TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi} Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial board Dr Dubravka Stojanovi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton) Prof. dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Aleksandra Ra{i} Radosavljevi} Prevodi na engleski Dr Zoran Janjetovi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles
Prof. dr \or|e STANKOVI] VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A Oratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Mr Ljubomir PETROVI] JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI Yugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mr Sonja DUJMOVI] SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Bojan SIMI] O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE About Refounding of the Newspaper „Samouprava” on 20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dr Milan TERZI] JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81 Dr Katarina SPEHNJAK PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR „[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 „[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Vesna \IKANOVI] JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948 Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prof. dr Jan PELIKAN NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160 Dr Mom~ilo MITROVI] ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography
Dr Dubravka STOJANOVI] LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources
Dr Mile BJELAJAC NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944. General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques
Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Moderna srpska dr`ava 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255 Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004. (Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve, Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

. . . „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”. . . 273 NAU^NI @IVOT / Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. „Social (Trans)formations in East-Central Europe. . . . . . . . mart 2005. Helsin{ke sveske. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). . . . . Brno. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. . . . . . . . . Mileti}. . 286 Mr Dragomir Bond`i}. . . . . . . . . pokreti. . workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . 18. . . . . . . juna 2005. Beograd. . . . . . . . april 2005. . mart 2005. . . . . . . . . Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. . . . . . . . . . . . . „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. . . . . . . . . godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. . . . . . . . . . . . Beograd – Sombor. . . . . . . . 285 Dr Radmila Radi}. . . . . 291 . . SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. . . . 4 – 6. januara do 30. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. . april 2005. . . . maj 2005. . . . . . . . . . . 26–29. . . . . . . . . . . iskustva”. . . . . „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. 13–16. . . . . br. Sveti Stefan. . . . . 279 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. . . . . . . . . „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. . . . . . . . maj 2005. . 288 Aleksandar R. . . . . . . .27. KONFERENCIJAMA. . . . . . . Amsterdam. . . . Beograd 2004. 285 Bojan Simi}. 25 . . 283 Sonja Petrovi}-Todosijevi}. . . . . . . . Sofija. 284 Mr Slobodan Selini}. Ideologije. Var{ava. . 27–29. . . 287 Du{an Bajagi}. Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . Dragoljub Jovanovi}: tekst D. . . . 1918–1968”. . . . . . . . . „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. maj 2005. . . . . . . .

ali i da u skladu sa mogu}nostima dalje sadr`ajno. . Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignuti visoki nivo prethodnih brojeva. januara 2005.UZ NOVU REDAKCIJU Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1. redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi u novom sastavu. metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis. godine.

Kneza od Semberije 12a Tira`: 500 primeraka .Izdava~: Institut za noviju istoriju Srbije Beograd. Trg Nikole Pa{i}a Tehni~ki urednik: Dobrica Vulovi} Ra~unarski slog i prelom: Radmila Zdravkovi} [tampa: SD Publik Beograd.

^LANCI Articles Prof. I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni 9 . dr`avnik i diplomata. Kada smo 1972. Nikola Pa{i}. Beograd UDK 32. svestrani politi~ar. ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova o`ive. zapo~eli nau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili. godine. dr \or|e STANKOVI] Filozofski fakultet. publicistici (Vasa Kazimirovi} i \or|e Radenkovi}). koji su po~eli da boja`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom. da kao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet pojedina~ne nau~ne biografije. strana~kim zemaljskim konferencijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. publicista i nau~nika. i to vi{e puta istakli. ali skromno i oprezno. u doma}im i stranim arhivama. (093. jo{ za `ivota je bio predmet nau~nog. publicisti~kog i knji`evnog „prou~avanja”. politi~kih protivnika.5:32 (497. To je bio jedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane partijskih drugova.1)(091) VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}a koje je dr`ao na politi~kim skupovima.929 Pa{i} N. u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malom broju radova o njemu li~no.2) 808. nego u istra`iva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke. pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milovan Vitezovi}). u dve dr`ave u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili u pro{lost. Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa prohujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije. Savremenike je fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije i Jugoslavije. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracije i vi{e nacionalnog romantizma u knji`evnosti (Dobrica ]osi}). Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta dela pojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upleten pola veka.

I. Posebno se izdvaja knjiga Nikola Pa{i}. jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. kako u politi~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”. Ali. i 1998. godine. za godine 1903–1914. koju su priredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin. Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijska nauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celine koja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. Pisma. godine 1995. Beograd 1937. prodata u pretplati za godinu dana! Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je. priredila je Latinka Perovi}. zagreba~kom „Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio. Ali. ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodne skup{tine. vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” mo`e se videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a. Trebalo je da protekne skoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritet bez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt” srpske i jugoslovenske istorije. do 1926. pisac ovih redova. Dubravka Stojanovi}. ~lanci i govori (1872–1891). pojavila se knjiga Nikola Pa{i}. U vreme do 1941. u {tampi i posebnim publikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. u~iniv{i pravi izdava~ki podvig. objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odr`anih u Narodnoj skup{tini od 1878. godine. Da se objavi na{a. kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Posle je i{lo relativno lak{e. Po{to su „nau~no tr`i{te”. znatno te`e. od arhivskih ustanova do porodi~nih ostav{tina. za period 1914–1926. To je bio prvi i do 10 . Prva dva toma. me|utim. sa primesama politi~ke rigidnosti i autoritarnog politi~kog re`ima. ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna~aja. u toj knjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. u jugoslovenskoj istoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u. a beogradskom „Nolitu” ~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samo naslov knjige. U isto vreme. tre}i tom. za razdoblje od 1878. Beograd 1995. pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih po jugoslovenskom prostoru i celom svetu. NIU „Slu`beni list”. u tira`u od dvadeset pet hiljada primeraka. koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. u uslovima izmenjenog unutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije. Ponajmanje imamo predstavu o govorima koje je dr`ao. bili zasi}eni srpskim velikanima. Posle Drugog svetskog rata. I sami smo se zatekli na pola puta. autor ovih redova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Narodnoj skup{tini. mladi ruski „Pa{i}olog”. do 1903. koju su priredili Milan Stojimirovi}Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}. a ~etvrti. Koliko je. pak. Nikola Pa{i} je bio obele`en kao glavni predstavnik „velikosrpskog re`ima” i poklonika monarhizma. pa i samog Nikolu Pa{i}a. opet se tu na{la izdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997.

tako|e. sa kojima je odr`avao prepisku. na raznim sve~anostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje. koliko smo uspeli da doznamo. posebno njenog Glavnog odbora i Poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini. U drugom razdoblju. u kome je skoro stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. odlo`enim u tzv. koliko se izvora nalazi u vlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom. u kome je po cenu vlastitog `ivota stvarao prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku. izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu. na javnim zborovima odr`avanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora. iako se radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji i Jugoslaviji. u kojoj se. U inostranim arhivima i dalje se ljubomorno ~uvaju li~ni dosijei. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nim ostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a. nadamo se. koji }e. hrabro se bore}i za uvo|enje parlamentarne demokratije. Njegovi govori i `u~ne debate iznosili su ~ak 1. posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti. po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”. a nama da iskora~imo sa prethodnom raspravom. U nedostatku izvora. rasutih po celom svetu. uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijih govora. mislimo na one te{ko}e koje stvara odsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a. a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima. 11 . nalazi oko stotinu razli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u. za istorijsku nauku anarhi~nom dobu. Kada to ka`emo.486 strana objavljena su 772 njegova govora i u~e{}a u debatama. „predsedni~ke arhive”. u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotine dvadeset puta. pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo. ve} i u evropskoj i svetskoj istoriji.572 strane i to za osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. ti govori imaju obim od „samo” 914 strana. rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. da ta li~nost – Nikola Pa{i} – zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tini istupao 552 puta. prionuli smo da istra`imo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. za vreme Kara|or|evi}a. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a tada jedini. pomo}i budu}im istra`iva~ima da nau~no prodube i sa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska literatura i {tampa”. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da se radi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj. [tampani. znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. Nepoznato je. bilo politi~kih bilo li~nih. Nau~ni zaklju~ak se i sam name}e! Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamo ovu „dru{tvenu instituciju”. kao i nepoznata sudbina arhive Narodne radikalne stranke. Na 2. U prvom razdoblju.\. pedantno formirani od strane raznih obave{tajnih slu`bi.

a u javnost iza|emo sa obimnom studijom. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo stotinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a. Za{to? [ta mo`emo da ka`emo o govorima politi~ara. u druga~ijem obliku i sadr`aju. To su oni. njihov sadr`aj zavisi od toga koju poziciju govornik dr`i na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program. ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotine do sada neobjavljivanih govora. koje smo prou~avali poku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. pukih politi~kih objekata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva. uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilema u smislu kriti~kog pristupa. ~ak i radikalskim glasilima. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi. Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patrijarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op. S obzirom na istra`iva~ko iskustvo. policije i vojske. Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematski problemi bile preto~ene u knjige. autor). ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernih dru{tvenih struktura i politi~kog sistema. koji ve} tri decenije istra`uje li~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a. gotovo na rubu falsifikata. nekoliko autografa govora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima pojavili su se u javnim. doneo je odluku sa kojom mora da se pomiri svaki nau~nik suo~en sa istra`ivanjem ovako velike li~nosti – da istra`ivanja treba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano. godine i da ta njegova dru{tvena analiza delovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao ~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907. a dostupno nauci i publicistici. nismo se nadali da }emo imati veliki uspeh. ne samo nau~nog zadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe. U takvoj situaciji. strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim manifestacijama. Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastije Obrenovi}. u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu. dr`avnika i diplomata kao istorijskom izvoru? Kao prvo. koje je dr`ao na politi~kim skupovima. Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da je Nikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907. kazali bismo. autor ovih redova. stvorio politi~ki subjekt i va`an. zaokru`en istra`iva~ki problem. na na{e iznena|enje. unapre|enja politi~ke kulture i tolerancije. da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti. Naime. godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih 12 . I. pre svega do sada nepoznati govori.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govora u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov. postaju}i polazi{te za generacije koje dolaze iza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enje jednom davno postavljenog nau~nog zadatka.

Pa{i} je – koriste}i se dr`avni~kom mo}i. Evo {ta. on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost. na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje. u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i najmudriji upravnik jednog naroda. otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”. „pobunjeni~ke” i opasne po re`im. ~uvaju dr`avne granice. li~nu i imovinsku bezbednost”. op{tinsku samoupravu. te poslanik u Petrogradu. Zato je i buknula Timo~ka buna. u kojoj je postao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine. me|utim. Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i naju`i centri mo}i u Srbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komunaru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj konferenciji Narodne radikalne stranke 1882. to je narod sam. daju dohodak i hranu za varo{ane. diplomatskim vezama. obilaze}i izborne okruge (jednom je za izbore. koji mogu da savremenom nau~niku pru`e uverenje o zaista realnom progresu ~ovekovog bitisanja. Ivanjdanski proces i okivanje lancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom i kosom. a iza{ao potpuno osedeo. stvorila slobodne gra|ane ustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito formulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku promenu Ustava. bra}o. i to. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tena formulacija narod jo{ uvek. Govore}i u Skup{tini. nije mogla da otkrije to revolucionarno 13 . otud onoliko vlastitog `rtvovanja po cenu `ivota. godine. koji su izvojevali slobodu. pi{u}i za novine. u kontekstu drugih. onda }ete videti. zahtevala je slobodu {tampe. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sa dana{njim. a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferu evropejsku”. ja~anju me|unarodnog ugleda i kapaciteta mo}i jedne male dr`ave i jednog malog naroda. obi{ao 43 od 44 okruga! – op. izme|u ostalog. On zna bespristrasno da upotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana. on zna da uzdigne po{tenje i vrline. li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a i Adama Bogosavljevi}a. one dr`ave kora~aju putem stalnog napretka i razvitka. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a godina XIX veka – op. iza kojih je sledio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju. da dr`ava ima korist. Otud onoliko skup{tinskih govora. autor) i {ire}i svoj program. a zatim devetomese~ni zatvor. slobodu zborova i udru`enja. zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina. modernizaciji i napretku dru{tva. modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elu beogradske op{tine. u fazi osnivanja stranke. da je radikalna stranka u~inila uspeh.\. stoji u njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po nauci dr`avnoj i filosofskoj (sic!). sebi~nost i podlost. koji nisu imali prava. „zavereni~ke”. u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog `ivota oseti „boljitak”. Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora. da je radikalna stranka od podanika.

godine. Gunjac i opanak. pivnice vinom i rakijom. ja~anje ekonomske i vojne mo}i. vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljim oru`jem naoru`a. 14 . i punio je ko{eve ranom. reke i polja. da bude najve}i gospodar u svojoj zemlji”. Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davao sudijama da mu pravdu dele. razna nadle`atelstva. Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu. jure}i neumorno od jednog bojnog polja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili. Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve. koju je stvorio sam prosti narod. narod srpski. prosveti da obu~i mlade` nauci. u njima je polako razvijao dr`avnu politiku i nacionalne ciljeve u skladu sa legalisti~kim evropskim merilima. Drugi va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora le`i u odnosu strukture i sadr`aja govora prema auditorijumu. Gunjac i opanak prelazio je brda i doline. ambare `itom. jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja Svetozara Markovi}a. Podr`an od naroda i drugih centara mo}i. do 1926.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako i po ki{i. Gunjac i opanak radio je neumorno. interes nacije u celini. mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srpskog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva? U razdoblju od 1903. razvoj demokratskih parlamentarnih institucija. narodnja{tvo. sudove. kako po najve}oj `ezi. pravda i jednakost nikne. radu i rodoljublju. da ih `itom i p{enicom zaseje. Jer nema u Evropi nijedne dr`ave. u vreme uvo|enja parlamentarne demokratije. po{tenju. podigao je i stvorio ovu dr`avu i on treba po pravu i nauci. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom. odr`ava je znojem i trudom. Gunjac i opanak – a to je narod srpski. da po njoj sloboda. ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{e narodne dinastije”). ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbli`i i promet olak{a. stvorio je ovu dr`avu krvlju. ali bez militarizacije. po radu i po`rtvovanju. tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. koji bi vi{e zaslu`io da bude neograni~eni suveren u svojoj dr`avi kao narod srpski. a to je kao {to rekosmo. staje smokom. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to njegov narod: „U Evropi nema naroda. prilago|avaju}i pri tome govore svojoj dr`avni~koj misiji. kr~e}i polja i lugove. U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88% selja{tva. policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. Gunjac i opanak podizao je {kole. Gunjac i opanak zaustavljao je divlje horde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju. snegu i mrazu. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnog turskog gospodstva. Zar je Nikola Pa{i}. Konstante u njegovim govorima tako|e su se promenile: interes naroda. odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi. Gunjac i opanak ~uva stra`u na granici. unapre|uje znanjem i iskustvom. ~uva je `ivotom i imanjem.

ina~e programskog karaktera. bilo bud`etsko. [to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku. pojavama kuge. Tre}i va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li on donosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. pomanjkanju lekara. sebe nikada nije pominjao. Nikola Pa{i} nije bio briljantan govornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vrednujemo. koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argumentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je. Prvi govor koji je Nikola Pa{i} odr`ao u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}u i najbolje poznavaoce „bud`etske politike”.\. nikada ne dozvoljavaju}i da mu govore pi{u drugi i menjaju im smisao. Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i pred bira~ima. Pose`u}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbe svoje politi~ke stranke. Govore je sadr`ajno tako oblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih saveznika”. kazao je. koje su oni na poklon dobili”. godine. U tom svom govoru o bud`etu i Zakonu o narodnom sanitetskom fondu. sve vi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me|unarodne subjekte. Ali. Iako je po profesiji bio gra|evinski in`injer. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pridobijao slu{aoce. Bio je majstor skup{tinske debate. a u ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni. „U mome kraju”. decembra 1879. padu cena poljoprivrednih proizvoda i oblicima nasilnog napla}ivanja poreza. Tra`io je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke. spadaju u najbolje koje je odr`ao mada bez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme. na primer. da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez. odnosno za sve ono dobro {to su Srbija i Jugoslavija postigle. ali se to podrazumevalo. Govorio je o padu nataliteta i velikom broju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”. pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i. da li je inovativan. 15 . sem toga. bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javno svojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za njihovu dobrobit. koje je bilo istorijski ta~no. 8. bez obzira na auditorijum. on je prona{ao niz kontradiktornosti. Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ciljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dr`avne i nacionalne ciljeve”. svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. Tim ubojitim oru`jem. „bilo je i takvih `alosnih slu~ajeva. ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno uka`u na namere Srbije. Nikola Pa{i} je. stru~no i sadr`ajno pripremi govor. znao je da i bez toga. {to je najva`nije. „tukao je uspe{no opoziciju”. Ako se radilo o opoziciji. doveo je predlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. to je ~e{}e ponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slobode” i „ekonomski boljitak dr`ave”. njegovi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor. ali i neki njegovi govori u Skup{tini.

kratak i jasan. prilago|avaju}i im sadr`aj i „jake re~i” u odr`avanim govorima. mnogi obi~ni ljudi i tre16 . Umeo je da proceni ja~inu „kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”. a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost. Otuda nije nimalo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje~arskom okrugu. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike ~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”! Saveznici su to znali da cene. Retko. vi{e je }utao. Upravo zato {to im je Pa{i} tako govorio! U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~ke kulture. mada se u govorima prime}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima. Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio sna`an argument. na kraju. po svedo~enju brojnih izvora. Za `ivota i dugo posle smrti. Semberiji (posebno Bijeljini) i. u Bosanskoj krajini u kojoj su ga. mo`e da ocrta personalne karakteristike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. Nikola Pa{i} je upravo po tome bio najpoznatiji. Srbi gotovo divinizirali. isto kao ortodoksni muslimani i katolici. iz dr`avnih interesa. mentalitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije. Time je {titio suverenitet dr`ave. koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika. Ponekad. snagom argumenata i „zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog nam neprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili. da iznesem ~injeni~ko stanje!”). znao je da ka`e. potom u skopskom okrugu. nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbije ili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. U jugoslovenskoj dr`avi to je ~inio najpre u sremskoj `upaniji. na vrhuncu mo}i. bio je jedini srpski politi~ar. sklopiti separatan mir ili upotrebiti „prejaku re~”. beogradski i ma~vanski okrug. obra}aju}i se velikim silama. izra`enu u brojnim govorima. u kome su ga dobro poznavali. Kao istorijski izvor govor. a kada su povremeno napadali njega ispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga {to ja ne mogu ovde. „na{i saveznici su radili na svoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”. govorio o spoljnoj politici. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku toleranciju u Jugoslaviji. dr`avnik i diplomata koga su cenili po odr`anim govorima i koga su zbog njihovog sadr`aja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci. pak.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nikada nikoga nije li~no napadao. U vreme Kara|or|evi}a {irio je svoju harizmu i uticaj dalje na zapad – po`areva~ki. Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e. dakle. Uvek je bio spreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku. U diplomatiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek. te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili „izbiti revolucija”. a muslimani i katolici iskreno po{tovali. u kojoj je nadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Ako je. u trenucima op{te katastrofe. ma koliku `rtvu njihovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju.

me|utim. koji je uglavnom pisao sa negativnom konotacijom. slu{aju}i ga. U njima. pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu. glavni organ Narodne radikalne stranke. nije prenosila „Samouprava”. bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nikada nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. uti~u}i na op{te shvatanje da je bio lo{ govornik. Bulevarska. istra`iva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole objektivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u. mo`e mnogo da ka`e o javnom mnenju. a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih listova). Zato su. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nije bio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma. list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a. Konsultuju}i i prou~avaju}i jedino ovu {tampu. otuda {to je Lazar Markovi} u svojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom karakteru „Politike”. Ne znamo da li je to bila njegova `elja ili odluka dr Lazara Markovi}a. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”. „`uta {tampa” nije ga cenila kao govornika. kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”. Nikola Pa{i} je. To su bila precizna i ta~na na~ela dr`avne politike. me|utim. tu je bio i Dvor. me|u „poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. glavnog kontrolora strana~ke {tampe. po`areva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa{kvile”. preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovarali tamo{njoj strana~koj politici. „Pravda”. {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no. namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zveni politi~ari. nalazili mesto u osje~koj „Stra`i”. Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru ka`e i „va`ne stvari iz domena dr`avne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. me|utim. Neke govore. do krajnosti neukusno i maliciozno.\. njegovim stavovima i delima. uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra{njosti. ali je nu`no da se i ona bude prou~ena budu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju na odre|ene dru{tvene elite. nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo17 . be~kere~kom ili pan~eva~kom „Banatskom glasniku”. Pre }e biti ovo drugo. Naj~e{}e. na primer. iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog odgovora. pogotovo zato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „`aoka naopaka i nesre}na” na njegov ra~un li~no. Na drugoj strani. nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceo govor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji i Hrvatskoj. nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi. {to se ti~e Nikole Pa{i}a. Vi{e se moralo naga|ati iz onog {to nije rekao. {to potvr|uju brojni strani listovi koje smo prou~ili. zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dr`avom mladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”? Kao istorijski izvor govor. „Vreme”. Pouzdanost takve {tampe kao izvora zanemarljiva je. tzv.

i ja ga molim da me izvini. pokazuju}i li~nu odgovornost. Najnoviji izvori. prihvatili su izvinjenje. U svojim monografijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravolinijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika. Sutradan po odr`anju govora u Narodnoj skup{tini od 8. bio mnogo osetljiviji i `ustriji. decembra 1879. Jedini izuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor za dr`avne finansije”. I Skup{tina. znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika. i Skup{tina sva nije ~ula”. trpeljivog u debatama i govorima. novembra 1890. Po povratku iz emigracije. „’]uti nitkove!’. Te 1889. Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne biraju u vi{e skup{tinskih odbora. predsednik suda u Vranji (Sic!). jer nisam imao nameru da mu to ka`em”. u fazi razvoja parlamentarne demokratije. nije se ustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”. pisao je dalje Nikola Pa{i}. kao i poslanik Deni}. godine upozorio poslanike kako treba da se „dr`e strogo zakonitosti”. prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebno isticala osje~ka „Stra`a”. Samo svojom ve{tinom govora. pokazuju da je u mla|im godinama. Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optu`i za nano{enje javne uvrede. koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru{tvenu mo}. Insistirao je da „poslanici iz 18 . kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. Kada je u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta). taktikom i „jakim argumentima”. I {to se dogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”. kao predsednik Narodne skup{tine (1889– 1891). u Poslani~kom klubu je zadobio ve}inu da se podr`i predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorene dve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednu filologiju. daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka u skup{tini ja izjavljujem da ako g. uredno „pla}aju poreze jer je i to jedan od uslova da neko mo`e uop{te biti poslanik”. 71 Ustava morao je da pru`i izvinjenje. godine pisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}. Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnu re~. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisan u svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. o problemu govora moglo bi se razmi{ljati i kao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l. godine prvi je u Narodnoj skup{tini postavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Makedoniji. U navedenom kontekstu. a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacijama iznevere „parlamentarni red”. a naro~ito da. onda verujem da je to za njega uvreda. stavljaju}i uvek interes partije iznad interesa i mi{ljenja pojedinca. upravi”. Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. me|utim. premda je to bilo izme|u mene i njega. koji je blizu mene sedeo. vikao je i smetao me je da govorim”.

godine. prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu. posebno kod njegovog „gunjca i opanka”. a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini. malo se mo`e saznati o njemu kao „operativnom dr`avnom ~inovniku”. na primer. op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dr`avne knjige”) i bonifikacije zemlji{ta. na sednici od 18. `ale}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” ne vr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost. gradnju lokalnih i regionalnih puteva i `eleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!) dobara”. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Poslani~kom klubu. autor) „ne sme javno me{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika). Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio da bude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodne skup{tine. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”. koje potpuno odgovaraju 19 . Tako|e. ne samo da bi {irili i u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak `eli i zahteva od svoje vlade”. u vreme kada je predsednik bio Nikola Pa{i}. navode}i kao primer „Pe{tu. Najpre u Poslani~kom klubu. Bukure{t i Sofiju kao prestonice susednih dr`ava”. a sve to radi postizanja prakti~nog cilja. podneo izve{taj po kome je Odbor re{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulici ne moraju podizati dvospratne zgrade. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo i to da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”. po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice. kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarne demokratije u Srbiji. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu u skup{tini i stranci”. b) da se u ulici Knez Milo{evoj podi`u zgrade po tipu vila pod tom pogodbom. Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine. a u svojim predlozima bio konkretan i tra`io precizne odluke. u Poslani~kom klubu je u nekoliko navrata izjavljivao „da vi{a dr`avna vlast” (kralj – op. podizanja op{te politi~ke kulture. tako je „brusio sebe i u~io druge kako se govori i pode{ava govor”. januara 1892. godine tra`io bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kao prestonice” i njegovo ulep{avanje. da se ne povla~e iza sadanje regulacione linije. prema zapisniku koji je redovno objavljivan u „Beogradskim op{tinskim novinama”. Iz svega {to smo izneli mo`e se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govorni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~e stranke u cilju modernizacije Srbije.\. generalu Savi Gruji}u. da je imao ose}aj za potrebe dr`ave. marta 1897. Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja (kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”). „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan u Narodnoj skup{tini. te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom. ali i svoje stranke. o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela. Po se}anju savremenika. Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda. Tako je. Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini.

me|utim. vrlo odlu~no i beskompromisno. februara 1891. Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i. Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”. Nikola Pa{i} je opet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne mo`e sam. Nikola Pa{i} je. objavljen u „Novom listu”. Na sednici Poslani~kog kluba odr`anoj 24. On poziva skup{tinu na ga`enje ustava. zak/ona/ gra|evinskog. disciplinu u stranci. U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formirao svoju prvu vladu. Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ drasti~nijoj formi. Poslanici vi{e nisu imali izbora. ali samo iz kluba. nameri i propisu ~lana 22. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!). koja bi sama sebi potpisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. godine. da se ne moraju podizati vile”. Nikoli Pa{i}u. ni to nije bilo dovoljno. On je revolucioni. u kojoj je Piro}an~eva vila. na svoju ruku. Nikola Pa{i} je zahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme poslani~ki imunitet. jo{ uvek 20 . U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stanojevi}a pod naslovom „Pismo narodu”. v) u ulici. pored obave{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvijaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastaviti kabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu. Navodi koji su predmeti najnu`niji o kojima je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. godine bez znanja i odobrenja Poslani~kog kluba. Prema istom zapisniku. jer se nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama. Govorio je jo{ jednom. zabele`eno je u zapisniku. nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. Klub treba da objavi da ni najmanje ne sau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu – Dragi{i – da ka`e: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”. februara 1891. ubrzo potom {tampan kao „poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane. objavljenom 8. kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslanika Dragi{e Stanojevi}a”. Govori o tome. da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {to vi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). iz pozicije koju je zauzimao. pisati u ime stranke {ta ho}e. na zapadnom Vra~aru.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. dostojanstvo vlade i skup{tine. Me|utim. Radikalna stranka ne mo`e nikako biti solidarna sa pomenutim proglasom. Mo`da bi se moglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}. nastojao da u svojim govorima i stru~nim izve{tajima. Kad se ovo re{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”. Ponovo uzimaju}i re~. predla`u}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu na su|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. prema originalnom zapisniku. „demokratizuje urbanizaciju” i modernizuje Beograd po ugledu na druge prestonice.

s tim u vezi. karakter njega samog i njegovih govora. na primer. januara 1892. on se sam izjasnio da je opozicija i sam je iz kluba iza{ao. Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~kom klubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a. a ne nikako politika u stranci”. s toga je mi{ljenje da Ranko. Nikola Pa{i}. marta 1891. u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici i Pa{i}evi bliski saradnici! Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentata uveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i. Znaju}i. 16. teraju}i vladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima. godine. godine i uverenja kako }e od sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”. zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. Ako bi se Ranko (Tajsi} – op. Ali. Kada je posle 1903. opet je tra`io „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) ili ne”. godine ponovo „uplovio u politi~ke 21 .\. ako je voljan da pomogne stranku radikalnu. da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a. koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}. mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako se po{tuju partijska na~ela. Obojica pomenutih prvaka stranke. napravio je blagonakloni kompromis. konstatuju}i samo „da je njegovom odstupanju uzrok njegov `ustar temperament. ne samo u Klubu i Narodnoj skup{tini ve}. u {irokim slojevima selja{tva. Nikola Pa{i} je za potpredsednika narodne skup{tine predlo`io „od svoje strane da se bira dr Laza Ili}”! Ve} slede}eg dana. Ne otvaraju}i diskusiju. januara. U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba. Poslani~ki klub se pre}utno slo`io sa ovim tra`enjem. godine. autora) to bi bilo ubita~no za stranku. nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru i odlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje su mogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. „ugledni i po{teni doma}ini”. koji je ina~e iste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci `estoko napao i stranku i njenog {efa. mo`e do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajedno ste}i poverenje stranke”. me|utim. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba. Za~udo. Stranka je u sudbonosnim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. njeni osniva~i. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo da se sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenju stranke. ponovo pokrenuo isto pitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke. jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i da imaju na umu re{avanja u skup{tini”. u svom govoru u Poslani~kom klubu osvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a. pre svega. jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kih poslanika. odr`ane 15.

a na{i dr`avnici koji su primili odgovornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”. pogotovo sila Antante. Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri. preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjim novostima”. ogor~enog protivljenja li~noj vlasti. Pa{i}”. aprila 1906. napisale su. buntovniku ili izdajniku vlastite stranke. a glavni neprijatelj – Austro-Ugarska. no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima zemlje. ovom prilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentacijama. Tako je. Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijatelje u nedoumici”. sa mnogo parlamentarne ve{tine. u kome je tra`io podr{ku za zajam za naoru`anje vojske. U ministarskoj fotelji i od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih deset meseci da bi tek u novembru 1904. da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo pred doga|ajima. vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socijalisti~kih ideja. a onda veoma odlu~no i spoljnu politiku Srbije. na onome zadatku koji se dade izvesti i ostvariti”. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eo je da prvo menja sebe i svoje poglede. sve vi{e ga je cenila. Spoljna situacija se komplikuje. Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prvi put progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru. vrlo zbunjena. koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljno spremni. jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja 22 . godine. jakobinskih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora. „Smatram za du`nost da izjavim”. i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja. koje su svojom te`inom izvanredno impresivne.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda. „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladinskim idealima. koje radikalima nisu bile naklonjene. „koji nema reputaciju dobrog govornika. Kako su to ove novine prenele? „G. Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo ~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene `elje da se na izvestan na~in prekine s pro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolucionarnom narodnjaku”). opredelila je ~itavu spoljnu politiku Srbije. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”! Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u kome je sebe video kao produktivnog dr`avnika i diplomatu. govor odr`an na „Osmoj sednici Kluba beogradskih radikala” 26. On je spoljnu situaciju ocrtao tako. Tek kada je 26. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje. na primer. Iako to nije izgovorio za skup{tinskom govornicom. januara 1904. napisao je u konceptu jednog skup{tinskog govora. bilo o trajnijem usmeravanju spoljne politike Srbije. kojima se kraj njihovog re{enja ne mo`e providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti predskazati – rukovodim se `ivotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radim prema prilikama koje su se sada slo`ile. a evropska diplomatija.

rekao je Nikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenciji 3. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. da bi otvorili put nepo{tenima. Tako je bilo i u predizbornom govoru za Po`areva~ki okrug. javno i bez ikakvih „sakrivenih ideja i namera”. godine. koje se u njenoj zemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”. Srbija je dvojinom uveli~ana. i svojim zajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove… Sadr`aj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. u kome se Nikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”. koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”. {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”. da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im je tim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vr`e (sic!) s oru`jem u ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi.\. Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi. oktobra 1913. za koju misli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju. klevetaju i omalova`avaju naj~estitije patriote. maja 1908. govorio o onome {to je realno u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti. obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila mu je mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko Srpska Vlada uverena je. 23 . i s toga je zadahnuta te`njom da sa svim susedima i ostalim dr`avama `ivi u miru i prijateljstvu. stalno ja~aju}i dr`avu i njene institucije. itd. decembra 1911. Govore}i u Gradi{tu 26. te da samo „narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci. izlo`enom 29. Srbija ujedinjena sa Starom Srbijom (Kosovom). Govore}i o programu radikala. te time podigla cenu `itu. za koju je uveren da }e sve ono izvr{iti. ~ine}i to otvoreno. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalne stranke. povratili su je svojom snagom. on je. kazao je: „Pored velikog zadatka. da se na jugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dr`ava sa jasnom vizijom svog razvoja i istorijskog zadatka. „ali tako isto morate se boriti da joj o~uvate ~ast i poverenje. da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja. godine u Beogradu. Svima je bilo jasno. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”. Radikalna Vlada radila je i na sklapanju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time. otvoreno rekao „…da zemljom (treba da) upravlja parlamentarna vlast. koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. tako i u nenaklonjenim velikim dr`avama. godine. U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini. izme|u ostalog. da zemlju naoru`a i da joj podigne nove `eleznice. koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka. kako u zemlji. {to je uvela veliku carinu na uvoz sviju raznih `ita. koji se njome slu`e da ucenjuju. koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova. i da uklanja sve smetnje. To zna~i da je Pa{i}.

i da smo mi jedan narod. nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7. pa se onda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti. da sve druge obzire potisne. pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugoslovenskih naroda. Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar. on li~no niti je mogao niti `eleo da javno govori.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. zavisi od rezultata rata”. Nikola Pa{i} je ovu vladinu deklaraciju sam izneo. da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da 24 . juna. Sem toga mi smo `iveli pod raznim prilikama. li~no bio za dvojne ciljeve. To ne zna~i. da Nikola Pa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpske dr`ave. u zavisnosti od ishoda rata. O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi. Nikola Pa{i} je razlo`no tra`io postupnost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. Srbija i Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas vodite ra~una o tome da mi nismo velika sila. na Krfu juna i jula 1917. Ali. i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima niko u ovo nije bio ube|en. izre~enu ~ak ~etiri puta. jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~ku realnost. kada je rat ve} po~eo. na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je do sada. a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama. tra`io je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba. godine. Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskom vladom. kazao je. mudri Pa{i} je. godine. Navedene re~i. Mi smo od saveznika tra`ili. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”. Smatraju}i da }e dugo trajati. da nas pomognu da se oslobodimo. Ja mislim da u politici treba da je pravilo. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njega ne treba ulaziti. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e. a odluku parlamenta. ve} tra`iti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekaju u budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”. me|utim. da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje `elja celog naroda. da se radi ono {to je na dnevnom redu. Ali. Ali `elja za oslobo|enjem treba da bude tako jaka. Treba da steknu uverenje da narod `eli da samostalno `ivi i samostalno radi. Me|utim. Kod nas se po sebi postavlja pitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dr`avi imati sve ono {to su u Austro-Ugarskoj imali. konsekventno branio tokom celog rata. a potom i svih Jugoslovena. godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratne ciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dr`ave. nimalo ne uva`avaju}i `elju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr Lazar Pa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru prilikom poverljive misije u januaru 1914. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava. Evo dela njegovog govora odr`anog 15. Pred srpskobugarski rat 1913. decembra 1914. osnovu jugoslovenskog programa. Na sednici odr`anoj 16. Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude politi~ki formulisana. dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog cilja Srbije.

Da li su ovo bile samo protokolarne re~i. decembra 1920. Vrativ{i se na doma}u politi~ku scenu u jesen 1920. gospodo. mi }emo mo}i na}i pravi put na{ega napretka i razvitka. kao i tokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. koji je odbio da on formira prvu jugoslovensku vladu. godine. Sudbina na{e budu}e dr`ave i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. godine rad Ustavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici. naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u i istorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata u ovome domu. jednu dr`avu koja }e zadobiti na{ narod potpuno. da }emo zadovoljiti na{e saveznike. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obrazlo`ena u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dr`ave. Takav realan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918. koji misle da }e nas razjediniti i rastrojiti”. Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom. upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama. naprednu i slavnu. onda se taj posao mo`e svr{iti. a sada je. jugoslovensku dr`avu.\. kao uostalom i razvoj cele dr`ave i njene spoljne politike? Od Krfske konferencije. radilo je radi tu|ih naroda (sic!). slu`ilo je tu|e gospodare. Na{e pleme `ivelo je dugo razdvojeno tu|im dr`avama. smogao snage da 12. a pri tom i sve napredne narode. u istoriji na{eg troimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga u kome se sada nalazimo. koji `ive u na{oj domovini. Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrdi temelj na{e budu}e dr`ave i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{em troimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako. da stvorimo jednu osnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana. godine na kojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju. ali je 25 . Nikola Pa{i} je. koji `ele i koji se u me|unarodnim odnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em narodu posao je dosta te`ak. Ja dr`im. put koji }e nas brzo odvesti u redove najnaprednijih naroda. Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra. pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista. zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa Stjepanom Radi}em na ~elu. jedna lepa pristupna i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorne skup{tine usmeri u ovom pravcu. da }emo uliti strah onima. da stvori jednu dr`avu stalnu i jaku. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nismo ~ak ni ravnopravni”. da }e na{ troimeni narod. kao najstariji poslanik. ali ako je dobre volje kod svih nas. mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje. hvala Bogu i prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili. koji je toliko prepatio. zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~eljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira. Nikola Pa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda koji su se ujedinjavali u novu.

{to se tako grdimo i ru`imo. za vreme ustavne krize. jer se samo tako nagra|uje vrlina. da se sva|amo. Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjenja. te da brzo i `ivo nadoknadimo sve ono. kako su na{i interesi nalagali da se radi i kako su `eleli na{i prijatelji na strani. na{oj hrabrosti i vernosti. oktobra 1920. kao i u vrlo temeljitom i elokventnom govoru bez pisane pripreme od 7. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalne stranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije. opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i saveznika. zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad. od kako smo se oslobodili. iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja. rukovodite se u narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu. pa do ovog vremena. Upu}ivao je jo{ sadr`ajniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom ili privatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da nadoknadimo i sve ono. {to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju. koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o. koje se divilo na{em juna{tvu. Da je ova na{a konstatacija ta~na. godine. u svom govoru posebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam ka`em. godine. ~estitost i moral. koji dr`e pravdu me|u ljudima. koji izgubi{e svoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo. pripreme oslobodila~kih ratova i ujedinjenja. Nikola Pa{i} je. kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku. Trgnimo se i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti. znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti. a ne da se dogovaramo i da bratski radimo. koji je odr`an samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. nismo radili onako. 26 . pozivaju}i na novo stvarala{tvo. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti. mira i prosvete!” Me|utim. da nema ve}eg blaga na svetu od ~estitosti i dobra. ali nemo}an da se suprotstavi kralju Aleksandru I. nacionalnu dr`avu. nego se grdimo i pljujemo kao da je cilj na{em ratu bio. odr`anom 12. da brzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {to `ivlje. koji je nastojao da derogira i osnove parlamentarizma i samog ujedinjenja. koji su rod svoj zaboravili. maja 1921. juna 1923. koji ni malo ne podi`e na{ ugled u inostranstvu. {to smo u ratu izgubili. me|utim. kao i procena taktike govora prilikom otvaranja Ustavotvorne skup{tine. mo`emo videti iz njegovog zaista impresivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u Novom Sadu”. Zaboravili smo na pale na{e junake. Spolja. da {to pre do|emo do blagostanja. te da jaki i pobedni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela. me|u dr`avama i me|u narodima”. apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitih rodoljuba i onih. Mi smo po{li putem. pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Ustavotvornoj skup{tini. koje nas pozivaju da narodu pomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snage da. a koje sada ne razume nas. {to smo izgubili slu`e}i na{oj naciji.

neu~tivo je izi}i. sekretar kralja Petra I. po re~ima dr Nika @upani~a. znam zbog ~ega tako govori a moram odsedeti. „nordijske hladnokrvnosti. [to je stvoreno krvlju ne mo`e se lako razru{iti. Klizi sa mene iako dopire do uva. kako su to radili na{i neprijatelji. samo je odgovorio: „Vi znate da ima kleveta protiv svakog ~oveka. a on „kao da ne ~uje. o~uvamo. Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu. septembra 1926. {ara(o) ne{to po hartiji”. svedo~i u svom dnevniku o na~inu na koji je do`ivljavao li~ne napade. U ~emu je le`ala tajna te Pa{i}eve. „njegove pobude. koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles 27 . Ovo kraljevstvo o~uva}e se. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i da ka`ete: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. „Ja prona|em {ta je u drugom”. a kad se izve`ba i da vidi{. „slogu i dogovor”. godine. godine u Bijeljini izme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku i pozdravljam vas.\. Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. aprila 1924. odgovorio je: „Pa {ta bih drugo. mi moramo da suzbijemo. a pogotovo dugo trajanje na politi~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}. Kad to utvrdim. `estoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr Dragoljuba Dra`e Pavlovi}a. svakoga koji ho}e. kao i sve one koji ho}e da nam smetaju da `ivimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom i svakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u. U svom poslednjem javnom govoru. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako je u Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali. ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krah dr`avne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta. a potom i kralja Aleksandra I (do 1929). odr`anom u Cavtatu 26. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim. tako|e je uputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emo posti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari. radim po narodnim `eljama. posebno u zapadnim krajevima. marta 1918. uporno skretao pa`nju na opasnosti koje prete novoj dr`avi. samo }e sada mnogo lak{e biti. nikada nije bilo klevete sa moje strane. onda me se ne doti~e {ta }e re}i ili uraditi”. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onih koje su dane za ostvarenje ove dr`ave. itd. niti mi je to u obi~aju”. Tim povodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme „studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr Franje Miklo{i}a prona{ao jednu poslovicu. velike energije i upornosti”. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”. Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav se ostavi takav se zate~e”. ili jednu ja~u pobudu. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktima sa narodom. da nas zarobi. ali pametni ljudi ne sude ~oveka prema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… Molim Vas. i ne dopire. kao pre nekoliko stotina godina. godine. koja kao da nisu sklona onom na{emu {to imamo”. pozivaju}i na „jedinstvo”. govorio je. Va{e su `elje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama.

na njegov 28 . kao isto~nja~ki mudrac. povla~io se u zadnju klupu. u Ministarstvu inostranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. zadovoljavaju}i sve struje u Klubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje. To nije ~udno kada se ima u vidu da je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnim istupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dr`avnu politiku”. Nije nam potpuno jasna uloga koju je imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i uglednih ~lanova stranke. Ali. analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i na javnim skupovima. sazvao je {iri Glavni odbor (26. po njegovom mi{ljenju. Kosta Timotijevi} i dr. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}. na {tetu stranke” (1923. `estoko i ubedljivo. ponovo neprepoznatljivo odlu~an i o{tar. koji se nisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometali rad vlade”. koji je. Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i njenim istorijskim zaslugama” bio je. Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnu radikalnu stranku. kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanova Glavnog odbora iz same stranke. bili njegovi govori u Poslani~kom klubu i Glavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govornika sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku o nekom va`nom pitanju iz domena dr`avne politike ili.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Godinama docnije. godine – op. me|utim. sa svim atributima {efa stranke. godine. doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju ne samo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. posle njegovog „na~elnog ali o{trog govora”. godine). pu{taju}i da svoju `estinu. onda je govorio prvi. verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enju dvadeset ~lanova stranke. pak. U poslednjim godinama `ivota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”! Mo`da. Tek potom je. polemi~ki dar. kao i s obzirom na mesto odr`avanja sednica. to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti. Gaja Miloradovi}. bio je samo }utljivo ljut. aprila 1926. stru~nost i prakti~nost poka`u najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zaboraviti” (ili oprostiti). verstehen alles vergeshen”. Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanje Nikole Pa{i}a. autor). Kakvi su. me|utim. te je samo konstatovao „…da je eto Stojan tako hteo. Iz {turih bele`aka u {tampi jedino znamo da su sednice Poslani~kog kluba odr`avane tajno. kada je pred kraj `ivota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em. va`an zakon. S obzirom na to da je Nikola Pa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira od svojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”. koje je uvek prihvatano gotovo jednoglasno. Dragutin Pe}i}. maja 1904. sa`imao ono {to je smatrao najboljim. sukob sa Stojanom Proti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno. Neki od njih bili su osniva~i stranke.

kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovu raspravu. dr`avni~kom i diplomatskom radu. vlade. Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko-metodolo{ki postupak istorijske nauke. dok „ars poetica” ~ini osnovno polazi{te istori~ara knji`evnosti i njegove procene konkretnog stvaraoca na lestvici knji`evnih vrednosti svoga doba. To zavisi i od kriterijuma koje smo postavili sebi. vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalno shva}enog govora. Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne tako bitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti. i kra}eg ili du`eg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade. odnosno metod istorijske nauke koji }e se pribli`iti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja. dokumenta. Tako smo dobili {irok dijapazon govora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanje o konkretnoj istorijskoj li~nosti. ideolo{ke. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo. itd. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a poticaj. Mislimo da }e budu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo tako vrednuju i koriste. svim svojim bi}em posve}ena politi~kom. Da bi se poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup. bez prava na `albu. Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i. koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu). anga`ovani borac za nacionalno oslobo|enje Srba. a kasnije i Nastas Petrovi}. narodni poslanik. politi~kog ili dr`avnog tela. Kada smo istra`ivali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo u velikoj nedoumici – da li pod pojam govora mo`emo da uvrstimo i njegova izlaganja.\. pisma i drugo.) osim one jedine – istorijske nauke. na primer. U tom pogledu sve je zavisilo od sposobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a da bismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop. sa~uvana u formi zapisnika. godine zbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}. istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnoj dru{tvenoj zbilji. {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke. Kao istorijska li~nost. 29 . hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijske li~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju. iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda. Glavnog odbora stranke. Zato je izbor govora istorijske li~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji. se}anja savremenika. nau~ne objektivnosti i metoda. zapisni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom. Uvr{tavanjem i „operativnih govora”. Ne mo`emo. Odabiraju}i govore. u vreme kojih je bio na ~elu nekog operativnog. stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji. izgnanik. istori~ara knji`evnosti. buntovnik. me|utim. robija{. bio je obi~an propagator socijalisti~kih ideja. prigodne. predsednik Narodne skup{tine. na primer. ~ini nam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”. izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govori”.

ali je njegov karakterni i psiholo{ki sklop po anga`ovanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. U istoriji sasvim konkretnog razdoblja dru{tva. delove lepog literarnog iskaza. a u istoriji knji`evnosti stalno. stvaraoci mogu staviti u funkciju dru{tvene anga`ovanosti. oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. ~itao mnogo i studiozno. mogao je da svojim dobrim poznavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. imao bogatu biblioteku literarnih dela. ona mo`e da preko mehanizama dr`avne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove. Nikola Pa{i} nije bio takva istorijska li~nost. imao je druga~iji cilj. Jer. pre svih „ars poetica”. Po struci je bio gra|evinski in`enjer. 30 . da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi na me|unarodnom planu dobrobit”. ako ne i nemogu}e. predstavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama. poeziji i romanu. U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti. istorijska nauka tek treba da odgovori. me|utim. mada motiv mo`e biti isti. ^esto nema retori~ke lepote. koji su mu omogu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it. programske jasno}e i ubedljivosti. Kao dr`avnik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na promenu dru{tvene stvarnosti. ali ima mnogo istorijskih refleksija. koriste}i ~ak lepotu literarnog dela. da svojim govorom uti~e na emocije ljudi. pak. kako je to sam govorio. formu i politi~ku nameru. Pri izboru govora jednog dr`avnika bitno je da se raznovrsno{}u stvori celina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nost mo`e da opona{a velike literarne mislioce i retori~are. eseja. ministar gra|evina. kao diplomata. U govorima se slu`io samo onim stvaraocima. raznih struka. pri~a. na}i jednog knji`evnika koji se u svom stvarala{tvu bavio tolikim literarnim rodovima. Poslani~kog kluba. mi ne zanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knji`evnosti mogu praviti izbori najlep{ih pesama. Jasno. ministar inostranih dela. Koliko je to postigao svojim govorima. nepromenjivo na~elo vrednosti. izre~en sa jednog od navedenih polo`aja. promenu raspolo`enja i stavova. ali se takva raznovrsnost zbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne mo`e „vezati” za jednu li~nost. li~nog i grupnog do`ivljaja u svojoj svakodnevici. kao ilustraciju. Ona mo`e. romana. beseda i sli~no.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. posebno u esejima. Te{ko je. pri~ama. Op{tinskog odbora Beograda. Svaki govor. poslanik u Petrogradu. Dijapazon dru{tvene delatnosti jedne politi~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog. Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima. iza kojih stoji literarna imaginacija. ~ak i sredstvima kojima se slu`i i literarni stvaralac. ^injenica da je ~itao doma}u i stranu knji`evnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima slu`io „literarnim ki}enjima kao neki”. itd. pokazalo se da dometi te anga`ovanosti na promenu dru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti koja je oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. U svom govoru mo`e da prenosi.

Do sada je vladalo gotovo stereotipno. Ova rasprava zato nije izbor najboljih. u sremskoj `upaniji. banjalu~kom i skopskom okrugu). po na{oj proceni. Nikola Pa{i} je govorima i debatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. razre{avaju}i „glavna mesta i li~nosti” ukoliko se spominju. Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedan korak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a. te da razvijenim kriti~kim aparatom objasni prilike u kojima je dr`an. polemike. Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sam po sebi otkriva istorijsku li~nost. zasnovanoj na u~estalosti istupanja na sednicama poznatim iz zapisnika. debate. Poslani~ki klub sastao najmanje dve hiljade puta. Na tim sednicama govorio je po nekoliko puta. kratka operativna izlaganja. vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. ima dobrih i lo{ih. politi~ki najstvarala~kijih ili programski najdoslednijih govora Nikole Pa{i}a. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u ~etrdeset dva navrata. pa i mitsko mi{ljenje. Posle objavljivanja njegovih celokupnih govora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. sa~uvani su. U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. Kako bismo to slobodno rekli. me|unarodne konstelacije snaga. kako bi mogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini” Nikole Pa{i}a u svom dobu. Godine 1897. najlep{ih. na primer. tri njegova govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novinarskim jezikom (mi navodimo delove dva). me|utim. za vreme kojih se. prigodne besede i diskusije. Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavije u ukupnom trajanju od {esnaest godina. On treba da te`i da utvrdi da li je govor identi~an autografu. govore. a ostalo je sa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva). da li je sadr`aj verodostojan. ali se ni iz jednog ne vidi da je anegdotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”. da li je govor odraz objektivnog stanja i politi~ke situacije. na~ela programa stranke. Isto tako. po tom kriterijumu.\. to je izbor „od svake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih njegovih skup{tinskih govora. a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisnici za tri ratne godine (1915–1918). itd. za njegovog `ivota je odr`ano ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac od jedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. i 1920–1922). sjajnih i vi{e desetina briljantnih. Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je trideset osam godina. zapisnici za {est godina (1889–1893. 31 . da je bio „lo{ govornik a izvanredan takti~ar i parlamentarac”. Imamo. Nije svaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”. {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nijedan). Ponovo po na{oj proceni. do 1926. bio zate~en i nespreman! [ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednik Narodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a Autor ove rasprave izabrao je stoga. godine. koji se kao nedoku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istra`e.

bilo uzaludno. sveukupnu analizu u raspravi. Vi{e sre}e je bilo sa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. za Bosnu i Hercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sada ne znamo. tada ministar inostranih dela. a sa @enevske je ostala samo op{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). Sa~uvani su i objavljeni 1964. Me|utim. Njihova kona~na sudba zavisi. U tom kontekstu je. najkarakteristi~nije delove. on je bio pragmati~an dr`avnik. po na{em sudu. pitamo se. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju. da 32 . od onih koje su ih dale na privremeno administriranje susednoj monarhiji. Po na{em mi{ljenju. crpili smo iz svih Pa{i}evih objavljenih i posebno neobjavljenih govora. naprosto su neshvatljive. Nave{}emo samo nekoliko primera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama. objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije 1862–1898. na primer. prvi direktor Arhiva Srbije posle Drugog svetskog rata. godine. Ni ovi zapisnici nisu dostupni. sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekoliko onih objavljenih u novinama. godine. U svom prvom programskom govoru u Narodnoj skup{tini.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine izlo`io na~elo „Balkan balkanskim narodima”. nacionalnom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike. posle balkanskih ratova. na kojoj je bio {ef delegacije Kraljevine SHS. zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija? Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a. Navodili smo i na kraju }emo navesti samo. ali mi im `elimo svaku sre}u i napredak. Mi mo`emo raditi u tom pravcu samo toliko. Pomenuta praznina ide do 1897. iako je na{a diplomatska slu`ba nekoliko puta tra`ila zvani~no obave{tenje. na osnovu kojih mo`emo objasniti celinu. 1913. Kao predsednik vlade Kraljevine Srbije. me|utim. Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu. odnosno tra`enja okvira za re{enje srpskog pitanja. kao po~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti. 1918). novembra 1904. za ovih pola veka. sa prigodnim govorima. krajnji rezultat. Nadali smo se da }e se od tog vremena. Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u radu Krfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dr`ave (1917. ali sa jednom prazninom u nizu redovnih zapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvu vladu. godine. Svako traganje je. A {ta je. zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. godine. godine (Beograd 1952). moralo ih je biti najmanje dvadeset (mi pominjemo samo jedan!). Nikola [kerovi} je u svojoj knjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnika i dokumenata vlade. Dr Nikola [kerovi}. Pa{i} je 22. kao njen podtekst. me|utim. godine. posebno govora. gospodo. Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega. od Velikih Sila. politi~ar i diplomata.

naravno pod pogodbama. mo`e izvr{iti ulogu Pijemonta”. samo tako ure|ena Srbija mo`e biti centar Srpstva. u po~etku na{ih pregovora pre dve godine i ranije. da je najbolja politika ona. da je Srbija kulturno-pravna dr`ava. pa prema tome mogu pravilno i da radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I dr`im. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko. kao {to znate. propali kad nisu bili zajedno. ali se uvek radi sa onim stanjem koje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dr`ave. To se vidi na brojnim primerima. i da joj prizna prvenstveno pravo nad svim drugim dr`avama. godine. a te pogodbe. i za to {to Srbija treba da se pribere. {to je tvrdo verovala i veruje. ja u tom slu~aju mogu onda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje. gospodo. jer se zahtevi Austro-Ugarske nisu mogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dr`ave. du`an bio. Mi smo to odbili. da se nekom cilju do|e. ona je pod protektoratom te druge dr`ave. predsednikom Jugoslovenskog odbora. gotovo isklju~ivo sa Antom Trumbi}em. davala izjavu da nam mo`e dati i uvoz `ive stoke. koja mo`e Srbiju emancipovati od susednih dr`ava… Politika jedne dr`ave ne mo`e da zavisi od jednog ~oveka. balkanski narodi. na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam. koje je ona od nas tra`ila. o onom {to on o~ekuje i `eli. gospodo. bile su za nas vrlo te{ke. uporno je isticao 33 . STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a gledamo. {to prema karakteru na{eg naroda. za koja se ne zna nasigurno. kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku. da je slobodna. Drugi primer je iz 1907. jer kad se obavestim o pravim nazorima. Ista na~ela zadr`ao je i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918). da one steknu uverenje. Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju. da pazari kod druge dr`ave. godine: „Austro-Ugarska je. da oja~a… I zbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja. A to. jer nema ni jednog ~oveka na svetu. Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odr`anih u raznim prilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. da podnese tolike `rtve samo zato. da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri. Srbija nije mogla dopustiti!” Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kih na~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se `eli da se ne{to postigne. a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu… Nama je nu`na politika mira. dostojan ~lan evropske zajednice i dostojna potpore da se razvija i {iri”. koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutno tokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdr`i tolike udare. pa ma koliko je on uman ~ovek. da poku{am da se obavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dr`ave. Jer kada dr`ava primi obavezu.\. ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu. u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jednoj velikoj slovenskoj dr`avi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi. kao i u novoj dr`avi – Jugoslaviji. onda ta dr`ava nije vi{e nezavisna.

potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanje feudalnih odnosa. Koje su to ideje. pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dr`ave i ostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”. Pa{i} je. nego u tu|im dr`avama. kako je Pa{i} i predvi|ao. me|utim. „dr`avni magacini”. Trumbi} je tra`io da se to pitanje prepusti budu}oj Konstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. „sam sebi pribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima su oplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve. U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. koje su nam silom nametnute. godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbog odre|enih re{enja u svom ustavnom projektu. imao vi{e ko da poslu{a! On je. provincijski i malogra|anski duh – ono {to je Josip Horvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”. itd. „spahiluci” i veleposedi. maja 1921. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao) i hrvatskog plemstva. Evo za{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimo tekovine narodne. mi patimo od tradicija. time samo tra`io da Hrvat mo`e slobodno da u Beogradu ka`e da je Hrvat i da brani svoje interese. da Srbin to isto mo`e u Zagrebu. O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni u kom slu~aju kao „zastareo politi~ar”. I te tradicije. koje su nam {kolama. zajedni~kim `ivotom. To je razlog zbog koga su bujali parcijalni i sebi~ni interesi. gospodo. „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovoljenje”. Kada je aprila 1921. To mo`e samo da iz~ezne vaspitanjem. godine. nije. „tvrdoglavog advokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i da se mo`e desiti i obrnuto. kako smo i mi ranije mislili o njemu. me|utim. mi moramo da le~imo u 34 . Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalitetu i ideologiji”. 7. a mo`e se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropi i svetu nastale”. taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a. godine: „Jeste. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitno rekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini. „trgova~ke radnje”. pak. to mo`e da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~kom narodnom dobru. koje su. rekao je Pa{i} za skup{tinskom govornicom 12. iz~ezne? To ne mo`e da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom. i to uz pomo} na{ih jakih saveznika. Pa{i} je na sednici Poslani~kog kluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji be`i s fronta! /…/ Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izlo`eni potsmehu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”. koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti. ne u na{oj slobodnoj dr`avi. Po{to je Trumbi} bio krajnje uporan.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. prilikom raspada Austro-Ugarske. Jer. ste~ene. a narod je krajem 1918. na `alost. a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa u drugim krajevima. koje su nam crkvama nametnute. juna 1923. godine. „kako to mo`e da nestane. zajedni~kim radom.

a pokojni Adam Bogosavljevi} du{u ispustio. dobrom i bratskom voljom! „Neprijatelji su nas pocepali na Srbe. gladnih. Ali. na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalne stranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu. zbog stranih tradicija i uticaja crkve. bio i retori~ki nadahnut. idealnog Bo`inovi}a. po potrebi. ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi – bili ti. zbog ~ega mu se u tom smislu ne mo`e ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”. Nikola Pa{i} je. u nesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada. onih istoriskih {upa. federalizam. ve} da im saop{te smrtne presude… A eno. itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedan narod”. prvenstveno zbog interesa celine srpskog korpusa u dr`avi. zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade. koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”.\. Zar ne treba upravo tu tra`iti odgovor na ve} vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku `alopojku kako Srbi znaju da dobiju rat. znaju}i da kod slu{alaca izazove duboke emocije. „neizvesna utopija budu}nosti”. a da obavezno gube mir. Pa{i} je bio nedvosmislen – tra`ite to u istoriji crkve. Mi nismo `eleli da oni budu sluge (pora`ena ratna strana – op. ne silom ve} kulturom i prosvetom. sedog Ani~i}a i druge na{e bliske drugove i jednomi{ljenike. septembra 1891. Me|utim. na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vi|enih radikala. u kojima je le`alo hiljadu golih. preko puta. isprebijanih i izmu~enih radikala. na mestu gde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao. Ose}aju}i brzi kraj svoje dr`avni~ke karijere i `ivota uop{te. aprila 1926. Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne od drugih. vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne da im sude. Iako je takvih bilo na desetine. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je `iveo a ne. ni to nije pomoglo. autonomija. na tom istoriskom mestu a u dogledu grobova na{ih vernih. Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nije mogla na to pristati. ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odr`anog u Zaje~aru. kako je umeo da ka`e. na stranu onih koji su zahtevali o~uvanje interesa celine. pored koga stojite. koji stoi~ki u kraljeva~kim rupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem. autor) a mi gospodari. pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj `ivota to javno stavio do znanja. me|utim. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zajedni~koj bratskoj dr`avi”. milih i nepre`aljenih drugova. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26. godine izneo je („ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre oko ure|enja Dr`ave i oko narodnog jedinstva (centralizam. Pa{i} je svojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga. sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog. kao i celokupan dru{tveni anga`man. neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog „umjetnog uzgoja mr`nje”. iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni. 8/20. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi tra`ili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalnosti. koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lako gubio mir. gologlavog i izmu~enog Didi}a. godine. 35 .

izvanredan primer za odmeravanje veli~ine 36 . a Todorovi} drag i mio propovednik. Tu se krije i su{tina vrednovanja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. Pa{i} }utljiv do onemelosti. nalazi ne{to od ta~ne ocene govora Nikole Pa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu ali vrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”. iako nije uvek bila vredna. ~ini nam se. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da je istina. koji juna~ki du{u ispusti{e. nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci. jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud. nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli. kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a ne glave”. vremenom je stvorila nepokolebljivo uverenje da ‘zna Baja {ta radi’. i svih na smrt osu|enih…” Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujund`ijska {ara”. njenih istorijskih simbola. Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. koji umirahu sa usklicima: `ivela narodna sloboda. a poti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. ipak. vezanih jedan za drugoga. na utemeljenje njene istorije. na onom bre`uljku. {to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{ni sud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene u tamnicu i okovane u te{ka gvo`|a. `iveo narod srpski! Eno onim putem sprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a. jedno je sigurno. Dve protivre~nosti. samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{ala demokratije”. koji nije prezao ni od avantura. Ako se u ovom. red grobova na{ih drugova. na primer. Njegova re~ je rado slu{ana. ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”. koju smo naveli. Otkriva nam se su{tina gra|enja dru{tvene mo}i. u Spomenici Ljubomira M. Svi|ala joj se uzdr`anost Pa{i}eva. njene ~vrstine i. opet. Pa{i}eva jedna. bio je Pera Todorovi}. Valjda {to su se tako lepo dopunjavali. Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana. A eno tamo podalje. Davidovi}a. i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom i njenom stvarno{}u. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i da provla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vremena dato” u crno-beloj vizuri. Simboli su bili u drugom planu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. nagla{avanjem stvarnih `rtava. Mada se ne mo`e pore}i da je ovaj govor. nabijen emocijama. a glavni govornik. Primer. odnosno vlasti. godine: „Pretsednik te skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}. koji je tu izre~en. kao. Pa ipak. da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere. Na{ narod ceni re~ ‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. bio usmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva. To je. tuma~ strankinog programa. Ljube Davidovi}a. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef.

politician. historiography has so far been denied a comprehensive work which would at least partly. it is plain to see that the opinion of him as „bad speaker and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now.\. knowing also to stirr deeper emotions with his audience. his speeches held at political meetings. the least was written about his speeches. a speech can delineate personal characteristics and psychological type of a historical personage. party conventions and on festive occasions. statesman and a diplomat depends on the position the speaker holds in the pecking order of social or political power. tj. Summary Oratory of Nikola Pa{i} Much has been written about Nikola Pa{i}. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage. Pa{i}. Firstly. When selecting speeches of a statesman it is important that their diversity help form an overall picture of his character and activities. and even more lately on. For various reasons and despite numerous attempts. with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances in which a speech was delivered. As a historical source. and on how he outlines his programme. His speeches show him to have been a pragmatic statesman. and if it is innovative. 37 . elucidate his personality. The third factor is the question whether a speech represents a turning point in form and way of delivery. And yet. His subsequently found statements and above all. politician and diplomat who could also be rethorically inspired if need be. does not hold true. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologije vladanja i njenih raznovrsnih transmisija. On the example of selected speeches of N. during his lifetime. the contents of a speech by a politician. Another important factor of speech as a historical source lies in the relation between the structure and contents of a speech and the audience for which it is meant. establish veracity etc. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a istorijskih li~nosti. statesman and diplomat. were an object of an analysis with the aim of deciphering the „art of oratory” and speeches as historical sources. Speeches can be also regarded as the state of political culture on general or individual level.

Za njega je istorija {kolstva. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~ke svrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. a te ideje. a koji se finansira iz sredstava Ministarstva za nauku. Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kraljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanja prosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enika koliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti. a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja. veku. samo istorija ideja odraslih o detinjstvu. 1194). na osnovu arhivske gra|e. 38 .Mr Ljubomir PETROVI] Institut za savremenu istoriju. gradivom i predmetima. Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokom istorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce. pripremale za isku{enja realnog `ivota.083 (497. stalna je karakteristika svih dr`avih sistema.”1 Mo`da najve}u potvrdu tih stavova pru`a upotreba pedago{kih radnika u ideolo{ke svrhe. godine.1) "1918/1941" JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI* Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata APSTRAKT: U ~lanku se. Istorija privatnog `ivota od Rimskog carstva do 1000. * 1 ^lanak je napisan kao deo istra`ivanja za temu Dr`avna represija u Kraljevini SHS 1918–1929. po njegovom mi{ljenju. 25.12. Filip Arijes. nemaju veze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja. str. @or` Dibi (prir. godine. do 2001. u su{tini. u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20. istra`uje kontrola dr`avnih i prosvetnih vlasti nad `ivotima prosvetnih radnika. ali se u slo`enim okolnostima postojanja totalitarnih re`ima pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dr`avni servis. periodike i literature.). Beograd 2000. tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br. Po`eljno vaspitavanje mladih. Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija. Beograd UDK 371.

sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni. bilo je odgovor kralja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme Kraljevine SHS. hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. Nepostojanje konsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik. knj. kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima. Ideologija „troimenog naroda” Srba. u smislu odvra}anja kako lica nad kojim se vr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepo`eljnih ~inova.LJ. a tako su vlastima dali signal za zloupotrebu u~iteljskog stale`a u politi~ke svrhe devet godina kasnije. januara 1929. str. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila je isklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu. Tre}i cilj odnosi se na preventivno delovanje. godine. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji i nacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika Kraljevine SHS. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Uop{teno gledano. II. sukob izme|u neophodnosti odr`avanja egzistencijalnog polo`aja dr`avnog ~inovnika. odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se tra`ila ~ak i misaona „pravovernost”. godine.294. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jedne du{e narodne” biti njihov zadatak. zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave. ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu do nivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa. 247 . hrvatsko pitanje. u svojim prvim javnim nastupima tra`ilo stvaranje jedinstvenog prosvetnog zakonodavstva u dr`avi. Revizionizam susednih dr`ava. prete`no Srbi. godine. godine. osnovano sredinom 1920. prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povoljnije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. krajem 1918. Zatim korektivni. politi~ki i dru{tveni poredak. veka. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. pa ~ak i ratni konflikti. u tim krugovima.2 Ishitreni entuzijazam 2 Ljubodrag Dimi}. etni~ka pripadnost ili neka druga kategorija. a jugoslovenska dr`ava. Beograd 1997. Ukidanje parlamentarizma 6. Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kraljevine Srbije postala je. politi~ki program nove dr`avne zajednice. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim. 39 . ali stalno prisutni. Zato i ne ~udi {to je stale{ko Udru`enje jugoslovenskog u~iteljstva. Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{ljenja”. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolom ministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. da „po~inioce inkriminisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi. podrivanje spoljnog ugleda dr`ave i autaritaran karakter kralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenih uloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni. Ti ~inovi ne moraju biti strogo aktivni. da {titi pravni. shvatali su je kao filozofiju oblikovanja nove nacije. lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nih politi~kih uverenja. Njene pristalice.

Ovaj savetodavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nadzornika sa prosvetnim radnicima. Naravno da je kategorija {tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo da nastavnike savetuju i u pogledu li~nog `ivota van {kolskih prostorija. ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta. Jedina obzirnost.62.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mimikrija nepoverljivog selja{tva. pravoslavni. moralni ljudi skloni aktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena.. marta 1921. Pogled s kraja veka. proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenim nacionalnim i dr`avnim interesima. Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku. po mi{ljenju integralaca. nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprotstavljene istorijske svesti. politika. Prostor.8 . Izveštaj na~elnika krajinskog okruga. [kolske obaveze |a~ke populacije bile su tipi~an primer. prosvetnih radnika. Na prostoru tek ujedinjene dr`ave sudarala su se tri civilizacijska i verska modela. nije vodio ra~una o balastu istorijskog. Razvijati svest i ose}aj za dr`avu bio je primarni zadatak u~itelja kao lojalnog dr`avnog slu`benika.4 Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obrazovnom profilu prose~nog stanovnika. mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva. mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dr`avni zahtev. Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog i dr`avnog jedinstva. godine. od 16.27. koju je diktirao dru{tveni moral. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskom kraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga`ovanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu. Osnovno {kolstvo bilo je zadu`eno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva. u odnosu prema dr`avi i njenim institucijama. str. narodna i dr`avna kategorija. upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela. politi~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dr`avnih tvorevina. sa izra`enom verskom tolerancijom. u obrazovno nerazvijenim sredinama. Beograd 1998. društvo. prema dr`avnoj politici obaveznog {kolovanja. Da bi se takvi. Srbi i Jugoslavija. Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanja da na~in `ivota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da se procene samo u kategorijama korisnog i {tetnog. koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da 3 4 Isti. pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu i ograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog `ivota i preuzimanja drugih civilizacijskih obrazaca.3 Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dr`ave postojali su otpori. 40 . „negativni elementi” suzbili prosve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada. islamski i katoli~ki. fond Ministarstva prosvete 66 pov. 61 . vid represije i da ga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora.

173 |aka. Beograd 2002.81% u korist mu{karaca. Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525.111 {to zna~i pove}ao se za 106. godine. tek na po~etku Drugog svetskog rata 1939–1940.7 5 6 7 ASCG. Samo je 9. str. II. f. (dalje: Zapisnici. 191.61% nepismenih prema popisu iz 1931. Beograd 2001. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. 34. Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931. Analfabetizam. veka. kao masovna dru{tvena pojava.. a 90% sredstava odlazilo je na dohotke ~inovnicima i prosvetnim radnicima. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tva mo`e se sagledati ako se ima u vidu da je. nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u nepismenim sredinama. 181. Koliko je prosvetni napor jugoslovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola.785 dece.326 na 1. br.03% ukupne populacije 1939. godine. sa 34. nameravali su da otvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dr`avi. kroz savete i opomene. str. Samo za prvih {est meseci 1929. uprkos deklerativnih javnih istupanja politi~ara. Nikola @uti}. Ljubodrag Dimi}.5 Jedan od prvih koraka autoritarnog re`ima bio je intenziviranje rada prosvetnih institucija. Podaci prema: Ljubodrag Dimi}. godine izjedna~eno je prosvetno zakonodavstvo. a broj u~enika od 1. otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovi predvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira.407. Ljubodrag Dimi}. godine. Osnovnu {kolu poha|alo je oko 1. Dr`avne vlasti.874 {kola. a podu~avalo ih je 49. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. godine. a jo{ manji bio je broj srednjo{kolaca koji su ~inili 1.). Ove naizgled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija imala oko 44. U isto vreme. pred po~etak Drugog svetskog rata tokom 1939.LJ. izla`u pojedincu bez prisustva drugih osoba. 190. knj. 86. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkriva i podatak po kome je samo 10% prosvetnog bud`eta bilo namenjeno direktnom ulaganju u razvoj {kolstva. Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941.409 njihov ukupni broj popeo se na 9. dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepismenom stanovniku. str. do 1931.638. poha|alo osnovnu nastavu. Blagoje Isailovi} (prir.. bilo 10.).384 nastavnika. 192. 188. Od 1929. Istorija 20. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi i programi. 66% stanovni{tva. 36. nije se mogao suzbijati sredstvima koja su. 41 .722.6 [kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernog prosvetnog i civilizacijskog razvoja. godine.392 odeljenja. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i i cifra po kojoj izdvajanja iz bud`eta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7% svih rashoda na godi{njem nivou. podignuto je 229 osnovnih {kola od 9. Ta brojka nije se mogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina. a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijene patrijarhalne kulture. Postojala je izra`ena razlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila 14. 1. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti se primedbe na li~ni `ivot. 36.300.

Ve} po~etkom 1920. Ð. ukazivalo se na te`ak polo`aj intelektualaca. Branko Petranovi}. Ve} u osnovnoj {koli tra`ilo se stvaranje jedinstvene jugoslovenske kulture. jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dr`ave. 11. Jugosloven. preduze}a ili pojedinci). Beograd 1988. pa i prosvetnih radnika.12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih 8 9 10 11 12 Zapisnici. i 1935.4. I. Isto. svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila od omladine jedinstvena jugoslovenska nacija. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tome suprotstave. Miloševi}. Od prosvete se. novembar 1931. Ideolo{ka slika prosvetnog radnika U me|uratnom periodu. Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da bude skroz nacionalna i dr`avna. Poslu{nost. Umno radništvo i njegov polo`aj u današnjoj dr`avi i društvu. opština.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. postala je osnovna vrlina podanika Jugoslavije. u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enike za samostalno i kriti~ko razmi{ljanje. imperativno. br. njihov polo`aj postaje sve te`i i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje. da stvaraju kadar koji ne}e „dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dr`ave”.” M.. a glorifikacija dinastije Kara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima. dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacionalno” vaspitavanje u~enika. jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dr`avnog `ivota. stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{enih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija. umesto znanja. rada i ose}anja. ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svim ljudskim manama. str. godine. knj. dobrim delom. str.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema. u Beogradu. maja 1920. više nego i fizi~kih radnika. Popovi}. da kroz nju provejava jedinstvo nastavnog programa. Beograd 1920. Izveštaj podnesen I Konferenciji umnih radnika 9. o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja „jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju po`eljnih ideolo{kih stavova. Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS. str. str. 42 . marta 1929. dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosioci jugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prakti~nim prosvetnim aktivnostima. 35 .9 [kolski programi bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda. 3 . 10. Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca. 326.. „Jugoslovenstvo i osnovna škola”.” Kam. a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugog reda.1. a od u~iteljskih {kola tra`ilo se. godine. pored slabosti organizacione i normativne prirode. Istorija Jugoslavije 1918–1988. Represivne mere ispoljavane su prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalice levi~arske ideologije. izme|u 1929. u dr`avi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslodavcima (bilo da je to dr`ava. odr`anoj 12. napretka i preporoda. u ideolo{kim i politi~kim vrhovima Kraljevine. postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvetnog radnika i egzistencijalno optere}enog.8 Takva o~ekivanja bila su. u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslovenske dr`ave i ljubav prema jugoslovenstvu. Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena.37. Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi. str. privatna udru`enja.

249. politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religiozno ruho. treba ubla`avati razlike koje je me|u nas postavila istoriska nu`nost. a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. unifikacija prosvetnog zakonodavstva.17 Visoki zahtevi dr`ave. zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra. jugoslovenska ideja se ne da diskutovati. godine. knj. br. Po{to je zadatak u~itelja bio da potpoma`u u~vr{}ivanje narodnog jedinstva i dr`avne celine. I. pretstavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama. ponekad. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna i nepovrediva. treba omiliti svakome svaki kut naše dr`ave. 84. str. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. nisu imali pokri}e u materijal13 14 15 16 17 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inile kulturnu politiku re`ima na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dr`avnog prosvetnog programa. januara 1929. str.. 206.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadr`aja i njihova prisutnost u svim sferama `ivota vodilo je ka hipokriziji dr`avnih ~inovnika koji su odbijali da se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti. izjedna~avanje pravopisa i terminologije. pripisivali vi{estrana~kom sistemu u periodu parlamentarizma. 2. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno. prema u~iteljskom kadru.13 O{trica kritike integralaca bila je usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politike koji su se. Proklamovani cilj akcije bio je {irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljublje kod u~enika. Jugosloven. odnosno. nije to ni potrebno. „Srednja škola i jugoslovenska misao”. Beograd 1996.” n.. Prosvetni sistemi Srba.14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ciljeva. str. treba upoznati omladinu. Ljudima koji su se bavili dnevnim pitanjima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrovalo ~itav naš javni `ivot." Tih. „Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. „U~iteljstvo i jugoslovenstvo”. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti opaski na rad prosvetnog sistema pre 6. da nam te razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribli`imo. pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobila bolji izgled u o~ima ~itavog sveta. N Nikoli}. „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kulturnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo- 43 . Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako.” Ljubodrag Dimi}. opstanak ~itavih prosvetnih zavoda. a da i ne govorimo ve} o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa.16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dr`avnim namerama. sa manje ili vi{e prava. februar 1932. Jugosloven. koja bi bila pod nadzorom u~iteljskog udru`enja i dr`ave. Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijansku ulogu srednje {kole.” L ]ur~i}. ako ni u ~emu drugom.LJ. str. 82. br.d. ^itavu deceniju nakon stvaranja jugoslovenske dr`ave postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. Iako je u ve}oj meri bilo politizovano. decembar 1931. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine. izrada jedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu. "Treba pribli`iti sve krajeve. Od }udi pojedinih ministara zavisio je. 4. Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma. kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dr`avne prosvetne politike imalo je realnu pozadinu. treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica. Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti.

„Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”. knj. Sudar sa stvarno{}u Nasuprot „savr{enom” dr`avnom slu`beniku i beskompromisnom ideologu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo politi~ki protivnici sistema. str. I. 77 . ma|arska nacionalna manjina teško je mogla. br. Ma|arska nacionalna manjina se. {to se odrazilo i na prosvetni polo`aj Ma|ara u Vojvodini. Jugosloven.d. sume namenjene narodnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu `ivota.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga`ovane na poljima dru{tvene.78.” Ljubodrag Dimi}. O tome videti: n. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. knj. III. Beograd 1994. sumnju dr`avne vlasti u lojalnost ma|arske nacionalne manjine.” Ljubodrag Dimi}.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao je na nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarene realnosti. a time i kulturnoj i prosvetnoj politici koju je ona sprovodila. str. H. januar 1932. str. str. Beograd 1996.19 Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpuno druga~iji od onog u Austrougarskoj. Za utemeljenje jedne moderne ideje.20 Na te optu`be odgovaralo se da je jugoslovenska dr`ava potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~ke slike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda u stare etni~ke zajednice.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.3. 131. nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje. Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametljislovenskom društvu. „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u bud`etu Ministarstva prosvete. kakva je bila jugoslovenska. Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji. teško uklapanje u politi~ki. slobodno se mo`e re}i. knj. zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. str. podozrenje.. ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovo zanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele. „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti i ograni~enja)”. ^injenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}ene grupe. I. neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora. krahu prosvetne revolucije srpskog naroda. što je pru`alo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništva monarhije.” Ljubodrag Dimi}. a i htela. Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manjini u vrhovima vlasti. 199. Gorda na svoju kulturu i prošlost. nemirenje sa postoje}im stanjem. isticao se trend opadanja broja ma|arskih osnovnih {kola. `alila Dru{tvu naroda na prosvetnu politiku dr`ave. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovorima privremeno. 165. nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe. „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskoj nacionalnoj manjini. podsticali su nepoverenje. 57. nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju školskog zakonodavstva. 18 19 20 21 44 . da se prilagodi `ivotu u novonastaloj Kraljevini SHS. u vi{e navrata. ekonomski i kulturni `ivot nove domovine.

Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~ki sumnjivim. Time su se direktno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~e dr`avni jezik. a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki rad radili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. preme{tani u ~isto srpske sredine. 45 . Nije se uop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara mo`e pru`iti u uslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda. Ma|arski simpatizeri iz redova dr`avnih slu`benika. habzbur{ki lojalisti. ~esto su radili za ma|arsku stranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dr`ave kako ne bi odr`avali kontakt sa neprijateljskim elementima. Proma|arska delatnost. ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. premeštaji. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanju da veliki delovi jugoslovenske dr`ave pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921.LJ. bili su u funkciji obave{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojska dobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici. Tako su ma|arski u~itelji. Ministarstva prosvete 66 pov. otpuštanja. Prvih godina postojanja nove dr`ave bilo je izra`eno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima i pripadnicima nacionalnih manjina. Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali su pa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim anga`ova22 ASCG. U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedinjenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost. ^ak su i ina~e veoma nepopularni `andarmi u makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom polo`aju u odnosu na u~itelje. a ohrabrivali su ljude koji su im bili bliski da izbegavaju slu`enje vojnog roka u jugoslovenskoj vojsci. bez obzira da li se radilo o komunistima.4 . simpatizerima biv{e austrougarske dr`ave ili raznim antijugoslovenskim nacionalistima. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti vim. Makedonija je slu`ila kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sa komunisti~kim sklonostima. U Ba~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u kome su na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika.22 U takvoj situaciji zvu~ala je deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da se polaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in da tekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~itelji polo`ili navodno nezakonitu zakletvu. bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalno sigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kim istomi{ljenicima. sa slabim znanjem „dr`avnog jezika” i nacionalisti~kim sklonostima. a posebno u~itelji. kazne. Izjave pojedinih u~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da je Vojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebalo klati tupim no`em”. Hrvatski u~itelji. Politi~ki proka`eni prosvetni radnici.10.. f.

15. nego kontinuiranog. Kao što smo ve} napomenuli. str. Sergije Dimitrijevi}. mo`e se navesti slu~aj administrativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. godine. godine. Dr`avni slu`benici. 46 . javno je saop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kim sklonostima. 1. Pravo na li~nu penziju. X.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. br. Nizu za{titnih mera pridru`ila se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvovali u delovanju protiv dr`ave. Radni~ke novine. maj 1920. diktaturu ili revoluciju. vr{ilo je tokom 1920. pak. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutku budu otpu{teni sa posla administrativnim putem. 118. godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista. 68. „Crna Gora”. Beograd 1938. nisu imali obezbe|enu stalnost zaposlenja. zahtevala je podr{ku javnog mnjenja na lokalnim nivoima. {to se negativno odra`avalo na nastavu i kvalitet nau~enog. a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativu policijskih struktura. Da se to ne bi desilo vlada je odlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propagandu”. Ministarstva prosvete 66 pov. {to se u praksi zloupotrebljavalo. Uprkos tome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propagandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu23 24 25 Nepotpisano. 21. da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustavi izdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje. list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku. Ministarstvo prosvete. U kratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dr`ave pridru`ili komunistima da bi izazvali i podr`ali nerede. Dnevnik.31. str. njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sa hrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dr`avno ure|enje. godine.11 . Narodna škola i narodni u~itelj. 3. septembra 1921. otpora dr`ave komunistima i represiji sa izrazitim svojstvima variranja.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS. kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti. str. Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine.23 Kako su u~itelji bili tretirani kao dr`avni slu`benici. rizikovali su da ostanu bez posla. ako još nisu stekli pravo na li~nu penziju. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog. Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa 1919–1921. za koje bi se ustanovilo da promovi{u bolj{evi~ke ideje. a studenti komunisti izlagali su se neprijatnosti da im dr`ava oduzme pomo} za {kolovanje. „Hajka protiv u~itelja komunista”. .25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljene prosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dr`ave krajem 1920. sti~e se sa deset godina efektivne dr`avne slu`be. 240. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dr`avnim protivnicima. 244. ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani. na zahtev op{tinskih zborova. ratovi i drugi izrazi koji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije. kakvi su bili komunisti. str. Beograd 2001. sredinom 1920. br. slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni. od 13. ASCG. f.” Mihailo Ili}. „U tome pogledu. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja.

Iako se tekst Obznane prete`no odnosio na komuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {to su se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti. Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bio je bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadr`e u u~iteljskoj slu`bi. Neki od osumnji~enih verovali su da }e izbe}i odgovornost ako ka`u da su komunistima pripadali samo do Drugog Vukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili.143. [kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. U drugoj grupi nalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji do spremnosti da agituju za komunizam. Prilikom saslu{avanja pitanja su bila jednoobrazna. ali ne i njenu sudsku granu. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ru vlasti. Zbirka dokumenata. usput napominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv. ali su izbegli da se izjasne o tome kakve }e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima.26 Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su ni`im organima dve vrste zadataka. 142 . Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja sa ovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike.LJ. Strategija pru`anja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgovorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da ka`u kakvo }e dr`anje imati prema komunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nosti nisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj varirao od samo 65 do gotovo 200 ljudi. ali su odmah dodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidr`avni karakter. a drugi prikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom dr`anju prema bolj{evizmu. Mom~ilo Ze~evi}. usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja. Beograd 1985. ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom. Bilo je i hrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov 26 Branko Petranovi}. Neki od u~itelja priznavali su da su radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Negiranje kao strategija povla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komunisti~kih ideja. str. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista. Jugoslavija 1918–1984. Nekima ovakvo dr`anje nije pomagalo da izbegnu otkaz. a njihov podani~ki mentalitet dolazio je do izra`aja u obe}anju da }e u budu}nosti raditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dr`avnom jedinstvu. Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nije dostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni sami sebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podr`avanje ideja koje su postale politi~ki nepodobne. da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e dr`anje zauzimati posle pojave Obznane. 47 . godine bili su optere}eni poslom da podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno da aktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu.

od 8. Kraljevina SHS primila je u slu`bu i kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvog svetskog rata. Ministarstva prosvete 66 pov. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika. febrara 1933. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~iji je `ivot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dr`ave i naroda i druge vere.. godine. od 9. f. od 10. na celom podru~ju Kraljevine SHS. Protivljenje jugoslovenskoj dr`avi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatim razbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kod lokalnih dr`avnih slu`benika. f. novembra 1930. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanje svedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetne struke. od 12. f. isle|ivanju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kih zakona u parcelizovanom pravnom sistemu. 48 . Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da obavljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti integralnog jugoslovenstva. godine Uredbom o u~iteljskim disciplinskim sudovima.29 Disciplinska odgovornost u~itelja. Izveštaj o jataku Vejsa Ðuki}a. koji su se suprotstavljali re`imu integralnog jugoslovenstva.. f... Procesi pred disciplinskim sudovi27 28 29 ASCG.11 – 31. Ministarstva prosvete 66 pov. U Crnoj Gori pojedini prosvetni radnici dr`ali su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potrebe pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravdanje u~itelja pred `andarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru`je pru`io na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke. Izveštaj o vladanju školskih nadzornika. ASCG. f. Razni izveštaji školskih nadzornika. febrara 1935. ASCG. jula 1930. Izveštaj komandira `andarmerijske stanice u Nikši}u. godine. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nadzor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja.11 – 31. Ministarstva prosvete 66 pov. sve represivne odredbe o optu`ivanju. o jatakovanju ucitelja..8 – 26.28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima.11 – 31. a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav koji budu ocenjivali za shodno. f. To se de{avalo i {kolskim nadzornicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arima poput Svetozara Pribi}evi}a. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave o radu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorske vojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva. ASCG. ASCG.27 Kao dr`ava nacionalnog pomirenja. zakonski je definitivno regulisana tek 1927. godine. ASCG. u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja. od 21.11 – 31.. od 27.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Anonimna dostava.11 – 31. Ministarstva prosvete 66 pov. oktobra 1930. godine. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine. Ministarstva prosvete 66 pov. maja 1923. godine. f. godine.11 – 31.. a posle stvaranja jugoslovenske dr`ave uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalne islamske verske zajednice. Do tada. ASCG.

jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova” me|u nastavnicima.30 Me|u brojnim u~iteljima koji su skrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili su se i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva. Najte`i vid 30 31 Više o tome u delu: Vojislav V. pa i preme{taj u drugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove. Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalo se sa praksom kontrolisanja privatnog `ivota prosvetnih radnika sa tom razlikom {to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici.5. f. Za vreme prve vlade Milana Stojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povreda propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobom krivi~nu odgovornost.LJ. Nekima je {kola slu`ila vi{e kao mesto za politi~ke zborove. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`be sa nijansama koje su varirale od zadr`avanja ili gubitka ste~enih prava u dr`avnoj slu`bi. po tvrdnjama nekih nadzornih odbora. Stro`ije kazne izricane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor. 19. Ministarstva prosvete 66 pov. predvi|ena za {kolu. bile su predvi|ene kazna opomenom. Raši}. njegovo pravo bilo je da istra`uje eventualne „krivice” nastavnika i predla`e kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elnika. Prisilno penzionisanje bez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne. Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sa disciplinskim postupkom. U okviru staranja za unapre|enje {kolstva. str. kojim bi se naru{io ugled profesije ili povredila slu`bena du`nost. 49 . 14. Za izvr{ene „disciplinske istupe”. da su se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da dr`e nastavu. Takvi preme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastopno ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine.31 Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetne sposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. Mandat za me{anje nadzornika u privatni `ivot prosvetnih radnika bio je znatan. 3 .11 – 31. a u te`im slu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smela trajati du`e od deset godina. 20 . tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev `enama koje su mu spremale hranu. zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate. Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optu`ene u kratkom roku od tri dana po prijemu optu`be. ali mu nisu mogli oduzeti celu platu niti druga nov~ana primanja. Postojali su oblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinski sud. . Beograd 1927. 15. a optu`eni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga je stekao pre odlaska na disciplinski sud.21. kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. smanjivanje plate od 20% sa najdu`im rokom trajanja od dvanaest meseci. Nije bio redak slu~aj. ASCG. navodno zbog nedostatka ogreva. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja.

77. Ministarstva prosvete 66 . godine. Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba. Njega su roditelji `enske muslimanske dece 32 33 34 ASCG. do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dr`ave i ministra unutra{njih poslova. ASCG. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao.1280 – 1525. Nemoral u privatnom `ivotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji disciplinski ka`njavaju. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. 50 . Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno definisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. od 16. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovao jednu od svojih u~enica. jula 1936. prekr{aja. izazivanje sva|e sa drugim nastavnicima. koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost. Nije se tolerisalo lakomisleno zadu`ivanje. f. Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana. Kritika postupaka vlade.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. Kazna nije mogla da se izrekne pre saslu{avanja optu`enog. Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no je odgovarao pred sudom. zbog politi~kih implikacija. jula 1936. ASCG. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~ana kazna ne ve}a od 300 dinara.1280 – 1525.34 Optu`ivanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acima i da su deca izlo`ena verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~a bila je ~esta pojava. kocka i skitnja. vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvu vrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost.1280 – 1525. Upravnik {kole imao je pravo da izri~e samo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ili vi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu. ote`avaju}e okolnosti i drugi momenti uticali su na status prosvetnog radnika i direktno se odra`avali na njegov `ivot i sudbinu njegove porodice. a njegov slu~aj. definisao se kao disciplinski prestup.33 Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece. Beograd 1929. pristrasno i nesavesno vr{enje prosvetnog poziva. godine. a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedinca nije smeo da pre|e iznos mese~ne plate. a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja bla`ih kazni za neuredno pona{anje. f. str.32 Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno. Ministarstva prosvete 66 . godine. Primer takve prakse osetio je u~itelj sela Pepeli{te u Tikve{kom srezu. a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fonda dr`avnih ~inovnika. Hrvata i Slovenaca. uprkos strogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za to krivi~no delo. koje su dovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije. od 16. kojoj su posve}eni idealni ljudi. Ministarstva prosvete 66 . Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je te`ak greh. njegovo ponavljanje. Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditelji osvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja. Veli~ina prestupa. U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam. f. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|e je bio te`ak prekr{aj.

LJ. a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da je crkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijih razreda srednje {kole.67 – 23. Ministarstva prosvete 66 pov. f.67 – 25. Nalog referenta odelenja za osnovnu nastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 25. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije. Pismo ministra prosvete. ASCG. februara 1924.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno o ispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisu vi{e bili pod ingerencijom ministarstva. Prosvetni inspektor iz Skoplja oti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pitanju bio otpor seljaka koji nisu `eleli u selu dr`avnu. donosio je vinovniku i sukob sa zakonom.. f. Na kraju. Nalog kabineta ministra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina. od 7. februara 1926. osim skandala.67 – 23. februara 1925. ASCG. podno{ene su i protiv suplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom.35 Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja. Izveštaj direktora ohridske gimnazije. godine.. Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavne crkve pa su ga i mu{ka i `enska deca navodno optu`ivala za silovanje. upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja. Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba. . ASCG. Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov. 51 . jer je predvi|eno da se po~inioci ovog dela kazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o te`em krivi~nom delu.67 – 23. Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}. Hrvata i Slovenaca. upu}eno predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu. Iz policijske prijave videlo se da je optu`eni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnom napastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti. godine. od 11. godine. . upu}en direktoru gimnazije u Ohridu. f. januara 1924. godine. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima u Beogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sa desetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu. Direktor gimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`be nisu istinite. Ministarstva prosvete 66 pov. . novembra 1928.. a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih koji su tu pri~u {irili. f. od 28. februara 1925. ASCG. od 7. f. f.67 – 23. od 26. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti optu`ili za seksualno uznemiravanje u~enica. od 10. godine. ispostavilo se da ni{ta od optu`bi nije bilo istinito. U~enik op{te zanatske {kole iz Leskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranja na seksualni odnos. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG. ve} versku {kolu tako da su odbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovom poku{aju da ih opismeni. Sli~ne prijave. ovoga puta dokazane. pa je direktor gimnazije predlo`io odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti po kazni u neku drugu {kolu. Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okrivljeni arhimandrit predavao veronauku. str. 79. Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anju u~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne 35 36 ASCG.

.67 – 132. Veliki `upan Primorsko kraji{ke oblasti `alio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice `ive „sabla`njivim” `ivotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake.f. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole. Ministarstva prosvete 66 pov. `ivele u „konkubinatima” i imale vanbra~nu decu. Ministarstva prosvete 66 pov.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni `ivot prosvetnih radnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva. godine.67 – 132. seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama. Razjareno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora. marta 1927.. od 12. godine. ASCG. ASCG. ASCG.67 – 132. Ministarstva prosvete 66 pov. godine. po ocenama preterano revnosnih dr`avnih slu`benika i skandalizovane ~ar{ije. Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu dok su on ili ona obavljali svoje poslove i `iveli u drugim krajevima zemlje. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja po potrebi slu`be. f. f. povrede. Izveštaj direktora Dr`avne gimnazije u Prištini. ASCG. avgusta 1929. f.38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvu prosvete. Ministarstva prosvete 66 pov. 37 38 39 40 41 ASCG. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatim `enama i upotrebljavao |ake kao po{tare. skandalima koje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac. od 10. Zato nije ni ~udo {to su mnoge u~iteljice. marta 1935.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. f..67 – 132. jula 1929.. 52 . septembra 1929. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasina da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama. Ministarstva prosvete 66 pov. godine. Iza termina sabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svog posla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji. Ministarstva prosvete 66 pov.37 Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama. a u veliki greh pripisivalo mu se {to je `iveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole. Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetske oblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove. f. septembra 1926. Za zaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena. Ministarstva prosvete 66 pov. Ni njene kolege nisu bile bolje u o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kolega. ASCG.67 – 132.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kada je u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao oca navela je profesora.39 Zbog pritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~eja po kazni. Prijava redarstvenog povereništva u Zemunu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15. da pu{i cigarete i da izgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mesto Vinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji. godine... od 12. godine.67 – 132.. a Ministarstvo prosvete radi „spasavanja mlade`i” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobno udaljena mesta.67 – 132. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru iz Vinkovaca od 1. f. ASCG. Izveštaj pravnog otseka Ministarstva prosvete od 3.

Political and moral correctness had been and remained the crucial component of which it was expected that teachers would make an ideal type of an obedient Yugoslav citizen. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Summary Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility Oppression of a Profession between the Two World Wars Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs.LJ. Croats and Slovenes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bear upon teachers to behave according to the idealized social and political image of them. punishing even those who had been victims of backward views of the community. Educational and police authorities' controlled political opinions and private lives of teachers. 53 .

Sarajevo UDK 323. Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se na sve sfere `ivota. odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini 1918–1941”. ali se mo`e re}i da je Blok narodnog sporazuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dr`avne organizacije. Vladin neuspjeh u pregovorima sa Hrvatima. veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskog stanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata.Mr Sonja DUJMOVI] Institut za istoriju. opozicija srpske pravoslavne crkve. neformalnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek. dr Ðor|e Stankovi}. povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni{tva. To je bilo prvi put da se u Jugoslaviji {efovi opozicije dogovore. 54 .2 (497. mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskoj jedinici. mentor je bio prof.15) (051) SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK1 APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka. ali ne sa vladom nego sa srbijanskom opozicijom (8. U tridesetim godinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigne uravnote`enost u politi~kom `ivotu nisu dovodila do pravih rezultata.). Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”. X 1937. kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske. a prvenstveno Velike Britanije dovelo je M.17 : 329 (497. a i za sve njegove segmente. koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum. ali je njena politika istovremeno do`ivljavana i komentarisana kao zaokru`ivanje Hrvata. Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla.1) "1937/1939" 323. jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnije zna~enje za cjelokupno dru{tvo.

Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski. Nakon organizovanih izbora decembra 1938. koji su ovu promjenu u dr`avni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljim tra`enjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku. kada se naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dr`ave. sa hrvatske strane. neuzdrman. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teritorijalnog zaokru`enja. str. kako gore rekosmo. Srpska politi~ka emigracija o preure|enju Jugoslavije 1941–1943. koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila se kao najava potpunog kraha dr`ave. Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla. 5.. godine i njegov rezultat je bio formiranje Banovine Hrvatske.2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovoj novoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije. [id. godine Milan Stojadinovi} je oti{ao sa vlasti februara 1939. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. 403. srpske teritorijalne jedinice u okviru dr`ave. Beograd. Ono je najviše štetilo srpskom elementu ovih pokrajina. Grada~ac.4 Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren. te srezova Dubrovnik. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekom je potpisan 26. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u. 1965. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena.3 U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka bila sasvim ugro`ena do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji su ovu ideju najvi{e i zastupali. gotovo samo Srbe. augusta 1939. ili se bar to kao 2 3 4 Ljubo Boban. Beograd. II 1939. Travnik i Fojnica. Institut društvenih nauka. Derventa. Ilok. Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske banovine. Strah za budu}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan. dotada{njem predsjedniku poslani~kog kluba JRZ. {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dr`avi i na svim nivoima otvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izra`avanja nacionalnih strasti. s tim da je u sporazumu navedeno da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatsku ve}inu. dok ostale. serija I. 55 . Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }e se jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red. Odjeljenje istorijske nauke. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. {to je postalo krajnje neophodno za normalizaciju politi~kog `ivota... pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom `ivotu. Br~ko. Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5. monografije. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale princip unitarne organizacije dr`ave i koje su bile provedene bez izmjene ustava.S. Tada. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|e doprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji. 1988. Pitanje polo`aja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i to u sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja. izdijeljena srpska elita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog polo`aja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini.

Ali se našlo Srba koji su hteli nešto ja~e – da od Srbije naprave Prusku.6 glavni predstavnici JRZ u Bosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni muslimane i katolike. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. za spas i o~uvanje našeg krvavog truda. Mnogo se više i odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su da prošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e. 5 6 7 56 . 6. mada je to njihovo shvatanje vlastitog polo`aja. ali su naši „Prusi” jedinstveniji. br. Boban. briga za budu}nost srpskog naroda je potakla sve njegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da tra`e na~ina da se organizuju. 25. Van sumnje je. Zasad. a mase su to lakše prihvatile. Jedinstvenost i cjelokupnost dr`ave ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacionalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i prestala da bude centralisti~ka. okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naroda i tra`e}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dr`ava”. KBUDB – Pov. aprila 1939. 5802/1940. Austrijski primer bio je bli`i od švajcarskog. n. Od sre|enosti dr`ave prešlo bi se u plemensku i versku toleranciju. br. godine. str. za Prusku trebaju Prusi. narodni poslanik i ministar u penziji i dr Bogoljub Kujund`i}. senator i ministar u penziji. 79. januar 1924. Samo. U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}. 6. da je ve}ina srpskog naroda na strani onih koji su `eleli da Srbija ostane Pijemont. 98. naknadnom pame}u re~eno. to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu. prihvatiše prvi austrijske „samouprave”. Da li su ih imali? – to je glavno pitanje. Otuda njihovi dosadanji uspesi. problem nije do tada ni postavljalo u javnosti. uzori reda i discipline. jer mi mo`emo.Lj. …” – Narod. bilo vrlo sumnjivog utemeljenja. koji je okrunio našu veliku otad`binu slavom i sjajem. Kod takvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdr`i tešku borbu za pobedu svojih na~ela. u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovi podvojenosti stvorili. 11. „Srbi su bili glavni tvorci dr`ave. Ali Srbi ne imadoše dr`avnika kakve su iziskivali vreme i prilike. dr Savo Besarovi}. van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bili pravi dr`avnici naša bi dr`ava bila mnogo sre|enija. Jedan od njih je i Nikola Stojanovi} koji vrlo rano otvara to pitanje. decembar 1924. vidimo zbijene u jednu celinu. a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njom da hegemoniju jednog naroda nametne drugima. koji su svoju istoriju po~eli s propovedanjem švajcarskih samouprava. i sebi~niji. Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozoravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. Moglo bi se re}i da centri mo}i srpskog korpusa nisu iz svog polo`aja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im se vlastiti status ~inio siguran i stabilan. mesto Pijemonta. Jer.d. uzalud je svaki trud oko akomodavanja drugih plemena dr`avi. Branko Kalu|er~i}. okretniji. advokat i bivši narodni poslanik Savo Šešlija – ABiH. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije: Beograd sad voli Srbe.5 Jo{ prije potpisivanja sporazuma.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Njihove ambicije da budu i vo|e dr`ave mogle su se shvatiti i odobriti. Radikali.. koja nosi svoje ~isto versko obele`je.…” – Srpska rije~. osje}aju}i da sve ide podjeli zemlje. DZ.. Pojedini izuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. Bogoljub Kujund`i} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima" rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmak~alana" . Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje. uzalud ih je veliki dr`avnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem.

@ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8 U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanja Bosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. mo`e se okarakterisati sa dve re~i. Ma~eka itd. koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave narodne snage Bosne i Hercegovine. DZ. ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivaju Srbe iz BiH na okupljanje. bez veze na prethodno. 57 . ni od g.…ni{ta drugo nego anahronizam. uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo i stvaraju}i novo.. kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinu i slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca. Spahe koja se ose}ala u JRZ. Spaho je bio i osta}e toliko jak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast. Spahe ni od g. i Hercegovini”. KBUDB – Pov.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danas tra`i zasebnu dr`avu za svaku individualnost. nego u pocepanosti srpskih redova u BiH. i za stvaranje dana{nje velike i mo}ne Jugoslavije. bez razlike partije. tekle su prema Savi i Dunavu.…Bra}o Srbi. {to trebaju Srbi u Bosni da znaju. nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati. prema Beogradu. G. Hrvata i Slovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine.…Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica izme|u Srba. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.. 1675/1939. po svom kulturnom progresu. od `upanija ka banovinama. kao Politika Bosne.. oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „Za Srbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~ekivati ni u budu}nosti. koji `ivi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lom stole}u”. nije le`ala u ~vrstini i snazi redova Spahe. u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet bude granica izme|u Bosne i Srbije. kao ni u pro{losti. sve doline bosanskih reka. pa je iskustvo pokazalo da su sve te 8 ABiH. jer samo tako mogu Srbi u dr`avnom `ivotu Jugoslavije do}i do onoga izra`aja na koji imaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima. Svi prirodni putevi. u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povuku granicu izme|u Srba i Hrvata. Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide da prevlast g. svi na okup pod jednu zastavu. da im dade vi{e vlasti. Tra`e}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dr`ave Kalu|er~i} }e re}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka `upanijama.S. Branko Kalu|er~i} }e napisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}e prema Austro-Ugarskoj. Svi na okup. {to bi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dr`avne na jugoslovenskim spoljnim granicama.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavi on }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer „Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje centrifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granica Jugoslavije. Obrazla`u}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili ~lanovi ove stranke – `eljom za saradnjom sa muslimanima i boljim `ivotom za sve u BiH.

i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvu jugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNO IZMIRITI U JUGOSLAVIJI. i od Jugoslavije. Tra`iti od Srba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLITI^KOG SISTEMA…zna~i tra`iti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu. u neodlu~nosti jugoslavenske odbrane. ni bosanskim. koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvir osim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji `ive u okviru dr`avnih granica Jugoslavije. bez razlike prepla{ili i uzbunili i da podi`u svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda na milost takovom politi~kom sistemu terora.… Opasnost za Jugoslaviju ne le`i u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kog talasa. ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NA DRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI. da ma i jedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda. Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom 9 ABiH. nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta.. zato. KBUDB – Pov. izgleda. veruju u rani instikt [umadije. da su se Srbi Bosne i Hercegovine. ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTIMA. jedna dr`ava.9 Novembra 1939. jedan Kralj”. ne mogu da upravljaju ni da im dadu pravac koji oni `ele i ho}e. pa jugoslovenski narod vi{e pola`e nadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”. koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti. jer niko nema pravo na to. ako `eli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da }e ~uvati Ustav. za ~iju je veli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo `ivota i krvi svojih najboljih sinova…Eto. koji u ovome ~asu na postavljeno pitanje ima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati na posebne dr`avnopravne jedinice i oblasti.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlo bliska stvar.” Me|utim. ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SE BOSNA I HERCEGOVINA CEPA. 58 . u obranu celine i Jugoslavije”. ona ne sme ni pod koju cenu kapitulirati pred separatizmom. godine. S obzirom na to „treba uspostaviti najintimniju i potpunu saradnju crkve i dr`ave: Samo vera mo`e mr`nju me|u raznovernom bra}om pretvoriti u ljubav. JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI I HRVATI…” Na kraju.…Dana{nja Narodna Skup{tina. ni slovena~kim. ni srpskim. a ispod tih promena tekao je nepromenjeno u dubini. narodni `ivot Jugoslavije. na okup. DZ. promene i{le samo po povr{ini. opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugoslaviju. ni hrvatskim. da se odreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugoslavija. kakav vlada u Hrvatskoj. „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikih doga|aja. 2394/1939. nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazuma. tako da ishod doga|aja zavisi vi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih. a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj. Kalu|er~i} }e svoj traktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve je razumljivo. koja je izabrana na na~elu: „jedan narod. bra}o Srbi.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

12 U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|e podr`ati rije{enje hrvatskog pitanja. na 19. 18/1939. dr Milan Jojki}. 59 . zabrani sokolima da odr`e komemorativnu sjednicu kralju Aleksandru. Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana. novembra 1939.”10 Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali su u debati nakon sporazuma. mo`e biti uspostavljena samo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eve Zvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu. na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatske selja~ke sloge”.. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo do spla{njavanja prvobitnog raspolo`enja prema sporazumu jer je srpski narod sma10 11 12 ABiH. DZ. radikali tuzlanskog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma. nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”. koja vodi u kona~ni rascep ujedinjene Jugoslavije”. 28. odnosno formiranju jedne jednice koju bi ~inila Bosna i Hercegovina. Vita Kajon. drugi prema obrazovanju srpske jedinice i tre}i.”11 Istovremeno. DZ. advokat. te je sporazum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice. stav prema autonomiji Bosne. 6288/1939.. Bogdan Bogdanovi} trgovac – ABiH.S. s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova. predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare radikalne stranke.. KBUDB – Pov. direktor gradske štedionice. „naglasuju}i potrebu da se ovaj Sporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat u Beograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenje o sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu. KBUDB – Pov. te dr Braco Poljokan. Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu. organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije. „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sa napadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”. Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. jer samo u ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti. DZ. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog kluba pozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i okupljeni oko Beograda. ABiH. Petar Aleksi} trgovac. banovini. 3569/1939. KBUDB – Pov. Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}.. Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu. u oduzimanju sokolskih domova.. te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske. proto Dušan Komljenovi}. jer Srbi u hrv. oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija. a istovremeno dozvoli da se odr`e zadu{nice generalu Sarkoti}u. ne mogu o~ekivati bolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~ima izmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog `ivota u Jugoslaviji. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Oni su se ogledali u gubljenju autoriteta dr`ave. teroristi~kim metodama „hrvatske za{tite”.

kako ka`e izvje{taj. ^ubrilovi} dr`i skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma.” – Lj. DZ.. ABiH. 234. Ma~eka pretjerani. podvgnuti kritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost. 260. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. „niti da Drina ponovo bude granica. n.. DZ. Od prvobitnog olak{anja koje je sporazum sa Hrvatima donio. a ukoliko bi se to dogodilo „Bila bi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo. god…. DZ. tako|e potvrditi slaganje sa sporazumom na skupu u ^ajni~u.d. ABiH. uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predat mu kao gotov ~in. 4267/1939. ministrom poljoprivrede u vladi. s naglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti. Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. DZ. KBUDB – Pov..”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940. ^ak }e D. ABiH. sporazum je i dalje bio `eljen me|u radikalima. Ljubo Boban. 4574/1939. Beograd. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing.. KBUDB – Pov. jer vodi slabljenju dr`ave. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici. 60 .20 Ali. mi Vam ovde svi jednodušno izjavljujemo `elju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnja opozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”. ABiH.18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „bili ona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih re`ima. trao da su zahtjevi V.. decembra na skupu u Obrenovcu sa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH.. Ovaj stav je bio oja~an iskustvom sa vladom M. 6288/1939. 22. str. ve} 10. DZ.”19 I u Tuzli B. ABiH. KBUDB – Pov. ^ubrilovi}em. Boban. DZ. KBUDB – Pov.17 On }e sa dr B. prvak zemljoradnika Arso Kopivica }e. 1965.”21 Protiv autonomnog polo`aja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska razum. 984/1940.14 Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio SpoNa jednoj od konferencija. ABiH. Stojadinovi}a. re}i da Srbi treba da se ugledaju na Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi za oslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari. 1937.15 13 14 15 16 17 18 19 20 21 ABiH. str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. KBUDB – Pov.”16 U svojim istupanjima sarajevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~ke stranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata.. KBUDB – Pov. 10. na Palama. u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke. DZ. KBUDB – Pov. 7008/1939. 3101/1939. Ma~ek. Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito do druk~ijeg sastava vlade. Drugim rije~ima. te da je do sporazuma moralo do}i u interesu dr`avnog jedinstva i da za njegovo uspostavljanje najvi{e zasluga ima V. M. 5039/1939. pola godine kasnije re}i „da se sa Hrvatima mo`e razgovarati o „Sporazumu” samo na bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka 8. ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesi i prava srpskog naroda. 285/1940. oktobra 1939..

23 Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~ke stranke bili za sporazum. dr Duda Boškovi}. decembra 1939. ABiH. Me|utim. a ne samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi. Savo Seleni}. Mihajlo Blagojevi}. Rajko Ðermanovi}.. str. Savo Kosanovi}.22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17. n. ljekar iz Kovina.d. poduzetnik iz Sarajeva. koji je postao predsjednik oblasnog odbora Srpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|ana izjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda. Izrazio je i bojazan da }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati. str. advokat iz Beograda. Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13. po ugledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo22 23 24 25 26 Ð. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i na kojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade. dr Ljubo Leonti}.26 U Bijeljini su se semberijski Srbi 21.25 Jedan od njih je Stevan Moljevi}. izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – dr Laza Markovi} i dr Branko ^ubrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno budu u krugu onih koji odlu~uju. 7669/1939. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezoluciju u tom smislu. advokat. Ovo predavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga i zna~aj Vrbaske banovine”. a o autonomiji BiH da }e odlu~iti narod selja~ki. dr Ivica Subaši}. n. Miki}. godine sastali. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. profesor iz Beograda. O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940.. Boban. novembra 1939.24 Poznato je da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dr`ave mo`da u sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba u ovoj tvorevini. novinar iz Zagreba. decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srpskom narodu prika`u opasnost od sporazuma sa Hrvatima. 5033/1939.. Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}. dr Ismet Popovac. advokat iz Splita.. ~injenica da je centralizam i unitarizam napustila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi baca druk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj. a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe. 242. advokat iz Vara`dina. str. senator iz Zagreba.d.Miki}. DZ.S. Ð. pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecima postati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. zbog njegovog „bo{njakluka”. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja.. osudio Sarajevo. Veceslav Vilder. Milan Durman. 273. a ne vladike. senator iz Zagreba. rukovodstva Saveza zemljoradnika.” Dva dana ranije on }e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijanci nego pre~anski Srbi”. popovi i begovi. 244-245.d. Evolucija demokrata u ideji oko dr`avnog ure|enja od centralizma do federalizma do Sporazuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija do`ivjela osudu i na jedno široj.. KBUDB – Pov. advokat iz Pan~eva. n. Hinko Krizman. Pov: DZ. dr Milan Martinovi} iz Sarajeva. 61 . advokat iz Sarajeva – ABiH.

te izjavljuju da „Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dr`ave.31 U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da sporazuma treba da bude.d. decembra pod vo|stvom prote Milana Petkovi}a. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovine po ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog individualiteta. bila je uo~ena akcija na pridobijanju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju.6288/1939. KBUDB – Pov. DZ. "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH. zbor predstavnika svih Srpskih kulturno-prosvetnih dru{tva iz Bijeljine. KBUDB – Pov. Grada~cu i Modri~i. te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle.28 Zvorni~ki Srbi su 11.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje. DZ. razuma izme|u Srba i Hrvata.. DZ. Ð. 62 . ABiH. DZ. odr`an zbor Srba na kojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Bo`i}. novembra 1939. ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neumjereni zahtjevi sa hrvatske strane.. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uz prisutnost dr Vladimira Stani{i}a... DZ.27 Ovaj sastanak. pa su se prisutni razi{li bez kona~nog dogovora. 247. tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskog naroda.. 4699/1939. Srbi }e prihvatiti stvaranje ~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”. advokata. „jenesovac” i Radoje Popovi} sudija iz Sarajeva.32 Vijesti iz Zenice govore da je 30. KBUDB – Pov. ABiH. Sljede}i sastanak. donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte.29 U Srebrenici su Srbi 24. 4994/1939. biv{eg radikala i narodnog poslanika. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi. ABiH. vo|en u kafani „Zvijezda” vodio je Ljubomir Panti}. a koji su po sporazumu pripali Banovni Hrvatskoj. koje je bilo vi{a dr`avna potreba i `elja svih gra|ana ove dr`ave”. Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnosti koje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja. biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkordatske krize (JRZ). 5880/1939. 4763/1939. Sa obje strane. bosansko -hercegova~ke banovine. n. i srpske i hrvatske. ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju. KBUDB – Pov. str. jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke. KBUDB – Pov. odr`ali konferenciju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezoluciju poslali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Hercegova~ke Banovine”. Vojislav Vukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za 27 28 29 30 31 32 ABiH.. novembra zastupali stanovi{te „da u daljem preure|enju dr`ave BiH bude integralno priklju~ena eventualnoj Srpskoj Banovini”30. Miki}. kome je prisustvovalo oko 150 lica na istom mjestu odr`an je 26.

str. On }e 10. ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica. 3101/1939. Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom srezu.S. Drugim rije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom. DZ. gde ima Hrvata ve}ina neka bude Hrvatsko. Milanu Nedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problem autonomije Bosne i Hercegovine. augusta on }e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava seljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe. U tom smislu doneta je rezolucija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji.. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS.. KBUDB – Pov. Ð. ABiH. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom. koji govore o skupovima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke... Ni jedan bosanski Srbin na to ne}e pristati. ali se pojavljuju i u Sarajevu. …Mimo Srpske 63 . 15. Dragi{i Cvetovi}u. kad se rat razbukato u Evropi. DZ. gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftiniji i gde je mo`da i sama kontrola više ote`ana nego ovde u provniciji i manjim mestima” – ABiH. 4834/1939.. Kulenovi}a. i da u interesu dr`ave ~uvaju red i mir. protom Milanom Bo`i}em. }e uputiti i knezu Pavlu.. budu vjerni Kralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli.38 33 34 35 36 37 38 ABiH. ve} da oni dolaze u Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda. DZ. ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni su autonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedinstvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda. pa }e im se tim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima.36 On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovima JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu. 3567/1939. Miki}. DZ..”33 Ponukani izjavom D`afera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponoviti svoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa najo{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv razdrobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|u Bosne i Srbije”. tra`i}e da sve oblasti i krajevi van Slovenije i Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija i mogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama.. n. Ve} 26. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. ABiH.. ABiH. kada su se unutar naše dr`ave razbuktale plemenske strasti. 5055/1939. KBUDB – Pov.34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Luci je po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanak koji je odbacio izjavu D`. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci. decembra 1939.. da u okviru Jugoslavenske dr`ave ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. godine. KBUDB – Pov.…” – ABiH. u izvještajima iz 1939. DZ. DZ. U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D.35 Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju da je pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918. 4153/1939. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. koja dana u ovim teškim danima pre`ivljava tešku borbu.d.j.. 244. koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja. KBUDB – Pov. oktobra 1939. U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t. 4476/1939. godine prisajedinjenjem Srbiji”. Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko.37 U ^ajni~u.

Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavate sukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH. Interesantno obrazla`e i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije koncepcije. Kraji{nik Petar N. Banja Luka. nema ni sporazuma ni sa`ivljavanja”. koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir. Visokom ABiH. 3101/1939. Ivan Lorkovi}. Lorkovi}eva je granica išla isto~no od Subotice na Ba~. aktivnosti i revnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakoj vrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dr`ave.. ~etni~ka udru`enja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskim organizacijama i politi~kim li~nostima. 2091/1939. DZ. DZ. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak u Evropu Masariku. na Tovarnik. 1939. KBUDB – Pov. 1791/1940. 285/1940. Br~kom ABiH. U uzavreloj politi~koj atmosferi. Bla`uju kod Sarajeva ABiH. koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”.. 37. DZ. a politi~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji. 4299/1939.. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci i manje grupe.Gakovi}. Ove 1939. To treba da upamti i Spaho i svaka druga sorta. Kijevu kod Sarajeva ABiH. KBUDB – Pov.…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo na pamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr.. 4284/1939.. DZ. 5646/1940. ali ne uspijevaju da organizuju mjesne odbore. pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i D`afer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanski Srbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH. N. 3627/1939. Broj ~etni~kih udru`enja se pove}ao. i u krajnjoj liniji svih Jugoslovena. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati na istom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomiju Bosne. DZ. jer po istom pravu na ujedinjenje koje tra`e Hrvati i Srbi to pravo mogu da potra`uju. on }e o sporazmu sa Hrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali.. i da je tako svjedo~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata. 3253/1939. KBUDB – Pov. i prolivena krv nas ne sjedini. KBUDB – Pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tuzli ABiH. Ta~no je da Hrvati ne `ele da se izdvoje iz 39 40 41 64 . Bosna vilajet. Zenici ABiH.40 Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nosti njenog rje{avanja. te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret. DZ. 190/1939. DZ..39 Pored neuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene. Gakovi} }e u svom izdanju objaviti knji`icu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnografski pregled Bosne. 5880/1939. 1817/1939. dobiva se u knji`ari Bra}a Jakši}. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba. KBUDB – Pov. i hrvatski – ujedniti sve Hrvate. KBUDB – Pov.. KBUDB – Pov. U svojim zavr{nim razmatranjima. DZ. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum. str.. Izdanje piš~evo. 4138/1939. sve Slovence i samo jedan dio Srba i postati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji. na Ra~u i odatle uz Savu do Šamca.. ABiH. Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizacije su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine na cijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina.. DZ.. Ba~ku Palanku isto~no od Iloka. P.. Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH. DZ. KBUDB – Pov.41 Navode}i razlike nacionalnih volje ne mo`e se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti. i on je sastavio za taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima. pa Bosnom i Neretvom do mora.

Dušan Ðeri}. ono u toliko pre.. poveš}e se odmah protivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovnik nije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode. pitanja naše unutarnje politike a pogotovo spoljne politi~ke situacije. i doslovce … da Hrvatski nacionalizam li~i na mad`arski kao jaje na jaje. Oni su na poziv episkopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odr`ali jedan sastanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je publikovana i u novinama. bogatstva. organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba. u kafani. Simo Erakovi}.S. Nikifor Todi}.. trgovac. u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijem politi~kom doga|aju. 42 43 65 . simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci. kako grupa. godine predsjedniku ministarskog savjeta Dragiši Cvetkovi}u. Ugarska u Pe{ti. ako Srbi iz ~isto srpskih krajeva pojme ovu stvar. DZ. moglo bi se prili~no lako sporazumjeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita. Ali. Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u. a dodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda. ali tra`e u njoj ono što su Mad`ari imali u Austro-Ugarskoj. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji. njihove brojnosti. dalmatinskom i hrvatskom Primorju. proto Jovan Magaraševi}. starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. prvi poslije 20 godina u ovim krajevima. a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti. koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova – zbog polo`aja na Balkanu („ki~ma Balkana”). DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. 4258/1939. kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enjima zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave. jer je polemiku oko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura. Mihajlo Vasi}. na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine je upozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposredno dostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu. … Niko ne pokre}e od Srba ovu akciju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i. Jovan Simi}. kulture („Hegemonija je i srpski duh”). U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}. Po nare|enju bana. Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj. i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti. potpukovnik u penziji. pritisak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima se po~ela dogovarati. Pov. tako|e potpukovnik u penziji. Milan Popi}.. 37-38 Bogdan M. Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih Jugoslavije. vojni~kog presti`a. vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjena naporima srpskog naroda. sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e se vrlo brzo. iako imaju jednu nacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str. U po~etku. nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici. Kre~kovi}. dr D`afera Kulenovi}a o autonomiji Bosne.” – ABiH.” I zaista je ~etrdeseta godina 20. tako i pojedinaca42 da se ujedine i ponovno organizuje. a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na 1918. i boriti se svojom privatnom inicijativom kao i za Austrije…. senator. pa poslao oktobra 1939. ali sa Zagrebom ne. Njihovi dogovori su rezultirali. policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju i spoljnu politi~ku situaciju. što za ova pitanja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a. episkop zvorni~ko-tuzlanski. advokat. te da „sa Hrvatima u Bosni.

7862/1939. trgovac. {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}a srpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavjujemo. te prota Nikola Skaki} isrped društva „Krajišnik”. 4745/1939.. DZ. Skugri}a. Tesli}a. – ABiH. Dr. Simo Umi~evi} ispred Udru`enja Srba interniraca. Todor Jakši}. Nikifor Vasiljevi}. ~inovnik trgova~ke komore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”. koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugoslovenske dr`ave. Rajko Popovi}. 246. dr`avni tu`ilac. Obrad Mi~i}. KBUDB – Pov. apotekar. Mostara. dr Stevo Mil~i}. Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja. KBUDB – Pov. DZ. ljevar kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva. DZ. trgovac. advokat. direktor gimnazije. Prnjavora. Biha}a. KBUDB – Pov. Vaso Marinkovi}.d. Odlu~no protestujemo protiv svih akcija i poku{aja. Stevan Jakši} knji`ar.. Lazo Risti}. trgovac. Š}epan Mari}.. kao i omladinu da zbiju redove. Svetolik Popovi}. nego sva pokoljenja od Kosova. trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca. Dragutin Bu~i}. sudija Sreskog suda kao predstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo.46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazotrgovac. Miki}. Joka Šiljak. Bilbija Marko. zubar. jer je letak sa sabora dijeljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH. sudija Okru`nog suda kao predstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”. da se slo`e kao bi se „obilje`io jasan nacionalni program”. gostioni~ar. Te{nja. dr Milan Neškovi}. Mercep Kosta. Banja Luke. 44 45 46 66 . 2. jer ne `elimo da postanemo izdajice narodne i dr`avne zavjetne misli. a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dr`avi. sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}. 270/1940. Dr Voja Besarovi}. str. Save”.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovaj sabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”. ~inovnik banske uprave ispred Zadruge Srpkinja. Pojezine. za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi ~estiti sinovi. staklar ispred Srpskog kluba. pukovnik u penziji. Svi danas koji smo bar malo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno ne cepamo”. Crne Gore i ostalih srpskih zemalja.. Ð. XII 1939. Protestujemo. Marko”. Na ovaj sastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava. bivši senator kao predstavnik Bratstva „Sv. Bosanske Krupe.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nikola Baroš. – ABiH. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjem pitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. Vojo Vasiljevi}. bravar. ljekar. Jovan Vasiljevi}. Ljubo Jovanovi}. advokat. `eljezni~ki ~inovnik kao predstavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva. tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga {to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim. n.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Modri~e. što se pokazalo kao ta~no. dru{tava 31. Tuzle i Biha}a na kojima }e se sastaviti rezolucija. Rajko Milanovi}.. Savo Ljubibrati}. potpukovnik u penziji. Mihajlo Markovi}. kroja~. Svetozar Cali}. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da „ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” ali je gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umno`eni i dijeljeni u svima srpskim krajevima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”. To ~inimo. Pero Jovanovi}. da se srpski krajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije. trgovac predstavnik društva „Sv. trgovac. Veljko Pr`ulj. te Jovan Vukoti}. upravitelj gra|anske škole. Šorše Vaskovi}. da }emo se kao u pro{losti. a planirane su i pretkonferencije delegata iz Sarajeva. ljekar. Mihajlo Vasi}. Jajca i drugih mjesta.

U izvršni odbor su ušli: predsjednik Milan Bo`i}. DZ. pretsjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu. Jovan Vukoti}. trgovac i Ðorde Bobarevi}. in`injer Mašo Jovanovi} i Vladimir Blagojevi}. ~uvanje srpskog nacionalnog obilje`ja Bosne i Hercegovine. industrijalca i radikalskog uglednika. ~inovnik Saveza srpskih zemljoradni~kih zadruga. sekretari: Rajko Popovi}. te da se preko toga ~ina i zavjeta koji su dati ne bi moglo pre}i. podpredsjednici: Uroš ^ovi}. dakle protiv autonomije. 33. Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a. podpredsjednici: Milan Bo`i}. godine. Specifi~nost ove grupe sa Du{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja bi uklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pru`ana nikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. KBUDB – Pov. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}. pozivanje kako na zajedni~ku vjekovnu pro{lost i sudbinu. ABiH. clanovi: in`injer Mašo Jovanovi}. vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja. Marko Bilbija. Svoje konferencije su radikali odr`ali i u Zenici i Rogatici. Nikola Baroš iz udu`enja dobrovoljaca. tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom. a na samoj konferenciji se osvrnula na lo{ polo`aj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. kazand`ija. Prilozi. kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostalim srpskim pokrajinama. Cilj ovog savjeta je „{to intenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli. Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}. – ABiH. „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosne i Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”. knji`evnik.. januara 1940.S. poslovo|a. Sporazum je bio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da 47 48 49 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor. sekretar Narodne odbrane. sudija. direktor Trgovacko-industrjske komore. 7862/1939. Navodile su se obostrane `rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje. 253-263.48 Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu govoriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vesti i letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata va`an zbog odbrane zemlje. Krsto Mercep.” Ovaj Savjet je trebao biti sredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva. Upravni odbor su sacinjavali: predsjednik dr Savo Ljubibrati}.49 Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosni i Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju. u Sarajevu dr`ali svoju konferenciju. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.. apelacioni sudija. Jovanka Jankovi}. direktor Dr`avne štamparije i Jovanka Šiljak. te Vojislav Pr`ulj... Institut za istoriju u Sarajevu. sudija i Nikola Triši}. pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a.47 Stari radikali su 5. blagajnik: Hamdija Nikši}. Š}epan Mari}. 67 . školski nadzornik u penziji. sekretar: Rajko Popovi}. str. Marko Markovi}. 3300/1940. penzioner. te na `elju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918. 2004. in`injer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}. KBUDB – Pov. predsednik Srpskog kluba. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Novog Sarajeva.

a i osamdeset ~etvrtim letkom.”50 50 Isti letak rasturan 8. koja ima da odlu~uje o ratu i miru. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etka rata. optere}enom vjerskim suprotnostima. pokretu komora i stoke. konzervativne i netolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nije se pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazila`enju navedenih granica. bojati se krvavog prolje}a”. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostao je formalno bez hljeba. Cvetkovi}u. 68 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pov. {to sirotinji pripada. jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja. sa naslovom „Poslije mirne zime. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultat istro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini.…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred prodavnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na.…” Miris rata je bio na pragu. da se osoli zaoblica. ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbi reaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jedne vlade. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnim vje`bama. uznemiruju}im vijestima sa rijetkih radio aparata. DZ. januara 1941. vojni~ki jaki. broj~ane slabosti i njene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom. a pola seoskih ku}a provelo je Bo`i} i Bajram u mraku. te se silina rasprava oko Sporazuma u njemu i izgubila. da je on tvorac sporazuma. mo`e on da bude i istinski dobar ~ovjek. agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje o g. materijalno spremni. [e}era nije bilo ni dekagrama. a kamo li pro{la glavna opasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimske mjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovno potpuno ujedinjeni. Nigdje nije bilo ni zrna soli. 722/41. raspu{tanju vojske. izgleda najve}eg govornka isto~ne Bosne. poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki put koji bi ih vodio jedinstvenom stavu. mo`e on da i sam vjeruje. – ABiH. kao ni ulja. Izgledalo je da `ivimo u srcu najgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narod pri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la. Iz takve sredine. te nedostatkom kulture koja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. nezrele za mogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu. sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima.

The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was completely denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected. 69 . Summary Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their political leaders and prominent personages saw their vital national interest and future only in a community with Serbia.. Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ek was seen as framework in which they could think about their own future only for a very short time. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. The beginning of the war cut short the expected denouement of this political act..S.

Bojan SIMI] Institut za noviju istoriju Srbije. novinar koji je po re~ima Slobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao ili ismevao jednu odre|enu li~nost. O tome videti S. GODINE APSTRAKT: Rad se temelji. U Kraljevini Srba. glavnog urednika obnovljene . U periodu okupacije. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nije prihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost. Politi~ke i pravne rasprave I.Samouprave''. Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kih partija. godine kao glavni organ Narodne radikalne stranke (NRS). od 1915 do 1918. godine stvarni direktor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}. U radu je data i analiza uzroka ponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njih politi~kih zbivanja. Beograd 1908. na objavljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a.48:329 SAMOUPRAVA "1936" O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. godine „Samouprava” nije izlazila. pored poznatih izvora i literature. Najpoznatiji urednik u 1 2 S.2 Od 1886. Beograd 1934. Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi. Vlada Milana Obrenovi}a. FEBRUARA 1936. godine ali ga zbog sukoba sa ostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta. januara 1881. str. Jovanovi}. 167-223. kao lista novosnovane Jugoslovenske Radikalne Zajednice. Beograd UDK 070. Pera Todorovi} je list obnovio 1886. Jovanovi}. Hrvata i Slovenaca „Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929. „Pera Todorovi}”. godine. pa sve do 1920. U ovom periodu njegov uticaj na razvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan. 70 .1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazila povremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li u zatvoru. U tom broju objavljen je program ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumu tada{nje Srbije.. Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20.

3 Period od 1935. str. Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samouprave” u periodu od 1921. Slovenske ljudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u decembru 1935. Poslednji broj lista iza{ao je 5. ~ovek velike li~ne kulture. 71 . Svoj `urnalisti~ki rad zapo~eo je u listu „Politika” jo{ 1919. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre 6. Stojkov. Ovi politi~ari re{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila ime Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj diktaturi. 28. Jovanovi}-Stoimirovi}. godine. Teši}. Novi Sad 2000. Beograd 1997. Mehmeda Spaha. ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za partijskim listom. O osnivanju partije i odabiru imena videti: T. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena od predstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS). Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi. godine predstavljao je doba ubla`avanja „stega” diktature i bu|enja partijskog `ivota. Knez Pavle Kara|or|evi}. Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939. Belgiji i Holandiji. On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila u Narodnoj biblioteci. ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”. godine javila se `elja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a.5 Kasnije je bio i ata{e za {tampu.janura 1929. do 1923. Dnevnik 1936–1941. avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovima „Politika” i „Vreme” sutradan. a posle pri Jugoslovenskom poslan3 4 5 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumarevi}. Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke i obave{tava pristalice i javnost. M. Ovaj istaknuti novinar. Antona Koro{ca. nadre|en svoj drugoj partijskoj {tampi. avgusta 1935. decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. urednik i ~esto uvodni~ar. godine. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnog odbora radikala.. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. Ve} te 1935. Beograd 1985. Za mesto urednika Stojadinovi} je nakon 18. koji se nalazio na ~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra. novembra 1937. 20. rodom iz Smedereva. ovaj prekid u izla`enju izazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti.4 Stranka je prijavljena Ministarstvu unutra{njih poslova 19. Nema~koj. godine. Naravno. i D. predsednika vlade. Prilikom pisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a. godine. zadr`avaju}i se u Francuskoj. Vlada Milana Stojadinovi}a. List je vi|en kao centralni organ stranke. re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samouprava”. Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17. formiranom u doba diktature. studirao je prava u Beogradu i [vajcarskoj. Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima. januara 1929. godine. prvo pri delegaciji u @enevi (1923). ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade.. jedan od najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nu ulogu i u ranijem periodu. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}.B. odustao je od saradnje sa re`imskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS).

000 dinara. Matica srpska. Pritom treba uzeti u obzir da list nije izlazio nedeljom. Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu do najsitnijih detalja. Stoimirovi} je kako sam ka`e „ostao veran kruni”. ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju. osim u kratkom periodu od 26. Taj posao sastojao se ne samo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”). pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravi i pogana jezika”. uporedo sa poslom urednika „Samouprave”. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od planiranog i da je iznosio ogromnih 1. M.478. nakon pada Stojadinovi}a. Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je list posle njegovog odlaska imao potra`ivanja od 500. a o Stojadinovi}u je zadr`ao lepo mišljenje.63 dinara. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povodom ponovnog izdavanja „Samouprave”.800 dinara na godi{njem nivou. U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evim rukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu.9 Ve} 10.603. kao što je prvobitno predvi|eno. do 7. pa do eventualnih vanrednih izdataka. 72 .13. ostao uz Cvetkovi}a. Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i probleme vezane za pokretanje jednog lista. dokument pod oznakom M. do 1935.8 nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronala`enje prostorija za redakciju.6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neophodnijim. Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao. Stojadinovi} je poverio obiman i va`an posao oko organizacije lista. str. Arhiv Jugoslavije. 32. 9.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom poznavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su `elelo da plasiraju novoosnovani list. godine. Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karad`i}a 14a. U periodu od 1932. pretplate i oglasa bili su 674. 1938.323. Zbirka Centralnog presbirooa (38) fascikla 75. daleko manji od predvi|enih rashoda koji iznose 1.800 dinara.026. i to samo uzgred. Novi Sad 2000.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez 6 7 8 9 10 11 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat ni pakt”.000 dinara. godine Stoimirovi} je pokrenuo. Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd i preduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista. Ovo upadljivo izostavljanje Stoimirovi}a. Predvi|eni prihodi od prodaje. preko tro{kova {tampe. 10. od personalnih izdataka. stvu u Berlinu (1929). direktora agencije „Avala” i visoka funkcija u Centralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednika vlade u`ivao. Rukopisno odeljenje. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izra`aja i u realnoj proceni prihoda koje list mo`e da ostvari. Jovanovi}-Stoimirovi}. da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisivanje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940.10 Samim tim budu}i urednik je predvideo deficit lista za prvu godinu izla`enja (1936) u vrednosti od 804. posledica je toga što je Stoimirovi}. izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnika dok je bio na vlasti. Ovom darovitom i ve} tada iskusnom novinaru. novog predsednika vlade. njegovu strukturu i mogu}u perspektivu. Dnevnik 1936-1941. godine.

Za ovaj zaklju~ak dovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda. Novi Sad 2000. 11. Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štamparija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine. januar ne smeju se dirati. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Koro{ca i Spaha. kritikovati Jevti}a i ljude oko njega za postoje}e stanje u zemlji. tira`u koji }e list te{ko dosti}i u budu}nosti. Dnevnik 1936–1941.B. Jovanovi}-Stoimirovi}. koji svojim imenom „simboli~ki 12 13 14 15 16 Matica srpska.14 Uputstva koja je dobio od samog predsednika vlade. Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}a vezane za unapre|enje lista.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenske radikalne zajednice. Prema podacima CPB-a iz 1937. Ve} u po~etku jasno je bilo. Beograd. godine tira` „Samouprave” bio je 10. Ze~evi}. odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima.323. Rukopisno odeljenje. M. da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gde je `iveo srpski narod. str. Agonija dve Jugoslavije. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan je Du{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim `eljama da ne snosi svu odgovornost za izdavanje lista. 5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se list ne bi vra}ao”12. a negde u ovom periodu obnovljena je i sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO. Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~ki deo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”. 3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskom Preduze}u „Vreme AD”. B. a vreme izlaska je od 18. neposredno pred sam po~etak izla`enja lista. 37. 172. M.13. 1937. Novi Sad 2000. slobodu i demokratiju”. Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uva`eni jer list nije izlazio nedeljom. Petranovi}. Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20. potpisan od strane Stojadinovi}a. Jovanovi}-Stoimirovi}. poklapala su se sa onim {to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio na vlasti: Kralj Aleksandar i 6. bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost: 1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih). kao {to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. pomereno na 16 ~asova. 73 . Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka. godine. cena je bila jedan dinar. februara 1936. 4) Da cena primerka bude 0. dokument pod oznakom M. str. Beograd 1991.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neumorno borio za pravdu. str. M. 2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutarnjih tako i ve~ernjih listova. Dnevnik 1936–1941.000 primeraka..50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”. velikih subvencija od strane vlasti. dvostruko ve}a. isticati mu~eni{tvo i `elje pokojnog kralja za povratak demokratiji.. 32. U prvom broju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”.

od osnivanja do 1929. Naime tekstovi su {tampani }irilicom i latinicom.22 U daljem delu ~lanka podse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”. Prvi broj kao i naredni. koja je donosila detaljne informacije o aktivnostima strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}ano na „grehe” pripadnika opozicije. 74 . godine taj broj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju. kako oni pod upravom ili bliski JRZ.21 Istorijatom lista.20 List je izlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja. 65 od 8. nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”.godine. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemlje koji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama. Samouprava. godine. Prazni~na izdanja štampala su se na Bo`i}. godine. {tampan na prvoj strani lista. na srpskom i na slovena~kom jeziku. Imaju}i to u vidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti. `ivotna energija i moralna visina Jugoslovenske muslimanske organizacije”. maja 1936. 1 od 20.17 Cilj lista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „`i`a na{eg partijskog `ivota u pogledu prosve}ivanja. decembra na dan Ujedinjenja. objavljenim u prvom broju. obave{tavanja i moralnog sna`enja na{ih partiskih pripadnika”. maja. nagove{tava pravi i najbli`i put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”. br. To je naravno bila posledica pritisaka odnosno „preporuka” dr`avnih organa. br. List Samouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove. eti~ka snaga i jugoslovenska borbenost Slovenske ljudske stranke.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Da taj apel nije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8. godine samo je podvu~en kontinuitet. pa ~ak i „povr{nog i pogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”. nepuna tri meseca od ponovnog pokretanja lista. Uskrs i 1. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozi partijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikuju se „neki prijatelji” zbog njihovog „le`ernog odazivanja”. Jasno je da je ovaj ~lanak. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su prenosili drugi listovi. tako i oni koji nisu imali naro~ito povoljan stav prema vladi. Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnika bila je iz „Samouprave” i CPB-a.23 17 18 19 20 21 22 23 Samouprava. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karad`i}a 14. februara 1936. Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampe i da usmerava njeno pisanje. Isto. februara 1936.19 Sama `elja da se prika`e jedinstvo novih partnera uo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”.18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`na pregnu}a Narodne radikalne stranke. odraz nezadovoljstva uredni{tva prodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne. 1 od 20. U toku oktobra 1938. Samouprava. neke njihove izjave i postupke. U toku septembra 1936. Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku. pre svega Centralnog presbiroa. Mora se dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz prilo`enih podataka o prodaji i tira`u mo`e naslutiti. „Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih izdvajamo „Partijska kretanja”. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajednice. br. gde se i nalazila redakcija Samouprave.

~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe "Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos instalacija osvetljenja provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una Ukupno re`ija Otpis od name{taja 50% Otpis od pribora 70% Ukupno otpisi UKUPNO RASHODI 745 194.me|ugradski razgovori pretplata ~asopisa i listova kancelarijski materijal kompleti "Samouprave" biblioteka – knjige putni tro{kovi po{tarina..40 3 230.90 610 503.00 3 028. telegrami.80 1 512 617. godinu Tabela rashoda [tampanje [tampanje lista Kli{ea Po{tarina ekspedicije lista Materijal za pakovanje i razno Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i Ukupno [tampanje Re`ija Plate urednika i presbiroa Honorari saradnika.85 36 290.35 61 127.00 17 535.50 15 627.85 4 321. ~lanci Plate administracije Organizacija pretplate Kirija Ogrev i osvetljenje Telefon: pretplata.83 5 545.B.66 30 815..75 79 379. takse. instalacija.80 4 843.00 49 132.50 3 009.00 9 130.00 3 425.50 75 .50 20 105.60 103 594.85 45 527.83 2 764.00 10 078. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”.07 856 823.00 31 177. izdavanja i vo|enja jednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izla`enja u kome se vidi pravo poslovanje ovog lista: Bilans „Samouprave” za 1936.95 5 474. Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja.07 258 548.

20 GUBITAK U 1936. uz obra~unat odbitak za takse i provizije Pretplata Napla}eno do 31.25 94 677.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke.63 Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti. potpuno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. {to i nije bio primarni cilj njegovih osniva~a. ekonomsko poslovanje lista. prose~no je prodato1284 primeraka po broju. decembra 1936 Du`nici nenapla}ene pretplate Ukupno pretplata Prodaja preko revizora Prodaja na broj Prodaja van ku}e – napla}eno Prodaja u ku}i – napla}eno Ukupno prodaja MAKULATURA – stare novine UKUPNI PRIHODI 13 412. S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”. Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”.00 486 013. godine list je dotiran sa ~ak 1. Prave 24 Matica srpska.13. zna~i da je efektivno prodato 80 primeraka po broju. jasno je da je redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje list ostvaruje.75 8 439.75 7 795. napla}eno samo 21.000 dinara. fascikla pod oznakom M.20 7 119. ali je i od toga napla}eno oko 40%. U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 brojeva.000 pa ~ak do 100. Tabela prihoda Prihodi od oglasa Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936.207. pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao.868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno.284.00 201 934. Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale su se od 7.395. {to „van ku}e”.00 21 207. Rukopisno odeljenje. GODINI 1 026 603.20 341 559.90 139 625. Samo u toku 1936. Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate. 76 . {to „u ku}i”. za normalno funkcionisanje neophodne su bile donacije. Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje.75 dinara.

Poma`u}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara. Rukopisno odeljenje. Srbi i Jugoslavija. Matica srpska. `elelo se privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava..6% nepismenih. i njegovoj `elji da svoj uticaj i uticaj politi~ke stranke koju je `eleo da kontroli{e i njome upravlja. ~ak i do tri puta jeftinijom. Lj.26 Finansiranje Udru`enja predvi|eno je prevashodno od ~lanskih uloga.B. a da je cena oba lista bila dinar. Pored lista osnovano je i Udru`enje nakladnog fonda lista „Samouprava”. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke. bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikad bila „Samouprava”. Ovakvom cenom. glasa i izbora.13. dobrotvori i veliki dobrotvori. Beograd 1998. Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. odnosno tri ~lana. dok su drugopomenuti imali pravo u~ešca. (1cm) 6 din. razloge treba tra`iti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovane stranke.. Cilj udru`enja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke Jugoslovenske Radikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske propagande”. fascikla pod oznakom M. koji su barem jednom mese~no imali svoje sednice. naro~ito Milana Stojadinovi}a. prvi to nisu imali. 88. ^lan ovog udru`enja mogao je biti svaki ~lan JRZ. 1 red 3 dinara *Mali oglasi najmanje tri reda + dr`avna taksa Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12 do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklamni deo” ili „tekstovni deo”). Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imao prava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara. pro{iri i u~ini dostupnijim {to {irim narodnim masama.. Nije zanemarljivo da je „Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica. Postojali su poma`u}i i redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i. Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od 5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava. 77 . On je 25 26 27 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. Status ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga.25 Tarifa za oglase u „Samoupravi” Strana Cela Polovina ^etvrtina jedanput 2 000 1 000 500 2 puta 3 600 1 800 900 3 puta 4 800 2 400 1 200 5 puta 7 500 3 750 1 875 Jedan stubac (10cm) 60 din. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 44. Skup{tina Udru`enja sastajala se jednom godi{nje i to u mesecu decembru. str. Treba imati u vidu da je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji.395. Dimi}.27 Formirani su i Upravni i Nadzorni odbor od pet. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”.

to i bio. Vlada Milana Stojadinovi}a. jer se time „`eli da unese zabuna u radikalske redove”. Stojkov. „gurne u stranu”. najve}i srpski politi~ar. Acu Stanojevi}a. u kome se izra`ava protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samouprava”. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. T. da potvr|uje Uprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne mo`e da se slo`i. Beograd 1985.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednog partijskog lista po`uri. godine. Beograd 1985. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”.395. davao saglasnost na tro{enje sredstava. T. ne samo zato {to im je bila malo poznata. organizacija stranke nije bila potpuno izvr{ena. Poku{avao je da „formalnog” naslednika Pa{i}a u stranci.28 Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke. ^ak ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom opredeljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ. godine nosi sa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir.13. Stojkov. 142. List „Samouprava” trebalo je da poslu`i kao sredstvo na tom putu. Imaju}i u vidu da re`imska i cenzurisana {tampa nije `elela niti smela da {tampa ovo saop{tenje ono je {ireno u formi letka. Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odr`anoj juna 1936. To se vidi i u tome što je Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936. Sve to je Milan Stojadinovi} `eleo da prisvoji za sebe. str. Matica srpska. 141-142. naro~ito Mi{u Trifunovi}a i Lazara Markovi}a. mogao je da tra`i i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskog naroda pa i dr`ave. ali je fakti~ki. Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. dokument pod oznakom M. Rukopisno odeljenje. Sam naziv Samouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije. februara 1936. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na kome je prethodno bio Aca Stanojevi}. 78 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji same stranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. februara 1936. krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enje li~nih pozicija kako u stranci tako i u dr`avi. nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugove~nost. partiju koja je u vreme nastajanja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. stranku ~iji je vo|a bio Nikola Pa{i}. ve} posle razlaza sa GO NRS. i sebe promovi{e kao vo|u radikala. i njegove saradnike. Po{to je iz sukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik. Srpske narodne mase nisu pokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku. dobiv{i podr{ku kneza i kolega iz vlade i stranke Koro{ca i Spaha. 28 29 30 31 Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. Stojadinovi}a. mesto i banku gde }e se novac ~uvati. Predstavljaju}i se kao naslednik Nikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i} osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. str. Vlada Milana Stojadinovi}a. na funkcionisanje i rad lista bio ogroman29.

Iako je i kasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada je uticaj predsednika vlade bio nesumljiv. 32 33 34 35 M. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Novi Sad 2000. Vreme od 7. pa ~ak i fotografije. Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosno u~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati.33 Preuzimanjem drugog po tira`u beogradskog lista. nego mu dati i dodatnu funkciju u ovom sukobu. 79 .34 List je trebalo da poslu`i u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”. Njega je otkupio Milan Stojadinovi} sa prijateljima. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje. str.000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150. godine. Stojadinovi} je hteo da svojim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M. 7.. U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke. ina~e novinar. i prvih meseci 1936. dok je va`nu ulogu u listu imao Stojadinovi}ev mla|i brat. ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predstavljaju va`an ~inilac ka tom cilju.B. kao Stojadinovi}ev recept kako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja. Jovanovi}-Stoimirovi}. godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”. Kontroli{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6. marta u Narodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao „definitivan slom reakcije i fa{izma”. razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”. Dragomir Stojadinovi}. {to se posebno odnosilo na prostore naseljene srpskim `ivljem. 404-408.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal dr Ljuba Popovi}. februara 1936. marta 1936. Dnevnik 1936–1941. Naime. str. glavni urednik je ostao Grgur Kosti}. Vreme je imalo tira` do 130. poklanjao mu je nekoliko ~asova dnevno. jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. redigovao njegove uvodnike i ~lanke. Dnevnik 1936–1941. Jovanovi}-Stoimirovi}.000 primeraka..35 Propagandna ofanziva Milana Stojadinovi}a zapo~eta februara 1936. 33. Novi Sad 2000. zavr{ena je njegovom medijskom dominacijom u odnosu na konkurenciju. @elja Milana Stojadinovi}a je bila da se predstavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali su Stojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalom Petrom @ivkovi}em.

The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of newspaper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promote Milan Stojadinovi} as chief of the government party. with the help of colleagues from the government Koro{ec and Spaho. leader of all radicals and the sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia. 80 . Struggle power in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between the prime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party. Summary About refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936 The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936. representatives of Slovenian and Bosnian Muslims. is closely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia. ended with Stojadinovic victory. at the end of 1935 and beggining of 1936. In order to confirm that victory.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Stojadinovi} refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of the Radical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia.

Podgorica 2003. septembra 1994. U daljem tekstu: Ðor|e Stankovi}. Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji treba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih 1 Videti: Milovan D`elebd`i}.. U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanje Leskovca.1) "1942/1944" JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA. mitologije. /Istorijski stereotipi i stvarnost/”. GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944. do 7. Leskovac 1995.489 (497. „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. Office od Air Force History Headquartes USAF. Beograd 1999.d. n. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske (1943–1945). Ðoko Tripkovi}. itd. 81 . Beograd UDK 94 (497.d. godine – operacija ‘Ratweek’”.) oko naru~ioca bombardovanja. svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu. Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943– 1944. U daljem tekstu: M. 3/1970. Branislav Kova~evi}. Veroljub Trajkovi}. VIG br.d. dezinformacije. septembra 1944. Pisan je na osnovu gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta. 27–28. Arhiva Srbije i Crne Gore i literature. New York 1973. The Army Force in Word War II. n. urote. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca da iskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okviru jugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene politi~kom pozadinom. S pozivom na knjigu dokumenata. Br. Tokovi istorije.. D`elebd`i}. septembra 1944. Ðor|e Stankovi}. 1-4/2001.. Beograd pod bombama.Dr Milan TERZI] Vojnoistorijski institut. Combat Shronology. Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je poslednjih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau~nih tuma~enja (zavere. GODINE APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima koje su dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevska vlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Pre toga tekst objavljen u listu Politika.1) "1942/1944" 355. n.: studija i dokumenti /Mom~ilo Pavlovi}.

Isto: A VII. Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}. oktobra 1942. EV. 175. EV. br. 30/6. 175. 289. br. br. EV. k. je depeša br. Od 16. 174. k. A VII. br. je depeša br. Isto: A VII. k. reg.d. k. br. A VII. br. EV. 34/3. EV. 30/6. 28/3. avgusta 1942. 30/6. 29F. 30/6. je depeša br. 803. Isto: A VII. Od 25. Isto: A VII. EV. je depeša br. maja 1942. je depeša br. Od 30. Od 8. reg. 178-179. Isto: A VII. 287. Isto: A VII. br. 29F. 33/3. 174. 29F. EV. EV. EV. reg. Isto: A VII. 127. EV. Isto: A VII. reg. 30/6. 17/3. u i oko. Isto: A VII. Tokom 1944. 192. k. br. je depeša br. Isto: A VII. 175. 30/6. oktobra 1942. je depeša br. 337. EV. avgusta 1942. A VII. Od 17. Od 21. Od 4. A VII. 348. br. reg. k. Od 11. Isto: A VII. EV. reg. reg. 29F. reg. Isto: A VII. 29F. EV. k. EV. 175. reg.d. 171. br. br. 29F. Isto: A VII. je depeša br. 796. k. k. br. A VII. 172. reg. k. 815. 30/6. A VII. reg. 175. 285. A VII. septembra 1942. EV. Isto: A VII. oktobra 1942. br. jula 1942. k. 16/4. AVII. br. 124 od 29. 30/6. k. Isto: A VII. mogli su biti zbog povla~enja 2 3 Ðor|e Stankovi}. 29F. a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta. reg. novembra 1942. 175. 30/6. k. k. 175II. EV. reg. Od 9. je depeša br. 29F. 29F. reg. EV. A VII. EV. reg. tom XIV. EV. Isto: A VII. knj. reg. EV. 29F. Isto: AVII. 10/3. avgusta 1942. br. A VII. Od 15. k. reg. br. 720. br. 171. k. Isto: A VII. reg. 199. reg. A VII. br. 178-179. 175. 18/7. 28/9. 174. reg. EV. EV. reg. je depeša br. EV. br. 10/5. 20/2. br. 29F. br. Od 13. k. EV. k. Od 8. jula 1942. je depeša br. 30/6. reg. reg. reg. EV. k. 843. EV. 30/6. EV. Od 11. reg. EV. Isto: Rat i mir |enerala. reg. oktobra 1942. EV. reg. k. k. br. reg. 29F. k. reg. 243. Od 22. k. Od 2. 30/6. n. A VII. A VII. Isto: A VII. A VII. 29F. reg. 17/3. EV. EV. EV. strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. 991. maja 1942. 161. A VII. EV. reg. Od 30. reg. 782. 16/6. EV. A VII. k. marta 1942. Isto: A VII. Nakon italijanske kapitulacije. 29F. Isto: AVII. n. 692. br. br. 175. reg. k. k. reg. EV. Isto: A VII. A VII. priredili: Milan Vesovi}. 16/4. EV. 29F. je depeša br. 18/7. EV. k. reg. A VII. 29F. 29F. 30/9. EV. 857. k. A VII. A VII. br. 30/6. 476. je depeša br. br. Od 25. EV. Beograd 1981. br. je depeša br. br. 30/6. je depeša br. maja 1942. maja 1942. reg. Isto: A VII. k. str. EV. od marta 1942. k.3 Najintezivnije tra`enje je u prole}e i naro~ito jesen 1942. Isto: Zbornik NOR-a. 30/6. A VII. 175II. 29F. k. br. k. br. Od 9. je depeša br. k. br. k. EV. br. reg. k. 26/8. U na{im istra`ivanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom 1942/1943. br. 175II. 30/6. knj. reg. je depeša br. 30/6. 36. 171. A VII. 29F.2 Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovi}em kod zapadnih Saveznika tra`ila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Beograd 1998. k. k. k. br. 29G. reg. k. 38. 20/2. Jugoslavije. k. reg. je depeša br. 29F. ^injenice govore da je general Dra`a Mihailovi} u depe{ama upu}enim jugoslovenskoj vladi tra`io bombardovanje ciljeva. EV. A VII. Od 24. 30/6. 28/3. 29F. Mihailovi}. reg. str. 27/6. Isto: Dragoljub M. reg. br. 1. 30/6. oktobra 1942. EV. marta 1942. EV. n. U daljem tekstu: Rat i mir |enerala. Od 15. jula 1942. EV. k. 474. operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumunski izvori nafte). 29F. A VII. k. 29F. k. je depeša br. EV. Od 21. EV. reg. Izabrani ratni spisi. do 23. Od 7. reg. Od 7. k. br. 29F. 30/6. br. Isto: A VII. kao i novembra 1943. maja 1942. 2. EV. Isto: A VII. br. 881. 358-360. br. EV. EV. br. k. Od 5. 171. k. Od 15. reg. 30/6. EV.d. k. uputio jugoslovenskoj vladi. k. 651. 2/3. br. 30/6. k. Rat i mir |enerala. Isto: A VII. 172. Isto: A VII. EV. 7/3. Isto: A VII. je depeša br. 38. k. 18/7. Isto: A VII. 30/6. reg. 29G. reg. EV. br. je depeša br. 25/2. oktobra 1942. A VII. reg. je depeša br. reg. br. I-II. 30/6. br. 29F. 29F. 174. 29G. 16/4. EV. k. je depeša br. br. 163. oktobra 1942. k. 175II. k. EV. 24/6. k. reg. br. 82 . Od 14. 29F. br. 34/3. A VII. septembra 1942. br. reg. septembra 1942. br. reg. 629. br. EV. 174. 13/2. EV. oktobra 1942. EV.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. k. 29F. k. A VII. 19/5. k. 228. str. je depeša br. br. br. reg. reg. reg. Depeša br. 10/5. reg. 30/6. Razlozi za tra`enje bombardovanja u prole}e 1942. br. novembra 1943. 48. 10/5. 10/4. juna 1942. 14/8. juna 1942. br. 29F. k. je depeša br. Isto: A VII. br. br. Isto: A VII. br. najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943. br. reg. reg. je depeša br.

je sa ~etni~ke strane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku. br. 29F. je depeša br. Od 23. 7II. A VII. zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u. 179A. avgusta 1942. A VII. 2221. jula 1943. Si}eva~ka klisura. Bor. Savezni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. A VII. Sipski kanal. Trep~a. Od 9. EV. 5/2. 179A. 12/8. k. kao što je to slu~aj u Nišu. 30/6. da se ne bombarduje logor na Banjici gde je veliki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi. 14/2. EV. reg.B. EV. ali se na kraju ka`e da je re~ o istom. Od 5. k. A VII. Gra~acu. k. A VII. EV. 12/8. br. i po~etkom 1944. EV. novembra 1943 je depeša br. 179A. što je trebalo da bude bla`a varijanta zbog ne`eljenih postupaka. Podgorici. je depeša br. Omi{ (elektri~na centrala). Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). A VII. br. Od 23. Mostar (usta{ki severni logor). k. Zagreb. Ministru informacija za Kikpatrika (B. put Pan~evo–Vr{ac.. Sinj. reg. itd. je depeša br. 2222. 13/8. Benkovcu. [ibeniku i Zadru. Ca. k. Od 23. reg. januara 1943. 1232. Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izra`avanja. br. br. k. koji je tra`io operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. EV. br. podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovi}a. na kraju se tra`i da se o ovom izveste nadle`ni savezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca. Od 23. decembra 1942. Jevtovi} Miroljub.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bombardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija da je re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta. put Zemun–Beograd. 70.5 2.C. br. 287. Jagodina (fabrika Klefis). 348. 1765. a novembra 1943. 2214. naselja pre~anskih Nemaca. Para}in (fabrika Teokarevi}). je depeša br. most na Dunavu prema Pan~evu. 1/1. A VII. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva). Ljubu{ki. 1068. str. Drni{. Zmaj.4 Ciljevi ~ije je bombardovanje tra`io Mihailovi}. Perkovi}. EV. Rogo`arski i Rakovica. 175II. A VII. dobijene od generala Mihailovi}a. na to najbolje ukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1. je depeša br. 14/7. Beograd (Savski most. reg. k. reg. EV. Kninu i Šibeniku.. reg. Ni{ (`elezni~ka stanica). Metkovi} (glavni italijanski saobra}ajni ~vor). Kranj. fabrike Ikarus. da u slu~aju da do|e do bombardovanja Beograda. 2215. Jesen 1942. Beograd 1989. je depeša br. reg. 12/8. neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu. k. br.M. 4 5 83 . sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab generala Mihailovi}a. Šta ka`e radio London. br. reg. 2221) tra`eno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo. A VII. k. bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor. iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. Od 1. reg. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da se na `elezni~kim stanicama Perkovi} i Slivno nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati. 179A. je depeša br. Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazduhoplovstva. 1083. kako bi se destabililizovao neprijatelj. decembra 1942. general Dragoljub Mihailovi}. novembra 1943. novembra 1943. Teokarevi}. Celje. kao i Top~ider i Ta{majdan). U jednom zahtevu za Beograd (depe{a br. novembra 1943.

8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba.Br. da ako bi se ukazala prilika da se usta{ki re`im jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini. Zagreb 1988. Pov. br. br. 299. koje je prosle|ivao saveznicima. jula 1942. Ob. k. Br. br. br. 978. jula 1942. EV. k.7 Potom je Slobodan Jovanovi} 4. V. reg. 15/1. k. komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu.K. Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba. kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a. je dopis Slobodana Jovanovi}a MIP-u da se od Rusa. 84 . i 17. Pov. Br. 568. Od 17. Pov. da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se tra`i: „Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”. 174.Br. br. U MIP-u POV. decembra 1942. Br.V. novembra 1942. za bombardovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nad stanovni{tvom. 174.V. br.K. juna 1942. A VII. 3677. 163. vlada prosledila Ministru dvora. Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana. Pov. 48. Br. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegli~ke vlade 1941–1943. EV. 8/4. Pov. A VII.V. U MIP-u 6. 34/1. prosledio MIP-u (za Vašington. reg. Str.Br. 41/5. 10/5. Na ovo je 21. br. Str. 57/1.K. k. br. Hrvatskoj. A VII. 174. k.K. reg. Pov. 173. Slobodan Jovanovi} je 31. reg. 957. 279B. 4/4. k. A VII. novembra 1942. septembra 1942. EV. 103-28-181. str. 621 od 27. Isto: A VII. Pov. reg. 684. da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe u vojsku.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dra~ i Skadar).6 Slobodan Jovanovi} je 28.V. Isto: A VII. Str.V. Br. Strogo poverljivi delovodni protokol vojnog kabineta Predsedništva vlade. Pov.Br. 34/1. koji je 24. EV. 932. 1027 od 11. 932. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju u zemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je tra`io da se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalija izvr{i bombardovanje Graca i Trsta. Budimpe{ta (Ma|arska). te da general Mihailovi} smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi. Ankaru i Moskvu) i za Antoni Idna. EV. 163. reg. pisao podpredsedniku vlade Juraju Krnjevi}u. Isto: A VII. EV. MIP-u dostavio odgovor Forin Ofisa. EV. dostavio diplomatskim predstavni{tvima zahteve.D. I. Isto: A VII. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi i Mihailovi} tra`i da saveznici bombarduju Zagreb. Str.br. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu) 6 7 8 9 AJ. Za glavne gradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je tra`eno kao opomena zbog zlo~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji. jula 1942. knj.Br.9 Maja 1943. Ba~koj i Kopaoniku. 5097 od 14. Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak represalija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centara Zagreba.K.K. novembra 1942. U vladi V. novembra 1942. 33/1. Str. Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. U štabu komande u Kairu Str. k. reg. Engleza i Amerikanaca zatra`i bombardovanje gradova u Nema~koj. Pov. U MIP-u Str.K.O. Pov. februara 1943. Kada je re~ o Zagrebu. reg. 215. za {to su predlo`eni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okolinom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska.br. Str. k. novembra 1942. br. 173. EV. EV. br. od 29. priredio Ljubo Boban. k. A VII. Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`ja izme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji). reg. dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima u Kraljevu. 957. zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavnika Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u. 183.

je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na Bliskom Istoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim su dostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ine ustaša nad Srbima. da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe. 163. U daljem tekstu: Staniša R. reg. Pov. k. A VII. reg. Od 31. elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom tra`enju za bombardovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji. EV. general Dragoljub Mihailovi}. 178. k. Birmingham 1985. Isto: A VII. br. odgovoreno da to trenutno nije mogu}e izvesti.13 General Mihailovi} je kasnije. k. A VII. Rusa i Amerikanaca da se osude pokolji Srba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilo dalje uni{tavanje srpskog naroda. 275 dostavio je: „Tra`eno od Engleza. k. 62 od 20. 179. EV.14 a depe{om br. Ca. izveštavaju}i o velikim `rtvama. k. k. da se preko radio Londona `igoše izdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana. 13/1. EV. oktobra 1942.d. reg. br. Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici. aprila 1944. 121 koju je Slobodan Jovanovi} uputio generalu Mihailovi}u. 2318 od 21.Vlahovi}. str. reg. Staniša R. reg. 10/1. kada je na tra`enje generala Mihailovi}a za bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji.. depe{om od 9. 14/7. uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa Piterom Bojom 22. na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana. I pored `elje Engleza da iza|u u susret na{em tra`enju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protiv ovih objekata”. n. kao odgovor na njegovu depe{u br. br. da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugoslovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knji`evnog jezika. Vlahovi}. 481 da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. 179. maja 1943. 45/5. 85 . br. 179A. n. Isto: A VII. 4/1. 2318 od 21. oktobra 1942. 265-274. Staniša R. reg. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. EV. decembra 1942. aprila 1944. ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom. A VII. Budimpešte i Sofije. 281. Depe{om br. da ustašama treba zapretiti bombardovanjem Zagreba. br. A VII. „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje. Zbornik dokumenata iz britanske arhive. novembra 1943.15 10 11 12 13 14 15 Od 26. A VII. na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a.M. reg.12 Major @ivan Kne`evi} je 23. da se zapreti bombardovanjem ustaških centara u NDH. depe{a br. Str. 39. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. sem zahteva za bombardovanjem.d.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bombardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta. jula 1942. 4/1. Ca. br. 4/1. upu}enom generalu Mihailovi}u. o posledicama bombardovanja Beograda. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Saveznika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstva i pokolje koje u zemlji vrše okupatori. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanju Cetinja. 281. kao odgovor na njegovu depe{u br. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. br.11 Potom je od 5. EV.. oktobra 1942. k. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br.Br. 629: „Bombardovanje bi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne `eli”. Izveštaj od jednog našeg komandanta”. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948. br.

16 Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vlade pod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”. Ljubljana–Be~. sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugoslovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba i odjeku koje je imalo u Hrvatskoj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Trep~i (rudnik cinka). septembra 1942. Potom je od 17. da Nemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi). da je njegov uticaj izra`en na pruzi od Broda preko Sarajeva i Mostara do Metkovi}a. Karlovac.000 i Slovenci 80. 882 od 6. da su glavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gde treba bombardovati `elezni~ki most i stanicu). da su objekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu. Zagrebu. Mostaru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa. ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije na pruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod i Metkovi}). Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica). da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru. Iz Lisabona 24. Zagreb–Budimpe{ta. oktobra 1942. iako samo sa jednim avionom. Ljubljana–Trst. Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo– Mostar–Metkovi}). a potvrda je i u dosa16 A VII. Karlovac (stanica i most na Kupi). 882. EV. da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona u kojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune. dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljani van njegovog uticaja. Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na `elezni~ka raskrsnica sa stanicom i fabrikom lokomotiva i vagona). Br. akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu pruge Beograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu. bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH.Br. predla`e se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezorganizacije `elezni~kog saobra}aja. Direkciji za informativnu slu`bu Br. 182. AJ. Mostar i Su{ak. onemogu}avanja neprijatelju da koristi sirovine u Jugoslaviji i tra`i bombardovanje va`nih vojnih objekata. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona da je. Vara`din. Septembra i oktobra 1942. Pov. da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most na Dravi). Vinkovci. da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa. 103-190-663. Br. da Italijani dr`e aerodrome Ljubljana.000 `rtava. oktobra 1942. da je zamra~ivanje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb. Zagreb (most i `elezni~ka stanica). 86 . da je sigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka. Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a. 288. Pov. zatim Zagreb–Kralovac. Vara`din (stanica i most na Dravi). delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica). a daju se najva`nije `elezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd– Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu. Ljubljani. predstavlja stavove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugoslaviji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji ve`e 40 neprijateljskih divizija i da tu akciju najvi{e poma`u Srbi koji su do sada dali 900.

da je put iznosio 14 sati. januara 1943. da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kombinovati pojedina~ne i grupne ciljeve. EV. na~elnik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu. k. da je bilo 9 letova. reg. ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska vojska. da su najva`niji objekti za bombardovanje `elezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju. o 17 18 A VII. 127. 29D.. 2/1.18 Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. da{njim letovima nad Jugoslavijom. da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni. 87 .M..17 Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30. Trep~i. da nije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.000. reg. da je bacan materijal. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11. EV. `elezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{. da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~ke mogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijati informacije. br. k. 29B. `elezni~ki ~vor Zagreb. `elezni~ki most u Osijeku. br. k.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli do Durmitora. br.000 gde su ciljevi ucrtani. da bombardovanje neposredno potpoma`e ~etni~ku akciju. Isto: A VII. a ono bi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~ali bi polo`aj u narodu. okrenuli bi se protiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije. Mostar. EV. 2147. general Dragoljub Mihailovi}. prema {to skora{njoj Va{oj `elji”. da shvata razloge za „neprakti~nost operacija u sada{njem momentu”. da bi tek nakon prvih akcija sledila poja~ana protivvazdu{na odbrana. koja bi mogla da objasni situaciju”: da je u toku pro{le (1942. dodaju}i: „Ali mi uzimamo slobodu ipak da dademo slede}e na{e primedbe. prepis dokumenta. majora Gligorijevi}a.. da bi efekat bio u materijalnim rezultatima razaranja ~ime bi se presekao saobra}aj. Trbovlju i Zenici. da bi bombardovanje „bila najbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”. marta. 53/2. 1/1. br. U tekstu se na kraju ka`e da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima tra`i bombardovanje pojedinih ciljeva. a bombardovanje Trep~e i Bora prekid eksploatacije. `elezni~ki most u Karlovcu. reg. da je ~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretno za odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”. ameri~kom pukovniku Kromu (W. `elezni~ki ~vor u Zidanom mostu. da se poseduju karte 1:1. sirovine u Boru. Zagreb. Brod–Sarajevo. da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskih avijati~ara koji poznaju ciljeve. Nema~ku i Ma|arsku. A VII. te aerodrumi Zemun. dostavio je savezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. dodaju}i „Mi bi pozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta. H. H. `elezni~ki most na Savi u Beogradu. Crom) zahtev: da treba bombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi}eve redove doveli oni koji oklevaju. Ljubljana i grad Banja Luka kao operativna baza usta{a. da istovremeno treba bacati letke.

Str.O. ako nema odgovora generala Mihailovi}a. „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovoj svojini”. zatim se daju predlozi šifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen. pukovniku Putniku. br. da }e Mihailovi} o tome izvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo. da }e se. 179D. A VII. 646. da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }e to puno pomo}i savezni~koj stvari. 646. ~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}. gde je evidentiran 15. i 16. u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je `elja da pravo komandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandant i daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a. Ob. Putnik misli da bi jugoslovenski vazduhoplovci mogli pru`iti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugoslaviji. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata. k. Isto: A VII. u kome ka`e: da su tokom 1942. iznala`enje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad 88 . javljanje Mihailovi}a o mestu i vremenu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije. da se u skorijoj budu}nosti o~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi. Datumi slanja pisma su 11. koji mu je rekao da je major Gligorijevi} izvestio o razgovoru sa njim 11. bacali leci i paketi sa hranom. 50. k. kako se ka`e. i sa kapetanom Susmanom i da je Gligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenski zahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji. mart 1943. Zbog toga pukovnik Putnik predla`e da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e ga izvestiti o ovim dogovorima. Ob. 21/2. Krajem septembra 1942. reg.D. daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali. br. marta 1943. da prilikom tih akcija treba voditi ra~una.br.20 a da se jugoslovenska strana 19 20 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a. da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodilo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji. smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obaveštajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavije shodno tra`enju generala Mihailovi}a.19 Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majora Gligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. EV. te na kraju pukovnik Putnik tra`i mišljenje o ovim planovima.A. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davati nama. EV.” Dalje se ka`e: da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihvata saradnja. dodaju}i: „(A) Da Vi predla`ete da uspostavite sa svojim ljudstvom i materijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. 12/5. ti poslovi su bili i još se nalaze kod „britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku dr`i radio-telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em. da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove. materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predla`e plato planine Sinjajevine. reg. marta 1943. (e) Da se ova stvar smatra kao isklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S.br. Str. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal i radio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a. Pov. (b) Da }e za vezu sa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}i iz Va{ingtona.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tete pojedincima koji simpati{u sa saveznicima”.

izvešten zastupnik Ministra vojske. sanitetskog materijala.Br. da je potom Putnik 6. šefom odseka za Jugoisto~nu Evropu i 10. što je prihva}eno i 5. k. da je potom major Rouz 20. šefu sekcije za Balkan Obaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande. da su Amerikanci pokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu. da je tada Gavrilovi} tra`io manje akcije „radi podizanja morala”. te da je o tome 21. municije. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e. potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. itd. da je sa kapetanom Susmanom dogovorena razmena obaveštajnih podataka. da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zainteresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku. Ob. br. {to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik. EV. januara 1943. okrenula drugom savezniku. da je odgovor dobijen 28. 356). što je odobreno. da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} tra`iti nove puteve. da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima i Gligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. izlo`io engleskom majoru Rouzu (Rose). Isto: A VII. hrane. k. te da su to razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izlo`io u svom referatu 14. A VII.21 Me|utim. 50. a od Amerikanaca bio kapetan Susman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombardovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943. oktobra 1942. da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardovanje otpo~ne odmah. pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanja koji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik. Gligorijevi} imao sastanak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnih ciljeva. reg. to sam rešio. da nastoji ostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i. da je potom Gligorijevi} tra`io sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar). da je radi toga Gligorijevi} sastavio akt (Ob. O pojedinostima dogovaranja sa 21 na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja. decembra 1942. da je potom 20.Br. 648 od 15. Ob. pukovnika Stronga. januara 1943. marta 1943. da je potom Gligorijevi} 20. 50. na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije iz grupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji. EV. da o detaljima treba odr`ati tehni~ku konferenciju i predlo`io da to bude u jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odr`ana u jugoslovenskom štabu 13.). da je 20. prepis dokumenta. U štabu komande Str. Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je o`enjen Amerikankom i koga je Gligorijevi} upoznao 10. 3/1. oktobra 1942. Isto: A VII. marta 1943.. na šta je dobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanske Vrhovne Komande i dr`avnom ministru Keziu. 3/1. da potra`im pomo} Amerikanaca za bombardovanje”. da je tra`io pogodnu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J. 2147) od 30. br. u kome je tra`io sastanak sa pukovnikom Kromom. odr`ana dva sastanka sa pukovnikom Kromom u Štabu IX ameri~ke armije. februara 1943. reg.O. ode}e. septembra 1943. oktobra 1942. na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma. EV.O. 29B. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik. br. mornarice i vazduhoplovstva (Str. 14/5. da je Gligorijevi} predlo`io Putniku. k. januara 1943.. Amerikancima.M. decembra 1942. na~elnika Obaveštajnog odeljenja štaba IX ameri~ke armije. EV. imao sa njim sastanak na kome je izlo`io ceo problem. prepis dokumenta. „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjem istoku. 29B. marta 1943. general Dragoljub Mihailovi}. 14/5.O. U štabu komande Str. br. k. kapetan Susman (pomo}nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njegovog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor. imao sastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom. da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpski narod i borbu generala Mihailovi}a. januara 1943. februara 1943. A VII. 89 . br. izvestio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji. da je plan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje. 648 od 15. da su potom 8. da britansko vazduhoplovstvo na Srednjem Istoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti. reg.Br. zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije. reg. time je jugoslovenska strana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa.

da je istog 13. da sa ovim treba da bude saglasan jugoslovenski komandant. da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju na vojne ciljeve sa 9 aviona. koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanom koji je preneo spremnost da se pomogne i da su tra`ena dva pisma kao jugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeo mere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred 90 . nagla{avamo ~injenicu da je Susman predlo`io da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore treba smatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njima treba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik). da je jedan ~ovek odre|en za vezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopije svih (podvu~eno u tekstu – prim. te da je kao prevodioca poveo sa sobom poru~nika fregate Simu Simi}a. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestio Putnika kojem je predlo`io pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”. M. koji je pomo}nik pukovnika Kroma koji je operisao slepo crevo. pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja. da englesko otkrivanje ovih pregovora mo`e jugoslovensku stranu dovesti u te`ak polo`aj. pomo}nik ameri~kog pomorskog izaslanika u Londonu. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznaju ciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion. pukovniku Putniku. da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje ste nam dali”. da je od jugoslovenske strane tra`io plan za ubacivanje ljudstva i materijala. marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovim stavovima. da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generala Maklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prvi poslati pismo jer jugoslovenska strana tra`i pomo} i zato inicijativa treba da do|e od nje. T. da je istog 13. da mu je kapetan Susman u~inio predloge i saop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predlo`ene od jugoslovenske strane februara 1943. da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije budu izvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenska inicijativa.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a kada se veza uspostavi. ekspoloziv i pakete sa hranom.) primljenih telegrama dava}emo i vama”. pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom tra`enju. marta po pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom. koji je u {tabu komade zaveden 15. marta 1943. te da i za ovo treba da da saglasnost jugoslovenski komandant. Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantu Jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. da je po pitanju veze sa Mihailovi}em Susman rekao da se to mo`e ostvariti. da ujedno Ameriklanci `ele da tako provere izve{taje koje im Englezi daju o situaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid. da je potom 13. Gligorijevi} dalje ka`e da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne mo`e da da svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju da dobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije.

general Dragoljub Mihailovi}.25 Istog 18. 358 od 19. iz Kaira br. Dajte pismen pristanak za bombardovanje sviju vojnih ciljeva predlo`enih od Amerikanaca. k. br. Jovanovi}”. da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku koji je pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma. br. EV. aprila 1943. Ob. odgovorio na Putnikovo tra`enje i pisao jugoslovenskoj vojsci u Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str. major Gligorijevi}. reg. je 18. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. k.Br. na~elnik obave{tajnog odeljenja u Kairu. Englezima sa „naslonom na Va{ington. 29G. 4/1. Isto: A VII. 649.O. 641: „Primite saradnju i u~inite sve za slati {to ve}u pomo}. 16/2. reg. br. Str. k. te da }e se tada tra`iti saglasnost britanske Vrhovne komande. Str. pukovnik Dimitrije Putnik. u delovodniku br. da je Gligorijevi} potom obavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar. reg. 675.M. EV. pukovnikom Strongom. Ob. EV. 38/2. reg. reg. marta 1943. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabinet i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri22 23 24 25 26 27 A VII. iz Kaira br. 38/6. 9. EV. da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu je rekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora koje je jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije.V. A VII.22 Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govore Putnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu. 641. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikanci predla`u bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. Br. br.K. Tako je od 16. k. br. marta 1943. U Kairu zavedeno 23.Br. 38/6. 386. 17. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”. 385. A VII. dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira. EV.. Putnik je iz Kaira dostavio. marta 1943.26 Slobodan Jovanovi} je 22. evidentiran u delovodnom protokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu tra`ili”23 i sutradan. 179. jer je jo{ uvek Vrhovna komanda u engleskim rukama”. Ob.O. Vezu sa zemljom njihovim sredstvima i osobljem. Ob. br. reg. 9. EV. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom pod izgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli. a u vezi zahteva vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. {to je evidentirano u delovodnom protokolu u Londonu. 9. U delovodniku br. u delovodniku br. te da je potom 15. k. k. O.Br. 91 . marta 1943. 29G. Pov. EV.O.. marta 1943. reg. aprila 1943.24 Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta. 40/2. 257 od 22. 357 od 19. A VII.27 Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslovenske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15. A VII. A VII. br. Str. U štabu komande u Kairu Str. 179D. marta 1943. izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}a sa Amerikancima” i ponovo tra`io smenu. aprila 1943. 38/6.br. k. je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika sa Amerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}. aprila 1943. marta 1943. 257.

EV. prepis dokumenta. maja 1943. 30/9. br. da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trude da spre~e korištenje. K. marta 1943. br. gde je Kne`evi} tra`io bolje upoznavanje Amerikanaca sa situacijom u Jugoslaviji. A VII.34 kome je pukovnik Putnik 28 29 30 31 32 33 34 A VII. Br. zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu. A VII. br. marta 1943. 46.31 Istog 30.O. reg. Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte na ^ukarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja. Iz Kaira. 29B. k. k. jugoslovensku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (za vojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi. A VII. izvestila jugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komande u Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor). 2483. izvestio je da se ameri~ki pukovnik Solbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji. Hudec – kartona`a.28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima za akciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kne`evi}. reg. 23/1. 2498. Pov. br. da koristi rumunsku naftu. Poverljivi delovodni protokol V.K.30 Potom je {tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. Pov. k. maja 1943. A VII. EV. EV. A VII. 29B. Pokorni – proizvodnja alhohola. A VII. 25. k. da je u Italiji rafinerija kod Napulja. 834 od 25. tanskom ministru vojske Grigu. maja 1943. k. 3/1. reg. br. Putnik je dostavio Vojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicima bakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%. da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu general Mihailovi}. dostavio britanskom Ministru vojske. marta 1943. o ekonomskim prilikama u Jugoslaviji. izve{tavaju}i Predsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena (Ronald Owen – Office of the Minister of State). da nije o{te}ena prilikom bobardovanja. EV. Major Danilo Zobenica.K.O. br. 163.K. da joj je aktivnost pove}ana 50%. 2478. EV. 1098.29 I pukovnik Putnik je 28.K. EV. Da je u Beogradu rafinerija nafte na ^ukarici pored fabrike še}era. ukazuje se na stav prema SAD nakon Foti}evih depe{a. marta 1943. da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje da radi za Italijane. 92 . U vladi u Londonu br. kraljev a|utant. pisao o saradnji sa Amerikancima. U vladi evidentirano V. marta 1943.33 Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. reg.O. Paspa – elektro materijal.V.Br. 1093 od 12. 2484. Ob. k. te da rudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci. Isto: A VII. U vladi V. Predsednika vlade br. D. marta 1943. reg. reg.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Union – tvornica ~okolada. Br. EV. maja 1943. 48/2.Br. da u Albaniji petrolejske izvore eksploatišu Italijani. D. EV. br. od 12. Ob.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivana Kne`evi}a Slobodanu Jovanovi}u 19. da je mogu}nost da se Bor prugom pove`e sa `eleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku. k. prepis dokumenta. Br.V. Italiji i Albaniji. {to su predali pukovniku Ovenu. Grigu. 177II. br. k. 3/1. 40/9. 16. 177II. 179.Br. da se ne raspola`e informacijama o kapacitetu rafinerije. {ef Vojnog kabineta. 1099 od 12. da su u Boru stigli radnici iz Bugarske. 29B. Br. reg. reg. Ob. Br. 5/1. 3/1. 46.

kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D. ali da se ne tuku varo{i zbog obrnutog efekta. Isto: A VII. k. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman u intelid`ensu devete vazdu{ne ameri~ke sile. Ne verujem u brz rezultat.Br. maja 1943. 29C.). izvestio komandu u Kairu: „Nema~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Dra`u. iz Kaira. 38/5.K.Br. EV. Mostara i Podgorice.M.K. maja 1943. Str.Br. br.35 Kada je re~ o ovim kontaktima sa Amerikancima. T. Neophodno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Dra`i. k. odbacuju}i. 52. 45/1. reg.V. Dotle potrebno je da ostane na redovnoj du`nosti”. k. 19/3. 26/27. br.. Po ameri~kim informacijama vrlo dobar. Štab komande jugoslovenskih trupa Str. aprila 1943. Susman je na svoju ruku tra`io moj pismeni pristanak za bombardovanje ciljeva u zemlji. da je ono o ~emu se o njemu govorka ta~no: „Ne sla`em se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti. 93 . reg. br. u nastavku teksta o problemima rada u Kairu. maja 1943. ne znam ko je.36 Slobodan Jovanovi} je 4. pa se bojim da ne u~inim ne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”. Do mog postavljenja i ina~e je slu~ajno do{lo.38 Putnik je na ovo odgovorio 26. ali ne zbog bojaznosti od odgovornosti. k. reg. EV. k. br. A VII.37 Slobodan Jovanovi} je 24. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 29G. po{to 35 36 37 38 A VII. Dra`a bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa Bliskog Istoka. kao {to se to govorilo u Londonu. EV. Nemogu}e je organizovati specijalnu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i u nadle`nosti komandanta trupa. 29B. Tra`io sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva. EV. ve} zbog toga {to sam znao da se ne}e mo}i ispravno raditi. prepis dokumenata. 386 od 16.111): „Dejstvo na trupe sa sada{njih baza nemogu}e. k. Pov. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj komandi u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde nam Amerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kod Komandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao. Navikao sam da idem pravo. Ja odr`avam potrebne veze sa nadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni objekti neprijatelja u na{em susedstvu. ~inovnik publicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi.V. br.. EV. Ne mogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”. 29G. A VII. Hitno vidite kod Britanske Komande mogu li ga pomo}i avionima. reg. 178. br. Isto: A VII. Molio i Amerikance. A VII. protivu moje volje. general Dragoljub Mihailovi}. dostavio savezni~koj komandi na Srednjem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav. 111. ustvari u intelid`ensu ili sekurite. ali neiskusan. Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogo da koriste na{oj stvari (podvukao M. maja 1943. aprila 1943. 10/3. 6/1.O. pukovnik Putnik je iz Kaira 16. EV. 357. reg. pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. 2) Mi{el sirijac. reg.V. Javite o rezultatu”. 3/1. na njegove zahteve.Br. sa kartom i detaljima.K. D. ^im Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemlju Gligorijevi} }e do}i u London na mesto Kne`evi}a.

k. k. 38/6. A VII. k. reg. maja 1943. O. u delovodniku br. Br. k. br. 38/6. iz Kaira br. EV. 23/4.(rednjem) I. Ob. a Balkan jo{ nije u{ao u zonu tih neposrednih ciljeva. Arhivirano u "specijalni dosije". da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanju Balkana sa juga. Priznaje se da }e bombardovanje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko na Patriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”. 784. Br. Na ovo mu je odgovorio pukovnik Mur (William S. 446 od 26. dok odluka ne bude pala. Pov.V. Predsednik li~no anga`uje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 aviona za dejstvo za Balkan”. EV. reg. br. Str.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. Amerikanci ka`u da se lokalne akcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. D. 446. EV.Br.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci sa engleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombarduju ciljevi u Jugoslaviji.K. „radi znanja”. juna 1943. Str.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. EV. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dr`ava na S. Isto: A VII. reg. da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a 39 40 41 42 A VII. Komanda je ve} odavno predala Englezima i Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije i suseda. nikakva lokalna akcija ne mo`e biti preduzeta”. pisao komandi na Srednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile da slome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je sna`an pritisak izvr{en protivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. 29/2. U ovo vreme i{li su i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i okru`enju. juna 1943. reg. maja 1943. EV. Isto: A VII. Bombardovanje u ovom periodu mogu}e da se ostvari jedino. Molim da se Predsednik li~no anga`uje u gornjem smislu kod Sinklera. POV. Isto: A VII. 46. 508. k. Arhivirano u "specijalni dosije". ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza da su na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu. ali do sada nema jo{ ni{ta. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari `eljeno bombardovanje”. A VII. br. A VII. reg. 45/1. 9. MIP-u. br. 52II. 1/7. maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji potrebno je da se g. ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje 12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom. 45/8. 94 . Pukovnik Putnik je 2. k.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi u zaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 522. 52 II. koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. Br. 52II. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako u delovodnom protokolu vojnog ministarstva 31. k. 9. reg. savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve.(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kod na{ih vlasti i. EV. 103-33-189. O rezultatu javi}u naknadno”. br. O. br. 167 od 9. 179 i. U MIP-u Str. EV. 784. reg. u delovodniku br. br. AJ. marta predato i „Politi~ko stanje u Jugoslaviji”. Str. iz Kaira br. 52. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se razra|uju detalji. Molim anga`ujte se kod Ministra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i na Balkanu.

Isto: A VII. k. EV. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji.. Isto: AVII.). 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. Isto: A VII.43 Na jugoslovensko tra`enje u Londonu. a naro~ito engleski. k. 95 . Str. T. Mostar. k. Pov. 1/7. upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~ki Vrhovni {tab u Va{ingtonu. Isto: A VII. da su Englezi nakon prijema ovih predstavki tra`ili kopije da bi ih uputili u London. general Dragoljub Mihailovi}. k. da je jedan engleski oficir prijateljski predlo`io da se izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vlada poku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu. EV. da je englesko Ministarstvo vazduho- 43 A VII. 33/1. juna 1943.) jugoslovenske vlade tra`eno bombardovanje najbli`ih ciljeva u okupiranoj Hercegovini. EV. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. a u jugoslovenski {tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirima razra|ivao detalje predlo`enih vojnih ciljeva.M. 23/4. reg. i njima i nama. k. 454. britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslanika 18. 52II. reg. br. Sarajevo. da su poslednji ameri~ki.. Sinklera. da se sa dostavljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu u Al`iru. te da su ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima. da je u poslednja tri meseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih {tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ciljeva na Balkanu. 179i. zatim u Bugarskoj. 25. Crnoj Gori i Sand`aku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori. 52II. Putnik razgovarao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po njegovim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na Jugoistoku Evrope. br. da je te`i{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji. da se kao glavni argument isti~e strategijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv okupatora u Jugoslaviji i Gr~koj. br. 29B. godine. to i dalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da poka`emo potrebu bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”. da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugoslaviji. da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ciljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan. Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske. reg. juna 1943. (Pov. reg. mornarice i vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata. Br. EV. da su odgovori saveznika u martu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspolo`ive avijacije. Kraljevo. br. br. T. reg. naro~ito kada moramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}. prepis koncepta odgovora. potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|arske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije. br. kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji. Putnik dalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. Br. da je u aprilu 1943. M. 45/8. EV. 3/1 od 5. itd. odgovori obeshrabruju}i sa obrazlo`enjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i osovinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanu u ju`ne delove kao {to su Podgorica.

(Pov. Pov.O. vlada mi{ljenje da prvo treba re{iti srpsko pitanje.256 od 11. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlo pouzdanog izvora”. Isto: A VII. b r. br.Br. vladi. Pov. Br. je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju. A VII.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnog konzulata u Carigradu. oktobra 1943. jula) kao nastavak izveštaja Str. 103-160-582. 45 od 7.000 ljudi. 36/3. izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a.) o prilikama u Srbiji.Br.Ob. vojnom ministarstvu i ministarstvu socijalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str. Pov. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. EV. da je u Beogradu „sa velikim raspolo`enjem” primljena italijanska kapitulacija. AJ.br. oktobra 1943. novembra 1943. da je u Hrvatskoj „haos”. EV. 96 . Br. Isto: AJ. k. Isto: AJ. 4204. jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|u most”. novembra 1943. Pov. da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da partizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda. a istog datuma je i odgovor u vezi sa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji. Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg na Balkanu general-feldmaršala Vajksa. br. 256. Nemci smatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”. 3592 od 8. a u Jugoslaviji se ra~una oko 400. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju `ivljenja u Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova. Vojni izaslanik dostavio 18. da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100. 41/4. reg.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pov. konkretno u Beogradu. Pov. EV. k. da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama na Balkanu”. 3250 od 8. MIP je 27. itd.000. vladi. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja od strane Saveznika. na osnovu izve{taja poslanstva u Stoholmu od 30. i Ministarstvima socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu od mogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje ~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i dr`e svoje automobile u Zemunu.Br. da je u Beogradu oskudica u hrani. k. 103-160-582. reg. 165A. 5807. EV. Lukovi}a (Pov. jula 1943. b r.Br.44 Iz jula 1943. da je Beograd podeljen izme|u pristalica Mihailovi}a i komunista. da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velika mr`nja. reg. dostavio kancelariji kralja. Na prethodni jugoslovenski zahtev. 61. k.br.Br. u slu~aju kapitulacije Italije.O. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radi opreme. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata.47 44 45 46 47 A VII. 5662. A VII. novembra 1943. 38/6. 9. ukazuje dopis MIP-a odeljku {taba Vrhovne komande u Kairu 29. 38/6. reg. Br. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada. 9.000. 103-112-416. da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100. juna 1943. {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. ali su spremni da generala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima. Ovaj odgovor je potom prosle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca u Beogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatog porekla.Ob. plovstva odgovorilo da ne mo`e izvr{iti bombardovanje.45 Na strah od savezni~kog bombardovanja u Jugoslaviji.

AJ. 25.49 Ministarstvo vojske. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnom Ministarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. tuneli. iz MIP-a. jazovi. Bugarskoj i u Jugoslaviji. Od 26. jula. EV. Br. Potom je od 24. 53. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od 48 49 50 51 A VII. kao i docnije promene. reg.. stanje drumova u razna godi{nja doba. zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21. Ob. EV. Isto: A VII. Str. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komande kojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beogradom. da je Ministarstvo ratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Va{ingtonu zamolilo za izvesne podatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbrane du` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju. U štabu odeljka Vrhovne komande br. da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane. decembra 1943. avgusta Str. mostovi. k. Br. 61. 874. reg. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. reg. komandantu jugoslovenskih trupa u Kairu. fascikla 11. preko Had`i-\or|evi}a iz Kaira. Br.51 Potom je Putnik 28. Br.Br. br. jula 1943.48 O preletanju savezni~kih aviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26. Str. 103-161-583. Str. Br. jula 1943. U MIP-u POV. Isto: A VII. novembra 1943. da je u Pan~evu proširena škola za avijati~are.Br. 15/2. k. Str. 6180. EV. 97 . Ob. general Dragoljub Mihailovi}. da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinuti turski i švajcarski konzulat. 179H. sa zadatkom da izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Ma|arskoj. pov.Br. o. 34/4. da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izveden pred sud. 874. pisao vojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledu bombardovanja ciljeva. novembra 1943. 3681 od 27. reg. Str. A VII. k.Br. uputio ameri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera. Pov. br.Ð. 241. 874. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kairu o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovao iz Beograda: da je bila dobra `etva konoplje u Beogradu. AJ. mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnik Miodrag Raki}) dostavilo je 24. O. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i da su Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu. januara 1944. avgusta 1943. avgusta 1943. kao i ostale korisne podatke”. Pov. br.O. k. avgusta 1943.O. br.50 Od 29/30. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu. 634 od 3. Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}a na reci Neretvi.m. decembra 1943. 48/3. 603.O. od kakvog materijala je gornji sloj druma. Ob. O. ali zbog oskudice u uglju nema ni vode ni struje od 5 do 18 ~asova. O. Ob. 912 sa podacima da je 5.M. Pov. da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beograda izba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnih napada sklanja od `elezni~kih stanica i mostova.. 111 od 11. 14/1. da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad. Ob. EV. prema zahtevima generala Mihailovi}a. EV.br. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumova. U Kairu 16. Ð. U vojnom ministarstvu str.

da su primetili da su Dra`i i Titu Nemci „dali istu cenu”. a Amerikanci da je obalska zona Jugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera. da je Radovi} govorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu. Bar za sada. jer je za nas glavni zadatak slomiti i zauzeti ju`nu Italiju”. Bariju i Brindiziju. avgusta nakon sastanka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder. na {to je Teder rekao da to napi{e. itd.O. 98 . „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Al`ira i Kaira oko nadle`nosti na Balkanu. rekao da su snage anga`ovane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”. da je Merfi obe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima. br. Radovi} iznosi utisak da je Tedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku. da je razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata. U Ministarstvu u Londonu br. da je nakon ovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je „podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku. reg. Da to isto ~ine i sa Francuzima.Br. avgusta 1943. da ga je Teder primio 7.52 Pukovnik Radovi} je do{ao u Al`ir odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo. na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu. 3075. Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategijski planovi nisu stvoreni”. avgusta 1943. Ne obe}avam za sada ni{ta. da ga u susretima prati ameri~ki major radi prevo|enja („jezika”).” (podvukao M. avgusta 1943. 277. da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju. kako se ka`e.). da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je 52 A VII. nakon Radovi}evog nagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali. ^er~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”. da je Radovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat u Jugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog i napi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreo sa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati. da saveznici: „Na sve probleme gleda se samo vojni~ki. komunikacije. da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodna Francuska. Ob. da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”. industriju. Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje se bore i daju otpor”. ali sve uzimam u pamet i vide}u. 2170 od 31. koji je ovo pismo 9. Ca. da je 4. ali to ovde nije slu~aj”. k.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. moral. da je Radovi} predlagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji. 19/2. da „Englezi vide stvari detaljnije. T. Ne `ele nikako da se me{aju u unutra{nje stvari. imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelid`ensa” britanskog mar{ala Tedera kome je izlo`io ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) i da su obe}ali da }e se susresti sa Tederom. sirovine. da kod. da su Englezi zauzimali stav da je Balkan operativna zona srednjeg Istoka. Teder je rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i. a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo. a da je Radovi} na ovaj susret po{ao u pratnji majora Huota.

Br. pukovnika Edia (W. da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis. EV. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. 931. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. Pe{ta. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju. a da Italijani imaju oru`je. U Kairu evidentirano 26. gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a. ukazuje se na potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale italijanske kolone u povla~enju. saobra}ajnu i ekonomsku situacija u Jugoslaviji.S. O~ekuje se italijanska kapitulacija. sre}emo izve{taj iz Al`ira pukovnika Du{ana Radovi}a komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Al`iru o ~emu je 28. k. referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpukovnik @ujovi}.53 Potom 15. Str. EV. gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugoslovenskim ljudstvom. Isto: reg. 28.. Ob. Ni{ i sva ostala mesta. 5/4. Ob. da dolaze izbeglice iz Dalmacije. koja su radili posle mene”.C. septembra podneo i izve{taj. 17/1. 261. k. da je Amerikance zamolio da dostavljaju prikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji. potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kim komandantima generalom Ajzenhauerom. izve{taje iz nacionalnih jedinica u Dalmaciji. izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”. Isto: A VII. da je od prispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „Glas Crnogorca”.S-a i otputovali u Al`ir gde su dobili pomo}. Predsedništvo Ministarskog saveta je 1. da je primio oba Putnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kod saveznika. oktobra 1943. A VII. municiju i hranu koji su neophodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabota`e i zato treba da do|u do tog materijala.Br. Bor. da su njihovi predstavnici (Makijedo) stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O. izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije. general Dragoljub Mihailovi}.55 Italijanska kapitulacija i povla~enje 53 54 55 AJ. i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju. Str.54 U elaboratu od 3. mar{alom Tederom (komandant savezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima. da bi to ujedno delovalo na vojsku 99 . oktobra na poziv Saveznika otputovao u Al`ir i o toj delatnosti }e javiti. za Bari. 5783 od 2. avgusta 1943. da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa druge strane Jadrana sa partizanskim posadama. reg.S. ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Al`ira.Br. primerak lista „^etnik”.. br.O. Pov. EV. na kraju Radovi} od Putnika tra`i: „Molim vas naredite da se ponovo kopiraju svi podaci za aerodrume. Eddya – U. reg. oktobra 1943. 3230. u Al`iru). Razgovaralo se o vazduhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} im je dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu.M. upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga. br. 16/1. fascikla 11. utvr|enja du` na{e obale i granice. br. Pernik.O.M.Br. Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih polo`aja i daju se {iri predlozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu. novembra 1943. novembra 1943. (Pov. te da je potom 14. da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i tako ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{ao u Italiju. ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materijala. A.

reg. 98. da su Nemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi. br. šumovita oblast Ozrena u Bosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja. k. ako pošaljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. `ena i dece. 103-33-189. USMC. da su u italijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspolo`eni partizani. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostima spram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”. avgusta 1943. rudnik Bor.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. avgusta poru~nik ameri~ke mornarice Valter R. Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27. Naša frekvencija 6540 i 5405. mornarice i vazduhoplovstva (dostavljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnji sa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplokoja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana. Budimpeštu kao centar saobra}aja. 1. Br. ~as G. 20II. Slušamo Vas 6265 i 6755”. reg. Isto: A VII. n. str. da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}. Nik{i}a i Podgorice. saobra}ajnica i na Balkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili da zamene polo`aje Italijana.Br.. bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina. da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombardovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu. 680.M. A VII. Ministarstvu vojske. 5/1. Iz nešto ranijeg perioda je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od meseca septembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. A VII.d. da pošto postoji podesna veza sa geriliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se tra`i od Vazduhoplovnih snaga”. 20II. 1. italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora.. n. 1/6. Isto: Rat i mir |enerala. da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost. ukazuje Mihailovi}eva poruka generalu Donovanu avgusta 1943. da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u preko Jadrana. plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navodi se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava). @abljaka. Ovaj sre}ni momenat došao je. k. Str. 29C. 98. avgusta 1943. Pov. Bugari i ma|arske divizije. T. Ako `elite imati vezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21. str. 1st L.56 Nastojanje ka okretanju drugom savezniku. Zagreb sa va`nim mostom na Savi i Sofiju kao centar `elezni~kih linija. novembra 1943.000 ~etnika i partizana. br. Mensfield. da su ubili 20. 1/6. U interesu je. da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog ~ega se predla`u vazduhoplovne operacije bombardovanja luka. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a (oficir u penziji Mitar Lakovi}). da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati. Njihov izve{taj. ali zbog industrije (Zenica-Brod) neprijatelj je otvara. Ca. {to je radi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21. Br. rudnik uglja Pernik u blizini Sofije.d. knj. Amerikancima. Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon invazije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabota`e boraca Jugoslavije”. celo srpsko stanovništvo i sekcije Hrvata i Albanaca”. Isto: Rat i mir |enerala.Ð. 2. 2. ta~an je u toliko. reg. garnizona. {to su mesto njih pobili nevine `ene i decu”. upu}ena generalu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19. 56 57 100 . obja{njavaju}i da su vesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su 18. br. kako naše tako i vaše zemlje. EV.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je 3. Ca. knj.T. AJ. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP. da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da bi obezbedili to podru~je i vršili represalije. k. nakon nesporazuma u saradnji sa Britancima.

K. Br. 7II. decembar 1943. Mi{ovi}. novembra 1943. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 2/1. 3681 od 27. 3527). novembra 1943. 3681 od 27. A VII. Br.br.M. Pov. k. novembra 1943.br.61 Italijanska kapitulacija i pribli`avanja savezni~kih frontova Balkanu vojno su otvarali jugoslovensko rati{te. 29D. Mišovi} je tra`io objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu. A VII. koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu. da je upotreba prvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijala Dra`i Mihailovi}u. Puri} Mihailovi}u da je prilikom bombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder. U štabu odeljka Vrhovne komande br. Ova je veza imala da poslu`i samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obaveštenja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a. EV. da li je mogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno. izve{tavao o u~estvovanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi. 34/10. k. reg. EV. br. reg. 6180.59 Potom je 14. predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi se mogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. br. Pov. vaca. 61. AIR FORCE. Str. reg. U nedeljnom izve{taju britanskog Ministarstva rata za period 8–14. EV. Pov. na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskog Ministarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. Br. da }e baze za rad nad Jugoslavijom biti na Siciliji. novembra 1943. 34/4. Pov. da je usvojena jugoslovenska `elja da se posade ~uvaju i {to vi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom. U nastavku se dodaje.. Br. Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ili mornari~ke i vazduhoplovne udare. 120.K. Puri} Mihailovi}u o padu jugoslovenskog bombardera prilikim bombardovanja Sofije. a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih biti i ameri~ke. general Velimir Ranosovi}. `eljezaru Zenica. br. 61. reg. 20. Zagreb i Zemun. iz MIP-a. Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanja u Jugoslaviju. (Str. 6180. k. U štabu odeljka Vrhovne komande br. 78 od 30.60 Bo`idar Puri} je u depe{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. jugoslovenska vlada je na dan 4. A VII. Slavonski Brod sa mostom na Savi. 34/4. EV. iz MIP-a. te da li mo`e biti obavešten o teško}ama koje ote`avaju taj rad i od koga one dolaze. reg.V. A VII. EV. Str. (novembar i decembar) i januara 1944. oficir za vezu pri 15. Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanju ciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj. 88 od 24. k. D. Pov. general Dragoljub Mihailovi}. D. Veza je imala da bude pod punom kontrolom organa štaba 15 Air Force-a".V. br. br. da li je mogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju. Str. k. 20/1 Depeša br. kako je došlo do izvesnih izmena. 101 . tra`e}i da se po{alje telegram 15. novembra 1943. u vezi sa Jugoslavijom je 58 59 60 61 A VII. Depeša br. 29C. O. EV. Isto: A VII.. reg. To su izve{taji s kraja 1943. k. decembra 1943. "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom. decembra 1943. 5/1. pisao je pukovniku Muru (Moor). 631. dodaju}i: „U Jugoslaviji predla`e slede}e ciljeve”: `elezni~ki ~vor Vinkovci. Pov. da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao „na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”. (Str. Veles sa mostom na Vardaru. major M. rudnik Bor i aerodrome Sarajevo. podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduhoplovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji. 3704).

[ibenik i Zadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena a tri o{te}ena. reg. kao i kod JVuO. aprila 1944. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijatelja”. br. da se stalno slu{a ho}e li se za~uti sirene.62 Na bombardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20. dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna koncentracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. br. 20/6.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Rovinj. A VII. EV. dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega.Vlahovic. Vela Luku i brod u luci Bra~. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanski razara~i i obalske jedinice bombardovale su Split. kao i Zadar i njegovo pristani{te. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombardovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”. reg. k. 158II. decembar 1943. 158II. Pristani{ta Split. da engleski avioni lete iznad grada. 158II. marta 1944. k. Isto. br. godine: „Isto~no sredozemno rati{te. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu u Jugoslaviji”. a daljih 50 o{te}eno. Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitu kao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”.65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugova jugoslovenske vlade. Druge 62 63 64 65 66 67 A VII. 24/6. izve{tavao jugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bombardovanja na oprezu. reagovali su Hrvati u jugoslovenskoj vladi. reg. EV. da je radno vreme skra}eno i da se radi do deset sati pre podne. Ljubimir Vi{acki. je 2. Vazduhoplovstvo: Uspeli napadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma. januar 1944. n. A VII. str. 7. EV. Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin).64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamo ovim za period 17–23.d. 102 . uputiv{i protest britanskom ambasadoru kod Svete Stolice.67 Jugoslovenski diplomatski predstavnik u Madridu. Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u cilju ometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja.66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba. k. izazivalo je i dalje podgrejavalo nade u savezni~ko iskrcavanje. koji su protestovali kod savezni~kog komandanta Vilsona. saop{tava se: „Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/ na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja je pri~inila prili~nu {tetu. EV. kao najve}eg sutra{njeg suparnika. da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci i da su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. 263-264. A VII.. reg. reagovao nadbiskup Stepinac. Staniša R. i 26.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9. 30/6. 26/6. 158II. 40 vozila je bilo uni{teno. br. ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sa pokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju u odnosu na Narodnooslobodila~ki pokret. k.

koji je doputovao u Carigrad. Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo veliko neraspolo`enje kod naroda. Br. Br. Br.68 Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Bo`idaru Puri}u 10. k. 103-177-620. Pov. aprila 1944.70 @ujovi} je u telegramu iz Kaira. 103177-620. Bar. da je kod srpskog naroda jako rusofilstvo. da je neraspolo`enje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtev i da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji. dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu 68 69 70 71 72 AJ. da je u Srbiji sav narod za kralja. AJ. AJ. 103 . 29. u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P. aprila 1944. Sulejmanom Ugremanom. vesti. „radi znanja”. da se nakon bombardovanja stanovni{tvo iz grada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja. Br. izve{tavao jugoslovenski MIP da je. Pov. P.). Str. P. Br. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvu vlade.Pov. 188/44-VII-8.69 Petkovi} je i 8. ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em.71 Jugoslovenski konzul Kne`evi} je iz Carigrada 20. da je poja~ana protivavionska odbrana Nemaca i usta{a. prema izve{taju dobijenom iz zemlje. izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja. 103-160-582. juna 1944. aprila 1944.72 Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugih strana. Pov.. koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezima nakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opadaju. A VII. februara 1944.. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. kako se ka`e. 39/2. Stim u vezi moglo bi se predlo`iti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vazduhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”. general Dragoljub Mihailovi}. saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Nema~ka izgubila rat. Pov. br. da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i da su po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod katedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev biskupa taj benzin sklonjen. 81. AJ. ali ne}e da se pomiri sa komunizmom. AJ. da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva. decembra 1943. da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~ito stradali muslimanski delovi grada. 42. Isto: AJ. kojim se. 17 od 20. savezni~ka avijacija bombardovala Nik{i}. tra`io da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanja stanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. Br. 103-160-582. 103-157-574. 103-7-66. Pov.M. reg. 212/44-VII-8. Tako je od 1. 89. upu}enom Londonu 17. EV. dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavilo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva. da srpski narod pola`e nade u Amerikance i lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsedniku vlade u London i ambasadi u Londonu.

tako da sada u Gru`u stanuje samo oko 20 osoba. br. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika u Londonu. marta jedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne. 1712. dobijeno od „informatora” o prilikama u Ju`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da `eleznica Dubrovnik–Sarajevo te{ko funkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha.br. 9. pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16. Br. Tako cene od 30 do 40. aprila 1944.000 Beogra|ana. fascikla 11. br. dostavio je zastupniku ministra vojske. u kome je ukazao da je Beograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve. mornarice i vazduhoplovstva u Kairu. 502 od 22. cene mobliranih soba su fantasti~ne. Dubrovnik je uvek bio vrlo dobro raspolo`en prema saveznicima. zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila na Stradun. da sada grad ima svetla i da je ostrvo Lokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije. dodaju}i da je op{tina nabavila naftu. Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo.73 @ivan Kne`evi}. skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gru`a svi su se stanovnici iselili u grad. k. 206 od 25. Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo. aprila 1944. jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojne objekte. ba{ kada je narod izlazio iz crkve. EV. 104 . {to je bilo uzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. Pov. oko 11 i oko 4 sata. dodaju}i na 73 74 A VII.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ve} u okolini. jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. 29 od 10. 54.Br. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih. Isto: AJ. aprila 1944. Brodovi su potopljeni. Pov. reg. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. U Rijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova. 9. {to isto deluje na raspolo`enje stanovni{tva”. A VII. 17. Po pravilu. podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljim namerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima. Br. U Ministarstvu u Londonu O. Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad. koji je u to doba bio pun. reg. svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro. 12/2. stanovnici su vrlo religiozni.). U delovodniku br. da je nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu. a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gru`u i Lapadu. Osim toga. maja 1944. Sada su pak ~esto ogor~eni. aprila 1944. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilo poznato.74 Kne`evi} je istog 17. da je nema{tina. kao naprimer Moko{ici. juna 1944. (Pov. 34/2. me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}. Bombardovanje Gru`a. MIP šalje štabu odeljka Vrhovne komande. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. EV. k. EV. da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanje Beograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi. da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40. mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. mitraljirao sam grad.

2/1. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregled vazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] za R. Pov. je 25. fascikla 11. upu}en MIP-u kojim je dostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslovenskog tra`enja detalja o bombardovanju Beograda. Ob. da va`nost koloseka Beograd–Zemun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti. 10. 196. k. EV. pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica. i 17. kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu. 4496. Isto: AJ. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni izaslanik u Va{ingtonu (Pov. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi} 75 76 77 78 A VII. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. Ob.76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljka Vrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade. reg.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje.O.A. 502.O. kao veza prethodnog telegrama br. juna 1944. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. 2019 od 13. Br. fascikla 11. 55.Br. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str. 46/2. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a.. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvo|enja. br. aprila 1944. kao i odgovor brigadnog generala Lorisa Norstada (Lauris Norstad). aprila 1944. AJ. znatne i da nisu bile „`eljene”.Br. aprila 1944. @ivan Kne`evi}. (Sred. A VII. 4317 od 2. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”. EV. da „fotografska interpretacija rezultata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. 103-160-582. U MIP-u POV. Br. Zemunski aerodrum i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi). 105 . Re~ je o odgovoru ameri~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. general Dragoljub Mihailovi}. @ivan Kne`evi} Pov. da su {tete. sem ciljeva. bez ovla{}enja vlade. O. kasarna Kraljeve Garde. br.75 Potom je 22. i 17. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kog bombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. 4563 od 7. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob. reg. 146. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. EV.78 Re~ je o telegramu pukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu. a za koji dobio zahvalno pismo oktobra pro{le godine”. 54) od 17. AJ. izvestio: dostavlja pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na dan Pravoslavnog uskrsa 16. aprila na Beograd (Sava. aprila 1944: da su napadi izvr{eni 16. Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika iz Kaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944.77 Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. Larrabe) koji je dostavio podatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima.F.E. mostovi na Savi i `elezni~ka stanica. EV. juna 1944. br.Br. 54.Br.. Istok) i za Amerikance. maja 1944. jula 1944. M.M.Br. k. maja 1944. Br.

Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogo`arski. To }e u~initi. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. ja sam Ambasadoru opširno govorio o velikim `rtvama u `ivotima i dobrima koje su pretrpljene.82 Zbog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. Staniša R. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande: 79 80 81 82 83 AJ. studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa..Br.d.79 Kne`evi} je telegramom od 10. kako mi je rekao. AJ. maja 1944. EV. 61A. snabdevanja i ishrane. 2318 od 21. reg. XLIII-XLIV. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombardovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo. o ~emu je 12. 62. fascikla 11. EV. kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolni i teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pru`im podatke. maja 1944. Svetozara Ra{i}a. jula 1944. k.80 Zatim je 12.83 Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stokholmu. maja 1944. na osnovu vesti iz zemlje. juna 1944. 265-274. „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduhoplovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g. ulo`io je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu. AJ. 192.O. i o politi~koj. EV. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu: „Vojni ciljevi dati po tra`enju generala Mihailovi}a. A VII. str. po sopstvenoj pobudi”. pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji. zatim o mu~eni~koj sudbini naše prestonice ve} i godine 1941.Vlahovi}. Skrenuo sam mu. Ambasador g. 103-160-582. n. str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mac Veaglia i da njemu li~no. @ivan Kne`evi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije telegrama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da ne vr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve} samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja. dalje. fascikla 11. poljoprivrede. Br. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. n. U {tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. Britanci ovde objavili da je tu~en po tra`enju Tita”. Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju preko njega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani u bli`oj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa. Br. 106 . 4317. o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beogradu imali biti pogo|eni. u koliko mi je to poznato. a o velikim `rtvama i razaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16. socijalnoj i moralnoj pometnji ne samo Beogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe. Pov. aprila 1944. jugoslovenski ambasador u Londonu. o ~emu je 2. dr Bogoljub Jevti}. ameri~kom ambasadoru. U štab komande Ob. Stvorio sam utisak da se vi{e ne}e tu}i. valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bi zaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imaju u vidu. O. br. Pov. kako se ka`e. kao i otvorenoj bezna~ajnosti ciljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama. izvestio jugoslovenski MIP. nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”.d. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. 55/1. 4603 od 22. maja 1944. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. izve{tavaju}i o velikim `rtvama.81 Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete. po mom mišljenju. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a.

AJ. da su procene `rtva prilikom prvog bombardovanja 3. Carice Milice i Knjeginje Ljubice.Br. zatim deo od Prote Mateje. U pitanju je izve{taj informatora o stanju u Srbiji i Beogradu. zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredima Mihailovi}a. 103-84-326. kao nastavak izve{taja Pov. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov.Br. 231. 4390.84 Potom je od 16. Kraljice Natalije. da je veliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanja i to najvi{e od Torlaka do Avale. maja 1944. iz MIP-a Pov. kompleks bolnica. da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcija poja~ana velikim brojem `rtava. Rumunska ulica. Skadarska. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnoge ku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. da i pored svega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu.. Pored toga bombardovane su avionske fabrike u okolini Beograda. Dalje se dodaje da je {vedski list 19. U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hiljadama bombi i svuda su izbili po`ari. 1685. 107 . Smatra se da su gubici u mrtvima i ranjenima vrlo veliki. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma Bo`idaru Puri}u. da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju..200 i tamo je najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra. juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradali delovi Dobra~ine.800 mrtvih. objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17. juna 1944. 103-160-582.M. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velikih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje. Gunduli}ev venac. da je uni{tena `elezni~ka stanica Beograd-Sava. maja. {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”. da su nema~ki gubici bezna~ajni. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a.Br. da je pogo|ena palata Albanija ali se nije sru{ila. da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanju Beograda 16. U ambasadi u Ankari Pov. Ob.Br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Pov. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Glavna stanica sravnjena sa zemljom.85 84 85 AJ. dok je u Zemunu procena `rtava oko 1. aprila: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak po podne napad na Beograd.br. 216 od 4. i za njega je 90% naroda. ugao Pozori{ta i Simine. Njego{evom kralja Aleksandra.O.br. Jedan sat kasnije Beograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”. Isto: AJ. koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9. 1956. Zemunski aerodrom. aprila 1944. Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena. U MIP-u POV. 367 od 22. Posle bombardovanja Beograda. ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugoslovenskih gradova da se iseli”. da nema~ka propaganda nastoji da uka`e kako su to u~inili srpski prijatelji. zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{egradskom do Kralja Milana kod Manje`a. general Dragoljub Mihailovi}. EV. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. da je bombardovanje tra`io Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove. zatim je stradao Bulevar Kralja Aleksandra. deo oko Kne`evog spomenika.

da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. dok su uništene fabrika Ma~va. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. da je tek posle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda. da je bila pogo|ena i `elezni~ka stanica. da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog. da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most. 108 . te drugi put 17. da je potpuno uni{tena `elezni~ka stanica i kolosek u Zemunu. POV. aprila. tako|e ošte}ena fabrika hartije Milana Vape. sa više pojedinosti. da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dok fabrika Rogo`arski nije. da je za vreme bombardovanja poginulo ukupno 174 nema~ka vojnika i oficira. Br. da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu. 199. da je ošte}en `elezni~ki most na Savi. da je o{te}ena palata Albanija. da su srpski dobrovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana iz Srbije. da je Pan~eva~ki most o{te}en.86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz 86 AJ. da je ošte}em Zemunski aerodrom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1887. štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik Kosta Simi}) 16. aprila bilo ja~e. strujovodi i kablovi. aprila i da je broj mrtvih ispod 2. da je pogodena fabrika Ikarus u Zemunu. da je pogo|ena po{ta na `elezni~koj stanici. a me|u zarobljenim pilotima su i tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu. da je u Beogradu bilo su|enje visokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije. zgrada osiguravaju}eg društva Jugoslavija. da je oboreno deset aviona ~ije su se posade spasavale padobranima. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombardovanja i da su materijalne štete velike. da je materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade. Ratni~ki dom. „Nemci pri~aju da je Tito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”. juna 1944. itd. da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat. vodovod. da je drugo bombardovanje 17. da je razoren deo pruge Stala}–Ni{. 256 od 11. da su ošte}ene zgrada Dr`avne hipotekarne banke. Br. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. da je `ivot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mnogo sveta se iselilo. MIP 31.000. Beograd je prvi put bombardovan u podne 16. {uma i ruda. da je o{te}en `elezni~ki most na Savi. dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en. raniji Progres. uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajlonijeve pijace. zgrada Pravnog i Tehni~kog fakulteta. da je pogo|en vodovod i strujovod. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestio u izve{taju Pov. a sam grad nije pretrpeo štete. da je zbog bombardovanja gra|anstvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali. a za komesara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. maja 1944. da su direkno pogo|ena Ministrstva saobra}aja. palata Albanija. Br. te zgrade u Knez Mihajlovoj i Kralja Milana. 103-160-582. Tehni~ki i Pravni fakultet. i od koga su dobijene vesti: da je Beograd prvi put bombardovan 16. Isto: AJ. 103-183-(643-644). da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca. Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigrada odakle je Lukovi} 19. a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstva saobra}aja i Ministarstva šuma i ruda. da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke. Pov. da su o{te}eni Ratni~ki Dom. kanalizacija. oktobra 1943. kao i pomo}ne zgrade pivare Vajfert. aprila 1944. da je za vreme bombardovanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika. Ove informacije. ovaj izveštaj je uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji. a varo{ nije. maja 1944. da je najvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmerno ja~e.

Naro~ito su stradali: sedmi kvart. Carice Milice.Br. k.M. Gra|anstvo se ve}inom iselilo iz Beograda”. 26. bulevar Kralja Aleksandra. da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu. 50/6. maja”. Ova katastrofa proizilazi otud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom. reg. 221. II. a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od 10 do 12. Knjeginje Ljubice. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.Br. Bajlonijeva pijaca i okolina. U vezi prednjeg dostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan . da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje. Prištinska. juna 1944. juna 1944.000 stanovnika ovog na{eg grada. objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji: „I. br. 103-84-326. maja 1944. Ni{a i drugih gradova u Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam `ivu akciju kod ovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da se tome stane na put. Prote Mateje. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Gori poginulo je preko 2. da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulo oko 1. Simina. Rumunska. dostavljeno štabu odeljka Vrhovne komande Ob. da je prilikom drugog bombardovanja stradala `elezni~ka stanica. Deligradska. Isto: A VII.30 ~asova. Bilten br. general Velimir Ranosovi}. gde se govori o bombardovanju od 18. da se broj `rtava procenjuje na oko 3. kod saveznika intervenisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. Za vreme bombardovanja Beograda. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samo jedno policijsko odelenje. 87 88 109 . dok u isto vreme nije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napada iz vazduha. Kraljice Natalije. reg. Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novi saobra}aj. 29A. itd. Kralja Milana. Kralja Aleksandra. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov.. Gunduli}ev venac. 4476. mornarice i vazduhoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda. Pov.O. 31..88 Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su. tako|e. Isto je u~inio i Gospodin Ambasador u ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima.O. maja 1944. 52 od 30. 54. a štedi hrvatske gradove. 103-160-582. general Dragoljub Mihailovi}. da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje tra`io Tito koji ruši srpske. EV. Skadarska. Vašingtonova. kraj oko Kne`evog spomenika. Sama pivara je uni{tena. Višegradska. EV. Ob.87 U Kairu su. Njegoševa. da je i pored svega moral naroda na visini.800. 16 i 17 aprila. 161. da gra|anstvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eve odrede. br. Uprkos grozni~ave aktivnosti na popravci ovog mosta. Izvor je „jedno pismo” upu}eno iz Beograda. k. je u izve{taju Ministarstvu vojske. Vojni izaslanik. itd. 1887 od 31.pro memorie' dostavljen britanskom Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beograda: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja. MIP Pov. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. 56/5. itd. Pa{ino Brdo i okolina Vajfertove pivare. Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6.200 ljudi. da je pogo|ena palata Albanija. Str. AJ. Br. `elezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en.Br. Zemunski aerodrom. Dobra~ina. bulevar Vojvode Putnika. u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenske vlade. maja 1944. Br. AJ. maja 1944. 4476. A VII. Krušedolska.

188. jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Milovan D`elebd`i}.93 Septembra 1944. vazduhoplovnom izaslaniku. 82-98. `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka). itd. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se Mihailovi}u pošalje poruka (br. n. a po~etkom septembra izvedene su obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji. aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje. aerodrom kod Mostara. 231-233. Glasnik SIKD „Njegoš”..) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u Italiji. da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i izvla~enje vojnih efektiva. Saveznici su se o tome dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944. Zagreb 1983. sveska 2. Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944. 29. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. 7-57.94 Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Saveznicima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}eve depe{e i zahtevi jugoslovenske vlade.d. aerodrom Zagreb. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. 4504 od 16. Po Jovanu Ðonovi}u.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u. jula 1944. Pov. Banja Luke.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”. EV. s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi saobra}ajne veze.. n.89 Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija. k. postrojenja nafte u Rijeci i Zadru. n. decembar 1958. bila je razlog za kasnije akcije savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”).Br. kada je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo. n. reg.92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga Balkana i njihova razasutost po Balkanu. Br. Re~ je o interesima vo|enim prevashodno vojnim logikom. Kosova i Crne Gore. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca. XXXVI-XXXIX.d. Vladimir Velebit. br. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja. Ameri~ka 15. Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektiva neprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i 89 90 91 92 93 94 A VII. za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot (William Elliot). str.juna 1944. a u jesen vr{eno bombardovanje Srbije.90 Nakon savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce (BAF). {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom.pro memorie' dostavio sam i ameri~kom vojnom izaslaniku”. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. savezni~kog vicegenerala oko dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a. 78 od 22.d. Jovan Ðonovi}. str. bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru. jula 1944. „Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”. da je maršal Tito skrhan. 110 . Sli~an takav . str.O. Knina. Se}anja. str. U štabu komande u Kairu Ob. 15/4. vazduhoplovna armija preba~ena je iz Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944.d.

general Dragoljub Mihailovi}. whereas the bombardment was seen as conducive to causing moral effects with the population in Yugoslavia. and which led to controversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments. okre}u se drugom savezniku. The Yugoslav Government with General Mihajlovi} coordinated the bombing. the Americans. nakon vesti o posledicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog stanovni{tva. upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava. as part of broader strategical planning and actions in the Balkans and in Yugoslavia. a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstva na stanovni{tvo u Jugoslaviji. After addressing the British and their postponement. jugoslovenske vlade. as testified by contacts in Cairo.M. General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944 The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topic that became usable in daily politics in the last couple of years. Allied bombardments should be seen within the framework of general Allied war interests. Jugoslovenska vlada. and military operations were explained by a political background. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja. Algeria and London. they turned to the other Ally. Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu (Vojni kabinet jugoslovenske vlade). Demands for destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views of General Mihajlovi} and the Yugoslav Government. o ~emu govore kontakti u Kairu (pukovnik Putnik i major Gligorijevi}.. which is proven by Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. the Yugoslav Government filed protests with the Allies because of the casualties. Amerikancima. After the news about the effects of the bombardments which reported on massive losses among the civilian population. Summary The Yugoslav Royal Government. An intention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure more favourable positions in the final stage of the war within the framework of Yugoslav internal slaughtering was perceptible. 111 ..

1.Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32. 112 . Iako je u vrijeme odluke da podr`i Tita i partizane Churchill smatrao da nije va`no `ele li oni uvesti komunizam – jer Britanci „tamo ne}e `ivjeti” – godine 1945. Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjima odlu~uje na nastavak normalnih odnosa. |elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenske propagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima. realizacije Sporazuma Tito – [uba{i}. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu nove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a.019. britanska je politika prema Jugoslaviji odre|ena ovim faktorom. APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istra`uju kulturne veze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike.85 (497. Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni pred novom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjetska bloka.410) "1945/1948" Hrvatski institut za povijest.5:008 (497. britanskog aduta. Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}a NOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzo pokazalo da su bili privremeni. Zagreb 351. Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju sa`imaju u sebi sva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije i interese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evoluciju jugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem – KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima. i kada opozicija – onemogu}ena i od re`ima ali i vlastitom podijeljenosti – odustaje od politi~ke borbe. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i.1:410) "1945/1948" PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. isto~nom i zapadnom. problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca.

ka`e se. 'Plan of Propaganda'. London /dalje: TNA/. „Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nom gra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegovih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobitnu podr{ku Dra`i Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednostima monarhije. 1. da bi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije. u vezi Trsta i Koru{ke. Odnosi dr`ave i crkvi variraju. Prevzem oblasti 1944-1946. U tom smislu oni izgledaju vi{e kao propagandni rat nego kulturna suradnja. „Ona je dobrim dijelom podr`avala usta{e i bijelu gardu i sada trpi posljedice. Cold War and Yugoslav Unity. Foreign Office: General Correspondence-Political Department /dalje FO 371/48845. budu}nost monarhije je prema Sporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada je njezina pozicija znatno izmijenjena. Beograd 1990.”3 Bilo je poku{aja sporazuma na ni`oj razini ali i mnogo progona. SPEHNJAK Propaganda prije svega . U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u to vrijeme nu`no su skromni. Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju privrede. VII 1945. Ljubljana 1992. kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali i zbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju. postoji mogu}nost postizanja sporazuma na na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a. Brighton 1996. 4. 113 .. Jera Vodušek Stari}. iako on nije kralj. The National Archives. 1941-1949. Na{ pristup.. Ann Lane. Na primjer.”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u. Kako su oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponira partizanima u odre|enom stupnju”). 20.. ovisno o religijskim institucijama. Isto. „Znatnim dijelom osje}aj protiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska. kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbog partizanske propagande. morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo republika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku. Odnosi su s Katoli~kom crkvom slo`eniji. Propaganda prema Jugoslaviji U dokumentu iz ljeta 1945. a kako vo|u imaju sada i. Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pitanjima. vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga i zato su mu odani. Mnogo je toga u politici Jugoslavije {to jo{ nije definirano. osobito.. ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske 1 2 3 Više o tome: Ðoko Tripkovi}.K. nego zadire i u podru~je vanjske politike.. u polazi{tima propagande uvodno stoji da je te{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. 5. Britain.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato. Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948.

hvatanja {pijuna. Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizacija imaju svoje novine. Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji. javnog reda i sigurnosti do obavje{tajnog rada.”4 Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva. Ozna je NKVD”. Mihailovi}a i kolaboranata. 114 . borbe i osobito. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorske komisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: publika `eli „lak{e”. Pitanja koja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji. a kad se prometna situacija popravi. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e biti promjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dr`avnom. iako zasad nema naznaka o kolektivizaciji. U normalnim okolnostima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad u Dalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata. zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima. poljoprivrede i trgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”. ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakom kontrolom dr`ave”. ~etnika D. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerima re`ima ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dr`ave. o{trih borbi krajem rata. „Dr`ava }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva. policija koju kontrolira Partija. Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. 5. „to su prazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne. ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane iste slu`bene politike”. Zasada. Iako je u Jugoslaviji ve}ina kina u privatnom vlasni{tvu. „Ustvari. privatnom i zadru`nom vlasni{tvu. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti i sindikata. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispomo} pri `etvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju.5 Partizansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi. „Koliko se sada mo`e vidjeti izgleda da }e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijske opreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja. nisu vi{e jednostavna jer su partizani u cilju zadr`avanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izra`avanja. 7. ratne filmove. zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”. polaze}i od na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na prihva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. dr`avno filmsko poduze}e ostvaruje kontrolu rada kroz odobravanje programa.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Isto. jer }e smanjiti pritisak na agrarni fond zemlje. bit }e hrane dovoljno za sve. Njezine su funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona. „jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. Posljedica 4 5 Isto. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje.

SPEHNJAK Propaganda prije svega . ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost nezavisnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad mo`e biti najvredniji. Npr. Kad je rije~ o narodu. ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji i Dalmaciji.. a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputama. u Rusiji ne. gdje su veze uspostavljene davno. pona{anje stanovni{tva nije pravi indikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast. Sada je njezina politika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a.” ^ini se da op}e direktive „isijavaju iz Moskve”. 8. „Op}enito. to se nije promijenilo.K. Ipak. „Ta je ~injenica temeljna. 115 . poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanja suglasnosti. Malo je dokaza da su Rusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu. Sve ostalo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemlji direktan utjecaj na vlast ili upravljanje. osim {to se zna da u vojsci ima mnogo sovjetskih instruktora. a ni nakon dolaska vojne sovjetske misije 1944. AF@ i USAOJ. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast. Ali. 9. British Council slobodno radi u Jugoslaviji.”6 Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`no njegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju. dobar je i odnos Jugoslavije prema Britaniji”. nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatu kao ruska. Jedino {to su Sovjeti u~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji.” Danas prorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ. b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u.. ^ak i ~injenica da mu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mijenjali politiku mo`emo je mijenjati opet. nema javnih dokaza o vezama vodstava. a kako narod. a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji. a slabije je u Sloveniji. bilo putem partijske suradnje. U cjelini se mo`e re}i da je ve}ina stanovni{tva pozitivno orijentirana prema Britaniji. ka`e se. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski. na primjer. osobito sada u vrijeme krize oko Trsta.” British Council je bio prisutan u 6 7 Isto. „kada su oni dobri. Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Britaniji. pri ~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku. bilo putem diplomatskih kanala. ~injenica je da je za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”. bila je garancija da }e zagovor Rusije do}i od samih partizana. iako je potpuno proruski osje}aj javan. Isto. izdavali nikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive. odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”..”7 Odnosi sa susjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” a primjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila.

ali ne i cenzurom. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~in kalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno.8 ^itaonica je otvorena u maju. O tome se poku{alo pregovarati s carinskim vlastima jer bi tolika davanja. njegovi zamjenici major Masters i poru~nik Carey. te administrativna slu`benica Davson. U press slu`bi u ljeto 1945.”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila 8 9 TNA. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. Kosanovi}a dobro poznaje S. jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih novinara. FO 371/48883. major S. Od jugoslavenskih predstavnika mo`e se o~ekivati dobra suradnja jer saveznog ministra informacija. Jugoslaviji prije rata. njegove zadatke obavljat }e press slu`be ambasade i konzulata. TNA. Tokom godine pro{iruje se ured. ubrzo je otvoren Press Office. pomo}nik. tajnica L. Oblici propagandnog djelovanja 1. Dok Council ne organizira svoju mre`u. kao i oni u konzulatima u Zagrebu. Cllisold. narednik Collins i kaplar Wills. do{ao ambasador R. pla}ale prema Press Officeu. imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja. Britanska press slu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e. S. Stevenson. Od doma}eg osoblja predvi|eno je bilo upo{ljavanje jo{ sedam osoba. Jo{ nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an dio zakonske procedure. Sarajevu i Skopju te krajem godine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. dok su se na onaj na doma}em jeziku od po~etka 1945. dovela do pove}anja prodajne cijene. Miller i M. {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega mo`e ra~unati”. Crichton. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda. R 21361. FO 371/48900. bili su: {ef. Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar. Godine 1946. trebao pribli`iti gra|anima Jugoslavije. Press slu`ba Kada je u Jugoslaviju 12. uz tajnice i prevoditeljice O. ocjenjivalo se. ~ije su poslove privremeno obavljali vojnici. iako je pitanje koliki mu je utjecaj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „jako velike da`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku. Clissold. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka: trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelatnosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanje obavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslavenskim vojnim vlastima. R 12784. III 1945. Ljubljani. Marsano koje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova. D. „Press attache's monthly report no 9”. 116 .

op}enito uzev{i ne mo`e se re}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasak se daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kritika britanske politike. U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojne cenzure. postoji ovdje {ira zajednica onih koji govore engleski. a osobito su nezadovoljnici re`imom ra~unali na vijesti iz Londona. Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji je rado primao i objavljivao ponu|ene materijale.. Tako|er.K. British Broadcasting Corporation – BBC. program za Jugoslaviju Nakon rata. Zato je BBC znatnom dijelu gra|anstva bio va`an korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini.” Zagreba~ka press slu`ba je ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi „daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu. jer u Zagrebu jo{ nema drugih predstavni{tava. i op}enito. Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio „slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata.” Zatim se isti~e da je va`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojim anglofilskim sklonostima” – pa se odr`avanje dobrih odnosa s njima i redovito opskrbljivanje materijalima treba stalno odr`avati – „~ak i ako rezultati ne budu spektakularni. u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{e poti~e nego u Beogradu. uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`na nego tokom ratnih godina. informativni `ivot u Jugoslaviji je bio restrikitivan. 117 . SPEHNJAK Propaganda prije svega . „Ali. njima simbola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku. Uz sadr`ajna ograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bila je jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani. Kada se vide popratni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima. bitku protiv komunizma. Zatim. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kog ogranka press slu`be. jasno je da se pri oblikovanju programa nije samo te`ilo profesionalnim kriterijima o objektivnosti. lak{e je s njima kontaktirati. U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemalja iza „`eljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma. jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnih lekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja. i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivaju strane materijale samo od francuskog konzulata. krajem 1945. Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolaze u ured i tra`e engleske novine i ~asopise. nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine 10 Isto. kako u odnosu na unutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima. 1946.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu uspostavljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osobni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama.”10 2..

razvidno je da BBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja. Tako|er. tako i nakon rata. ~uju i pozitivne ocjene. BBC je tada smatran najboljim na~inom izra`avanja pogleda na bitne stvari o kojima. ka`e se u elaboratu. „te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC u`iva u Jugoslaviji”. izbora. U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajima press slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme. za ve}inu. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitalisti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”. godine. on je „izvor inspiracije. pa se njegova uloga u obradi na primjer. odnosa re`ima prema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikom nakon II svjetskog rata.. Jedini put da se ovo prevlada jest {to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa. X 1945.45 po GMT. zna se i u najudaljenijim krajevima i on ima „neizmjeran utjecaj”. ako bi se javljalo na drugi na~in. stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihove povezanosti s njom. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovnika. Treba stoga zadr`ati {iroku liniju i dr`ati je se tako da se svaka emisi11 TNA. U to je vrijeme BBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12. Jer. daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva. dolazi do nerazumijevanja i optu`ivanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni na objektivnost. o „radio Londonu kako se ovdje naziva”. „u skladu s BBC-ijevim objektivnim pristupom”. ideja javne korporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek u najop}enitijim stvarima.. bez obzira na politi~ku orijentaciju. R 17777. politike. Tr{}anskog pitanja. a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenciju”'. 16.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. FO 371/48900. 118 . U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme.”11 Dalje se ka`e: „Svakom Jugoslavenu. 1. osobito 1945. prilog izvještaju od 11. Postaju zbunjeni i skloni su kriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedino poku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda.. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{te Foreign Office-a. stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojoj zemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga. oni ne mogu razumjeti kako se Britanija mo`e smje{kati re`imu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom. bila gorljivi zagovornik jedne strane.00 i 19.) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike prema Jugoslaviji. strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”. BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade. Ona je. Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945.00. ne poku{avaju}i praviti ravnote`u opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im programima. sigurno bi podlijegale cenzuri. godine. „o ~emu nema sumnje”. kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena. (. kao {to je poznato.

nezadovoljni su ekonomskim uvjetima. za koje su znali da su se udru`ili s Nijemcima i Talijanima protiv njih. U jugoslavenskim novinama ~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskog pristupa ovog radija.”12 Oni. kada je BBC kriti~an. a to je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D. Ta publika obuhva}a {irok spektar orijentacija. O tome se ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „ime poznatim u svijetu”. nego se radi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usobno suprotnih – nezadovoljno re`imom. „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avaju tome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje. pak. Mihailovi}u”. ja mo`e jasno prepoznati kao njoj konzistentna. jer su potpuno vjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima. Miro Rajkovi} i Davorin Gardum.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijeme njema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. a onda su ~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima. a jedini izvor vijesti i pogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. Publika BBC-ija jesu oni koje se uop}eno mo`e zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo.13 Njegov lik se karikira i naziva „`alosnom figurom koja }e prodati svoju savjest. seljaci i srednji slojevi. 119 . „re`im jasno pokazuje namjeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”.. koji su u „pet do dvanaest” promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani. BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki. ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London. unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe. uobi~ajeno u selima. ~etnicima. Sada. Vinko Stanti}.” Ipak. Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jer se smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to je pogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”. Ima i onih koji re`im ne prihva}aju zbog manjka demokracije. Odnos re`ima prema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”. osnovanog 28. SPEHNJAK Propaganda prije svega .. koji ka`u da nisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevom odlukom da podupre Tita i partizane. nije sigurno tamo gdje je vlast jaka. u cilju podrške partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}. od prija{njih kolaboranata. koji nisu napustili nadu da }e se vratiti na vlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadu svoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}. 2. osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”. O tome se ka`e: „partizani }e potanko pri~ati kako su `eljno ~ekali vijesti i ohrabrenja. nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”. a 'obi~ni ljudi'. tj. Paveli} i Rupnik.” Ustrajnost u objektivnosti potrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to. tako|er su razo~arani i optu`uju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e. jer. XII 1944.” Iako dosad nije bilo poku{aja da se zabrani slu{anje radio Londona. ka`u oni. zemlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade.K. ali nisu re`imu suprostavljeni na 12 13 Isto. prija{nji sljedbenici ~etnika.

Isto. dostignu}ima u dru{tvenoj. ni`e slojeve partizana. ~etnici. seljake – odnosno. it. Primjer koji se navodi. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen.”16 Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrim ostvarenjima.15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. bur`oaski liberali. mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP koja se protivi javnom utjecaju BBC. demokrate. 120 . niti kriticizam smije dati utisak – kakav na`alost mnogi partizani imaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”. 2.. tj. obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskih za|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda. konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu. BBC je zato suo~en sa slo`enim problemom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih elemenata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojno vezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”'). upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna. i „ohrabriti stvarno demokratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er. tre}u grupu. ka`e se dalje. ekonomskoj i kulturnoj sferi. politi~koj osnovi. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji je nekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbiljna alternativa partizanima. Pru`aju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to ulo`ila” u Titov re`im. obja{njavanje pozadine vanjske politike. „lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez.) BBC-ijevi programi moraju stalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljne dosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima. tj.d. 3. jer to je ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije. 2.) izravna projekcija Britanije. u pogre14 15 16 Isto kao bilj. zadatak je BBC da prebaci te`i{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvislinzi. Pritiskom na tu. 4. osobito zdravstva. „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo – moraju biti ubije|eni da se re`im kritizira ne zato jer je previ{e partizanski. nego zato {to je premalo partizanski” tj. 3. 11.) svaki prilog o unutarnjim pitanjima Jugoslavije mora zadr`ati objektivnost.”14 Dapa~e. za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnost i o~ekivanje intervencije stranih sila”. na naju`e saveznike KP. idealima. a ne iz propusta vezanih uz sam sistem”. prodrijeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera re`ima koji nisu bitno protubritanski ali su „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”. onda treba naglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri” – „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora. Dakle. Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi. govor o sistemu. Dapa~e. stoji u elaboratu. Isto.

sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}e koristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijateljska u svom pona{anju prema nama”. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerziteta u Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dr`ave. „bez ma kako nategnutog. „~ak imaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanje ne mo`e pro}i. Tako je na primjer. Zlatopera „idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radioli~nosti jest samo po sebi za `aljenje”. koje ma kako dobro u nekim dijelovima. „mo`da najte`ima u Evropi. Ipak. ako bi joj se dala odgovaraju}a podr{ka. Jugoslavija ne smije postati popri{te anglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladi i britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. mo}ne ili politi~ki reakcionarne. Ostavka G. ne isklju~uju}i ~ak Moskvu ili Var{avu”. i {to je „mogu}e vi{e. koja. „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kolama i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na `elje studenata. ali da se pri tome ne spominje izvor informacija. okrene isklju~ivo u rusku orbitu. 2.. ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugoslaviji prili~no te{kima. u bilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature. FO 371/59532. posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. British Council Jedan spis British Councila iz 1945.K. Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je smatrao da u javnost treba pustiti neke informacije. TNA. nego djela Marksa i Engelsa.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan. 121 . u Foreign Oficeu odlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju. S druge strane.” Dr`ava. Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{e Zapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samo uvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnom mi{ljenju.. X 1946. ruske knjige ili prijevodi s ruskog pune knji`nice.” Dakle. FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446. uvod u historiju engleske knji`evnosti koja se predaje na fakultetima. SPEHNJAK Propaganda prije svega . kada je generalni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}. ovo se 17 18 Kasnije se uspostavilo da BBC nije `elio objaviti tu informaciju. ruski dosezi u svakoj sferi posvuda se propagiraju. TNA.17 3. s ciljem da Jugoslaviju potpuno. prijevod je ruskog djela. niti na ranije bogate. iskren i pro{iren”. Na primjer. bilješke FO od 26. tajna policija i armija oblikovani su po ruskom modelu. Prema ovom spisu. mo`e zamijeniti re`im. spominjanja kanona marksisti~ke doktrine”. nije ograni~en na samo jednu klasu ili regiju. VII i 25. {nom uvjerenju da postoji opozicija.

„Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}en je na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svaki otvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.”20 Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”. treba izbje}i multiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu. u ljeto 1946. Makedonije. Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormalni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postigla odre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. Prije svega.19 U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu „ba{ povoljni. jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policije ja~a”. jo{ ne usu|uju otvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj i pomo} nisu po`eljni u Jugoslaviji. 'Balkan Section. Prema arhivi British Councila ipak je u 1945. FO Publicity Files /dalje 930/420. diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. Organization in Yugoslavia'. FO: Ministry of Information & FO. Ali. Zagrebu i Ljubljani. TNA. u Zagrebu studiraju oni iz Hrvatske. Podru~je obrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlasti da zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom re`imu pokazuju vi{e entuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. jer }e svaki novi pothvat biti do~ekan sa sumnjom. ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plodnijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te nego Skopje”. Split „iako nije jedan od republi~kih sredi{ta po novom ustavu”. Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{e nego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije. koji }e pokrivati i Split. zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e. odbijena je molba za otvaranje ~itaonice. na primjer gubitkom posla.22 Zazor prema Councilu zabilje`en je i kasnije kada se u jednom spisu iz 1948. navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu 19 20 21 22 Isto. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~ili{ta u Beogradu. Vlast je „potpuno ignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”. ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj sna`an a „ekstremni reformisti” u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast biti prisiljena raditi prikriveno. Isto. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. 5. u Britaniji bilo 60 studenata. pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim pod vodstvom direktora u Zagrebu. 1946.21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~enosti u tr{}anski problem. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|aju studenti iz Srbije. pri tom se ne govori otvoreno o „nepo`eljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego se prona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama. 122 . Vladaju}i se krugovi na primjer. a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije.

TNA. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju i svibnju 1947. osobito intelektualce i studente.23 U ljeto 1945. u Argentini 71. izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove u Jugoslaviji. ^itaonica u Zagrebu. Na primjer. Pojavio se i na Omladinskoj pruzi gdje je odr`ao nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju. Preneseno je stajali{te zagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imala Njema~ka. navodi se da je npr. Izvještaj od 3. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je „op}e. naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti da se zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice. 250. ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~ka Hrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otklizati otvorena srca u rusku orbitu”. ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. fond CK KPH. „@ivio Stepinac”. U spisu u FO 924/123 (LC 5575). on je samo pozvao svoje studente da posje}uju priredbe koje organizira British Council. ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed. U svom radu Council je kroz ~itaonicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve. sije~nja 1946. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskog jezika i popularizacija britanske knji`evnosti.1. Yugoslavia /dalje: BW 66/5. Zapisnik od 3.”28 23 24 25 26 27 28 TNA. III 1948. formalno otvorena 14.26 Navodi se i da su „ruske knjige jeftinije od engleskih”. prema zapisniku. Politbiro.27 U isto vrijeme.000 gostiju.. 123 . Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih.K. Izvještaj od 25. Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. 'Visit to Zagreb 21-25 July 1945'. SPEHNJAK Propaganda prije svega . David Shillan.24 ^itaonica Councila u Beogradu otvorena je te godine. Bakari} je. Grad je potpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”. sekretar V.8. na primjer o tifusu i o TBC. IV 1947. ve} nakon tri mjeseca”. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilo daleko vi{e no u Beogradu (300). izvikivalo je prema ovom izvje{taju.” Pivo se mo`e dobiti u Zagrebu. u CSSR . BW 66/4. Zagreb /dalje: HDA/. U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da je takav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”. Hrvatski dr`avni arhiv. TNA. FO: Confidential Print. Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti. rekao: „Napominje da bi za intelektualce. U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11. SSSR .000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju. „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljiv nego u Beogradu ali su trgovine praznije. izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji. a 1948. u isto vrijeme u Italiji bilo 10.Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2. British Council: Registered Files. sada upra`njeno”. ~lana BC-a nastao je izvje{taj u kojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je to te{ko shvatiti”.15.. Turskoj . na sjednici Politbiroa CK KPH u Zagrebu.. IV 1947..142. napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no. u Beogradu ne. imala je po~etkom 1947.

ali su bili spremni djelovati na patriotskoj osnovi. Ovim argumentima. Jer. jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava 'kompromitiranih'. Bila je. oni su bili poslije redom izvikivani”. FO 371/48883. koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu. prilog izvještaju od 21. „Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istrenirani oko slogana koje moraju izvikivati. kad je osvojena vlast. u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slobodni izbori. nedostaje uvjerljivost. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje i uni{tenja izdajnika i kolaboratora”. „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~ke partije. niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. stoji dalje. VI 1945. pri ~emu je temeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca.” Zanimljivo je. 124 .. kako je malo spontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la u posjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista. Na samopostavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dr`ava”. po~ev{i s onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'. vje{to organizirana”. Propaganda je tu ostala ista kao i po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politici i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijih oru`ja partizana: bila je jasna. Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{taju razli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protiv omrznutog re`ima” i postala „glas re`ima koji izgleda postaje diktatorski i neomiljen kao njegovi prethodnici”. Elaborat se potom bavi analizom na~ela i politi~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima. ali jo{ uvijek nije narodna.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pitanja te se pribli`ila i onima koji nisu bili komunisti.” Na lokalnoj razini.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jugoslavenski komunisti su ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~ka organizacija SKOJ. federaciji i demokraciji. kako sada nema vremena ni sredstava 29 TNA. „Narodne demonstracije” su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom `ivotu nove dr`ave „za koje njegovi vo|e ka`u da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”. autor odgovara potvrdno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separatizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”. 1. njezin zna~aj postaje jo{ ve}i. 2. ranijeg glavnog predmeta propagande”. „jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada. R 11208. „Da li je demokratska?” Tu analiti~ar ka`e da je „vlast partizana mo`da za narod. Jugoslavenska propaganda Obilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima Ve} u junu 1945. dosljedna i sna`na i poga|ala je `elje ve}ine stanovni{tva. 'Partisan Policy and Propaganda'. Sada je propaganda potpuno u slu`bi re`ima. stoji dalje.

„kakav pogled na `ivot mo`e imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu. strani dopisnici mogu raditi. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velika KP'. odnosno izdava~i su im masovne organizacije omladine. Amerika i Britanija su u doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog. nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci.K. dovoljno je promatrati svakodnevni `ivot. jer su u njima samo prijevodi s ruskog”. Novinski napadi su obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca i njihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. veliki Tito'. jako su ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organ Komunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list. Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj. Tu je velika uloga SKOJ-a. pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i ponavlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 On posvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarni elementi u savezni~kim zemljama. Jer. sjedi u dr`avnom ministarstvu. prodaju se strane publikacije. Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala.. Kako radi „ova ma{inerija”. Selo. nema listova koji bi bili nezavisni. nedavno izdao knjigu balada posve}enih Crvenoj Armiji. koji „bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama. osobito mlade generacije. postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u i to u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik za kulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja. Iako se nastoji dr`ati ravnote`a u uvozu stranih publikacija. Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugoslaviji. ovo pitanje „Tito i njegov najbli`i krug mudro su ~uvali dok 30 31 Isto. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Slobodni dom. ~ak je i selja~ki pjesnik i ~lan HRSS-a. nego su svi dr`avni. za velike promjene u obrazovanju. 125 .30 Ali. npr. pi{e dalje. da usmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija. Autor elaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odane u~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. koji „jo{ uvijek dr`i cenzuru iako je i posljednji Nijemac istjeran”. 'veliki Staljin”. Jer. Iako postoje listovi politi~kih stranaka.. Isto. a koje su „samo nali~je slu`bene politike”. ne mo`e se re}i da je cenzura „prevelika” jer. mar{ira s drugovima demonstrantima. antifa{isti~kog bloka ali „one sada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in `ivota druk~iji od onog u novoj Jugoslaviji”. `ena i sindikata. Zanimljivo. Stanko [kare. odnosno u propagandnom odjelu V[ NOVJ. 3. ali ~lan obitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik. u kojemu rade civili. najbolje se vidi u pitanju Julijske krajine. ka`e se u ovoj analizi. navodi se dalje. prema elaboratu. 2.

. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~ke osnove u cijeloj dr`ave va`e za nastavu historije i knji`evnosti. Isto. 126 . U listopadu 1945. 5. dok je prije slu`ila borbi za nacionalnu slobodu. 153. se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javna kampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima. 'Anexure B'.” Te`i{te se stavlja na prakti~no i tehni~ko obrazovanje. 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzvikivati: 'Ho}emo Trst'.35 Jedini novi ud`benik koji se radi jest onaj za ni`e razrede osnovne {kole „koji se potpuno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta. stoji u spisu s kraja 1945. FO 371/59425.” I propaganda je do`ivjela velike promjene. sada je – a to je zapravo ironija. Ali sada je jasno da je njihov poziv na izgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizma rezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima. X 1945. prilog izvještaju od 7. To da je on nekad zaista bio vrlo popularan i reprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodima Jugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao. 3. humanisti~kim znanostima se posve}uje minimalna pa`nja. „Od stranih jezi32 33 34 35 Isto.”32 Slijedio je niz napisa u novinama. FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje: 1110/.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter partizanskog pokreta jako promijenio. izjave su davali i „oni Slovenci koji nisu ~lanovi KP. I 1946. Nedostaje doma}ih knjiga pa }e velika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom. ka`e autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda u Jugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i okovala kriti~ka misao”. kako „`ene moraju raditi”. Jedan od pozitivnijih aspekata novog re`ima jest pobolj{anje polo`aja `ene. da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slojevi i politi~ke grupe”. TNA.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 4. Iako u Beogradu nikad nije bilo za to interesa. 'Memorandum'. TNA.33 Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno da komunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odiozna proteklih dvadeset godina. za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pitanje'. Stevenson je izvještaju prilo`io materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog ka`e da. vrti}i za djecu „grade se pored tvornica”.34 Uloga propagande u {kolstvu U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalo truda da ga se prilagodi doma}im prilikama. Izvještaj od 5. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanja podsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja problema upotrebom sile.

Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedam godina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u kojima se to mo`e provesti. godine.. sposobnosti da pou~avaju i{ta drugo do partizanske pjesme. koja jest jaka. mitinge i demonstracije.K. „kojima je te{ko ne pripadati”. „U stvari. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Beogradska Politika od 9. ali nije otvoreno komunisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”. u ve}ini {kola u~enicima koji `ele poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke. Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stalno sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima. uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost re`imu a ne da pobolj{ava njihov polo`aj. u nedostatku {kolskih knjiga. 4. povijest partizanskog pokreta i bezvrijednu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a. Sve su one pridru`ene Narodnoj fronti i organiziraju u~enike da odlaze na proslave. objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine. izgleda. Sve to utje~e da nastavnici naizgled podr`avaju re`im a njihovu sindikatu je. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kola pretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore. ali koji su „bili s partizanima”. 127 . mora pogledati {kolske 36 37 Isto.” Na to se i posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe u racioniranoj opskrbi.” Vjeronauk je tako|er neobavezan. U mnogim osnovnim {kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir. II 1946. Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946. ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijim razredima gimnazije. Kad pristignu novi nastavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijesti i sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”. ~esto i nesvr{eni studenti. USAOJ. u protivnom se izla`u opasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni. I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska. objavila je `estok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka. SKOJ.36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgube posao „malo je {anse da se dobije neki drugi”.” Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten {irom zemlje..” Postavljanjem ili razmje{tanjem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao i u svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom povjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti. „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine.” [kole formalno vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na polo`aj nastavnika ima sindikat u koji oni nisu obavezni u}i. Vlast je {kole pretvorila u oru`je svoje propagande. nakon povratka iz Jugoslavije. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustva da dr`e red u {kolama niti.

stje~e se neizbje`an dojam da Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke re`ime. On jest prekr{io neke zakonske odredbe.38 Uloga medija u propagandi Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga. Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su „temeljno politi~ki u tonu i mo`e se re}i da nema ni jednog lista za potpuno nepoliti~ku zabavu. Memorandum. „uravnote`ena. savezne informativne agencije. dok se koristi svaka prilika da ih se prika`e u lošem svjetlu. i jo{ se moglo prodati da ih je bilo. Nikad se ne daje publicitet pozitivnim dostignu}ima zapadnih demokracija. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1. a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~ki u tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. a tehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu. itd. Bevina. g) „odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mjesta”. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili 6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu. f) „namjerno krivo citiranje”.” TNA. neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je na njega u~injeno mnogo osvrta. iako „tehni~ki niti jedan od tri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kultura. dobro pisana. I 1946. Oba lista bila su tiskana u velikoj nakladi za jugoslavenske prilike. [uba{i}a i [uteja. e) „monotono omalova`avanje svega britanskog ili ameri~kog”39. h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za re`im ili onih koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo u narodu. 25. za razliku od Narodnog glasa. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola. Pjesmarica za istu dob sadr`i i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'. pojam nikad jasno definiran”. 'Anexure C'. koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|anin ne htio vjerovati u ono {to mu govore novine. vode imperijalisti~ke ratove. Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstro`oj kontroli.”. Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina. „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu. d) „puni publicitet svakoj vijesti iz Sovjetske Rusije (sovjetska politika. militaristi~ke i totalitarne u tonu. umjerena i inteligentna”. kao i u slu~aju ostavki Grola. FO 371/59425. „Sukladno tome. R 1107. ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugoslaviji.000. R 1107.” Opozicijske novine – listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni. itd.000. Humoristi~ki listovi su me|u naj`e{}e politi~kima u tonu. 'The future of Jugoslavia'. b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje. sve druge su zatvorene.” Kao primjeri navode se ispu{tanje djelova govora ministra E.) „bespogovorna podr{ka politike NF i njezinih vo|a”. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke. dostignu}a. preko 1. FO 371/59425. „iako list nije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi. Daily Telegraph. 2. prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata. monotono ponavljanje }e ipak 38 39 TNA. ud`benike. Grolova Demokratija. 128 . c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj fronti kao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”.

bili blagi u izricanju kazni za privrednu kolaboraciju. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podr`ava reakciju i potpiruje imperijalisti~ke ratove. 5.) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede.42 R.” Sve {to se reklo o novinama. „Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom re`im mo`da postati manje diktatorski i vi{e liberalan u svojim metodama. u Borbi na neke suce koji su. ameri~kih predratnih filmova. Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha. K.. FO 371/59425. proizvode se samo `urnali i to lo{e kvalitete. I ne}e znati {to je britanski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu.K. 6.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetu doga|a i to ba{ putem svojih novina. njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjoj situaciji. „Filmovi se u Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. Tako|er. 'Anexure C'. R 1107. Zato su u kinima prikazuju strani filmovi. On }e po~eti vjerovati da je sva opozicija svemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka. tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kao i u Rusiji. imati rezultata. „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast `eljeznim lancima u cijeloj zemlji”. va`i i za radio. kojemu se tako|er pridaje velika pa`nja pa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike. SPEHNJAK Propaganda prije svega .” Nedavno su tri filma zabranjena..” Bilo je vremena kad je i on sam mislio tako. Jugoslavija je s Britanijom sklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. Nakon nekoliko dana javni tu`itelj tra`io je njihovu smjenu. ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti. temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'. 129 . Ne}e znati da ima dru{tvenog. koji predstavljaju usku manjinu. Ali. to }e uskoro prestati. Isto. Oni rade za Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~kog gledi{ta – da }e Jugoslaveni `eljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to su dali novinama (to jest. vanjskopoliti~koj domeni. TNA. jedan zato „{to je prikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudima pri povratku u civilni `ivot. Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba. zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualizmom. tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i prihvate britanske filmove. mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje oko zapadnja~kih filmova. ali ima i drugih. naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri~ko).”41 Ipak. 7. koji su jako gledani. U tom smislu. S. ministra za Crnu Goru u saveznoj vladi. navodi se napad Milovana \ilasa. ve}inom ruski. 40 41 42 Isto. ali kako nije sklopljen ugovor o kori{tenju. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}. prema njemu. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kralja (Petra. On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali broj glasova na op}im izborima.

Izvještaj od 25. mj. @estina s kojom se to radilo. U njemu je komentiran napis u ameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A. Slu`beni protesti nikad ne urode plodom. prilo`en je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'sloboda {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”. osobito Britanija. FO 371/48883. VIII 1945. stalno se govori da su saveznici koji danas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti. „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima. Izvještaj od 23. TNA. bila da je raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. I 1946. Noyes pisao „[to sam vidio u Jugoslaviji”. u ministarstvu informacija je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{u neprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju. U izvje{taju iz Beograda od 29. Ova mjera ote`at }e rad stranim novinarima pa }e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima koje jugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeovim instrukcijama. kapitalisti krvopije i fa{isti”. Nakon protesta iz ambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbog neiskustva novinara” i da je od ukupno 60. FO 371/48883. Sloboda {tampe Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskim karikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera koji ga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju. ambasadi nije uvijek bila razumljiva.”46 Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. jula poru~eno. Na ist. ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. TNA. neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije bilo obe}ano u ranijim dogovorima. Izvještaj od 14. R 7659. Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapadni saveznici.”45 Orijentacija jugoslavenskih novina da povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine. Na primjer.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula. ali se Kosanovi} po`alio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori „ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo.000 tiskanih primjeraka konfiscirana ve}ina tira`a. I narod i predstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinama se o tome ne pi{e. VIII 1945. R 13747. Upravo je na tragu te nove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju. 6. Kasnije. Amerika je direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova i aviona za slamanje kineskih patriota. 'Press Attache's monthly report'.. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je 43 44 45 46 TNA.44 Na ovo je iz FO-a Stevensonu 22. [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ih namjera. Hitleru i Hirohitu. bila je pak konstantna: prema jednom izvje{taju. R14413. 130 . FO 371/48883. IV 1945.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ka`e Churchill. Zemlja je zaista stradala u ratu kao rijetko koja u Evropi.

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

pisao o „vojsci Dra`e Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i 1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijansko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni razgovor s Mihailovi}em, „naoru`anim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e i ograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Dra`a' te izvijestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 sudaca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu, izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisala je Borba, ali je jasno, ka`e ona, na {to svi oni misle „kada optu`uju na{u zemlju da nema u njoj slobode {tampe. Kako se mo`e vidjeti, sloboda {tampe zna~i urednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva 'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}e postojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis u kojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju klevetati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivati ubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novinama a u vezi ove zemlje.”48 Na~ela kulturne politike 1948. Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”, analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}a na Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU. On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”, „zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slaveni branili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vremena za knji`evnost.”49 Ne mo`e se ipak re}i da je „zapadna civilizacija u Jugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom literaturom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dosta knjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maughama, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekim autorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovano problemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {to su to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi, ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedne knjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u elaboratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedam knjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja47 48 49

TNA, FO 371/67440, R 1996, 3. Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946. TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

131

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedene u prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela' – prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj (Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „neprijateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti, njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika', moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i ne treba pridavati pa`nja, ka`e se u dokumentu.50 Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poezije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavili su ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi u humoristi~kim novinama, one ne sadr`e vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor, nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Temeljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dr`avi samo jedan smisao `ivota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost i literatura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevima vlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kih nego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpuno razli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dr`ava fanati~no puritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrira i novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djela Knuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, ka`e se, sve dok ne do|e „komunisti~ki milenijum” i dr`ava ne odumre, ljudi se u takvom shva}anju moraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komunisti su puritanci i u osobnom `ivotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo da ga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema `enama, kao i njihovu sklonost da se „`ene nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bila i slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu „{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno s otkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemaju mogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uva`avanje njezinih na~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglo navesti da isto po`ele i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce u Jugoslaviji, stoji u dokumentu.

50 51

Isto, 24. Isto, 25.

132

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948
Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years after the WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office of the Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cultural organization British Council were marked by political questions. The same held true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of which was „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA" Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954
APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmejcima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazuju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti i komemoracija odr`avanih oko ovih spomenika. U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isidore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovljevi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstova mogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izra`avaju potiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kao oslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadr`aj pri~a je topao i emotivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za te`inu uloge koja je Crvenoj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj
1 2

Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 1946 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpskoturskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovi ja~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu: Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik `ivi u srcu Srba daleko je ve}i. Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvala uspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu. Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je u Beogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je bio jedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika u Velikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusima palim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenik Rusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13. januara 1936, str 5.

134

O. MANOJLOVI] PINTAR

[iroka strana moja rodnaja

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enom Beogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika ukazivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novu kolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideolo{kog pribli`avanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vremenu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnih manifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smislu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika u borbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~ kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime, postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja novog identiteta jugoslovenske zajednice. U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta je vest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvog spomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su „komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todorovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika. Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime Crvene Armije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Narodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa Mijalko Todorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji je podignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti podigle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/jugoslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti. Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnije podizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava period u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, ali i na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojnika Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i sna`enja socijalisti~kog dru{tva, ali i dr`ave. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflektovala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|utim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavali i marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno raspadalo tokom ~etiri ratne godine. Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcima jasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana
3

Politika, 28. oktobra 1944.

135

str. nove vlasti su poku{avale da organizacijom svakodnevnog `ivota. i 1945. Uostalom ovaj komad. Me|utim. kroz brojne kulturne aktivnosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti. na primer. ali je uz petokraku i krst kao dekorativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani. de{avalo se i kod nas. 23.5 Tako je skroman spomenik postao prvi simbol novog dru{tva. Aleksandar Rankovi}. gde je ova praksa tako|e sprovo|ena. kasnije Trgu Republike. Pre filma prikazan je i `urnal o boravku Tita u Moskvi. ali je „Najezda” isto toliko na{ komad. zemlji podunavlja Sme{ali im se datumi. Vlada Ze~evi}. Jugoslavija . namesnici. 136 . s Ingulca i Dnjepra reke. ili Berlinu. veoma ~esto sa srpom i ~eki}em. juni 1948. Kenigzbergu. nova ideologija uz jelo najlak{e konzumirana. ^udno je sve. ali je sna`no kori{}en u dr`avni~koj retorici. Milovan \ilas. nije narodni. Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{to prva premijera u zaista narodnom pozori{tu. na po~etku nove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nom trgu. Andrija Hebrang. ~ija je prva sve~ana premijera bila drama „Najezda”. Odmah po ulasku u Beograd. april 1945. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu „Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”. 3. Le`e sad sred ulice daleke U Beogradu. Politika. koji je prevela Desanka Maksimovi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR.6 Njima. Politika. str. predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi premijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije. Se}anja o svetlim podvizima. 30. 3. ko da se u snu javlja. str. ili na grobljima vojnika u Be~u. . 21. Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944. jo{ su intrigantniji primeri sa sela. Sreten @ujovi}. godine dominirala je zvezda petokraka. obavezno izno{ena i izlagana hrana. Po re~ima upravnika Narodnog pozori{ta. kao paradigma nove dr`avne ideologije. nova ideologija. naime. koji je objedinio oba ova suprotstavljena simbola. broj 32.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji bele`i po~etak nove povesti na{eg grada. decembra 1944.SSSR. gotovo uvek postavljan je i beli mermerni krst.. ili sa leve strane. 4 5 6 Maršal Tito. Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomenika koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mestima koja je ona osvojila. ali je u njenom podno`ju. sati. izvorni komad? S pravom. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom. koliko i ruski. ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola. Sve {to se u njoj de{ava – u Rusiji.4 Premijeri je prisustvovao Josip Broz Tito sa dr Josipom Smodlakom. Jedna od prvih aktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta. a prisutni su bili i Edvard Kardelj.

ali nikako jedini podignut u tom periodu. 26. do 30. ispred kojih je svaki doga|aj i politi~ka demonstracija zavr{avana u to vreme. Ne mogu iz njih da se prenu. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja Vojnici uniforme nepoznate Kao bra}a stajali nad njima. Svi }e opet u bojnu smenu. poginulim crvenoarmejcima stanovnici glavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika. Hodo~a{}e na spomenik palim crvenoarmejcima na Trgu Republike. dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim za boravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane. str 9. 16 juli 1945. Tako je na primer.7 Ovaj spomenik je svakako bio najzna~ajniji. Politika 2. 137 . kao da su sinove `alile. Kao da su srdaca nade. decembra. Mu`eve pratile pale. da bi pri~e o plja~kanjima 7 8 Tako su `elezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim.8 Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~esto isticana i pre partizanske. Spavaju-i sve im se ~ini San im je ispod rednog svoda. Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladine Jugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica Miloša Velikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika. organizovano je u formi lai~kih procesija. dr`avnim i srpskim zastavama polo`ili srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika. 27 novembar 1944. Vidi: Politika. Svenarodnom grobu njinom Zemlja do{la da po~ast oda. Do}i }e za snom desant novi. koje su demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere.O. Vidi: Politika. Samo od 15. njegovi u~esnici su polo`ili vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob neznanog junaka. mart 1945. To su samo o Beogradu snovi. novembra 1944. Obudovele `ene mlade Nad njima uplakane stale. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana. decembra 1944 str 3. Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dr`ava do`ivljavala je simbiozu kroz spomenike. I `ene u crnini ne`no Cve}em im grobove zavile I plakale sve neute{no. a pripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do 10.

Beograd 1953 (2. decembra 1944. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te. Prilozi za biografiju. Josip Broz Tito. jun 1945 str 5. gde je od ranije le`alo telo majora Vasilija Mihailova. II i III reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda. ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda. Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo pred Budimpe{tom. izdanje) Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja.12 Posle desetak dana. Politika. Politika.11 I Ivan Aleksandrovi~ Stri`ev. ali nijednu granatu ne}u da pustim na slovenski Beograd”. u: Politika. 24. i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR. po sopstvenoj `elji je sahranjen u Beogradu. komandant strelja~kog puka Crvene Armije. me|utim.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 16. februara 1945. ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori o bratskoj slovenskoj ljubavi.10 U skladu sa tim. pristao da poštedi `ivot nema~kog vojnika. Kenigsberga. decembra 2003.13 16. Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja Aleksandra predstavljao je mesto `estokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda i mesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao. 25 decembra 1944 str. a to je i `elja njihovih drugova. ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvojene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vu se i ogledao iz ovako definisanih obrazlo`enja. Polaganje njegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika. 25 decembra. posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjetskih vojnika koji su `ivote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu. 20. ordeni i odavana priznanja. koji je „po sopstvenoj `elji” sahranjen u Beogradu 13. 138 . Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vukovog spomenika. decembra 1944. koji se u danima osvajanja grada komanduju}i jedinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJ odlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I.9 U prvim danima po oslobo|enju uru~ivani su. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskih vojnika. str 4. koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj~eš}e prepri~avanih na ^uburi i u okolnim delovima Beograda. tako|e poginuo pred Budimpe{tom. novine su podse}ale javnost da se radilo o velikom prijatelju Beograda. Politika. 1948. str 3. je u Beogradu u podno`ju Vukovog 9 10 11 12 13 Vladimir Dedijer. Var{ave i Praga. decembra 1944. Veli~aju}i njegovo herojstvo. 13. Razgovor sa Prof. dok su ukazom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesarijata Odbrane SSSR. koji su u jednom pismu upu}enom u Beograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskoj neprijateljskoj zemlji”. Be~a i Berlina. Miodragom Popovi}em. 3. Politika je donela vest da su jo{ dva crvenoarmejca po sopstvenoj `elji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zalmanovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihova `elja.

„manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom Savezu”. na Slaviji. 24.18 Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgleda sve~anosti. januara 1945. svakako problematizuje ovo pitanje. januar 1945. 10. Vodi~ kroz Beograd sa planom. Du{an Nedeljkovi}.15 Ostaje. poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te. 21. Na ulicama grada. Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946. pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spomenika 9. koja je sjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i pre`ivelih ja~ala dru{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici. a sahrana je odr`ana na centralnom gradskom trgu pored jos tri oficira Crvene armije. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direktno sna`en izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje. 16. kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu. koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a.16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakov sve~ano sahranjen u Petrovrgradu. mart 1945. februar 1945. Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i u drugim gradovima Srbije. Me|utim. 17. ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije. u Kara|or|evom parku.O. ispod spomenika Vuka Karad`i}a. na kojima su govorili profesori Viktor Novak.14 U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Republike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu). Akcije njihovih postavljanja 14 15 16 17 18 19 Politika. su svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspolo`enim sredinama. nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin. sumnja u humanost vojni~ke prakse i brigu za obi~nog vojnika i njegove `elje u trenucima najve}ih borbi. 139 . Na Slaviji su polo`eni venci na grobove i odr`an veliki miting na Pozori{nom Trgu. kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beogra|ana. Borislav Bogojevi}. Oni su na{li „ve~iti po~inak u bratskoj zemlji”.19 Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beograda koja su se na{la na putu Crvene armije. Isto. Politika. Kirilo Savi}. Kreiranje se}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset i sedam godina Crvene armije. Politika. me|utim. Njegovo telo prethodno je bilo izlo`eno u Sali doma lokalnog JNOF. februar 1945. Me|u njima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~ Dudkin”. pitanje da li se radilo o stvarnim `eljama poginulih. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anosti u Beogradu. februar 1945. Isto.

Politika. 26. a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetske ambasade. istina. Posle rezolucije Inform Biroa i odgovora jugoslovenskih komunista. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce u blizini sela. ambasade i Jugoslovenske narodne armije. januar 1945. Tako je spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi. a ispred njega su ura|eni posebno interesantni cvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em.21 Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i partizanima palim za slobodu. narod Velikog Mokrog Luga i na{e domovine podi`e ovaj spomenik selo V. M. Njega je otkupio lokalni kafed`ija i iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina. rame uz rame sa predstavnicima sovjetske vojne misije. NOV I POJ za oslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva.” Ispred spomenika je u skladu sa narodnim obi~ajima polo`ena hrana i pi}e i organizovana da}a za „pokoj du{a poginulih”. februar 1945. Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sredstava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja. ali su ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. I 1945. Interesantan je i re~it dalji `ivot ovog spomenika. a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protiv unutra{njeg neprijatelja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Spomenik je ogra|en.22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici. svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva. Na vrhu samog spomenika je postavljen krst. niti je podse}anje na veze sa SSSR bilo po`eljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela. 9. sve{tenik je izvr{io crkveni obred. ali na njemu vi{e nema 20 21 Politika.20 Na seoskom Domu kulture danas se. a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka. U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Bo`i}a – 8. ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palih Crvenoarmejaca. Lug 8. Na spomeniku je zapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije. januara 1945. 140 . dok je spomen plo~a skinuta i verovatno uni{tena. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanik patrijar{ije. U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedam godina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnika Crvene Armije i jugoslovenskih partizana. Ceremonija je sve~anao protekla. kada spomenici crvenoarmejcima nisu vi{e predstavljali najsvetija mesta. Posebno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~eni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog narodnooslobodila~kog odbora. nalazi spomen plo~a na kojoj su zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB i koja je postavljena 1963. godine.

po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi. oktobra 1944.26 Pri tome.23 a ceo oktobar trajalo je i snimanje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu.maj 1945.O. „Sevastopoljski valjs’. februar 1945.24 Tako|e. pokrenuta i brojna kulturna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu na Kalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji.25 U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog doma kulture. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi}evi}. na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18. „Kapiten Komsomoljec”. Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti. Po voennoj doroge. pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enja ruskog jezika. ~iji je Akcioni odbor usvojio smernice za rad. on je potpuno neprimetan za prolaznike. 7. Iako je spomenik u relativno dobrom stanju i ogra|en. 1945. koje su odr`avane u vreme nema~ke okupacije Beograda. Prepevi sovjetskih kora~nica. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be. 9. oktobra. „Motrozi komsomoljci”. uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”. omladinskih i vojni~kih horova. kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami” prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predstavljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih. „Tri tenkista”. Moskva 1988. {to je verovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu. pa je tako u Vi{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”. Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR. Mali spomenik sa petokrakom. praksa podizanja spomenika nije prekidana. maj 1945. Isto. organizovana i izlo`ba u cilju propagande Crvene armije. 21. 21. su bile redovno izvo|ene u Srbiji posle 1944.maj 1945. 16. Politika. podignut je na grobu u koji su polo`eni ostaci vojnika izva|enog iz 22 23 24 25 26 Isto. ambasade i predstavnici sreskog narodnooslobodila~kog odbora. Na godi{njicu oslobo|enja grada. otvorena je prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu. O Sovjetskim kora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer.. Birjukov. Politika. Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u: Politika. str. 4. „Tjomnaja no~”. Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Pozdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom. 8. februar. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su pali bore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav. E. a popularne pesame i kora~nice. poznat i kao „I|ot vojna narodnaja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”. „Kalinka”. predstavljale su jedan od najefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i Sovjetskom Savezu. Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu. str 4. pod predsedni{tvom Rodoljuba ^olakovi}a. „Sveti rat”. 141 . od kojih je najgledaniji bio Ural kuje pobedu. snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sve istorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd.

ili Subotica.29 Spomenici su podizani i u ve}im mestima. Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava heroju palom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”. danas nigde nema ni pomena. 30. Sve~anosti je prisustvovala sovjetska delegacija. posle sukoba sa IB-om. oktobar 1945 Politika. a kad je skinut selja~ki {areni }ilim sa spomenika. Nekoliko kilometara dalje. Sovjetski ambasador. Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo redovnu pojavu poslednjih dvadeset godina. ~ije ime {kola nosi.27 Ovaj prili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesantan. koje je podiglo granitni spomenik palim crvenoarmejcima. prisustvovao je otkrivanju spomenika palim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda. Sad~ikov. ili je preme{ten na seosko groblje. ^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskom dvori{tu. Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosila duboku simboliku i obavezivala gra|ane. 27.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako je lo{e pro{la i spomen plo~a poginulim borcima NOB. a po re~ima seljaka.28 I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu (kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo). Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutne na ruskom jeziku. Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna. Politika. zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata. 15. koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica. a sve~anost koja je tom prilikom prire|ena predstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. Politika. 4. tako da je pitanje da li se on jo{ uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a. u toku prvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|eno podizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj27 28 29 30 Politika. jun 1945 142 . a leta 2003. po ko zna koji put je uklonjena i bista Ivana Milutinovi}a. koja joj je izjahala u susret. koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu. nalazi se selo Le{tani. O grobu neznanog crvenoarmejca. koje su isticanje `rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan. Uprostoravanje ideologije socijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa. kao {to su Aleksinac (u kome su vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slobodu Srbije pre osam decenija). jun 1945. jun 1945.30 Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam.

prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tira`u od 17. kao i idejnim re{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku. sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca. Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovu zaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komunalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja.od toga 48 sovjetskih. juna 1949.505.946. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji „u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”. je 76. a mesto i uloga crvenoarmejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenuti u sve~anim govorima.50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR.288 primeraka. Do kraja 1948.776 predavanja. prikazana su 192 umetni~ka filma. na kojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1. broj 43 maj 1949. ustupaju}i mesto Stojanovi}evom spomeniku Vojvo|anskim brigadama. na kome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog saveza i zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”. što je predstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga. sve~ani govor je odr`ao Mihajlo [vabi}. ali i kona~noj pobedi partizanske borbe.847. što je predstavljalo 63%. Od raskida sa Isto~nim blokom. a na prijemu u Domu JNA. 143 . a u sezoni 1948-49. Od oslobo|enja do marta 1949. Jugoslavija-SSSR. me|utim. 1948. Umesto grobova crvenoarmejaca.000 ljudi. Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposredno po zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji na Batinskoj skeli. Ovo groblje je otvoreno u okviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda. Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. gorbovi palih vojnika. U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od 10 do 21 isto kao i kod radio stanica. do aprila 1949. godine. preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilaca Beograda. preispitivanje celokupnog odnosa sa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokaza o nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama socijalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskve stizale. prepisani novim partizanskim. Prema podacima u Novom Sadu su od 1945.O.622 slušalaca. U Vršcu je odr`ano 12. sve~ano ure|ivani na gradskim trgovima. prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270. da zajedno sa na{im borcima daju `ivote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”.31 U tako promenjenom odnosu snaga. 31 32 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odr`alo Plenum uprave 14. koji je samo kratko rekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilometara. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja nicima Crvene armije. U ^a~ku je odr`ano 645 predavanja o SSSR i 75 akademija. sekretar gradskog komiteta SKJ. gotovo svi simboli su. 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i 145 `urnala. koje je sve~ano otvoreno 1954. odr`ana 1864 nau~na predavanja. što zna~i da je prose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP).32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji pola`u vence na grobove crvenoarmejaca. ulice su prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetu komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu. koji je mestom postavljanja. potpuno je zaboravljen. Dr`avna pozorišta su u sezoni 1947-1948 prikazala 88 stranih dramskih pisaca . str 27 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u inostranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara. tj 488. na repertoar je stavljeno 67 stranih pisaca. od toga 43 sovjetska.

glorification of the Soviet martyrs and heroes was marginalized and replaced by the glorification of the autonomous battle of the Yugoslav communist. Creation of the new collective consciousness was grounded in the political and ideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the paradigm of the Red Army soldier. monuments were one of the strongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslav identity constitution. Summary „[irokaæ stranna moæ rodnaæ” Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) Ever since the first days of liberation. 144 . After 1948. Although first actions considering Soviet soldiers burials and monument erections were organized by the local communities and with the active participation of the church. However. but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the battle against Nazism. in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second World War. the first monuments erected already in October 1994.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. the ceremonies of their unveilings included Yugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army.

uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije. Na me|unarodnom planu. Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. Petranovi}.7(=163. ali i nestabilnim politi~kim prilikama. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji.1945.Vesna \IKANOVI] UDK 314. svrstavaju}i se u red zemalja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma. suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom. barem u prvoj posleratnoj godini. Posle Drugog svetskog rata. sadr`aj Ugovora o prijateljstvu. komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile u pitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku.6)(73)(091) JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI Propagandni rad me|u iseljenicima u SAD od 1945.6)(73)"1945/1948" Institut za noviju istoriju Srbije.1 Me|utim. dru{tvenom `ivotu kao neminovnosti procesa preobra`aja dru{tva usled uvo|enja novog sistema vlasti. jugoslovenska dr`ava se suo~avala sa nizom te{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja. Beograd 1969. nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sa dr`avama Zapada. vojna saradnja za vreme rata i kona~no. sklopljenog 11. a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije.4. uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave.3/.5-054. 203-206.) 145 . Beograd 32. ono se. sveobuhvatnim promenama u politi~kom.019. bili su jasni pokazatelji budu}e politike jugoslovenskih komunista.15:32(=163. str. ekonomskom. time i dr`ave Jugoslavije u posleratnom periodu (B. ali i sa su{tinskim.3/. jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. Tako je Sava 1 Ideološka bliskost. do 1948. godine APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosa nove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SAD kroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~koj populaciji. U budu}im ekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su.

pov. a u materijalnom smislu. fondacije. VI/2-(1-96). tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara niz mogu}nosti. javni radnici poput ^arlija ^aplina. gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo veliku mogu}nost. godine. koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti. V. bila. 109-VI-1-82. jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetan refleks u Americi.06.4 Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao. CK SKJ. a samim tim zahteva poseban pristup i organizovani rad. Ovo je jako va`no iz politi~kih razloga. Jugoslovenska emigracija . Komisija za me|unarodne odnose i veze. Aptona Sinklera. br. reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali. u Njujorku proširene su aktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. 1944. Izveštaj V. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih dela da omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu. Karnegi i Rokfeler. Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv.SAD. jugoslovenske vlasti su vrlo brzo u iseljeni{tvu uo~ile i va`an potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i pre svega ekonomskim promenama u zemlji. glumci.rezerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije.6 Me|utim. istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u toj zemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo „kapitalisti~ki svet”. f. Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}e pravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj. V. Str. Pogled se upirao ka pojedincima. fascikla 6. iako ni politi~ka komponenta nije bila zanemarena. CK SKJ Ideološka komisija.3 S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`niju i otvoreniju institucionalnu saradnju. Va{ington. Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {to kod Amerikanaca mo`e izazvati utisak nekog neprijateljskog dr`anja isti~u}i da je to „i mi{ljenje Mar{alovo”2. javnim li~nostima. naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~ajeva. VIII. u njujorškoj luci otvoreno 146 . u rukama Angloamerikanaca. kako u okviru planiranih aktivosti u SAD.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu. IX. tra`ili su se alternativni oblici za{tite ili ostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. Dedijer me|utim. k-5. dostavljali su pomo} preko razli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta. IX. Dedijera iz SAD. bez datuma Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD. intelektualni i liberalni krugovi. prestonica „zemlje imperijalizma”. CK SKJ. 109-VI-1-82. dok je za Vladimira Dedijera. A SCG. ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugoslavije u Americi. pre svega onoj politi~ki aktivnoj. 20. Pored izra`enih negativnih ocena o emigraciji. privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partnerima u budu}oj saradnji. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. ocenjenoj da je „glavna baza za antijugoslovensku propagandu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. f. pisci. Krajem te godine. k-37.1945. avgusta 1945.” Arhiv Srbije i Crne Gore. definisanje ciljeva u 2 3 4 5 6 Sava Kosanovi} dalje u pismu S. Save The Children Federation.avgust 1945. sama po sebi. 7. pre svega ekonomski. UNRRA. k-5 A SCG. ? SCG. „za nas u dana{njoj situaciji najva`nije diplomatsko mesto”. bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD. a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugih agentura”5.

200. sugestija procena. nalazio se ve}i broj lekara. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Matice iseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizacija). 507 IX. biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnog izvora kvalifikovane radne snage. fasc. uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ula`enja u problem potpune objektivnosti i ta~nosti iznesenih procena. fasc.000 Slovenaca i 100.8 Ako je i postojala nedoumica oko broja. `eleznoj. 8. procene su govorile. Stoga. f. pre svega.000 dolara pomo}i.000 Srba (uklju~uju}i tu i Makedonce). 250. a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanih za korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati. 25. bilo je povezano. advokata.. U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD i Kanadi". na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale. istovremeno ambicioznim planovima koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje. odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovog ostvarenja.7 Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugoslovenskih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju). Ministarstvo rada. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici odnosu na iseljeni{tvo posle 1945. 1963. Dodatak k izveštaju DCKJ. me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali.000 (A SCG. IV 7 8 9 147 . bila je socijalno ekonomska slika iseljenika.000 iseljenika. Ministarstvo rada . fascikla IV. Slovenski Narodni Savez 119. a u sklopu potreba zemlje suo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa. dok je mišljenje o drugoj generaciji bilo nešto druga~ije. CK SKJ. u pogledu socijalno ekonomskog polo`aja iseljenika. Ministarstvo rada. podrazumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja. 68 jedinica 194). S. bile poznate. socijalnog i politi~kog. A SCG. kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom `ivotu SAD. A SCG.9 Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanja predloga. po nacionalnoj pripadnosti. Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljale i slale pomo}. a sa Tre}om generacijom oko 900. Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika. a samo mali broj me|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”. f. sa potrebama Nove Jugoslavije. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo je centralno skladište za prikupljanje pomo}i. ekonomskog.. postignut je visok stepen saglasnosti. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. fasc. str. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanje zna~aja iseljeni{tva. 68 jedinica 194. avgust 1946. Zagreb.000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma). 67. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim.V. fasc. automobilskoj industriji dok je materijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”. oko 650. pominje se broj od oko 1. Uspomene jednog iseljenika. A SCG. Lojen. u SAD je `ivelo 750-800. svaka budu}a aktivnost.000 dolara vredne robe. (S. A SCG f. f. sakupila 450. br. kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu. profesora. U njima se videla masa radnika anga`ovanih u te{koj. Zato }e. Me|u njima.000 dolara i 350. 273-281). brojnog. Jedinstvom ova dva elementa (potrebe zemlje i ukupan polo`aj iseljeni{tva) dolazilo se do procena u pogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD.000 Hrvata. S obzirom na to da }e slika. pre svega. CK KPJ.

vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu i svoj tamo stvoreni kapital”. Problemima vezanim za iseljenike.Ministarstvo rada. fasc. 148 . politi~kih i ekonomskih promena u njoj. Dedijer iznosio. dok je V. 50. 10 11 12 A SCG f. malobrojnim ~lanstvom. sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uz anga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji.f. koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemlju dok je.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. k-5. CK SKJ. XI. dru{tvenih. ambiciozne i optimisti~ke procene o „20. avgust 1945. sindikati. br. pov. Upravo }e to biti i osnov za pokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD. Dedijera iz SAD.12 Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu na iseljenike. Centralni odbor narodne omladine). tvrdilo se. avgust 1946. a preko diplomatskih predstavni{tava i u SAD. kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partije kao snage koja je usmeravala i vodila te promene. 109-VI-1-82. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnih organizacija (AF@. f. 69. Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjem pozitivne slike Nove Jugoslavije. bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne i nov~ane pomo}i. A SCG. Ministarstvo rada. 8.000 prvoklasnih stru~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogla dobiti povratkom iseljenika iz SAD.SAD. „danas nesumnjiva podr{ka. ne manje va`no. Potreba dopisivanja naše omladine sa iseljenicima.10 Iseljenici su. avgust 1946. Crveni krst. godine. istina. Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava. inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organizovanja. Komisija za me|unarodne odnose i veze. kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time. fasc. njihovim povratkom. a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada. A SCG. Izveštaj V. sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba pri Ministarstvu rada. 67. od 1945. jugoslovenski komunisti prvi put nastupaju sa pozicija vlasti. uslova za ostvarenje budu}ih interesa. Odlike propagandnog rada Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja. Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obrazovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa. ~ini se. 8. a isto tako i rezervoar kvalifikovane radne snage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva tako potrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11. golem izvor pomo}i na{oj zemlji. Me|utim. bili su uslov za preciziranje oblika. 7. Dodatak k izveštaju DCKJ.

me|utim. avgust 1945. Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u iseljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu. fasc. CK SKJ . Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. fasc. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946. Tako je KPA sredinom 1945. Kasnije ce rad ovog udru`enja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. The Croatian Immigrants in America. kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a. f. 313) V. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS". o organizacijama. 86/49. Dedijera iz SAD. br. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu. dok me|u slovena~kim sveštenstvom vlada podeljenost. smatralo se uz Jugoslaviju. k-5. dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanje nov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina. Maleti}a iz Njujorka. Izveštaj V. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. udru`enjima i licima koja su svojim anga`ovanjem tokom rata ili neposredno posle njega. jul 1946. stanje konfuzno. Prpi}. godine.16 Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je na informisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u 13 14 15 16 A SCG. CK SKJ. Ujedinjenog odbora ju`noslovenskih Amerikanaca. kao i ve}ina makedonskih iseljenika. 7. f. fascikla 68. Potporne organizacije bile su. Ministarstvo rada. IX.14 Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima. Veliki zna~aj pridavao se organizacijama poput Udru`enja za obnovu Jugoslavije. u teškoj industriji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700. organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika. 25. Luja Adami~a. Od njih se.15 Komunisti~ka partija Amerike. sa delom ~lanstva uz Ma~eka. Izveštaj S. dok se celokupan rad odvijao pod kontrolom i direktivama najvi{eg dr`avnog rukovodstva. f.68. bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti prepoznale. Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednota bila je. 1971.). A SCG f. New York. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na radništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu". pre svega. posedovanje ameri~kog dr`avljanstva. s obzirom na mali uticaj u SAD. 138. me|utim. Ministarstvo rada.V. a delom uz novu Jugoslaviju. Zanimljiva je i ocena stava crkve. a krajem iste godine i Odsek pravne zaštite iseljenika (A SCG. Komitet za kinematografiju). 149 . godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odr`avanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP. Komitet za nauku i {kole. br. f. tra`ili su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i istaknutim pojedincima. A SCG. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike 1948. sanitetskog materijala). IV Udru`enju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru~njaka u Jugoslaviju (A SCG. Radilo se. dok je u najve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici.13 Oslonac i podr{ka. kao i ideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privr`ena novim vlastima. Po~etkom 1948. str. 507/ IX. nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnosti jugoslovenskih vlasti u Americi. zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}a srpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata". Ministarstvo rada. godine. o~ekivalo da se u svemu pridr`avaju saveta i instrukcija iz Jugoslavije. U pogledu dr`anja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za Novu Jugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini". 109-VI-1-82. U izveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD.

Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX. kroz svoje ~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima.19 Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etka aktivnostima masovnih organizacija. 9. ^ikagu i Va{ingtonu. goloruki tuku sa Nemcima”. zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugoslaviji.20 Me|utim. u Njujorku. avgust 1945.17 Trebalo je da budu upoznati sa „istinskom narodnom demokracijom. 8. smatralo se. fasc. Ministarstvo rada. avgust 1946. da kroz ista ne provejava samo krik i vapaj pomo}i.109-VI-1-82. kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno u sadr`ajima na koje se moglo ra~unati. zemlji i strukturom nove Jugoslavije”. biti upotpunjeni novim sadr`ajima vezanim za tekovine Nove Jugoslavije. govorima jugoslovenskih politi~ara. 7. da se pi{u i stvari koje nam ni malo ne slu`e na ~ast. Plan rada socijalnih atašea. Ministarstvo rada. kao do sada. fasc. 68. Ministarstvo rada fasc.21 Stoga. iseljenicima su dostavljane plo~e. 150 . A SCG.. upozorava da se pisma moraju strogo kontrolisati” da se ne bi desilo. To je svakako bio i odli~an na~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|ana i iseljenika. A SCG . f. Njihova pisma trebalo je da budu „pro`eta optimizmom i perspektivom. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada{njeg propagandnog rada u inostranstvu. f.. godine A SCG . sadr`aji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbe morali su. organizovane su izlo`be. CK KPJ. i partizanki „od kojih je svaka ubila po stotinu Nemaca”. br. ~asopisa ispunjenih sadr`ajima iz NOB-a. me|utim. Pozicija Jugoslavije posle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kim pokretom. O~ekivalo se da upravo one. 17 18 19 20 21 A SCG f. f. ve} u leto 1945. 68. sredinom 1946. ro|acima i prijateljima u inostranstvu. 68.”. Izveštaj V. ve} iste 1946. 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. godine.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga. istovremeno se. bro{ura. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. a {to se stvarno osje}a i vidi svakog dana”. ise~aka iz jugoslovenske {tampe. f. no i duh vjere i saznanja boljeg i sre}nijeg `ivota u na{oj zemlji.5286. a sve to pratile su i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. bez datuma A SCG. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima. a time i u Americi. ali i lak{eg dobijanja informacija o njima. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~esto dopisivanje sa roditeljima. nacionalnom ravnopravno{}u i socijalnom pravicom”. k-5. kao „ljudi koji se u jagnje}im ko`ama. br. avgust 1946. ekonomskom strukturom. Radi poja~anog kontakta sa iseljeni~kim kolonijama. Dedijera iz SAD.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. preklinjanja i moljakanja. slika partizana koja je jedno vreme figurirala u Americi. 69. fotografije. Me|utim. fasc. postavljena su tri socijalna ata{ea. Pored pisanog materijala. Ministarstvo rada.

\IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednog centra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu.br. kao posledice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije.25 Tokom maja i juna 1946. iznad jugoslovenske teritorije. stru~nih kadrova sa znanjem jezika. 203. daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se to pitanje ne mo`e ni postavljati. socijalni ata{e.f. godine kada je prikupljeno 380. f. u drugoj polovini iste godine iznos pomo}i bio je znatno skromniji. Soldatica iz SAD.000 dolara. isklju~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. 70/46. posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta22 23 24 25 26 27 28 A SCG. odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosa Jugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovodstva u ameri~koj javnosti. fasc. Izveštaj socijalnog atašea D. Ministarstvo rada. 6.V. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. a za tako mali broj krivica se tra`ila u nedostatku organizacije. fasc. Br. Dalibor Soldati}. br. Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara Maleti}a. Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946. Ministarstvo rada. U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dr`ava. 67. su|enja Dra`i Mihailovi}u i Alojziju Stepincu. fasc. upravo daje sliku ameri~kog raspolo`enja prema Jugoslaviji. fasc. septembar 1946. A SCG. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. f. 67. fasc. najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladu Republiku”. A SCG. slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. 30. a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti. 15. 9. f. 7.299. fasc. u~inili su da slika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti. Ministarstvo rada. 67. A SCG. U odnosu na prvih {est meseci 1946. 12.000 dolara. A SCG. br.28 Dodatan udarac. br. treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godine intezivnijeg nastupanja. 122. Potreba raspsa glede iseljenika. Ministarstvo rada. f. fasc. godine A SCG.23 Ukazivalo se i na druge probleme. 68. f. 4174. jul 1946. „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”. akt Ministarstva rada NR Hrvatske. otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sada nezabele`enoj histeriji. mart 1947. socijalni ata{e u SAD. 151 . Maleti}a o prilikama u Americi.24 Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo. Ministarstvo rada. jul 1946.26 Zabele`eno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odbor za pomo} Jugoslaviji sakupljao. Ministarstvo rada. fotografskog materijala. ve} septembra 1946. godine iz Sjedinjenih Dr`ava vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovremeno tvrdilo da postoji `elja za povratkom. Ministarstvo rada. f. 21. u ameri~koj javnosti postane izrazito negativna. uo~ene jo{ tokom 1945. Izveštaj socijalnog atašea. S. Pov. iseljeni~kog odeljenja. poput nedostatka hartije. f. 69. fasc. Svetozar Maleti}.27 Me|utim. A SCG. ali i neobazrivost u postupanju prema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~ke po{iljke.68. septembar 1946. godine A SCG.68. oslanjanje na.

9. Izveštaj socijalnog atašea iz SAD S. Tita. f. M. i na tre}em mestu. Kardelja. fasc. pored do tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ih iseljenika”. decembar 1946. A SCG. 10790. itd. A SCG. Maleti}a socijalnog atešea u SAD. 10790. 67. decembar 1946. 24. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima A SCG. br. krajem 1946. Ministarstvo rada. 67. fasc. godine. sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i provokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”. Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim organizacijama. f. fasc. O narodnim odborima.29 U skladu sa uo~enim problemima. Mo`e se primetiti izvesna raznolikost u sadr`ajima koji su pratili uo~enu potrebu predstavljanja i popularisanja promena u zemlji a. f. Desanke Maksimovi}. zatim. Pijade). br. Dostavljana su i dela ]opi}a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju se dela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori. Dokumenta o izdajni{tvu Dra`e Mihailovi}a. Iz jugoslovenske perspektive ukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve te`e i kriti~nije „radi agresivnosti reakcije”. Ustav FNRJ. 9. septembar 1946. 299 Izveštaj S. 203. 67. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odr`ali izbori Tito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji. f. u cilju reagovanja na antipropagandu. 67.30 Slika dru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale o zadrugarstvu i sl. E. mart 1947. novembar 1946. jedinica 194. J.31 AF@ upu}uje slede}e sadr`aje. br. 12. Maleti}a. Ministarstvo rada. fasc. Borba naroda porobljene Jugoslavije. javljaju se izvesne promene i dopune u sadr`ajima i razlozima propagandnog rada. f. ise~ak iz Njujork Tajmsa. Izveštaj o rezultatima kulturno-propagandnog rada me|u iseljenicima. 25. „{to u SAD usta{ko-ma~ekovsko-~etni~ka banda. „Oslobo|enje Cvijete Andri}”. Ministarstvo Rada. G. f.34 Ovakvo stanje odra`avalo se i na iseljeni{tvo „na njihova 29 30 31 32 33 34 A SCG. 67. Kova~i}a (Jama) kao i svi zakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa. Ministarstvo rada. komplete „@ena danas”. I. fasc. materijal poslat u Ameriku 1. neophodnost. Ministarstva rada. septembar 1946. 67. A SCG. ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanu kampanju za novi rat i fa{izam”. referate o `enama-radnicama. Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva. vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dr`ave avgusta 1946. godine i njegovo povezivanje sa emigrantskim krugovima.33 Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitnije promenila ni u prvim mesecima 1947. 21. 152 . AF@. Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnog rada me|u iseljenicima. istovremeno slu`e i kao odgovor na antipropagandu u Americi. A SCG.32 Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946. B. br. A SCG. Ministarstvo rada. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoj i FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom” svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskih vlasti i sliku koju su `elele da obrazuju. fasc. fasc. f.

37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na rad jugoslovenskog ambasadora u SAD. na {ta se nije adekvatno odgovaralo.V. 15. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRRE kao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dr`ava. A SCG. CK SKJ. juli 1946. njegovi pogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti.38 U nastupu pred iseljenicima Kosanovi} je te`io da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpuno ignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadr`aje. fasc. Zajedni~ar 24. bili su Amerikanci jugoslovenskog porekla ili samo Amerikanci. k-31. Save Kosanovi}a. za Kosanovi}a.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugoslavija „demokracija. da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a. Izveštaj Eriha Koša iz SAD Agitpropu CK KPJ. katoli~ke crkve. fasc. Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu. 35 36 37 38 39 40 41 Isto. f. primetno je bitno odstupanje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i organizacija iz Jugoslavije. 153 . Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom manjinom koja je ostala u nekoj drugoj dr`avi.41 Govore}i o nastupu prema iseljenicima S. jula. u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”. f. A SCG. 67. Save Kosanovi}a. U tom cilju. (bez datuma) Isto. 19. f.39 On poru~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti najbolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu. Ministarstvo rada. Jugoslovenski iseljenici. on tra`i prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih naroda Americi. Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalna pripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj. U njegovim stavovima prema iseljenicima.35 dok je ocena jugoslovenske propagande bila izrazito lo{a.VIII. ve} vlada velika ve}ina naroda kako je za njega bolje”. 19. fasc. str. Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22. 72166. maj 1947. Foti}eve propagande.36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avao rad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{e propagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi se brinuo da takve propagande bude. A SCG. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao. kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista. Hrvatski svijet 1. Ideološka komisija. Pov. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici politi~ka i socijalna gibanja”. a ima previ{e njih koji se brinu da takve propagande ne bude”. Krivica se tra`ila u delovanju „reakcionarne {tampe”. Save Kosanovi}a. A SCG. decembar 1946. II/10-(1-57). nastupu i prepoznatim ciljevima. Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i sav po{ten svijet”. Isto. Proslava Ujedinjenja u Cikagu. ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”.

maj 1947. je da je „Amerika od sviju zemalja na svijetu. to izaziva otpor u ameri~koj. Ministarstvo rada.45 Uz kritiku dotada{nje prakse. Sava Kosanovi} naprotiv. 72166. fasc. ali ga ne treba precenjivati i da on nije ja~i od ameri~kog. pov. k-5.IX 109-VI-1-82. A SCG. IX. da pre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” . taj procenat je toliko mali da je suvi{no o njemu voditi ra~una. ovde. A SCG. Kao primer navodi neiskori{}enost potencijala filma. 109-VI-1-82. u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija i najlak{a”. pov. Kosanovi}. 72166. 401. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljeno uz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”.46 42 43 44 45 46 A SCG.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deo ove emigracije mo`e da se povrati ku}i”. smatrao je. maj 1947. jer po njemu. koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporima Jugoslavije. pored stava o emigraciji.43 Prema tome. CK SKJ. stvaranja povoljnog raspolo`enja me|u iseljenicima za povratak. 67. u pogledu propagandnog rada potpuno druga~ije stajali{te od dotada{nje prakse. fasc. april 1948. Ministarstvo rada. tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u i kome je prilikom tra`enja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugoslaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima.44 Me|utim. k-5 154 . „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” po Kosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. On ukazuje na problem ponu|enih sadr`aja koji se nisu osloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu. Pov. Njegovo polazi{te. on zauzima. 15.42 Upravo je. Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagandnog rada u Americi. 67. str. f. A SCG. prioritet u ciljevima propagandnog rada daje. Sava Kosanovi}. pri tom ne negiraju}i samu potrebu propagandnog rada. Primedbe za organizaciju propagande 8. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim govorima ili su bili neprikladni u datom trenutku. ili slali filmovi o jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazito lo{ih odnosa sa SAD. Po njemu. jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~igledan. Br. Isto. a namenjenom ameri~koj javnosti. u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovo amerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom `ivotu SAD i na taj na~in brane}i interese dr`ave. dok se potpuno suprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi. pre svega. 15. U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. Koristili su se komentari „kako se moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebu ameri~kih pilota u Beogradu. Str. S. CK SKJ. Kosanovi} je smatrao. aktivnostima emigracije u SAD. f. a time i iseljeni~koj populaciji.

S obzirom da. U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi. jugoslovenska ambasada nije mogla posedovati radio-stanicu. Prpi}. Na udaru ovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji su okvalifikovani kao komunisti~ki.V. New York 1971. str 313. II/10-(1-57). {to svakako nije bilo bez osnova.48 Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanju biltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku. ugovorom sa RCA. dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksu u ciljevima. Anga`ovani kadrovi morali su biti pouzdani i u tom cilju tra`ila se preporuka UDB-e. otvaranju knji`are Jugoslovenske knjige. rad Jugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a. a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”. CK SKJ.49 Od planiranog otvaranja informativnog centra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle tra`iti reciprocitet. str. Tokom aprila/maja 1947. Luj Adami~). a planiralo se i otvaranje propagandnog centra. k-31. jugoslovenske vlasti preduzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD. pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a. Prpi}. Pod udarom ameri~kih vlasti. Ideološka komisija. Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanja jugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu. pod istragom FBI. Ideološka komisija. daje prednost plo~ama i muzikalijama nad politi~kom literaturom i knjigama. Ova oprema okvalifikovana je kao ratni materijal. Njujork Tajms je novembra 1947. 47 48 49 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ A SCG. CK SKJ. u trenucima izuzetno lo{ih odnosa sa Amerikom dovode u opasnost. The Croatian Immigrants in America. Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjem prodavnice Jugoslovenske knjige. metodama i sadr`ajima. našao se i Komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Nasuprot tome. prema ameri~kim zakonima.47 Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogledu na jugoslovensku propagandu. smatraju}i da ih. 313 A SCG. Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja (Tito koji se igra sa {kolskom decom). ali i ameri~ku {tampu. objavio da je ova organizacija kupovala radarsku i radio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta. George J. a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica. bio je ishod izbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji. protivi se direktnim kontaktima jugoslovenskih organizacija sa iseljeni~kim. The Croatian Immigrants in America. agenta FBI. omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda. rad turisti~ke agencije Putnik kao i rad Pomorskog biroa. Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. navodi da su ciljevi ove organizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande u Americi. pristupilo se organizovanju podru`nice Tanjuga u Njujorku. Prpi}. George J. II/10-(1-57) k-31. nemaju vremena da je ~itaju”. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ 155 . New York 1971.

ozbiljno }e biti dovedeni u pitanje u leto 1948. jula 1948.. The Croatian Immigrants in America. Iako povratak iseljenika. k-5..51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica. Srpskog Naprednog Pokreta. 10.. organizacije i listovi. godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenila me|unarodni polo`aj Jugoslavije. Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD. f. kao i dotada{njih aktivnosti. 507/IX. f.. Neposredne posledice. septembra 1947. Po~inje se sa izno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”. str 315-316 A SCG. New York 1971. do`iveli su tako|e. Za njih. januar 1949. AF@. AF@. jedinica 150. za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije. ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”.52 dok Ameri~ki komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. Tako. listovi Narodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~. do tada neprijateljski raspolo`eni prema jugoslovenskim komunistima. CK SKJ.). jedinica 150 A SCG. prestaje sa radom. Umesto dotada{njeg rukovodstva izabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji. u gotovo svakom segmentu rada (ciljevima. f. treba „mobilizirati ogromnu ve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na 50 51 52 53 54 George J.50 Rezultati ovih. str. fasc. 25. Nova situacija se bitno odrazila i na jugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima. Tito je bio i ostao „jedan od najistaknutijih neprijatelja zapadnih demokratija”. a u jednom periodu i realne ratne opasnosti. jugoslovenska akcija u Americi. Izveštaj Lj. a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unutra{nja stvar Tre}e Internacionale”. kao i slanje nov~ane i materijalne pomo}i. Stanje me|u iseljenicima u SAD George J. A SCG. samim tim i ~itavim Isto~nim blokom. Prpi}. Njih je podr`avala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzela pozicije pristajanja uz Rezoluciju. odr`anih 15. sadr`ajima. po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskog karaktera. pouzdani saradnik. osetila je na polju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima. Pregled iseljeni~ke štampe 156 . ali bez otvorenog izja{njavanja protiv Jugoslavije. a sada je dovedena u pitanje. nisu svoj stav promenili ni nakon razlaza Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. IX. koja je bila u velikoj meri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. u Pitsburgu. Prpi}. jugoslovensko iseljeni{tvo dobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. New York 1971. fasc. dobijanje kvalifikovane radne snage.54 Ciljevi propagandnog rada. ostaju u fokusu interesovanja. 109-VI-1-82-.25. prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i. Sukob sa Sovjetskim Savezom. IV. fasc. CK SKJ. odre|ene promene.53 S druge strane.313 A SCG. Od strane protivnika HBZ }e biti optu`ivana da je levi~arska organizacija i da je povezana sa jugoslovenskim agentima. do Rezolucije. neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima. The Croatian Immigrants in America.

fasc. f. a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemima ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija. CK SKJ. direktor ureda u SAD. A SCG.56 U Sjedinjenim Dr`avama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu protiv izolacije nove Jugoslavije. A SCG. pa prema tome i sa Amerikom”. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD.60 Dodatnim naporima trebalo je da pomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanja materijala. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. k-5.57 Tako propagandni sadr`aji postaju i sredstvo politi~ke kampanje u cilju suzbijanja IB propagande. navodi sadr`aj depeše upu}ene od strane A. IX. Stanje me|u iseljenicima u SAD 157 . Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~inili u tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”. k-5 A SCG. U tom smislu..V.58 Veliki zna~aj pridavao se podsticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija sa levi~arskim i komunisti~kim predznakom. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. {tampanjem bro{ura. 25. a od posebne va`nosti istaknut je film kao propagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i sliku i re~. a iseljenici postaju „va`an faktor te saradnje”. AF@. 109-VI-1-82. 8. tvrdi Kardelj. jedinica 150. CK SKJ.59 Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija. a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehe na{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”. k-5. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici nosioce politike IB-a”. ina~e posve}enom isklju~ivo sukobu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. ina~e slu`benik Direkcije za informisanje. od 1950. Jugoslavija je. reporta`a o iseljenicima povratnicima. f. 10. Na kraju. jedinica 150. Borba. k-5 Drndi}. f. Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iseljenicima u SAD . ~lanaka. ina~e prijatelji SSSR. glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva o stavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama.. CK SKJ.”. plasiranjem bro{ura i sl.25. mo`e se uo~iti novi momenat u posmatranju iseljeni{tva i njegove uloge. CK SKJ. januar 1949. osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije. upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji. U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sa drugim narodima. f. 109-VI-1-82. sastanke sa pojedincima. populiziranje svim raspolo`ivim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgradnje i na{e borbe za mir”. f. 109-VI-1-82. neutrali{u}i problem nepismenosti. f. Izveštaj Lj. IX.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju Edvarda Kardelja iseljenicima u Njujorku. IX. AF@. Rankovi}a u kojoj se ka`e kako je u današnjoj situaciji veoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi. fasc. otvorena za saradnju sa svim narodima. IX. U govoru. novembar 1949. 109VI-1-82. Ova mera trebalo je da neutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih 55 56 57 58 59 60 A SCG. A SCG.

Li~ni kontakt ostaje prioritet. A SCG. antipropaganda kao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili su posledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva. Izveštaj Lj.65 Stavovi S. fasc. 158 . k-5. ise~ci iz jugoslovenske {tampe. A SCG. IX.f. k-5. 68. 4. Izveštaj Lj. koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). Iseljenicima su tako|e bili dostavljani materijali sa V kongresa. f. f. 109-VI-1-82. da se na ~lanke o gladi. CK SKJ. „revizionizam”. Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu. Zapisnik sednice komisije za iseljenike. Komisija za me|unarodne odnose i veze. ilustracije. f.62 {to je podsticalo komentare da „svi pi{u kao da su ~lanovi CK”.64 Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika. godine ostvareno je svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika.f. govori vode}ih jugoslovenskih rukovodilaca. kako bi se dobile neophodne ma{ine i postrojenja. k-5. smatrao da ne treba tra`iti od iseljenika otvorenu osudu Rezolucije jer bi ih to moglo izlo`iti opasnosti. IX.25. Tako se prime}uje. Stanje me|u iseljenicima u SAD A SCG. 109-VI-1-82. 10. januar 1949. AF@. o~ekivao povratak svega 300 iseljenika iz SAD. Rezolucija. Materijali vezani za Rezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levim elementima”. Ministarstvo rada. Plan rada za 1949. o nesta{ici i skupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavaju izrazi „kontrarevolucija”. fasc. k-5. januar 1949. f. decembar 1948. Drndi}a Agitpropu CK SKJ.61 Tako|e.63 Nasuprot tome. On je. Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~ki imperijalizam i slu`benu Ameriku. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. slike stanova. 20. fasc. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. odnosno neke uo~ene probleme. CK SKJ.68.. CK SKJ. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. br. IX. prema izve{taju Drndi}a. Ve} 1948. 109-VI-1-82. A SCG. tra`ili su se sadr`aji iz `ivota. Ministarstvo rada. januar 1949. tako|e. bro{ure. istovremeno upozoravaju}i na njihov sadr`aj. a ambiciozne procene i o~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim. 10. f. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. nastavlja se sa podsticanjem slanja li~nih pisama. bili su po svemu sude}i suprotstavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog anga`ovanja. Sadr`aji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali su isklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje.66 U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada.1616/2.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. CK SKJ. informacije o platama i sli~no. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. IX. sa suprotstavljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Dr`a- 61 52 63 64 65 66 A SCG. U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju i poslu`ili kao „najbolja `iva propaganda”. Kosanovi}a i u ovoj prilici. Zabele`en je i smanjen priliv nov~anih po{iljki. pa se za 1949. 109-VI-1-82. jedinica 150.

but also with subsequent events. depicting the whole development of Yugoslavia. were some of the changes that would determine the future course of the Yugoslav action in the United States. Diverging approaches of the Yugoslav officials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslav action in the USA. the Yugoslav authorities became aware of potential benefits the country could have in the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici vama. In order to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labour force. Jugoslavija. the Yugoslav Government launched a propaganda campaign among the Yugoslav emigrants. The main goal was to create a positive image of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. continuous counter-propaganda. Writings.V. counter-propaganda in the USA and deteriorating relations between the two countries were some of the reasons for unsatisfactory results of the Yugoslav propaganda. ideolo{ku opredeljenost ali i novi me|unarodni polo`aj. 159 . ulazila je u period tra`enja novih osnova za ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom u SAD. Summary Yugoslavia and the Emigration Faced with economic difficulties after the Second World War. They were dealing with the wartime. but also the new approach to the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia. photos. The Yugoslav split with Stalin had numerous consequences on the Yugoslav action in America. Yugoslav economic backwardness. uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe. These activities were conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and among the emigrants in the USA. sustained material aid). Flagging support among the left-wing organizations in the USA. films and personal letters were utilized as propaganda tools.

Jako katalyzátor často působily personální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace. STOLETÍ APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968. Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedonského vedeni k albánskému národnimu hnuti. Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. LET 20. které vyvrcholilo albánskými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968. Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu.7) "1968" NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. Nedošlo k nim naráz. ale provedl některé dílčí modifikace. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zaběhlého již skoro dvě dekády. Autor mj. 160 . která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze. Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence. Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20. Od počátku 60. do značně míry živelně. mnohem více však vliv objektivních společenských procesů. probíhaly postupně. Změny vytyčily základní kontury rámce.Prof. které se projevily v politické. motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. dr Jan PELIKÁN Univerzitet u Pragu UDK 323 (497. Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu. ekonomické i společenské sféře. Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí). Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu.

Až do počátku 60. Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie. respektive na Josipu Brozi Titovi. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. Fungování svazového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace. Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem. Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly poskytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla.). století respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie. Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech. let 20. 161 . zejména v hospodářské oblasti. s. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich.J. Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. Počátkem 60. L. J. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. (ed. Státní i straničtí představitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů. Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv. 2001. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům. sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech. Po roce 1966 přešel 1 Marković. Beograd. získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu. Elity. jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí). Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu. 45 an.1 Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligarchie v létě roku 1966. respektive jeho organizačním tajemníkovi. P. jednotlivé republiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. Jednotlivé části federace disponovaly jistou. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. Sekelj. i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem. unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu. Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. Identitet: Srbi i/ili Jugosloven.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ale také kontrolovala jejich činnost. 1-2. ale i samotnou existenci makedonského národa. ale i drtivá většina obyvatel této republiky. relativně velmi malý. V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben. veka. který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech. „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”. Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu.2 Rankovićův pád provázela mj. kteří přijali makedonskou národní identitu. Jakákoliv vážnější vnitropolitická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii neměla větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické oblasti. se ani v polovině šedesátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel. Makedonie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugoslávského státu.a vlastně až do konce 80. Istorija XX. Své osobní ambice část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např. let . kritika práce civilní tajné služby. Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval. s. V Makedonii proto tehdy . D. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ. Narozdíl například od Chorvatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky orientovaného nacionalismu. Lazar Mojsov a posléze i o generaci 2 Bogetić. Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky federace. a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. 48. Kiro Gligorov. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity. 1999. albánské a řecké hrozby. výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit. Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků. I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské. ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace.neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. 162 . Makedonský národ.. V Makedonie byl dopad i ohlas změn.

V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynamických změn vyvolaných v 50.. školství. 106. Pričinite i početokot na iseluvanje. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent.. letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou náboženskou tradicí do Turecka. Stamova.3 Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala. 491-492 (heslo Krsto Crvenkovski. č. M. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí. Srovnej též: Kiselinovski. považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace). Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců. zpracované N.J. republikové vládě a parlamentu. Reformy aktuálně nijak neohrožovaly stabilitu Makedonie. Veljanovskim). J.. 187-197. 89. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.” Slovanský přehled.4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifikoval příchod několika tisíc kosovských Albánců. 1997. 63-97. Skopje. 2001. S. K tomu srovnej: Todorovski. Lokální komuni3 4 5 Gligorov. 1-2. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie. století. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě. Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národnostních problémů. Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995). G. Kiselinovski. 87. s. Skopje 2000.. s. 2. s.vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly.již dříve napjaté . kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Makedonii se trvale usadili. Skopje 1994. S. D. 483-498. vědě či kultuře. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl výrazný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii. č.” Slovanský přehled.: Makedonija e se što imame. (ed. 163 . 2003. s. s. Pelikán. 2000. Skopje 2001. č.: Vremeto na Koliševski. „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iseluvanje na Turci vo pedesettite godine.): Makedonski istoriski rečnik. Úloha těchto funkcionářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální.5 Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné. „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20. „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963). Ve skutečnosti se však . K. Kljakić. století mladší Krste Crvenkovski. let 20. 4.” Glasnik.

kde žili příslušníci albánské komunity. Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva. Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily. Zřejmě doufala. kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Kosovu.přehlíželo či tolerovalo. Kritika zneužívání moci tajnou službu. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. jen okrajově. tyto rozdíly výrazně zvýšily. který byl použit po brionském plénu v Kosovu. že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie. Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu. Změny. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu. Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Makedonii. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél 164 . kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. let. které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace. ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu. Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii. Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy. že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postupně automaticky zlepší. V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo. fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků. Falešné obvinění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice. Změny po roce 1966. které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60. stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny .

1. se v Makedonii teprve utvářela. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. bývalých pozemkových vlastníků). Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost. f.427.obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. Strani6 7 8 Archiv na Makedonija . IV/92. kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu.6 V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti. Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace. Jak bylo výše konstatováno.Skopje (ANM) 1. o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacionalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža. století hranice s Kosovem a s Albánii. 130-Savezno izvršno veće. O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie. f. 559. v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost). 12. k.J.191. že se její příslušníci obávali. Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG. Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG). schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Makedonii projevovalo jen dílčím způsobem. f. Nová elita formující se převážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace. V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci. 507-CK SKJ. Tamtéž. včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou. vyplývající z toho. se mj. kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války.7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmírnil represivní charakter státní moci. I v Makedonii však muselo po kritice tzv. 1969). 6. a 19. zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců.1/1-127. že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 . která již v této době vznikla v Kosovu. hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969. 926. 1969. 2. IV/76. která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity. let scházela Albáncům v Makedonii významnější vedoucí vrstva. Ve druhé polovině 60. 165 . V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. přepis zvukového záznamu diskuse na 14. nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbánskými komunistickými funkcionáři (tamtéž. 1970). let 20. přepis zvukového záznamu diskuse na 30.

ASCG. 12.191. f.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie docházelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albánského národního hrdiny z 16. 1. makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota. Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii. že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezistence v Kosovu. schůze ÚV SKM 13. 12. století . 1. které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu. 1. které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje. 507-CK SKJ. ANM. Neša Markovskeho. cké orgány dostávaly informace.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy. hospodské hádky). Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války.1/1-127. Stenografický zápis ze 3. ANM. 1968: záznam z diskuse. IV/74.11 Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka. Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16. 1.231.427.1/1-127.12/89-131. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće. 1.427. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. lékaři.12 9 10 11 12 ANM 1. krádeže úrody. Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé.191. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. přepis zvukového záznamu diskuse na 12. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.427. Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy.17/355-524. Strachila Gigova. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.170. jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace.Skanderbega. že se tito lidé snaží obnovit protistátní aktivity. Důvodem byla především skutečnost. 6. mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969. 1968. Objevily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albánských obcích. Paradox přitom představoval fakt. že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. 1969: vystoupení Pavle Davkova.427.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.427. 166 .12/281-294.170. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24.191.1/1-127.427. 12. studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku. 1. 12.

– Hradečný. tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966. ANM..v rámci vstřícných kroků směřujících k faktickému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie . veka. 397-401. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti.191.427.J. kde žila albánská komunita.” Istorija XX. č. P. století Počátkem roku 1968 . 2001. Černé Hoře a jižním Srbsku.13 Z dohody však nepřímo vyplývalo.bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. let 20. P. Vlajka byla ovšem chápána . Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Jedan dokument. III. P.a to jak Albánci žijícími v Kosovu.: Dimić. 143. Novi Sad. 1. s. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskriminací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić. Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jednotlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost. kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům. dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb. M. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji. 1-2. s. k tomu též: Marković. M.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman. 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho. (ed. Makedonii. 172. Srbija u Jugoslaviji.): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968. Istorija srpske državnosti. P. že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory. tak i Srby. Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo. 167 . se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů. Vlajka. Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity. Praha 1996.14 Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech. K zasedání podrobněji např. godine.15 13 14 15 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži. 12. Krste Crvenkovskeho. o problému také Hradečný. 1969. 1.1/1-127. Lj. datovaný 31. Makedonci a Černohorci nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti. že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii. ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. 1999. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo. s. Stevana Doronjskeho. (ed. – Šesták.

ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii. V podstatě je však ignorovalo. zachovali neutralitu. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. (ed. Po okupaci Československa Albánie. III/144. že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické. od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu. která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka. Zproblematizovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře. podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného výboru ÚV SKJ 14. K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v dosavadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionalismu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. kterou tehdy nebylo možné vyloučit. kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace. proč by Jugoslávii bránili. P. 507-CK SKJ. Tvrdila. 172.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kulturní a civilizační úrovně albánské komunity.): Služba državne. 11.17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava. aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastoupenou v roce 1966. aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie. že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod. s. Marković. Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů. že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc. 10. Domnívali se také. 168 . omezila podporu své agentuře v Jugoslávii. Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity. že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry. Nereagovalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou. neboť jsou pevni spjati s albánským státem. která se 16 17 ASCG.16 Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie. Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery. 1968. Obávalo se.. f.. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plnoprávného postavení albánského národa v Kosovu.

schůze vlády 27. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv. listopadu 1968 na mnoha místech Kosova. 144-145.(ed. listopadu nepřetržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska. III. depeše a šifrované telegramy.427. Izvršno veće Srbije.21 V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace. f.. Savez komunista Srbije–Centralni komitet. Marković. tak v příslušných částech federace šokující překvapení. Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska Slavka Zečeviće. které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28.19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova. nedatovaný oběžník ÚV SKJ adresovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik. Vypukly jako drobné šarvátky 18 19 20 21 K tomu srovnej: ANM. 11. Drobné konflikty. d.: c.191.. Z publikovaných pramenů nejvíce v dokumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković. 507-CK SKJ. let 20. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu). 12. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal. 173-174. 1. nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách) 169 . Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova..): Služba državne. Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27. neměly charakter organizovaných demonstrací. kterou přednesl 28. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije Beograd (AS). dále také AS. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS. listopadu. Šlo však jen o relativně drobný incident. s. 1968). 507-CK SKJ. které zde proběhly až 28. f. za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny. znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru. listopadu. a 28. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. ASCG. a 29.): Služba državne. 12. neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií. P. (ASCG.J. depeše a šifrované telegramy. f. Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace.12/281-294.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný.170.s. (ed. 1. 1968. P. k.427. zápis ze 79. sl. který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu. tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách. f. III. století v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování makedonského nacionalismu. 11.1/1-127. 1968. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. Poprvé od roku 1913. že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova. které vypukly 27.. P.18 Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců.20 Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat. s. 1. užším Srbsku).

listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace) vyvěšeno několik albánských vlajek. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Makedonie. 11.22 Několik incidentů. zápis z I.427. jednak emisary vyslanými protisocialistickými silami. ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968. 1968.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. se hned na své první schůzi 6. 12. 1968) ANM. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Kritizoval vyvěšování albánské vlajky. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice. Upozornil. Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. Tvrdil. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně.23 Shromáždění. 1. které se sešlo již o tři dny později. krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie. tak i z Albánie.1/1-5. že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků. a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu. Sekretariát ÚV SKM.194. 22 23 V Debaru bylo 29. který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii. Gostivaru a Struze. že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek. ale albánského nacionalismu.427. (ANM.1/1-127. schůze sekretariátu ÚV SKM 6. 1. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z rozšíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separatistických snah zdejší albánské komunity. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega. které měly jasně protialbánský osten. že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova. Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově. přestože zde vládne nejautoritativnější režim v Evropě. které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Bělehradě. vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepokojení. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru. se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího. Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. 170 . které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii. Apostolski zcela správně konstatoval. 12. který nutně provokuje albánskou komunitu. na nichž vlajky visely. výročí ilindenského povstání.191. svým charakterem. mezi Albánci a Makedonci v Debaru. rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech.

V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků. Crvenkovskeho. Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski. respektive albánských paralelních tříd v obcích. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze. formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie.427. odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu.kritizovali makedonský nacionalismus. 1. schá24 25 26 ANM. tedy ještě před demonstracemi Albánců v Tetovu. Kritizovali požadavky makedonských Albánců. 12. že se většina odborných předmětů v albánských středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. Upozorňovali na to. aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky. Obavy z albánského nacionalismu. který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení. 1968. Upozorňovali také na špatný stav albánského školství v Makedonii.1/1-127. ANM. tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii. 1. Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností. ve skutečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky.24 Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM.170.12/281-294. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra.J. V třináctistránkové rezoluci. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. 1968. kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. Stěžovali si na to. 171 . prosince26. že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii.427. 12. Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně . který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu. zmíněno. V projevech bylo mj.25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu. které zazněly před týdnem v projevu K. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím. Rozhodně kritizoval demonstrace v Kosovu. století V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. Tamtéž. let 20.191. kritizovali zřizování albánských škol.

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci. Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komunitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit problémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejícími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usnesení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních pokrokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí. Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacionalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze
27

28 29

V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv. Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových demonstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.) Tedy albánské vlajky. V letech 1941-1945.

172

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur. Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevylučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31 Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovskoalbánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie. Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokračovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i
30

31 32

Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969) Politika (Beograd), 20. 12. 1968. Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.

173

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parlamentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugoslávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33 Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Makedonii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa. Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné
33

O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167. 34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.) 35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174. 36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albánské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.

174

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37 Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozhodlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dávány do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovskoalbánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40 Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou
37

38

39

40

ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští členové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komunity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců. Politika, 27. 12. 1968.

175

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacionálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kritizoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii. Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo překvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvýznamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44 Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a
41 42

43

44

ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech. Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi. ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.

176

Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků. tvořícího již počátkem 70. Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 46 Kljakić. Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér bránících neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Makedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci makedonského státnosti. 97. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit stanovisko. a 70. vystoupení V. respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii.: c. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. s. ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. 6.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika. letech menšiny diskriminovány. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval. 1969. IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ. AS. f. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70.46 Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity. let skoro pětinu populace Makedonie. Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů. 507-CK SKJ. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. vystoupení F. Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice. začala považovat historicky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální. 418-419. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity. 1969. D. d. Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně . (ASCG. Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací instituce. V roce 1969 makedonské vedení definitivně opustilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. nic nenamítal Josip Broz Tito. jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii. století v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války až v prvním roce nového milénia. kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu. Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. let 20.otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. k. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Mocenská elita většinového národa. f. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu. Hodži. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14. Savez komunista Srbije-Centralni komitet.J. Devi) 177 . 9. byly důsledkem shody okolností. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů. V 70.

godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacionalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta. Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod. pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina. Nikezića i L. godine konačno odreklo pokušaja integracije albanskog stanovništva u većinsko društvo. razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. Gore spome- 178 . odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom. V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie. považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace. koja je kulminirala albanskim demonstracijama u Tetovu u januaru iste godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Državni vrh u Skoplju. Od januara 1968. Makedonsko rukovodstvo se 1969. Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorijski proces koji je Albance stavio faktički u geto. centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emancipace albánského etnika. veka Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne napetosti u Makedoniji 1968. přivírali nad diskriminací albánské menšiny v Makedonii oči. za razliku od grupe pod vođstvom M. Perović. Rezime Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. godine). Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan republičkih okvira. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. godine. Postupno je ograničilo delovanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. Bez većeg protivljenja pomirilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice.

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

179

Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 341.485 : 17 (4-12)

ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ
APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezultata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti. Nema sumnje da je osamostaljivanje dr`ava na prostorima biv{e SFRJ pratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projektovanih ili ostvarenih dr`avnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dr`ave kao strate{ki cilj `elele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacionalne dr`ave. U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}im delom ostvareni u svim novostvorenim dr`avama, biv{im republikama SFRJ, bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili du`e vreme ili ih na odre|enim teritorijama uop{te nije bilo. Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a be`anja naroda sa prostora zahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijent iz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo. Bilo da se radi o odlasku u strane dr`ave ili se radilo samo o preseljenju unutar dr`ave u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajednice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u i me|unarodnim institucijama. Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnim karakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale u najve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”, organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sredstava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri180

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje, nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1 Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, dela teritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se u budu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injenica da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili svesni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini te`ili poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko je bio proces kontinuiran i na kraju delotvoran. Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priznavala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojim redovima”. Posebno ne kao strategiju dr`ava u nastajanju. Izuzetak se mo`e na}i u ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karad`i}a na primer, koji je prilikom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se rat zavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima” pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane produbljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dr`avnih granica pojedinih zemalja...” Otuda to mo`e imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razloga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2 Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990– 1999. godine, u dr`avni~kom `ivotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi i delatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj republici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dr`ava isklju~ivo hrvatskog naroda, tj. dr`ava u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”. Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godine bilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjina i ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”. Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo o tome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojao ostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka” dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz
1

2

S. ^eki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo 2000, str. 29. S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

181

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. U zajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor „o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama i omogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje to `ele izme|u dviju dr`ava”.3 Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju a zatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata iz Severne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kao operacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovaka ostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivno napustili. Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamdesetak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oru`anih snaga Hrvatske posve o~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnih odreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomeranje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovom prostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH o napu{tanju domova srpskog stanovni{tva. Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni{tvo do`ive}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugi put bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}ina Srba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999. godine do~ekati novi rat. Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „humanim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki, kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka, Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati narode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se po pravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim. Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegovi akteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po
3 4

D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682. Isto. Dr`avni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugarske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnu praksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dr`avama da urade isto kad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105.

182

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom, nastoje da doka`u kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imaju namere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”. Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme 1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se ka`e da je to: „genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, rat za ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5 U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni, dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencija dana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzimanje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog, tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To je genocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}i rat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6 Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sve ju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasilju a neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjetonadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi u XX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire iz primitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{e Donija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavno ustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7 Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dr`avama je i razli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovija istra`ivanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom” srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojnim publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oni izjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojam kao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjem tako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~ke grupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in – me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regulisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine, gde se ka`e, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih u namjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili
5 6 7

S. Livada, n.d., str. 263. Društvena istra`ivanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248. Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, ^asopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

183

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.12 Po mi{ljenju Sajrusa Vensa. n. Isto. 80. Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog ~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima. „prihvatile kao da su ga i same izrodile”. pale}i ku}e i teroriziraju}i civilno stanovni{tvo. 8 9 10 11 12 R. Grupa autora. pisalo se u tim navodima.d. ka`u da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebu vojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije. da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvo pona{anje ~ini „akte genocida”. Etni~ko ~i{}enje. kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti. 32. bo{nja~ki autori vide u ~injenici. Genocid u BiH. str. b) te{ka povreda fizi~kog ili mentalnog integriteta ~lanova grupe. Armautovi}. e) prinudno preme{tanje djece iz jedne grupe u drugu”. 361. uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo je etni~ko ~i{}enje. da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog tra`ila i njegovo zaustavljanje. str. Djeca u vihoru rata. godine. 739-744. 184 . da srpski napadi „grani~e sa genocidom”. 39. a jo{ ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”.8 Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnovi posve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pritisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid. Razlog za ovakve kvalifikacije. prihvatile su i vlade i institucije zapada. Sarajevo 2000. c) namjerno podvrgavanje grupe `ivotnim uslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju. Isto. d) mjere uperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe. vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe. da se stvore „etni~ki ~ista podru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike. ubijeno je preko 1 300 Srba. 81 i dalje. str.. odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja.. Za taj „uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala. maja 1992. Arnautovic.”11 U pomenutoj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. Idu}i dalje u ovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedelima Srba. uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA. str. nakon ubistva Gorana Zeki}a.10 Citiraju Izve{taj generalnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se ka`e: „Svi me|unarodni posmatra~i se sla`u da ono {to se doga|a predstavlja zdru`eno nastojanje Srba u BIH. „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe iz grada.9 Autori Instituta za istra`ivanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava iz Sarajeva. str. Zbornik radova. „Dok su se {irili iz Srebrenice. sa namjerom da se prisile na bijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”. Uz sve to. Vidi opširnije o tome R.. Sarajevo 1997.

ka`e jedan od savremenika koji pi{e u jugoslovenskim prostorima. Hrvati i Bo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” ali su „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”. ovi opet za Hrvate da su „usta{e”. Krempton. U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije. Ru{e mostove. str. godine. CIA. Za svoja nedela javno su pohvaljivani. izve{taja me|unarodnih humanitarnih agencija. {kole. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etnici”. fusnotom su objasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (primjedba redakcije). kulturne spomenike. `eljezni~ke pruge. 355. od jula 1995. 739-744. osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”. Grupa autora. Zbornik radova. na primer generalu Krsti}u. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i masovan zlo~in nad Bo{njacima. sakralne gra|evine. Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u 13 14 15 Istoriografska problematika ovog zlo~ina tra`i sveobuhvatna dodatna istra`ivanja i prevazilazi okvire naše teme. li{eni profesionalne ~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. Genocid u BiH. Za Hrvate i Bo{njake se jo{ ka`e. ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacije opro{tene. tvornice. kada je. kako govore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka. od mnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje. i jedni i drugi za Muslimane da su „islamski fundamentalisti” i tako u krug. da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planski sprovodili etni~ko ~i{}enje.15 Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima ka`e: „Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. Kremptom. To uglavnom. Sarajevo 1997. koje su Srbi izvr{ili jula 1995. Beograd 2003. Balkan posle Drugog svetskog rata. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plansko. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nema re~i o „genocidu”. str. dalekovode. hidrocentrale. tradicionalne vojne discipline. 185 . godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja. R. nedovoljno obrazovani mladi}i. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno harizmati~nog vo|e bez stega.M.14 Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demonizacija drugih strana. iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojima se tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. nije bilo ta~no. dovedeni na teritoriju koja im je bila strana.13 “Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori ne pominju. Ve}inu nedela po~inili su „siroma{ni. U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{e SFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid. televizijske i radijske oda{ilja~e.

tlo. svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja. Pominju se genetski kodovi. „Muslimansko fundamentalisti~ko vo|stvo te`i za unitarnom muslimanskom BiH i u tu se svrhu slu`i razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti. spre~avanje povratka izbeglica itd”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. i V Pulji}a – Sarajevo.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju. bi}e.. doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no. Katolike i Muslimane tjera se iz njihovih ku}a. premla}ivanje. mr`nje. dopunjavan je i novim „oblicima”: „dobrovoljno preseljenje”. predmet ~i{}enja – nevina `rtva. Srpske muke se ne pominju. „nasrtaja na na{ jezik”. itd. zlo~ina iz pro{lih ratova. Agresor `eli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja. Istra`iva~u nije te{ko da uo~i da na svim primerima (kod Srba. vi{e Hrvata iz Vojvodine zamenilo je imovinu sa Srbima. 186 . nemogu}nosti zajedni~kog `ivota. 1994. 9. Zagreb 1988. str. „razmena teritorija i naroda”. „humanitarno preseljenje”. enklava u Srebrenici je iseljavana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”.. samostalnost. dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih. Isto. srpsko je Sarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom. mu~e i masakriraju. Sa`eto govore}i iznala`ene su sve nove i nove mogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”. bez obzira na versku pripadnost. Siluju djevojke. Ud`benik za IV razgred gimnazije. kulturu. U sredi{tu je rat i krivac – kolektivitet. fizi~kim mu~enjima. 8. izbegli{tvo i progonstvo.16 Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske.” Pri tome su podvrgnuti nasilju. Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dr`avnom zakonodavstvu etni~ko ~i{}enje ima kodifikovane norme. str.. nesrbe odvode u konclogore. Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga. prisilno ih se preseljava preko dr`avne granice. miniranje crkava. 16 17 18 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u. Slobodna Dalmacija. ono na jugoslovenskim prostorima nije uva`avalo ni pravila ni norme pravno regulisane. 236. istorijska prava. napada na svetinje. 243. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus 250.. naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim. Kuhari}a – Zagreb. veru. ranjavanje i ubijanje Hrvata. ali se konretno navodi da na svim podru~jima „pod srpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje. „zamena imovine” i drugo. a mnogi su i ubijeni. samostana i ku}a.17 U Apelu hrvatskih kardinala F. `ene i starice.18 Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog naroda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995. U vokabular se uzimaju termini: vekovnog neprijatelja. Hrvata i Muslimana) postoji gotovo isti obrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. Posrbljuju se nazivi sela i gradova.

264 352. glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice. registrovano 34.791 196.592 167.1996.056 188.000 izbeglica i oko 20.562.721 94. odnosno krajem 1992. Bosna i Hercegovina imala je oko 2.768 272. 1. zatvoriti ga u logore. Prognanici 550. godine. oktobra taj broj se popeo na 78. osnovnih demografskih prava. 4. str.000. 195. 31.000 raseljenih u vlastitim zemljama. zatvore. jula 1991.555.1995. itd.000.000 260. Holandiji 23. godine. 5.1991. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu je bilo skoro 19. uskra}ivanjem lekarske pomo}i.545 106. Izbeglice su bile iz 73 op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3.2 miliona (polovina stanovni{tva) a hrvatska 450.5. 3.164.705 254.000. 4.12.000.325.M. 6. 187 . U Finskoj ih je bilo 89.869 212. Ovo se odnosi na delove Hrvatske.360.661.154 224. Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokreti naroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije. Vinkovaca 1.127.199.493 527.179 i Zadra 1.385 Ukupno 550. Petrinje 1. prekr{tavanjem. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva.000.1997. bez obzira da li se radi o unutra{njim izbeglicama unutar jedne dr`ave ili spoljnim (izbeglicama u zemljama u okru`enju ili u celom svetu)..471 126. 1.660 408.836 izbeglica. [vedskoj 122. registrovanih samo u Beogradu.181 U Srbiji je od 1. Vojvodinu i Sloveniju.672 184. 18.926 399. Najve}i broj izbeglica dosti19 20 Livada. Siska 1.1994.449. 1. zlostavljati. [vajcarskoj 20. n.12. oktobra 1996. Zagreb 1996.1993.000 proteranih Srba.1992. li{iti materijalne egzistencije. {kolovanja. str. dece i sli~no.000. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine raseljene su u 25 zemalja.1998. Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini. br.338. Norve{koj 12. 8. mu~iti.000 663.000. u Srbiji je taj broj iznosio 418. verskih sloboda.870 210. Nema~koj 330. zloupotrebom `ene. izbacivanjem iz stana. a do 15. Vukovara 3.000. Podravske Slatine 1.750 31.19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je 3. Erazmus.d. 1. pogubiti.609 117. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor i proterati „neprijateljski narod”. izolacijom. 1. Osnovni.000. maja do 30. Francuskoj 15. ali i prostora gde sudara vojnih i paravojnih formacija nije bilo. od 18.796 Izbeglice (BiH i SRJ) 402. ograni~iti u slobodi kretanja.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se prema donjoj tabeli: Razdoblje 1. Danskoj 22.

301. 224.000.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. I doista dio srpskog pu~anstva.000 izbelica od ~ega preko 65. zatim 1991.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.219 itd.6%) i 188 nepoznatog statusa. Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina. Muslimani 9%. godine..d. godine utvrdio 6.000 i u Crnoj Gori oko 70. Procentualno je 1995. najvi{e iz je bilo iz Sarajeva 27.22 Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinim dr`avama. str. Jugosloveni 10%. Osijeka 7. n. kao „izbjeglice” odlaze u Srbiju”.190 poginulih i nestalih lica. uglavnom srpske nacionalnosti. 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije. Beograd i izbeglice 1991-1996.481. Vuji~i}. „Veritas” je me|utim. godine pod za{titom Ujedinjenih nacija poginulo je ili nestalo 3. sa podru~ja Republike Hrvatske. maja 1994.941. Hrvati 3% i ostali 1%.076 civila (33. Tuzle 3. U poslednje tri godine evidentirano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional21 22 23 Grad otvorenog srca.389. J.904 lica odnosno 63%.219. str. Me|u 167.682. govori da je u Bosni silovano najmanje 20. Zagreba 6. itd. Me|u poginulima i nestalima nalazi se 3. do novembra 2000. 858 `ena (13%). tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih. godine 56% izbeglica je bilo iz Bosne i Hercegovine.545. Me|u `rtvama je bilo 5. procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. godine. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%. 50-58.d. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995. Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju je stiglo 189. invalida.320 mu{karaca (87%). ali se nakon zavr{etka rata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih `ena. godine. Nacionalni sastav: Srbi 77%. Krajem te godine (deo izbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka je bila: 47% iz BiH. Vukovara 6.000 izbeglih i prognanih lica od ~ega u Srbiji 585. 2. godine.000 bo{njakinja. 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. 188 . Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje. str. 7.23 Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskoj iznosio je nekoliko stotina. jer im tobo`e prijeti „usta{ki pokolj”. Grupa autora. 141 policajac. Primera radi. gnut je u aprilu 1993.774 vojnika. siro~adi i drugo. ranjenih. 43% iz Hrvatske. 2. Od 1992–1995. n. U intervjuju Tadu{a Mazovjetskog 28. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima daju pau{alni brojevi. Beograd 1998.21 Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskog stanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu: „Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta.000 u Beograd. godine iznet je podatak „da su srpske trupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini”. Mostara 4. jula 1995. godine 2. kada je registrovano 665. bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani.

000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”.000 muslimana stradalo od „srpskog agresora”.000 `ivota. januara 1996.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta.642 Srba. od ~ega 75–80% bili su civili. Bio je to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata. Balkan posle Drugog svetskog rata. na Bo{njake otpada 1. 346 i 354. 28.000 a od ukupno 1.M.000. dok je kod Srba 12. str.2004.024. Autor ka`e da su Srbi od maja do avgusta 1991. Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala. Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da je bilo 158.26 U knjizi R.d. Bo{njaka je nastradalo 160. dok je 2. itd.25 Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdravstvenu za{titu od 1.279 ostalih. a da je unutar same Jugoslavije bilo 850.000 raseljenih lica. @erjavi} je konstatovao da je 158. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra~unati. mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od 329.000 `rtava. str.000. 16. Veritas. 7.21. str. poru{eno je oko 3.629 Hrvata i 3.000 muslimanski. „a 152. str. osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko ~išcenje.000 miliona prognanih. NIN. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nosti pribli`ava cifri od 7. Isto. Beograd 2002.12. str.000.5%. Beograd 2003. uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4.980 Muslimana.000 naselja.000 ili oko 9. Kremptona. Hrvata 31.000 stambenih jedinica (1/3 stambenog fonda BiH). „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH.000. 367. zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nije prelazio 220. navodi se podatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200. katoli~ke 182.000 smrtno stradalih. da je 250..500 stradalo od muslimanske vojske i isto toliko od hrvatske. str.28 24 25 26 27 28 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”.000. 265 i 273. godine u Hrvatskoj proširili svoje teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla. 189 . Had`ovi}. 20. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe. a koje je prikupila demografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45. Od oko 2. 364.239 sru{enih i devastiranih bogomolja na islamske otpada 1. Krempton.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”. Beograd. Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999.240. S.000 ljudi. 12. 5. pravoslavnih 28 i jevrejskih 5. Zbornik radova. n.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima Seada Had`ovi}a bilo je 230. Srba 22. godine da je u ratu poginulo 156.000 i ostalih 14.000 ili blizu 71%. „Glasine o etni~kom ~išcenju. Banja Luka 2001. R.27 Krempton jo{ ka`e da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja” postigli sve {to su `eleli.000 Hrvata ubili su srpski agresori a 2. obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da bi prestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”. U celom tom prostoru nije bilo ni~eg novog.

Sasvim je jasno da su postojali razra|eni (osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane. Godinjak. i da je na teritoriju Srbije i Crne Gore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta. Pomenuti autor.d.29 Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnih sukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. Godinjak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte. koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju. {kolske zdravstvene i rekreativne institucije. F. str. n. nije to bio jedini generator. O bezbol palicama mo`e se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i. 105. dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nih institucija. Tar~inu. pod neposrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih nacija. S. Godinjak. Beograd 1995. Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi. jame. godine. tunele. {to je o~ito stereotip iz ^ilea iz 1967. hangare.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”. Ekme~i}. Stradanje Srba u Sarajevu. „Zlo~ini u koncentracionim logorima”. Srbi su. Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine. ka`e E. Me|utim. Bosanski narod optu`uje za genocid. kazneno popravne domove. Boji}. ^esto se na svim stranama kod teme logora i zatvora pominju i stadioni. Novi Sad 1996. str. sabirna centra i zatvora. betonske bunkere. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u Tar~inu i Konjicu. 190 . Godinja. M.. gara`e. Mitrovi}. Bojl. Muslimanski logor Visoko. podrume. ukazujemo samo na neke naro~ito uo~ljive ~injenice. magacine. konstatuje da je na okupiranoj teritoriji Bosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora. posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugoslovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata.32 U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvora u kojima su tamnovali Srbi. a koja ~ak i povr{nom analizom pokazuju gotovo identi~an na~in zlostavljanja i poni`avanja ljudi. 452-453. Beograd 1996. E. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istoriji. ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. E. skladi{ta. E. Svaka od tih strana je istra`ivala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su registrovana razna zverstva i zlo~ini.. Dretelju. koje su 1945. iako glavni. fabri~ke hale.31 Bez namere da se tra`i simetrija. Sarajevo 2000. kino sale. Prema izjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom koji ina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima. Genocid u BiH. Udru`enje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu 29 30 31 32 M. E.30 Zapravo sve ono {to se mo`e pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima i zatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj. stanice milicije. vojne kasarne. pravoslavne crkve i drugo. hotele.

Bile su formirane od lokalnog nivoa pa sve do dr`avnih institucija. ~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u 20–40. „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja” koji su do{li. Jedno vreme. Poznato je da su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini. „srpska garda”. ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja. „{e{eljevci”. {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebivali{ta. cenkanje. 191 .000 Bo{njaka. U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logora za Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto). [pegelj ka`e da su u Hrvatsku dolazili. gde su boravili srpski zatvorenici. Koliko je ve} javnosti poznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”. regiona ili oblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. „beli orlovi”. 453.000.33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ ponudilo 527 lokacija. naneli su mnogobrojna zla srpskom stanovni{tvu. Gotovo da nije postojalo mesta. Neki nau~nici u Bosni i Hercegovini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset {est paravojnih grupa. Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranim dr`avama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. One su na razne na~ine uz pregovaranje. Luka Prazina i drugi. „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i Crne Gore. M. Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e.M. posebno po~etkom rata. Odlazak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovih brakova. Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice. Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slobode dolazili razmenom. Bili su tu „arkanovci”. ali ih zato po neda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. razmenjivale „ratne zatvorenike”. Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu. str. Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formirane mnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. itd. „rojalisti”. da su prilikom razmene logora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”. paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodili Mu{an Topalovi} Coce. Amerike i Australije. prevare i drugo. Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji. 33 Isto. mnogima je bio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope. Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260. „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”. Osnovnu ~injenicu da su ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana `eli se zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. „vukovarci”.

9. Sarajevo 2001. znakovlje usta{ko. Po popisu stanovni{tva iz 1948. Brok. godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanak objavljen na {tetu Srba. Manje je poznata ~injenica do kojih je do{ao ameri~ki novinar T. Isto. 262. Isto.). zastra{ivanje. kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojska NDH.38 Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala se kroz celu drugu polovinu XX veka. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvatskom sto`eru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratska stranka 26. 382. vojska Mate [abi} [abana. str. K. str.34 Od leta 1991. str. U Naredbi je naglašeno da zadatak treba „obavezno sprovesti”. „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa. od 34 35 36 37 38 M. Nikiforov još konstatuje da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija na`alost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratu koji se vodio protiv Srba”. 192 . ne mo`e se opovr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali. „Satnija Uskok” u Osjeku. pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programeri oslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”. Zlo~in protiv mira. itd.36 Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom ~i{}enju (zlo~ini. 217. str.35 Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”. minirnje. Jo{ ka`e da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim republikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da su aktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike. Izme|u Kremlja i Republike Srpske. Dr B. U Hrvatskoj je bilo takvih grupa „na desetke”. ili bar da su formalno nastojali spre~avanje njihovog delovanja. godine izdala Naredbu. oktobra 1991. Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostorima neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvu stanovni{tva. a koji su kraticu svog imena mogli ~itati i kao hrvatske oru`ane snage.O. „Psi rata uvjek na|u svoje mjesto. Ma~i}. Nikiforov. „Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice. str. godine u okviru stranke prava (HSP) nastaje hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje su nosile crnu odoru. analiziraju}i 1. „Lisice”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u kojoj je pod ta~kom 12. koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno (su|enje i ubistva vo|a). paljenje. Sje}anje vojnika.”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{la Armija BiH. plja~ka. Zagreb 2001.500 novinskih ~lanaka iza{lih tokom 1992. godine. nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i prevesti u T. Beograd 2000. „Medijski rat” izme|u suprotstavljenih strana je tema za posebnu analizu. 341. itd. Špegelj.

978. str. Isto. Kninu 88.7%. ali i posle njega.8%.7 miliona `itelja Hrvatske. Belom Manastiru 25. Gospi}u 31. Grubi{inom Polju 32.4%.Lj.8%. Lopušina. Dvoru 85. etni~kih grupa u formiranju jugoslovena u razmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji. Benkovcu 57. Tri su osnovna razloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”. Slavonskoj Po`egi 14. Na{icama 11. Dvor. [ibeniku 10. izme|u 80–90% samo u op{tinama Donji Lapac.0%. Bjelovaru 8. deo njih se od 1961.4%.8%. 193 . U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg zaklju~ka: 1. Slunju 29.4%. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37. Hrvatska etni~ka populacija u Hrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova.5%.3%.5%. i 1981. Dubrovniku 6.5%.40 Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991. 173. narodnosti. Donjem Miholjcu.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12. Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven. Belom Manastiru. Daruvaru 33. Titovoj Korenici 75. Karlovcu 20. Anti}. str. Glini 60. Pakracu 40. Orahovcu i Grubi{inom Polju. gu{en je „srpski kulturni. Svi Srbi sveta. Kostajnici 62%. Podravskoj Slatini 35. Pakrac. 2. Novoj Gradi{ci i Sisku. Novskoj 21. Ogulinu 35. taj broj je iznosio 531. Podravska Slatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u. Gre~i}. Mas-poka na primer. Novskoj. ne{to vi{e od 10% ukupnog stanovni{tva. 55.8%. Beograd 1994. Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine (5-10%). Novoj Gradi{ki 20. Bitnu ulogu u formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%).6%.5%. dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%. Na{icama i Slavonskoj Po`egi. godine (nakon ukinute kategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581. Kutini 7. U Zagrebu ih je `ivelo 5. srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe. Daruvar. Gra~acu 82. Srbi .9%.9%. Srba je bilo 543. Udeo pojedinih naroda. 3.9%. a do 15% u Rijeci.%.4%. godine iseli 157.6%. Orahovici 21.530 Srba.5%. Petrinji 44. Obrovcu 65. pa prema tome i jugoslovena.2%.obespravljeni ili privilegovani. Rijeci 10. Do 20% bilo ih je u Osjeku.5%.M. Godine 1981. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju .39 Neizvestan politi~ki polo`aj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde su `iveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest je `ivelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u 1971.502 ili oko 11. a deo se iseljavao usled raznih pritisaka.4%. Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin.0%. 4.8%.0%. M. ukinute su sve zvani~ne srpske institucije. Donjem Lapcu 97.3%. 5. mešovitim brakovima i porodicama.9%. 39 40 41 V.1%.3. Glina. Gospi}u.739 ili oko 15% ukupne populacije.9%. Drni{u 21. Od pojave Mas-poka. Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu. Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva. Karlovcu. Zagreb 1996. Donjem Miholjcu 11. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ 3. nacionalni identitet”.2%.

9.412 3. godine.37%) (2. Brod Benkovac Zadar Beli Manastir Osijek [ibenik Knin Vinkovci Vukovar Split Pula Dubrovnik 18.0%.047 3. Vinkovcima 13.65%) (3.382 2. u Krajini su izneti razlozi za njeno formiranje.41%) (8.58%) (7. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost MUP-u Hrvatske 19.26%)43 Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba iz Hrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formiranje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990.89%) (4.513 10. Knin 1993.5%.076 437 1.88%) (1.41%) (7. Zbornik radova i izveštaja.980 8.1%. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba.4% i Zadru 10.0%.767 1.16%) (20. marta 1991.0%. Kao razlog.920 8. Splita. izbacivani su sa radnih mesta i iz stanova. ukupno je u ovoj dr`avi registrovan 201. Virovitici 15.44 42 43 44 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991. godine na Plitvicama.83%) (7.83%) (3. Vukovaru 37.82%) (5.946 625 1. godine.67%) (5. str.164 2. nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog `ivota u iole ravnopravnim odnosima i toleranciji. Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001.46%) (3.631 pripadnik srpskog naroda {to u procentima iznosi 4. Vrbovskom 33.42 Nakon etni~kog ~i{}enja. Vrginom Mostu 70. 194 . godine.21%) (4. Simboli i tehnologija vladanja re`ima u Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dr`avu Hrvatsku. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. podaci sa CD-a.54%.73%) (6.811 5.426 (2. a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en 2001. itd. [ibenika. avgusta 1990.627 3. navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda. Zagreb Karlovac Vara`din Bjelovar Rijeka Gospi} Po`ega Sl. Vojni}u 90.55%) (0.5%. Srbima nisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode. Nakon prvog oru`anog sukoba 31.513 1.557 730 2.28%) (26.00%) (32. godine.147 1. Osijeka.

mali u svakom pogledu `eli da od Beograda napravi ~etvrti Rim.295 8.975 18. str. rob.44 88.000 Srba. koja je te{ka bolest. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj krajini nakon njenog progla{enja 21.52 89. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao: „Srbi su jedini pravoslavni narod.555 10.041 13.05% 9.040 33.66 65. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Pojedini istra`iva~i utvrdili su da je tokom 1991. vere.854 7.393 16.39 16. Korenica Vrginmost Obrovac Kostajnica Glina Benkovac Ukupno 8.”46 \odan na ovom skupu uverava da ne zna {ta zna~i re~ „Srbin”.886 1.90 40.572 9. Zadr`avaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske i podnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti br. koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispred Isusa Krista.395 1.262 17. I to je zapravo Svetosavska sekta.996 4.954 14. SAO KRAJINA Mesto Donji Lapac Vojni} Knin Dvor Gra~ac T. 20.729 7.. To je..20 86.-553 % 0.45 U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZ javno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti. Nestajanje Srba.41% 9.23 75.52 24.343 13.585 11. godine iz Hrvatske proterano 270. megalomanije.054 8.888 12.92 34.366 37.60 50. zanimanje.986 Hrvata % 97.52 62.51 80. 223. 195 .60 45 46 T. godine. profesija. ka`e on. koja se onda preta~e u velikosrpski imerijalizam.55% 1.043 3.761 4. a zna~i sluga. Niš 1994.88 broj 44 116 3.599 11. Bogavac.557 14.591 8.92 60.. godine. Postoji sindrom svetosavskog {ovinizma. Politika. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”..378 Srba broj 7. kulture i drugog.54 28. To je {izma u {izmi.M.697 1. decembra 1990.434 11.236 42.371 8.35 70.851 23. Jedan mali narod.36 32.. decembar 1992.

289 34 1.901 1. Kne`evo Lug Popovac Zmajevac Ukupno 1.699 1.571 1.769 5.594 336 372 88 48 661 670 1. 149.327 1.42547 Bapska Bobota Borovo Br{adin Ilok Lovas Negoslavci Sotin [arengrad Tovarnik Trpinja Vukovar Sredinom 1993.Vinograd.449 10.065 Srbi 1981.106 1.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.760 21.442 2.441 17 25 731 789 940 904 1.036 1.578 6. 1991.243 2.439 551 674 411 27 347 29 Ma|ara 688 865 422 46 626 31 67 289 382 90 834 17 888 ISTO^NA SLAVONIJA Stanovni{tvo 1981.408 1.698 1.465 493 484 136 133 1.g.235 Hrvata 446 3.775 1. 179.504 1. 30 33 1.177 14.676 4.770 1.951 1.079 1.g. nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajine prema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanovni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba. 1.005 2.324 1.127 1. 163.926 1.887 6. zapad47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske. Manastir Bilje Branjin vrh Darda Grabovac Jagodnjak Karanac K.881 13.532 873 296 432 651 418 125 1. godine.262 1.171 33.708 5. 196 .690 44.654 1.352 1.146 1.624 1.388 1.248 1.682 1.700 6. 1991.g. U isto~noj Slavoniji. BARANJA Batina B.681 1.g. godine.026 2.482 1.582 1.953 8.639 Hrvati 1981.960 3.491 6.996 2.702 1.093 1. 1991.146 2.466 2. 20. 1.g.700 604 190 142 3.478 68 56 3.770 572 190 2.g. oktobar 1992.136 51 73 12.751 1. str.001 2.034 240 Srba 61 3.

Bez obzira na sve ove spekulacije i mnoge druge. Najmanji pocenat Srba bio je u zapadnoj Slavoniji (5.500 km2) od 135. „Maslenica”. 4% Hrvati i 1% ostali. 73% bilo Srba. godine. ^injenica je tako|e. U severnoj Dalmaciji (3. koji je organizovan i uslovljen dr`avnim organima RSK.306 km2) je imao 51. dok je Lika (4. jasno pokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajeva Republike Hrvatske. str.456 km2) me|u 83. 7% Hrvata i 2% ostalih.000 hrvatskih vojnika i policajaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srpski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika. Isto.49 Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja Republike Srpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo do etni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vreme ratovanja 1991–1995.M. ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni 4. i da je pre toga ve} pet godina sa njenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta. 5% Hrvata i 2% ostalih. plja~ku.389 stanovnika imala 93% Srba. sociologa i dr. da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska vojska u nekoliko navrata. Knin-Beograd 1994. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nom Sremu i Baranji (2.406 stanovnika `ivelo je 97% Srba. pre svega ameri~kih aviona. Kordun (2.000 vojnika. neke su ~injenice nedvosmislene.000 stanovnika od ~ega 98% Srba i 2% Hrvata. Jedna od teza.000.595 stanovnika od ~ega 91% Srba. „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki d`ep”. 25% Hrvata i 2% ostalih. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada bila dezorganizovana. Po pravilu odlazili su imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak u izbegli{tvu.800 stanovnika 95% su bili Srbi. Pre svega ~injenica da su RSK. 2.48 Na prostoru cele Republike Srpske Krajine `ivelo je u to vreme 433. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda o kojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vremena biti predmet sporenja istori~ara. govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva. a ostali 10%. stradanje civila i drugo.808 km2) od 48. bez politi~ke i vojne elite.450 km2) od 87. Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40. 197 . godina. naro~ito potencirana u Hrvatskoj.000 stanovnika 90% su bili Srbi. Tu mislimo na ubistva. da je dogovoren na relaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevina ustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva. U avgustu 1995. avgusta 1995. 48 49 Stanje i osnovni pravci o`ivljavanja RSK. napadnuti od strane 200. Na Baniji (3. pre svega u Republiku Srpsku a onda u SRJ.008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29. razaranja. 2% Hrvata i 1% ostalih.

163 incidenta: nasilje. Beograd 2000. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srba na vekovna ognji{ta. Helsin{ki odbor Hrvatske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila. Knin 20.500. Tu je pre rata `ivelo 749 Hrvata i 2. str. Isto. zlostavljanje. pokazuje da se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9. dok se vojne `rtve ne pominju.430. str. paljenje. plja~ka.53 O „rezultatima” 50 51 52 53 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina.789 Srba. od crkvenih. pretnje na ulici. plja~ka pokretnih dobara i stoke. i uop{te stvaranja ambijenta u kome je `ivot povratnicima nemogu}.000 Srba.51 ^ak i da se zanemari neka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji su na{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji „Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko 200.598. 50. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama.000 Hrvata i 200.734. Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja policije i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora. itd. 198 . dvorištima. 202. 1999. ali i u kancelarijama dr`avnih i lokalnih ~inovnika. terorizam. Sistematsko razaranje gradova i sela. Na po~etku ratnih sukoba Hrvati su uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2. sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne. Hrvatski Helsin{ki odbor ka`e da ih je bilo izme|u 200–180.000 od kojih je 3.255 potpuno nemo}nih starih osoba. a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme registrovano 2.46%. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. godine u Benkovcu je ostalo 730 Srba. verske i rasne netolerancije. ru{enje.000 stanovnika. godine da je taj broj 154. ubojstva. ili se nisu odazvali registraciji. 6.000 stanovnika od ~ega oko 85. godine. Donji Lapac 3. Gra~ac 4. Od 1996-1999. oti{li u tre}e zemlje.327. Obrovac 4. dok je ostalih bilo oko 15. ili 7. Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda to potvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj i ovom slu~aju apsolutno sprovedenoj. hrvatska vlada utvrdila je avgusta 1995. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali.079. Oni ka`u da je u sektorima jug i sjever `ivelo oko 300.000.52 Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacionalnosti. kad su mnogi promenili izbegli~ki status. str. Potpredsednik iste vlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko 6.50 Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba. Isto. I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju.000. krevetima stradalo 34 civila. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002. itd. Beograd 2004.964. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. Izbegli~ki korpus.

Isto.. Oni jo{ zaklju~uju da je „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalno politi~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”.54 Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana. str. I drugu (konstataciju). Srpska krajina. sad kad je svetska pa`nja zaokupljena bosanskim paklom. „Oluja”. potpuno su devastirane. inventar uni{ten. srpske ku}e su opusto{ene i orobljene. Cetinje 1998.. Oplja~kana je sva srpska pokretna imovina. uni{ten celokupni sto~ni fond.56 54 55 56 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. uni{ten znatan deo komunalne infrastrukture. . MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ „Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje 22. Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotip po kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”.000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljeno i minirano. Hrvatska ima mnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine. Nepostojanje volje kod vlada novonastalih dr`ava da rasvetle ove slu~ajeve produ`ava agoniju obespravljenih. 167.. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. 199 . Hrvatska mo`e slobodno tra`iti pomo} od Evropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u `estini etni~kog ~i{}enja”. „Meda~ki d`ep” kao i etni~ko ~i{}enje gradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono u Hrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj. godine.. paljenja. sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama. vredni predmeti i crkvene knjige nestale. str. strahota. zapadni istori~ari su izneli podatak da je Krajinu napustilo 120. donosi ~lanak Roberta Ficka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba u punom jeku. The Independent 4. „Bljesak”.Izgon. uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti. i ne samo u ovom slu~aju. septembra 1995. bilo ih je na hiljade. avgust 1995. Mulimani kao „`rtve” a Srbi kao „agresori”.M. str. godine. Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002... domovi kulture. da ovdje nema etni~kog ~i{}enja”.000 „djelomi~no po zapovjedi vlastitog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. jednu konstataciju reportera smatramo zna~ajnom: „Nitko posle toga ne `eli da objavljuje njihova ratna zlodjela. proteranih i „ni~ijih ljudi”. 76. potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja. U ratu 1991–1995. uni{teni bibliote~ki fondovi. 77.. ~ine nestala lica.”55 Opise ubijanja. hrvatska policija i hrvatski civili. namerno izostavljamo. Me|utim. Poseban problem.. Ku}e koje nisu minirane. – pa ~ak i da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi. da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska.

Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza” prije kona~nog iseljenja. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju. Zagreb 1996. 68. Sadr`an je u „na~inu nastanka. smatra citirani autor. str. Masovno iseljavanje je najavljeno. pre svega Evropska zajednica. Kova~evi}. kao srpski odgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju.d. Beograd 2003.61 Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi se i teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a oko podele Bosne i Hercegovine.62 Kad je u pitanju me|unarodni faktor. n.. povratnikom kome su nanijeli zlo”. metodama odr`avanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva. tim II. Posmatra~ka misija EZ. “U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istjerivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. Isto. no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i ~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”. Srbi su jo{ i govorili o „masovnom” samoubojstvu {to se „mo`e smatrati metaforom za egzodus”. 70. avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu. Isto. Anti}a je logi~an nastavak procesa na prostoru Republike Krajine. Kavez . Anti} daje obrazlo`enje o okolnostima u vreme „Oluje” i ka`e da je „usled brzine akcije i ote`ane komunikacije” pojava imala i elemente stihije tako da su iselili i oni kojima to nije bila `elja. mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog ~i{}enja bio evidentan.57 Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda. Mnogi Srbi su izbegli i zbog mogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela. str.59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskih lidera. oni su se „uklonili” da ne padnu u ropstvo. kao i da izbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. Isto. 67. na osnovu „posmatranja RSK” od 7. do 22. godine. Kriminalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu poslu`iti pri argumentovanju da se strah u Srba bio argumentovan. Anti}.Krajina u dogovorenom ratu. Isto.60 Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~ja Hrvatske. Detaljnije o tome: D. Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj.58 Na odluku o iseljenju. Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migracije”. 200 . Pojavljuje se u mnogo 57 58 59 60 61 62 Lj. svakako je „uticalo i povjesno sje}anje na kolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru.

201 . It is also a fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connection with „others”. These methods resulted in expulsion of hundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of millionmasses of refugees which will encumber political relations between the Balkan states for years to come. avgust. The paper shows that ethnic cleansing played a more important role in the war strategy than all other elements or features. str. etc. refusing to admit it as their own strategy.M.63 Summary Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniable fact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995. 74. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi. Greatest war crimes committed by individuals (Srebrenica. Ono {to je primje}eno kod posmatra~a od Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja” najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba koji su uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”. The paper tries to prove this clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts of the former common state territory. 63 Srpska Krajina.) were just one of the methods in a complex strategy of ethnic cleansing. „Storm”.

`ele}i. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe. Pour une histoire a part entiere (1962). Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knji`evnoj zadruzi na ustupanju ovog teksta. Iako je „otac” moderne istorijske nauke. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvede stalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijske nauke. prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svoje shvatanje istorije. Beograd LISJEN FEVR.ISTORIOGRAFIJA Historiography Dr Dubravka STOJANOVI] Filozofski fakultet. druk~ijim struktuisanjem teksta. prihvatanjem metodologija susednih drut{venih nauka. dokazati novim ~itanju ostataka pro{losti. sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora. „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Jedan od problema srpske istoriografije le`i u tome {to ona ne obra}a dovoljno pa`nje na teoriju. Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopiti svoj `ivot sa istorijom”. godine i u kome je izneo neke od osnovnih postulata „nove istorije”. Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odr`ao studentima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941. 203 . on je smatrao da nije potrebno baviti se posebno teorijom. u izvanrednom prevodu Marije D`uni}-Drinjakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}. {to strane istoriografije nedovoljno koriste njene rezultate. tvorac dru{tvene istorije. da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanju o pro{losti. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire (Pariz 1953) i. Srpska knji`evna zadruga objavila je 2004. Zbog toga su nam ostala samo njegova predavanja. {to slabo komunicira sa svetskom istoriografijom. na taj na~in. {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodolo{kim re{enjima. posmrtno. ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~no primenjivati na istra`ivanja. Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956) nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji.

Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila duboko usa|ena vokacija istori~ara. Ali. Da ne postoje isto tako i dve istorije. pristupa~na. i druga. o istoriji. Ne volim mnogo da me{am razli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem. bio je. ne upoznaju li se pri tom svi samo sa prvom? Smelo pitanje. Da je ne volim. upravo je prvo {to `elim da 1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941. posle godinu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina. ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misiji gospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. ako ne sve detalje. karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na Ecole Normale. dve godine pomnog pretresanja Priru~nika spoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Bur`oa (Emile Bourgeois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). o istoriji? re}i }ete mi. Raspolutiti svoj `ivot. Onoj koju poku{avam da unapredim. Onoj koju volim. Ali ona nije mogla da izdr`i dve godine viskoke retorike u gimnaziji Louis-le-Grand. i koji je sa~uvao sve do kraja `ivota – jedan nedavno preminuli kolega Collège de France. to je sasvim prirodno. stra`na. veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue). poput vam.1 Sre}an sam zbog toga. Reklo bi se da baviti se istorijom po njima zna~i saznati. koju on. smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati. godine u{ao u ovu ku}u.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. Kad sam 1899. ne bih bio istori~ar. No ipak mogu da vam ka`em slede}e. Ne ba{ tako. jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo nameniti zadovoljenju svojih dubokih potreba: to je u`asno kad je poziv koji je ~ovek izabrao intelektualni. Jednostavno. volji: valjao je za istoriju! Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. ^inilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijama nude detinjasti ideal malog Anatola. priznaje to. A ko bi znao ne{to vi{e tih detalja od onog do sebe. matematika Generalnih Inspektora. I Jednostavno. Anatol Frans (Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istoriju Francuske „sa svim detaljima”. Sa onim smislom za humor. *** „Volim istoriju. koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijedna te{ko}a ne pla{i. po{to najavljujete }askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”. 204 . Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am o onome {to volim. razume se. ne `elim da vam govorim o toj istoriji. poverio nam je jednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna. ne razume dobro. Nego o onoj drugoj. Zamoljen da im odr`im tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istoriju. koliko su mu{karci moje generacije u proseku dali vojni~kom `ivotu) – upisao sam se na Odsek za knji`evnost. U svakom slu~aju.

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

vam ka`em da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samo zato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica – ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{ta nije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji`evna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu nam neki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i ne razmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijski razlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjoj liniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|e dugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problema Istorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se slu`im ovom uobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i najmanje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) i ja dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mi smo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onih prideva pomo}u kojih se u toku vremena izra`avalo toliko razli~itih stvari, da on, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatili ovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira na koricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jedne nove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom prihvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {to je „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi poslu`ila kao oznaka ~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno, {tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh: ho}u da ka`em – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu. ** Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivnosti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, u okviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je postulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunili doba {to su se smenjivala. Podu`a definicija: ali sumnji~av sam prema odve} kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojim odredbama otklanja mnoge la`ne probleme. Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a ne kao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju (Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasifikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to 205

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbiru rezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su neki nov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pretstavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no, ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da se postignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im se uka`e kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novim `ivotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviru neprestano sebi grade. A kao drugo, ka`em – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije koja se uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju, psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti ~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zanimaju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudipripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja – ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, koji su raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}uju jedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modus vivendi koji se naziva @ivot. Ovako definisanog ~oveka mo`emo, ako nam je tako zgodnije, da uhvatimo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~im povu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade, jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni; istori~ar prou~ava pro{li `ivot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe – na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli `ivot i koji ume da ga posmatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja – a mi se onda mo`emo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju on obavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je da nikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okviru dru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni, koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{eg prou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudske aktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada. ** Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih, ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se u ovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zanimljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u kojima, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim 206

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odr`ao studentima tre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mlade ljude, koje je ~ekao te`ak profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, u nekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nosti da lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~ar koji to ho}e svuda mo`e korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {to je Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, `arom svojih re~i i zra~nom snagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja – upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eo da se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskom pozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istoriji iznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod tim imenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ tra`iti na ispitima do doktorata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar mo`e da izmakne ovoj opasnosti; ako bih mogao da vam podarim ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i. No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama, razmotriti neke od `ivih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji u istra`ivanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ije su o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont? Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije. Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompilacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~no vo|enom” istra`ivanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz „nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovi svakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dve operacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer, postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubaciti u utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti... U to vreme istori~ari su `iveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju „~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji, priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. ^injenica koje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje, ~injenica koje je on sad samo imao da zabele`i. Dovoljno bi bilo da je ma koji od ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikroskopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nije dato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Za samo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethodno dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje – 207

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istra`iva~a, ~ije je delanje samo time i omogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enu hipotezu. ** Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje ne isporu~uje sirove ~injenice. ^injenice kojima bi nekim ~udom bilo podareno nekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {ta drugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u `ivot priziva istori~ar. Znamo da ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no klanjamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba da posegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|u kojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako ~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanu u samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a to je istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono {to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e u kriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji se na njih poziva... Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon {to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke, tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da ka`em da on malko zaostaje i za poslednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti na prvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezuju za ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to. [ta }ete! kad u nekoj od onih knji`urina na ~ije pisanje izgleda ve} godinama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onih po{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {to vrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ili ma{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta, Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa na nekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kad je ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih u na{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on je zna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo li onda i dalje da se pitamo za{to istoriju izla`u poruzi, okre}u glavu od nje, `igo{u je i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, toliki ulo`eni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjem jedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove be`ivotne istorije u kojoj se nesuvislo sla`u re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je 208

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje je sazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e im slede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnuti pokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?” Pa ~udite li se onda onim `estokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelosti mladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj krizi istorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi iz moje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije na Ecole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato {to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato {to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjuje na analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to, kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadr`aja, ve} pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jednostavno kriti~ki metodu. Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji`evna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji`evnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (André Michel), naslednikom plahovitog Kura`oa (Courajod), tog JUpitera gromovnika iz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojim napretkom, ponosna na svoje pobede, uobra`ena zbog svojih materijalnih uspeha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svom hodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovo stvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvuk jednog glasa s one strane groba. Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala i svoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet), Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa (Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija, koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijao Deman`on (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zadovoljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{e okrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj od svake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemu onome {to nije ona sama u naju`em smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {to bi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost prema ovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali od svega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto u na{em duhovnom `ivotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I da bismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji po formi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi 209

~itati istoriju.. potpuni nestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. izra`avaju ono ~emu treba na}i leka..” 210 . bez razlike. i to brzo. razo~aranost. sad smo zna~i gubiti vreme.

Armijski |eneral Milan Nedi}. General Milan Nedi}. INIS-Dobra.1945. @arko Jovanovi}. Mirjana Zori}. Petar Martinovi} Bajica. doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. INIS. Karapand`i~. Princip. Beograd 2002. Nedi} i njegovo doba. Ilija M. Milan Nedi}. Stanislav Krakov.1-2. Beograd 1968.1945. N. I-II.1945”. Srbija u završnici rata 1943 .GRA\A Sources Dr Mile BJELAJAC Institut za noviju istoriju Srbije.2 Mo`e se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa tendencijom da se njegov rad prika`e kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacije i borbe protiv komunizma. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. Beograd 1994) Milutin Propadovi}. B. Nedi} . u: 100 znamenitih Srba.1944. njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima. Bor. VINC. VINC. INIS. Beograd 1992. Knj. Dragan Aleksi}.1941. Beograd 1995. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro1 2 Boško Kosti}. „General Milan Ð. Southport. Beograd 1979. Melburn. Gradanski rat u Srbiji. Ljoti}. Kvislinška uprava 1941-1944. Iskra 1990 Milan Borkovi}. Klivlend Ohajo 1958. Kosti}. B. I-II. Beograd 1993. Ilinoj 1956 (reprint. Borkovi}. naj~e{}e su objavljivali van Jugoslavije. Lil 1949. U`i~ka republika.V. Milan Ristovi}. Istina o Milanu Nedi}u. Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. Zbor Dimitrija Ljoti}a 1934 . Privatno izdanje. Milan Nedi}. „D. Mladen Stefanovi}. ^ikago. Milvoki. Beograd NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945 O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}i broj radova. Prof. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov. prevladavali su istori~ari koji su mu posvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskom ratu na tlu Srbije. Beograd . I-II. Vjenceslav Gliši}. Narodna knjiga. vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}''. Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu. ''Nikola Paši}''. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 .1944/1945. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 . Beograd 2004. ''Sloboda''. Minhen 1968. M. Petranovi}. Za istoriju naših dana. SAD 1965. Beograd 2003). Zagreb 1976. Srpski preporod. Quinsland. Lazo M.Biografija i drugi istorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”. 211 . Kontrarevolucija u Srbiji.1 U zemlji. Nova iskra. Australija 1976. M. Zbor i Komunisticka partija Jugoslavije 1935 . Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 . Kosti}. Pavlovi}. Beograd 1991.

Fond State Department. budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima. Dao je informacije o svim svojim saradnicima koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} i ministar dr Nedeljkovi}. Dokumenta koja objavljujemo. glavno-komanduju}em savezni~kih snaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T. Dakle ovaj memorandum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO. Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopiju Nedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. jula. FO.d. a jo{ vi{e u javnosti. kucanih bez proreda. predstavio kao internaciju u koju su ga stavili Nemci sve do dolaska Amerikanaca. ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta. file 800. a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije doveden je 9.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a s druge strane da ne bude previ{e eksploatisana od Nema~ke. n. odelenje Maryland College Park. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uz dodatne izvore. te propisivalo obaveze okupatora i okupiranog. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|unarodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom. Nedi} je potom uhap{en 6. s. Mesec dana pre ove informacije. britansko poslanstvo Berlin. zavr{ava King. godine kao „poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija (Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10. isto poslanstvo je iz Berlina dobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana. 1945. augusta 1945. Collins) komandanta 42. posebno u Kicbilu. Kinga. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof. Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat. box 52. (Borkovi}.370) 212 . knj. verze u nauci. u fondu State Department-a. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihvatio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat. Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. maja 1945.. „Izjavio je da nema ~ega da se boji od Amerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”. mogao rasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom.5 Prema zapisniku majora Edmunda L. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu u Washington-u. Smatramo da su ovi datumi ta~ni. 3 4 5 National Archives Washington.3 Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. da su postojali legitimisti i revolucionari. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. jula iste godine. Riddleberger-u CE (verovatno odelenje Central Europe). Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo je da general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija od razaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti. do sada nisu kori{}ena u istoriografiji. Nedi} je svoj boravak u Austriji.II. Yugoslavia. Record Group 84. Nedi}. jula. koji je general Nedi} uputio 25. Memorandum generala Milana Nedi}a generalu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. juni kao datum hapšenja.4 Kako saznajemo iz ameri~ke prepiske. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel). Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnosti u kojima je delovao general Nedi}. godine i nekoliko prate}ih.

Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dr`ali u internaciji sve dok krajem augusta nije prihvatio polo`aj. poslao dr Nojbaheru (Dr Herman Neubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. Kada je njegov odnos prema pokretu Dra`e Mihailovi}a u pitanju. on u ovom memorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na sve na~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi. obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno 400.000 dece.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a u Jugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. grupe armija JV). general Nedi} je prilo`io rezime svog memoranduma koji je 19. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavu odstupanja. predstavnici demokratija koje su svoje predstavnike slale glavnom {tabu Dra`e Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke. Upro je prstom u hrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda koja je nastupila po slomu armije na svim stranama. ali ta~no i pred me|unarodnim sudom. koliko je bilo u njegovoj mo}i. a posebno ~injenica da su ih oslobodile ameri~ke snage. Istako je ~injenicu da ni jednog trenutka ni njegove. a posebno na teritoriju NDH. Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskog naroda od represalija. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu se izra`ava zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika. uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarila Srbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji. Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaska sovjetskih snaga i partizana 1944. januara 1945. srpskih radnika te 20. On u vi{e navrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu. Tako je.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86. godine. Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srba iz zarobljeni{tva. Zala`e se da Amerika uti~e i kontroli{e izra`avanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}e politi~ka manjina manipulacijom. politi~ka manjina. a ne pred Titovim. Uprkos tim te{kim okolnostima. po Nedi}u. ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad. mada su i dalje bili anga`ovani u borbi sa partizanima. kao i spremnost ministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovom radu tokom okupacije. Hrvata i Ma|ara. siro~adi starih do 14 godina. i brat mu na ~elu 2. pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara. Izra`ava li~nu spremnost. Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslaviji te da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprla Nemcima (on na ~elu 3. ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstave savezni~kim sovjetskim jedinicama.M. {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srpskog naroda. 213 . U prilogu memoranduma Ajzenhaueru. Naveo je nedela Ma|ara i Bugara.

od 19. Naime.. Ministru dr Nojbaheru u Be~u. februara tek. Pov. ispu{ten je predistorijat memoranduma Nojbaheru. a {ta podupire njegove ocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu..” Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanje sada menjamo (. pro{log meseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade: Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. istori~ari mogu uo~iti {ta je Nedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike. s. a „protiv zajedni~kog neprijatelja. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sa nema~ke strane. koji iza njih stoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28. godine. tj. Str. Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka. januara ove godine samo konstatuje ovu situaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. Shvatanje koje je izlo`eno u Memorandumu od 19. i{la bi mu vi{e u prilog: „Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. u kome general i njegove kolege u izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od 19. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade daleko preciznije iznesena i. Vidi tako|e: Ilija M. ako je hteo. pro{log meseca – doista stoje i ostaju na stanovi{tu neposrednog produ`avanja borbe. Gosp. ma u kom pogledu izmeni. ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihailovi}a preko Sarajeva. Prema napomeni prire|iva~a radio ih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima. pozivanje na njihove susrete u Be~u. a taj odnos i sada jo{ postoji. u ovom pismu od 2. E. to je njihovo privatno 6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade. u Kicbilu. objavljena je u Glasu Kanadskih Srba. n. U najkra}em. mo`emo se pitati za{to se Nedi} nije odlu~io da i njega prilo`i uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru. Br. kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije. godinu (priredio Radoje L. pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima. Nj. postojao izme|u Nema~ke i Srbije. Kne`evi}). odnos pobedioca prema pobe|enom. ni u kom obliku nije tra`ila od srpske Vlade u Srbiji. br.)” U nastavku ovog pisma se izra`ava stav prema onima iz srpske emigracije koji su imali druga~ije poglede: „Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}a ministru Nojbaheru od 2. Pri ovome napominjemo da Nema~ka nikada. januara ove godine na svojim sednicama 1. Pavlovi}. da se taj odnos.167-173. tj. i 2. 1990 i 1991 za 1971.1/1945.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. februara 1945. okupatora prema okupiranom. januara 1945.d. odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli i o~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u. da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom. 214 . godine i do{la do ovog zaklju~ka: 1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum.

d. U grad su se slivale i druge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da prebace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. koji je preko Joni}a saznavao {ta se me|u ~lanovima vlade de{ava. iz Beograda i preko Srema. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacija promeniti. internircima i biv{im zarobljenicima. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~ita svedo~enja savremenika. Kontrarevolucija. Borkovi}. vojno-politi~ki savez sa Rajhom. Pavlovi}. godine u emigraciji. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla dobijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama. n.8 Za u`e znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sada znalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi u svetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imaju razumevanja. 364-365 215 . skupo}a. U Be~u je vladala beda. od kojih su neki nastavili da `ive posle 1945. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”. izjavama pojedinih li~nosti kao {to su Dragi Jovanovi}. Ve} od 17. otputovali su po~etkom oktobra 1944. s. godine.2. a grad je bio izlo`en bombardovanjima. Tanasije Dini}. Kako se verovatno ne bez ironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}. Aleksandra Cincar Markovi}a. vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”. M. Borkovi}. su se do sada koristili najvi{e zarobljenom nema~kom gra|om. knj. posebno u Jugoslaviji.M. Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. a Nedi} da bude predsednik tog odbora. 362-372. predsednik „vlade nacionalnog spasa” Milan Nedi} i njegovi ministri. ne mo`e prihvatiti. To im je bila osnova da tra`e od vlade Rajha da ih kao vladu i priznaju. Prema dosada{njim znanjima.”7 Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz `ivota „srpske vlade” i samog generala Nedi}a istori~ari. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili „Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u prostorijama hotela „Imperijal”. pa i samog Nedi}a tokom njegovog saslu{anja.9 7 8 9 Vidi nap. 173-174. koje srpska nacionalna Vlada. I. s. 4. izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali u Beogradu. Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odr`ava sednice i razra|uje svoje planove i taktiku za bli`u budu}nost. pomo} u organizaciji novih trupa. M. oktobra. Neki ministri su bili mi{ljenja da vlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitet koji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londonom. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 mi{ljenje. Kontrarevolucija. oni su se zaista „igrali vlade” i tra`ili priznanje od Nemaca. Privid funkcionisanja ove grupe kao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945. kojoj ja stojim na ~elu.

a lakše nekoliko hiljada.600. ''Jugoslovenska kraljevska vlada. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana u beogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga. Mosburg i Novi Ulm. godine. Svoj doprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istra`ivali dublje razloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojne stvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu. godine. kada je prema slu`benom saop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturi Nedi} je odr`avao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni. Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pitanje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici. i 17. septembra 1944”. aprila 1944 poginulo 1. umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio u pokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a. godine''. U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezultati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944.65) Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. godine. Veroljub Trajkovi}. Terzi}. „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina je uhap{ena jula 1945. Na dan nema~ke kapitulacije. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi prebacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu. teško povredeno 1. Leskovac 1995.260 gra|ana. Dra`a Mihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. Ðor|e Stanko- 216 . ''Razoreno je oko 600 ku}a. a sudbina Nedi}a i ve}ine njegovih saradnika bila je tragi~na. Beograd 1999. maja u Kicbil je u{la prethodnica ameri~ke 36. Leskova~ki zbornik.10 Na takvu su`enu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}i komparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije.11 10 11 Mom~ilo Pavlovi}. Ðoko Tripkovi}. divizije. Beograd pod bombama. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5. kako }e se prema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potra`ivanja }e ispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apel na generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42. dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja. a oni su mu pored pisama slali pakete sa hranom. godine. Jedan deo srpskih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{losti bio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskog naroda. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944. a privremena egzistencijalna za{tita u civilnoj upravi generala Milana Nedi}a. januara 1946. februara 1946. ameri~ka divizija. 8.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.'' (s.

a 80% od predratne cene za potpuno uni{tenje. Pobjeda. avgusta 1945. c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939. ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj. Iz analize je vidljivo da je jugoslovenska vlada odredila grupu od 40 in`enjera da u roku od ~etiri dana pregleda razaranja Beograda. Koristimo priliku da se zahvalimo prof. Tako|e.1945 (Istorijski stereotipovi i stvarnost)”. National Archives. U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {teta pri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na 220. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je vi}. za te{ka o{te}enja 50% od iste cene. Washington. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo. Zori}. koja su nastala nema~kim i savezni~kim bombardovanjima. a na stvarima 1. po na{em sudu doprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugom svetskom ratu. doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. b) procenjena gra|evinska cena bila je 1. godine od one iz 1944. Podgorica 2004. 84.M. Box 53.1944”. godine. dok. Reg.000 dinara (3. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kog boravka u toj instituciji. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske 1943 .222. br.000.000 $). d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. u ovom izve{taju nisu uklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga. postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanja broj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama. Suma {tete nad li~nim dobrima iskazana je posebno. s. isti dokumenti upozoravaju nas da su danas u opticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom.000 $. Korisno je u svakom slu~aju saznati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i. godini.000 dinara za kvadrat kao u 1939. Na drugoj strani. zbog ratne propagande.150. Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula: a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metara kvadratnih. 815.77-86.12 Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dr`ava u Beogradu i poslati su u Washington. od toga {teta na stvarima i li~nom imovinom gra|ana procenjena je na 113. Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1. Tako|e. a potpisao tada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. Tokovi istorije.000$ prema kursu iz 1939). Dokumente smo pribavili tokom skorašnjeg istra`ivanja u National Archives u Washington-u.992. Informaciju je izradio Eric L. isklju~uju}i mostove i razaranja na `eleznici. „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”. „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta 1941 . ode}a i dr). 1-4/2001. 12 217 .000 dinara (2. Mirjana M. Pridonoff. 27.000.270.0250. ekonomski savetnik. State Department.

9. Autor piše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logora (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih (Italijana. Beograd 1975. 22-23 Nikola @ivkovi}. Beograd 1992. U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autor izve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istra`ivanja u sedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje je podneo tim od 40 in`enjera. Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji je proveravao {tetu na odre|enom uzorku. aprila 1941. ISI. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714.880 lak{e o{te}enih stanova. ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme u svakom gradu posebno. Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 . 16 od 87 autobusa. dok je lak{e o{te}en 22. Milan Koljanin. o{te}eno 76 tramvaja od 104.271 `rtvi.100. najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisano je direktnoj plja~ci. a 289. i 7. O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve} pisano. Rusa. Kod nema~kog dela. Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1.192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938). odnosno razli~iti akteri na istom voji{tu. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana.000 $. a lak{e 6.000 od ukupno 80. 1. Ista direkcija je tada utvrdila da je vodovodna mre`a bila o{te}ena na 360 mesta.831 stan. s. INIS. (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastale kao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom I inventara.615 zgrada. dobra i ljudi imao udela rat uop{te. 218 .13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci pominju jo{ 600 poru{enih objekata.000 metara tramvajskih pruga. Beograd 2002. Prema izveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3. Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pripadnika NOV). a ukupno utvr|ena ratna šteta 46.1944.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inventar i stoku.5 mld nema~ka. {to je izazvalo jugoslovensku vladu u 13 14 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu.9 milijardi $. Od toga 35.145 milijardi ameri~kih dolara. U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nim posledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda. razlikuju se od podataka koje je samo za nema~ko bombardovanje 6. dala Tehni~ka direkcija op{tine grada. a nema~ke procene o 4.300.85 italijanska i 1. Dragan Aleksi}. Dokumenti u prilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira koliko je u {teti koju je pretrpeo prostor. Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.888. Razoreno 60. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2. Zemuna i drugih srpskih gradova.000. te`e o{te}eno 1.

navodi Terzi}. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvim danima otvaranja drugog fronta. da va`nost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti.15 Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Normandiji 6. znatne i da nisu bile `eljene”. i 17. 15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova. 219 . a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem” U prilogu ove poruke vlada je dobila. Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`an vojni cilj. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvi|anja. aprila nad Beogradom: „Izvr{eni napadi 16.M. vojnog izaslanika u Washington-u. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. juna 1944. i 17. u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo je stavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombardovanja poginulo oko 20. da fotografska interpretacija rezultata bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. da su {tete. sem ciljeva. povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. godine. Na protest potpukovnika @ivana Kne`evi}a. stigao je odgovor. aprila na Beograd (Sava. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. Larrabe vladi.000 gra|ana. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Londonu da ulo`i hitne proteste i zatra`i da se takav tim akcije obustavi. koji je preneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. sa obja{njenjem: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. deo izve{taja ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16.

** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyed buildings could be salvaged. Belgrade.000) to the German. The major share of personal property loss is said to have been caused by military pilfering. clothing and other personal effects) amounted to 113. Charge d' Affaires a.i. and 43.000.050. each having an average of 100 square meters of space. 50 percent of such value for heavy damage. Economic Analyst. Pridonoff.000 dinars (about $2. (Voluntary) Enclosure: As stated. 220 . DOKUMENTA No.992. 1).000. 1941. August 27.000 dinars per meter in 1939. The aggregate material loss from both the German and American bombings. The breakdown of the estimated damage to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No.000 dinars (about $780. Approved: Harold Shantz.000 (about $1. according to the survey.150. * Not including demage done to bridges and railway installations. 14 American Embassy.000. The formulae of appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numerical unit.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.000) of such loss having been attributed to the American bombing. which does not include the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latter part of 1944 and personal property.000 at the rate of 55. amounted to 220.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). Eric L.000 at the 1939 rate) 30.270. 1945. Yugoslavia. and 80 percent of such value for complete demolition** and separating damage into that caused by the German bombings of 1941.000. Pridonoff) The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers to conduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the several bombings of the city by enemy and Allied aircraft since April. calculating the degree of damage at 20 percent of total 1939 value for slight damage. The loss of personal property (furniture. CONFIDENTIAL BOMB DAMAGE IN BELGRADE (Prepared by Eric L.000.000 dinars ($3. and the American bombings of 1944. (b) estimating construction cost a 1.

500...400.150..67..$1.....800. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 TABELA Enclosure No..00 Total housing damage by American bombing.. Belgrade..000 dinars . 14 dated August 27.39.000 Complete destruction 80% value loss American bombing 205 20.....500 18.....500......000 Heavy damage 50% value loss American bombing 590 59.......080 flats damaged Total square meterdamage Loss in dinars* 108.000 Total housing damage by German bombing.000 German bombing 235 23.$1. SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE.942..450.....00 29..650...M.400....000 221 ..720.000 German bombing 89 8.000 dinars . 1945.107..222......000 Germanb boming 820 82...000 16...000 21..600.... Yugoslavia.900 4.500 16.. 1941–1944 Slight damage 20% value loss American bombing Number of 1.... 1 to Report No..000 Total bombing damage.. American Embassy...000 dinars .

Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report. the author. Hectograph to Department. Emil Kekich. ELP. Report No.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Yugoslavia. These sport checks on 12 properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closely with those of the 40 engineers charged with making the overall damage estimates. at the suggestion of Mr. bb 222 . had conducted sample appraisals. Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analyses. 14 Belgrade. of the bombing damage in Belgrade.

02A RM:co 223 . Washington. CONFIDENTIAL No. In ozalid to Department Copy for Mr. Respectfully yours. D.M. 820. 1945 on Milan Nedic. Sir: I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the preliminary interrogation of Milan Nedic. Robert Murphy Enclosure: Preliminary Interrogation Report of July 10. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Berlin. former Chief of Staff of the Yugoslav Army and Minister of War. Belgrade. CE. File No.C. Copy for American Embassy. 794 SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION REPORT ON MILAN NEDIC The Honorable The Secretary of State. 1945. James W. august 18. who later became the Prime Minister of the German controlled regime in Serbia. Riddle Berger.

stayed there for three months at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met the Russian. from Ambassador Murphy. August 15. Jochsbergstrasse 40: Bogoljub Kujudjitch. Nedeljkovitch. From Wien the Germans sent him to Kitzbuhl. and Dr `. HEADQUARTERS COPY THIRD UNITED STATES ARMY INTELLIGENCE CENTER Interrogation Section APO 403 PRELIMINARY INTERROGATION REPORT PRISONER: NEDIC. the rest being divided among Germany and her satellites. With German consent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito. During his internment there were persistent proposals on the part of the Germans to form a new Serb government. he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. Milan AIC 1588 (Political) Date: 10 July 1945 PERSONAL DATA: Nedic was born in Belgrade. however. he fled to Austria in October 1944. was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. Minister of Kuzmanovitch. M. Italy. at the same time protecting the Serb people from German designs. He states he entered a silent coalition with Gen. Nedic believes two other members of his cabinet can be found in Venice. as well as German threats effectively. He was pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group South with which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. His offer. Josif Kostitch. From 1918 to 1933 he was a corps commander. dated 9 January 1945. In a memorandum. then rose to the rank of General of the Armies and deled that position until 1935. They are: Djura Dokitch. Minister of Public Travel. Yugoslavia. Minister of Justice. a position he relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. 224 . The Russian advance into Serbia becoming imminent. and the Bolshevists. fought against Germany during World War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. 1945. the communists. The following members of Nedic's government are still at Kitzbuhl. Berlin. to despatch no.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. He was placed under house arrest in Belgrade by the Germans. Minister of Finance. Austria where he remained interned until the arrival of the Americans. 794. Minister of Communication. After that he became Chief of the General Staff. He was left to govern only a slice of Serbia.

KNOWLEDGE BRIEF: Augmented by accompanying files. Infantry Commanding 225 . Nedic could ahead light on his collaboration with Germany. SHAEF Index Card.M. /s/ Edmund L. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ADMINISTRATIVE DATE: Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl. He states he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position will be understood. He is well-acquainted with Balkan affairs. KING Major. COMMENTS AND RECOMMENDATIONS: Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was necessary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitated civil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other. King /t/ EDMUN L. Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945.

Robert Murphy Enclosure: Communication described above. 633 SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWER BY MILAN D.Mr. I have provided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum. BELGRADE SECRET July 14. Washington.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Respectfully yours. Neditch in justification of Serb policy since the German attack on Yugoslavia in the spring of 1941. Belgrade File No. copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the Supreme Allied Commander by General Milan D. No action has been taken on this communication at this Headquarters. COPY FOR AMERICAN EMBASSY.C. 1945 SECRET No. Riddle Berger Copy sent to: American Embassy. NEDITCH The Honorable The Secretary of State. In triplicate to the Department Copy for CE . 800 GFR/dn 226 . D. Sir: I have the honor to transmit for the information and records of the Department.

bulgarian. 227 . on a front of two thousand miles by the ennemy armies. They express their admiration for the people and for the army of the United States of America. Colloins Commander to the 42d Division of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmitted to H. and hungarian. Excellency. who facilitated to the Germans to penetrate so quickly into Zagreb. german.S. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower. Yugoslavia did not hesitate to enter in this conflict.M. From there the Croats announced the fall of Yugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they caused the dislocation on the not not only of the croat unities. If this fight did not give better results the reason for that is the treachery of the Croats. which from military point of view was a real suicide. but also of the mixed serbo-croat unities. two third of the yougoslav forces. The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two commanders of armies who commanded in april 1941. italian. Surrounded from all parts. Commander of the American Forces in Europe. She has done that with the knowledge that nobody could help her because the whole Europe was already oppressed by Germany and allies. of America had the most comprehension for our so difficult and delicate situation during the four years of ennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sending military missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch. wish first of all to express their great joy for the victory of the Allis. Yugoslavia succombed hobnorably in this unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with her Allies but that she rendered them also in this moment important services by her sacrifice. It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of the Allies under extremely difficult political and military conditions. The Serbs nationalists – political emigrants. who are now far from their country in Kitzbuhel. which. which have such a great part in this victory. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 MEMORANDUM To H. We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as to get liberated by the American troops because the U. in this difficult and fatal days. Excellency General Harry T. This admiration is so much the greater because the really democratic conscience and the high conception of the right and justice of the American nation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans and the continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nation has given for the difference of the own liberty and her territory. as they are deeply persuaded will also bring the deliverance to the whole Serbian people.

Victims of this coordination were exvlusively the nationalists elements and especially the Serbs.S. First of all. Germany at this time was in friendly relations with U. Their aim was to provoke from german side the most hard reprisals according to their principle: "hundred Serbs for one German". The principle actors of this tragedy are the Germans and their allies. among whom were many foreign elemants. regulating in this way their ancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. exasperate and mortal ennemies of the serbian nation. Although this different occupators knew very well that the serbian people was all but communists. or drawing out their eyes.S. The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbian nation. In this way a great number of men run away into the woods and the mountains. Hercegovina and Dalmatia. ears.000 Serbs in Montenegro. However when the war broke out between Germany and the Soviets. the 22nd of june 1941. Kosovo. Their infernal plan. They resolved the serbian problem by the following principle: one third of the Serbs killed. cutting them their noses. especially the german ones. the communists of the country have immediatly changed their attitude. was to provoks incidents in an extremely hard and savage from. The first three months of the ennemy occupation passed away with the organised occupation of the conquered land. especially the Croats and the communists. With 228 . one third depopulated and to one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized. Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Sava and the Danube and they began to exterminate them by different methods. Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Morava and of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750. all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as communists by the occupators.R. The independent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north territory and on the west of Sava and Drina. who were improsoned and confined in the concentration camps. The communists of the country were in good relations and faithful collaborators with the authorities of occupation. The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and the division of the serbian people in five deals and every part was given to each of the german allies.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. suited very well to the occupators to begin a general extermination of the Serbs. who educated and prepared them to be employed for the propagation of the communism in Yugoslavia. Germany kept for herself the central part of the Serbian people. From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. this action of the home communists. Serbia (Shumadia) with about four millions inhabitants. for instance massacrating small detachments of german soldiers. directed in first place against the serbian nationalists and the serbian people. There they fell in the hands of communist organisations.

as well as representatives of the cultural and economical corporation and the representatives of other non political organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch to accept in this extremely difficult moment the formation of a government.M. were the only hope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission. the Matchiva. with the aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the communists as well as reprisals of the occupators. General Milan Neditch because of his military position and his non political attitude refused to accept his mission and proposed to find an other person more adapt to inspire more confidence to the occupators. on one side from the Germans and on the other side from the communists. who was made prisoner and confined in Belgrade. commander of the army in the south against the Germans during the war. his national attitude and his induscutable authority in the army and in the large classes of the serbian people. Alexander Belitch who recently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom of Yugoslavia. His position. Such a person could not be found and the situation in the country became very dey more difficult. 229 . which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) in three parts and to give them to the Croats. Under this conditions the situation of the serbian people became catastrophic. out of all political parties. among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium who were taken out of the forms to the place of execution. Spontaneously the eyes of all were directed towards the General Milan Neditch. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2. At the same time the communist gangs continued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists. Kraljevo and other localities. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared in few hours. A similar fate had also the population of Krushevac. The national Committee of Commissaires.500 Serbs. completely powerless to help the serbian people. were entirely destroyed by fire. The representatives of all the political national parties. The german principle hundred for one began to devastate the country. whom the Germans designed immediatly after the occupation. it must be mentioned that a special appeal was addressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy of Sciences and the rector of the University in Belgrade Dr. Hungarian and Bulgarian. presented his demission and in and in agreement with all the national political serba parties proposed the formation of a national government with a greater authority and whos only aim should be the protection and the deliveranca of the serbian people. To mark the situation in which was the serbian people at this time. The mission of such a government was extemely difficult and asked personal sacrifices. The situation for the Serbian people became still more critical because of the new German plan. while the town of Gornji Milanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia.

Simultaneously with this action of the Serbian government. caused to the Serbian people the loss of more than one million lives. where they were not really pursued and combated. the situation in Serbia was less critical then in the other Serbian regions. thrown out from Serbia. thanks to the efforts of the Serbian Government of Public Safety. helping at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly and indirectly because from one side the authorities of the government did not prevent really the development of the organisation and from the other vent really the development of the organisation and from the other side the government gave them arms. independent from the occupator. The communists. Under this conditions a group of well known political men declared themselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the German authorities to from a government of public under the presidency of General Milan Neditch. for the country was in extremely heavy conditions. but secrete supported by the Serbian government. while the Serbian government directed and protected the Serbian people. well known and good nationalists. withdrew from the frontiers of Shumadia. There happened awful massacres and incredible ferocities which. because they wanted to use them for their political aims. especially from Croatia. In spite of all these difficulties. Bulgarian and their occupators. From there whole communist armies well organ230 . But Serbia received and helped all her fellow countryman. clothing. especially under the Croat. but much greater was the danger which menaced Serbia from her neighbors. was formed and gradually developed the movement of Draja Mihailovitch. Such a government was formed and the whole Serbian people answered to his appeal. Hungarian. Bulgarian and Albanian occupation.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.000 men. By these two simultaneous action of the government and of Draza Mihailovitch. The only and principle aim of this presidency of General Milan Neditch. food etc. neither from the Croats nor from Germans. added to the action of execution by the occupator in Serbia. the danger of the communists was in great measure removed from Serbia. among them 86.000 children from two to fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult. That is why a great number of Serbs from the other regions – more than 400. because they were all brave. which protected the Serbian people from the communists and the occupators. Draja Mihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains. The only and principle aim of this government was to neutralize the communism and at the same time to protect the Serbian people from them and from the German. ammunition. concentrating their forces especially in the independent Croat State. However this state of things caused much worsen situation in the other Serbian regions.

the high competed German factors determined political attitude.M. When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia. At the beginning of October 1944. addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian people. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ized and recruited voluntary and by force among the local elements. it seems. 231 . the majority of the members of the Serbian government took refuge in Vienna. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by the enemies. The same government should also give a declaration that Serbia will be on the side of the German Reich in the fight against the common enemy. The Serbian government was opposed resolutely to this. During the first three months. For thanks to this the Croats could continue to exterminate the Serbs. 1 of the 19th January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. But these communist actions were not seriously neither from the Croats nor from the Germans. Like hat finished the civil war in Serbia and an unimportant minority of communists under the command of Tito and with help of the Soviet troops became ruler of Serbia. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. did not even think to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fight against Tito. the Allies. loosing more than a million Serbs. That was the general situation till the appearance of the Soviets in the Balkans at the beginning of autumn 1944. and cause a collision between them. and the Germans thought. the Serbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with their troops. by tolerating the development of the communism in the Balkans that they could impressionate their enemies. and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at least out of the Serbian territory and Yugoslavia. and in his Memorandum Nr. entered into Belgrade and imposed his power in the whole Yugoslavia. which. It was clear that such a fight would be directed against the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. The danger of this attacks was so much the greater because in the Croatian State was formed a small communist state with an army under the command of marshal Josip Broz – Tito. Side by side with the armed detachments of the Serbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menaced frontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbian people. from where they were send and practically interned in Kitzbuhel in Tyrol. always faithful to the principle of solidarity with the Allies. sometimes attacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dispersed communist organisation.

who have fought against the communists of the country.000 men. 1 of the 19th of January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. which. On account of this attitude of the Serbian government the German rulers refused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serb armed detachments. e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees. On account of this attitude of the Serbian government the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with the attitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginning of may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Allied troops in the region of Trieste. who as nationalists had to abandon their homes and seek abroad a refuge against he communist terror. whom the Germans in great majority have collected by force in Serbia and brought in Germany. ---------The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslavia is under a terror regime of a communist minority. and in his Memorandum No. Gorizia and Udine. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. officers and soldiers. who were liberated by the Allies during the last weeks. c) More than 75.000 serbian war prisoners. from Serbia na from the other serbian regions. d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbian nationalists consisting of about 20. but never against the Allies.000 serbian workers. The Serbian government was opposed resolutely to this. From the beginning of the war 1941.both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in 232 . not even against the russian troops when they p{enetrated into Serbia. With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr. The Germans were afraid that this attitude of the Serbian government could be an obstacle to the German plan to employ the Serbian troops for their own interests. Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr. If a really free plebiscite could be guaranteed. loosing more than a Million Serbs. Nikolai. we are persuaded that the Serbian people in an enormous majority will vote against the also in the future about the destiny of our people In Germany are to-day: a) about 136. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation by the enemies. b) A great number of Serbs confined by the Germans.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

that all serbian war prisoners. 1 of the 19th of january 1945. (signed MILAN D. here in kitzbuhel are some members of the former serbian government who. but only by the international tribunal. former Prime Minister of the serbian government. Finally. as it can be seen in their Memorandum Nr. Klagenfurt and Kitzbuhel. but on a territory under the control and occupation of the American forces. so to say. They. all confined Serbians and who do not dars to go back to their countrz as long as the communist regime lasts. and the six last months they were interned in the concentration camp of Dahau and after that confined in Vienna. in Serbia during the ennemy occupation. ask the great American Allz. former chief of the General Staff and former Minister of War of the Kingdom of Yugoslavia. as well as vis-a-vis of the communists. should not be send back. Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. Yours very respectfully. We praticularly pray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered to Tito. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 a prison in Serbia. NEDITCH) General of the yugoslav forces. They all declare that they do not fear at all the responsability which results from their work and they express the desire that this responsability should be exactly examinated. for the defence and the protection of the serbian people vis-a-vis of the occupator and his allies. but who never did anything against the Allied interests. and not by a tribunal of Tito. as well as the serbian nationalists. They ask also that all the armed serbian national detachments and all the serbian refugees should be brought together and placed out of Germany. 1 of the 19th of january 1945.M. where they could wait the development of the events and the definite arrangements of the political situation in their own country. The 25 th of may 1945 Kitzbuhel 233 . as well as in Europe. have ruled.

My declaration about the situation in which are now rhe serbian government and the serbial people.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany. THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE: 1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to the interests of the serbian people. 1 of the 19th of january 1945. the Serbs were and are fighters against the communism. I have presented clearly.E. A summary of the Memorandum Nr. e) We. the whole serbian people could participate. Neubacher. but that our existence in Germany should be afforded by the middles of our land. b) The German Reich must help us to create the serbian army. and my declaration about the possibility of a further coordination of the sarbian government with the Great German Reich. that means by loans on the serbian demands. because they supported the policy of the serbian government in his collaboration with Germany. send by the General Neditch to H. We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisoners in Germany. consisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch. Because we have not the consent of the serbian people and we are persuaded that the people would never give it. and now I repeat it in writing: THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich. and as such we are ready to collaborate with the German Reich. 234 . Ljotitch and the Neditch adherents. It is impossible to from another government under the circumstances oif to-day. d) We ask to regulate our financial question in order not to be considered as german merceneries. frankly and sincerely by words. c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees. the German and the serbian government. These troops should be employed anly for the fight against the communists and for the liberation of the serbian territory and that at the right moment for both. Dr. in a way that at a certain and suitable moment. f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs. represantative of the Ministry of Foreign Affairs. This collaboration shal be enabled by the german help.

This new government could be formed on the foundation and on the programme of the following declaration: "The serbian people. at a suitable time. In this sens the serbian people agrees with all the other peoples. 4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange all our affairs. remains also in the present situation. without changing its terms towards the other nations. who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people. Upon our people weigh its most illfamed ennemies and executioners: the Soviets. If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfounded. which have origin in the position of Yugoslavia in the present great international collision. I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to find another solution. to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions. a new serbian government could be formed. faithful to its strong high developed national spirit. the Croats and the Bulgarian. – terms. to accomplich a secret organisation. When all these references and conditions will be clarifyed. which could be set in action by our order. 235 . Its position under the communist terrorregime of to-day is very hard. which have the same point of view.M. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 2) We cannot and dare not incite now the serbian people. the decisive and irreconcilable adversary of the communism. 3) We cannot give now any political declarations which would be in contrast with our above-mentioned policy. to its traditions and to its glorious passed.

237 . Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Bjelajac. Trifunovi}a. i 1925. INIS-DOBRA d. 117-315). Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom u istoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samo dvojica Hrvata i Slovenaca. o. Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti – od listanja vojne periodike i {tampe. uzgred. koga je parlament optu`io da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene. Predvi|eni broj generala se kretao od 150 do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”). ali i u javnosti zbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskog dru{tva u nastajanju”. Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspolo`ivi. 540 kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga. nastala kao odgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom trajanja jugoslovenske dr`ave. udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. naro~ito kada se ima u vidu da dostupni podaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebi postavio.PRIKAZI I KRITIKE Reviews and Critiques Mile S. 362 Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je. Velika unapre|enja 1923. imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije le`i u sudbini biv{ih austrougarskih oficira koji su. do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {ali nazivao „terenskim istra`ivanjem”. po novom zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima. Iako su ubrzo penzionisani. str. kontakata sa kolegama koji bi mogli biti od pomo}i. Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve ~etiri godine jugoslovenske dr`ave kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en. a u zajedni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. Pored nepreglednog istra`iva~kog rada. svojevrsne sume Bjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. a kamoli pojedinca. a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a. prema njegovim re~ima. trebalo je dosta entuzijazma da se stvar privede kraju. Beograd 2004. pa je u vreme mandata D. ~esto oskudni fond informacija. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. do{lo do afirmacije „crnorukaca”. a pored svoje enciklopedijske funkcije. godine dosegao ~etvrtinu svih jugoslovenskih. rezultata zama{nog istra`iva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitete jedne institucije. Plod takve upornosti je. izme|u ostalog. o. 13-113). a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hegemonije”. Sastoji se iz uvodne studije (str. Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i leksikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanoj generaciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima. on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i stranih arhiva.

Prema mi{ljenju Bjelajca. Bjelajac ukazuje na kontekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvale Milosavljevi}ev rad. dovela je na ~elo vojske modernizatorski nastrojenog Lj. Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra i prikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. Mari}a koji je ve} 1938. Svode}i bilans ovog fenomena na podatak da je do kraja 1929. bio prinu|en da vrati generala @ivkovi}a. Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga je dr`ao za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu. masovno penzionisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje. sve do njihovog izjedna~avanja uo~i Drugog svetskog rata. ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedne klike”. U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljev manir da se slu`i „nagorelim” ljudima. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mre`u rodbinskih veza ukazuju}i na potencijalno va`ne detalje. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj na kralja u kadrovskim pitanjima. za {ta je optu`ivao ministra finansija. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihove sudbine 1918. @ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. Had`i}). M. U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skicira ustanove vojnog pravosu|a. dr`e}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i brat Milana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoru`anja. ali da. ina~e Hrvata. Trifunovi}). Pe{i}) i beskompromisnim stavovima prema korupciji (D. Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” koji su va`ili za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. Me|utim. Veljkovi}). opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be i javne klevete. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je za prvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a. diktaturu (P. podneo ostavku kao `rtva korumpiranosti svojih zetova. {to mu je zamerano i u francuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio. bez stvarnog autoriteta. Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala. Milosavljevi}). sa prepoznatljivim tragovima do aprilske katastrofe 1941. penzionisana ~etvrtina generaliteta. kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svim vladama (S. Pored mre`e vidljivih i oficijelnih odnosa. uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio `rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuske dobija pravi kontekst i logiku. uvideo da je Francuska nemo}na da pomogne Jugoslaviji. Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanica za vojsku. zbog ~ega su takve penzije bile nesrazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. Nedi} je jo{ po~etkom 1940. s obzirom na to da je on. pristalicu sporazumnog re{avanja srpskohrvatskog pitanja. iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcije vojnog bud`eta. O Beloj ruci Bjelajac pi{e kao o „neformalnoj kamarili” sa P. koje je iznenadilo doma}u i svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandanata. Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj bio preveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reorganizaciju `elezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”. Bjelajac pi{e i o delovanju „neformalnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903. dvorske intrige i glasine o kne`evoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromitovale su jo{ neke generale. Dimitrijevi}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. O velikom penzionisanju 1929. Nenadovi}. V. osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza 238 . Bjelajac raspravlja i o motivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. kada su uglavnom pomilovani i penzionisani. a brutalnost postupka je mnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. Naime.

Autor tvrdi da. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}. nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre. umrle i privremeno otpu{tene. zbog ~ega je njegova smena s pravom do`ivljena kao politi~ka sankcija. ali i politi~ke podele u zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a. nije li to bila posledica stavova o hrvatskom pitanju. Mirkovi}. dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. Vlasti novouspostavljene NDH su po inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli. izuzev sporadi~nih incidenata (npr. Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskom pitanju i atmosferu u Zagrebu. a B. Trifunovi}a zbog Ili}evih antihrvatskih stavova). Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnog vrha. svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evom re`imu. Dra{ki} izveo vojsku na ulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola). Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u rat svesni negativnog ishoda. Uva`avaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna komanda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak. Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje su me|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. a protiv komunisti~ke akcije. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}a da je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnosti generala.PRIKAZI I KRITIKE moral vojske. Trifunovi}a koga je Davidovi} optu`io za propast pregovora sa Radi}em. prikazana je kao o~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta. Me|utim. oko 95% zarobljenih generala potpisalo „nirnber{ku izjavu”. Mirkovi}a u kome je D. u samom logoru je do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udru`enja. jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala u NDH i progla{avala ih dezerterima. @ivkovi}). stanje improvizacije nije dugo trajalo. itd. Simovi} pristao da bude vo|a iz senke. u Savskoj i Primorskoj banovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske. Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala. ni posle okupacije. Sredinom aprila 1941. kada je P. Ili}. Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuo saradnji sa SSSR-om. usled ~ega je ra`alovano oko 20 generala i admirala. Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. Prevremeno penzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita. od 1929–35. dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora sklapanja pakta sa SSSR-om. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog ministra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati tra`ili D. 239 . I pored visokog procenta potpisnika. pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde. Stvoreno je novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. Autor ka`e da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla i Cvetkovi}eve vlade. ali i oficire drugih narodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao postoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generala Mitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisao Radi}a. parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. dok je Nedi} zastupao sporazum sa Hrvatima. ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicima koji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na ~elo vojske. nepopustljive struje. Slikaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku. odvajanja „manjinaca”. Sa druge strane. Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo postajali omiljeni u Hrvatskoj. Me|utim. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D. Autor registruje logore i rekonstrui{e raspored zarobljenih generala.

sa naznakama o napredovanju u slu`bi. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bjelajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva koje je. kao i one koji su se priklonili Nedi}u. Posebno je upe~atljiv primer generala A. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „neformalnog plemstva”. Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om. Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra`iva~i istorije Srbije u XX veku. ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide u susret i polemi~ki ih raspli}e. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fonda Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je raspolagao. bila je godinama zapostavljena. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi. istra`ivanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopnene vojske u Parizu. Dr Mom~ilo Isi} je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za trajanje Kraljevine SHS/Jugoslavije. koja ~ini drugi deo monografije. ~inovni~kih. generalskih dosijea. nekada{nji 240 . dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e. Iako su imali plate u rangu ministara. mart. U svakoj biografiji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja `ivota. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije. u Beogradu su `iveli mahom u stanovima. propisa i zakonskih re{enja. Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karakter vojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. „vojna diktatura”. Dr M. porodi~nim prilikama. ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. ako se izuzmu istra`ivanja na lokalnom nivou. a potom. te intervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada podjednako tretirala generale koji su pri{li NDH. tj. prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja. odlikovanjima i sl. kartoteka generala koji su ostali u emigraciji. Bogata oprema knjige je adekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|u kojima dominiraju spiskovi generala i admirala. I-II. a re|e u porodi~nim ku}ama. dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|anskih slojeva. godine. Podaci o socijalnom poreklu govore da je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”. Op{ti je utisak da Bjelajac ne be`i od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici. do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbiji s kraja {kolske 1939/40. Mr Vladan JOVANOVI] Mom~ilo Isi}. Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. prevashodno iz ministarskih. diplomatskih i trgova~kih porodica. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je u pitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovoljava najvi{e leksikografske standarde. hrvatsko pitanje. pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. na primer. Takvu mogu}nost su mu pru`ili kori{}enje personalnih kartona. {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvatiti istra`ivanjem. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile. a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije postojala kao zasebna teritorijalno ome|ana dr`ava. Aprilski rat). rasporedi i vojne formacije u razli~itim politi~kim situacijama i sl. 27. INIS Beograd 2005.

po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu. poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolski sistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastav Kraljevine SHS. gubicima u nastavnom kadru. a 41. {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2. Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole. Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbije uve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919. 241 . [kolske 1939/40. [kolske zgrade ~esto nisu uop{te odgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }e se ona stvarno {kolovati. od svih {kolskih zgrada u Severnoj Srbiji ~ak 38. Oskudevale su u svim najosnovnijim potrebama.4%. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS). U~enici osnovnih {kola. pa su mnoga deca. pove}an je upis dece u {kole. Formiranje tog sistema bilo je. ote`ano izra`enim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva. Na primer. kako konstatuje autor. oskudevali su u odgovaraju}oj obu}i. ishrani. to su bila `enska deca. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem nastave i uslovima u kojima su u~enici radili. velike udaljenosti {kole od ku}e i drugih razloga. Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nose naslove: Materijalna osnova. ode}i. M. U najve}em procentu tokom celog razdoblja. naro~ito `enska. do nastavnih sredstava. posebno me|u selja{tvom. usled boljih op{tih uslova rada. zbog bolesti. U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu na okruge i srezove. Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom.PRIKAZI I KRITIKE deo tzv. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna pojava u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata. godine. od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja. nedostatka radne snage na selu. ispisivana tokom {kolovanja. nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdra`avanja na banovinske uprave. prete`no seoska deca. {kolske 1922/23. u severnoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66. U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svetskog rata. siroma{tva.13 u~ionica.) i Staru Srbiju (oblast Kosova i Ra{ke).34% samo po dve u~ionice.17% imalo je samo po jednu. godine. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebom saniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kolskog sistema zajedni~ke dr`ave. koristio srezove kao administrativno-teritorijalne jedinice. posebno `enske. ali to jo{ uvek nije bilo dovoljno. u~ila i knjiga. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razloga. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mre`e u Srbiji i njenim malim kapacitetima. Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova i zimi usled vremenskih uslova. a u Staroj Srbiji ~ak 87. od name{taja. Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. da bi posle 1929. ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti za`ivela. nastalim zbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dr`avi i te{kih ekonomskih prilika. bili su podlo`ni bolestima usled `ivota i {kolovanja u neodgovaraju}im higijenskim uslovima i sl. Ne{to bolja slika bila je u Beogradu. dr Mom~ilo Isi} nas upoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Uvo|enjem Zakona o narodnim {kolama iz 1929. prema nalazima autora. na primer 1922/23. U nekim krajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole. Ispisivani su zbog prestarelosti. Autor nam nam po~etku pru`a iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog {kolstva.78% dece.

Zatim je detaljno analiziran razvoj grada sa demografskog i prostornog aspekta. U drugom delu knjige. nedovoljna akumulativnost i drugo. do 1941. zdravstvenoj. {ezdesetih godina grad je do`iveo promenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika. obja{njava organizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. Od svih pismenih u severnoj Srbiji. pru`ene su u jednom magistralnom vidu sve osnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada. str. Istakao je da je demografski. {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature. Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata. autor detaljno izla`e polo`aj poljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtama dao jasnu sliku `ivota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda. komunalnoj.33% a u Staroj Srbiji 93. sportskoj sferi `ivota. Naime. Standard `ivota se popravljao i kvalitetnije se `ivelo. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e u najnepovoljnijem tipu urbanizacije. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an i iskusan u radu. bili optere}eni i nizom drugih van{kolskih aktivnosti. {to je ~itav jedan grad iz unutra{njosti zemlje. Dr Radmila RADI] Slobodan Selini}. Pored toga. Beograd je u tom periodu godi{nje primao 23. a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika.73%. Poljoprivreda Beograda. Prvi deo knjige. izuzev Beograda i Ni{a. 529 Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana predstavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji. Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji. Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~avanju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u~itelji su. Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostataka ipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918. Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana. Tako|e. Svoje izlaganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini 242 . Na jednom {iroko utemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugoslovenskoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka. godine. godine. Beograd 2005. strukturalnih problema u privredi i. infrastrukturnoj. a smanjivao se procenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. u osnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91. [kolske 1921/22. ve} }e ona biti nezaobilazna za svakog istra`iva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XX veku. INIS. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedan u~itelj. Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostatak u~iteljskog kadra. Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog {ireg vremenskog i prostornog odredi{ta. prosvetnoj. kao jedini obrazovani ljudi u selima. 1940. Osnovni problemi beogradske privrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (sna`an mehani~ki prira{taj).000 novih stanovnika. prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj. kao posledica toga.

Baza beogradske poljoprivrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”. dobra i kombinati) bile su najva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. a samim tim poljoprivredu je odlikovala zadu`enost. povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju. Stanje u njima tokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e. povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organizacija. Neregulisano dejstvo tr`i{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljan polo`aj. ali je to tako|e nosilo mnogo ne`eljenih posledica. ravni~arski reon Posavine. Ponavljanje istih ciljeva. zamrzavanje cena. govori i o tome da mnoge namere nisu u praksi ostvarivane. Barajevo i Sopot). U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji planiranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i {irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija. Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedme decenije nalagala je organizaciono sre|ivanje. Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidno pove}avao. mehanizacijom proizvodnje i ubiranja plodova. nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka. Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivrede bio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu.PRIKAZI I KRITIKE (ravni~arski deo severno od Save i Dunava. Novu ote`avaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i to za oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zaposlenih. Bio je to najopipljiviji izraz proklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. Jedna od trajnih karakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. ali i fizi~kih radnika. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom i ekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu. Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnom materijalnom i tehni~kom bazom. Gro~anski basen. Nau~noistra`iva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privredi Beograda i svega 0. Gubici su postali jedna od naj~e{}ih karakteristika poljoprivrednih organizacija. meso. Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji. Poljoprivreda je bila jedina grana 243 . Poljoprivredu je te{ko poga|ao ote`an plasman proizvoda naro~ito na doma}em tr`i{tu i niska stopa akumulacije. osim {to govori o namerama vlasti. Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora. Vo`dovac. odnosno problemi sa za{titnim cenama. ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radna snaga. To je uticalo da izdvajanja za poslovne fondove budu mala. Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ^ukarice. restriktivne mere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove za poslovanje. koncentraciju i iskori{}enje stru~nih kadrova. trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja. Spas iz stanja u kojem se na{la poljoprivreda grada tra`en je u integracijama. Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radne snage. Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge. Mere SVA-a (ukudanje premija.2% zaposlenih u poljoprivredi. Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradsko tr`i{te (mleko. izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora u vo}arstvu i povrtarstvu. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedostatak proizvodnih kapaciteta.

podizanje su{ara. silosnih magacina i stanica za osemenjivanje. poljoprivredne organizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etih radova. dovodila je do usporavanja ulaganja u poljoprivredu. Poljoprivredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. Od svih investicija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji. Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje. izgradnju fabrika sto~ne hrane. Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina. privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. na kojima su agrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane. {to se odra`avalo na smanjenje proizvodnje. {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnju istog proizvoda. tovili{ta. Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na kojima je vr{eno navodnjavanje. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita. a to je posebno bilo evidentno u `ivinarstvu. Razvoj sto~arstva je povremeno dobijao prioritet. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nije obavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. podizanje vo}njaka i vinograda. posebno na imanjima seljaka. s druge strane. melioracione radove. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila je do izra`aja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve. To zna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja. nedostatak servisa i remontnih radionica. hladnja~a. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tine Krnja~a. tri ~etvrtine realizovane su pomo}u zajmova i bud`etskih dotacija. Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i za stvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturi ishrane. Od ukupno zaposlenih u poljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad. Adekvatna primena ovih mera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova. pa i intenzivan na~in 244 . Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektora poljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privatni posed. pove}anje sto~nog fonda. ^esti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odra`avali na sto~arsku proizvodnju. Restriktivna investiciona politika. {to pokazuje da je proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekonomi~an i ekstenzivan. sekundarnih puteva i transportnih sredstava. Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana `itaricama. sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih |ubriva. Dru{tveni sektor poljoprivrede. Dru{tveni sektor bio je inferioran. {to opet na svoj na~in govori o njenom polo`aju u privredi zemlje. Kada je re~ o investiranju. Opiranje krupnih socijalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstanta povrtarske proizvodnje. a ostatak iz fondova preduze}a. Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala u poljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. Postojali su i problemi sa kvalitetom sto~nog fonda. Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivano uglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. nabavku mehanizacije. Mehanizacija i pored svih ulaganja nije prevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvodnji nego druge zemlje. staja za goveda. od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekivalo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmova. a izdvajali su se i nekompletnost poljoprivredne opreme. klanica.

Me|utim. ne uklapa. uklanjanje zaprege sa gradskih ulica nije bio naivan posao. Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e. koji se svodio na ma{inski rad zadruga na imanjima seljaka. Primenu prava poljoprivrednika na zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivrednika sa pravima koja imaju. optere}ena starim na~inima rada i shvatanja. neravnomeran raspored zdravstvenih stanica. treba pomenuti i alkoholizam koji se sve vi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom prestonice. a da posebno {ezdesetih godina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom. rasturenost i ote`ana pristupa~nost pojedinim naseljima i naseljenim mestima. rak.6%. Rashod fonda osiguranja omogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci. Najra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis. 245 . sa kojom ote`ano komunicira. nedovoljna pomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt. Tako|e. zadruge su u posao ulazile materijalno i kadrovski nespremne. da seoska sredina postaje prostor u koji se Partija. le~enje trudnica. jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebe grada bilo prili~no visoko (21. o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nih vozila u gradu.PRIKAZI I KRITIKE proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. Velike oscilacije u proizvodnji bile su posledica rodnosti godine.9% na 9. posebno omladinom. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan od osnovnih ciljeva kooperacije. Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja. To su razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja. a obim zasnivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga. Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948. Od 1. Ipak. Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatrano je za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike u pravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva. zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritoriji op{tina Grocka. govori o pitanjima kooperacije. Barajevo i ^ukarica. pa se postavilo pitanje zamene za njih. pod naslovom Selo i grad. ote`an kontakt sa osiguranicima. ali i {irenja povr{ina pod vo}em. dece. Sopot. leukemija. Sistem zadravstvene za{tite seljaka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tine i civilizacijskog nivoa podru~ja. oktobra 1967. delovanju Saveza komunista na selu. Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo. udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. godine primenjivan je izmenjeni sistem zdravstvenog osiguranja. Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”. Tre}i deo knjige. godine sa 49. a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{tite zemljoradnika. htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od uticaja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. motivi higijenske prirode. Zakon je propisao minimalni nivo za{tite. Dovoljnog broja drugih prevoznih sredstava nije bilo. ali i `elja da grad dobije imid` evropske prestonice. do 1964. Ova grana poljoprivrede bila je u razvoju. ~ije potrebe sve te`e razume. a to su: tuberkuloza. Vinogradi su se nalazili na planta`ama „Bole~” i „Umka”. Promene na selu bile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja i prilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu. bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova. ve} su Komunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa.5%). Problemi sa finasiranjem su nastavljeni.

Kada je re~ o {irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace. doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatno ve}i za promet prehrambenih proizvoda. Polo`aj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je. pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovine koja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivredne delatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. Raspored prodajne mre`e po op{tinama bio je neravnomeran. ^etvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisuje trgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka. „Beograd” i „Sloboda”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. gradskom i op{tinskom). Maloprodajnu mre`u karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnih mesta. republi~kom. Da bi se otklonili negativni efekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja posle rata te`i{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a. u`u specijalizaciju prodavnica. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarska preduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”. prema nekim pokazateljima. samoizbor i supermarketi). ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostalo osetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada. Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje. Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizacija od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osiguranja. Materijalni tro{kovi poslovanja. U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proizvodima. Snabdevanje grada hlebom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisu re{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bio je pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i uslu`ivanja gra|ana. kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanja grada koji }e obele`iti skoro celu narednu deceniju. potenciranje savremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e. samousluge. ali to nikada u potpunosti nije bilo ostvareno. Poreska davanja seljaka beogradskog podru~ja bila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom. nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda. „Soko”. Mere za sre|ivanje sistema snabdevanja grada preduzete su 1958. godine. slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi. 246 . a to su: „Klas”. Snabdevanje grada do 1952. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju. Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgova~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decentralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije. Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okvirima postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivala gradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih i republi~kih propisa. Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa i snabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”. Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ije koli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenih industrijskih preduze}a. Op{ti utisak je bio da se radilo o malim prodavnicama u zastarelim. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zastarelom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe. i materijalno i tehni~ko za zahtevima tr`i{ta grada koji je postajao sve ve}i.

`iveo. Na beogradskim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io. problema u sto~arskoj proizvodnji. prometu i cenama robe. a da bi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. govorio. nebeogradskog. Najuo~ljivije osobine snabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana.PRIKAZI I KRITIKE Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava. „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima” i drugi. imala je prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. [esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace. Beograd je i pored napretka dru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. pijace su u gradu predstavljale oaze negradskog. Op{te higijenske prilike na pijacama bile su veoma nepovoljne. nesta{ice sto~ne hrane. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji. seoskog. izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanje naknade. Politika ugovaranja do`ivela je potpuni krah. restorani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta. Iako nevoljno. zastareli i slabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mre`a. {pekulacija u trgovini mesom. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizvesnost. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nih proizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada. a to su: „nedovoljna disciplina u radu”. {to je pokazatelj pozitivnih promena u standardu. [ezdesetih godina na u`em podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je „Gradskoj pija~noj upravi”. Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je slo`eniji nego za druge prehrambene proizvode. Postojali su i drugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom. a za gradsku vladu problem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a. razmi{ljao. prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca. pa su snabdeva~ka preduze}a Beograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdevanje Beogra|ana. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bi bar donekle pobolj{ala polo`aj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko. odr`avanju pijaca. odr`avanje ~isto}e na pijacama. nepo{tovanja ugovora. proizvodnja na privatnom sektoru bila je ekstenzivnija. Zauzimala je 13. tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina.7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. do nesta{ica je dolazilo zbog neuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne mo`e. Snabdevanje grada mlekom postao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. patrijarhalnog i tradicionalnog. kako u pogledu cena. 247 . Mleko je bio najjeftiniji artikal na jugoslovenskom tr`i{tu. Po mnogo ~emu. Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanju vo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti~kom sektoru poljoprivrde. i istiskivanje privatnog sektora iz snabdevanja grada. Ali. odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormalno visoke”. neurbanog. Ovo je pove}avalo tro{kove dopremanja robe. vo|enje evidencije o dopremanju. ali i vremenskih prilika). Navedeni problemi odra`avali su se na poslovanje mesarskih preduze}a. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnja mleka uglavnom zadovolji potrebe grada. poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada. proizvo|a~a iz drugih delova zemlje. Od beogradskih pijaca pojedina~no. Osim toga.

strukturi obroka poklanjan je nedovoljan zna~aj. cena namirnica na tr`i{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo. Tako|e. |a~kim kuhinjama i studentskim menzama. Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proizvodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja. a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. Ogroman priliv stanovni{tva. Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice. po cenu poslovanja mnogih preduze}a po nerentabilnim i neekonomskim cenama. kao velikog proizvodnog i potro{a~kog centra u jugoslovensko tr`i{te prehrambenih proizvoda. Statisti~ki podaci bakteriolo{kih analiza `ivotnih namirnica koje su slu`ile u ishrani stanovnika Beograda 248 . Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda. Jedan od na~ina odr`avanja cena na ni`em nivou od realnih bile su i isplate iz bud`eta grada privrednim organizacijama. uticali su da Beograd kako u cenama komunalnih usluga tako i u cenama `ivotnih namirnica ~esto bude jeftiniji od drugih ve}ih jugoslovenskih gradova. {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane. Cilj je bio pove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva. Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima. Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo se i u ovom periodu. Najve}i korisnici restorana bili su samci. U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i to po pitanju cena i sistema formiranja cena. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodne za pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni~ki uslovi. poku{aj da se za{titi standard gra|ana.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beogradu ostao je nezadovoljavaju}i. ishrani pojedinih kategorija stanovnika i op{tem zna~aju koji je ona imala. a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalori~nosti. Cene ishrane u radni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja. Tako se ukazala potreba da se Beograd snabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktora i odre|ivane su na nekoliko nivoa. s obzirom na to da su preduze}a davala dotacije restoranima. U preduze}ima koja su odvajala velika sredstva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnih potreba ishrane grada. a cene niske („popularne”). analiziran je polo`aj Beograda na jugoslovenskom tr`i{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artikala. koli~inama hrane koje su proseku uno{ene. Po~etkom {ezdesetih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnog kapaciteta. Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila na potrebnom nivou. Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavano jedanaest nameta. One su dobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou. I pored velikog upliva dr`ave u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uticaj zakona tr`i{ta na formiranje cena. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnote`ena”. a najve}a pa`nja ishrani radnika posve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. Ovo je sa druge strane doprinosilo integraciji Beograda. a da bi se to postiglo bilo je potrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva. Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njima je hrana uglavnom pripremana ru~nim putem. socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije.

Du{an BAJAGI] Moderna srpska dr`ava 1804-2004. ali i poneki doga|aj iz svetske istorije.PRIKAZI I KRITIKE govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. kulturnog. kori{}ene literature.@eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadeset fondova. godine objavljena hronologija moderne srpske dr`ave koja sadr`i najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog. sa Filozofskog. sa Instituta za noviju istoriju Srbije. dr Andreja Mitrovi}a. hronologija. iz Narodne biblioteke Srbije itd. str. usled njihovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju. strana). Autor je u knjizi jo{ prilo`io zaklju~ak. slabom kvalitetu i uni{tavanju (bacanju) hrane. ekonomskog i dru{tvenog `ivota srpske dr`ave u poslednja dva veka. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi i neizvesnosti. Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda posle rata. nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”). Ve} je 1959. ali i sa vrstama hronologija.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. 249 . Knjiga sadr`i vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu od najluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije. registar privrednih organizacija i prilog. studentima i |acima. U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na `ivopisan na~in zasvodnjuju temu ove knjige. a zavr{ava registar (515-534. kao i da uka`e ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. civilizacijama. spisak pregledanih izvora. 536. Nastala je radom trideset petoro stru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda. Iz uvodnog teksta redakcije vidi se njena `elja da opravda izla`enje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srpskoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture. Istorijski arhiv grada Beograda. Iako su postojali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa `ivotnim namirnicama. Zna~aj hronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstu teksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”. priru~nik stru~njacima. pa je ta godina smatrana za najbolju posleratnu godinu u tom periodu. Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu. Beograd. Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri i pro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji. Prilo`en je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu. kao i spisak {tampe i periodike. Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijom hronologija u razli~itim istorijskim vremenima. Arhivu Srbije . Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta iz Beograda. epohama. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nije imao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom. ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbije i Crne Gore. 2004. U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004. koja sadr`i „svest o vremenu kao toku i o razli~itim vremenima”.

od 57 izabranih doga|aja iz srpske istorije 1804. ali i nedovoljnom istra`eno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. njenom vremenskom blisko{}u. trpela katastrofe. a neke druge zbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji. Pred ~itaocem hronologije ni`u se doga|aji iz istorije srpske dr`ave u poslednja dva veka. {to im daje kontinuitet. poku{aja organizovanja dr`ave. te svesti i znanja o svojoj pro{losti. borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|unarodno priznanje. Tako nas „Moderna srpska dr`ava” potse}a na neke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju. do`ivljavala agresije. da je vodila ratove. diplomatskih pregovora i inicijativa. Tako je broj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamdesetih godina. kulture. godine. politi~koj istoriji pripada samo 10. ali su sada sabrani na jednom mestu. da je prvi bal u Srbiji odr`an u Kragujevcu 1834.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednje decenije pro{log veka u istoriji Srbije. kao {to je osnivanje Velike {kole (prete~e Univerziteta) 1808. primanja kulturnih uticaja spolja. od 47 doga|aja iz 1840. unutra{njih politi~kih lomova i kriza. samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. vremenski okvir i kontekst. demografske slomove. Neki od njih su nau~noj. godine. Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati. a sve iz uverenja da narod bez pro{losti. godine. a tre}e zbog pouka koje iz njih treba izvu}i. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepoznati. pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. godine izgradnje kulturnih institucija. Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. tako su sve u~estaliji doga|aji iz drugih oblasti `ivota. Slobodno se mo`e re}i da je u godinama na ~ijim stranicama u hronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centra svetske politike. i 1841. da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbe kneza Milo{a iz 1832. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u centralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. a zavr{ava podatak iz 31. Tako. (~etiri godine pre Beograda). a dr`ava dobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju. razaranja i pogrome. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804. Suprotno tome. a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod 250 . To se svakako mo`e objasniti zna~ajem ove decenije. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak koji odmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike. a kada su nastupale godine ratova. preglednost. ili prve zabele`ene konjske trke u Srbiji (odr`ane u ^a~ku 1822). decembra 2003. Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obele`ili devedesete godine dvadesetog veka znatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpske dr`ave. da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu 1831. `ivela u neizvesnosti od sutra{njeg dana. Podse}anje na neke doga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja. Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se mo`e uo~iti da su u prvim godinama moderne srpske dr`ave dominirali politi~ki doga|aji. Hronologija moderne srpske dr`ave daje celovitu sliku doga|aja koji su obele`ili poslednja dva veka srpske istorije. ekonomije ili istoriji dru{tva. kao {to su naredba kneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neutralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska konvencija iz 1864). dok je Beograd prvu apoteku dobio ~etiri godine kasnije. ne mo`e o~ekivati ni da ima budu}nost. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator koji jasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine. Kako je vreme odmicalo. a koji svedo~e o nastojanjima na{ih predaka da `ivot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet. a i {iroj javnosti ve} dobro poznati. ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830.

Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863. Stevan Sremac. oktobra. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabranjeno 1841. Zmaj. nau~nika itd. ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predstavljaju razli~ite dru{tvene sisteme. logora{a sa Sajmi{ta. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. Ivo Andri}. ali je mo`da trebalo posvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija. smotri kulturno-umetni~kih dru{tava. imao 13724 stanovnika. pionire i udarnike. odlaska slovena~ke delegacije sa 14. sportskih doga|aja. kraljevske i socijalisti~ke ustave. a ne uz 1963. slikari slikali danas svima poznata dela. demonstracija 9. sahrane predsednika vlade Zorana \in|i}a. Vojni Muzej osnovan je 1878. voza „Bratstvo-jedinstvo”. udarnika na Banjici. o dva veka srpske dr`ave upe~atljivo govore i ilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. Uostalom. dok je kraj obele`en odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincijskih gradova. kada je ta titula osvojena. nov~anica iz vremena hiperinflacije. bombardovanja. godine. Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hronologija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. zgrada SIV-a.4 odsto 1931. politi~kih stranaka. Osim doga|aja i njihovog opisa. analfabetskih te~ajeva. ali i o neozbiljnosti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u delo to elementarno civilizacijsko dostignu}e. Obimnost posla. sa godinama u kojima su Nu{i}. ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~no istra`ena i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji 251 . hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka. godinu. 1874. Bogdan Popovi}. Milo{ Crnjanski objavljivali svoje radove. politi~ara. Zato je Moderna srpska dr`ava krupan korak napred. kulturnog i ekonomskog `ivota Srbije za~eti van Beograda. O vremenima koje su simbolizovale govore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara. pa bi tako bilo bolje da fotografija koja prikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999.9 odsto 1991. politi~ara. knji`evnika. scena iz pozori{nih predstava i filmova. bombardovanja Beograda. istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dr`ave te{ko mo`e imati kompletnu hronologiju. monarhisti~ke i republikanske dr`avne simbole. kompozitori komponovali svoje kompozicije. sokolskih parada. godine 27600. ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a. Stotine i stotine ilustracija verno prate i o`ivljavaju doga|aje koji su za nama. dinastija. palate „Beogra|anke”. te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem `ivota u gradskim sredinama. gospodu i drugove. napada na tenkistu JNA u Splitu. knji`ara Gece Kona osnovana je 1901. a ne uz 1992. ratova. 1931. marta. Josipa Broza prilikom susreta sa svetskim dr`avnicima. 5. sokole. prvomajskih parada. Kao retko kada na istom mestu na{le su se godine koje obele`avaju va`ne datume u istoriji vladara. a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. Srbija prvu banku 1869. kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osvajanja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002. kne`evske. Hati{erifa. itd. dinastije i vlade. arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. prva opera izvedena 1894. nema~kih ratnih plakata. godine 238775 ili podaci po kojima je udeo poljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76.PRIKAZI I KRITIKE vo|stvom Joakima Vuji}a. Vuk Karad`i}. govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada. ^itanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIX veka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogi va`ni procesi iz dru{tvenog. a 17. kongresa SKJ. Objavljivanjem knjige Moderna srpska dr`ava 1804-2004. Topolivnice u Kragujevcu. Sretenjskog ustava.).

budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji karakterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu. 303 Knjiga Uvod u komparativnu historiju. prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dr`avnosti. uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugoro~nim me|unarodnim istra`iva~kim projektima. Biblioteka Dialogica europea. Uostalom sami autori su. verovatno su razlozi zbog kojih je poneki bitan doga|aj i ispu{ten. predmet istra`ivanja. koji su contradictio in adjecto parohijalnosti. pojava Roksandi}eve knjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenske dr`ave. profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu.). izostavio svoju egohistoriju. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{e univerziteta: u Beogradu i Zagrebu. knjiga Draga Roksandi}a zaslu`uje pa`nju svake od tih istoriografija. Prvo. Drugo. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije. Element upore|ivanja sadr`an je i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. Golden marketing – Tehni~ka knjiga. ostaje ~injenica da }e onima koji budu dr`ali u rukama ovu knjigu biti znatno olak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije. istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. str. Bilo kako bilo. ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja i rada. Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individualnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. Uvod u komparativnu historiju. kao i kontinuiranog i celovitog razmi{ljanja o njoj. zajedno sa njegovom uvodnom studijom Komparativna historija: izazovi i mogu}nosti. na pomenutu Roksandi}evu posve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istra`ivanja: sistemi vojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje. koju je priredio dr Drago Roksandi}. Istovremeno. ali i kratak rok u kom je posao morao biti zavr{en. kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpske dr`avnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju. barem u savremenom zna~enju. istorijsko vreme u kome stvara. predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatske istoriografije. On se {kolovao na univerzitetima u Beogradu. ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u nadi da }e nau~ne veze izme|u istori~ara dr`ava koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalne javnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga. to jest knjiga. Drago Roksandi} je. s pravom. Mr Slobodan SELINI] Drago Roksandi} (ur. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja. Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada. ishod. Ali. ona je evidentno intenzivirala komparativistiku. Uvod u komparativnu historiju. vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavili po strani. To je. Uostalom. Zagreb 2004. bilo presudno za Roksandi}evu posve}enost komparativnoj istoriji. razume se. Najzad. ono {to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono 252 . Zagrebu i Parizu. u ovoj egohistoriji sadr`ano je iskustvo koje treba da bude poznato naro~ito istori~arima u formativnim godinama.

pod naslovom Uvod u istoriju. U luku tekstova koji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. U celini. U smislu da ljudi otkad istra`uju dru{tveni `ivot. U njoj je egzatnost istorijske nauke dovedena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. mo`e komparirati: odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama. Gotovo svako empirijsko istra`ivanje podrazumjeva neku vrstu poredbe. U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na ruka prire|iva~a. historijski govore}i. za pojavu interdisciplinarnog istra`ivanja dru{tva. sa izuzetkom istorijske demografije i privredne 253 . U tom {irem smislu poredba zauzima sredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (Charles Ragin). Uz ve} pomenutu uvodnu studiju. Tekstove je. privrede i civilizacije. tek 2004. Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverze uporedne istorije.. isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istra`iva~ka sredi{ta ili sveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu historiju i/ili komparativne metode”. ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj.. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne literature impresivnog obima i iznimno bogatog sadr`aja. godine i savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke. u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava.. Utemeljiva~i „nove istorije”. na njene unutra{nje mene i na njene {anse. nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”. Imensko kazalo. knjigu Uvod u komparativnu historiju zaokru`uju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova. Usput. godine. Ali.. Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor. priredila i pogovor napisala dr Dubravka Stojanovi}. neprestano suprotstavljaju istorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol. Prire|iva~ se usresredio na razvoj komparativne istoriografije.PRIKAZI I KRITIKE na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i. imperativi „svakovrsnih usporedbi” postali su „fenomen svakida{njeg `ivota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}). Prema Bloku. i odre|ena razli~itost me|u sredinama u kojima su se one pojavile”. Jednostavno. Ali je i mnogo vi{e od toga. Uprkos tome. Zbog toga komparativna istoriografija i jeste veoma zahtevna. Smatrao je da bi „i sve one sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedino mogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”. Pore|enje je bilo vi{e implicitno nego eksplicitno. kojim je Roksandi} i zapo~eo svoj izbor. Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat njegovog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u. kao izdanje Srpske knji`evne zadruge. u jednom odli~nom prevodu na srpski jezik. Ipak. tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put. „potrebna su dva uvjeta da se. Margaret Somers). odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su Mark Blok i Lisjen Fevr. uporedna istorija nije nova. Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika iz komparavistike. njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” u Francuskoj tridesetih godina pro{log veka. Tek zajedno uzeti. danas je. Bibliografija (~ak na trideset stranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima). ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska. Blok je imao u vidu Evropu.. Poredba pru`a temelj za izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima..

ne mo`e se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkulturalni. i to ne upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabliranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili narcizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanju nositi se s izazovima kasnoga 20. Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{ava tekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska poredba: slu~aj njema~kog Sonderwega. 3. 2. otvoreno je pitanje kako da stav postane metod. Pojam mnogostruke modernosti izra`ava tu slo`enost. gotovo da nije mogu}e odgovoriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”. uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija uporednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije. jasan metod. Za razliku od optimisti~ke vizije. da je u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj. i da }e daljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istorije. ovome treba dodati i evropocentrizam. u transkulturnom i internacionalnom „kulture”. Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernosti kakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale – naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji. uz ve} navedene kvalitete. kultura kao jedna od temeljnih dimenzija ljudskog `ivota ne mo`e se isklju~iti iz transkulturnog postupka. 254 . Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalne istorije. odnosno u strahu od „sociologizma”. Zbog toga je Uvod u komparativnu historiju. ona rizikuje razli~ite stepene izolacije. Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta” promenio okvir u kome se upore|ivalo. Bez komparativne istoriografije. Ovo poslednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} i njegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije. Tamo su se ve} od sedamdesetih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilans onoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike. Ali. Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave – u sociologiji. mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedinstvu istorijske nauke. istorije. komparativna istorija ukazuje na unutra{nje sukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitalizma i politi~ke demokratije. politologiji. jo{ i knjiga efektnog kraja. ali i u istorijskoj nauci. bez komparativistike uop{te. Ali. odnosno nacionalne dr`ave. ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod. Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. Ovaj tekst je veoma podsticajan. Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocentrizam.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to i provincijalizam. Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en. Eisenstadt). Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji le`ao je u razvitku sociologije. da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina. a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju. 4. stolje}a” (Jurgen Osterhammel).

niko. posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka je intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }e se to uskoro promijeniti. analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora koji je ona napravila 1933. naprotiv. Sve zavisi. veka nego su ga u celini i odredili. U pitanju je asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka. 450 Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914.PRIKAZI I KRITIKE Koka. 6. biva sve podsticajniji. str. koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji. veku ne izgleda neizbe`an. Beograd 2003. ve} sastavni deo formiranja novih generacija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu. To je teret. Za po~etak. funkcija istorijske nauke sastoji se. U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku istoriografiju. je i jedna lepo pisana knjiga. va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za trendovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju. {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona vrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno. Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj. najzad. Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a. prema Koki. naime. U svetlu boljih. odnosno nacionalsocijalizma. i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u vremenu ve}. Biblioteka Ideje. osim pokojnog Ivana \uri}a. uostalom. Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otprilike sli~nim uslovima.. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom zapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. teorijski orijentirane. ka`e Koka. imao u vidu ~itaoca kome je knjiga i namenjena. i stoga je. ima svoj posebni put. Van ovog konteksta. Dr Latinka PEROVI] Dubravka Stojanovi}. analiti~ke histori~are. U srednjoj i mla|oj generaciji srpskih istori~ara. Zato. Re~ je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne samo obele`ili po~etak 20. Dubravka Stojanovi} dobila je nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. ka`e on. nefa{isti~kih alternativa. rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u pogre{no razmi{ljanje. zasad. brojna bi se pitanja mogla druga~ije postaviti”. Srbija i domokratija 1903–1914. tok nema~ke istorije u 20. Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je verovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba 255 . po mome mi{ljenju. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja. Odnosno. u ispitivanju kolektivnog identiteta. manje diktatorskih. pa ~ak i regija. nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. od izbora predmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe. O posebnom putu Rusije i da se ne govori. Komparativistika je. Udru`enje za dru{tvenu istoriju. godine. Kakve su.. posao manjine” (Jirgen Koka).

Srpska intelektualna elita je. godine. Bez toga. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i recepciju bratstva. parlament. Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti. ali veza nije kauzalitet”. Posle dramati~nog po~etka 20. prema 256 . iz raznih razloga. institucije. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore. Stojanovi}eva zaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za demokratiju. blago lepog pisanja. vlada. interes selja~kog naroda. Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a dinastijom Kara|or|evi}a. ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i sindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji ili o Prvom srpskom ustanku. Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. organizacije) a ne celovito. Na toj velikoj trijadi Francuske revolucije 1789. Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912. to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demokratije: od 1903. Francuska istoriografija je blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. naime. ideja jednakosti odredila je i model demokratije. jednostavno. ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara: Borba za istoriju Lisjena Fevra. prezicno”. jednakosti i bratstva. kao i stanovi{ta Lipseta da demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. Narodna radikalna stranka ostvarila je apsolutnu ve}inu. Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokratije u Srbiji. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. Ali. Zatim je do{la doktorska disertacija Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite 1903–1914. U jednom selja~kom i siroma{nom narodu. U sredi{tu ove studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914. do 1914. koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|u demokratije i razvijenosti postoji. „da ima taj dar. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer ona izra`ava dominantan interes. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njen karakter i karakter politi~kih stranaka. U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U sredi{tu ove studije su institucije: kralj. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji? U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentarizma. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenutoj knjizi. 1913) i Prvi svetski rat (1914–1918). Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su. Ona polazi sa Volterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „mo`e praviti samo u uslovima kapitalisti~ke industrijalizacije”. Najiscrpnije je analizirana ideja jednakosti. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba istra`ivati. teme iz nacionalnih istorija bile potisnute. Na osnovu toga. doga|aju i li~nosti. godine. godine.

kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor. za koju su evropske forme imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost. samim tim i od liberalne demokratije. kako je pokazala Dubravka Stojanovi}. pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}).PRIKAZI I KRITIKE Stojanovi}evoj. Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu”. godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj istoriji (i 19. Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni njegovi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. U tom klju~u su. Narodnu radikalnu stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alternativu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. samostalci i sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. kulturna i politi~ka ograni~enja srpskog parlamentarizma. Dr Latinka PEROVI] 257 . godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dinastije Obrenovi}a. maja 1903. Najzad. socijalna. Ujedno. slabo dru{tvo pred velikim izazovom. do`ivotnog vo|u Narodne radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”. maja 1903. stvarno se stropo{tao. Ve}ina je imala sva prava. ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i. Njen cilj je bio priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji. slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. unutra{nju politiku Srbije posle 29.) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas. A njen me|unarodni polo`aj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplomatskih odnosa koje je bila prekinula posle 29. maja 1903. dakle. Drugo. karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u praksi. vek. godine sve dok se ne re{i zavereni~ko pitanje.. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali. koji i bez toga nije stajao visoko. no samo spoljno” (Du{an Nikolajevi}. analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih savremenika. maj 1903. kao jo{ jedan „po~etak novog doba”. uprkos svim krupnim frazama. U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava. Ona to nije mogla (.. Austro-Ugarska je zabranila uvoz robe iz Srbije. Jedna. Prvo. Prema pomenutim kriti~arima. sloboda „celog srpskog naroda”. trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju potresale kroz ~itav 19. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca. 1910). istorijska prekretnica koja je vi|ena kao „sveto stanje”. Istorijski akteri bili su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru{tvima. uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911) tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. maja 1903. godine (naprednjaci i pojedini intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope. odnosno narodne demokratije. Ubistvo kraljevskog para 29. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna stranka bila politi~ki hegemon. i ideja jednakosti i ideja bratstva. srpska intelektualna elita je odnos prema Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji. vek je po~eo revolucijom 1804). Za Nikolu Pa{i}a. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarodni polo`aj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva. Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. ulazak vojske u politiku. Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze.

kako je zapisao u Bele{kama. ba{ te naivnosti. E. Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegov prire|iva~. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdublje reforme: politi~ke. One su imale da budu krunisane dono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom sistemu vladavine. veku. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba da krene mlada nezavisna dr`ava. ostaju neostvarene. Milan Piro}anac. ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem 258 . pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanja dr`avne nezavisnosti. vojne. ove reforme sledile su engleski model modernizacije. Suzana Raji}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zna~aj objavljivanja Bele`aka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje one bacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dr`avni~ki rad. po njenom opravdanom uverenju. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istoriji Srbije koja je nastala sa sticanjem dr`avne nezavisnosti 1878. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan istorijski izvor koji }e. nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. godine. od sticanja dr`avne nezavisnosti do dono{enja liberalnog ustava. bio profesionalno nezamenljiv. iz raznih razloga. Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. knj. 538 Objavljivanje Bele`aka dr`avnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srpskoj istoriografiji. Uloga elita. Ipak. Nazvan „revolucijom odozgo”. Na primedbu da je {teta {to njen rad nije objavljen. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. Uostalom. s. veka. Ali. li{en je Predgovor Suzane Raji}. Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme kneza Mihaila videli kao novi po~etak za Srbiju. ekonomske i prosvetne. Beograd 2003. Piro}an~eve Bele{ke malo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19. me|u nekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova. Beograd 2004. str. Biblioteka Dva stole}a. Obja{njenje je nala`eno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. Priredila Suzana Raji}. „Videlo” je „bilo prvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. U su{tini. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}en listu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. 3. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da se osvrnem na ve} ostvarenu nameru. po vrednosti. je bio predsednik njene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine. Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak u Srbiji 19. Milan Piro}anac. Ve} u Predgovoru. 1-72). on je. Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati. „poslu`iti za upotpunjavanje i korigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} i o drugim nedovoljno istra`enim istorijskim pojmovima i procesima”. koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim istorijskim izvorima. Po njemu. ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih priredi za {tampu. i 20. godine. ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo sa memoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882). to je vi{e bilo izgovor nego stvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomne decenije 1878–1888. Pou~ena iskustvom da mnoge namere. Mili}evi} ka`e da ni sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. ne~uveno dugo vreme za kabinet kralja Milana”. Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac koji istra`ivanja ne mogu vi{e zaobi}i. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu. Bele{ke.

govori o politi~kom i socijalnom ambijentu u kome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. najamni~kog slu`enja i nezavisnog delovanja. nije uspo u svojoj politici. ona ne ide dalje. Ali. Su{tina tih sukoba. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velike sile. Pisao je o tome bez gor~ine. partizanstva i dr`avni{tva. Ali. to jest u prakti~nom radu. a naro~ito njegovu raspravu o ustavu.PRIKAZI I KRITIKE modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. koji je Suzana Raji} na{la u zaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a. bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. o koherentnosti u pogledima koji dose`u nivo jedne koncepcije i jednog programa. zahteva novu interpretaciju. Iz Predgovora Suzane Raji} mo`e se naslutiti izvesna rezerva prema ocenama Slobodana Jovanovi}a. Bele{ke su li{ene privatnosti. dakle. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnoj politici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. Milan Piro}anac je bio svestan toga. korupciona{. njena orijentacija treba da bude savez Balkanskih naroda. ^injenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretaciju Milana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se. Ali. ne i brojne ~lanke. ratovi ne treba da budu njen izbor. Istorijski izvori svaku od ovih etiketa dovode u pitanje. Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga da Srbija postane moderna evropska dr`ava. deco. Milan Piro}anac je pisao za svoju decu a ne za istoriju. javile kao novi pretendenti. austrofil. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosu stoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima na njenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad? U unutra{njoj politici. kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a. Re~ je. Ta je politika proisticala iz njegovog razumevanja me|unarodnog polo`aja Srbije. posle Turske. Ali. Otkuda ta potreba? Slobodan Jovanovi}. Njegova je te`nja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dr`avama. smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac nego kao dr`avnik. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razumevanja nego do suda istorije: „Va{ otac. Taj rukopis namenjen deci. normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci. da dovede u red administraciju. Iz Bele`aka izranja li~nost. Kao privatna li~nost. posle Bele`aka Milana Piro}anca. Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog i privatnog interesa. Me|utim. Zato je {teta {to Raji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno. one su se odr`ale ne samo po inerciji ve} s ciljem da se li~nost diskredituje. ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala i jedini rad o njemu. ne bez zebnje za budu}nost srpskog naroda. Pomenuti rukopis va`an je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bila oblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav. koji se ti~u unutra{njeg razvoja Srbije posle sticanja dr`avne nezavisnosti. da osigura pravosu|e i uredi finansije. ni pristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci. kao vo|a Napredne stranke i predsednik vlade. intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obrazovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnom pogledu. u sadr`aj Piro}an~eve misli Jovanovi} nije ulazio. 259 .

ne mo`e smatrati zakasnelim. „tre}eg sveta Evrope”. da organizuje vojsku. smatra Mari-@anin ^ali}. Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti. usredsre|enjem na istra`ivanu temu i oblast. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvo istorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticaja pojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu. ni deset godina nakon nema~kog izdanja. Tu le`i uzrok njegovom neuspehu”. s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i d`ilitati. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju. ona je htela mesta vlasti i para za partizane. nisu htele ove namere potpomagati. Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom. Suzana Raji} je s darom koji poseduje i profesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu i po zna~aju. Ni struja u stranci. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu institucionalizovani relikti prvobitne zajednice. tj. Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin ^ali} razmatra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja. Dr Latinka PEROVI] Mari-@anin ^ali}. konceptualno i sadr`ajem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura u pristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19. nalazile na~ina da se prilagode zahtevima tr`i{ta i uklju~e u evropski model razvijene ekonomije. ni te`nje na prestolu. koji se nije mogao hipotekarno zalo`iti. U domenu neuspele dr`avne intervencije u knjizi se ukazuje na to da su najva`niji. Metodolo{ki. niti je mogao sa strujom. administracija mu je bila krasna. I. oja~avaju}i dr`avna sredstva za rad. Socijalna istorija Srbije 1815–1941.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sve je drugo bila sporedna za nju stvar. nezavisni sudovi nisu mu trebali. dok su agrarni zakoni uvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”. ubedljivo i efikasno. a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama. tako da se njeno pojavljivanje. razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu. organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravo konzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima. a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnost bio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se- 260 . Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu. iz poznatih razloga. do oko{tale mentalne svesti otporne na promene i modernizaciju. Autorka je pisala knjigu zanimljivo. tako|e izolovane i zatvorene. minimalnog zemlji{nog poseda. Tu le`i i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i rad Milana Piro}anca. logi~ki dosledno. ne mo`e jednostavno otpisati modelom „tipi~ne periferije”. veka. a struja. Clio. i 20. s obzirom na to da su druge evropske regije. Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin ^ali} od velike je va`nosti i zna~aja za na{u sredinu. Problem se. On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{ta vi{e. a nije imao snage na raspolo`enju da ih pobedi. Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istra`iva~ka i saznajna iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije od na{e. ali {to je slabo za srce prijanjalo. koju je isto {to i druge ove stranke i koja te`i za komandom. dakako. Beograd 2004.

Ovakav postupak iziskivao je veliki istra`iva~ki napor koji se samo delimi~no mo`e nazreti u spisku kori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige. istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od seljaka-sitnoposednika. U Srbiji. ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvije intenzivna nau~no-istra`iva~ka delatnost. geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme je uve}avala razmere agrarne prenaseljenosti.). Tako su. Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945. ova knjiga Mari-@anin ^ali} zaslu`uje najve}u pa`nju doma}e publike. Jedina afirmativna svojstva ovih. ne samo da je koristila najnaprednija tehnolo{ka dostignu}a. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici. osetne i tokom tridesetih godina 20. Tako|e. Vazduhoplovstvo. pokretala su se u slu~aju rata. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila i ubedljivim. ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana i suo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~ekivani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl. Beograd 2004. sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskog dru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije. na primer. Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekst dovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. MILETI] Nikola @uti}. 214 Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bila zna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer. itd. U Srbiji. prepoznati i razvrstati dobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalo otvaranje `eleni~kih veza sa svetom. naprotiv. kako vojno tako i civilno. Aleksandar R. koji su imali neposredan do`ivljaj da odbranom dr`ave brane i svoju grudu i svoj domazluk.PRIKAZI I KRITIKE ljake za komad poseda. (str. Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape i deonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. 40)” Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovima nemogu}e. Imanentne sile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih tr`i{nih mehanizama. ni da umru'. Te{ko je. Njima su ozakonjene privilegije i monopol drevnih. je 261 . ali i na mikro planu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog do`ivljaja istorije. me|utim. u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa. i u Nema~koj zabele`eni slu~ajevi zakonske za{tite i favorizovanja sitnoposeda. poput Jelenka Petrovi}a u me|uratnom periodu. u osnovi demago{kih propisa. Fenomeni urbanizacije. Devetnaestovekovni zakoni o trgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnut imperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i socijalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. str. veka. takvi zakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije. od kojeg nisu mogli 'ni da `ive. polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~avalo konkurenciju i ostavilo trajne posledice. industrijalizacije i preobra`aja unutra{njeg tr`i{ta i kupovne mo}i razmatrani su analiti~ki. tako|e.

koja je o ovom pitanju relativno skromna. Odnosno da konkrentan dr`avni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakteristike jedne zemlje. „Pripadnost dr`ave odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matrici uslovljava privredni karakter te dr`ave” (str. posebno fa{isti~ke Italije. suprotstavlja marksisti~kom na~inu posmatranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom du`em vremenskom periodu u na{oj istoriografiji bio dominantan. radionice za popravku. aerodromi. Pridodati su joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austrougarske avijacije – hangari. zahteva velike investicije i visokokvalifikovanu radnu snagu. Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore. Velikom Britanijom i ^ehoslova~kom. ekonomskom politikom. uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom. ne susre}e se prvi put sa ovom problematikom. O sporednoj ulozi ovog vida oru`anih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}eg stepena. koje je nastalo od Prve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite francusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}i periodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije. Odredbe Mirovne konferencije u Versaju nametnule su pora`enim dr`avama ograni~enja u naoru`anju. Stoga istra`ivanje avioindustrije i vazduhoplovstva predstavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i krizama. On svoje gledi{te. godine osnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo. iako je spadala u red parlamentarnih dr`ava. za sve vreme svog postojanja imala je najobimniju privrednu saradnju sa totalitarnim dr`avama – Italijom i Nema~kom. pot~injena In`enjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Arhiva fabrike „Ikarbus”. kako nagla{ava. Istorijskog arhiva Beograda. Autor je istorijskog dela. nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. Sa`eto izla`e formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS. „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929– 1934” autor je izlo`io ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}eg ratnog raspolo`enja revizionisti~kih dr`ava. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{kopoliti~ka osnova dru{tva (dr`ave) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dr`avi”. U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredne istorije. pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privredi jer je njegovo odr`avanje i unapre|ivanje skupo. dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog i nedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnoj industriji. Nikola @uti}. Na`alost. obimna gra|a o ovoj problematici koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida rada Arhiva usled NATO bombardovanja. {tampu i literaturu. 2) Ovakvo tuma~enje autora da se dr`ave ekonomski povezuju na osnovu srodnosti re`ima mo`e samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja. odraz privredne snage jedne dr`ave. U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. Realizacijom 262 . U drugoj glavi. ilustrovane monografije „Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici. Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i du`im rezimeom. mnogo intenzivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom.

Poslednja dva poglavlja. Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade Milana Stojadinovi}a. Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnim operacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu.PRIKAZI I KRITIKE novog programa modernizacije naoru`anja predvi|ena je izgradnja novih. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okru`enju 1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugog svetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije. Istovremeno sa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika. agrarnoj zemlji i na primeru vazduhoplovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dala izvanredne rezultate. Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939– 1941. vojnoprivredni kompleks je kao i ~itava privreda bio doveden u te`ak polo`aj jer dr`ava kao glavni naru~ilac aviona nije imala para. o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stojadinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju Jugoslavije. Dr Dragan ALEKSI] 263 . velikih sila. mada bi prikazivanje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje. kada se osloba|a od. Istovremeno sa poslednjom fazom predratne vazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehnolo{ki napredak. vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjom u doma}im fabrikama. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je u suprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje. U tre}oj glavi. u na{oj istoriografiji uvre`eno mi{ljenje. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona. da modernizuje svoju avijaciju. U poslovanju fabrika avioindustrije. posebno u godinama ekonomske krize. do tada. u prvom redu prve jugoslovenske fabrike aviona „Ikarus” autor se slu`i uglavnom finansijskim pokazateljima. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u ratnoj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu industriju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da se meri sa najboljim lovcima tog vremena. Jugoslavija. konstrui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoru`anjem i ure|ajima za vezu i navigaciju. Istra`ivanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija. uz ve} postoje}e. dominantnog uticaja francuske vazduhoplovne industrije i usvaja veoma slo`enu proizvodnju savremenih lovaca metalne konstrukcije u doma}im pogonima. U vreme Velike ekonomske krize 1929–1934. kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podr`ana je od svojih partnera. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove grane industrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoru`anju u @enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke. fabrika vazduhoplovne industrije.

Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja. isto tako. paralelno obra|uju}i oblike. Organizacije i udru`enja. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenije pokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje su dve kulture mogle ostaviti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. posebno u drugoj polovini XX veka. uzimaju}i u obzir njihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali. a zatim i sistematskog uticaja. stvarala~kom izrazu. problemima dru{tvenih elita. Uz svu slo`enost koju taj poduhvat podrazumeva i jasnu nau~nu opravdanost. uz predgovor i zaklju~ak. evropskog. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. pored bavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa. U tom smislu. u izdanju Instituta za savremenu istoriju. Berlinu i Kilu). Ranka Ga{i}. od vi{estrukog je zna~aja. Vremenski okvir rada. kao i da prati uticaje u nastajanju. ~iji nastanak i funkcionisanje R. ekonomskog. kona~no i svetskog. Beograd u hodu ka Evropi. predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo. dok je istra`ivanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru{tvo gotovo zanemareno. upu}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu. on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}nosti u pristupu. uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike u ispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. Ranka Ga{i} pristupila je i istra`ivanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima.. promena i novih pojava u mi{ljenu. 2005. Institut za savremenu istoriju Beograd. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. regionalnog. ali. socijalnog `ivota kao i svakodnevice ljudi). U metodolo{kom smislu. indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature. uz analizu relavantnih oblika i vidova njegovog funkcionisanja (politi~kog. dva aneksa sa statisti~kim podacima. Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istra`enoj u doma}im i stranim arhivima (u Bonu. karakter i intezitet oba uticaja koliko je problematika to dozvoljavala. me|uratnom istorijom Beograda. kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enje relavantne nau~ne literature. Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema iz kulturne i dru{tvene istorije. istra`ivanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura. idejama. kao i kontinuiranost nema~kog uticaja na na{im prostorima. period izme|u dva svetska rata. Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja. godine. me{ovitih dru{tava 264 . centara za usmeravanje kulturne saradnje (kroz rad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu). politi~ki. str. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanje kontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenog funkcionisanja i posebno polje istra`ivanja je analiza uticaja drugih kultura na jedan prostor (teritorijalni. imaju}i u vidu dominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva. ne mo`e se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {ireg okvira posmatranja. 289 Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju. jugoslovenske ideje po~etkom XX veka. Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva. jednako prisutnom i danas. postavljanju problema. Istaknut je rad tri najva`nija oblika organizovanog rada. prepoznatih u jednoj sredini. uz analizu njihovog daljeg razvoja. U svom nau~nom radu. kulturni). Beograd u hodu ka Evropi. Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i}. autorka se opredelila za problemski i komparativni pristup. sadr`ajima i obimu istra`ivanja. pro{iruju}i znanja o njima samima.

PRIKAZI I KRITIKE u Nema~koj. kao specifi~nost engleskog anga`ovanja. jasnom propagandnom svrhom. ameri~kog filma ili d`ez muzike. pored informativne funkcije. Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost. prisustvo Jevreja emigranata. Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanje kurseva jezika. ulogu Ministarstva prosvete u odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. Va`ni oblici uticaja. Ipak. profesori na likovnoj akademiji. svakodnevni `ivot i komunikacije. R. sukob tradicionalnog i modernog. zahvaljuju}i jasnoj analizi. posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje. ~lanstva. ~ije aktivnosti su bile okrenute ka dobrotvornom radu. uz sve ograde neophodne u pristupu ovom problemu. obrazovanju `ena i dece. Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova u Beogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u 265 . kao i u godinama neposredno pre izbijanja II svetskog rata. na~ina funkcionisanja. stizali su putem gostovanja umetnika. Svakodnevni `ivot izlo`en kompleksnim uticajima sa strane usvajao je nove oblike pona{anja (kroz zabavu. i. Ga{i} isti~e. R. Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija. posebno intezivnog tridesetih godina XX veka. ukazala na va`ne odlike njihovog prisustva u beogradskoj sredini. a u sklopu politi~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti. predavanja. Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma. knji`evnosti. pedagogije ali i propagande. u slikarstvu. stranog filma kao sredstva zabave. balova). muzici. orkestri. autorka jasno podvla~i i drugu dimenziju njihovog anga`ovanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog uticaja. svakako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja. posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja. sport. muzi~ari). njihovog anga`ovanja u Beogradu (nema~ke arhitekte. niz kontroverzi u na{oj kulturnoj javnosti. i instituta (organizovanih pred II svetski rat kao centara za koordinaciju kulturne propagande). Ga{i} je sistematskim pra}enjem rada organizacija. prepoznavanje gotovo neuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. Strani dramski komadi preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta. predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica. izazivaju}i. gde se. R. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini. Velikoj Britaniji i Beogradu. Politi~ki faktor nije zaobi|en ni u sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{nje odsustvo nema~kih umetnika. Preplitanje stvarala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko je zatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kulture. ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti. etni~kog i evropskog. Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha. na kraju. na~in odevanja). kako R. autorka ipak ukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja. Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja uticaja svake vrste. da defini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenutih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija. posebno kada se ima na umu da su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. Nema~ki uticaj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika. Maga Magazinovi}). ^ini se posebno zahtevnim zadatkom za istra`iva~a. rad karitativnih organizacija. uz manju prisutnost nema~kih i znatno ve}u zastupljenost anglosaksonskih autora. knji`evnih i muzi~kih ve~eri. kako autorka nagla{ava. radija. pru`anju pomo}i nezaposlenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva. {tampe sa. Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnost engleske drame.

zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja. anga`ovanjem raznih fondova. ali i o~igledni ekonomski interesi. kako R. knjiga. politi~ki i ideolo{ki uzor. Ga{i} nagla{ava. Pored pojedina~nog doprinosa. R. pred Drugi svetski rat pojavili. nau~ni radnici. bili su neki od na~ina upoznavanja sa ovim jezicima. pokretanje ~asopisa). u Velikoj Britaniji. bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V. a samim tim i kulturama. obra|uje se va`an segment uticaja pojedinaca na kulturni i nau~ni `ivot Beograda. Kako R. za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se te`i. Od posebnog zna~aja. nau~ni i stru~ni. Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog anga`ovanja (istra`iva~ki rad u Jugoslaviji. Ga{i} zaklju~uje. Istovremeno. upravo. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika neposredno pre II svetskog rata. ali i uticaji strane kulturne sredine. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kih stru~njaka pred Drugi svetski rat. geografska blizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora (posebno u sferi medicinskih nauka). ali i kao osnovu daljeg anga`ovanja kroz prikaz organizovanih oblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. Kada su se oni. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanu samo svoji. znatno manje. sti~e se uvid u potrebe jugoslovenske dr`ave za odre|enim stru~nim kadrom. autorka nagla{ava njegov zna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osnivanje {kola. uzimaju}i u obzir svu ograni~enost takvog uticaja. za razliku od nema~kog. U Beogradu. kako autorka navodi. U poglavlju Transfer znanja i tehnologije. dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obrada postavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~koj publici. ekonomski razlozi. tradicija. Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj. koji su se prenosili na beogradsku. pristiglih u me|uratnom periodu. engleski jezik je ~inio prve korake. Tradicija. umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i. izostajanjem ranije navedenih razloga. R. samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani od dru{tvenog procesa razvoja”. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala. Kona~no. Ujedno. samo su neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. {kole. stipendije. ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mnogobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. kako autorka nagla{ava. u~e{}a na me|unarodnim skupovima). Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i potpunije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini u periodu izme|u dva rata. ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i propagandnog rada Nema~ke. putem reparacija. nau~nih institucija. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studenti. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {irenje uticaja samog po sebi. ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedinaca. putem razmene. tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju. gostovanja predava~a. period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obrazovnih institucija bio je suvi{e kratak. ujedno ga ne minimiziraju}i. samo specifi~ni. {kolovanja pojedinaca. opreme.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Politi~ki. a u slu~aju Nema~ke. ona predstavlja podsticaj daljim istra`iva~kim naporima u cilju razu- 266 . Iako je Engleska. Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjige koji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene. Kursevi. ~ini se zanimljivim opa`anje reakcija koje daju potpuniju sliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}e nema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo.

izdejstvuju priznanje nove dr`ave. 213 Strogo uzev{i. u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika. zapo~ela kao katalog izlo`be fotografija na kojima su zabele`eni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra. Knjiga je svoj `ivot. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi sa Italijom ostali do`ivotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenske spoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom. svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatno prema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nih publikacija. konciznih skica iz evropske i jugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilike koje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a posebno u periodu od 1918. izme|u ostalog i kao diplomata. knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja Aleksandra Kara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934. Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikacije koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantan sadr`aj. do 1934. Naglasak je naravno stavljen na one procese i doga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodim odnosima toga doba. Beograd 2004. Me|utim. pre svih Nema~ke. Tre}a skica (Balkanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema 267 . Pored kratkog uvoda. str. predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu koji ima malo stru~nog znanja na dopadljiv. Vesna \IKANOVI] Bogdanka Novakovi}. koncizan ali i stru~no korektan na~in oslika epoha u kojoj je. U pitanju je knjiga koja mo`e biti od koristi zaljubljenicima u istorijske teme. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi se op{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica. priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {tete za zemlju koja je bila gotovo razorena. Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastojanjima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo je re{avanju spornih pitanja ali ne i onog najte`eg. pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona na kontinentu. Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934). ali i profesionalnim istra`iva~ima koji se bave me|uratnim periodom jugoslovenske istorije. To pitanje dobilo je svoj kona~ni epilog tek 1924. Muzej grada Beograda.PRIKAZI I KRITIKE mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenom `ivotu Evrope. studentima. godine. tekst sadr`i nekoliko malih. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovna konferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da na Mirovnoj konferenciji u Parizu. tzv. „jadranskog pitanja” koje je pretilo da novoformiranu dr`avu uvede u te`ak sukob sa Italijom. mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i polo`ajem i zna~ajem pora`enih zemalja. nestajanja starih i nastajanja novih dr`ava na tlu Evrope. Uvodni tekst koji prati fotografije. u~enicima. godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda. dakle. delovao kralj Aleksandar Kara|or|evi}. iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama da ponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji.

u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisak jugoslovenskih opunomo}enih delegata. Berlina. jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u prestonicama Evrope poput Ankare. njegova istupanja u Narodnoj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i razgovori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. njegova diplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje. Njegova politika prema tom prostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorima Balkana koja je preko Albanije koju je dr`ala u poluzavisnom polo`aju poku{avala da destabilizuje ~itav region. ekonomskom i kulturnom planu. Vatikana. Rumunije i Turske na politi~kom. Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je. Bukure{ta. Sa druge strane. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnim vladarima. Madrida. Tra`e}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljala mesto za jedinstvenu jugoslovensku dr`avu. sasvim prirodno. Osim toga. Atine. Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i. pa sve do 19. Pored hronologije diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i sa`etu hronologiju spoljopoliti~kih doga|aja u Evropi po~ev od 1918. Rima. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionih faza bilo i antagonizama. godine i nestanka ^ehoslova~ke sa istorijske scene me|uratne Evrope. Dat je kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izlo`ena istorija stvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbli`avanja Jugoslavije. Iako postoji mogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju 268 . Be~a. on je pre`iveo sve do 1938. ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja. memoara i publicistike. ^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost severnih granica. Poslednja. oktobra 1934. Praga. Italija je poku{avala da deluje i preko Podunavlja `ele}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor na jugoistok Evrope. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolicini li~nosti koje su u periodu od 1918. Budimpe{te. literature. objavljene gra|e. premijerima. veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. Kralj Aleksandar je Malu antantu do`ivljavao pre svega kao garanta koji je sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom ili otvorenom obliku. Ukupno 260 katalo{kih odrednica sadr`i obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje. Gr~ke. Londona. do 1934. u pojedinim segmentima. godine. Odmah iza kataloga fotografija i predmeta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora. godine bile na polo`aju ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori ~etvrta skica. (Beograd i balkanski susedi) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima. katalog fotografija svojevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda. Berna.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pogotovo onaj ma|arski. do 1934. stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu. godine odnosno do datuma kraljeve smrti. Pariza. kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sa zemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam. kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalaze na fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografiju prona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. Var{ave. da li je u pitanju originalna fotografija ili fotokopija. u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukcija fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. peta skica. Na `alost. Sofije i Tirane.

poreska struktura. zadrugarstvo. na `alost. o`ivljava ~itavu epohu. Na mnogim od ovih fotografija o`ivljavaju likovi careva. ve} i za ~itavu Isto~nu Evropu u 19. mo`e biti zanemarena od strane na{e istorijske nauke. 269 . Godi{wak 2003. Prvi srpski ustanak) prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. i 2004. Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuve omogu}ila je autorima priloga da na `iv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istoriju jednog sela i poka`u kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. Lokalna istorija Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. i 20. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne. Na nekima od njih mogu}e je osetiti atmosferu Mirovne konferencije u Parizu. ostaje nada da bi ova zanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenaseljenosti. Najzad. {to je mogu}e ve}i deo pro{losti” ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. agrarna struktura. ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadr`aj iz oblasti lokalne istorije. predsednika. i 20. saobra}aj. Mr Vladimir CVETKOVI] Svileuva. i 20. premijera i ministara koji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope. Svileuva Pokretanjem godi{njaka Svileuva. Upravo zbog toga. na mnogobrojnim fotografijama. atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ili sa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`ne posledice na `ivote miliona ljudi. obimom nevelika knjiga Bogrdanke Novalovi}. Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve dalo je uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbije danas. Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve. Pored istra`iva~kih radova. tu je i da bi bogatstvom svog sadr`aja podsetila istori~are i druge istra`iva~e koliko fotografija kao istorijski izvor mo`e biti va`na ali i koliko. Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka. Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} mo`e biti veoma korisna mnogim istori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jer veoma plasti~no. veka. na dokumentovan na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji) nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dr`avane industrijalizacije i modernizacije. veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i njegov sudar sa globalnim procesima modernizacije. godinu. veku” (2003). ~iji je predmet stanovni{tvo. Rad Mom~ila Isi}a. sadr`aj godi{njaka ~ine i objavljena arhivska gra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala na dru{tveni `ivot Svilevue u 19. i u prvoj polovini 20.PRIKAZI I KRITIKE grada Beograda ipak nam preostaje samo da `alimo {to sve fotografije prikazane na izlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu. i to putem analize demografskih kretanja (smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema u razvoju zadrugarstva. veku. kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju. za 2003. kraljeva. 2004. „Stanovni{tvo Svileuve u 20. veku.

Centar za crkvene studije. vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20. svoj `ivotni i radni vek proveo je me|u Srbima u drugim sredinama. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ve} u mladosti. godine u Beogradu. zbirke starih }irili~nih rukopisa iz Dubrova~kog arhiva. kojih je svakim danom sve vi{e. Smanjenje poreza nastaje i usled deobe imanja. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanju zemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. Zadru i Sarajevu. do 2002. koje je Nikolajevi} tajno. \or|e Nikolajevi} je odli~no upoznao. dubrova~ku arhivsku gra|u. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta. Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896). Prvu polovinu 20. pro{lost grada sv. godinu posebnu pa`nju privla~i rad Miroljuba Jovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19. 8). Autor osvetljava proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19. karlova~ki |ak. 177 Iako rodom iz Srema. Rad prati i tabela razreza poreza po poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. kri{om od vlasti. do 1895.54% svoga stanovni{tva. stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve} posle 1953. veka. zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatinskog magazina i kao autor Srpskih spomenika. godine. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a. Srpski narod on je zadu`io na vi{e na~ina. karakterisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti reprodukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja na Balkanu. veka prouzrokovali su masovno iseljavanje iz Svileuve. U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti. koji }e ih vrlo je mogu}e. kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji. koja je pre njegove pojave delovala sasvim neformalno. znatnim smanjenjem zemlji{ta druge klase.33%. veka Svileuvu. Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. uglavnom za dug. „U 21. Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbije razvijenim istra`iva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije. a u preostalim domovima sve re|i je de~iji pla~. veka”. a pove}anjem povr{ina ni`ih klasa. Postepeno nestaju celi zaseoci. Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20. nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta. Ni{ – Ars libri. prepisao i objavio 1840. Predano prou~a- 270 . smanjenje poreza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%. sve{tenik. odvoziti do {kole u Koceljevi. kada dolazi do smanjenja poreza. Nestala su brojna stara~ka doma}instva. na prvorazrednim izvorima.” (str. O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice. dok su poreske obaveze sela kao celine smanjene za 71. Beograd 2004. Svileuva je izgubila ~ak 20. ali i prodaje. Istra`uju}i. godine. str. u~itelj i kulturni poslenik. veka. mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. Od 1991. pa i male. Usled masovnog odlaska selja{tva u inostranstvo i prelazaka u gradove. U {koli. pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku. Dr Marija OBRADOVI] Georgije (\or|e) Nikolajevi}. Priredila Irena Arsi}. daleko od zavi~aja: u Dubrovniku. Vlaha. Uskoro ih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus. U Godi{njaku za 2004.

on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije i knji`evne istorije Dubrovnika. Marinu Dr`i}u. a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom. obuhvata deo njegove prepiske. Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti. diplome i povelje. [i{ku Men~eti}u. kulturno-prosvetne i verske prilike. Mavrije ^av~i}a. koju je priredila doktor knji`evnih nauka Irena Arsi}. Nikolajevi}evi radovi korisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentacije. U prvom i najdu`em tekstu. dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kog perioda. preko Stefana Gu~eti}a. Nikolajevi}a. Pripremaju}i odabrane tekstove \.PRIKAZI I KRITIKE vaju}i dokumenta. a ne njegovi pojedina~ni radovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima. Ivanu Gunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Dr`i}a. dr Irena Arsi} nije se pridr`avala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je. predstavio privredne karakteristike dubrova~kog prostora. nezavisno jedan od drugog. On se pominje i u drugim. „Okru`ije dubrova~ko (circolo di Ragusa)”. kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika i Srbima u Dubrovniku. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik. on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije. Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine. Prva. mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|enijima. s razlogom. \. napravila potpuno druga~iji raspored. Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike. veka. sastoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik. Na te elitne predstavnike dubrova~kih Srba. sti~e se utisak da je pred nama posebna monografija potekla iz pera \. kada je autenti~na dubrova~ka knji`evnost po~ela da posustaje i da zamire. koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. pre svega istori~arima i istori~arima knji`evnosti. gradova. utvrdio etni~ku pripadnost Dubrov~ana. zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatinskog magazina. a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knji`evnosti. manja. tako i {irom srpskog sveta. jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara. ali jo{ krajem 19. izlo`io njen istorijat. Nikolajevi}a. U zavisnosti od toga kakvim je podacima raspolagao. Tom nizu du`ih i kra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tekstova. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana. Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima. na~in pona{anja i odevanja. ali i one manje poznate autore. ostrva i poluostrva. ve}a. sve do \ive Sorge i Luke Mihe Bona). tako da. veka. opisao znamenitosti grada i okolnih predela. Nikole Dimitrijevi}a. njihov mentalitet. posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~noj publikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. enciklopedijama i leksikonima. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskom magazinu. a druga. u istorijama srpske pravoslavne crkve. koji su u`ivali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vreme kada je on `iveo u gradu pod Sr|em. znamenitim li~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpske pravoslavne crkve u slovenskoj Atini. prire|iva~u se spontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige. O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac. unutra{nje ure|enje. autora istorije 271 . ^itaju}i ih. sela. Andrije ^ubranovi}a. tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{te informacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako da predstavljaju jednu zaokru`enu smisaonu celinu. a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. nejednakog obima. Esejima o piscima mitropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uva`ene.

Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bi mo`da potra`io na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnog identiteta Dubrov~ana. napu{taju}i veru svojih predaka. ve} kao zasebna publikacija. ~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreni prijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada. Dimitrija Milakovi}a. Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakve dalekose`ne zaklju~ke. kakav je bio mitropolit Nikolajevi}? Na{ utisak je da je \. ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovratno i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim. objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranih spisa. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan u Srpsko-dalmatinskog magazinu. sre}om. ~ak toliko da bi ga Srbi s drugih prostora dosta te{ko razumeli. („Milakovi}a kavaljera Dimitrija `ivot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Bo`a Bo{kovi}a”). u Zadru. i bogatog trgovca i dobrotvora. a protuma~en u prilogu na kraju knjige. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identiteta smatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profila grada. Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava se njegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopa preuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea. Mr Sofija BO@I] 272 . objavljeni u ovom izdanju. upravo – srpski. jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je. da se za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. u svom izvornom obliku. sa~uvan je duh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. sredini s mukom opstajala. koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupi nov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima. Konstatuju}i sve te ~injenice. po~etkom i krajem ~etrdesetih godina 19. veka. 1880. koji su se vremenom pokatoli~avali. do`ivljajem. nesvakida{njim. U tim pismima mitropolit je tra`io. On je znao. Na taj na~in. Prepisku mitropolita Nikolajevi}a. @ivotopis B. da su vladari i vlastela susednih srpskih dr`ava poklanjali i prodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~in sticala i {irila svoju teritoriju. naime. godine i dva pisma Vuku Karad`i}u iz 1847.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. naprotiv. a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860. Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih. Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a. sasvim sigurno. Bo`e Bo{kovi}a. veka. donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu. biskupa dubrova~kog”). godine. ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je. kako bi bio razumljiviji. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano doseljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja. da se srpskim {kolama u Dalmaciji odobri odr`avanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga {tampanih }irili~nim pismom. da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika. I pisma upu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. Crne Gore. Verujemo da nu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitropolita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva ote`avaju}a okolnost za dana{njeg ~itaoca ve} da }e mu. Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezik kojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama. Nikolajevi}a kao velikog rodoljuba. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravoslavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obrazovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. rimokatoli~koj. obra}aju}i se vlastima.

zaklju~uje Aleksov. kao {to je inferiornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”. Verski faktor u formiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbi pravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima. uprkos jasnoj simbolici koju sugeri{e naslov. ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma i njegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”. ekonomskoj i dr`avnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobila i socio-ekonomsku dimenziju. ja~anju crkvenih kultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dr`ave. Beograd 2004. konfesionalnih za{titnica ju`noslovenskih naroda. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika.PRIKAZI I KRITIKE Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knji`evnosti. U takvoj atmosferi. 12). mo`e nagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine. ^ak se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao pre primeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj. „masovne i politi~ke samospoznaje”. 18. „milenijumski i ekstremisti~ki pristup politici kao i izra`ena verska netolerancija kao podloga vojnog i politi~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranja verske podvojenosti. On prati formiranje nacionalne svesti u 19. Ekme~i}a. 140 Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti. str. prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”. kao ujedinjavaju}e veze. „provincijalizam kulture”. odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str. trude}i se da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). Helsin{ke sveske. autor prenosi zaklju~ke doma}e medievistike. pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor. inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije. netrpeljivosti izme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str. 41-140). veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac” pri stvaranju kolektivnog identiteta. Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}aja krivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knji`evnosti i istoriografiji. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. br. do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznaju i odre|uju. U osvrtu na narodno predanje kao izrazito stilizovani izvor. 6). Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila. Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjem verskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba. Autor prenosi Ekme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iracionalizam i „mitologizacija istorijske svesti”. nauci i istoriografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera i antagonizama. po kome je na ju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. nego na etnolingvisti~koj osnovi. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno nezavisna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpske nacionalne svesti” (str. Istovremeno. Stoga su suprotstavljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. 273 . pri ~emu je versko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. Krajem 19.

ve} za koje se peva”. kulturnih i statusnih argumenata. J. strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu. Aleksov se distancira od savremenika koji. pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta 274 . napisano. Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema muslimanskoj veri. do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema „bogumilskoj teoriji”. Pelagi}). pa se samim tim i islamizacija smatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. Deo o ulozi knji`evnika. 29). Bosni. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`nje spontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa. 17). J. Andri}a. a ne smi{ljene strategije. ali i Dvornikovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. protivno doma}im standardnim tuma~enjima. J. Zmaja i I. Autor markira introvertnost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dr`ave nije ono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju. popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to ~ine” (str. Novakovi}. Aleksov registruje i pisce koji su sa izrazitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. Pored toga. J. Aleksov podse}a da strani autori vide klju~ islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”. „masakr dobija versku apoteozu” (str. iako je jo{ S. „ve} ono {to je izabrano. Dobrud`i i pokazuju}i u svom kona~nom sudu da islamizacija u Bosni. U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austrougarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konverziji bogumila. te da danak u krvi (mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska. ve} pragmati~na vojna mera sra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih. zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva. nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacionalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kontroverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturica” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. [trosmajer). te da u tome treba tra`iti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja na Kosovu. pri ~emu „zao{trenu versku raznolikost” smatra najte`im nasle|em iz turskog. V. uo~avaju}i njihov razli~iti intenzitet u Albaniji. Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov se ponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi~kom karakteru ve}ine tekstova. 15). nije bila najmasovnija (str. Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzija Albanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice. mleta~kog i austrijskog doba. tj. Iako ~esto opre~ni. Sremac. te Cviji}a na kome se posebno zadr`ava. raspravljaju}i o srpskim zlo~inima u Bosni (1992–95). Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije do`ivljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}i tragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta. stavove ju`noslovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj u Gracu koja kolokvijalno govori o duhovnom `ivotu u Bosni pod turskom vladavinom (premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisao kroz knji`evni izraz slu`e}i se metaforama). prikazano. Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L. Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima se preobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike. Autor na veoma dopadljiv na~in ni`e radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o „kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni. delovima Gr~ke. Kosti}a. Cviji}evim zaklju~kom se mo`e smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkvene organizacije. 26). Idu}i tragom E.

33). Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja iz pro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”. Izrazito agresivnoj „dehumanizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izlo`eni bosanski muslimani kod kojih se potenciralo njihovo strano poreklo. godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`de Jovanovi} (str. {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom. Olbine iz kojih se slika pokatoli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva” (str. autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku” spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. Korene antagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religioznom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda. kada je svaka od strana obra|ivala procese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika. 35-36). 47-83). On ponavlja opa`anja „objektivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu. 30). uz neizbe`ne kvalifikacije o „otpadnicima. o`ivljenim mitovima o „inovernim prevrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja u istoriografiji. U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autor zaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evog jugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva. Neki su to odmah primetili i postali 275 . Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama (kakva je. Iako se autor nije trudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima. pa u skladu sa tim nabraja njene glavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom. ova „brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga. kao i sto~arski krajevi („vla{ki stratum”). Samard`i}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi koja prati svako preveravanje (str. te stavove R. verolomnicima i inferiornim Srbima”. U spretnoj gradaciji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH. iz koga izbijaju iskustvo i strast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja. Tekst D. orijentalna senzualnost i prevrtljivost. itd (str. Ispituju}i „dalje” i „bli`e” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propasti Jugoslavije. borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. na primer. Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da su islamizaciji podlegli krajevi bez dr`avnih struktura i jakog plemstva. 48). pri ~emu se posebno zadr`ava na delima V. ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige (str. Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e nego o~igledne. Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugoslovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”. 37). do hipokrizije ljudi koji su potpisali Krfsku deklaraciju (str. islamizacija u Srbiji). neiskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora. knji`evnosti i publicistici osamdesetih godina. ve} koncizno sagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dr`ave i nema~ku invaziju. Kresti}a i J. svesno obilaze}i teme koje se ti~u konverzije katolika. Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji javila pred Drugi svetski rat. Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora. 84-140).PRIKAZI I KRITIKE dinaraca. ~ija je histeri~na produkcija kulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homogenizaciju do klimaksa”. * Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz 1964. I zaista. Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popis va`nijih dela. ali i uo~i raspada SFRJ.

berze bile zatvorene.. ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama (str. Jovanovi} na nekoliko mesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastite unutra{nje politike. razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu. oktobar 1934. Jovanovi} portreti{e i kneza Pavla za koga ka`e da je odavao utisak liberalnog vladara „koji je usisao britanske metode u politici”. 60). dok se svojom „spoljnopoliti~kom digresijom” okrenuo Rumuniji. forsiranjem re`imskih sindikata. ^ak je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktaturu – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali. Cvetkovi}. {to je poku{ao da ilustruje ekstremno o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorske budale”). godine. drugi su opa`ali samodr`a~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }e se „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti. tvrdi vo|a Zemljoradni~ke stranke. pa je na njegovo mesto. {to je po njemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. tre}i su tek posle deset godina uvideli „da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”. skoro neizbe`no je morao do}i 9. „Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} delimi~no abolira predratnu vladu i namesnike.Posle 20. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kao vladina lista.” (str. i sl. „Bli`e uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kralja u Marseju. Ipak. me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „.. Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir da nemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje. smatra Jovanovi}. a po{to je crkva anatemisala poslanike. a novine nisu izlazile tri dana. pa je u narednom periodu „la`nog parlamentarizma” dr`ao narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”. Za Aleksandra ka`e da je svesno poni`avao parlament dr`e}i ga „u {talama i manje`ima”. 56). Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo. te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutra spremaju}i se da je sam preuzme. Od tih trenutaka. nagla{avaju}i njihove napore da izbegnu invaziju. raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj. tj. ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvim druga~iji. Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem. a me|u generalima prvenstvo davao slabim vojskovo|ama.. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo- 276 . vlada je ustuknula i odustala od podno{enja teksta Senatu na ratifikaciju. uo~i samog ulaska Nemaca u Prag. Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika i glasova. doveden D. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imao nameru da dugo dr`i na vlasti” (str. 65). Iz haosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom.. re`im se na{ao u defanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”. stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”. kao {to je na po~etku svoje vladavine `eleo da ima ustavnu monarhiju bez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. Time se Jovanovi} priklonio gledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike. juna 1928. indukovali su defetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. Po{to je na avgustovskim izborima 1938. Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~ki za~eta i pre Petomajskih izbora. ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do 1940. 61). Stojadinovi}evo mirenje sa An{lusom. lo{e pro{ao. na najvi{e polo`aje dovodio stare i nesposobne. Dontovom sistemu. zakleti republikanci. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena. Prevara je trebalo da bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnog demokrate Marinkovi}a. Re`im kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnom politikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladi pona{ao kao „strano telo”.

aprila mahali nema~kim avionima. Iako o samom ustanku pi{e veoma {turo. 68-69). Jovanovi}evo sumiranje gre{aka jugoslovenske politike mo`e biti ilustracija prethodnog teksta. dok je Vojvodina ostala bez zaslu`ene autonomije. Bez obzira da li su ova dva doga|aja bila inscenirana. misle}i da je u pitanju sovjetska pomo}. on ka`e da su dr`avne ideje Srbije. pa u formi anegdote iznosi detalje kako su `ene skidale svoje kecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. uvek siroma{nog i skromnog. * Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati. a naro~ito sa vojvo|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca. Propast Jugoslavije „u haosu i sramoti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom. ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno posmatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporu pristupanju Trojnom paktu. te da je naoru`anje bilo „raspareno i pome{ano”. Ma|ari i Albanci marginalizovani. koje su. Jugoslavija je ostala bez vojne i diplomatske odbrane. kao i pohvala „jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kada su zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren. Izbegla vlada se zadr`ala na Palama gde je i doneta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji. koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. Makedonci tretirani kao „Ju`nosrbijanci”. Jovanovi} sa puno entuzijazma pozdravlja „neanga`ovanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negira pro{lost. Njegova Crna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica. Zapanjuju}u preciznost nema~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”. proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i ^er~ila da su „Jugosloveni na{li svoju du{u”. ubrzo postale bezvredna hartija” (str. one se u nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. U pregledu stranih reakcija na pu~ D. a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. Nije samo vlada bila demoralisana. njihovo objavljivanje je (makar i pod zajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat. ba{ velike koli~ine. U njemu je bio crnogorski ~lan vlade M. pretvorenom u „d`inovsku buktinju”. te da je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. Kao savremenik. sru~e poluge zlata. premda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugoslavija (str. Bez obzira na formalnu. 71). 79). pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojsci bilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a. tvrdi autor. „Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”. zbog ~ega su mnogi optimisti 6. nego je dopunjuje i ispravlja” (str. {tavi{e. 77). Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim” rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vlade koja je.PRIKAZI I KRITIKE |anski Nemci povla{}ivani. ili ~ak istorijski izvor o jednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mesta pi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega. 83). u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izlagana ruglu njihova dr`avotvornost. Mr Vladan JOVANOVI] 277 . Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele. Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanju ugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut. tematsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova. Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Makedoniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu.

dr Mile Bjelajac. nau~nih tribina i predavanja. u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske bur`oaske revolucije. ~iji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir. Prof. dr Milan Ristovi}. sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije. godine. najavljena je tribina "Istorija i se}anje". u Kulturnom centru Beograda. Akademik Andrej Mitrovi}. Doc. dr`avna zasta- 279 . godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005 "ISTORIJA I SE]ANJE" Pored bogate izdava~ke delatnosti. bio je projekat istori~ara Pierra Nora – "Mesta se}anja". dr Latinka Perovi}. Kao projekt od izuzetnog nau~nog. {tampano osam kapitalnih tomova. u kome su vode}i francuski istori~ari. Naime. pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta. dr Dubravka Stojanovi}. Prof.NAU^NI @IVOT Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. 6. do 1992. na kojoj su u~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}. predstavlja jednu od najzapa`enijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005. 1. ali i da metodolo{ki osavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini Polazna osnova pri formulisanju teme. uka`e na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dr`ave. pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje". Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3. 2005. – 30. u kojima su sadr`ani ~lanci najistaknutijih analiti~ara francuske istorije i dru{tva. organizacija panel diskusija. Naime. Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima se suo~ava srpska istoriografija. dr Smilja Du{ani}. sa ciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obele`ila kreiranje kolektivnih identiteta. koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odr`ava u Kulturnom centu Beograda. u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. dr`ava je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires". decembra 2004. ali i dr`avnog zna~aja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena i omogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza".

odnosno druge klase – Stvaranje tradicija – Istorijski stereotipi – Dr`avni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma" – Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije. pripadnika druge nacije. ili ~ak gastronomija. i sl. Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vode}e istori~are.. februar Dr Nenad Makuljevi} Dr Vesna Matovi} 17. Tradicije. istori~are knji`evnosti u Srbiji. kao {to su: – "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta. mart Dr Ljubodrag Dimi} Dr Sreten Vujovi} Tradicije: 5. Program rada tribine u 2005.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. januar Dr Latinka Perovi} Dr Dubravka Stojanovi} 24. Simboli i tribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme i problemi. godini: Sukobi i podele: 27. istori~are umetnosti. Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele. biciklisti~ka trka Tour de France. otvore novi na~ini za razumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta. maj Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajama gra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karad`i}u i njegovim oponentima Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karad`i}a Linije podele i sukoba u srpskom dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije Rat i se}anje Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji Slika drugog u srpskoj knji`evnosti Politi~ki protivnik kao neprijatelj Podele kao deo politi~ke kulture Dr Miroslav Timotijevi} 280 .. mart Dr Kosta Nikoli} Dr Todor Kulji} 31. va. sociologe.

Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska. jun Dr Ana Stoli} Mr Aleksandra Vuleti} Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima. gra|anska. seoska) 281 .NAU^NI @IVOT 30. jer su razgovori sa predava~ima u toku.

posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slike o sebi – kako na individualnom. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope i Balkana. na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona. dok o prethodna dva skupa odr`ana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies.uk/eastwest.ssees. potpunije podatke sadr`i internet stranica www. temu koja je ostala na marginama istra`ivanja.htm. poslednjih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istra`ivanjima. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”.htm. me|utim.uk/seecentre. British Academy i sofijskim univerzitetom. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. tako i nacionalnom i regionalnom nivou.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Sofija.ac. organizovali su krajem marta 2005. Program skupa. Iz na{e zemlje na skupu su u~estvovale prof. School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies i AHRB istra`iva~ki projekt „East Looks West”. Wendy Bracewell. ~ime je po re~ima organizatora Prof. Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internet adresi www. mr Radina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije. ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”. KONFERENCIJAMA. u saradnji sa British Council.ac. koju su bele`ili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije. mart 2005. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka. Martovski skup u Sofiji promovisao je. ali koja svojom {ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope.ssees. 283 . SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istra`ivanja postavi analize putovanja i putopisne literature.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Svojim radovima. Osamnaest u~esnika (Peter Apor. Sanja Petrovi} Todosijevi}. do 20. saradnja me|u nau~nicima. Dariusz Stola. Me|unarodna radionica.Ja{i.Berlin.Sofija.Ljubljana. 1918–1968 International workshop Warsaw”. Dorin Dobrincu. Skup u Var{avi organizovali su: Pasts Inc. the Collegium Civitas. mart. 18 – 20. Deo je regionalnog seminara. Everyday Life. prisustvo nekolicine sociologa pokazalo je da je. 1918–1968. Models for Interpreting Macro-Social Change: Migrations and Modernization.Var{ava. Social (Trans)formations in East-Central Europe. koji su bili najzastupljeniji. Ulf Brunnbauer. Damir Jeli}. isto~noevropskom. Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the Higher Education Support Program of the Open Society Institute. modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi? Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze iz razli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informacija koje predstavljaju rezultate brojnih istra`ivanja koja se sprovode u razli~itim nau~no-istra`iva~kim centrima. Market and Work. Mariusz Jastrzab. Koje oblasti dru{tvenog `ivota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnih promena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izra`aja? [ta je glavna pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni mentaliteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti i razlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li mo`emo govoriti o specifi~nom.Beograd ) izlo`ilo je prezentacije u okviru slede}ih panela: Transformations of the Rural World. 284 . Budapest.. Gabor Gyani. Sandor Horvath. Daniela Koleva. Changing Patterns of Consumption. Gregor Starc. the Institute of History of the University of Warsaw. Central European University's Center for Historical Studies. Sanja Petrovi} Todosijevi} Institut za savremenu istoriju. Zdenko ^epi~. Pored istori~ara. Breda Lutar. odr`ana je u Var{avi od 18. marta ove godine. 2005. u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskoj itoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusijama. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-Central Europe.Budimpe{ta. Tamas Kende. potrebnija nego ikada. koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istra`ivanja. Bo`o Repe. u dru{tvenim naukama.Lester. Tibor Valuch. Maru{a Pu{nik. Constantin Iordachi.

Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ^e{kog Univerziteta 1918–1941”. april 2005. Amsterdam. Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ^e{ke. U~estvovalo je oko sto nau~nika iz ^e{ke. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~e bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. posebno kolega iz ^e{ke. Beograd Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}. za nau~nike iz Beograda od velikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ^e{ke. Srbije i Crne Gore. Slovenije. Dr Radmila Radi} Institut za noviju istoriju Srbije.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. maja 2005.2005. april 2005 U Amsterdamu je od 27. do 27. do 29. godine uz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope. posebno sa prof. 285 . Treba izdvojiti i u~e{}e prof. odr`ana zavr{na konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). dr Ljubodraga Dimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana.4. Tako je prof. Brno. posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. tokom prvog i drugog dana simpozijuma. Osim prilike da na jednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istra`ivanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima. Mr Slobodan Selini} Institut za noviju istoriju Srbije. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu. a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u ^ehoslova~koj. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. 25 – 27. Veoma veliku pa`nju. Slova~ke. Program je zapo~eo 2000. 27 – 29. godine. [esti balkanisti~ki simpozijum odr`an je u Brnu (^e{ka republika) od 25. posebno pitanju Kosova i Metohije. u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Pogled iz Beograda na ^SR 1968. Hrvatske i Makedonije. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku i jezi~ko-kulturolo{ku sekciju. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnja srpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”. katedra za Istoriju Jugoslavije. dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. godine. Bugarske. mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslova~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i ~ehoslova~ke industrije 1945–1950”).

Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est monografija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni. ustanova. Gr~ke. prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. Poljske. [vedske. odre|uju saradnike za pojedine teme. organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. Novembra 2000. Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika. Gostima se obratio direktor Mitrovi} po`elev{i im dobrodo{licu. tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hri{}ana. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~ara poreklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~kom i kulturnom `ivotu. Austrije i Danske).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Beograd Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije U periodu od 1. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereotipima o evropskim narodima. tim 3: Ekonomije pod okupacijom. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odr`avanje radionice koja je imala za temu stereotipe. Holandije. Italije. Na tom seminaru u~e{}e bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske. Na projektu je anga`ovano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja. na kojoj je odlu~eno da se formira {est istra`iva~kih timova. 286 . Prva poseta bila je posve}ena upoznavanju sa uslovima za rad. [vajcarske. na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|im saradnicima Instituta. Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. Velike Britanije. odr`ana je prva konferencija u Trentu (Italija). Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. tim 2: Kontinuitet crkava. Norve{ke. odr`ana je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovi podneli izve{taje o svom radu. Bojan Simi} Institut za noviju istoriju Srbije. Finske. muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu. Septembra 2003. uklju~uju}i i Rusiju i zemlje Isto~ne Evrope. ^e{ke. Francuske. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. njihovom poreklu i uzrocima. tim 4: Struktura svakodnevnog `ivota. Drugi deo radionice bio je posve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. do 8. Radilo se u grupama i u~esnici imali priliku da izraze i obrazlo`e sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enim razmi{ljanjima. Belgije. pritom odgovaraju}i na postavljena pitanja. Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima koji rukovode radom grupe. napi{e jedinstvena istorija Evrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskih zemalja (Nema~ke. maja.

a me|unarodni karakter skupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija. o obele`avanju Dana pobede u Srbiji 287 . sa tendencijom da se ne istakne sam rat i njegov tok. Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci). Ideologije. pokreti. o kultu Dra`e Mihajlovi}a (Milan Terzi}). Ve}i deo u~esnika ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata (Mom~ilo Pavlovi}). doktoranata i postdiplomaca iz Beograda. bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje. Pored toga. Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor. Bugarska. Ideologije. Podr{ku u organizaciji pru`ili su Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. prelazak armije u mirnodopski `ivot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanje od ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara). Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. ud`benicima i umetnosti u posleratnoj Srbiji.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata (Neboj{a Popovi}). Muzej genocida. Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju. posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo (Nata{a Mili}evi}). Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitak Srbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. istoriografiji. pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istra`ivanja iz oblasti politi~ke i vojne istorije. situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja). iskustva. jugoslovenski koncept nesvrstanosti (Dragan Bogeti}). {tampi. Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{losti u Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}). istra`ivanje stradalih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}). iskustva”. Istorijski institut Ma|arske akademije nauka u Budimpe{ti. Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnika instituta. komunisti~ki nacionalni koncept (Nikola @uti}). Tema skupa je {iroko postavljena. U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ine obele`ava {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{izmom. predstave i slike u stvarnosti. o slici Nemaca u srpskim ud`benicima posle rata (Vladimir Ivanovi}). maja me|unarodni nau~ni skup u Somboru pod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istoriografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca). Tako je. pokreti. Ministarstvo kulture Republike Srbije. Istorijski arhiv Sombor). mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „narodne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}). Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridru`io obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja organizuju}i od 4. o slici neprijatelja i saveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin). do 6. propagandi. Vojnoistorijski institut. u~estvovalo je i pet saradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije. maj 2005. Beograd – Sombor. Takav pristup je omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima. 4 – 6.

Mo`e se re}i da je me|unarodni skup u Somboru. Washington DC. tokovi diskusija. postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama. o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampi posle rata i posle 1948. (Ivana Dobrivojevi}). pored toga {to je dao doprinos obele`avanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji. F. zasnovane na arhivskim istra`ivanjima. Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). International Center for Advanced Studies-New York University (Njjork). (Dragomir Bond`i}). Alekseev. Zima. ove godine na Svetom Stefanu odr`ana je me|unarodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. N. metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima. do 16. o vaspitavanju dece nema~ke nacionalnosti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}). Na ovoj konferenciji u~estvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali stalno u akademskim i stru~nim okvirima. Zemskoj. Odr`avanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars. Mo`da ne}e biti pogre{no ako se ka`e da je ovo nastavak saradnje koja je po~ela na skupu „Velike sile i male dr`ave u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije) odr`anom 3–4. A. o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi i nebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks BergholcToronto). u Republici Hrvatskoj. U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i njihovo ulogu u okon~anju rata (V. V. U maju mesecu od 13. a delegacija u~esnika skupa je posetila i polo`ila venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici. Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su interesantne i korisne diskusije. novembra 2003. USA. Sveti Stefan. V. New York. na momente intenzivne. Organizatori: The Cold War Studies Centre-London School of Economics and Political Science (London). posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu. V. Glavne teme referata. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu- 288 . 13 – 16 maj 2005. Du{an Bajagi} Institut za noviju istoriju Srbije. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. postavljena pitanja. Garabedjan). Treba na kraju pomenuti da su gostoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim znamenitostima. pokretima i iskustvima iz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije. USA i The Ford Fondation. ponu|eni odgovori i rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku.

borbu protiv kolonijalizma. Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah. Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnom okviru. U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svet ostane bipolaran. Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan. Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the 289 .INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike. do 24. jer je na taj na~in ostvarila zacrtane dr`avne projekcije. Podr{ka je data Arapima Palestine. jer je isticala antinuklearni princip. Indija i druge imale su va`nu ulogu na Konferenciji. ali ne i poziciju vode}e ekonomije. i tada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. aprila 1955. dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson. Vladislav Zubok u svom referatu („The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) ka`e da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku. godine u Bandungu. Izlo`ena su {esnaest referata. u Indoneziji. U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje. odnosno nadu da se Tre}i svet mo`e promeniti na bolji na~in (Mick Cox. Od pojedina~nih pitanja konferenciju je obele`io indone`ansko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnog dr`avljanstva. Dragan Bogeti} je u referatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”) istakao veliko uva`avanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privr`eno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. Bandun{ka konferencija usvojila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile na razoru`anje. „Indochina and Bandung”). Konferencija je odr`ana u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razmatranjem. cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE. Prvi referat dr`ao je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao izazov hladnom ratu. a po pitanju Tunisa. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO). Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. Pojedine zemlje kao {to su Kina. Japan je bio zemlja koja je izgubila rat. emancipaciju nacija. u okviru koga funkcioni{e „Program za istoriju hladnog rata”. Maroka i Al`ira od Francuske je tra`eno da pristupi mirnom re{avanju ovih problema. Osudi „sovjetskog kolonijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. samoopredeljenje naroda. Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|e me|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. Za Jugoslaviju }e kasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta. {irenje procesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. „Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States”). Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odr`anoj od 18. „Non – Alignment in the Cold War”).

demografskog. ^injenica je da je Nehru bio prili~no naivan u vezi namera koje je imala Kina.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudila ga je da se pridr`ava politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of Nehruvian Non-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). a naj~e{}e kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih. Ipak. 1954 and 1958: The Shaping of the Non-Aligned Movement”). Razmena kulturnih sadr`aja bila je u razvoju uo~i Beogradske konferencije. sagledavanje ekonomskog. On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok. Ljubodrag Dimi} pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. Nehru je osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj. godine. jer je to do`ivljavano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non-Alignment). Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti. Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potra`i podr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. U momentu kada je usledio porast tenzija izme|u Indije i Kine. Hadiz ka`e da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna. Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje knji`evnosti. Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnih zemalja. politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non-Alignment”). Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju nau~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”). Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su pro`eti te{kim i napornim radom. Dragomir Bond`i} i Slobodan Selini} dali su vi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav- 290 . Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je tra`eno ne{to lo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim. koncerte filharmonije. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti. a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine. Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu u Indoneziji. jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative („Tito's Two Trips to Asia and Africa. nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog.

bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sa biv{eg jugoslovenskog prostora. Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog `ivota u Jugoisto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istra`ivanja. religija. Beograd. vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. definisanje zna~aja koji je imao Egipat. D`im He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dr`ava prema Beogradskoj konferenciji 1961. Aleksandar R. istorija mentaliteta. Konferencija je pru`ila SAD uvid u unutra{nju jugoslovensku stvarnost („John F. ulogu Kine u Tre}em svetu. Kennon. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom terminu njihovih predavanja. Neke od ideja ponudili su i ostali u~esnici skupa. ideja itd („Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”) Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim nastojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta. Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. pozitivan element i doprinos miru. pozdravljano je antiblokovsko raspolo`enje („The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio”). ideje. maj 2005. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog 291 . strah i sli~no. and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference”). Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{tvenih nauka i arhitekture. Od konferencije se o~ekivalo da na njoj progovori Azija. Kontrola populacija se posmatra kroz mre`u me|unarodnih institucija. \or|e Borozan u svom referatu je izneo vi|enje o Prvoj konferenciji {efova dr`ava nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. Mileti} Institut za noviju istoriju Srbije. nom mnjenju. Belgrade 1961”). Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. Predlo`ene su jo{ neke zanimljive teme: degolizam. i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih promovisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije. institucije. stereotipi. George F. Kennedy. Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju. Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro predava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedavaju}eg. socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj. 26 – 29. generacija i drugo. kolektivni portreti vo|a.

odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. sociolo{ke. antropolo{ke. me|uetni~kih interakcija. Filozofski fakultet iz Beograda i Udru`enje za Jugoisto~nu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena.. a predavanja su dr`ana na engleskom jeziku. Veliki trud oko organizacije Konferencije ulo`ili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer. Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije. arhitektonske.. na Balkanu: istorijske. Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udru`enje za antropologiju Jugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology – INASEA). sporta. demografske. 292 . kulturolo{ke. turizma. Radni deo konferencije odr`avao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu. Za u~esnike skupa bili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini grada Beograda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnoj publikaciji. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

str. Svi prilozi (~lanci. 293 . Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili na INISªptt. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955-1956". Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i uz disketu.d. Beograd 1997. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10. i instituciju u kojoj radi. Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote. Isto. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora. str.yu Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: kurziv Naziv ~asopisa: kurziv Isto: kurziv n. I-III. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. str. Beograd 1998. "Josip Broz.23-60.44. 1-4/1998. 7 za prikaze.5. prored 1. Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku.Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}. uz jednostruki prored. Tokovi istorije. veli~ina slova 12.: kurziv Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}. I/235. prikazi. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman. tabele. U fusnotama. rezime i spisak literature). Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i. gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata.

Arhiv Srbije i Crne Gore. Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a. Latinka Perovi}). Zagreb 1968. 2.edu 294 . Section 18. str. SIV).36-41. 529. (ur. Savezno izvr{no ve}e.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. (dalje AS). 2003. 130-783-1259 (dalje ASCG. Beograd 1998. Jovanovi}. Citiranje iz encikolpedija: "Srbi". 7. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije. "Porodica i njen vaspitni zna~aj". 25 . "The Handmaid's Tale in the context of the USSR".arizona. g. Nau~ni skup.u. Srbija u modernizacijskim procesima 19. 9. Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}. veka. Citiranje novina: J. "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)". i 20. VI. str. Beograd 1940. www. 1-2. Hri{}anska misao. Enciklopedija Jugoslavije. Polo`aj `ene kao merilo modernizacije. str. Citiranje sa World Wide Web: Carrie Mc Laughlin.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful