. u Velikoj Britaniji. ekonomski razlozi. samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani od dru{tvenog procesa razvoja”. Kada su se oni. kako autorka nagla{ava. dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obrada postavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~koj publici. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala. nau~ni radnici. a u slu~aju Nema~ke. bili su neki od na~ina upoznavanja sa ovim jezicima. Istovremeno. uzimaju}i u obzir svu ograni~enost takvog uticaja. gostovanja predava~a. putem reparacija. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {irenje uticaja samog po sebi. ali i uticaji strane kulturne sredine. tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju. pristiglih u me|uratnom periodu. politi~ki i ideolo{ki uzor. pred Drugi svetski rat pojavili. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanu samo svoji. ujedno ga ne minimiziraju}i. Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj. opreme. R. a samim tim i kulturama. autorka nagla{ava njegov zna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osnivanje {kola. U Beogradu. sti~e se uvid u potrebe jugoslovenske dr`ave za odre|enim stru~nim kadrom. Kako R. politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}e nema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo. Pored pojedina~nog doprinosa. koji su se prenosili na beogradsku. anga`ovanjem raznih fondova. Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjige koji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene. za razliku od nema~kog. knjiga. {kolovanja pojedinaca. stipendije. obra|uje se va`an segment uticaja pojedinaca na kulturni i nau~ni `ivot Beograda. Politi~ki. Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i potpunije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini u periodu izme|u dva rata. Ga{i} nagla{ava. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kih stru~njaka pred Drugi svetski rat. Ujedno. zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. izostajanjem ranije navedenih razloga. ~ini se zanimljivim opa`anje reakcija koje daju potpuniju sliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studenti. nau~nih institucija. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika neposredno pre II svetskog rata. pokretanje ~asopisa). od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja. ali i o~igledni ekonomski interesi. samo su neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. Ga{i} zaklju~uje. upravo. samo specifi~ni. kako R. period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obrazovnih institucija bio je suvi{e kratak. Od posebnog zna~aja. ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedinaca. Kona~no. kako autorka navodi. ona predstavlja podsticaj daljim istra`iva~kim naporima u cilju razu- 266 . Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog anga`ovanja (istra`iva~ki rad u Jugoslaviji. geografska blizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora (posebno u sferi medicinskih nauka). umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i. putem razmene. za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se te`i. bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V. engleski jezik je ~inio prve korake. U poglavlju Transfer znanja i tehnologije. Iako je Engleska.

Muzej grada Beograda. Naglasak je naravno stavljen na one procese i doga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodim odnosima toga doba. studentima. izdejstvuju priznanje nove dr`ave. svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatno prema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nih publikacija. konciznih skica iz evropske i jugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilike koje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a posebno u periodu od 1918. do 1934.PRIKAZI I KRITIKE mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenom `ivotu Evrope. Knjiga je svoj `ivot. pre svih Nema~ke. koncizan ali i stru~no korektan na~in oslika epoha u kojoj je. knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja Aleksandra Kara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934. godine. delovao kralj Aleksandar Kara|or|evi}. priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {tete za zemlju koja je bila gotovo razorena. tzv. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi sa Italijom ostali do`ivotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenske spoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom. Beograd 2004. Pored kratkog uvoda. dakle. Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934). Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikacije koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantan sadr`aj. mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i polo`ajem i zna~ajem pora`enih zemalja. To pitanje dobilo je svoj kona~ni epilog tek 1924. u~enicima. iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama da ponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji. Uvodni tekst koji prati fotografije. Tre}a skica (Balkanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema 267 . Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastojanjima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo je re{avanju spornih pitanja ali ne i onog najte`eg. tekst sadr`i nekoliko malih. pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona na kontinentu. predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu koji ima malo stru~nog znanja na dopadljiv. Me|utim. nestajanja starih i nastajanja novih dr`ava na tlu Evrope. izme|u ostalog i kao diplomata. 213 Strogo uzev{i. „jadranskog pitanja” koje je pretilo da novoformiranu dr`avu uvede u te`ak sukob sa Italijom. ali i profesionalnim istra`iva~ima koji se bave me|uratnim periodom jugoslovenske istorije. godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda. Vesna \IKANOVI] Bogdanka Novakovi}. u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovna konferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da na Mirovnoj konferenciji u Parizu. U pitanju je knjiga koja mo`e biti od koristi zaljubljenicima u istorijske teme. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi se op{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica. str. zapo~ela kao katalog izlo`be fotografija na kojima su zabele`eni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra.

Kralj Aleksandar je Malu antantu do`ivljavao pre svega kao garanta koji je sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom ili otvorenom obliku. Pariza. do 1934. Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je. godine i nestanka ^ehoslova~ke sa istorijske scene me|uratne Evrope. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u prestonicama Evrope poput Ankare. Madrida. Berlina. Be~a. memoara i publicistike. Praga. u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisak jugoslovenskih opunomo}enih delegata. jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. Gr~ke. ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja. do 1934. Pored hronologije diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i sa`etu hronologiju spoljopoliti~kih doga|aja u Evropi po~ev od 1918. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori ~etvrta skica. Italija je poku{avala da deluje i preko Podunavlja `ele}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor na jugoistok Evrope. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolicini li~nosti koje su u periodu od 1918. Var{ave. katalog fotografija svojevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ukupno 260 katalo{kih odrednica sadr`i obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje. Na `alost. Iako postoji mogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju 268 . kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sa zemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam. godine bile na polo`aju ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Njegova politika prema tom prostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorima Balkana koja je preko Albanije koju je dr`ala u poluzavisnom polo`aju poku{avala da destabilizuje ~itav region. Atine. godine. godine odnosno do datuma kraljeve smrti. Rumunije i Turske na politi~kom. Osim toga. Odmah iza kataloga fotografija i predmeta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora. ^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost severnih granica. veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. Londona. oktobra 1934. pa sve do 19. Poslednja. u pojedinim segmentima. sasvim prirodno. ekonomskom i kulturnom planu. Sa druge strane. premijerima. Tra`e}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljala mesto za jedinstvenu jugoslovensku dr`avu. pogotovo onaj ma|arski. Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i. Dat je kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izlo`ena istorija stvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbli`avanja Jugoslavije. Sofije i Tirane. Rima. Vatikana. u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukcija fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. Bukure{ta. on je pre`iveo sve do 1938. stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu. peta skica. kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalaze na fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografiju prona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnim vladarima. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionih faza bilo i antagonizama. Budimpe{te. (Beograd i balkanski susedi) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima. da li je u pitanju originalna fotografija ili fotokopija. Berna. objavljene gra|e. literature. njegova istupanja u Narodnoj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i razgovori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. njegova diplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje.

agrarna struktura. Svileuva Pokretanjem godi{njaka Svileuva. ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadr`aj iz oblasti lokalne istorije. atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ili sa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`ne posledice na `ivote miliona ljudi. ve} i za ~itavu Isto~nu Evropu u 19. sadr`aj godi{njaka ~ine i objavljena arhivska gra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala na dru{tveni `ivot Svilevue u 19. ~iji je predmet stanovni{tvo. ostaje nada da bi ova zanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru. i 20. predsednika.PRIKAZI I KRITIKE grada Beograda ipak nam preostaje samo da `alimo {to sve fotografije prikazane na izlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu. Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve dalo je uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbije danas. Pored istra`iva~kih radova. Godi{wak 2003. i 20. na mnogobrojnim fotografijama. zadrugarstvo. Na nekima od njih mogu}e je osetiti atmosferu Mirovne konferencije u Parizu. Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuve omogu}ila je autorima priloga da na `iv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istoriju jednog sela i poka`u kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. mo`e biti zanemarena od strane na{e istorijske nauke. i to putem analize demografskih kretanja (smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema u razvoju zadrugarstva. {to je mogu}e ve}i deo pro{losti” ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. tu je i da bi bogatstvom svog sadr`aja podsetila istori~are i druge istra`iva~e koliko fotografija kao istorijski izvor mo`e biti va`na ali i koliko. saobra}aj. kraljeva. Mr Vladimir CVETKOVI] Svileuva. veku” (2003). Najzad. Prvi srpski ustanak) prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve. Lokalna istorija Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenaseljenosti. Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka. poreska struktura. i 20. za 2003. na dokumentovan na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji) nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dr`avane industrijalizacije i modernizacije. veka. na `alost. 269 . Rad Mom~ila Isi}a. premijera i ministara koji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope. 2004. veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i njegov sudar sa globalnim procesima modernizacije. Upravo zbog toga. kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju. Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} mo`e biti veoma korisna mnogim istori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jer veoma plasti~no. obimom nevelika knjiga Bogrdanke Novalovi}. i u prvoj polovini 20. „Stanovni{tvo Svileuve u 20. veku. godinu. Na mnogim od ovih fotografija o`ivljavaju likovi careva. veku. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne. i 2004. o`ivljava ~itavu epohu.

pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku. stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve} posle 1953. kojih je svakim danom sve vi{e. Priredila Irena Arsi}. godine. svoj `ivotni i radni vek proveo je me|u Srbima u drugim sredinama. pro{lost grada sv. Uskoro ih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus. a pove}anjem povr{ina ni`ih klasa. godine u Beogradu. koji }e ih vrlo je mogu}e. prepisao i objavio 1840. U Godi{njaku za 2004. kada dolazi do smanjenja poreza.54% svoga stanovni{tva. str. Centar za crkvene studije. dubrova~ku arhivsku gra|u. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a. zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatinskog magazina i kao autor Srpskih spomenika. ali i prodaje. karlova~ki |ak. Postepeno nestaju celi zaseoci. 177 Iako rodom iz Srema. na prvorazrednim izvorima. dok su poreske obaveze sela kao celine smanjene za 71. Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20. Rad prati i tabela razreza poreza po poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice. Istra`uju}i. Dr Marija OBRADOVI] Georgije (\or|e) Nikolajevi}. Vlaha. smanjenje poreza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%. Predano prou~a- 270 . odvoziti do {kole u Koceljevi. Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896).” (str. veka. ve} u mladosti. u~itelj i kulturni poslenik. zbirke starih }irili~nih rukopisa iz Dubrova~kog arhiva. godine. Srpski narod on je zadu`io na vi{e na~ina. U {koli. Ni{ – Ars libri. Svileuva je izgubila ~ak 20. uglavnom za dug. Smanjenje poreza nastaje i usled deobe imanja. veka. karakterisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti reprodukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja na Balkanu. Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. veka Svileuvu. Prvu polovinu 20. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta. daleko od zavi~aja: u Dubrovniku. Nestala su brojna stara~ka doma}instva. Beograd 2004. koje je Nikolajevi} tajno. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanju zemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. kri{om od vlasti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji. \or|e Nikolajevi} je odli~no upoznao.33%. Usled masovnog odlaska selja{tva u inostranstvo i prelazaka u gradove. U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti. do 1895. sve{tenik. godinu posebnu pa`nju privla~i rad Miroljuba Jovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19. 8). pa i male. Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbije razvijenim istra`iva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije. do 2002. veka”. a u preostalim domovima sve re|i je de~iji pla~. koja je pre njegove pojave delovala sasvim neformalno. „U 21. godine. veka prouzrokovali su masovno iseljavanje iz Svileuve. Zadru i Sarajevu. Od 1991. Autor osvetljava proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19. znatnim smanjenjem zemlji{ta druge klase. nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta. mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20.

posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~noj publikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. gradova. opisao znamenitosti grada i okolnih predela. manja. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vreme kada je on `iveo u gradu pod Sr|em. ve}a. kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika i Srbima u Dubrovniku. a ne njegovi pojedina~ni radovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima. ^itaju}i ih. unutra{nje ure|enje. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskom magazinu. Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine. a druga. U zavisnosti od toga kakvim je podacima raspolagao. kada je autenti~na dubrova~ka knji`evnost po~ela da posustaje i da zamire. Andrije ^ubranovi}a. jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara. ali jo{ krajem 19. Marinu Dr`i}u. veka. nezavisno jedan od drugog. Nikolajevi}evi radovi korisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentacije. tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{te informacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako da predstavljaju jednu zaokru`enu smisaonu celinu. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik.PRIKAZI I KRITIKE vaju}i dokumenta. Nikolajevi}a. a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knji`evnosti. on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije i knji`evne istorije Dubrovnika. on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije. Ivanu Gunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Dr`i}a. Esejima o piscima mitropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uva`ene. prire|iva~u se spontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige. sela. izlo`io njen istorijat. [i{ku Men~eti}u. diplome i povelje. Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti. autora istorije 271 . sti~e se utisak da je pred nama posebna monografija potekla iz pera \. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpske pravoslavne crkve u slovenskoj Atini. Tom nizu du`ih i kra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tekstova. U prvom i najdu`em tekstu. Na te elitne predstavnike dubrova~kih Srba. a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. obuhvata deo njegove prepiske. sve do \ive Sorge i Luke Mihe Bona). utvrdio etni~ku pripadnost Dubrov~ana. koju je priredila doktor knji`evnih nauka Irena Arsi}. ostrva i poluostrva. na~in pona{anja i odevanja. zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatinskog magazina. Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike. koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. enciklopedijama i leksikonima. Prva. \. napravila potpuno druga~iji raspored. O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac. dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kog perioda. njihov mentalitet. pre svega istori~arima i istori~arima knji`evnosti. dr Irena Arsi} nije se pridr`avala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je. veka. On se pominje i u drugim. Nikole Dimitrijevi}a. Mavrije ^av~i}a. Pripremaju}i odabrane tekstove \. Nikolajevi}a. u istorijama srpske pravoslavne crkve. tako i {irom srpskog sveta. koji su u`ivali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana. tako da. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana. sastoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik. nejednakog obima. znamenitim li~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. „Okru`ije dubrova~ko (circolo di Ragusa)”. mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|enijima. predstavio privredne karakteristike dubrova~kog prostora. kulturno-prosvetne i verske prilike. preko Stefana Gu~eti}a. Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima. ali i one manje poznate autore. s razlogom. a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom.

do`ivljajem. Crne Gore. a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860. Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bi mo`da potra`io na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnog identiteta Dubrov~ana. godine. Verujemo da nu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitropolita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva ote`avaju}a okolnost za dana{njeg ~itaoca ve} da }e mu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakve dalekose`ne zaklju~ke. koji su se vremenom pokatoli~avali. a protuma~en u prilogu na kraju knjige. obra}aju}i se vlastima. da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan u Srpsko-dalmatinskog magazinu. objavljeni u ovom izdanju. kako bi bio razumljiviji. Na taj na~in. („Milakovi}a kavaljera Dimitrija `ivot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Bo`a Bo{kovi}a”). I pisma upu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. Bo`e Bo{kovi}a. Prepisku mitropolita Nikolajevi}a. upravo – srpski. sasvim sigurno. biskupa dubrova~kog”). sre}om. jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je. On je znao. veka. Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava se njegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopa preuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea. naime. ve} kao zasebna publikacija. u Zadru. ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovratno i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim. 1880. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano doseljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja. ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je. veka. napu{taju}i veru svojih predaka. da se srpskim {kolama u Dalmaciji odobri odr`avanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga {tampanih }irili~nim pismom. da se za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranih spisa. Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih. rimokatoli~koj. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravoslavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj. u svom izvornom obliku. sa~uvan je duh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. godine i dva pisma Vuku Karad`i}u iz 1847. U tim pismima mitropolit je tra`io. @ivotopis B. koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupi nov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obrazovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. Konstatuju}i sve te ~injenice. naprotiv. nesvakida{njim. donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu. Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a. Dimitrija Milakovi}a. Nikolajevi}a kao velikog rodoljuba. ~ak toliko da bi ga Srbi s drugih prostora dosta te{ko razumeli. kakav je bio mitropolit Nikolajevi}? Na{ utisak je da je \. po~etkom i krajem ~etrdesetih godina 19. i bogatog trgovca i dobrotvora. sredini s mukom opstajala. Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreni prijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identiteta smatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profila grada. ~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. da su vladari i vlastela susednih srpskih dr`ava poklanjali i prodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~in sticala i {irila svoju teritoriju. Mr Sofija BO@I] 272 . Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezik kojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama.

ja~anju crkvenih kultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dr`ave. „milenijumski i ekstremisti~ki pristup politici kao i izra`ena verska netolerancija kao podloga vojnog i politi~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila. ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranja verske podvojenosti. kao {to je inferiornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”. 6). Autor prenosi Ekme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iracionalizam i „mitologizacija istorijske svesti”. inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije. prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. uprkos jasnoj simbolici koju sugeri{e naslov. 273 . br. Stoga su suprotstavljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma i njegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”. netrpeljivosti izme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba. odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str. nauci i istoriografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera i antagonizama. po kome je na ju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. nego na etnolingvisti~koj osnovi. ekonomskoj i dr`avnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobila i socio-ekonomsku dimenziju. autor prenosi zaklju~ke doma}e medievistike. 140 Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti. „provincijalizam kulture”. „masovne i politi~ke samospoznaje”. Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knji`evnosti. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika. kao ujedinjavaju}e veze. zaklju~uje Aleksov. 41-140). Krajem 19. On prati formiranje nacionalne svesti u 19. 18.PRIKAZI I KRITIKE Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. 12). trude}i se da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. Verski faktor u formiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. mo`e nagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine. Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjem verskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str. Beograd 2004. U osvrtu na narodno predanje kao izrazito stilizovani izvor. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno nezavisna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpske nacionalne svesti” (str. on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbi pravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima. konfesionalnih za{titnica ju`noslovenskih naroda. Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}aja krivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knji`evnosti i istoriografiji. veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac” pri stvaranju kolektivnog identiteta. pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor. str. pri ~emu je versko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. Ekme~i}a. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznaju i odre|uju. ^ak se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao pre primeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj. Helsin{ke sveske. Istovremeno. U takvoj atmosferi.

Deo o ulozi knji`evnika. Sremac. 26). Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzija Albanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice. 17). popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to ~ine” (str. 29). uo~avaju}i njihov razli~iti intenzitet u Albaniji. Andri}a. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dr`ave nije ono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju. a ne smi{ljene strategije. Aleksov registruje i pisce koji su sa izrazitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. mleta~kog i austrijskog doba. Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima se preobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike. napisano. Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L. „masakr dobija versku apoteozu” (str. Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov se ponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi~kom karakteru ve}ine tekstova. Pored toga. Cviji}evim zaklju~kom se mo`e smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkvene organizacije. strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`nje spontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa. J. Idu}i tragom E. Aleksov podse}a da strani autori vide klju~ islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”. prikazano. Iako ~esto opre~ni. Autor na veoma dopadljiv na~in ni`e radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o „kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. J. „ve} ono {to je izabrano. J. ve} za koje se peva”. Kosti}a. nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacionalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kontroverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturica” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije. pa se samim tim i islamizacija smatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema „bogumilskoj teoriji”. te da danak u krvi (mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska. Aleksov se distancira od savremenika koji. [trosmajer). te da u tome treba tra`iti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja na Kosovu. iako je jo{ S. Autor markira introvertnost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj u Gracu koja kolokvijalno govori o duhovnom `ivotu u Bosni pod turskom vladavinom (premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisao kroz knji`evni izraz slu`e}i se metaforama). V. delovima Gr~ke. raspravljaju}i o srpskim zlo~inima u Bosni (1992–95). ve} pragmati~na vojna mera sra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih. kulturnih i statusnih argumenata. nije bila najmasovnija (str. Pelagi}). ali i Dvornikovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta 274 . Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije do`ivljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}i tragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta. Dobrud`i i pokazuju}i u svom kona~nom sudu da islamizacija u Bosni. pri ~emu „zao{trenu versku raznolikost” smatra najte`im nasle|em iz turskog. te Cviji}a na kome se posebno zadr`ava. Bosni. tj. Zmaja i I. Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema muslimanskoj veri. J. zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva. 15). Novakovi}. U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austrougarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konverziji bogumila. stavove ju`noslovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. protivno doma}im standardnim tuma~enjima.

Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugoslovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”. pri ~emu se posebno zadr`ava na delima V. autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku” spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva. uz neizbe`ne kvalifikacije o „otpadnicima. 47-83). iz koga izbijaju iskustvo i strast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja. kada je svaka od strana obra|ivala procese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika. Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama (kakva je. Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e nego o~igledne. svesno obilaze}i teme koje se ti~u konverzije katolika. kao i sto~arski krajevi („vla{ki stratum”). On ponavlja opa`anja „objektivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu. Neki su to odmah primetili i postali 275 . borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. ~ija je histeri~na produkcija kulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homogenizaciju do klimaksa”. 30). Izrazito agresivnoj „dehumanizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izlo`eni bosanski muslimani kod kojih se potenciralo njihovo strano poreklo. Olbine iz kojih se slika pokatoli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva” (str. 35-36). verolomnicima i inferiornim Srbima”. Iako se autor nije trudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima. do hipokrizije ljudi koji su potpisali Krfsku deklaraciju (str. I zaista. 48). Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora. Ispituju}i „dalje” i „bli`e” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propasti Jugoslavije. ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige (str. Samard`i}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi koja prati svako preveravanje (str. godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`de Jovanovi} (str. 84-140). U spretnoj gradaciji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH. ali i uo~i raspada SFRJ. itd (str. Korene antagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religioznom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda. Tekst D. orijentalna senzualnost i prevrtljivost. te stavove R. ova „brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga. * Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz 1964. neiskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora. islamizacija u Srbiji). Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji javila pred Drugi svetski rat. 37). knji`evnosti i publicistici osamdesetih godina. 33). {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom. ve} koncizno sagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dr`ave i nema~ku invaziju. Kresti}a i J.PRIKAZI I KRITIKE dinaraca. Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja iz pro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”. U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autor zaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evog jugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popis va`nijih dela. o`ivljenim mitovima o „inovernim prevrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja u istoriografiji. Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da su islamizaciji podlegli krajevi bez dr`avnih struktura i jakog plemstva. na primer. pa u skladu sa tim nabraja njene glavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom.

Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir da nemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje. kao {to je na po~etku svoje vladavine `eleo da ima ustavnu monarhiju bez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. „Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} delimi~no abolira predratnu vladu i namesnike. smatra Jovanovi}. lo{e pro{ao. skoro neizbe`no je morao do}i 9. i sl. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo- 276 . ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do 1940. razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu.. tre}i su tek posle deset godina uvideli „da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”. Stojadinovi}evo mirenje sa An{lusom. Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~ki za~eta i pre Petomajskih izbora.. me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „. juna 1928. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena. zakleti republikanci. nagla{avaju}i njihove napore da izbegnu invaziju. uo~i samog ulaska Nemaca u Prag. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imao nameru da dugo dr`i na vlasti” (str. tvrdi vo|a Zemljoradni~ke stranke. tj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. indukovali su defetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutra spremaju}i se da je sam preuzme. Po{to je na avgustovskim izborima 1938. ^ak je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktaturu – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali. a novine nisu izlazile tri dana. oktobar 1934. Za Aleksandra ka`e da je svesno poni`avao parlament dr`e}i ga „u {talama i manje`ima”. doveden D. vlada je ustuknula i odustala od podno{enja teksta Senatu na ratifikaciju.. godine. stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”. raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv. Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj.Posle 20. Cvetkovi}. Od tih trenutaka. Re`im kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnom politikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladi pona{ao kao „strano telo”. berze bile zatvorene. a me|u generalima prvenstvo davao slabim vojskovo|ama. dok se svojom „spoljnopoliti~kom digresijom” okrenuo Rumuniji. forsiranjem re`imskih sindikata. Prevara je trebalo da bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnog demokrate Marinkovi}a. 56). Jovanovi} na nekoliko mesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastite unutra{nje politike. 65). „Bli`e uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kralja u Marseju. Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika i glasova. Ipak. Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem. drugi su opa`ali samodr`a~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }e se „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti. ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvim druga~iji. re`im se na{ao u defanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kao vladina lista.. pa je na njegovo mesto. ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama (str. Jovanovi} portreti{e i kneza Pavla za koga ka`e da je odavao utisak liberalnog vladara „koji je usisao britanske metode u politici”. Dontovom sistemu. {to je poku{ao da ilustruje ekstremno o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorske budale”). 60). na najvi{e polo`aje dovodio stare i nesposobne. a po{to je crkva anatemisala poslanike.” (str. Time se Jovanovi} priklonio gledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike. 61). {to je po njemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo. Iz haosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom. pa je u narednom periodu „la`nog parlamentarizma” dr`ao narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”.

dok je Vojvodina ostala bez zaslu`ene autonomije. pretvorenom u „d`inovsku buktinju”. ba{ velike koli~ine. Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporu pristupanju Trojnom paktu. 79). „Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”. Zapanjuju}u preciznost nema~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”. Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i ^er~ila da su „Jugosloveni na{li svoju du{u”. koje su. proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. {tavi{e. uvek siroma{nog i skromnog. pa u formi anegdote iznosi detalje kako su `ene skidale svoje kecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. U pregledu stranih reakcija na pu~ D. on ka`e da su dr`avne ideje Srbije. 68-69). tematsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova. ili ~ak istorijski izvor o jednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. 83). U njemu je bio crnogorski ~lan vlade M. koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. Propast Jugoslavije „u haosu i sramoti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom. pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojsci bilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a. Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mesta pi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega. premda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugoslavija (str. Kao savremenik. Jovanovi}evo sumiranje gre{aka jugoslovenske politike mo`e biti ilustracija prethodnog teksta. sru~e poluge zlata. te da je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. ubrzo postale bezvredna hartija” (str. njihovo objavljivanje je (makar i pod zajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat. te da je naoru`anje bilo „raspareno i pome{ano”. Mr Vladan JOVANOVI] 277 . 71). a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. Jovanovi} sa puno entuzijazma pozdravlja „neanga`ovanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negira pro{lost. Jugoslavija je ostala bez vojne i diplomatske odbrane. zbog ~ega su mnogi optimisti 6. * Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati. Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Makedoniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu. a naro~ito sa vojvo|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca. aprila mahali nema~kim avionima. Njegova Crna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica.PRIKAZI I KRITIKE |anski Nemci povla{}ivani. Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim” rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vlade koja je. Bez obzira na formalnu. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kada su zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren. Nije samo vlada bila demoralisana. tvrdi autor. ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno posmatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. kao i pohvala „jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji. Izbegla vlada se zadr`ala na Palama gde je i doneta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji. one se u nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. misle}i da je u pitanju sovjetska pomo}. 77). Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanju ugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut. Ma|ari i Albanci marginalizovani. nego je dopunjuje i ispravlja” (str. Makedonci tretirani kao „Ju`nosrbijanci”. Iako o samom ustanku pi{e veoma {turo. Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele. u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izlagana ruglu njihova dr`avotvornost. Bez obzira da li su ova dva doga|aja bila inscenirana.

Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3. Doc. 1. 2005. ~iji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir. Kao projekt od izuzetnog nau~nog. decembra 2004. godine. u kojima su sadr`ani ~lanci najistaknutijih analiti~ara francuske istorije i dru{tva. sa ciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obele`ila kreiranje kolektivnih identiteta. ali i dr`avnog zna~aja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena i omogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza". dr Smilja Du{ani}. dr`ava je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires". na kojoj su u~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}. u Kulturnom centru Beograda. Akademik Andrej Mitrovi}. bio je projekat istori~ara Pierra Nora – "Mesta se}anja". dr Milan Ristovi}. do 1992. nau~nih tribina i predavanja.NAU^NI @IVOT Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. dr`avna zasta- 279 . Naime. pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje". uka`e na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dr`ave. ali i da metodolo{ki osavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini Polazna osnova pri formulisanju teme. 6. Prof. Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima se suo~ava srpska istoriografija. dr Latinka Perovi}. pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta. najavljena je tribina "Istorija i se}anje". u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske bur`oaske revolucije. u kome su vode}i francuski istori~ari. u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. dr Mile Bjelajac. predstavlja jednu od najzapa`enijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005 "ISTORIJA I SE]ANJE" Pored bogate izdava~ke delatnosti. dr Dubravka Stojanovi}. sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije. Naime. organizacija panel diskusija. {tampano osam kapitalnih tomova. koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odr`ava u Kulturnom centu Beograda. – 30. Prof.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. i sl. mart Dr Kosta Nikoli} Dr Todor Kulji} 31. februar Dr Nenad Makuljevi} Dr Vesna Matovi} 17. va. Program rada tribine u 2005... januar Dr Latinka Perovi} Dr Dubravka Stojanovi} 24. Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vode}e istori~are. odnosno druge klase – Stvaranje tradicija – Istorijski stereotipi – Dr`avni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma" – Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije. kao {to su: – "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta. Tradicije. mart Dr Ljubodrag Dimi} Dr Sreten Vujovi} Tradicije: 5. biciklisti~ka trka Tour de France. sociologe. maj Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajama gra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karad`i}u i njegovim oponentima Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karad`i}a Linije podele i sukoba u srpskom dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije Rat i se}anje Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji Slika drugog u srpskoj knji`evnosti Politi~ki protivnik kao neprijatelj Podele kao deo politi~ke kulture Dr Miroslav Timotijevi} 280 . istori~are umetnosti. otvore novi na~ini za razumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta. Simboli i tribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme i problemi. godini: Sukobi i podele: 27. ili ~ak gastronomija. istori~are knji`evnosti u Srbiji. pripadnika druge nacije. Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele.

Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska. seoska) 281 . gra|anska.NAU^NI @IVOT 30. jer su razgovori sa predava~ima u toku. jun Dr Ana Stoli} Mr Aleksandra Vuleti} Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima.

Martovski skup u Sofiji promovisao je. Wendy Bracewell.ac. Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internet adresi www.ssees. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope i Balkana. temu koja je ostala na marginama istra`ivanja.ac. School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies i AHRB istra`iva~ki projekt „East Looks West”. Program skupa. Sofija. na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona. organizovali su krajem marta 2005. tako i nacionalnom i regionalnom nivou. dok o prethodna dva skupa odr`ana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. Iz na{e zemlje na skupu su u~estvovale prof.htm. ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”.uk/seecentre.htm. KONFERENCIJAMA. 283 . posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slike o sebi – kako na individualnom.uk/eastwest. u saradnji sa British Council. mart 2005. mr Radina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije.ssees. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. potpunije podatke sadr`i internet stranica www. SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. koju su bele`ili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta. Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istra`ivanja postavi analize putovanja i putopisne literature. me|utim.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. ali koja svojom {ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope. ~ime je po re~ima organizatora Prof. British Academy i sofijskim univerzitetom. poslednjih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istra`ivanjima.

Changing Patterns of Consumption. 18 – 20. Constantin Iordachi. Deo je regionalnog seminara. u dru{tvenim naukama. marta ove godine. Osamnaest u~esnika (Peter Apor. Sanja Petrovi} Todosijevi} Institut za savremenu istoriju.Ja{i. Gabor Gyani. mart. Gregor Starc.Var{ava. prisustvo nekolicine sociologa pokazalo je da je. Budapest. Skup u Var{avi organizovali su: Pasts Inc. koji su bili najzastupljeniji. Koje oblasti dru{tvenog `ivota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnih promena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izra`aja? [ta je glavna pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni mentaliteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti i razlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li mo`emo govoriti o specifi~nom. Tamas Kende. Daniela Koleva.Budimpe{ta. isto~noevropskom.Ljubljana. 284 . Zdenko ^epi~. the Collegium Civitas. Dariusz Stola. saradnja me|u nau~nicima. koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istra`ivanja. Maru{a Pu{nik. potrebnija nego ikada.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Sanja Petrovi} Todosijevi}. Svojim radovima.Lester. 2005. Dorin Dobrincu. odr`ana je u Var{avi od 18. u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskoj itoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. do 20. Bo`o Repe. Breda Lutar. Tibor Valuch. u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusijama. Damir Jeli}. Me|unarodna radionica.Beograd ) izlo`ilo je prezentacije u okviru slede}ih panela: Transformations of the Rural World. modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi? Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze iz razli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informacija koje predstavljaju rezultate brojnih istra`ivanja koja se sprovode u razli~itim nau~no-istra`iva~kim centrima. Mariusz Jastrzab. Models for Interpreting Macro-Social Change: Migrations and Modernization. Everyday Life.Berlin. Sandor Horvath.Sofija. Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the Higher Education Support Program of the Open Society Institute. 1918–1968. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-Central Europe. 1918–1968 International workshop Warsaw”. Social (Trans)formations in East-Central Europe.. Market and Work. Central European University's Center for Historical Studies. Pored istori~ara. the Institute of History of the University of Warsaw. Ulf Brunnbauer.

posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. 25 – 27. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku i jezi~ko-kulturolo{ku sekciju. U~estvovalo je oko sto nau~nika iz ^e{ke. Treba izdvojiti i u~e{}e prof. 27 – 29. Slova~ke. Srbije i Crne Gore. Veoma veliku pa`nju. Program je zapo~eo 2000. [esti balkanisti~ki simpozijum odr`an je u Brnu (^e{ka republika) od 25. do 27. 285 . april 2005. Beograd Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Pogled iz Beograda na ^SR 1968. Slovenije. dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. posebno sa prof. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. tokom prvog i drugog dana simpozijuma. Brno. mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslova~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i ~ehoslova~ke industrije 1945–1950”). Bugarske. Amsterdam. maja 2005.4. Mr Slobodan Selini} Institut za noviju istoriju Srbije. katedra za Istoriju Jugoslavije. Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ^e{kog Univerziteta 1918–1941”. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu.2005. Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ^e{ke. Osim prilike da na jednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istra`ivanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. do 29. pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}. godine uz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope. godine. za nau~nike iz Beograda od velikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ^e{ke. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~e bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. Tako je prof. Hrvatske i Makedonije. godine. april 2005 U Amsterdamu je od 27. Dr Radmila Radi} Institut za noviju istoriju Srbije. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnja srpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”. odr`ana zavr{na konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). dr Ljubodraga Dimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana. a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u ^ehoslova~koj. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. posebno kolega iz ^e{ke. posebno pitanju Kosova i Metohije.

odre|uju saradnike za pojedine teme. pritom odgovaraju}i na postavljena pitanja. Italije. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. Finske. tim 3: Ekonomije pod okupacijom. Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima koji rukovode radom grupe. njihovom poreklu i uzrocima. Prva poseta bila je posve}ena upoznavanju sa uslovima za rad. napi{e jedinstvena istorija Evrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate. Radilo se u grupama i u~esnici imali priliku da izraze i obrazlo`e sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enim razmi{ljanjima. Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. odr`ana je prva konferencija u Trentu (Italija). muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu. Francuske. tim 4: Struktura svakodnevnog `ivota. Drugi deo radionice bio je posve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika. 286 . organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. Septembra 2003. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskih zemalja (Nema~ke. Velike Britanije. odr`ana je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovi podneli izve{taje o svom radu. Belgije. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereotipima o evropskim narodima. u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. ^e{ke. Novembra 2000. Austrije i Danske). Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. tim 2: Kontinuitet crkava. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~kom i kulturnom `ivotu. Holandije. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~ara poreklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija. maja. Poljske. tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hri{}ana. Gr~ke. ustanova. do 8. Norve{ke. Gostima se obratio direktor Mitrovi} po`elev{i im dobrodo{licu. na kojoj je odlu~eno da se formira {est istra`iva~kih timova. prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. Na tom seminaru u~e{}e bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske. [vajcarske. [vedske. uklju~uju}i i Rusiju i zemlje Isto~ne Evrope. Na projektu je anga`ovano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est monografija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni. Beograd Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije U periodu od 1. na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|im saradnicima Instituta. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odr`avanje radionice koja je imala za temu stereotipe. Bojan Simi} Institut za noviju istoriju Srbije.

4 – 6. Bugarska. Istorijski institut Ma|arske akademije nauka u Budimpe{ti. do 6. iskustva”. Vojnoistorijski institut. ud`benicima i umetnosti u posleratnoj Srbiji. bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje. Ideologije. Takav pristup je omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima. o obele`avanju Dana pobede u Srbiji 287 . pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata (Neboj{a Popovi}). pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istra`ivanja iz oblasti politi~ke i vojne istorije. Istorijski arhiv Sombor). jugoslovenski koncept nesvrstanosti (Dragan Bogeti}). propagandi. doktoranata i postdiplomaca iz Beograda. Pored toga. u~estvovalo je i pet saradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije. Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor. Ve}i deo u~esnika ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). o slici neprijatelja i saveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin). Beograd – Sombor. maj 2005. Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci). posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo (Nata{a Mili}evi}). iskustva. U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ine obele`ava {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{izmom. o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istoriografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca). Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. o kultu Dra`e Mihajlovi}a (Milan Terzi}). pokreti. Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{losti u Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}). Tako je. Ministarstvo kulture Republike Srbije. sa tendencijom da se ne istakne sam rat i njegov tok. Ideologije. Muzej genocida. situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja). a me|unarodni karakter skupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija. Podr{ku u organizaciji pru`ili su Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. pokreti. komunisti~ki nacionalni koncept (Nikola @uti}). U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata (Mom~ilo Pavlovi}). Tema skupa je {iroko postavljena. o slici Nemaca u srpskim ud`benicima posle rata (Vladimir Ivanovi}). maja me|unarodni nau~ni skup u Somboru pod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridru`io obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja organizuju}i od 4.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. istoriografiji. Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnika instituta. istra`ivanje stradalih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}). {tampi. prelazak armije u mirnodopski `ivot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanje od ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara). predstave i slike u stvarnosti. ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitak Srbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „narodne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}).

postavljena pitanja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. novembra 2003. F. N. na momente intenzivne. Glavne teme referata. Washington DC. Odr`avanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars. ponu|eni odgovori i rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku. (Dragomir Bond`i}). V. o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampi posle rata i posle 1948. Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su interesantne i korisne diskusije. USA i The Ford Fondation. Garabedjan). zasnovane na arhivskim istra`ivanjima. (Ivana Dobrivojevi}). Mo`e se re}i da je me|unarodni skup u Somboru. USA. V. A. pored toga {to je dao doprinos obele`avanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji. U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i njihovo ulogu u okon~anju rata (V. Treba na kraju pomenuti da su gostoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim znamenitostima. pokretima i iskustvima iz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije. U maju mesecu od 13. ove godine na Svetom Stefanu odr`ana je me|unarodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. Du{an Bajagi} Institut za noviju istoriju Srbije. o vaspitavanju dece nema~ke nacionalnosti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}). do 16. Zemskoj. 13 – 16 maj 2005. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu- 288 . Mo`da ne}e biti pogre{no ako se ka`e da je ovo nastavak saradnje koja je po~ela na skupu „Velike sile i male dr`ave u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije) odr`anom 3–4. Na ovoj konferenciji u~estvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda. u Republici Hrvatskoj. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama. International Center for Advanced Studies-New York University (Njjork). metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima. Sveti Stefan. a delegacija u~esnika skupa je posetila i polo`ila venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici. ali stalno u akademskim i stru~nim okvirima. tokovi diskusija. Organizatori: The Cold War Studies Centre-London School of Economics and Political Science (London). posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu. Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi i nebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks BergholcToronto). Alekseev. New York. V. Zima.

Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnom okviru. Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|e me|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. Konferencija je odr`ana u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razmatranjem. Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. aprila 1955. Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan. emancipaciju nacija. Osudi „sovjetskog kolonijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. Od pojedina~nih pitanja konferenciju je obele`io indone`ansko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnog dr`avljanstva. Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO). Vladislav Zubok u svom referatu („The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) ka`e da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku. {irenje procesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). godine u Bandungu. U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje. „Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States”). samoopredeljenje naroda. odnosno nadu da se Tre}i svet mo`e promeniti na bolji na~in (Mick Cox. Indija i druge imale su va`nu ulogu na Konferenciji. Prvi referat dr`ao je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao izazov hladnom ratu. Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odr`anoj od 18. Pojedine zemlje kao {to su Kina. a po pitanju Tunisa. Za Jugoslaviju }e kasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta. ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. Bandun{ka konferencija usvojila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile na razoru`anje. Dragan Bogeti} je u referatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”) istakao veliko uva`avanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privr`eno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. i tada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. do 24. u Indoneziji. cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE. „Indochina and Bandung”). Japan je bio zemlja koja je izgubila rat. Maroka i Al`ira od Francuske je tra`eno da pristupi mirnom re{avanju ovih problema. Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the 289 . ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike. jer je isticala antinuklearni princip. borbu protiv kolonijalizma. U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svet ostane bipolaran. Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. „Non – Alignment in the Cold War”). Podr{ka je data Arapima Palestine. dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson. ali ne i poziciju vode}e ekonomije. u okviru koga funkcioni{e „Program za istoriju hladnog rata”. jer je na taj na~in ostvarila zacrtane dr`avne projekcije. Izlo`ena su {esnaest referata.

Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih. Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. ^injenica je da je Nehru bio prili~no naivan u vezi namera koje je imala Kina. Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu u Indoneziji. ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. jer je to do`ivljavano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non-Alignment). Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti. Razmena kulturnih sadr`aja bila je u razvoju uo~i Beogradske konferencije. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog. U momentu kada je usledio porast tenzija izme|u Indije i Kine. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti. Ipak. Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je tra`eno ne{to lo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim. Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje knji`evnosti. Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudila ga je da se pridr`ava politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of Nehruvian Non-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative („Tito's Two Trips to Asia and Africa. dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. Dragomir Bond`i} i Slobodan Selini} dali su vi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav- 290 . Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. a naj~e{}e kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. Nehru je osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj. Hadiz ka`e da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna. 1954 and 1958: The Shaping of the Non-Aligned Movement”). osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potra`i podr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju. godine. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnih zemalja. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. sagledavanje ekonomskog. politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non-Alignment”). Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. demografskog. Ljubodrag Dimi} pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju nau~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”). koncerte filharmonije. Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su pro`eti te{kim i napornim radom. Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine.

Kennon. Kontrola populacija se posmatra kroz mre`u me|unarodnih institucija. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. Belgrade 1961”). Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. nom mnjenju. and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference”). strah i sli~no. Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju. religija. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. pozitivan element i doprinos miru. institucije. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sa biv{eg jugoslovenskog prostora. stereotipi. D`im He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dr`ava prema Beogradskoj konferenciji 1961. Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog `ivota u Jugoisto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istra`ivanja. ulogu Kine u Tre}em svetu. Kennedy. socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj. Mileti} Institut za noviju istoriju Srbije. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim nastojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta. ideja itd („Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”) Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). kolektivni portreti vo|a. Predlo`ene su jo{ neke zanimljive teme: degolizam. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom terminu njihovih predavanja. vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova. \or|e Borozan u svom referatu je izneo vi|enje o Prvoj konferenciji {efova dr`ava nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. ideje.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro predava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedavaju}eg. Neke od ideja ponudili su i ostali u~esnici skupa. George F. pozdravljano je antiblokovsko raspolo`enje („The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio”). generacija i drugo. Beograd. maj 2005. 26 – 29. Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima. Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{tvenih nauka i arhitekture. definisanje zna~aja koji je imao Egipat. i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih promovisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries. istorija mentaliteta. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog 291 . Aleksandar R. bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. Od konferencije se o~ekivalo da na njoj progovori Azija. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije. Konferencija je pru`ila SAD uvid u unutra{nju jugoslovensku stvarnost („John F. Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu.

a predavanja su dr`ana na engleskom jeziku. kulturolo{ke.. antropolo{ke. Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije. 292 . Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udru`enje za antropologiju Jugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology – INASEA). arhitektonske.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. turizma. Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnoj publikaciji. profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. me|uetni~kih interakcija. odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta.. sporta. Veliki trud oko organizacije Konferencije ulo`ili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer. demografske. Za u~esnike skupa bili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini grada Beograda. Radni deo konferencije odr`avao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu. sociolo{ke. Filozofski fakultet iz Beograda i Udru`enje za Jugoisto~nu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. na Balkanu: istorijske.

: kurziv Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}.d. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10. I-III. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora. 7 za prikaze. Beograd 1997.23-60. prored 1.5. U fusnotama. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}. Tokovi istorije. str. Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i uz disketu. i instituciju u kojoj radi. Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955-1956". Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. veli~ina slova 12. Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i. Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili na INISªptt. rezime i spisak literature). str. tabele. I/235. prikazi. uz jednostruki prored. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman. Isto. Svi prilozi (~lanci. str. "Josip Broz. Beograd 1998. gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata. 1-4/1998.yu Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: kurziv Naziv ~asopisa: kurziv Isto: kurziv n.Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. 293 . Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku.44.

Citiranje novina: J.arizona. Arhiv Srbije i Crne Gore. Srbija u modernizacijskim procesima 19. Citiranje sa World Wide Web: Carrie Mc Laughlin. Beograd 1940. 7. Polo`aj `ene kao merilo modernizacije. Citiranje iz encikolpedija: "Srbi". 130-783-1259 (dalje ASCG. str.36-41. SIV). 2003. Zagreb 1968. veka. www. Enciklopedija Jugoslavije. Beograd 1998. str. Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a.edu 294 . 1-2. 529. Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije. i 20. "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)". Savezno izvr{no ve}e. 25 . 2.u. VI. Latinka Perovi}). Nau~ni skup. Jovanovi}. g. 9. "The Handmaid's Tale in the context of the USSR". str. (dalje AS). (ur. "Porodica i njen vaspitni zna~aj". Section 18.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Hri{}anska misao.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful