TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi} Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial board Dr Dubravka Stojanovi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton) Prof. dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Aleksandra Ra{i} Radosavljevi} Prevodi na engleski Dr Zoran Janjetovi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles
Prof. dr \or|e STANKOVI] VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A Oratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Mr Ljubomir PETROVI] JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI Yugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mr Sonja DUJMOVI] SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Bojan SIMI] O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE About Refounding of the Newspaper „Samouprava” on 20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dr Milan TERZI] JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81 Dr Katarina SPEHNJAK PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR „[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 „[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Vesna \IKANOVI] JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948 Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prof. dr Jan PELIKAN NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160 Dr Mom~ilo MITROVI] ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography
Dr Dubravka STOJANOVI] LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources
Dr Mile BJELAJAC NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944. General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques
Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Moderna srpska dr`ava 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255 Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004. (Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve, Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

. . . . maj 2005. . . . . . . . . Var{ava. . 288 Aleksandar R. maj 2005. . . 287 Du{an Bajagi}. . . . workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar. . . mart 2005. . . 4 – 6. . . . . . (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Brno. . . . . . . . . . . . 18. . . . . . . . . „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. . . . . . . . . Ideologije. . . SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. . . . . . . . Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). 285 Bojan Simi}. Sofija. . . . . . iskustva”. „Social (Trans)formations in East-Central Europe. . . . . godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. . . br. . . . . . . . . . . . . . „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. . . Beograd. . . . . . . . . . 284 Mr Slobodan Selini}. . . KONFERENCIJAMA. . . . . . . . . . . . . . 1918–1968”. . . . . . . . juna 2005. . . Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji.Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. maj 2005. . Sveti Stefan. . . . . . . . . . . . . . . . . . 26–29. . . . . „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”. . . april 2005. . . . . . . .27. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mileti}. „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. . . . . . 27–29. . . . . . . . . . . . 286 Mr Dragomir Bond`i}. Beograd – Sombor. . . Beograd 2004. . april 2005. . . . . . . 25 . . Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. mart 2005. . Amsterdam. . . . 273 NAU^NI @IVOT / Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. . januara do 30. „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. . . pokreti. . . . . . . 291 . . . . 283 Sonja Petrovi}-Todosijevi}. . . 13–16. . . . . . . . . 279 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. 285 Dr Radmila Radi}. . Helsin{ke sveske. Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . . . .

UZ NOVU REDAKCIJU Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1. ali i da u skladu sa mogu}nostima dalje sadr`ajno. . redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi u novom sastavu. januara 2005. Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignuti visoki nivo prethodnih brojeva. godine. metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis.

Izdava~: Institut za noviju istoriju Srbije Beograd. Trg Nikole Pa{i}a Tehni~ki urednik: Dobrica Vulovi} Ra~unarski slog i prelom: Radmila Zdravkovi} [tampa: SD Publik Beograd. Kneza od Semberije 12a Tira`: 500 primeraka .

Beograd UDK 32. nego u istra`iva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke. koji su po~eli da boja`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom. strana~kim zemaljskim konferencijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. dr`avnik i diplomata. u doma}im i stranim arhivama.5:32 (497.929 Pa{i} N. zapo~eli nau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili. Savremenike je fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije i Jugoslavije. Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta dela pojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upleten pola veka. ali skromno i oprezno. pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milovan Vitezovi}). ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova o`ive. politi~kih protivnika. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracije i vi{e nacionalnog romantizma u knji`evnosti (Dobrica ]osi}). jo{ za `ivota je bio predmet nau~nog. To je bio jedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane partijskih drugova. Kada smo 1972. u dve dr`ave u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili u pro{lost. publicistici (Vasa Kazimirovi} i \or|e Radenkovi}).2) 808. I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni 9 . svestrani politi~ar. Nikola Pa{i}. publicista i nau~nika. da kao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet pojedina~ne nau~ne biografije. u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malom broju radova o njemu li~no. i to vi{e puta istakli.^LANCI Articles Prof. godine. publicisti~kog i knji`evnog „prou~avanja”. Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa prohujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije. (093.1)(091) VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}a koje je dr`ao na politi~kim skupovima. dr \or|e STANKOVI] Filozofski fakultet.

pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih po jugoslovenskom prostoru i celom svetu. Koliko je. U vreme do 1941. ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”. priredila je Latinka Perovi}. znatno te`e. objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odr`anih u Narodnoj skup{tini od 1878. ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodne skup{tine. zagreba~kom „Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio. ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna~aja. godine 1995. a beogradskom „Nolitu” ~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samo naslov knjige. Posle je i{lo relativno lak{e. Dubravka Stojanovi}. NIU „Slu`beni list”. Beograd 1995. do 1903. Ali. za period 1914–1926. pa i samog Nikolu Pa{i}a. u uslovima izmenjenog unutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije. i 1998. sa primesama politi~ke rigidnosti i autoritarnog politi~kog re`ima. jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena. godine. pisac ovih redova. mladi ruski „Pa{i}olog”. do 1926. u jugoslovenskoj istoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u. godine. Po{to su „nau~no tr`i{te”. To je bio prvi i do 10 . opet se tu na{la izdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997. za godine 1903–1914. od arhivskih ustanova do porodi~nih ostav{tina. ~lanci i govori (1872–1891). pojavila se knjiga Nikola Pa{i}. I. koju su priredili Milan Stojimirovi}Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}. vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” mo`e se videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a. kako u politi~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. U isto vreme. koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. Beograd 1937.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ponajmanje imamo predstavu o govorima koje je dr`ao. Prva dva toma. autor ovih redova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Narodnoj skup{tini. pak. koju su priredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin. u toj knjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. prodata u pretplati za godinu dana! Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je. u~iniv{i pravi izdava~ki podvig. Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijska nauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celine koja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. me|utim. u {tampi i posebnim publikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. Ali. Trebalo je da protekne skoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritet bez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt” srpske i jugoslovenske istorije. Nikola Pa{i} je bio obele`en kao glavni predstavnik „velikosrpskog re`ima” i poklonika monarhizma. za razdoblje od 1878. bili zasi}eni srpskim velikanima. I sami smo se zatekli na pola puta. Posebno se izdvaja knjiga Nikola Pa{i}. a ~etvrti. tre}i tom. Posle Drugog svetskog rata. Pisma. u tira`u od dvadeset pet hiljada primeraka. Da se objavi na{a.

pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a. prionuli smo da istra`imo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. U prvom razdoblju. odlo`enim u tzv. uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijih govora. tako|e. hrabro se bore}i za uvo|enje parlamentarne demokratije. izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu. u kojoj se. Njegovi govori i `u~ne debate iznosili su ~ak 1. rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”. posebno njenog Glavnog odbora i Poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini. Nepoznato je. Na 2. koliko se izvora nalazi u vlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom. za vreme Kara|or|evi}a. sa kojima je odr`avao prepisku. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska literatura i {tampa”. na raznim sve~anostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje. kao i nepoznata sudbina arhive Narodne radikalne stranke. Nau~ni zaklju~ak se i sam name}e! Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamo ovu „dru{tvenu instituciju”. u kome je skoro stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. U inostranim arhivima i dalje se ljubomorno ~uvaju li~ni dosijei. ve} i u evropskoj i svetskoj istoriji. posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti. Kada to ka`emo. da ta li~nost – Nikola Pa{i} – zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. na javnim zborovima odr`avanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora. a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima. mislimo na one te{ko}e koje stvara odsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a.572 strane i to za osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. U nedostatku izvora. a nama da iskora~imo sa prethodnom raspravom. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a tada jedini. bilo politi~kih bilo li~nih. U drugom razdoblju. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da se radi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj. pomo}i budu}im istra`iva~ima da nau~no prodube i sa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost. 11 . ti govori imaju obim od „samo” 914 strana. [tampani. Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tini istupao 552 puta. za istorijsku nauku anarhi~nom dobu. nadamo se.\.486 strana objavljena su 772 njegova govora i u~e{}a u debatama. nalazi oko stotinu razli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u. rasutih po celom svetu. „predsedni~ke arhive”. koliko smo uspeli da doznamo. koji }e. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nim ostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo. pedantno formirani od strane raznih obave{tajnih slu`bi. u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotine dvadeset puta. iako se radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji i Jugoslaviji. u kome je po cenu vlastitog `ivota stvarao prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku.

Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patrijarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op. pukih politi~kih objekata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva. U takvoj situaciji. godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih 12 . S obzirom na istra`iva~ko iskustvo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo stotinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a. Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematski problemi bile preto~ene u knjige. gotovo na rubu falsifikata. koji ve} tri decenije istra`uje li~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a. Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da je Nikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907. policije i vojske. Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastije Obrenovi}. stvorio politi~ki subjekt i va`an. Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govora u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov. a dostupno nauci i publicistici. da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti. ~ak i radikalskim glasilima. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi. uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilema u smislu kriti~kog pristupa. ne samo nau~nog zadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe. ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernih dru{tvenih struktura i politi~kog sistema. Naime. na na{e iznena|enje. pre svega do sada nepoznati govori. autor). doneo je odluku sa kojom mora da se pomiri svaki nau~nik suo~en sa istra`ivanjem ovako velike li~nosti – da istra`ivanja treba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano. To su oni. nismo se nadali da }emo imati veliki uspeh. a u javnost iza|emo sa obimnom studijom. autor ovih redova. I. koje je dr`ao na politi~kim skupovima. strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim manifestacijama. u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu. njihov sadr`aj zavisi od toga koju poziciju govornik dr`i na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program. kazali bismo. zaokru`en istra`iva~ki problem. nekoliko autografa govora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima pojavili su se u javnim. Za{to? [ta mo`emo da ka`emo o govorima politi~ara. u druga~ijem obliku i sadr`aju. koje smo prou~avali poku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. postaju}i polazi{te za generacije koje dolaze iza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enje jednom davno postavljenog nau~nog zadatka. unapre|enja politi~ke kulture i tolerancije. ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotine do sada neobjavljivanih govora. godine i da ta njegova dru{tvena analiza delovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao ~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907. dr`avnika i diplomata kao istorijskom izvoru? Kao prvo.

onda }ete videti. i to. daju dohodak i hranu za varo{ane. stoji u njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po nauci dr`avnoj i filosofskoj (sic!). na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje. u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog `ivota oseti „boljitak”. sebi~nost i podlost. u fazi osnivanja stranke. godine.\. modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elu beogradske op{tine. one dr`ave kora~aju putem stalnog napretka i razvitka. diplomatskim vezama. u kontekstu drugih. Pa{i} je – koriste}i se dr`avni~kom mo}i. izme|u ostalog. da dr`ava ima korist. Evo {ta. obi{ao 43 od 44 okruga! – op. stvorila slobodne gra|ane ustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito formulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku promenu Ustava. te poslanik u Petrogradu. da je radikalna stranka u~inila uspeh. ~uvaju dr`avne granice. me|utim. ja~anju me|unarodnog ugleda i kapaciteta mo}i jedne male dr`ave i jednog malog naroda. to je narod sam. Zato je i buknula Timo~ka buna. a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferu evropejsku”. zahtevala je slobodu {tampe. li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a i Adama Bogosavljevi}a. op{tinsku samoupravu. slobodu zborova i udru`enja. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sa dana{njim. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a godina XIX veka – op. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”. modernizaciji i napretku dru{tva. on zna da uzdigne po{tenje i vrline. Otud onoliko skup{tinskih govora. u kojoj je postao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine. Govore}i u Skup{tini. autor) i {ire}i svoj program. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tena formulacija narod jo{ uvek. a iza{ao potpuno osedeo. da je radikalna stranka od podanika. Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora. otud onoliko vlastitog `rtvovanja po cenu `ivota. Ivanjdanski proces i okivanje lancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom i kosom. otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”. „pobunjeni~ke” i opasne po re`im. pi{u}i za novine. koji nisu imali prava. iza kojih je sledio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju. nije mogla da otkrije to revolucionarno 13 . li~nu i imovinsku bezbednost”. u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i najmudriji upravnik jednog naroda. a zatim devetomese~ni zatvor. „zavereni~ke”. Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i naju`i centri mo}i u Srbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komunaru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj konferenciji Narodne radikalne stranke 1882. koji su izvojevali slobodu. obilaze}i izborne okruge (jednom je za izbore. On zna bespristrasno da upotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana. bra}o. on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost. koji mogu da savremenom nau~niku pru`e uverenje o zaista realnom progresu ~ovekovog bitisanja. zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina.

unapre|uje znanjem i iskustvom. ~uva je `ivotom i imanjem. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to njegov narod: „U Evropi nema naroda. Gunjac i opanak ~uva stra`u na granici. Podr`an od naroda i drugih centara mo}i. a to je kao {to rekosmo. u vreme uvo|enja parlamentarne demokratije. razvoj demokratskih parlamentarnih institucija. da po njoj sloboda. odr`ava je znojem i trudom. Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu. Drugi va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora le`i u odnosu strukture i sadr`aja govora prema auditorijumu. radu i rodoljublju. koji bi vi{e zaslu`io da bude neograni~eni suveren u svojoj dr`avi kao narod srpski. prosveti da obu~i mlade` nauci. mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srpskog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva? U razdoblju od 1903. po radu i po`rtvovanju. reke i polja. jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja Svetozara Markovi}a. 14 . koju je stvorio sam prosti narod. policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{e narodne dinastije”). tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. ambare `itom. podigao je i stvorio ovu dr`avu i on treba po pravu i nauci. narodnja{tvo. pivnice vinom i rakijom. narod srpski. sudove. snegu i mrazu. da ih `itom i p{enicom zaseje. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom. kr~e}i polja i lugove. Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve. staje smokom. ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. prilago|avaju}i pri tome govore svojoj dr`avni~koj misiji. po{tenju. do 1926. Konstante u njegovim govorima tako|e su se promenile: interes naroda. ja~anje ekonomske i vojne mo}i. Gunjac i opanak – a to je narod srpski. pravda i jednakost nikne. Gunjac i opanak. jure}i neumorno od jednog bojnog polja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili. vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljim oru`jem naoru`a. tako i po ki{i. kako po najve}oj `ezi. Zar je Nikola Pa{i}. stvorio je ovu dr`avu krvlju. prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbli`i i promet olak{a. u njima je polako razvijao dr`avnu politiku i nacionalne ciljeve u skladu sa legalisti~kim evropskim merilima. Gunjac i opanak prelazio je brda i doline. U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88% selja{tva. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnog turskog gospodstva. interes nacije u celini. i punio je ko{eve ranom. ali bez militarizacije. Gunjac i opanak zaustavljao je divlje horde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju. razna nadle`atelstva. Gunjac i opanak podizao je {kole. godine. odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi. Jer nema u Evropi nijedne dr`ave. da bude najve}i gospodar u svojoj zemlji”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Gunjac i opanak radio je neumorno. Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davao sudijama da mu pravdu dele.

pojavama kuge. na primer. bez obzira na auditorijum. godine. to je ~e{}e ponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slobode” i „ekonomski boljitak dr`ave”. Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i pred bira~ima. bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javno svojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za njihovu dobrobit. spadaju u najbolje koje je odr`ao mada bez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme.\. {to je najva`nije. padu cena poljoprivrednih proizvoda i oblicima nasilnog napla}ivanja poreza. Bio je majstor skup{tinske debate. ali i neki njegovi govori u Skup{tini. Govorio je o padu nataliteta i velikom broju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”. 8. da li je inovativan. kazao je. da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez. „tukao je uspe{no opoziciju”. Govore je sadr`ajno tako oblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih saveznika”. ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno uka`u na namere Srbije. svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. Tim ubojitim oru`jem. Ako se radilo o opoziciji. Prvi govor koji je Nikola Pa{i} odr`ao u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}u i najbolje poznavaoce „bud`etske politike”. sebe nikada nije pominjao. Ali. koje su oni na poklon dobili”. on je prona{ao niz kontradiktornosti. [to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku. ina~e programskog karaktera. Nikola Pa{i} nije bio briljantan govornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vrednujemo. pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i. 15 . „U mome kraju”. stru~no i sadr`ajno pripremi govor. a u ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni. „bilo je i takvih `alosnih slu~ajeva. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. pomanjkanju lekara. Nikola Pa{i} je. znao je da i bez toga. Tra`io je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona. sve vi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me|unarodne subjekte. decembra 1879. Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ciljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dr`avne i nacionalne ciljeve”. doveo je predlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. ali se to podrazumevalo. nikada ne dozvoljavaju}i da mu govore pi{u drugi i menjaju im smisao. njegovi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor. koje je bilo istorijski ta~no. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke. Iako je po profesiji bio gra|evinski in`injer. odnosno za sve ono dobro {to su Srbija i Jugoslavija postigle. sem toga. koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argumentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je. Pose`u}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbe svoje politi~ke stranke. Tre}i va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li on donosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja. bilo bud`etsko. U tom svom govoru o bud`etu i Zakonu o narodnom sanitetskom fondu. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pridobijao slu{aoce.

U diplomatiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek. Kao istorijski izvor govor. obra}aju}i se velikim silama. govorio o spoljnoj politici. u Bosanskoj krajini u kojoj su ga. vi{e je }utao. na vrhuncu mo}i. u trenucima op{te katastrofe. Nikola Pa{i} je upravo po tome bio najpoznatiji. u kojoj je nadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. izra`enu u brojnim govorima. beogradski i ma~vanski okrug. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku toleranciju u Jugoslaviji. Retko. te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili „izbiti revolucija”. u kome su ga dobro poznavali. mo`e da ocrta personalne karakteristike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. Upravo zato {to im je Pa{i} tako govorio! U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~ke kulture. Srbi gotovo divinizirali. prilago|avaju}i im sadr`aj i „jake re~i” u odr`avanim govorima. mnogi obi~ni ljudi i tre16 . koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika. sklopiti separatan mir ili upotrebiti „prejaku re~”. nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbije ili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. Uvek je bio spreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku. dakle. Umeo je da proceni ja~inu „kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”. Nikada nikoga nije li~no napadao. „na{i saveznici su radili na svoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike ~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”! Saveznici su to znali da cene.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a muslimani i katolici iskreno po{tovali. Time je {titio suverenitet dr`ave. na kraju. Semberiji (posebno Bijeljini) i. Ponekad. iz dr`avnih interesa. isto kao ortodoksni muslimani i katolici. potom u skopskom okrugu. Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e. kratak i jasan. da iznesem ~injeni~ko stanje!”). a kada su povremeno napadali njega ispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga {to ja ne mogu ovde. Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio sna`an argument. mada se u govorima prime}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima. Ako je. U vreme Kara|or|evi}a {irio je svoju harizmu i uticaj dalje na zapad – po`areva~ki. bio je jedini srpski politi~ar. Za `ivota i dugo posle smrti. mentalitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije. dr`avnik i diplomata koga su cenili po odr`anim govorima i koga su zbog njihovog sadr`aja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci. U jugoslovenskoj dr`avi to je ~inio najpre u sremskoj `upaniji. znao je da ka`e. pak. Otuda nije nimalo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje~arskom okrugu. po svedo~enju brojnih izvora. ma koliku `rtvu njihovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju. a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost. snagom argumenata i „zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog nam neprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili.

Pouzdanost takve {tampe kao izvora zanemarljiva je. Konsultuju}i i prou~avaju}i jedino ovu {tampu. uti~u}i na op{te shvatanje da je bio lo{ govornik. {to se ti~e Nikole Pa{i}a. Ne znamo da li je to bila njegova `elja ili odluka dr Lazara Markovi}a. „Pravda”. nije prenosila „Samouprava”. nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceo govor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji i Hrvatskoj. koji je uglavnom pisao sa negativnom konotacijom. Zato su. tu je bio i Dvor. po`areva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. Neke govore. me|utim. Nikola Pa{i} je. „Vreme”. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nije bio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa{kvile”. be~kere~kom ili pan~eva~kom „Banatskom glasniku”. glavnog kontrolora strana~ke {tampe. namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”. slu{aju}i ga. mo`e mnogo da ka`e o javnom mnenju. list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a. nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo17 . ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra{njosti. Pre }e biti ovo drugo.\. me|utim. me|utim. To su bila precizna i ta~na na~ela dr`avne politike. nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi. otuda {to je Lazar Markovi} u svojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom karakteru „Politike”. U njima. Na drugoj strani. bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nikada nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. njegovim stavovima i delima. „`uta {tampa” nije ga cenila kao govornika. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”. glavni organ Narodne radikalne stranke. Naj~e{}e. Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru ka`e i „va`ne stvari iz domena dr`avne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. do krajnosti neukusno i maliciozno. pogotovo zato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „`aoka naopaka i nesre}na” na njegov ra~un li~no. {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no. pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu. uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih listova). tzv. ali je nu`no da se i ona bude prou~ena budu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju na odre|ene dru{tvene elite. Vi{e se moralo naga|ati iz onog {to nije rekao. me|u „poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. {to potvr|uju brojni strani listovi koje smo prou~ili. nalazili mesto u osje~koj „Stra`i”. kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zveni politi~ari. na primer. iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog odgovora. Bulevarska. preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovarali tamo{njoj strana~koj politici. istra`iva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole objektivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u. zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dr`avom mladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”? Kao istorijski izvor govor.

koji je blizu mene sedeo. uredno „pla}aju poreze jer je i to jedan od uslova da neko mo`e uop{te biti poslanik”. i ja ga molim da me izvini. o problemu govora moglo bi se razmi{ljati i kao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu. upravi”. Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne biraju u vi{e skup{tinskih odbora. a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacijama iznevere „parlamentarni red”. me|utim. a naro~ito da. kao predsednik Narodne skup{tine (1889– 1891). Samo svojom ve{tinom govora. zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”. Jedini izuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor za dr`avne finansije”. Po povratku iz emigracije. prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebno isticala osje~ka „Stra`a”. pokazuju da je u mla|im godinama. znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika. vikao je i smetao me je da govorim”. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l. Insistirao je da „poslanici iz 18 . „’]uti nitkove!’. U navedenom kontekstu. Najnoviji izvori. bio mnogo osetljiviji i `ustriji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. decembra 1879. jer nisam imao nameru da mu to ka`em”. I {to se dogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”. stavljaju}i uvek interes partije iznad interesa i mi{ljenja pojedinca. U svojim monografijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravolinijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika. Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisan u svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. premda je to bilo izme|u mene i njega. kao i poslanik Deni}. i Skup{tina sva nije ~ula”. pokazuju}i li~nu odgovornost. Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnu re~. predsednik suda u Vranji (Sic!). u Poslani~kom klubu je zadobio ve}inu da se podr`i predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorene dve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednu filologiju. novembra 1890. godine prvi je u Narodnoj skup{tini postavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Makedoniji. Sutradan po odr`anju govora u Narodnoj skup{tini od 8. godine pisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}. Kada je u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta). pisao je dalje Nikola Pa{i}. kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optu`i za nano{enje javne uvrede. Te 1889. I Skup{tina. u fazi razvoja parlamentarne demokratije. koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru{tvenu mo}. godine upozorio poslanike kako treba da se „dr`e strogo zakonitosti”. nije se ustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”. prihvatili su izvinjenje. daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka u skup{tini ja izjavljujem da ako g. trpeljivog u debatama i govorima. taktikom i „jakim argumentima”. 71 Ustava morao je da pru`i izvinjenje. onda verujem da je to za njega uvreda.

na sednici od 18. o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela. u vreme kada je predsednik bio Nikola Pa{i}. podizanja op{te politi~ke kulture. ne samo da bi {irili i u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak `eli i zahteva od svoje vlade”. Bukure{t i Sofiju kao prestonice susednih dr`ava”. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo i to da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”. da je imao ose}aj za potrebe dr`ave. a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini. generalu Savi Gruji}u. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Poslani~kom klubu. a sve to radi postizanja prakti~nog cilja.\. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu u skup{tini i stranci”. u Poslani~kom klubu je u nekoliko navrata izjavljivao „da vi{a dr`avna vlast” (kralj – op. „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan u Narodnoj skup{tini. po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice. op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dr`avne knjige”) i bonifikacije zemlji{ta. da se ne povla~e iza sadanje regulacione linije. podneo izve{taj po kome je Odbor re{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulici ne moraju podizati dvospratne zgrade. prema zapisniku koji je redovno objavljivan u „Beogradskim op{tinskim novinama”. autor) „ne sme javno me{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika). b) da se u ulici Knez Milo{evoj podi`u zgrade po tipu vila pod tom pogodbom. koje potpuno odgovaraju 19 . januara 1892. prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu. Najpre u Poslani~kom klubu. Tako|e. godine tra`io bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kao prestonice” i njegovo ulep{avanje. malo se mo`e saznati o njemu kao „operativnom dr`avnom ~inovniku”. Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja (kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”). „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”. ali i svoje stranke. tako je „brusio sebe i u~io druge kako se govori i pode{ava govor”. navode}i kao primer „Pe{tu. kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarne demokratije u Srbiji. `ale}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” ne vr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost. Tako je. Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio da bude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodne skup{tine. Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine. posebno kod njegovog „gunjca i opanka”. te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom. Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini. gradnju lokalnih i regionalnih puteva i `eleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!) dobara”. Iz svega {to smo izneli mo`e se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govorni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~e stranke u cilju modernizacije Srbije. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. a u svojim predlozima bio konkretan i tra`io precizne odluke. Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda. marta 1897. Po se}anju savremenika. na primer. godine.

On poziva skup{tinu na ga`enje ustava. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”. Nikola Pa{i} je zahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme poslani~ki imunitet. U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formirao svoju prvu vladu. nameri i propisu ~lana 22. Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam. Navodi koji su predmeti najnu`niji o kojima je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. ni to nije bilo dovoljno. On je revolucioni. Mo`da bi se moglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}. da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {to vi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). Radikalna stranka ne mo`e nikako biti solidarna sa pomenutim proglasom. zak/ona/ gra|evinskog. iz pozicije koju je zauzimao. na zapadnom Vra~aru. ubrzo potom {tampan kao „poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane. na svoju ruku. koja bi sama sebi potpisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. Govorio je jo{ jednom. Govori o tome. Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i. Prema istom zapisniku. objavljen u „Novom listu”. godine. objavljenom 8. Ponovo uzimaju}i re~. predla`u}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu na su|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. godine bez znanja i odobrenja Poslani~kog kluba.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Kad se ovo re{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”. Nikoli Pa{i}u. vrlo odlu~no i beskompromisno. v) u ulici. jer se nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!). nastojao da u svojim govorima i stru~nim izve{tajima. Nikola Pa{i} je opet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne mo`e sam. „demokratizuje urbanizaciju” i modernizuje Beograd po ugledu na druge prestonice. dostojanstvo vlade i skup{tine. U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stanojevi}a pod naslovom „Pismo narodu”. pisati u ime stranke {ta ho}e. ali samo iz kluba. zabele`eno je u zapisniku. Na sednici Poslani~kog kluba odr`anoj 24. Poslanici vi{e nisu imali izbora. jo{ uvek 20 . pored obave{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvijaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastaviti kabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu. u kojoj je Piro}an~eva vila. februara 1891. prema originalnom zapisniku. me|utim. Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ drasti~nijoj formi. disciplinu u stranci. februara 1891. Me|utim. kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslanika Dragi{e Stanojevi}a”. Klub treba da objavi da ni najmanje ne sau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu – Dragi{i – da ka`e: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”. Nikola Pa{i} je. da se ne moraju podizati vile”.

januara 1892. koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}. januara. mo`e do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajedno ste}i poverenje stranke”. odr`ane 15. Stranka je u sudbonosnim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo da se sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. Ne otvaraju}i diskusiju. u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici i Pa{i}evi bliski saradnici! Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentata uveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i. s tim u vezi. koji je ina~e iste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci `estoko napao i stranku i njenog {efa. autora) to bi bilo ubita~no za stranku. teraju}i vladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima. godine i uverenja kako }e od sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”. opet je tra`io „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) ili ne”. U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. marta 1891. Ali. nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru i odlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje su mogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako se po{tuju partijska na~ela. me|utim. na primer. jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kih poslanika. napravio je blagonakloni kompromis. u {irokim slojevima selja{tva.\. Za~udo. ne samo u Klubu i Narodnoj skup{tini ve}. on se sam izjasnio da je opozicija i sam je iz kluba iza{ao. u svom govoru u Poslani~kom klubu osvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a. zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke. ponovo pokrenuo isto pitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. Nikola Pa{i} je za potpredsednika narodne skup{tine predlo`io „od svoje strane da se bira dr Laza Ili}”! Ve} slede}eg dana. Obojica pomenutih prvaka stranke. a ne nikako politika u stranci”. navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenju stranke. 16. konstatuju}i samo „da je njegovom odstupanju uzrok njegov `ustar temperament. jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i da imaju na umu re{avanja u skup{tini”. da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a. karakter njega samog i njegovih govora. godine ponovo „uplovio u politi~ke 21 . Kada je posle 1903. Znaju}i. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba. njeni osniva~i. Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~kom klubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a. „ugledni i po{teni doma}ini”. s toga je mi{ljenje da Ranko. godine. godine. pre svega. Nikola Pa{i}. ako je voljan da pomogne stranku radikalnu. Poslani~ki klub se pre}utno slo`io sa ovim tra`enjem. Ako bi se Ranko (Tajsi} – op.

imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socijalisti~kih ideja. i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja. aprila 1906. a onda veoma odlu~no i spoljnu politiku Srbije. a na{i dr`avnici koji su primili odgovornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”. koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljno spremni. jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja 22 . „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladinskim idealima. Tako je. napisale su. Pa{i}”. ovom prilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentacijama. „koji nema reputaciju dobrog govornika. na onome zadatku koji se dade izvesti i ostvariti”. jakobinskih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prvi put progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru. radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda. vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. sve vi{e ga je cenila. Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. Spoljna situacija se komplikuje. Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo ~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene `elje da se na izvestan na~in prekine s pro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolucionarnom narodnjaku”). da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo pred doga|ajima. Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijatelje u nedoumici”. pogotovo sila Antante. ogor~enog protivljenja li~noj vlasti. godine. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje. U ministarskoj fotelji i od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih deset meseci da bi tek u novembru 1904. napisao je u konceptu jednog skup{tinskog govora. On je spoljnu situaciju ocrtao tako. Tek kada je 26. bilo o trajnijem usmeravanju spoljne politike Srbije. a glavni neprijatelj – Austro-Ugarska. u kome je tra`io podr{ku za zajam za naoru`anje vojske. sa mnogo parlamentarne ve{tine. vrlo zbunjena. na primer. buntovniku ili izdajniku vlastite stranke. kojima se kraj njihovog re{enja ne mo`e providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti predskazati – rukovodim se `ivotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radim prema prilikama koje su se sada slo`ile. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”! Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u kome je sebe video kao produktivnog dr`avnika i diplomatu. Kako su to ove novine prenele? „G. januara 1904.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. govor odr`an na „Osmoj sednici Kluba beogradskih radikala” 26. koje su svojom te`inom izvanredno impresivne. opredelila je ~itavu spoljnu politiku Srbije. a evropska diplomatija. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eo je da prvo menja sebe i svoje poglede. „Smatram za du`nost da izjavim”. Iako to nije izgovorio za skup{tinskom govornicom. no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima zemlje. koje radikalima nisu bile naklonjene. Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri. preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjim novostima”.

javno i bez ikakvih „sakrivenih ideja i namera”. i s toga je zadahnuta te`njom da sa svim susedima i ostalim dr`avama `ivi u miru i prijateljstvu. kako u zemlji. Tako je bilo i u predizbornom govoru za Po`areva~ki okrug. koje se u njenoj zemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”. za koju je uveren da }e sve ono izvr{iti. 23 . obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila mu je mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko Srpska Vlada uverena je. da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im je tim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vr`e (sic!) s oru`jem u ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi. otvoreno rekao „…da zemljom (treba da) upravlja parlamentarna vlast. koji se njome slu`e da ucenjuju. Svima je bilo jasno. a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalne stranke. da zemlju naoru`a i da joj podigne nove `eleznice. maja 1908. U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini. Govore}i o programu radikala. za koju misli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju. da se na jugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dr`ava sa jasnom vizijom svog razvoja i istorijskog zadatka. {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”. „ali tako isto morate se boriti da joj o~uvate ~ast i poverenje. koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova. koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”. u kome se Nikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. povratili su je svojom snagom. Radikalna Vlada radila je i na sklapanju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time. izlo`enom 29. Govore}i u Gradi{tu 26. kazao je: „Pored velikog zadatka. ~ine}i to otvoreno. izme|u ostalog. govorio o onome {to je realno u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti. koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”. da bi otvorili put nepo{tenima. godine u Beogradu. To zna~i da je Pa{i}. te da samo „narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci. godine. stalno ja~aju}i dr`avu i njene institucije. klevetaju i omalova`avaju naj~estitije patriote. oktobra 1913. tako i u nenaklonjenim velikim dr`avama. Srbija je dvojinom uveli~ana. Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi. godine. i svojim zajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove… Sadr`aj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. rekao je Nikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenciji 3.\. te time podigla cenu `itu. Srbija ujedinjena sa Starom Srbijom (Kosovom). on je. {to je uvela veliku carinu na uvoz sviju raznih `ita. decembra 1911. da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja. itd. i da uklanja sve smetnje.

Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar. da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje `elja celog naroda. konsekventno branio tokom celog rata. a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama. kazao je. Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskom vladom. Nikola Pa{i} je razlo`no tra`io postupnost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. Mi smo od saveznika tra`ili. To ne zna~i. li~no bio za dvojne ciljeve. Ali. pa se onda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas vodite ra~una o tome da mi nismo velika sila. da Nikola Pa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpske dr`ave. godine. Ali. Treba da steknu uverenje da narod `eli da samostalno `ivi i samostalno radi. tra`io je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba. u zavisnosti od ishoda rata. godine. i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima niko u ovo nije bio ube|en. Nikola Pa{i} je ovu vladinu deklaraciju sam izneo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”. da nas pomognu da se oslobodimo. na Krfu juna i jula 1917. juna. nimalo ne uva`avaju}i `elju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. ve} tra`iti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekaju u budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”. pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugoslovenskih naroda. Navedene re~i. Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude politi~ki formulisana. decembra 1914. O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi. godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratne ciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dr`ave. a odluku parlamenta. da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da 24 . mudri Pa{i} je. on li~no niti je mogao niti `eleo da javno govori. Smatraju}i da }e dugo trajati. Srbija i Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. me|utim. umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr Lazar Pa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru prilikom poverljive misije u januaru 1914. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava. zavisi od rezultata rata”. da sve druge obzire potisne. da se radi ono {to je na dnevnom redu. Kod nas se po sebi postavlja pitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dr`avi imati sve ono {to su u Austro-Ugarskoj imali. Evo dela njegovog govora odr`anog 15. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e. a potom i svih Jugoslovena. osnovu jugoslovenskog programa. nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7. Pred srpskobugarski rat 1913. Sem toga mi smo `iveli pod raznim prilikama. Ja mislim da u politici treba da je pravilo. kada je rat ve} po~eo. na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je do sada. Ali `elja za oslobo|enjem treba da bude tako jaka. i da smo mi jedan narod. Na sednici odr`anoj 16. jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~ku realnost. izre~enu ~ak ~etiri puta. Me|utim. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njega ne treba ulaziti. dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog cilja Srbije.

Nikola Pa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda koji su se ujedinjavali u novu. godine na kojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju. da }e na{ troimeni narod. Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrdi temelj na{e budu}e dr`ave i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{em troimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako. Takav realan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918. kao i tokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. jugoslovensku dr`avu. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em narodu posao je dosta te`ak. koji je toliko prepatio. da }emo uliti strah onima. jednu dr`avu koja }e zadobiti na{ narod potpuno. koji `ele i koji se u me|unarodnim odnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda. ali ako je dobre volje kod svih nas. Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obrazlo`ena u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dr`ave. kao uostalom i razvoj cele dr`ave i njene spoljne politike? Od Krfske konferencije.\. a pri tom i sve napredne narode. pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista. da }emo zadovoljiti na{e saveznike. Nikola Pa{i} je. Da li su ovo bile samo protokolarne re~i. Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom. mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje. put koji }e nas brzo odvesti u redove najnaprednijih naroda. radilo je radi tu|ih naroda (sic!). naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u i istorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata u ovome domu. godine rad Ustavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici. u istoriji na{eg troimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga u kome se sada nalazimo. smogao snage da 12. gospodo. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nismo ~ak ni ravnopravni”. da stvori jednu dr`avu stalnu i jaku. Sudbina na{e budu}e dr`ave i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. decembra 1920. slu`ilo je tu|e gospodare. hvala Bogu i prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili. upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama. Na{e pleme `ivelo je dugo razdvojeno tu|im dr`avama. kao najstariji poslanik. naprednu i slavnu. ali je 25 . godine. koji misle da }e nas razjediniti i rastrojiti”. koji je odbio da on formira prvu jugoslovensku vladu. da stvorimo jednu osnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana. zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa Stjepanom Radi}em na ~elu. a sada je. Vrativ{i se na doma}u politi~ku scenu u jesen 1920. mi }emo mo}i na}i pravi put na{ega napretka i razvitka. koji `ive u na{oj domovini. jedna lepa pristupna i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorne skup{tine usmeri u ovom pravcu. zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~eljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira. Ja dr`im. onda se taj posao mo`e svr{iti.

me|utim. Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjenja. pozivaju}i na novo stvarala{tvo. koji je odr`an samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. Upu}ivao je jo{ sadr`ajniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom ili privatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte. koje nas pozivaju da narodu pomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snage da. opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i saveznika. da nadoknadimo i sve ono. apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitih rodoljuba i onih. da nema ve}eg blaga na svetu od ~estitosti i dobra. nismo radili onako. da se sva|amo. nacionalnu dr`avu. 26 . koji su rod svoj zaboravili. kao i u vrlo temeljitom i elokventnom govoru bez pisane pripreme od 7. ~estitost i moral. Zaboravili smo na pale na{e junake. a koje sada ne razume nas. koji dr`e pravdu me|u ljudima. Spolja. mo`emo videti iz njegovog zaista impresivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u Novom Sadu”. a ne da se dogovaramo i da bratski radimo. pa do ovog vremena. {to smo u ratu izgubili.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. ali nemo}an da se suprotstavi kralju Aleksandru I. Nikola Pa{i} je. za vreme ustavne krize. nego se grdimo i pljujemo kao da je cilj na{em ratu bio. {to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju. pripreme oslobodila~kih ratova i ujedinjenja. te da brzo i `ivo nadoknadimo sve ono. oktobra 1920. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti. na{oj hrabrosti i vernosti. godine. koje se divilo na{em juna{tvu. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalne stranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije. Trgnimo se i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti. Mi smo po{li putem. kao i procena taktike govora prilikom otvaranja Ustavotvorne skup{tine. me|u dr`avama i me|u narodima”. koji je nastojao da derogira i osnove parlamentarizma i samog ujedinjenja. da brzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {to `ivlje. koji ni malo ne podi`e na{ ugled u inostranstvu. da {to pre do|emo do blagostanja. koji izgubi{e svoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo. iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja. zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad. odr`anom 12. u svom govoru posebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam ka`em. te da jaki i pobedni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela. mira i prosvete!” Me|utim. kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku. pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Ustavotvornoj skup{tini. Da je ova na{a konstatacija ta~na. {to smo izgubili slu`e}i na{oj naciji. rukovodite se u narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu. maja 1921. juna 1923. koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o. kako su na{i interesi nalagali da se radi i kako su `eleli na{i prijatelji na strani. jer se samo tako nagra|uje vrlina. {to se tako grdimo i ru`imo. znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti. od kako smo se oslobodili.

U svom poslednjem javnom govoru. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i da ka`ete: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. „slogu i dogovor”. a pogotovo dugo trajanje na politi~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}. Va{e su `elje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama. U ~emu je le`ala tajna te Pa{i}eve. {ara(o) ne{to po hartiji”. koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles 27 . o~uvamo. kao pre nekoliko stotina godina. svakoga koji ho}e. onda me se ne doti~e {ta }e re}i ili uraditi”. godine. i ne dopire. Kad to utvrdim. po re~ima dr Nika @upani~a. samo }e sada mnogo lak{e biti. Tim povodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme „studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr Franje Miklo{i}a prona{ao jednu poslovicu. itd. da nas zarobi. radim po narodnim `eljama. tako|e je uputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emo posti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari. kao i sve one koji ho}e da nam smetaju da `ivimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom i svakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u. koja kao da nisu sklona onom na{emu {to imamo”. samo je odgovorio: „Vi znate da ima kleveta protiv svakog ~oveka. „njegove pobude. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktima sa narodom. ali pametni ljudi ne sude ~oveka prema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… Molim Vas. znam zbog ~ega tako govori a moram odsedeti. a kad se izve`ba i da vidi{. niti mi je to u obi~aju”. ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krah dr`avne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta. Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”. kako su to radili na{i neprijatelji. `estoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr Dragoljuba Dra`e Pavlovi}a. a on „kao da ne ~uje. Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav se ostavi takav se zate~e”.\. mi moramo da suzbijemo. posebno u zapadnim krajevima. ili jednu ja~u pobudu. odgovorio je: „Pa {ta bih drugo. svedo~i u svom dnevniku o na~inu na koji je do`ivljavao li~ne napade. govorio je. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim. a potom i kralja Aleksandra I (do 1929). Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu. Ovo kraljevstvo o~uva}e se. godine u Bijeljini izme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku i pozdravljam vas. nikada nije bilo klevete sa moje strane. odr`anom u Cavtatu 26. pozivaju}i na „jedinstvo”. Klizi sa mene iako dopire do uva. [to je stvoreno krvlju ne mo`e se lako razru{iti. aprila 1924. sekretar kralja Petra I. velike energije i upornosti”. septembra 1926. „nordijske hladnokrvnosti. „Ja prona|em {ta je u drugom”. marta 1918. neu~tivo je izi}i. uporno skretao pa`nju na opasnosti koje prete novoj dr`avi. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako je u Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali. godine. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onih koje su dane za ostvarenje ove dr`ave.

koji se nisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometali rad vlade”. verstehen alles vergeshen”. To nije ~udno kada se ima u vidu da je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnim istupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. povla~io se u zadnju klupu. va`an zakon. S obzirom na to da je Nikola Pa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira od svojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”. pu{taju}i da svoju `estinu. Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanje Nikole Pa{i}a. pak. onda je govorio prvi. godine – op. autor). verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enju dvadeset ~lanova stranke. maja 1904.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dragutin Pe}i}. kada je pred kraj `ivota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em. sa svim atributima {efa stranke. Ali. na {tetu stranke” (1923. bili njegovi govori u Poslani~kom klubu i Glavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govornika sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku o nekom va`nom pitanju iz domena dr`avne politike ili. posle njegovog „na~elnog ali o{trog govora”. bio je samo }utljivo ljut. Kosta Timotijevi} i dr. na njegov 28 . Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i njenim istorijskim zaslugama” bio je. Gaja Miloradovi}. stru~nost i prakti~nost poka`u najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. me|utim. koje je uvek prihvatano gotovo jednoglasno. doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju ne samo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. sazvao je {iri Glavni odbor (26. godine. Godinama docnije. Neki od njih bili su osniva~i stranke. {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zaboraviti” (ili oprostiti). Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnu radikalnu stranku. kao isto~nja~ki mudrac. kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanova Glavnog odbora iz same stranke. Nije nam potpuno jasna uloga koju je imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i uglednih ~lanova stranke. ponovo neprepoznatljivo odlu~an i o{tar. koji je. Tek potom je. `estoko i ubedljivo. to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti. aprila 1926. te je samo konstatovao „…da je eto Stojan tako hteo. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dr`avnu politiku”. zadovoljavaju}i sve struje u Klubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje. U poslednjim godinama `ivota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”! Mo`da. godine). me|utim. kao i s obzirom na mesto odr`avanja sednica. Iz {turih bele`aka u {tampi jedino znamo da su sednice Poslani~kog kluba odr`avane tajno. u Ministarstvu inostranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. sukob sa Stojanom Proti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno. sa`imao ono {to je smatrao najboljim. analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i na javnim skupovima. polemi~ki dar. Kakvi su. po njegovom mi{ljenju.

politi~kog ili dr`avnog tela. godine zbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}. koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu). a kasnije i Nastas Petrovi}. Uvr{tavanjem i „operativnih govora”. To zavisi i od kriterijuma koje smo postavili sebi. Ne mo`emo. vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalno shva}enog govora. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a poticaj. vlade. svim svojim bi}em posve}ena politi~kom. Da bi se poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup. na primer. itd. kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovu raspravu. istori~ara knji`evnosti. Kao istorijska li~nost. Kada smo istra`ivali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo u velikoj nedoumici – da li pod pojam govora mo`emo da uvrstimo i njegova izlaganja. odnosno metod istorijske nauke koji }e se pribli`iti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja. Odabiraju}i govore. dokumenta. izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govori”. nau~ne objektivnosti i metoda. bio je obi~an propagator socijalisti~kih ideja. Glavnog odbora stranke.) osim one jedine – istorijske nauke. Zato je izbor govora istorijske li~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji. dok „ars poetica” ~ini osnovno polazi{te istori~ara knji`evnosti i njegove procene konkretnog stvaraoca na lestvici knji`evnih vrednosti svoga doba. ideolo{ke. narodni poslanik. iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921. robija{. stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji. istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnoj dru{tvenoj zbilji. prigodne. dr`avni~kom i diplomatskom radu. {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke. ~ini nam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”. Tako smo dobili {irok dijapazon govora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanje o konkretnoj istorijskoj li~nosti. izgnanik. predsednik Narodne skup{tine. buntovnik. Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda.\. pisma i drugo. Mislimo da }e budu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo tako vrednuju i koriste. bez prava na `albu. 29 . Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko-metodolo{ki postupak istorijske nauke. sa~uvana u formi zapisnika. Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. i kra}eg ili du`eg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade. anga`ovani borac za nacionalno oslobo|enje Srba. zapisni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom. se}anja savremenika. U tom pogledu sve je zavisilo od sposobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a da bismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop. na primer. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo. me|utim. Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne tako bitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti. u vreme kojih je bio na ~elu nekog operativnog. hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijske li~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju.

poslanik u Petrogradu. istorijska nauka tek treba da odgovori. raznih struka. pri~ama. mogao je da svojim dobrim poznavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. Nikola Pa{i} nije bio takva istorijska li~nost.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pokazalo se da dometi te anga`ovanosti na promenu dru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti koja je oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. ministar inostranih dela. Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima. da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi na me|unarodnom planu dobrobit”. Kao dr`avnik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na promenu dru{tvene stvarnosti. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it. ako ne i nemogu}e. kako je to sam govorio. Pri izboru govora jednog dr`avnika bitno je da se raznovrsno{}u stvori celina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti. ~itao mnogo i studiozno. romana. me|utim. Te{ko je. formu i politi~ku nameru. mi ne zanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knji`evnosti mogu praviti izbori najlep{ih pesama. na}i jednog knji`evnika koji se u svom stvarala{tvu bavio tolikim literarnim rodovima. posebno u esejima. kao diplomata. imao je druga~iji cilj. programske jasno}e i ubedljivosti. Ona mo`e. U govorima se slu`io samo onim stvaraocima. a u istoriji knji`evnosti stalno. eseja. mada motiv mo`e biti isti. Po struci je bio gra|evinski in`enjer. imao bogatu biblioteku literarnih dela. pre svih „ars poetica”. Dijapazon dru{tvene delatnosti jedne politi~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog. da svojim govorom uti~e na emocije ljudi. Koliko je to postigao svojim govorima. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nost mo`e da opona{a velike literarne mislioce i retori~are. koriste}i ~ak lepotu literarnog dela. predstavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama. U svom govoru mo`e da prenosi. U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti. ^esto nema retori~ke lepote. Op{tinskog odbora Beograda. li~nog i grupnog do`ivljaja u svojoj svakodnevici. Svaki govor. koji su mu omogu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj. poeziji i romanu. ali ima mnogo istorijskih refleksija. pak. U istoriji sasvim konkretnog razdoblja dru{tva. Jer. pri~a. izre~en sa jednog od navedenih polo`aja. ali se takva raznovrsnost zbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne mo`e „vezati” za jednu li~nost. 30 . Jasno. iza kojih stoji literarna imaginacija. beseda i sli~no. nepromenjivo na~elo vrednosti. kao ilustraciju. ~ak i sredstvima kojima se slu`i i literarni stvaralac. promenu raspolo`enja i stavova. ali je njegov karakterni i psiholo{ki sklop po anga`ovanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. itd. oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. ministar gra|evina. Poslani~kog kluba. stvaraoci mogu staviti u funkciju dru{tvene anga`ovanosti. delove lepog literarnog iskaza. ^injenica da je ~itao doma}u i stranu knji`evnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima slu`io „literarnim ki}enjima kao neki”. ona mo`e da preko mehanizama dr`avne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove.

Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je trideset osam godina. zapisnici za {est godina (1889–1893. da li je govor odraz objektivnog stanja i politi~ke situacije. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u ~etrdeset dva navrata. na primer. Ova rasprava zato nije izbor najboljih. Poslani~ki klub sastao najmanje dve hiljade puta. prigodne besede i diskusije. i 1920–1922). debate. Ponovo po na{oj proceni. Godine 1897. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a Autor ove rasprave izabrao je stoga. razre{avaju}i „glavna mesta i li~nosti” ukoliko se spominju. me|utim. sa~uvani su. {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nijedan). da je bio „lo{ govornik a izvanredan takti~ar i parlamentarac”.\. Nije svaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”. ima dobrih i lo{ih. sjajnih i vi{e desetina briljantnih. Kako bismo to slobodno rekli. kako bi mogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini” Nikole Pa{i}a u svom dobu. tri njegova govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novinarskim jezikom (mi navodimo delove dva). me|unarodne konstelacije snaga. Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sam po sebi otkriva istorijsku li~nost. Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedan korak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a. Nikola Pa{i} je govorima i debatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. Na tim sednicama govorio je po nekoliko puta. da li je sadr`aj verodostojan. to je izbor „od svake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih njegovih skup{tinskih govora. U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. bio zate~en i nespreman! [ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednik Narodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. Do sada je vladalo gotovo stereotipno. najlep{ih. koji se kao nedoku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istra`e. Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavije u ukupnom trajanju od {esnaest godina. za njegovog `ivota je odr`ano ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac od jedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. Imamo. za vreme kojih se. a ostalo je sa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva). na~ela programa stranke. po na{oj proceni. ali se ni iz jednog ne vidi da je anegdotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”. u sremskoj `upaniji. itd. banjalu~kom i skopskom okrugu). polemike. 31 . govore. vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. do 1926. Posle objavljivanja njegovih celokupnih govora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. Isto tako. pa i mitsko mi{ljenje. a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisnici za tri ratne godine (1915–1918). On treba da te`i da utvrdi da li je govor identi~an autografu. godine. po tom kriterijumu. te da razvijenim kriti~kim aparatom objasni prilike u kojima je dr`an. kratka operativna izlaganja. politi~ki najstvarala~kijih ili programski najdoslednijih govora Nikole Pa{i}a. zasnovanoj na u~estalosti istupanja na sednicama poznatim iz zapisnika.

zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija? Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a. odnosno tra`enja okvira za re{enje srpskog pitanja. Me|utim. godine (Beograd 1952). tada ministar inostranih dela. ali sa jednom prazninom u nizu redovnih zapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvu vladu. na kojoj je bio {ef delegacije Kraljevine SHS. gospodo. godine. Svako traganje je. na osnovu kojih mo`emo objasniti celinu. Kao predsednik vlade Kraljevine Srbije. U svom prvom programskom govoru u Narodnoj skup{tini. za Bosnu i Hercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sada ne znamo. Navodili smo i na kraju }emo navesti samo. da 32 . Po na{em mi{ljenju. krajnji rezultat. nacionalnom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. bilo uzaludno. Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu. ali mi im `elimo svaku sre}u i napredak. od onih koje su ih dale na privremeno administriranje susednoj monarhiji. Vi{e sre}e je bilo sa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. Pomenuta praznina ide do 1897. a sa @enevske je ostala samo op{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u radu Krfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dr`ave (1917. najkarakteristi~nije delove. godine. Sa~uvani su i objavljeni 1964. od Velikih Sila. po na{em sudu. sveukupnu analizu u raspravi. Mi mo`emo raditi u tom pravcu samo toliko. Nave{}emo samo nekoliko primera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama. kao po~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti. me|utim. 1913. 1918). posebno govora. naprosto su neshvatljive. objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije 1862–1898. godine. novembra 1904. Nadali smo se da }e se od tog vremena. kao njen podtekst. A {ta je. Njihova kona~na sudba zavisi. pitamo se. Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega. U tom kontekstu je. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju. posle balkanskih ratova.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sa prigodnim govorima. Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike. iako je na{a diplomatska slu`ba nekoliko puta tra`ila zvani~no obave{tenje. Pa{i} je 22. godine izlo`io na~elo „Balkan balkanskim narodima”. za ovih pola veka. prvi direktor Arhiva Srbije posle Drugog svetskog rata. me|utim. on je bio pragmati~an dr`avnik. crpili smo iz svih Pa{i}evih objavljenih i posebno neobjavljenih govora. godine. Ni ovi zapisnici nisu dostupni. politi~ar i diplomata. godine. moralo ih je biti najmanje dvadeset (mi pominjemo samo jedan!). Nikola [kerovi} je u svojoj knjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnika i dokumenata vlade. na primer. Dr Nikola [kerovi}. sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekoliko onih objavljenih u novinama.

Mi smo to odbili. da pazari kod druge dr`ave. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko. {to prema karakteru na{eg naroda. kao {to znate. da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri. onda ta dr`ava nije vi{e nezavisna. mo`e izvr{iti ulogu Pijemonta”. jer nema ni jednog ~oveka na svetu. da podnese tolike `rtve samo zato. da poku{am da se obavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dr`ave. da se nekom cilju do|e. bile su za nas vrlo te{ke. gospodo. jer kad se obavestim o pravim nazorima. ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu. Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju. da oja~a… I zbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja. gospodo. kao i u novoj dr`avi – Jugoslaviji. gotovo isklju~ivo sa Antom Trumbi}em. {to je tvrdo verovala i veruje. kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a gledamo. na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam. balkanski narodi. pa prema tome mogu pravilno i da radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I dr`im. samo tako ure|ena Srbija mo`e biti centar Srpstva. koje je ona od nas tra`ila. dostojan ~lan evropske zajednice i dostojna potpore da se razvija i {iri”. koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutno tokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdr`i tolike udare. propali kad nisu bili zajedno. To se vidi na brojnim primerima. naravno pod pogodbama. koja mo`e Srbiju emancipovati od susednih dr`ava… Politika jedne dr`ave ne mo`e da zavisi od jednog ~oveka. i za to {to Srbija treba da se pribere. A to. predsednikom Jugoslovenskog odbora. a te pogodbe. Srbija nije mogla dopustiti!” Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kih na~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se `eli da se ne{to postigne. u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jednoj velikoj slovenskoj dr`avi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi. du`an bio. da one steknu uverenje. o onom {to on o~ekuje i `eli. ja u tom slu~aju mogu onda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje. davala izjavu da nam mo`e dati i uvoz `ive stoke. u po~etku na{ih pregovora pre dve godine i ranije. pa ma koliko je on uman ~ovek. godine: „Austro-Ugarska je. jer se zahtevi Austro-Ugarske nisu mogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dr`ave. da je najbolja politika ona. ali se uvek radi sa onim stanjem koje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dr`ave. Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odr`anih u raznim prilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. godine. a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu… Nama je nu`na politika mira. i da joj prizna prvenstveno pravo nad svim drugim dr`avama. ona je pod protektoratom te druge dr`ave. da je Srbija kulturno-pravna dr`ava. da je slobodna. uporno je isticao 33 . za koja se ne zna nasigurno. Ista na~ela zadr`ao je i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918). Jer kada dr`ava primi obavezu. Drugi primer je iz 1907.\.

prilikom raspada Austro-Ugarske. da Srbin to isto mo`e u Zagrebu. „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. me|utim. iz~ezne? To ne mo`e da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom. maja 1921. imao vi{e ko da poslu{a! On je. a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalitetu i ideologiji”. a narod je krajem 1918. Trumbi} je tra`io da se to pitanje prepusti budu}oj Konstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. koje su. na `alost.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. to mo`e da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~kom narodnom dobru. To je razlog zbog koga su bujali parcijalni i sebi~ni interesi. koje su nam silom nametnute. mi moramo da le~imo u 34 . zajedni~kim radom. zajedni~kim `ivotom. gospodo. ste~ene. U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. Pa{i} je. kako smo i mi ranije mislili o njemu. pak. „sam sebi pribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima su oplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve. Jer. a mo`e se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropi i svetu nastale”. Pa{i} je na sednici Poslani~kog kluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji be`i s fronta! /…/ Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izlo`eni potsmehu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”. „tvrdoglavog advokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i da se mo`e desiti i obrnuto. godine. „spahiluci” i veleposedi. mi patimo od tradicija. ne u na{oj slobodnoj dr`avi. godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbog odre|enih re{enja u svom ustavnom projektu. To mo`e samo da iz~ezne vaspitanjem. provincijski i malogra|anski duh – ono {to je Josip Horvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”. juna 1923. me|utim. O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni u kom slu~aju kao „zastareo politi~ar”. „trgova~ke radnje”. kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa u drugim krajevima. „kako to mo`e da nestane. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitno rekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini. rekao je Pa{i} za skup{tinskom govornicom 12. Po{to je Trumbi} bio krajnje uporan. Evo za{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimo tekovine narodne. itd. i to uz pomo} na{ih jakih saveznika. koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti. Kada je aprila 1921. time samo tra`io da Hrvat mo`e slobodno da u Beogradu ka`e da je Hrvat i da brani svoje interese. da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovoljenje”. kako je Pa{i} i predvi|ao. „dr`avni magacini”. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao) i hrvatskog plemstva. pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dr`ave i ostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”. godine: „Jeste. koje su nam crkvama nametnute. 7. koje su nam {kolama. nego u tu|im dr`avama. potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanje feudalnih odnosa. Koje su to ideje. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a. taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju. I te tradicije. nije.

preko puta. ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odr`anog u Zaje~aru.\. Zar ne treba upravo tu tra`iti odgovor na ve} vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku `alopojku kako Srbi znaju da dobiju rat. pored koga stojite. godine izneo je („ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre oko ure|enja Dr`ave i oko narodnog jedinstva (centralizam. Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nije mogla na to pristati. septembra 1891. Me|utim. koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”. onih istoriskih {upa. po potrebi. na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalne stranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu. dobrom i bratskom voljom! „Neprijatelji su nas pocepali na Srbe. Ali. bio i retori~ki nadahnut. prvenstveno zbog interesa celine srpskog korpusa u dr`avi. 35 . na mestu gde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao. Ose}aju}i brzi kraj svoje dr`avni~ke karijere i `ivota uop{te. neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog „umjetnog uzgoja mr`nje”. na tom istoriskom mestu a u dogledu grobova na{ih vernih. Mi nismo `eleli da oni budu sluge (pora`ena ratna strana – op. godine. vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne da im sude. autonomija. sedog Ani~i}a i druge na{e bliske drugove i jednomi{ljenike. ve} da im saop{te smrtne presude… A eno. zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade. u kojima je le`alo hiljadu golih. idealnog Bo`inovi}a. Iako je takvih bilo na desetine. a da obavezno gube mir. zbog ~ega mu se u tom smislu ne mo`e ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”. iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zajedni~koj bratskoj dr`avi”. autor) a mi gospodari. ni to nije pomoglo. gladnih. Pa{i} je bio nedvosmislen – tra`ite to u istoriji crkve. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je `iveo a ne. gologlavog i izmu~enog Didi}a. pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj `ivota to javno stavio do znanja. u nesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada. ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi – bili ti. koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lako gubio mir. kako je umeo da ka`e. Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne od drugih. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26. itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedan narod”. sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog. znaju}i da kod slu{alaca izazove duboke emocije. isprebijanih i izmu~enih radikala. aprila 1926. federalizam. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi tra`ili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalnosti. Nikola Pa{i} je. zbog stranih tradicija i uticaja crkve. ne silom ve} kulturom i prosvetom. koji stoi~ki u kraljeva~kim rupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem. na stranu onih koji su zahtevali o~uvanje interesa celine. a pokojni Adam Bogosavljevi} du{u ispustio. milih i nepre`aljenih drugova. na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vi|enih radikala. Pa{i} je svojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga. kao i celokupan dru{tveni anga`man. me|utim. 8/20. „neizvesna utopija budu}nosti”.

Dve protivre~nosti. odnosno vlasti. ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”. a glavni govornik. koji juna~ki du{u ispusti{e. Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. a Todorovi} drag i mio propovednik. koji nije prezao ni od avantura. `iveo narod srpski! Eno onim putem sprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a. nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. Ljube Davidovi}a. opet. Pa{i}eva jedna. njenih istorijskih simbola. bio je Pera Todorovi}. vremenom je stvorila nepokolebljivo uverenje da ‘zna Baja {ta radi’. njene ~vrstine i. Pa ipak. jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef. A eno tamo podalje. na utemeljenje njene istorije. nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli. i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom i njenom stvarno{}u. red grobova na{ih drugova. Davidovi}a. Na{ narod ceni re~ ‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. Otkriva nam se su{tina gra|enja dru{tvene mo}i. Tu se krije i su{tina vrednovanja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci. iako nije uvek bila vredna. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i da provla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vremena dato” u crno-beloj vizuri. Mada se ne mo`e pore}i da je ovaj govor. da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere. godine: „Pretsednik te skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}. dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana. jedno je sigurno. Primer. bio usmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva. ipak. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da je istina. {to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{ni sud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene u tamnicu i okovane u te{ka gvo`|a. u Spomenici Ljubomira M. kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a ne glave”. samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{ala demokratije”. kao.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. na primer. Simboli su bili u drugom planu. To je. na onom bre`uljku. Pa{i} }utljiv do onemelosti. izvanredan primer za odmeravanje veli~ine 36 . koji je tu izre~en. Svi|ala joj se uzdr`anost Pa{i}eva. nagla{avanjem stvarnih `rtava. a poti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. ~ini nam se. koju smo naveli. koji umirahu sa usklicima: `ivela narodna sloboda. tuma~ strankinog programa. vezanih jedan za drugoga. nabijen emocijama. nalazi ne{to od ta~ne ocene govora Nikole Pa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu ali vrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”. Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. Valjda {to su se tako lepo dopunjavali. Njegova re~ je rado slu{ana. Ako se u ovom. i svih na smrt osu|enih…” Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujund`ijska {ara”.

party conventions and on festive occasions. Another important factor of speech as a historical source lies in the relation between the structure and contents of a speech and the audience for which it is meant. elucidate his personality. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologije vladanja i njenih raznovrsnih transmisija. Pa{i}. politician and diplomat who could also be rethorically inspired if need be. The third factor is the question whether a speech represents a turning point in form and way of delivery. does not hold true. it is plain to see that the opinion of him as „bad speaker and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now. tj. And yet. establish veracity etc. statesman and diplomat. and if it is innovative. the least was written about his speeches. When selecting speeches of a statesman it is important that their diversity help form an overall picture of his character and activities. his speeches held at political meetings. a speech can delineate personal characteristics and psychological type of a historical personage. during his lifetime. His subsequently found statements and above all. politician. Firstly. and even more lately on. and on how he outlines his programme. His speeches show him to have been a pragmatic statesman. For various reasons and despite numerous attempts. historiography has so far been denied a comprehensive work which would at least partly. On the example of selected speeches of N. Summary Oratory of Nikola Pa{i} Much has been written about Nikola Pa{i}. 37 . the contents of a speech by a politician.\. with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances in which a speech was delivered. were an object of an analysis with the aim of deciphering the „art of oratory” and speeches as historical sources. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a istorijskih li~nosti. knowing also to stirr deeper emotions with his audience. statesman and a diplomat depends on the position the speaker holds in the pecking order of social or political power. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage. Speeches can be also regarded as the state of political culture on general or individual level. As a historical source.

tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br.1) "1918/1941" JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI* Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata APSTRAKT: U ~lanku se. 1194).083 (497.). * 1 ^lanak je napisan kao deo istra`ivanja za temu Dr`avna represija u Kraljevini SHS 1918–1929. @or` Dibi (prir. u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20. 25. Po`eljno vaspitavanje mladih.Mr Ljubomir PETROVI] Institut za savremenu istoriju. istra`uje kontrola dr`avnih i prosvetnih vlasti nad `ivotima prosvetnih radnika. gradivom i predmetima.”1 Mo`da najve}u potvrdu tih stavova pru`a upotreba pedago{kih radnika u ideolo{ke svrhe. po njegovom mi{ljenju. Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija. Beograd UDK 371. na osnovu arhivske gra|e. godine. Filip Arijes. a te ideje. samo istorija ideja odraslih o detinjstvu. periodike i literature.12. nemaju veze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~ke svrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. ali se u slo`enim okolnostima postojanja totalitarnih re`ima pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dr`avni servis. godine. stalna je karakteristika svih dr`avih sistema. Beograd 2000. u su{tini. str. Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokom istorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce. a koji se finansira iz sredstava Ministarstva za nauku. a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja. do 2001. Za njega je istorija {kolstva. Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kraljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanja prosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enika koliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti. pripremale za isku{enja realnog `ivota. veku. Istorija privatnog `ivota od Rimskog carstva do 1000. 38 .

odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se tra`ila ~ak i misaona „pravovernost”. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim. Njene pristalice. prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povoljnije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. Ukidanje parlamentarizma 6. godine. da {titi pravni.2 Ishitreni entuzijazam 2 Ljubodrag Dimi}. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Uop{teno gledano. Beograd 1997. ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu do nivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa. godine. prete`no Srbi. ali stalno prisutni. hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. Ideologija „troimenog naroda” Srba. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolom ministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. a tako su vlastima dali signal za zloupotrebu u~iteljskog stale`a u politi~ke svrhe devet godina kasnije. politi~ki i dru{tveni poredak. hrvatsko pitanje. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila je isklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu. Zatim korektivni. 247 . etni~ka pripadnost ili neka druga kategorija. podrivanje spoljnog ugleda dr`ave i autaritaran karakter kralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije. bilo je odgovor kralja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme Kraljevine SHS. kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima. II. u svojim prvim javnim nastupima tra`ilo stvaranje jedinstvenog prosvetnog zakonodavstva u dr`avi. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jedne du{e narodne” biti njihov zadatak. shvatali su je kao filozofiju oblikovanja nove nacije. Zato i ne ~udi {to je stale{ko Udru`enje jugoslovenskog u~iteljstva.LJ. stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji i nacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika Kraljevine SHS. sukob izme|u neophodnosti odr`avanja egzistencijalnog polo`aja dr`avnog ~inovnika. osnovano sredinom 1920. Tre}i cilj odnosi se na preventivno delovanje. Revizionizam susednih dr`ava. Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{ljenja”. str. u smislu odvra}anja kako lica nad kojim se vr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepo`eljnih ~inova. januara 1929. krajem 1918. veka. u tim krugovima. Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kraljevine Srbije postala je. lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nih politi~kih uverenja. da „po~inioce inkriminisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi. pa ~ak i ratni konflikti. Ti ~inovi ne moraju biti strogo aktivni. godine. 39 . sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni. knj. godine. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenih uloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni. zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave. politi~ki program nove dr`avne zajednice. a jugoslovenska dr`ava. Nepostojanje konsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik.294.

mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dr`avni zahtev. Ovaj savetodavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nadzornika sa prosvetnim radnicima. 61 . u obrazovno nerazvijenim sredinama. upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela. politika. marta 1921.. politi~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dr`avnih tvorevina. godine.62. Naravno da je kategorija {tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo da nastavnike savetuju i u pogledu li~nog `ivota van {kolskih prostorija. Osnovno {kolstvo bilo je zadu`eno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva. [kolske obaveze |a~ke populacije bile su tipi~an primer. moralni ljudi skloni aktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena. po mi{ljenju integralaca. Na prostoru tek ujedinjene dr`ave sudarala su se tri civilizacijska i verska modela. Pogled s kraja veka. Beograd 1998. Jedina obzirnost. društvo. Razvijati svest i ose}aj za dr`avu bio je primarni zadatak u~itelja kao lojalnog dr`avnog slu`benika. u odnosu prema dr`avi i njenim institucijama. Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanja da na~in `ivota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da se procene samo u kategorijama korisnog i {tetnog. Prostor. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskom kraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga`ovanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu. Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku.8 . koju je diktirao dru{tveni moral.4 Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obrazovnom profilu prose~nog stanovnika. nije vodio ra~una o balastu istorijskog. pravoslavni. islamski i katoli~ki. proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenim nacionalnim i dr`avnim interesima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). sa izra`enom verskom tolerancijom. od 16.27. 40 . mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva. koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da 3 4 Isti. str. vid represije i da ga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora. Srbi i Jugoslavija. Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog i dr`avnog jedinstva. Mimikrija nepoverljivog selja{tva. ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta. Izveštaj na~elnika krajinskog okruga. prema dr`avnoj politici obaveznog {kolovanja. fond Ministarstva prosvete 66 pov. narodna i dr`avna kategorija. prosvetnih radnika.3 Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dr`ave postojali su otpori. nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprotstavljene istorijske svesti. „negativni elementi” suzbili prosve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada. Da bi se takvi. pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu i ograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog `ivota i preuzimanja drugih civilizacijskih obrazaca.

str. 36.785 dece. Beograd 2001. 34.61% nepismenih prema popisu iz 1931. pred po~etak Drugog svetskog rata tokom 1939. II. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi i programi.300. Koliko je prosvetni napor jugoslovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola. 191. 1. Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. (dalje: Zapisnici..). sa 34. a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijene patrijarhalne kulture. Samo je 9. Podaci prema: Ljubodrag Dimi}. Samo za prvih {est meseci 1929. 188.03% ukupne populacije 1939.326 na 1. podignuto je 229 osnovnih {kola od 9.81% u korist mu{karaca. poha|alo osnovnu nastavu. nije se mogao suzbijati sredstvima koja su. str. knj. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tva mo`e se sagledati ako se ima u vidu da je.111 {to zna~i pove}ao se za 106.407. Ljubodrag Dimi}. Istorija 20. godine. a jo{ manji bio je broj srednjo{kolaca koji su ~inili 1.6 [kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernog prosvetnog i civilizacijskog razvoja. bilo 10. 36.5 Jedan od prvih koraka autoritarnog re`ima bio je intenziviranje rada prosvetnih institucija. 41 .. Dr`avne vlasti. br. Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525. godine izjedna~eno je prosvetno zakonodavstvo. 86.). Analfabetizam.7 5 6 7 ASCG. Ljubodrag Dimi}. a broj u~enika od 1. Postojala je izra`ena razlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila 14. kroz savete i opomene. godine.392 odeljenja. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. godine. Blagoje Isailovi} (prir. uprkos deklerativnih javnih istupanja politi~ara. 190. Od 1929. nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u nepismenim sredinama.722. Osnovnu {kolu poha|alo je oko 1. dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepismenom stanovniku. Ta brojka nije se mogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina. 181. do 1931.LJ.409 njihov ukupni broj popeo se na 9. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. str. f. veka. 66% stanovni{tva. a podu~avalo ih je 49. kao masovna dru{tvena pojava. Nikola @uti}. tek na po~etku Drugog svetskog rata 1939–1940.638. Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931. otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovi predvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira. Ove naizgled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija imala oko 44. 192. izla`u pojedincu bez prisustva drugih osoba.874 {kola. nameravali su da otvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dr`avi. godine.384 nastavnika. a 90% sredstava odlazilo je na dohotke ~inovnicima i prosvetnim radnicima. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i i cifra po kojoj izdvajanja iz bud`eta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7% svih rashoda na godi{njem nivou. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti se primedbe na li~ni `ivot. U isto vreme.173 |aka. godine. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkriva i podatak po kome je samo 10% prosvetnog bud`eta bilo namenjeno direktnom ulaganju u razvoj {kolstva. Beograd 2002.

Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS. „Jugoslovenstvo i osnovna škola”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. I. Jugosloven. br. opština. rada i ose}anja. Izveštaj podnesen I Konferenciji umnih radnika 9. Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi. str. njihov polo`aj postaje sve te`i i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje. umesto znanja. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tome suprotstave. godine. str. Isto. da kroz nju provejava jedinstvo nastavnog programa. a glorifikacija dinastije Kara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima. Umno radništvo i njegov polo`aj u današnjoj dr`avi i društvu. imperativno. Ð. Ve} u osnovnoj {koli tra`ilo se stvaranje jedinstvene jugoslovenske kulture. Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da bude skroz nacionalna i dr`avna. Miloševi}. u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enike za samostalno i kriti~ko razmi{ljanje. Represivne mere ispoljavane su prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalice levi~arske ideologije. u Beogradu. novembar 1931. jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dr`avnog `ivota. Od prosvete se.” Kam. o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja „jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju po`eljnih ideolo{kih stavova. 3 . 10. Ideolo{ka slika prosvetnog radnika U me|uratnom periodu. maja 1920.” M. preduze}a ili pojedinci). dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacionalno” vaspitavanje u~enika. odr`anoj 12. izme|u 1929. godine. napretka i preporoda. ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svim ljudskim manama. Popovi}. 11. dobrim delom. str. marta 1929. 42 . 326. postala je osnovna vrlina podanika Jugoslavije. Beograd 1920. pa i prosvetnih radnika. u dr`avi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslodavcima (bilo da je to dr`ava. Branko Petranovi}.8 Takva o~ekivanja bila su. Ve} po~etkom 1920. postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvetnog radnika i egzistencijalno optere}enog. str. 35 . ukazivalo se na te`ak polo`aj intelektualaca. a od u~iteljskih {kola tra`ilo se.37.9 [kolski programi bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda. str.4. svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila od omladine jedinstvena jugoslovenska nacija. stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{enih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija.. pored slabosti organizacione i normativne prirode. više nego i fizi~kih radnika. dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosioci jugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prakti~nim prosvetnim aktivnostima.12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih 8 9 10 11 12 Zapisnici.. u ideolo{kim i politi~kim vrhovima Kraljevine. Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena.1. Beograd 1988. a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugog reda. privatna udru`enja. Istorija Jugoslavije 1918–1988.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema. da stvaraju kadar koji ne}e „dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dr`ave”. Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca. u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslovenske dr`ave i ljubav prema jugoslovenstvu. i 1935. Poslu{nost. knj. jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dr`ave.

13 O{trica kritike integralaca bila je usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politike koji su se. unifikacija prosvetnog zakonodavstva. a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. 206.17 Visoki zahtevi dr`ave. 249. politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religiozno ruho. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine. nije to ni potrebno. I. a da i ne govorimo ve} o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa. januara 1929. godine. Jugosloven. ^itavu deceniju nakon stvaranja jugoslovenske dr`ave postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. treba omiliti svakome svaki kut naše dr`ave. Po{to je zadatak u~itelja bio da potpoma`u u~vr{}ivanje narodnog jedinstva i dr`avne celine. izjedna~avanje pravopisa i terminologije. zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra. treba ubla`avati razlike koje je me|u nas postavila istoriska nu`nost. decembar 1931. prema u~iteljskom kadru. treba upoznati omladinu.” L ]ur~i}. sa manje ili vi{e prava. Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma. Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti.. koja bi bila pod nadzorom u~iteljskog udru`enja i dr`ave. jugoslovenska ideja se ne da diskutovati.16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dr`avnim namerama.d. "Treba pribli`iti sve krajeve. pripisivali vi{estrana~kom sistemu u periodu parlamentarizma. str. str. „Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dr`avne prosvetne politike imalo je realnu pozadinu. 82. Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako. pretstavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama. treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica. ponekad. Iako je u ve}oj meri bilo politizovano. februar 1932. Jugosloven.” n. odnosno. izrada jedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu. Proklamovani cilj akcije bio je {irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljublje kod u~enika.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadr`aja i njihova prisutnost u svim sferama `ivota vodilo je ka hipokriziji dr`avnih ~inovnika koji su odbijali da se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti. str. ako ni u ~emu drugom..” Ljubodrag Dimi}. br. „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kulturnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo- 43 . „U~iteljstvo i jugoslovenstvo”.14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ciljeva. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti opaski na rad prosvetnog sistema pre 6. 4. Prosvetni sistemi Srba. nisu imali pokri}e u materijal13 14 15 16 17 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inile kulturnu politiku re`ima na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dr`avnog prosvetnog programa. opstanak ~itavih prosvetnih zavoda. br. pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobila bolji izgled u o~ima ~itavog sveta. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno. str. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna i nepovrediva. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. knj. Beograd 1996." Tih. N Nikoli}. Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijansku ulogu srednje {kole. Ljudima koji su se bavili dnevnim pitanjima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrovalo ~itav naš javni `ivot. da nam te razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribli`imo. Od }udi pojedinih ministara zavisio je.LJ. 84. „Srednja škola i jugoslovenska misao”. 2.

Beograd 1996. 131. 57. str. str. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. str. O tome videti: n. Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manjini u vrhovima vlasti. br. da se prilagodi `ivotu u novonastaloj Kraljevini SHS. nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe. 77 . ekonomski i kulturni `ivot nove domovine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ^injenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}ene grupe.20 Na te optu`be odgovaralo se da je jugoslovenska dr`ava potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~ke slike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda u stare etni~ke zajednice. Beograd 1994.d. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovorima privremeno.” Ljubodrag Dimi}. sumnju dr`avne vlasti u lojalnost ma|arske nacionalne manjine.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga`ovane na poljima dru{tvene. teško uklapanje u politi~ki. Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametljislovenskom društvu. „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti i ograni~enja)”. ma|arska nacionalna manjina teško je mogla. Ma|arska nacionalna manjina se. što je pru`alo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništva monarhije. isticao se trend opadanja broja ma|arskih osnovnih {kola. krahu prosvetne revolucije srpskog naroda. I.3. str.” Ljubodrag Dimi}. „Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”.” Ljubodrag Dimi}. nemirenje sa postoje}im stanjem. zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskoj nacionalnoj manjini. knj. a i htela.78. podozrenje.19 Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpuno druga~iji od onog u Austrougarskoj. 18 19 20 21 44 . ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovo zanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele. u vi{e navrata. podsticali su nepoverenje. Sudar sa stvarno{}u Nasuprot „savr{enom” dr`avnom slu`beniku i beskompromisnom ideologu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo politi~ki protivnici sistema. Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji. Jugosloven. nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje. slobodno se mo`e re}i. sume namenjene narodnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu `ivota. „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u bud`etu Ministarstva prosvete. H. nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju školskog zakonodavstva. 165. III. `alila Dru{tvu naroda na prosvetnu politiku dr`ave. neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora. str. a time i kulturnoj i prosvetnoj politici koju je ona sprovodila. 199. kakva je bila jugoslovenska. knj. januar 1932. Gorda na svoju kulturu i prošlost. I.. {to se odrazilo i na prosvetni polo`aj Ma|ara u Vojvodini. knj. Za utemeljenje jedne moderne ideje.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao je na nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarene realnosti.

Nije se uop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara mo`e pru`iti u uslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda. preme{tani u ~isto srpske sredine. Ministarstva prosvete 66 pov.4 .. ^ak su i ina~e veoma nepopularni `andarmi u makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom polo`aju u odnosu na u~itelje.10. habzbur{ki lojalisti. a ohrabrivali su ljude koji su im bili bliski da izbegavaju slu`enje vojnog roka u jugoslovenskoj vojsci. Ma|arski simpatizeri iz redova dr`avnih slu`benika. Izjave pojedinih u~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da je Vojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebalo klati tupim no`em”. Makedonija je slu`ila kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sa komunisti~kim sklonostima. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanju da veliki delovi jugoslovenske dr`ave pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. Prvih godina postojanja nove dr`ave bilo je izra`eno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima i pripadnicima nacionalnih manjina. otpuštanja. U Ba~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u kome su na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika. kazne. Tako su ma|arski u~itelji. bili su u funkciji obave{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojska dobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici.22 U takvoj situaciji zvu~ala je deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da se polaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in da tekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~itelji polo`ili navodno nezakonitu zakletvu. a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki rad radili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. premeštaji. bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalno sigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kim istomi{ljenicima. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti vim. simpatizerima biv{e austrougarske dr`ave ili raznim antijugoslovenskim nacionalistima. ~esto su radili za ma|arsku stranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dr`ave kako ne bi odr`avali kontakt sa neprijateljskim elementima. Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali su pa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim anga`ova22 ASCG. 45 .LJ. Hrvatski u~itelji. a posebno u~itelji. Time su se direktno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~e dr`avni jezik. ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. sa slabim znanjem „dr`avnog jezika” i nacionalisti~kim sklonostima. u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921. Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~ki sumnjivim. Politi~ki proka`eni prosvetni radnici. bez obzira da li se radilo o komunistima. f. U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedinjenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost. Proma|arska delatnost.

godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista. 240. maj 1920. za koje bi se ustanovilo da promovi{u bolj{evi~ke ideje.31. Dr`avni slu`benici. a studenti komunisti izlagali su se neprijatnosti da im dr`ava oduzme pomo} za {kolovanje. {to se negativno odra`avalo na nastavu i kvalitet nau~enog. Uprkos tome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propagandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu23 24 25 Nepotpisano. godine. da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustavi izdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje. Narodna škola i narodni u~itelj. . otpora dr`ave komunistima i represiji sa izrazitim svojstvima variranja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dr`avnim protivnicima. slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutku budu otpu{teni sa posla administrativnim putem. {to se u praksi zloupotrebljavalo. kakvi su bili komunisti. Sergije Dimitrijevi}. rizikovali su da ostanu bez posla. br. Beograd 1938. Radni~ke novine. sti~e se sa deset godina efektivne dr`avne slu`be. godine. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog. pak. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dr`ave pridru`ili komunistima da bi izazvali i podr`ali nerede.23 Kako su u~itelji bili tretirani kao dr`avni slu`benici. sredinom 1920. f. 15. „Crna Gora”. njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sa hrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dr`avno ure|enje. zahtevala je podr{ku javnog mnjenja na lokalnim nivoima. 244. 1. 3.25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljene prosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dr`ave krajem 1920. br. mo`e se navesti slu~aj administrativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. str. Pravo na li~nu penziju. kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti. ASCG. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. str. vr{ilo je tokom 1920. Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa 1919–1921. ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani. ako još nisu stekli pravo na li~nu penziju. na zahtev op{tinskih zborova. Ministarstva prosvete 66 pov. Dnevnik. diktaturu ili revoluciju.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS. str. Ministarstvo prosvete. ratovi i drugi izrazi koji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije. 68. list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku. septembra 1921. 46 . Kao što smo ve} napomenuli. X. „Hajka protiv u~itelja komunista”. nisu imali obezbe|enu stalnost zaposlenja. Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine.11 . Beograd 2001. str. a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativu policijskih struktura. javno je saop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kim sklonostima. „U tome pogledu. U kratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo. Nizu za{titnih mera pridru`ila se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvovali u delovanju protiv dr`ave. Da se to ne bi desilo vlada je odlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propagandu”. 21. godine.” Mihailo Ili}. od 13. 118. nego kontinuiranog.

Mom~ilo Ze~evi}. ali su izbegli da se izjasne o tome kakve }e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima. Strategija pru`anja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgovorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da ka`u kakvo }e dr`anje imati prema komunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nosti nisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. ali ne i njenu sudsku granu. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista. str. Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja sa ovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike. Prilikom saslu{avanja pitanja su bila jednoobrazna. Negiranje kao strategija povla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komunisti~kih ideja. da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e dr`anje zauzimati posle pojave Obznane. Zbirka dokumenata. Neki od osumnji~enih verovali su da }e izbe}i odgovornost ako ka`u da su komunistima pripadali samo do Drugog Vukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili. Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj varirao od samo 65 do gotovo 200 ljudi.26 Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su ni`im organima dve vrste zadataka.LJ. Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bio je bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadr`e u u~iteljskoj slu`bi. Nekima ovakvo dr`anje nije pomagalo da izbegnu otkaz. Neki od u~itelja priznavali su da su radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ru vlasti. 142 . usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja. ali su odmah dodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidr`avni karakter. a njihov podani~ki mentalitet dolazio je do izra`aja u obe}anju da }e u budu}nosti raditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dr`avnom jedinstvu. ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom. godine bili su optere}eni poslom da podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno da aktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu. Beograd 1985. [kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. Bilo je i hrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov 26 Branko Petranovi}. usput napominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv.143. Iako se tekst Obznane prete`no odnosio na komuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {to su se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti. Jugoslavija 1918–1984. U drugoj grupi nalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji do spremnosti da agituju za komunizam. Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nije dostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni sami sebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podr`avanje ideja koje su postale politi~ki nepodobne. 47 . a drugi prikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom dr`anju prema bolj{evizmu.

febrara 1933. ASCG. Ministarstva prosvete 66 pov.8 – 26. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da obavljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti integralnog jugoslovenstva. U Crnoj Gori pojedini prosvetni radnici dr`ali su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potrebe pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravdanje u~itelja pred `andarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru`je pru`io na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke. godine Uredbom o u~iteljskim disciplinskim sudovima. Anonimna dostava.11 – 31. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja. oktobra 1930. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine.29 Disciplinska odgovornost u~itelja.. Ministarstva prosvete 66 pov.. godine. Razni izveštaji školskih nadzornika. od 9. u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja. 48 . f. godine. Kraljevina SHS primila je u slu`bu i kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvog svetskog rata. f. od 21. To se de{avalo i {kolskim nadzornicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arima poput Svetozara Pribi}evi}a. zakonski je definitivno regulisana tek 1927. Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov. koji su se suprotstavljali re`imu integralnog jugoslovenstva. godine. godine. ASCG. Protivljenje jugoslovenskoj dr`avi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatim razbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kod lokalnih dr`avnih slu`benika. f. ASCG. ASCG. a posle stvaranja jugoslovenske dr`ave uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalne islamske verske zajednice. novembra 1930. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave o radu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorske vojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva. Ministarstva prosvete 66 pov. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nadzor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanje svedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetne struke... jula 1930. f.11 – 31.. Procesi pred disciplinskim sudovi27 28 29 ASCG.11 – 31.27 Kao dr`ava nacionalnog pomirenja. f.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Do tada. sve represivne odredbe o optu`ivanju. f. f. godine. godine. a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav koji budu ocenjivali za shodno. od 12. maja 1923. od 27. Izveštaj o jataku Vejsa Ðuki}a.. o jatakovanju ucitelja. febrara 1935..11 – 31. isle|ivanju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kih zakona u parcelizovanom pravnom sistemu. Ministarstva prosvete 66 pov. od 10.11 – 31. ASCG. Izveštaj o vladanju školskih nadzornika. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~iji je `ivot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dr`ave i naroda i druge vere. Izveštaj komandira `andarmerijske stanice u Nikši}u.11 – 31. od 8.28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima. na celom podru~ju Kraljevine SHS. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG.

Beograd 1927. pa i preme{taj u drugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva. str. kojim bi se naru{io ugled profesije ili povredila slu`bena du`nost.21. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`be sa nijansama koje su varirale od zadr`avanja ili gubitka ste~enih prava u dr`avnoj slu`bi. . 14.11 – 31. a optu`eni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga je stekao pre odlaska na disciplinski sud. Mandat za me{anje nadzornika u privatni `ivot prosvetnih radnika bio je znatan. Ministarstva prosvete 66 pov. Nije bio redak slu~aj.30 Me|u brojnim u~iteljima koji su skrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili su se i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno. zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate. f. da su se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da dr`e nastavu. jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova” me|u nastavnicima. 15. 20 . Stro`ije kazne izricane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor. 49 . Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalo se sa praksom kontrolisanja privatnog `ivota prosvetnih radnika sa tom razlikom {to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici. U okviru staranja za unapre|enje {kolstva. Raši}. Za vreme prve vlade Milana Stojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povreda propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobom krivi~nu odgovornost.LJ. kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. Prisilno penzionisanje bez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne. Postojali su oblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinski sud. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev `enama koje su mu spremale hranu. Za izvr{ene „disciplinske istupe”. Nekima je {kola slu`ila vi{e kao mesto za politi~ke zborove. Najte`i vid 30 31 Više o tome u delu: Vojislav V. njegovo pravo bilo je da istra`uje eventualne „krivice” nastavnika i predla`e kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elnika. po tvrdnjama nekih nadzornih odbora. Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optu`ene u kratkom roku od tri dana po prijemu optu`be. ASCG. ali mu nisu mogli oduzeti celu platu niti druga nov~ana primanja.31 Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetne sposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik. Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sa disciplinskim postupkom. smanjivanje plate od 20% sa najdu`im rokom trajanja od dvanaest meseci. 19. a u te`im slu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smela trajati du`e od deset godina. predvi|ena za {kolu. bile su predvi|ene kazna opomenom.5. 3 . navodno zbog nedostatka ogreva. Takvi preme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastopno ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine.

zbog politi~kih implikacija. Kazna nije mogla da se izrekne pre saslu{avanja optu`enog. Veli~ina prestupa. uprkos strogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za to krivi~no delo. koje su dovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije. Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditelji osvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja.1280 – 1525. str. Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no je odgovarao pred sudom. godine. Primer takve prakse osetio je u~itelj sela Pepeli{te u Tikve{kom srezu. od 16. Upravnik {kole imao je pravo da izri~e samo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ili vi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu. a njegov slu~aj. vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvu vrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost. f. Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno definisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. godine. do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dr`ave i ministra unutra{njih poslova.32 Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno. a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedinca nije smeo da pre|e iznos mese~ne plate. prekr{aja. Beograd 1929.1280 – 1525. a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fonda dr`avnih ~inovnika. f. Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. kocka i skitnja. definisao se kao disciplinski prestup. ASCG. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|e je bio te`ak prekr{aj. jula 1936. od 16. U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam. Hrvata i Slovenaca. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovao jednu od svojih u~enica. ote`avaju}e okolnosti i drugi momenti uticali su na status prosvetnog radnika i direktno se odra`avali na njegov `ivot i sudbinu njegove porodice. jula 1936. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~ana kazna ne ve}a od 300 dinara. Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je te`ak greh. Ministarstva prosvete 66 .33 Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece. 77. Ministarstva prosvete 66 . ASCG. f. pristrasno i nesavesno vr{enje prosvetnog poziva. Njega su roditelji `enske muslimanske dece 32 33 34 ASCG. kojoj su posve}eni idealni ljudi. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. 50 .1280 – 1525. Nije se tolerisalo lakomisleno zadu`ivanje. Kritika postupaka vlade. godine. Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana. a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja bla`ih kazni za neuredno pona{anje.34 Optu`ivanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acima i da su deca izlo`ena verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~a bila je ~esta pojava. Ministarstva prosvete 66 . njegovo ponavljanje. izazivanje sva|e sa drugim nastavnicima. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. Nemoral u privatnom `ivotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji disciplinski ka`njavaju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao. koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost.

ASCG. Izveštaj direktora ohridske gimnazije. 79. Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavne crkve pa su ga i mu{ka i `enska deca navodno optu`ivala za silovanje.67 – 23. upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja. godine. od 7. Pismo ministra prosvete. godine. od 26. ispostavilo se da ni{ta od optu`bi nije bilo istinito.67 – 25. Ministarstva prosvete 66 pov. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima u Beogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sa desetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu. godine. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije. Direktor gimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`be nisu istinite. februara 1926. ASCG. februara 1924. februara 1925. godine. U~enik op{te zanatske {kole iz Leskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranja na seksualni odnos..67 – 23. f. . januara 1924.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno o ispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisu vi{e bili pod ingerencijom ministarstva. Ministarstva prosvete 66 pov. godine. upu}en direktoru gimnazije u Ohridu.35 Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja. upu}eno predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu. ASCG. od 10.. f. Ministarstva prosvete 66 pov. f.67 – 23. od 11. 51 .67 – 25. . od 28. Ministarstva prosvete 66 pov. ovoga puta dokazane. f. ASCG. ve} versku {kolu tako da su odbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovom poku{aju da ih opismeni. Prosvetni inspektor iz Skoplja oti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pitanju bio otpor seljaka koji nisu `eleli u selu dr`avnu. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti optu`ili za seksualno uznemiravanje u~enica. . od 7. Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okrivljeni arhimandrit predavao veronauku. Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba. godine. Nalog referenta odelenja za osnovnu nastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a.67 – 23. Ministarstva prosvete 66 pov. Hrvata i Slovenaca. februara 1925. Iz policijske prijave videlo se da je optu`eni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnom napastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti. osim skandala. Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}. Sli~ne prijave. novembra 1928. f. str. a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih koji su tu pri~u {irili. a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da je crkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijih razreda srednje {kole. Na kraju. donosio je vinovniku i sukob sa zakonom. Nalog kabineta ministra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina. Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anju u~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne 35 36 ASCG. pa je direktor gimnazije predlo`io odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti po kazni u neku drugu {kolu. jer je predvi|eno da se po~inioci ovog dela kazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o te`em krivi~nom delu. f.LJ. Ministarstva prosvete 66 pov.. podno{ene su i protiv suplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom. ASCG.

Veliki `upan Primorsko kraji{ke oblasti `alio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice `ive „sabla`njivim” `ivotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake.39 Zbog pritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~eja po kazni.. 37 38 39 40 41 ASCG. godine. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasina da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kada je u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao oca navela je profesora. Razjareno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora. 52 . Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov. marta 1927. a Ministarstvo prosvete radi „spasavanja mlade`i” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobno udaljena mesta. godine. Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu dok su on ili ona obavljali svoje poslove i `iveli u drugim krajevima zemlje. povrede. Iza termina sabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svog posla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji.f. `ivele u „konkubinatima” i imale vanbra~nu decu.67 – 132.. septembra 1929. f.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni `ivot prosvetnih radnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvu prosvete. jula 1929. ASCG. f. f. marta 1935. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja po potrebi slu`be. ASCG..67 – 132. Ministarstva prosvete 66 pov. Zato nije ni ~udo {to su mnoge u~iteljice. Ni njene kolege nisu bile bolje u o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kolega. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatim `enama i upotrebljavao |ake kao po{tare.67 – 132.37 Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama.67 – 132. Izveštaj direktora Dr`avne gimnazije u Prištini.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 132.38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama. godine. f.67 – 132. od 12.. Ministarstva prosvete 66 pov. da pu{i cigarete i da izgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mesto Vinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji. ASCG. od 10. Prijava redarstvenog povereništva u Zemunu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15. Ministarstva prosvete 66 pov.. ASCG. od 12. godine. septembra 1926. po ocenama preterano revnosnih dr`avnih slu`benika i skandalizovane ~ar{ije.. Ministarstva prosvete 66 pov. Izveštaj pravnog otseka Ministarstva prosvete od 3. avgusta 1929. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru iz Vinkovaca od 1.67 – 132. ASCG. Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetske oblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove.. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole. ASCG. skandalima koje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac. f. f. seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama. Za zaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena. a u veliki greh pripisivalo mu se {to je `iveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole. godine.

Educational and police authorities' controlled political opinions and private lives of teachers.LJ. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Summary Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility Oppression of a Profession between the Two World Wars Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs. Croats and Slovenes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bear upon teachers to behave according to the idealized social and political image of them. punishing even those who had been victims of backward views of the community. 53 . Political and moral correctness had been and remained the crucial component of which it was expected that teachers would make an ideal type of an obedient Yugoslav citizen.

a prvenstveno Velike Britanije dovelo je M. jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnije zna~enje za cjelokupno dru{tvo. Sarajevo UDK 323. a i za sve njegove segmente.Mr Sonja DUJMOVI] Institut za istoriju. X 1937. Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”. ali se mo`e re}i da je Blok narodnog sporazuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dr`avne organizacije.). povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni{tva. koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum. U tridesetim godinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigne uravnote`enost u politi~kom `ivotu nisu dovodila do pravih rezultata. neformalnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek.1) "1937/1939" 323. To je bilo prvi put da se u Jugoslaviji {efovi opozicije dogovore. Vladin neuspjeh u pregovorima sa Hrvatima. ali je njena politika istovremeno do`ivljavana i komentarisana kao zaokru`ivanje Hrvata. Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se na sve sfere `ivota. veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskog stanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata. 1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini 1918–1941”. mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskoj jedinici. ali ne sa vladom nego sa srbijanskom opozicijom (8. mentor je bio prof.15) (051) SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK1 APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka. dr Ðor|e Stankovi}. kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske.17 : 329 (497.2 (497. 54 . odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla. opozicija srpske pravoslavne crkve.

Ilok. 1965. Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }e se jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red.S. 1988. Institut društvenih nauka. gotovo samo Srbe. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teritorijalnog zaokru`enja.. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan. Derventa. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima. Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske banovine. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom `ivotu. Strah za budu}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste.. Ono je najviše štetilo srpskom elementu ovih pokrajina.2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovoj novoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije. serija I.. Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5. te srezova Dubrovnik. Nakon organizovanih izbora decembra 1938. II 1939.3 U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka bila sasvim ugro`ena do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji su ovu ideju najvi{e i zastupali. srpske teritorijalne jedinice u okviru dr`ave. Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale princip unitarne organizacije dr`ave i koje su bile provedene bez izmjene ustava. Odjeljenje istorijske nauke. koji su ovu promjenu u dr`avni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljim tra`enjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena. Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|e doprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u. neuzdrman. Grada~ac. koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila se kao najava potpunog kraha dr`ave. augusta 1939. 5. sa hrvatske strane. s tim da je u sporazumu navedeno da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatsku ve}inu. Beograd. 55 . monografije. godine Milan Stojadinovi} je oti{ao sa vlasti februara 1939. {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dr`avi i na svim nivoima otvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izra`avanja nacionalnih strasti. godine i njegov rezultat je bio formiranje Banovine Hrvatske. [id. str. 403. Travnik i Fojnica.4 Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren. Beograd. dok ostale. Pitanje polo`aja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i to u sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja. dotada{njem predsjedniku poslani~kog kluba JRZ. kako gore rekosmo. Br~ko. ili se bar to kao 2 3 4 Ljubo Boban. kada se naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dr`ave. {to je postalo krajnje neophodno za normalizaciju politi~kog `ivota. izdijeljena srpska elita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog polo`aja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini. Srpska politi~ka emigracija o preure|enju Jugoslavije 1941–1943. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekom je potpisan 26. Tada.

uzori reda i discipline. i sebi~niji. koja nosi svoje ~isto versko obele`je. Mnogo se više i odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji. Zasad. bilo vrlo sumnjivog utemeljenja. u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovi podvojenosti stvorili. okretniji. Da li su ih imali? – to je glavno pitanje. Jedan od njih je i Nikola Stojanovi} koji vrlo rano otvara to pitanje. za spas i o~uvanje našeg krvavog truda. Jedinstvenost i cjelokupnost dr`ave ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacionalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i prestala da bude centralisti~ka. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e. Pojedini izuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozoravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. str. DZ. uzalud ih je veliki dr`avnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem. Od sre|enosti dr`ave prešlo bi se u plemensku i versku toleranciju.. koji je okrunio našu veliku otad`binu slavom i sjajem. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njom da hegemoniju jednog naroda nametne drugima.6 glavni predstavnici JRZ u Bosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni muslimane i katolike. Kod takvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdr`i tešku borbu za pobedu svojih na~ela. aprila 1939. da je ve}ina srpskog naroda na strani onih koji su `eleli da Srbija ostane Pijemont. 25. Ali Srbi ne imadoše dr`avnika kakve su iziskivali vreme i prilike. briga za budu}nost srpskog naroda je potakla sve njegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da tra`e na~ina da se organizuju. Branko Kalu|er~i}. Jer. n. KBUDB – Pov. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su da prošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti. Otuda njihovi dosadanji uspesi. Ali se našlo Srba koji su hteli nešto ja~e – da od Srbije naprave Prusku. Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje. U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}. 6. Njihove ambicije da budu i vo|e dr`ave mogle su se shvatiti i odobriti.. osje}aju}i da sve ide podjeli zemlje. 5802/1940. van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bili pravi dr`avnici naša bi dr`ava bila mnogo sre|enija. problem nije do tada ni postavljalo u javnosti.d. mada je to njihovo shvatanje vlastitog polo`aja. a mase su to lakše prihvatile. 5 6 7 56 . a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. decembar 1924. narodni poslanik i ministar u penziji i dr Bogoljub Kujund`i}. br. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. dr Savo Besarovi}. vidimo zbijene u jednu celinu. senator i ministar u penziji. Radikali. prihvatiše prvi austrijske „samouprave”. januar 1924. ali su naši „Prusi” jedinstveniji. 98. za Prusku trebaju Prusi. Bogoljub Kujund`i} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima" rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmak~alana" . uzalud je svaki trud oko akomodavanja drugih plemena dr`avi.…” – Srpska rije~. 6. 11. Austrijski primer bio je bli`i od švajcarskog. godine. Samo. 79.Lj. mesto Pijemonta. Van sumnje je. „Srbi su bili glavni tvorci dr`ave.5 Jo{ prije potpisivanja sporazuma. Moglo bi se re}i da centri mo}i srpskog korpusa nisu iz svog polo`aja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im se vlastiti status ~inio siguran i stabilan. advokat i bivši narodni poslanik Savo Šešlija – ABiH. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije: Beograd sad voli Srbe. …” – Narod. Boban.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jer mi mo`emo. br. naknadnom pame}u re~eno. to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu. koji su svoju istoriju po~eli s propovedanjem švajcarskih samouprava. okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naroda i tra`e}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dr`ava”.

Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide da prevlast g.…Bra}o Srbi. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo i stvaraju}i novo. oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „Za Srbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~ekivati ni u budu}nosti. kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinu i slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca. @ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8 U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanja Bosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. ni od g.S. Ma~eka itd. 1675/1939. Branko Kalu|er~i} }e napisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}e prema Austro-Ugarskoj. KBUDB – Pov. jer samo tako mogu Srbi u dr`avnom `ivotu Jugoslavije do}i do onoga izra`aja na koji imaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima. kao Politika Bosne. od `upanija ka banovinama. tekle su prema Savi i Dunavu. prema Beogradu. G. Hrvata i Slovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine. Svi na okup. i Hercegovini”. bez veze na prethodno. Tra`e}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dr`ave Kalu|er~i} }e re}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka `upanijama. da im dade vi{e vlasti. nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati. {to trebaju Srbi u Bosni da znaju. svi na okup pod jednu zastavu. Svi prirodni putevi.…Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica izme|u Srba. nego u pocepanosti srpskih redova u BiH. u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povuku granicu izme|u Srba i Hrvata. Spaho je bio i osta}e toliko jak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast. DZ. i za stvaranje dana{nje velike i mo}ne Jugoslavije.. po svom kulturnom progresu. Spahe koja se ose}ala u JRZ. ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivaju Srbe iz BiH na okupljanje. u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet bude granica izme|u Bosne i Srbije. kao ni u pro{losti. pa je iskustvo pokazalo da su sve te 8 ABiH. bez razlike partije.. koji `ivi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lom stole}u”.. 57 . Spahe ni od g. Obrazla`u}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili ~lanovi ove stranke – `eljom za saradnjom sa muslimanima i boljim `ivotom za sve u BiH. mo`e se okarakterisati sa dve re~i. {to bi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dr`avne na jugoslovenskim spoljnim granicama.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavi on }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer „Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje centrifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granica Jugoslavije. sve doline bosanskih reka.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danas tra`i zasebnu dr`avu za svaku individualnost. koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave narodne snage Bosne i Hercegovine. nije le`ala u ~vrstini i snazi redova Spahe.…ni{ta drugo nego anahronizam.

u neodlu~nosti jugoslavenske odbrane.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlo bliska stvar. koji u ovome ~asu na postavljeno pitanje ima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati na posebne dr`avnopravne jedinice i oblasti. ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SE BOSNA I HERCEGOVINA CEPA. da se odreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugoslavija. a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj. Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom 9 ABiH. jedna dr`ava. „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikih doga|aja. bra}o Srbi. jedan Kralj”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. S obzirom na to „treba uspostaviti najintimniju i potpunu saradnju crkve i dr`ave: Samo vera mo`e mr`nju me|u raznovernom bra}om pretvoriti u ljubav.9 Novembra 1939. zato. ni slovena~kim. i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvu jugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNO IZMIRITI U JUGOSLAVIJI. promene i{le samo po povr{ini. ne mogu da upravljaju ni da im dadu pravac koji oni `ele i ho}e. DZ.…Dana{nja Narodna Skup{tina. ona ne sme ni pod koju cenu kapitulirati pred separatizmom. za ~iju je veli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo `ivota i krvi svojih najboljih sinova…Eto. 58 . Kalu|er~i} }e svoj traktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve je razumljivo. ni hrvatskim. da ma i jedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda. nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazuma. pa jugoslovenski narod vi{e pola`e nadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”. narodni `ivot Jugoslavije. a ispod tih promena tekao je nepromenjeno u dubini. jer niko nema pravo na to. ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTIMA. kakav vlada u Hrvatskoj. KBUDB – Pov. opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugoslaviju.” Me|utim. koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvir osim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji `ive u okviru dr`avnih granica Jugoslavije. koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti. i od Jugoslavije. na okup. JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI I HRVATI…” Na kraju. ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NA DRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI. u obranu celine i Jugoslavije”.. ni bosanskim. ako `eli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da }e ~uvati Ustav.… Opasnost za Jugoslaviju ne le`i u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kog talasa. bez razlike prepla{ili i uzbunili i da podi`u svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda na milost takovom politi~kom sistemu terora. 2394/1939. veruju u rani instikt [umadije. da su se Srbi Bosne i Hercegovine. koja je izabrana na na~elu: „jedan narod. godine. Tra`iti od Srba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLITI^KOG SISTEMA…zna~i tra`iti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu. ni srpskim. nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta. tako da ishod doga|aja zavisi vi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih. izgleda.

18/1939... KBUDB – Pov. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog kluba pozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata. u oduzimanju sokolskih domova. Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}. stav prema autonomiji Bosne. nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”. a istovremeno dozvoli da se odr`e zadu{nice generalu Sarkoti}u.”10 Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali su u debati nakon sporazuma.”11 Istovremeno. na 19. koja vodi u kona~ni rascep ujedinjene Jugoslavije”. Oni su se ogledali u gubljenju autoriteta dr`ave.. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i okupljeni oko Beograda. banovini. ne mogu o~ekivati bolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~ima izmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog `ivota u Jugoslaviji. DZ. KBUDB – Pov. novembra 1939. odnosno formiranju jedne jednice koju bi ~inila Bosna i Hercegovina. oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija. advokat. te je sporazum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice. proto Dušan Komljenovi}. 6288/1939. te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske.S.. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. drugi prema obrazovanju srpske jedinice i tre}i. Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu. jer samo u ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti. na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatske selja~ke sloge”. direktor gradske štedionice. DZ. s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova. ABiH. Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare radikalne stranke. Vita Kajon. DZ. 3569/1939.12 U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|e podr`ati rije{enje hrvatskog pitanja. KBUDB – Pov. mo`e biti uspostavljena samo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eve Zvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu. radikali tuzlanskog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma. 28. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo do spla{njavanja prvobitnog raspolo`enja prema sporazumu jer je srpski narod sma10 11 12 ABiH. organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije. „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sa napadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”. teroristi~kim metodama „hrvatske za{tite”. Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu. Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana. 59 . Petar Aleksi} trgovac. zabrani sokolima da odr`e komemorativnu sjednicu kralju Aleksandru. jer Srbi u hrv. Bogdan Bogdanovi} trgovac – ABiH.. „naglasuju}i potrebu da se ovaj Sporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat u Beograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenje o sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu. dr Milan Jojki}. te dr Braco Poljokan.

. na Palama. 234. ABiH. god….TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a ukoliko bi se to dogodilo „Bila bi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo. 5039/1939. ABiH. Od prvobitnog olak{anja koje je sporazum sa Hrvatima donio.17 On }e sa dr B. podvgnuti kritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost.. 60 . DZ.”21 Protiv autonomnog polo`aja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska razum. ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesi i prava srpskog naroda.”19 I u Tuzli B. 10. oktobra 1939. kako ka`e izvje{taj. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing. 260. sporazum je i dalje bio `eljen me|u radikalima. u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke. Stojadinovi}a. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici.”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940. Boban. 22. ^ak }e D. te da je do sporazuma moralo do}i u interesu dr`avnog jedinstva i da za njegovo uspostavljanje najvi{e zasluga ima V. 6288/1939. KBUDB – Pov.d. Beograd. M. str. 4267/1939. mi Vam ovde svi jednodušno izjavljujemo `elju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnja opozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”. trao da su zahtjevi V. tako|e potvrditi slaganje sa sporazumom na skupu u ^ajni~u..18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „bili ona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih re`ima. KBUDB – Pov. DZ. DZ. ABiH. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. ^ubrilovi} dr`i skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma. n. DZ. ABiH. jer vodi slabljenju dr`ave. ministrom poljoprivrede u vladi. 4574/1939. 1937.14 Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio SpoNa jednoj od konferencija. 285/1940. 1965. str.15 13 14 15 16 17 18 19 20 21 ABiH. KBUDB – Pov. DZ. „niti da Drina ponovo bude granica.. KBUDB – Pov. uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predat mu kao gotov ~in. Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. ^ubrilovi}em. Drugim rije~ima. KBUDB – Pov. Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito do druk~ijeg sastava vlade. ve} 10.. KBUDB – Pov. 984/1940. DZ. Ljubo Boban..” – Lj. 3101/1939. 7008/1939. pola godine kasnije re}i „da se sa Hrvatima mo`e razgovarati o „Sporazumu” samo na bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka 8. KBUDB – Pov.. DZ.. Ovaj stav je bio oja~an iskustvom sa vladom M. prvak zemljoradnika Arso Kopivica }e. decembra na skupu u Obrenovcu sa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH. s naglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti.”16 U svojim istupanjima sarajevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~ke stranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata.20 Ali. Ma~ek. ABiH. re}i da Srbi treba da se ugledaju na Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi za oslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari. Ma~eka pretjerani. ABiH.

str. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i na kojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade. Miki}. KBUDB – Pov. Ovo predavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga i zna~aj Vrbaske banovine”. pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecima postati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Savo Seleni}.d. advokat. novinar iz Zagreba.. advokat iz Beograda. Boban. osudio Sarajevo. a ne vladike. Milan Durman. senator iz Zagreba. Ð. rukovodstva Saveza zemljoradnika. zbog njegovog „bo{njakluka”. novembra 1939. n. DZ.22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17. profesor iz Beograda. 273.26 U Bijeljini su se semberijski Srbi 21. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezoluciju u tom smislu. 61 . DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.. Veceslav Vilder. 7669/1939.. godine sastali. 244-245. Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13.. koji je postao predsjednik oblasnog odbora Srpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|ana izjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda. ABiH.24 Poznato je da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dr`ave mo`da u sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba u ovoj tvorevini. advokat iz Pan~eva. n. Rajko Ðermanovi}. senator iz Zagreba. Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}.d. dr Ismet Popovac. str. Pov: DZ. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940. 5033/1939. Evolucija demokrata u ideji oko dr`avnog ure|enja od centralizma do federalizma do Sporazuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija do`ivjela osudu i na jedno široj. dr Milan Martinovi} iz Sarajeva.” Dva dana ranije on }e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijanci nego pre~anski Srbi”. n. Savo Kosanovi}. popovi i begovi. decembra 1939. Hinko Krizman. Me|utim. a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe. 242. po ugledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo22 23 24 25 26 Ð. decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srpskom narodu prika`u opasnost od sporazuma sa Hrvatima. a ne samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi.Miki}.d. advokat iz Splita. poduzetnik iz Sarajeva. Izrazio je i bojazan da }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati.25 Jedan od njih je Stevan Moljevi}.S. ~injenica da je centralizam i unitarizam napustila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi baca druk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj. str. izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – dr Laza Markovi} i dr Branko ^ubrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno budu u krugu onih koji odlu~uju. dr Ivica Subaši}. advokat iz Vara`dina.23 Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~ke stranke bili za sporazum. advokat iz Sarajeva – ABiH... ljekar iz Kovina. Mihajlo Blagojevi}. dr Ljubo Leonti}. a o autonomiji BiH da }e odlu~iti narod selja~ki. dr Duda Boškovi}.

KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi. 62 . ABiH. 247. bila je uo~ena akcija na pridobijanju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju. zbor predstavnika svih Srpskih kulturno-prosvetnih dru{tva iz Bijeljine. decembra pod vo|stvom prote Milana Petkovi}a.6288/1939.. Sa obje strane. ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju. DZ.. te izjavljuju da „Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dr`ave. Srbi }e prihvatiti stvaranje ~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”. biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkordatske krize (JRZ). vo|en u kafani „Zvijezda” vodio je Ljubomir Panti}. Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnosti koje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja.. biv{eg radikala i narodnog poslanika. odr`an zbor Srba na kojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Bo`i}. DZ. n. ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neumjereni zahtjevi sa hrvatske strane.. „jenesovac” i Radoje Popovi} sudija iz Sarajeva. novembra 1939. koje je bilo vi{a dr`avna potreba i `elja svih gra|ana ove dr`ave”. 4763/1939. 5880/1939. donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte. advokata. DZ. odr`ali konferenciju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezoluciju poslali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Hercegova~ke Banovine”. gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje. "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH. kome je prisustvovalo oko 150 lica na istom mjestu odr`an je 26. te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle.d. ABiH. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uz prisutnost dr Vladimira Stani{i}a. novembra zastupali stanovi{te „da u daljem preure|enju dr`ave BiH bude integralno priklju~ena eventualnoj Srpskoj Banovini”30.29 U Srebrenici su Srbi 24. DZ. Sljede}i sastanak. 4699/1939. jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke.27 Ovaj sastanak.32 Vijesti iz Zenice govore da je 30. Miki}. pa su se prisutni razi{li bez kona~nog dogovora. KBUDB – Pov. Vojislav Vukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za 27 28 29 30 31 32 ABiH.31 U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da sporazuma treba da bude.28 Zvorni~ki Srbi su 11. str. Ð. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovine po ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog individualiteta. Grada~cu i Modri~i. a koji su po sporazumu pripali Banovni Hrvatskoj. bosansko -hercegova~ke banovine. DZ. KBUDB – Pov.. KBUDB – Pov. tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskog naroda. 4994/1939..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ABiH. razuma izme|u Srba i Hrvata. i srpske i hrvatske.

U tom smislu doneta je rezolucija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji. Miki}. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom.. ali se pojavljuju i u Sarajevu. ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni su autonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedinstvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda.j.. koja dana u ovim teškim danima pre`ivljava tešku borbu.34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Luci je po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanak koji je odbacio izjavu D`. u izvještajima iz 1939. 4476/1939. …Mimo Srpske 63 . 15.”33 Ponukani izjavom D`afera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponoviti svoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa najo{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv razdrobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|u Bosne i Srbije”. Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom srezu. 4834/1939. KBUDB – Pov. DZ. DZ.. 5055/1939. kad se rat razbukato u Evropi.. DZ. decembra 1939.. Drugim rije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom.. da u okviru Jugoslavenske dr`ave ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. godine prisajedinjenjem Srbiji”. Milanu Nedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problem autonomije Bosne i Hercegovine. ABiH. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS. ve} da oni dolaze u Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda. On }e 10. 3567/1939. KBUDB – Pov. budu vjerni Kralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli.S. 244. godine.. KBUDB – Pov. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci. protom Milanom Bo`i}em. n. Kulenovi}a. Ð. koji govore o skupovima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke. KBUDB – Pov. Ve} 26.37 U ^ajni~u. gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftiniji i gde je mo`da i sama kontrola više ote`ana nego ovde u provniciji i manjim mestima” – ABiH. ABiH. pa }e im se tim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima. KBUDB – Pov. U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D. KBUDB – Pov. koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja. str. ABiH.36 On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovima JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu.35 Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju da je pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918. kada su se unutar naše dr`ave razbuktale plemenske strasti.38 33 34 35 36 37 38 ABiH. oktobra 1939. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. DZ. Ni jedan bosanski Srbin na to ne}e pristati. 3101/1939. DZ. DZ. }e uputiti i knezu Pavlu. Dragi{i Cvetovi}u.. augusta on }e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava seljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe. U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t. i da u interesu dr`ave ~uvaju red i mir. 4153/1939. tra`i}e da sve oblasti i krajevi van Slovenije i Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija i mogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama.. ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica.…” – ABiH.. gde ima Hrvata ve}ina neka bude Hrvatsko.d. Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko..

te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. i da je tako svjedo~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak u Evropu Masariku. nema ni sporazuma ni sa`ivljavanja”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tuzli ABiH. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. DZ. Ivan Lorkovi}. na Ra~u i odatle uz Savu do Šamca. Banja Luka. Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavate sukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH. 2091/1939. 5646/1940. a politi~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji. 5880/1939. ali ne uspijevaju da organizuju mjesne odbore. Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizacije su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine na cijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina. U svojim zavr{nim razmatranjima. Br~kom ABiH. DZ. Visokom ABiH. Ba~ku Palanku isto~no od Iloka. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum.…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo na pamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr. KBUDB – Pov. ABiH. KBUDB – Pov. DZ. str.. To treba da upamti i Spaho i svaka druga sorta. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci i manje grupe.. Interesantno obrazla`e i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije koncepcije. na Tovarnik. 3253/1939. KBUDB – Pov. 285/1940. DZ. koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir. sve Slovence i samo jedan dio Srba i postati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji. pa Bosnom i Neretvom do mora. i on je sastavio za taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima. 190/1939. DZ.. Ove 1939. Ta~no je da Hrvati ne `ele da se izdvoje iz 39 40 41 64 .40 Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nosti njenog rje{avanja.. P. Kijevu kod Sarajeva ABiH. Kraji{nik Petar N. N. KBUDB – Pov.Gakovi}. 4284/1939. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati na istom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomiju Bosne. 3627/1939. on }e o sporazmu sa Hrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali. Bosna vilajet. Gakovi} }e u svom izdanju objaviti knji`icu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnografski pregled Bosne.. DZ. DZ. DZ. i prolivena krv nas ne sjedini. Zenici ABiH. aktivnosti i revnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakoj vrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dr`ave. Broj ~etni~kih udru`enja se pove}ao. Lorkovi}eva je granica išla isto~no od Subotice na Ba~. i hrvatski – ujedniti sve Hrvate. 4138/1939..39 Pored neuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene. Bla`uju kod Sarajeva ABiH. U uzavreloj politi~koj atmosferi. koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”.. DZ. 3101/1939. 1817/1939.. dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba. 1791/1940. dobiva se u knji`ari Bra}a Jakši}... KBUDB – Pov.. pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i D`afer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanski Srbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH. 37. Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH. 4299/1939... i u krajnjoj liniji svih Jugoslovena.41 Navode}i razlike nacionalnih volje ne mo`e se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti. DZ. ~etni~ka udru`enja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskim organizacijama i politi~kim li~nostima. KBUDB – Pov. jer po istom pravu na ujedinjenje koje tra`e Hrvati i Srbi to pravo mogu da potra`uju. Izdanje piš~evo. 1939.

DZ. a dodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda. te da „sa Hrvatima u Bosni. bogatstva. Jovan Simi}. episkop zvorni~ko-tuzlanski. Milan Popi}..S. što za ova pitanja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a. kako grupa. ako Srbi iz ~isto srpskih krajeva pojme ovu stvar. u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijem politi~kom doga|aju. Oni su na poziv episkopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odr`ali jedan sastanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je publikovana i u novinama. kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enjima zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave. Simo Erakovi}. Ugarska u Pe{ti. prvi poslije 20 godina u ovim krajevima. 4258/1939. i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti. pritisak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima se po~ela dogovarati. godine predsjedniku ministarskog savjeta Dragiši Cvetkovi}u. dalmatinskom i hrvatskom Primorju. iako imaju jednu nacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str.. vojni~kog presti`a. Njihovi dogovori su rezultirali. Pov. simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci. Dušan Ðeri}. moglo bi se prili~no lako sporazumjeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita. a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na 1918. 42 43 65 .” I zaista je ~etrdeseta godina 20. proto Jovan Magaraševi}. pa poslao oktobra 1939. advokat. Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u. Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914. 37-38 Bogdan M. Po nare|enju bana. sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e se vrlo brzo. pitanja naše unutarnje politike a pogotovo spoljne politi~ke situacije. i boriti se svojom privatnom inicijativom kao i za Austrije…. nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici. u kafani. U po~etku.” – ABiH. … Niko ne pokre}e od Srba ovu akciju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i. Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj. Mihajlo Vasi}. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. senator. organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba. a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti. vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjena naporima srpskog naroda. Kre~kovi}. trgovac. tako|e potpukovnik u penziji. ono u toliko pre. tako i pojedinaca42 da se ujedine i ponovno organizuje. policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju i spoljnu politi~ku situaciju. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji. Nikifor Todi}. starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}. ali sa Zagrebom ne. potpukovnik u penziji. na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine je upozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposredno dostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih Jugoslavije. njihove brojnosti. jer je polemiku oko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura. ali tra`e u njoj ono što su Mad`ari imali u Austro-Ugarskoj. dr D`afera Kulenovi}a o autonomiji Bosne. Ali.. i doslovce … da Hrvatski nacionalizam li~i na mad`arski kao jaje na jaje. kulture („Hegemonija je i srpski duh”). koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova – zbog polo`aja na Balkanu („ki~ma Balkana”). poveš}e se odmah protivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovnik nije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode.

trgovac. trgovac predstavnik društva „Sv. Jajca i drugih mjesta. Svetozar Cali}. 246. Bosanske Krupe. Tesli}a. str. te Jovan Vukoti}. koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugoslovenske dr`ave.d.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. Nikifor Vasiljevi}. trgovac. Banja Luke. nego sva pokoljenja od Kosova. sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}. Jovan Vasiljevi}. Na ovaj sastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava. KBUDB – Pov. da se slo`e kao bi se „obilje`io jasan nacionalni program”. Pero Jovanovi}. Savo Ljubibrati}. zubar. Save”. trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca. XII 1939. 270/1940. Šorše Vaskovi}. tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga {to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim. Vojo Vasiljevi}. Dr. potpukovnik u penziji. Mercep Kosta. gostioni~ar. n. dru{tava 31. Rajko Popovi}. DZ.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Modri~e. Veljko Pr`ulj. advokat. što se pokazalo kao ta~no. Š}epan Mari}. trgovac. Biha}a. 4745/1939. direktor gimnazije. Todor Jakši}. Ð. Stevan Jakši} knji`ar. Marko”. za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi ~estiti sinovi. Miki}. te prota Nikola Skaki} isrped društva „Krajišnik”. {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}a srpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavjujemo. sudija Okru`nog suda kao predstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”. Simo Umi~evi} ispred Udru`enja Srba interniraca. Rajko Milanovi}. Dr Voja Besarovi}.46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazotrgovac. – ABiH. dr Milan Neškovi}. To ~inimo. Mihajlo Vasi}. advokat. Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja. DZ. Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da „ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” ali je gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umno`eni i dijeljeni u svima srpskim krajevima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”. ~inovnik trgova~ke komore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”. jer ne `elimo da postanemo izdajice narodne i dr`avne zavjetne misli. staklar ispred Srpskog kluba. Lazo Risti}. da }emo se kao u pro{losti. Nikola Baroš. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjem pitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. Odlu~no protestujemo protiv svih akcija i poku{aja. `eljezni~ki ~inovnik kao predstavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva.. Tuzle i Biha}a na kojima }e se sastaviti rezolucija. da se srpski krajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije. Pojezine. Vaso Marinkovi}. Svetolik Popovi}. ~inovnik banske uprave ispred Zadruge Srpkinja.. dr`avni tu`ilac. KBUDB – Pov. apotekar. Crne Gore i ostalih srpskih zemalja. Bilbija Marko. Svi danas koji smo bar malo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno ne cepamo”. bivši senator kao predstavnik Bratstva „Sv.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovaj sabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”. Protestujemo. KBUDB – Pov. sudija Sreskog suda kao predstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo. Joka Šiljak. Obrad Mi~i}.. dr Stevo Mil~i}. Mihajlo Markovi}. kroja~. – ABiH.. bravar. jer je letak sa sabora dijeljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH. DZ. 2. a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dr`avi. trgovac. Skugri}a. Mostara. Ljubo Jovanovi}. 7862/1939. ljevar kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. Dragutin Bu~i}. pukovnik u penziji. a planirane su i pretkonferencije delegata iz Sarajeva. ljekar. kao i omladinu da zbiju redove. 44 45 46 66 . ljekar. upravitelj gra|anske škole. Prnjavora. Te{nja.

33. Sporazum je bio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da 47 48 49 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor. podpredsjednici: Uroš ^ovi}. Prilozi. Marko Bilbija. Š}epan Mari}. in`injer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}. predsednik Srpskog kluba. str. sekretar: Rajko Popovi}. 2004. blagajnik: Hamdija Nikši}. direktor Trgovacko-industrjske komore. kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostalim srpskim pokrajinama. Svoje konferencije su radikali odr`ali i u Zenici i Rogatici.. industrijalca i radikalskog uglednika. sekretar Narodne odbrane. Krsto Mercep. Specifi~nost ove grupe sa Du{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine. u Sarajevu dr`ali svoju konferenciju. ~uvanje srpskog nacionalnog obilje`ja Bosne i Hercegovine.47 Stari radikali su 5. te na `elju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918. in`injer Mašo Jovanovi} i Vladimir Blagojevi}. te da se preko toga ~ina i zavjeta koji su dati ne bi moglo pre}i. a na samoj konferenciji se osvrnula na lo{ polo`aj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. 67 . U izvršni odbor su ušli: predsjednik Milan Bo`i}. tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom. KBUDB – Pov. penzioner. kazand`ija. godine. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Novog Sarajeva. 7862/1939. januara 1940.49 Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosni i Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju. ~inovnik Saveza srpskih zemljoradni~kih zadruga. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja. poslovo|a. Nikola Baroš iz udu`enja dobrovoljaca. podpredsjednici: Milan Bo`i}. DZ. pretsjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu.48 Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu govoriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vesti i letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata va`an zbog odbrane zemlje. te Vojislav Pr`ulj.. Upravni odbor su sacinjavali: predsjednik dr Savo Ljubibrati}.S. školski nadzornik u penziji. Institut za istoriju u Sarajevu. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja bi uklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pru`ana nikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Marko Markovi}. pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a. ABiH. Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}. pozivanje kako na zajedni~ku vjekovnu pro{lost i sudbinu..” Ovaj Savjet je trebao biti sredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva. apelacioni sudija. „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosne i Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”. 253-263. trgovac i Ðorde Bobarevi}. Navodile su se obostrane `rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje.. Jovanka Jankovi}. dakle protiv autonomije. sudija. sudija i Nikola Triši}. KBUDB – Pov. sekretari: Rajko Popovi}. vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. knji`evnik. Jovan Vukoti}. clanovi: in`injer Mašo Jovanovi}. – ABiH. Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a. direktor Dr`avne štamparije i Jovanka Šiljak. 3300/1940. Cilj ovog savjeta je „{to intenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli.

…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred prodavnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnim vje`bama. poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki put koji bi ih vodio jedinstvenom stavu. optere}enom vjerskim suprotnostima. konzervativne i netolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nije se pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazila`enju navedenih granica. uznemiruju}im vijestima sa rijetkih radio aparata. te se silina rasprava oko Sporazuma u njemu i izgubila.…” Miris rata je bio na pragu. Izgledalo je da `ivimo u srcu najgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narod pri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultat istro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini. 722/41. Iz takve sredine. kao ni ulja. da se osoli zaoblica. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje o g.”50 50 Isti letak rasturan 8. broj~ane slabosti i njene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom. jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja. da je on tvorac sporazuma. 68 . te nedostatkom kulture koja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostao je formalno bez hljeba. bojati se krvavog prolje}a”. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etka rata. {to sirotinji pripada. a pola seoskih ku}a provelo je Bo`i} i Bajram u mraku. [e}era nije bilo ni dekagrama. mo`e on da i sam vjeruje. sa naslovom „Poslije mirne zime. vojni~ki jaki. a i osamdeset ~etvrtim letkom. DZ. pokretu komora i stoke. Nigdje nije bilo ni zrna soli. materijalno spremni. januara 1941. mo`e on da bude i istinski dobar ~ovjek. agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu. sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima. Cvetkovi}u. ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbi reaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jedne vlade. – ABiH. izgleda najve}eg govornka isto~ne Bosne. nezrele za mogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu. Pov. raspu{tanju vojske. a kamo li pro{la glavna opasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimske mjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovno potpuno ujedinjeni. koja ima da odlu~uje o ratu i miru.

The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was completely denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Summary Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their political leaders and prominent personages saw their vital national interest and future only in a community with Serbia...S. 69 . The beginning of the war cut short the expected denouement of this political act. Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ek was seen as framework in which they could think about their own future only for a very short time.

od 1915 do 1918. U periodu okupacije. GODINE APSTRAKT: Rad se temelji. U tom broju objavljen je program ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumu tada{nje Srbije. Politi~ke i pravne rasprave I. kao lista novosnovane Jugoslovenske Radikalne Zajednice. pored poznatih izvora i literature. FEBRUARA 1936. Beograd 1908. na objavljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Vlada Milana Obrenovi}a. godine „Samouprava” nije izlazila. U radu je data i analiza uzroka ponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njih politi~kih zbivanja. godine ali ga zbog sukoba sa ostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta. „Pera Todorovi}”.2 Od 1886. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}. 167-223.. U ovom periodu njegov uticaj na razvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan. glavnog urednika obnovljene .Bojan SIMI] Institut za noviju istoriju Srbije. Jovanovi}. Jovanovi}. 70 . str. Hrvata i Slovenaca „Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929. novinar koji je po re~ima Slobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao ili ismevao jednu odre|enu li~nost. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nije prihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost. Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20. Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi. Najpoznatiji urednik u 1 2 S.48:329 SAMOUPRAVA "1936" O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. U Kraljevini Srba. Beograd 1934. Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kih partija. Beograd UDK 070.1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazila povremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li u zatvoru. godine stvarni direktor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}. godine.Samouprave''. pa sve do 1920. godine kao glavni organ Narodne radikalne stranke (NRS). Pera Todorovi} je list obnovio 1886. O tome videti S. januara 1881.

koji se nalazio na ~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra. Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnog odbora radikala. Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. Knez Pavle Kara|or|evi}.. Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi. ~ovek velike li~ne kulture. rodom iz Smedereva. Beograd 1997. ovaj prekid u izla`enju izazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti. Za mesto urednika Stojadinovi} je nakon 18. zadr`avaju}i se u Francuskoj. januara 1929. Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samouprave” u periodu od 1921. avgusta 1935. Slovenske ljudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO).3 Period od 1935. Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke i obave{tava pristalice i javnost.B. godine. odustao je od saradnje sa re`imskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS).5 Kasnije je bio i ata{e za {tampu. godine. ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”. Naravno. nadre|en svoj drugoj partijskoj {tampi. List je vi|en kao centralni organ stranke. a posle pri Jugoslovenskom poslan3 4 5 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumarevi}. Poslednji broj lista iza{ao je 5. Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17. godine. godine predstavljao je doba ubla`avanja „stega” diktature i bu|enja partijskog `ivota. i D. prvo pri delegaciji u @enevi (1923). 20. Jovanovi}-Stoimirovi}. Nema~koj. godine. formiranom u doba diktature. do 1923. Belgiji i Holandiji. 28. Stojkov. Teši}. novembra 1937. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena od predstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS). decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. urednik i ~esto uvodni~ar. predsednika vlade. i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre 6. u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj diktaturi. avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovima „Politika” i „Vreme” sutradan. Svoj `urnalisti~ki rad zapo~eo je u listu „Politika” jo{ 1919. Mehmeda Spaha. ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade. koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u decembru 1935. O osnivanju partije i odabiru imena videti: T.. 71 . studirao je prava u Beogradu i [vajcarskoj. re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samouprava”. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}. Antona Koro{ca.4 Stranka je prijavljena Ministarstvu unutra{njih poslova 19. Ovaj istaknuti novinar. Novi Sad 2000. Ovi politi~ari re{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila ime Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). M. Vlada Milana Stojadinovi}a. Beograd 1985. On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila u Narodnoj biblioteci. godine. Dnevnik 1936–1941. godine javila se `elja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a. Ve} te 1935.janura 1929. str. jedan od najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nu ulogu i u ranijem periodu. Prilikom pisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a. ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za partijskim listom.

000 dinara. 9. a o Stojadinovi}u je zadr`ao lepo mišljenje. uporedo sa poslom urednika „Samouprave”. Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je list posle njegovog odlaska imao potra`ivanja od 500.800 dinara. Predvi|eni prihodi od prodaje. preko tro{kova {tampe. U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravi i pogana jezika”. daleko manji od predvi|enih rashoda koji iznose 1. osim u kratkom periodu od 26.13. Pritom treba uzeti u obzir da list nije izlazio nedeljom. Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd i preduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom poznavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su `elelo da plasiraju novoosnovani list. U periodu od 1932.63 dinara. Arhiv Jugoslavije.10 Samim tim budu}i urednik je predvideo deficit lista za prvu godinu izla`enja (1936) u vrednosti od 804. direktora agencije „Avala” i visoka funkcija u Centralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednika vlade u`ivao.478. kao što je prvobitno predvi|eno. da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisivanje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940. 10. novog predsednika vlade. i to samo uzgred. posledica je toga što je Stoimirovi}. Dnevnik 1936-1941. godine Stoimirovi} je pokrenuo. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povodom ponovnog izdavanja „Samouprave”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ovo upadljivo izostavljanje Stoimirovi}a. 32. od personalnih izdataka. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izra`aja i u realnoj proceni prihoda koje list mo`e da ostvari. M. Taj posao sastojao se ne samo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”).8 nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronala`enje prostorija za redakciju. njegovu strukturu i mogu}u perspektivu.000 dinara. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez 6 7 8 9 10 11 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat ni pakt”. 72 .6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neophodnijim.026. stvu u Berlinu (1929). izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnika dok je bio na vlasti.9 Ve} 10.800 dinara na godi{njem nivou. pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao. nakon pada Stojadinovi}a.603.323. pa do eventualnih vanrednih izdataka. dokument pod oznakom M. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od planiranog i da je iznosio ogromnih 1. Stojadinovi} je poverio obiman i va`an posao oko organizacije lista. 1938. do 1935. Matica srpska. Novi Sad 2000. Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu do najsitnijih detalja. do 7. U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i probleme vezane za pokretanje jednog lista. ostao uz Cvetkovi}a. Rukopisno odeljenje. pretplate i oglasa bili su 674. Stoimirovi} je kako sam ka`e „ostao veran kruni”. Jovanovi}-Stoimirovi}. str. godine. Zbirka Centralnog presbirooa (38) fascikla 75. Ovom darovitom i ve} tada iskusnom novinaru. Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karad`i}a 14a. ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evim rukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu. godine.

str. februara 1936. a negde u ovom periodu obnovljena je i sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO. januar ne smeju se dirati.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenske radikalne zajednice. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”.B.14 Uputstva koja je dobio od samog predsednika vlade. kao {to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. Rukopisno odeljenje. 2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutarnjih tako i ve~ernjih listova. U prvom broju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”. Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~ki deo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”. Novi Sad 2000. Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}a vezane za unapre|enje lista. Dnevnik 1936–1941. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan je Du{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim `eljama da ne snosi svu odgovornost za izdavanje lista.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskom Preduze}u „Vreme AD”. Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20. B. Jovanovi}-Stoimirovi}. Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štamparija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine. 5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se list ne bi vra}ao”12. slobodu i demokratiju”. da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gde je `iveo srpski narod. a vreme izlaska je od 18. str. velikih subvencija od strane vlasti. M. 1937. Agonija dve Jugoslavije. dvostruko ve}a. Jovanovi}-Stoimirovi}. odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima. Koro{ca i Spaha. Petranovi}.000 primeraka. cena je bila jedan dinar. dokument pod oznakom M. Beograd. poklapala su se sa onim {to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio na vlasti: Kralj Aleksandar i 6. Novi Sad 2000. Ve} u po~etku jasno je bilo. 73 . bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost: 1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih). 32. M.. godine tira` „Samouprave” bio je 10.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938. M. godine. isticati mu~eni{tvo i `elje pokojnog kralja za povratak demokratiji.13. 37.50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”. Beograd 1991. 11. Za ovaj zaklju~ak dovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda. 4) Da cena primerka bude 0. Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka. koji svojim imenom „simboli~ki 12 13 14 15 16 Matica srpska. neposredno pred sam po~etak izla`enja lista. kritikovati Jevti}a i ljude oko njega za postoje}e stanje u zemlji. potpisan od strane Stojadinovi}a. 172. Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uva`eni jer list nije izlazio nedeljom. Ze~evi}. tira`u koji }e list te{ko dosti}i u budu}nosti. Prema podacima CPB-a iz 1937. 3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj.323. Dnevnik 1936–1941. str. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neumorno borio za pravdu.. pomereno na 16 ~asova.

1 od 20. kako oni pod upravom ili bliski JRZ. 1 od 20.21 Istorijatom lista. Isto. odraz nezadovoljstva uredni{tva prodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemlje koji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama. Prazni~na izdanja štampala su se na Bo`i}. Mora se dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz prilo`enih podataka o prodaji i tira`u mo`e naslutiti.18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`na pregnu}a Narodne radikalne stranke.23 17 18 19 20 21 22 23 Samouprava.20 List je izlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja. U toku septembra 1936. maja. decembra na dan Ujedinjenja. februara 1936. gde se i nalazila redakcija Samouprave. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su prenosili drugi listovi. obave{tavanja i moralnog sna`enja na{ih partiskih pripadnika”. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karad`i}a 14. {tampan na prvoj strani lista. godine. Samouprava. pa ~ak i „povr{nog i pogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U toku oktobra 1938. Samouprava.17 Cilj lista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „`i`a na{eg partijskog `ivota u pogledu prosve}ivanja. `ivotna energija i moralna visina Jugoslovenske muslimanske organizacije”. objavljenim u prvom broju.19 Sama `elja da se prika`e jedinstvo novih partnera uo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”. „Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih izdvajamo „Partijska kretanja”. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajednice. eti~ka snaga i jugoslovenska borbenost Slovenske ljudske stranke.22 U daljem delu ~lanka podse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”. maja 1936. Jasno je da je ovaj ~lanak. tako i oni koji nisu imali naro~ito povoljan stav prema vladi. nepuna tri meseca od ponovnog pokretanja lista. nagove{tava pravi i najbli`i put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”. 74 . Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampe i da usmerava njeno pisanje. br. neke njihove izjave i postupke. Prvi broj kao i naredni. To je naravno bila posledica pritisaka odnosno „preporuka” dr`avnih organa. 65 od 8. pre svega Centralnog presbiroa. Naime tekstovi su {tampani }irilicom i latinicom. godine taj broj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju. nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”. Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnika bila je iz „Samouprave” i CPB-a. Imaju}i to u vidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti. na srpskom i na slovena~kom jeziku. koja je donosila detaljne informacije o aktivnostima strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}ano na „grehe” pripadnika opozicije. Da taj apel nije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8. br. februara 1936. br. List Samouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozi partijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikuju se „neki prijatelji” zbog njihovog „le`ernog odazivanja”. Uskrs i 1.godine. godine. Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku. od osnivanja do 1929. godine samo je podvu~en kontinuitet.

00 49 132.90 610 503.85 45 527.50 20 105.00 3 425.50 15 627.83 2 764. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”...80 1 512 617. telegrami.80 4 843.66 30 815.35 61 127.00 3 028. ~lanci Plate administracije Organizacija pretplate Kirija Ogrev i osvetljenje Telefon: pretplata.50 3 009.85 4 321.40 3 230.50 75 .00 10 078.B.85 36 290.95 5 474.83 5 545.75 79 379.me|ugradski razgovori pretplata ~asopisa i listova kancelarijski materijal kompleti "Samouprave" biblioteka – knjige putni tro{kovi po{tarina. godinu Tabela rashoda [tampanje [tampanje lista Kli{ea Po{tarina ekspedicije lista Materijal za pakovanje i razno Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i Ukupno [tampanje Re`ija Plate urednika i presbiroa Honorari saradnika. instalacija. izdavanja i vo|enja jednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izla`enja u kome se vidi pravo poslovanje ovog lista: Bilans „Samouprave” za 1936.07 258 548.60 103 594.07 856 823. takse.00 31 177.00 17 535. Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja.00 9 130. ~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe "Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos instalacija osvetljenja provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una Ukupno re`ija Otpis od name{taja 50% Otpis od pribora 70% Ukupno otpisi UKUPNO RASHODI 745 194.

Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”. za normalno funkcionisanje neophodne su bile donacije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. {to i nije bio primarni cilj njegovih osniva~a.00 21 207. decembra 1936 Du`nici nenapla}ene pretplate Ukupno pretplata Prodaja preko revizora Prodaja na broj Prodaja van ku}e – napla}eno Prodaja u ku}i – napla}eno Ukupno prodaja MAKULATURA – stare novine UKUPNI PRIHODI 13 412. fascikla pod oznakom M. 76 . pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao. Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale su se od 7.63 Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti. Samo u toku 1936. potpuno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista.395.20 341 559.75 7 795. uz obra~unat odbitak za takse i provizije Pretplata Napla}eno do 31. zna~i da je efektivno prodato 80 primeraka po broju. U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 brojeva. Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje. Tabela prihoda Prihodi od oglasa Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936. {to „van ku}e”. GODINI 1 026 603.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke. ekonomsko poslovanje lista.75 8 439.90 139 625. jasno je da je redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje list ostvaruje.75 dinara.00 486 013.25 94 677.000 dinara. napla}eno samo 21. ali je i od toga napla}eno oko 40%. prose~no je prodato1284 primeraka po broju. S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”. Rukopisno odeljenje. Prave 24 Matica srpska.207.868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno.284. godine list je dotiran sa ~ak 1. {to „u ku}i”.00 201 934.000 pa ~ak do 100.13. Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate.20 7 119.20 GUBITAK U 1936.

1 red 3 dinara *Mali oglasi najmanje tri reda + dr`avna taksa Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12 do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklamni deo” ili „tekstovni deo”).. `elelo se privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava. prvi to nisu imali.26 Finansiranje Udru`enja predvi|eno je prevashodno od ~lanskih uloga. a da je cena oba lista bila dinar.. dobrotvori i veliki dobrotvori. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 44.. ^lan ovog udru`enja mogao je biti svaki ~lan JRZ. Skup{tina Udru`enja sastajala se jednom godi{nje i to u mesecu decembru. Lj. Pored lista osnovano je i Udru`enje nakladnog fonda lista „Samouprava”.13. 88. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke.6% nepismenih. Cilj udru`enja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke Jugoslovenske Radikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske propagande”. Ovakvom cenom. Srbi i Jugoslavija. str. naro~ito Milana Stojadinovi}a. dok su drugopomenuti imali pravo u~ešca. i njegovoj `elji da svoj uticaj i uticaj politi~ke stranke koju je `eleo da kontroli{e i njome upravlja.395. (1cm) 6 din. fascikla pod oznakom M. razloge treba tra`iti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovane stranke. odnosno tri ~lana. Beograd 1998. 77 . SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Nije zanemarljivo da je „Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica.25 Tarifa za oglase u „Samoupravi” Strana Cela Polovina ^etvrtina jedanput 2 000 1 000 500 2 puta 3 600 1 800 900 3 puta 4 800 2 400 1 200 5 puta 7 500 3 750 1 875 Jedan stubac (10cm) 60 din. Dimi}. ~ak i do tri puta jeftinijom. Treba imati u vidu da je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji. Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. pro{iri i u~ini dostupnijim {to {irim narodnim masama.27 Formirani su i Upravni i Nadzorni odbor od pet. Status ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga. bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikad bila „Samouprava”. On je 25 26 27 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. Matica srpska. koji su barem jednom mese~no imali svoje sednice. Poma`u}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara. glasa i izbora. Postojali su poma`u}i i redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i.B. Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od 5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava. Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imao prava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara. Rukopisno odeljenje.

28 Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke. partiju koja je u vreme nastajanja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. godine. To se vidi i u tome što je Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936. dokument pod oznakom M. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”. Stojkov.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji same stranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. Acu Stanojevi}a. naro~ito Mi{u Trifunovi}a i Lazara Markovi}a. da potvr|uje Uprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne mo`e da se slo`i. T. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na kome je prethodno bio Aca Stanojevi}. na funkcionisanje i rad lista bio ogroman29. Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskog naroda pa i dr`ave. krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enje li~nih pozicija kako u stranci tako i u dr`avi. nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugove~nost. mogao je da tra`i i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora. str. Poku{avao je da „formalnog” naslednika Pa{i}a u stranci. List „Samouprava” trebalo je da poslu`i kao sredstvo na tom putu. ali je fakti~ki. Beograd 1985. februara 1936. Predstavljaju}i se kao naslednik Nikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i} osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. Rukopisno odeljenje. Vlada Milana Stojadinovi}a.395. najve}i srpski politi~ar. Stojadinovi}a. to i bio. Stojkov. i sebe promovi{e kao vo|u radikala. ^ak ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom opredeljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ.13. Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odr`anoj juna 1936.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. 78 . 141-142. organizacija stranke nije bila potpuno izvr{ena. Sve to je Milan Stojadinovi} `eleo da prisvoji za sebe. 28 29 30 31 Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. davao saglasnost na tro{enje sredstava. ne samo zato {to im je bila malo poznata. jer se time „`eli da unese zabuna u radikalske redove”. Sam naziv Samouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije. Srpske narodne mase nisu pokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku. Matica srpska. Po{to je iz sukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik. februara 1936. mesto i banku gde }e se novac ~uvati.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednog partijskog lista po`uri. u kome se izra`ava protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samouprava”. Imaju}i u vidu da re`imska i cenzurisana {tampa nije `elela niti smela da {tampa ovo saop{tenje ono je {ireno u formi letka. 142. T. godine nosi sa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir. ve} posle razlaza sa GO NRS. „gurne u stranu”. i njegove saradnike. dobiv{i podr{ku kneza i kolega iz vlade i stranke Koro{ca i Spaha. Beograd 1985. stranku ~iji je vo|a bio Nikola Pa{i}. Vlada Milana Stojadinovi}a.

str. Iako je i kasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada je uticaj predsednika vlade bio nesumljiv. pa ~ak i fotografije. Dnevnik 1936–1941. {to se posebno odnosilo na prostore naseljene srpskim `ivljem. kao Stojadinovi}ev recept kako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja. redigovao njegove uvodnike i ~lanke. nego mu dati i dodatnu funkciju u ovom sukobu. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Naime. godine. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali su Stojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalom Petrom @ivkovi}em.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal dr Ljuba Popovi}.000 primeraka. Vreme od 7. str.33 Preuzimanjem drugog po tira`u beogradskog lista. zavr{ena je njegovom medijskom dominacijom u odnosu na konkurenciju.B. Njega je otkupio Milan Stojadinovi} sa prijateljima. 33. Vreme je imalo tira` do 130. marta u Narodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao „definitivan slom reakcije i fa{izma”.. Stojadinovi} je hteo da svojim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku. ina~e novinar. Kontroli{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6. Novi Sad 2000..000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150. @elja Milana Stojadinovi}a je bila da se predstavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji. dok je va`nu ulogu u listu imao Stojadinovi}ev mla|i brat. Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosno u~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati. glavni urednik je ostao Grgur Kosti}. Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. i prvih meseci 1936.34 List je trebalo da poslu`i u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”. 79 . poklanjao mu je nekoliko ~asova dnevno. ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predstavljaju va`an ~inilac ka tom cilju. godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”. Dragomir Stojadinovi}. O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M. razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”. U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke. 404-408. Jovanovi}-Stoimirovi}. Jovanovi}-Stoimirovi}. Dnevnik 1936–1941. februara 1936. 32 33 34 35 M. jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. Novi Sad 2000. marta 1936.35 Propagandna ofanziva Milana Stojadinovi}a zapo~eta februara 1936. 7.

with the help of colleagues from the government Koro{ec and Spaho. 80 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Struggle power in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between the prime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party. at the end of 1935 and beggining of 1936. The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of newspaper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promote Milan Stojadinovi} as chief of the government party. In order to confirm that victory. representatives of Slovenian and Bosnian Muslims. leader of all radicals and the sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia. Summary About refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936 The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936. is closely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia. Stojadinovi} refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of the Radical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia. ended with Stojadinovic victory.

d. do 7. mitologije. Pisan je na osnovu gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta. Tokovi istorije. GODINE APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima koje su dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevska vlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. D`elebd`i}. septembra 1944. Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je poslednjih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau~nih tuma~enja (zavere. Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. Beograd pod bombama. Beograd UDK 94 (497. svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.d.489 (497. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske (1943–1945). Combat Shronology. Arhiva Srbije i Crne Gore i literature. septembra 1994.1) "1942/1944" JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA. GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944. Ðoko Tripkovi}. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca da iskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okviru jugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene politi~kom pozadinom. n. VIG br. 81 .. Branislav Kova~evi}. Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943– 1944. 1-4/2001. Br.1) "1942/1944" 355. The Army Force in Word War II.. n. U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. S pozivom na knjigu dokumenata. Leskovac 1995.: studija i dokumenti /Mom~ilo Pavlovi}. Ðor|e Stankovi}. 3/1970. Office od Air Force History Headquartes USAF. Beograd 1999.. 27–28. itd. Pre toga tekst objavljen u listu Politika. septembra 1944. New York 1973. dezinformacije.d. /Istorijski stereotipi i stvarnost/”. Podgorica 2003. U daljem tekstu: Ðor|e Stankovi}.Dr Milan TERZI] Vojnoistorijski institut. urote. n.) oko naru~ioca bombardovanja. „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. godine – operacija ‘Ratweek’”. U daljem tekstu: M.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji treba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih 1 Videti: Milovan D`elebd`i}. Veroljub Trajkovi}.

Od 8. EV. EV. u i oko. br. A VII. uputio jugoslovenskoj vladi. A VII. Beograd 1998. EV. 29F. je depeša br. EV. k. Od 4. 30/6. reg. je depeša br. reg. je depeša br. br. br. Isto: A VII. EV. k. 175II. EV. EV. Isto: A VII. 175II. 19/5. k. EV. 30/6. 803. br. 7/3. EV. oktobra 1942. oktobra 1942. avgusta 1942. reg. Beograd 1981. reg. k. 358-360. k. U daljem tekstu: Rat i mir |enerala. reg. br. 171. br. A VII. Od 2. EV. reg. AVII. 29F. reg. Isto: A VII. reg. EV. reg. reg. 175. A VII. 29F. 82 . 24/6. 782. reg. Isto: Rat i mir |enerala. 18/7. Od 15. reg. EV. br. ^injenice govore da je general Dra`a Mihailovi} u depe{ama upu}enim jugoslovenskoj vladi tra`io bombardovanje ciljeva. br. 29F. br. A VII. Od 22. strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. Od 25. k. 16/4. juna 1942. je depeša br. A VII. EV. reg. EV. 10/5. 348. EV. reg. EV. reg. 29F. br. je depeša br. 10/3. septembra 1942. jula 1942. reg. 29F. Od 13. Isto: A VII. Isto: A VII. br. 178-179. 174. reg. k. 692. k. k. Isto: Zbornik NOR-a. 175II. 48. 843.d. reg. br. 16/4. EV. do 23. 29F. br. 38. 34/3. A VII. 174. 14/8. 289. maja 1942. br. reg. 243. br. Od 17.2 Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovi}em kod zapadnih Saveznika tra`ila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. reg. reg. str. A VII. oktobra 1942. EV. 171. br. EV. k. k. br. Mihailovi}. 29F. k. br. Od 15. Isto: A VII. Isto: A VII. je depeša br. Isto: A VII. EV. avgusta 1942. Od 8. br. reg. k. 228. Jugoslavije. br. 175II. EV. knj. maja 1942. reg. 26/8. je depeša br. reg. 30/6. reg. 178-179. A VII. 161. 13/2. reg. Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}. 163. 881. Od 21. EV. Isto: A VII. Isto: Dragoljub M. k. 25/2. 38. EV. 285. k. 815. 29F. 29G. 16/4. reg. A VII. 29G. EV. EV. k. je depeša br. Isto: A VII. od marta 1942. maja 1942. br. 30/6. Nakon italijanske kapitulacije. EV. 16/6. maja 1942. Isto: A VII. knj. k. Isto: AVII. A VII. reg. Tokom 1944. str. k. br. Od 9. 29F. avgusta 1942. k. k. 171.3 Najintezivnije tra`enje je u prole}e i naro~ito jesen 1942. EV. 171. Isto: A VII. EV. reg. 2/3. k. reg. k. 30/6. n. Od 11. 30/6. k. k. Od 24. je depeša br. k. oktobra 1942. 29F. br. 29F. Od 9. EV. Isto: A VII. br. A VII. br. 29F. reg. Isto: A VII. br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. I-II. k. septembra 1942. Isto: A VII. 29F. Isto: A VII. je depeša br. EV. br. oktobra 1942. reg. 30/6. 30/6. Razlozi za tra`enje bombardovanja u prole}e 1942. 174. br. 10/4. reg. Isto: AVII. k. najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943. br. jula 1942. je depeša br. k. reg. Isto: A VII. Isto: A VII. 29F. A VII. EV. 28/3. Od 5. reg. A VII. reg. k. 124 od 29. n. Isto: A VII. 17/3. Isto: A VII. EV. Od 7. reg. maja 1942. br. br. reg. 30/6. novembra 1942. br. br. 174. EV. 629. reg.d. A VII. 10/5. k. br. br. A VII. reg. reg. A VII. 175. reg. 474. br. je depeša br. br. 720. marta 1942. EV. k. 29F. reg. EV. k. A VII. k. k. k. EV. 29G. k. 20/2. A VII. Od 30. k. Isto: A VII. Od 15. Isto: A VII. 36. 127. 29F. Isto: A VII. je depeša br. str. 476. reg. A VII. EV. 29F. br. je depeša br. k. br. je depeša br. A VII. k. EV. je depeša br. reg. 30/6. 796. Od 25. 30/6. novembra 1943. k. k. br. k. EV. reg. A VII. br. A VII. reg. je depeša br. 2. Izabrani ratni spisi. 34/3. 18/7. br. br. br. br. 29F. br. k. br. 30/6. br. 30/6. EV. 30/6. k. 174. tom XIV. jula 1942. EV. 172. a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta. Depeša br. 175. 27/6. br. br. 991. A VII. k. 857. k. k. 175. 29F. Od 14. br. k. Isto: A VII. Od 16. k. br. septembra 1942. br. 30/6. je depeša br. 29F. Isto: A VII. 30/6. EV. EV. 29F. je depeša br. Od 11. reg. Od 30. marta 1942. 18/7. EV. reg. je depeša br. reg. A VII. k. EV. 172. reg. k. reg. br. k. EV. Isto: A VII. Rat i mir |enerala. je depeša br. 29F. br. k. 1. 175.d. je depeša br. 287. 17/3. je depeša br. br. k. 30/6. 337. Isto: A VII. reg. reg. 175. 10/5. mogli su biti zbog povla~enja 2 3 Ðor|e Stankovi}. 28/3. 29F. 651. oktobra 1942. k. 29F. EV. 30/6. EV. juna 1942. EV. EV. EV. EV. 28/9. 199. k. EV. EV. U na{im istra`ivanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom 1942/1943. Isto: A VII. 30/6. br. 30/9. 29F. 30/6. 192. 29F. EV. 175. 175. oktobra 1942. je depeša br. reg. EV. n. k. EV. 33/3. k. oktobra 1942. 30/6. Od 21. Od 7. reg. 30/6. br. reg. 20/2. kao i novembra 1943. 30/6. Isto: A VII. A VII. 30/6. operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumunski izvori nafte). 30/6. priredili: Milan Vesovi}. 29F. 29F. EV. reg. je depeša br. je depeša br.

je depeša br. reg. k. reg. i po~etkom 1944. reg. Mostar (usta{ki severni logor). A VII.C. je depeša br. koji je tra`io operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. EV. Od 23. EV. reg. [ibeniku i Zadru. 2221) tra`eno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo. 70. put Pan~evo–Vr{ac.4 Ciljevi ~ije je bombardovanje tra`io Mihailovi}. Sinj. k. most na Dunavu prema Pan~evu. Od 23. 7II. Od 9. novembra 1943. Jagodina (fabrika Klefis). 12/8. br. br. da u slu~aju da do|e do bombardovanja Beograda. 175II. Metkovi} (glavni italijanski saobra}ajni ~vor). reg. naselja pre~anskih Nemaca. put Zemun–Beograd. A VII. 2221. je depeša br. itd. Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izra`avanja. 179A. A VII. 348. EV. 1068. Gra~acu. A VII. str. Od 23. 1765. da se na `elezni~kim stanicama Perkovi} i Slivno nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati. 5/2. k. EV. 2215. novembra 1943. A VII. reg. avgusta 1942. br. je depeša br. reg. Savezni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. januara 1943. 287. na to najbolje ukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1. Omi{ (elektri~na centrala). Zagreb. 29F.. Jevtovi} Miroljub. je depeša br. A VII. br. k. dobijene od generala Mihailovi}a. je depeša br. k. Ljubu{ki. 179A. Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). k. Kninu i Šibeniku. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. br. Celje. 13/8. Šta ka`e radio London. Ni{ (`elezni~ka stanica). Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazduhoplovstva. A VII. A VII. a novembra 1943. Trep~a. Si}eva~ka klisura. podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovi}a. novembra 1943 je depeša br. Beograd 1989. Bor. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab generala Mihailovi}a. EV. 2214. 1232. da se ne bombarduje logor na Banjici gde je veliki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi. Para}in (fabrika Teokarevi}). 1083. br.M. 179A. br. Sipski kanal. jula 1943. EV. Drni{. 14/7.B. Rogo`arski i Rakovica. decembra 1942. 12/8. 12/8. Od 5. Jesen 1942. zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u. je sa ~etni~ke strane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku. Beograd (Savski most. Kranj. kao i Top~ider i Ta{majdan). br. Benkovcu. Od 23. iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. novembra 1943. Ministru informacija za Kikpatrika (B. 179A. 14/2. kao što je to slu~aj u Nišu. 30/6. general Dragoljub Mihailovi}. k. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva).5 2. reg. A VII. ali se na kraju ka`e da je re~ o istom. EV. k. 2222. kako bi se destabililizovao neprijatelj. 4 5 83 .. je depeša br. bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor. fabrike Ikarus. Podgorici. br. na kraju se tra`i da se o ovom izveste nadle`ni savezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca. 1/1.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bombardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija da je re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta. Od 1. Zmaj. U jednom zahtevu za Beograd (depe{a br. što je trebalo da bude bla`a varijanta zbog ne`eljenih postupaka. neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu. Teokarevi}. decembra 1942. k. Perkovi}. reg. Ca. EV.

41/5. 215. 978. 57/1. reg. I. EV. 34/1. Br. Br. novembra 1942.V.Br. 173. br. 932. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi i Mihailovi} tra`i da saveznici bombarduju Zagreb.6 Slobodan Jovanovi} je 28. 4/4. k. Str.7 Potom je Slobodan Jovanovi} 4. vlada prosledila Ministru dvora. 173.Br. Pov. Ankaru i Moskvu) i za Antoni Idna. k. reg. 684. reg. Za glavne gradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je tra`eno kao opomena zbog zlo~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji. k.9 Maja 1943. Br. 10/5. Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. MIP-u dostavio odgovor Forin Ofisa. Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak represalija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centara Zagreba. Budimpe{ta (Ma|arska). zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavnika Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u. Zagreb 1988. Pov. Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana. 299. 33/1. Pov. Pov. A VII. koje je prosle|ivao saveznicima. da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se tra`i: „Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”. A VII. Pov. 183. EV. 621 od 27. EV. 34/1. novembra 1942. za {to su predlo`eni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okolinom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska. i 17. 279B. br. 568. br.br. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju u zemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je tra`io da se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalija izvr{i bombardovanje Graca i Trsta. Br. da ako bi se ukazala prilika da se usta{ki re`im jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini. EV. Pov. novembra 1942. februara 1943.Br. jula 1942.K. Pov. k. reg. br. 15/1. Str.K.V. te da general Mihailovi} smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi. kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a. novembra 1942. Strogo poverljivi delovodni protokol vojnog kabineta Predsedništva vlade. Str. EV. Ba~koj i Kopaoniku. jula 1942.O.V. Isto: A VII. k. Br.V.br. prosledio MIP-u (za Vašington. A VII. Isto: A VII. V. 103-28-181. 3677. br. Pov. od 29. U MIP-u POV. Str. reg. br. Slobodan Jovanovi} je 31. je dopis Slobodana Jovanovi}a MIP-u da se od Rusa. priredio Ljubo Boban. Od 17. 174. Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`ja izme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji).8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba. A VII. 48. 932.Br. 5097 od 14. decembra 1942. br. jula 1942. k. dostavio diplomatskim predstavni{tvima zahteve. U MIP-u 6. da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe u vojsku. Str. EV. EV. 1027 od 11.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.K. Na ovo je 21. Str. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegli~ke vlade 1941–1943. Dra~ i Skadar). koji je 24. Pov. reg. Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba. U MIP-u Str.V. U vladi V. reg. str. br. br. komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu. 957. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu) 6 7 8 9 AJ.D. pisao podpredsedniku vlade Juraju Krnjevi}u. Ob. juna 1942. EV. dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima u Kraljevu. novembra 1942. Hrvatskoj.K. A VII. knj. 8/4.K. Isto: A VII. Kada je re~ o Zagrebu. EV. za bombardovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nad stanovni{tvom. Isto: A VII.Br. 174. k.K. br. 163. k. reg.K. septembra 1942. 174. 84 . Engleza i Amerikanaca zatra`i bombardovanje gradova u Nema~koj. Pov. 957. reg. 163. k. U štabu komande u Kairu Str.

reg. br. n. Str. upu}enom generalu Mihailovi}u. br.M. 178. kada je na tra`enje generala Mihailovi}a za bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. 4/1. oktobra 1942. str. na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana. oktobra 1942. maja 1943.d. EV. Staniša R. Rusa i Amerikanaca da se osude pokolji Srba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilo dalje uni{tavanje srpskog naroda. EV. 179A.12 Major @ivan Kne`evi} je 23.Br. EV. Depe{om br. Izveštaj od jednog našeg komandanta”. U daljem tekstu: Staniša R. da se preko radio Londona `igoše izdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana. 13/1. 179.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bombardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta. 481 da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. Od 31. novembra 1943. Isto: A VII. br. 10/1.13 General Mihailovi} je kasnije. Ca. decembra 1942. k. k. 121 koju je Slobodan Jovanovi} uputio generalu Mihailovi}u. reg. reg. jula 1942. aprila 1944. oktobra 1942. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. kao odgovor na njegovu depe{u br. reg. A VII. Ca. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanju Cetinja. izveštavaju}i o velikim `rtvama. k. „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje. general Dragoljub Mihailovi}. n. 163. reg. da se zapreti bombardovanjem ustaških centara u NDH. Staniša R. br. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Saveznika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstva i pokolje koje u zemlji vrše okupatori. br.14 a depe{om br. je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na Bliskom Istoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim su dostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ine ustaša nad Srbima. da ustašama treba zapretiti bombardovanjem Zagreba. aprila 1944. reg. sem zahteva za bombardovanjem. br. kao odgovor na njegovu depe{u br. 2318 od 21. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br. 45/5. da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe. 62 od 20. depe{om od 9. na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a. da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugoslovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knji`evnog jezika. 265-274. Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici. Birmingham 1985.Vlahovi}. I pored `elje Engleza da iza|u u susret na{em tra`enju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protiv ovih objekata”. k. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948.. 281. 14/7. o posledicama bombardovanja Beograda. A VII.15 10 11 12 13 14 15 Od 26. 4/1. Zbornik dokumenata iz britanske arhive. depe{a br. 629: „Bombardovanje bi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne `eli”.. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. 281. A VII. reg. odgovoreno da to trenutno nije mogu}e izvesti. A VII. k. 2318 od 21. 39. 275 dostavio je: „Tra`eno od Engleza. A VII.d.11 Potom je od 5. Pov. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom tra`enju za bombardovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji. br. 85 . Isto: A VII. 179. Vlahovi}. uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa Piterom Bojom 22. k. 4/1. ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom. Budimpešte i Sofije. EV. br. EV. k.

Br. a daju se najva`nije `elezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd– Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu. 288. Iz Lisabona 24. da je njegov uticaj izra`en na pruzi od Broda preko Sarajeva i Mostara do Metkovi}a. Zagreb (most i `elezni~ka stanica). Ljubljani. dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljani van njegovog uticaja. Potom je od 17. 882 od 6. da Italijani dr`e aerodrome Ljubljana. Mostar i Su{ak. oktobra 1942. da su objekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu. septembra 1942. Karlovac. Zagreb–Budimpe{ta. da je sigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka. iako samo sa jednim avionom. bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH. 182. Pov. Vinkovci. oktobra 1942. a potvrda je i u dosa16 A VII. sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugoslovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba i odjeku koje je imalo u Hrvatskoj.000 i Slovenci 80.000 `rtava. da je zamra~ivanje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona da je. zatim Zagreb–Kralovac. da Nemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi). da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most na Dravi). ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije na pruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod i Metkovi}). Pov. Trep~i (rudnik cinka). Septembra i oktobra 1942.16 Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vlade pod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”. Vara`din (stanica i most na Dravi). 882. predla`e se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezorganizacije `elezni~kog saobra}aja. 103-190-663. Mostaru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa. onemogu}avanja neprijatelju da koristi sirovine u Jugoslaviji i tra`i bombardovanje va`nih vojnih objekata. akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu pruge Beograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu. Zagrebu. da su glavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gde treba bombardovati `elezni~ki most i stanicu). Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na `elezni~ka raskrsnica sa stanicom i fabrikom lokomotiva i vagona). EV. Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica). Ljubljana–Be~. da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru. Direkciji za informativnu slu`bu Br. 86 . AJ. Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a. Vara`din.Br. Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo– Mostar–Metkovi}). da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona u kojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune. da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa. Karlovac (stanica i most na Kupi).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. predstavlja stavove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugoslaviji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji ve`e 40 neprijateljskih divizija i da tu akciju najvi{e poma`u Srbi koji su do sada dali 900. Ljubljana–Trst. Br. delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica).

dostavio je savezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. 29D. `elezni~ki most u Osijeku. da se poseduju karte 1:1. dodaju}i „Mi bi pozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta. k. januara 1943. Trep~i. 2147. `elezni~ki most u Karlovcu. marta. Brod–Sarajevo.. da je bacan materijal. Ljubljana i grad Banja Luka kao operativna baza usta{a. br. 1/1. k. br. H. `elezni~ki ~vor Zagreb. ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska vojska. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. br. da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni. general Dragoljub Mihailovi}. `elezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli do Durmitora. reg.18 Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. Trbovlju i Zenici. 87 . da je ~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretno za odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”. dodaju}i: „Ali mi uzimamo slobodu ipak da dademo slede}e na{e primedbe.000 gde su ciljevi ucrtani. EV. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11. `elezni~ki most na Savi u Beogradu. da je put iznosio 14 sati. `elezni~ki ~vor u Zidanom mostu. k. U tekstu se na kraju ka`e da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima tra`i bombardovanje pojedinih ciljeva. a bombardovanje Trep~e i Bora prekid eksploatacije. A VII. sirovine u Boru. Zagreb. Nema~ku i Ma|arsku. EV. okrenuli bi se protiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije. da bi efekat bio u materijalnim rezultatima razaranja ~ime bi se presekao saobra}aj. br.M. da nije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana. da istovremeno treba bacati letke.. na~elnik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu. ameri~kom pukovniku Kromu (W. majora Gligorijevi}a. da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~ke mogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijati informacije. EV.. da je bilo 9 letova. a ono bi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~ali bi polo`aj u narodu. Isto: A VII. te aerodrumi Zemun. reg. prema {to skora{njoj Va{oj `elji”. reg. da su najva`niji objekti za bombardovanje `elezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju. da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kombinovati pojedina~ne i grupne ciljeve. 29B. 53/2. da bombardovanje neposredno potpoma`e ~etni~ku akciju. prepis dokumenta. H. da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskih avijati~ara koji poznaju ciljeve. Mostar. Crom) zahtev: da treba bombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi}eve redove doveli oni koji oklevaju. da bi bombardovanje „bila najbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”. da shvata razloge za „neprakti~nost operacija u sada{njem momentu”. da bi tek nakon prvih akcija sledila poja~ana protivvazdu{na odbrana. 127. 2/1. koja bi mogla da objasni situaciju”: da je u toku pro{le (1942. da{njim letovima nad Jugoslavijom.000. o 17 18 A VII.17 Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30.

mart 1943. 21/2. javljanje Mihailovi}a o mestu i vremenu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije. da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davati nama. Isto: A VII. EV.19 Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majora Gligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. ti poslovi su bili i još se nalaze kod „britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku dr`i radio-telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em. ~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}. materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predla`e plato planine Sinjajevine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. te na kraju pukovnik Putnik tra`i mišljenje o ovim planovima. marta 1943. Datumi slanja pisma su 11. Ob. 179D.O. daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali. i 16. da }e Mihailovi} o tome izvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo. 50. EV. i sa kapetanom Susmanom i da je Gligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenski zahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji. 646. Krajem septembra 1942. (b) Da }e za vezu sa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}i iz Va{ingtona. reg. „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovoj svojini”. pukovniku Putniku. u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je `elja da pravo komandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandant i daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a. A VII. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal i radio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a. ako nema odgovora generala Mihailovi}a. marta 1943. k. br. br. bacali leci i paketi sa hranom.D.A. k. reg. Zbog toga pukovnik Putnik predla`e da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e ga izvestiti o ovim dogovorima. Putnik misli da bi jugoslovenski vazduhoplovci mogli pru`iti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugoslaviji. gde je evidentiran 15. da }e se.20 a da se jugoslovenska strana 19 20 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a. 646. da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tete pojedincima koji simpati{u sa saveznicima”. Str. da prilikom tih akcija treba voditi ra~una. Pov. da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodilo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji. u kome ka`e: da su tokom 1942. Str. (e) Da se ova stvar smatra kao isklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S. iznala`enje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad 88 .br. Ob. da se u skorijoj budu}nosti o~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi.br. smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obaveštajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavije shodno tra`enju generala Mihailovi}a.” Dalje se ka`e: da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihvata saradnja. da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }e to puno pomo}i savezni~koj stvari. dodaju}i: „(A) Da Vi predla`ete da uspostavite sa svojim ljudstvom i materijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. zatim se daju predlozi šifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen. kako se ka`e. koji mu je rekao da je major Gligorijevi} izvestio o razgovoru sa njim 11. 12/5.

21 Me|utim. na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma. EV. da je potom 20. 14/5. k. odr`ana dva sastanka sa pukovnikom Kromom u Štabu IX ameri~ke armije. general Dragoljub Mihailovi}. na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije iz grupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji. prepis dokumenta. izvestio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji. da je potom major Rouz 20. imao sa njim sastanak na kome je izlo`io ceo problem. šefom odseka za Jugoisto~nu Evropu i 10. Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je o`enjen Amerikankom i koga je Gligorijevi} upoznao 10. hrane. Gligorijevi} imao sastanak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnih ciljeva. k. O pojedinostima dogovaranja sa 21 na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja. u kome je tra`io sastanak sa pukovnikom Kromom. 89 . da su potom 8. da je potom Putnik 6. municije. na šta je dobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanske Vrhovne Komande i dr`avnom ministru Keziu. da nastoji ostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i. oktobra 1942. da je plan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje. decembra 1942. 2147) od 30. br. to sam rešio.O. na~elnika Obaveštajnog odeljenja štaba IX ameri~ke armije. EV. da je Gligorijevi} predlo`io Putniku. k. marta 1943.Br.). 648 od 15.Br. izvešten zastupnik Ministra vojske. januara 1943.O. sanitetskog materijala. U štabu komande Str.. pukovnika Stronga. time je jugoslovenska strana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa. 50. br. januara 1943. februara 1943. 29B. reg. Isto: A VII. imao sastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom. reg. 50. Ob. 356). br. A VII. da potra`im pomo} Amerikanaca za bombardovanje”. februara 1943. da britansko vazduhoplovstvo na Srednjem Istoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti. da je tada Gavrilovi} tra`io manje akcije „radi podizanja morala”. da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} tra`iti nove puteve. da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardovanje otpo~ne odmah. kapetan Susman (pomo}nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njegovog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor. oktobra 1942. „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjem istoku. te da su to razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izlo`io u svom referatu 14. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e. reg. što je odobreno. itd. januara 1943. januara 1943. 3/1. što je prihva}eno i 5. septembra 1943. 29B. da je tra`io pogodnu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J.M. br. 648 od 15. prepis dokumenta. marta 1943. Isto: A VII. A VII. mornarice i vazduhoplovstva (Str. pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanja koji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik. šefu sekcije za Balkan Obaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande. a od Amerikanaca bio kapetan Susman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombardovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943. reg. da je 20. {to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik. zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije.O. da su Amerikanci pokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu. da je potom Gligorijevi} 20. EV. da je odgovor dobijen 28. Amerikancima. 3/1. br. potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. te da je o tome 21. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 14/5.. da je sa kapetanom Susmanom dogovorena razmena obaveštajnih podataka. okrenula drugom savezniku.Br. marta 1943. Ob. da je radi toga Gligorijevi} sastavio akt (Ob. ode}e. oktobra 1942. k. izlo`io engleskom majoru Rouzu (Rose). da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zainteresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku. da o detaljima treba odr`ati tehni~ku konferenciju i predlo`io da to bude u jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odr`ana u jugoslovenskom štabu 13. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik. da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima i Gligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme. da je potom Gligorijevi} tra`io sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar). decembra 1942. da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpski narod i borbu generala Mihailovi}a. U štabu komande Str. EV.

Gligorijevi} dalje ka`e da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne mo`e da da svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju da dobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije. da je jedan ~ovek odre|en za vezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopije svih (podvu~eno u tekstu – prim. pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom tra`enju. da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznaju ciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. marta 1943. da je po pitanju veze sa Mihailovi}em Susman rekao da se to mo`e ostvariti. M. pukovniku Putniku. da je istog 13. te da i za ovo treba da da saglasnost jugoslovenski komandant. Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantu Jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid. nagla{avamo ~injenicu da je Susman predlo`io da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore treba smatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njima treba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik). a kada se veza uspostavi. koji je u {tabu komade zaveden 15. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. te da je kao prevodioca poveo sa sobom poru~nika fregate Simu Simi}a. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestio Putnika kojem je predlo`io pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”. da je istog 13. marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovim stavovima. da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generala Maklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prvi poslati pismo jer jugoslovenska strana tra`i pomo} i zato inicijativa treba da do|e od nje. koji je pomo}nik pukovnika Kroma koji je operisao slepo crevo. ekspoloziv i pakete sa hranom. da mu je kapetan Susman u~inio predloge i saop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predlo`ene od jugoslovenske strane februara 1943. da je od jugoslovenske strane tra`io plan za ubacivanje ljudstva i materijala. da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju na vojne ciljeve sa 9 aviona. da sa ovim treba da bude saglasan jugoslovenski komandant. da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije budu izvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenska inicijativa. koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanom koji je preneo spremnost da se pomogne i da su tra`ena dva pisma kao jugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeo mere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred 90 . da ujedno Ameriklanci `ele da tako provere izve{taje koje im Englezi daju o situaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji. T. pomo}nik ameri~kog pomorskog izaslanika u Londonu. da je potom 13. pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja.) primljenih telegrama dava}emo i vama”. marta po pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom. da englesko otkrivanje ovih pregovora mo`e jugoslovensku stranu dovesti u te`ak polo`aj. da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje ste nam dali”.

M.22 Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govore Putnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu. a u vezi zahteva vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. A VII. 38/6.Br. br. EV. A VII. reg. da je Gligorijevi} potom obavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar. {to je evidentirano u delovodnom protokolu u Londonu. k. te da je potom 15. je 18. reg. Ob. k. br. br. reg. EV. Putnik je iz Kaira dostavio. k. iz Kaira br. U delovodniku br. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabinet i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri22 23 24 25 26 27 A VII. Isto: A VII.24 Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta. EV. reg.O. 4/1.Br. 641: „Primite saradnju i u~inite sve za slati {to ve}u pomo}. na~elnik obave{tajnog odeljenja u Kairu. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom pod izgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli. O. 358 od 19. EV. br. Str. Englezima sa „naslonom na Va{ington. A VII. je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika sa Amerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}. 9. 179D. marta 1943. EV. dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira. Pov. marta 1943.25 Istog 18. 641.br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. k. marta 1943. U štabu komande u Kairu Str.O. Jovanovi}”. Str. 29G. aprila 1943. Dajte pismen pristanak za bombardovanje sviju vojnih ciljeva predlo`enih od Amerikanaca. 17. 649. general Dragoljub Mihailovi}.Br. A VII. aprila 1943. 257. pukovnik Dimitrije Putnik. 257 od 22. 38/6. k.O. EV. 179. k. reg. br. k. Tako je od 16. Vezu sa zemljom njihovim sredstvima i osobljem. marta 1943. 38/2. Ob. 16/2. br. Ob. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”..K. major Gligorijevi}.. aprila 1943. 40/2. pukovnikom Strongom. Str. 675. marta 1943. u delovodniku br. 9. evidentiran u delovodnom protokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu tra`ili”23 i sutradan.26 Slobodan Jovanovi} je 22.27 Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslovenske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15. 29G. EV. A VII.V. da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku koji je pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma. 385. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikanci predla`u bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. U Kairu zavedeno 23. Ob. te da }e se tada tra`iti saglasnost britanske Vrhovne komande. u delovodniku br. 91 . Br. jer je jo{ uvek Vrhovna komanda u engleskim rukama”. odgovorio na Putnikovo tra`enje i pisao jugoslovenskoj vojsci u Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str. da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu je rekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora koje je jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije. 38/6. br. marta 1943. marta 1943. aprila 1943. 386. izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}a sa Amerikancima” i ponovo tra`io smenu. reg. reg. 357 od 19. iz Kaira br. 9.

28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima za akciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kne`evi}. br. Putnik je dostavio Vojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicima bakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%. 46. reg. jugoslovensku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (za vojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi. 29B. U vladi u Londonu br. pisao o saradnji sa Amerikancima.K. 25.V. da joj je aktivnost pove}ana 50%. 1098. zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu. A VII. da se ne raspola`e informacijama o kapacitetu rafinerije. Br. marta 1943. da je u Italiji rafinerija kod Napulja. 2484. Pov. 834 od 25. k. EV. D. da je mogu}nost da se Bor prugom pove`e sa `eleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku. Major Danilo Zobenica. Hudec – kartona`a. 2483. 1093 od 12. EV. br. A VII. br. 177II. od 12. Predsednika vlade br. Br.34 kome je pukovnik Putnik 28 29 30 31 32 33 34 A VII. Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte na ^ukarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja. 3/1. 2498. {to su predali pukovniku Ovenu. reg.V. D. Iz Kaira.Br. Union – tvornica ~okolada. o ekonomskim prilikama u Jugoslaviji.O. marta 1943. k.K. Ob. izvestio je da se ameri~ki pukovnik Solbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji. Ob. marta 1943. Br. Br. 1099 od 12. reg. 16. EV.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivana Kne`evi}a Slobodanu Jovanovi}u 19. EV. Br. Pov. U vladi V. A VII. marta 1943. k. br. da koristi rumunsku naftu. EV. reg. A VII. br.Br.O. Ob. kraljev a|utant. dostavio britanskom Ministru vojske. da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu general Mihailovi}. da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trude da spre~e korištenje.Br. marta 1943. reg. k. da nije o{te}ena prilikom bobardovanja. tanskom ministru vojske Grigu. 46. reg. 92 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. maja 1943. te da rudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci. A VII. EV. Grigu. Paspa – elektro materijal. EV. maja 1943. br. K. da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje da radi za Italijane. {ef Vojnog kabineta. izve{tavaju}i Predsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena (Ronald Owen – Office of the Minister of State). 177II.29 I pukovnik Putnik je 28. br. A VII.33 Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. reg. 48/2. Poverljivi delovodni protokol V. k. 179.K. marta 1943. k. maja 1943. 29B. Isto: A VII. 3/1.30 Potom je {tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. prepis dokumenta. Pokorni – proizvodnja alhohola. EV. 29B. 5/1. 2478. maja 1943. da u Albaniji petrolejske izvore eksploatišu Italijani. 30/9. reg.K.31 Istog 30. prepis dokumenta. Italiji i Albaniji. U vladi evidentirano V. Da je u Beogradu rafinerija nafte na ^ukarici pored fabrike še}era. 3/1. br. da su u Boru stigli radnici iz Bugarske. k.O. gde je Kne`evi} tra`io bolje upoznavanje Amerikanaca sa situacijom u Jugoslaviji. k. ukazuje se na stav prema SAD nakon Foti}evih depe{a. 23/1. 163. 40/9. izvestila jugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komande u Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor).

pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. 10/3.V. aprila 1943. u nastavku teksta o problemima rada u Kairu. reg. maja 1943. 52. reg. general Dragoljub Mihailovi}. 93 . Ja odr`avam potrebne veze sa nadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni objekti neprijatelja u na{em susedstvu. Susman je na svoju ruku tra`io moj pismeni pristanak za bombardovanje ciljeva u zemlji. k. Molio i Amerikance. ustvari u intelid`ensu ili sekurite. 45/1. protivu moje volje. 111. ali ne zbog bojaznosti od odgovornosti. 29B. iz Kaira. Str. EV.35 Kada je re~ o ovim kontaktima sa Amerikancima. ~inovnik publicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi. k. Do mog postavljenja i ina~e je slu~ajno do{lo. reg.. br. k. k. 357. ^im Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemlju Gligorijevi} }e do}i u London na mesto Kne`evi}a. Po ameri~kim informacijama vrlo dobar. kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D. Javite o rezultatu”. Dra`a bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa Bliskog Istoka.Br. EV. Mostara i Podgorice. dostavio savezni~koj komandi na Srednjem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav. EV. Hitno vidite kod Britanske Komande mogu li ga pomo}i avionima. 178. Isto: A VII. br. 19/3. Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogo da koriste na{oj stvari (podvukao M.K. A VII. k.111): „Dejstvo na trupe sa sada{njih baza nemogu}e.Br. Navikao sam da idem pravo. T. EV. da je ono o ~emu se o njemu govorka ta~no: „Ne sla`em se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti. br. br. D. ali neiskusan.M. 26/27. Pov. maja 1943. reg. reg. Neophodno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Dra`i. pukovnik Putnik je iz Kaira 16. Ne verujem u brz rezultat. izvestio komandu u Kairu: „Nema~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Dra`u. Tra`io sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva.38 Putnik je na ovo odgovorio 26.37 Slobodan Jovanovi} je 24.Br. Nemogu}e je organizovati specijalnu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i u nadle`nosti komandanta trupa.K. 2) Mi{el sirijac. A VII.. br. EV. ne znam ko je. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. maja 1943.36 Slobodan Jovanovi} je 4. odbacuju}i. 6/1.V. maja 1943. 29C. 29G. Dotle potrebno je da ostane na redovnoj du`nosti”.O. Isto: A VII. br. aprila 1943. 38/5. Ne mogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj komandi u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde nam Amerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kod Komandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao. reg. ve} zbog toga {to sam znao da se ne}e mo}i ispravno raditi. A VII.Br. pa se bojim da ne u~inim ne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”. po{to 35 36 37 38 A VII. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman u intelid`ensu devete vazdu{ne ameri~ke sile. ali da se ne tuku varo{i zbog obrnutog efekta.K. sa kartom i detaljima. 386 od 16. 29G. 3/1. EV. na njegove zahteve. Štab komande jugoslovenskih trupa Str.V. kao {to se to govorilo u Londonu. k. prepis dokumenata.).

(rednjem) I.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. Komanda je ve} odavno predala Englezima i Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije i suseda. k. 52II. br. 446. EV. Molim da se Predsednik li~no anga`uje u gornjem smislu kod Sinklera. „radi znanja”. 52. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari `eljeno bombardovanje”. juna 1943. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dr`ava na S. 38/6. 52 II. Arhivirano u "specijalni dosije". Br. 38/6. Br. EV. 784. reg. pisao komandi na Srednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile da slome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je sna`an pritisak izvr{en protivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. k.Br. EV. ali do sada nema jo{ ni{ta. 784. reg. Amerikanci ka`u da se lokalne akcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. POV. br. ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje 12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom. reg. Isto: A VII. maja 1943. reg. iz Kaira br. 179 i. EV. koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. a Balkan jo{ nije u{ao u zonu tih neposrednih ciljeva. MIP-u. br. Str. 46. O. juna 1943. EV. 522. k. Molim anga`ujte se kod Ministra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i na Balkanu.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. 167 od 9. AJ. 9. savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve. k. br. 94 . Bombardovanje u ovom periodu mogu}e da se ostvari jedino. Ob. U ovo vreme i{li su i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i okru`enju. reg. 103-33-189. O. A VII. u delovodniku br. D. Br. Str. 1/7.(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kod na{ih vlasti i. k. EV. dok odluka ne bude pala. Na ovo mu je odgovorio pukovnik Mur (William S. Pov. 29/2. A VII. Pukovnik Putnik je 2. Isto: A VII. 23/4. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako u delovodnom protokolu vojnog ministarstva 31. iz Kaira br. Predsednik li~no anga`uje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 aviona za dejstvo za Balkan”. da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a 39 40 41 42 A VII. reg. 508. k.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi u zaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan. A VII. br. EV. reg. 45/1.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. nikakva lokalna akcija ne mo`e biti preduzeta”. O rezultatu javi}u naknadno”. u delovodniku br. Isto: A VII. Str.V. ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza da su na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu. Arhivirano u "specijalni dosije". maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji potrebno je da se g. marta predato i „Politi~ko stanje u Jugoslaviji”. 52II.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci sa engleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombarduju ciljevi u Jugoslaviji. br. 9. k. U MIP-u Str. Priznaje se da }e bombardovanje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko na Patriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”. da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanju Balkana sa juga. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se razra|uju detalji.K. br. 45/8. 446 od 26. maja 1943.

to i dalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da poka`emo potrebu bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”. itd. juna 1943. M. br. a u jugoslovenski {tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirima razra|ivao detalje predlo`enih vojnih ciljeva. Putnik dalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. 3/1 od 5. reg. Str. Putnik razgovarao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po njegovim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na Jugoistoku Evrope. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. T. reg. 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. br. Isto: A VII. 45/8. k.). br. 23/4. 52II.M. kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji. EV. Br. reg. reg. zatim u Bugarskoj. general Dragoljub Mihailovi}. te da su ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima.43 Na jugoslovensko tra`enje u Londonu. da su poslednji ameri~ki. 25. a naro~ito engleski. naro~ito kada moramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}. odgovori obeshrabruju}i sa obrazlo`enjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i osovinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanu u ju`ne delove kao {to su Podgorica. Sarajevo. da se sa dostavljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu u Al`iru. da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugoslaviji. da je u poslednja tri meseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih {tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ciljeva na Balkanu. 95 . Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske. k. Mostar. k. da je te`i{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji. 1/7. (Pov. da je englesko Ministarstvo vazduho- 43 A VII. EV. i njima i nama. Isto: A VII. EV. Isto: A VII. T. godine. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Pov. prepis koncepta odgovora.. Sinklera. Kraljevo. 52II. da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ciljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan. juna 1943. 179i. k. upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~ki Vrhovni {tab u Va{ingtonu. da su odgovori saveznika u martu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspolo`ive avijacije. potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|arske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije. da su Englezi nakon prijema ovih predstavki tra`ili kopije da bi ih uputili u London.) jugoslovenske vlade tra`eno bombardovanje najbli`ih ciljeva u okupiranoj Hercegovini. da je jedan engleski oficir prijateljski predlo`io da se izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vlada poku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu. br. 454. da je u aprilu 1943. reg. EV. br. Isto: AVII. k. br. da se kao glavni argument isti~e strategijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv okupatora u Jugoslaviji i Gr~koj. britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslanika 18. 33/1.. EV. Crnoj Gori i Sand`aku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori. Br. 29B. mornarice i vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata.

Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg na Balkanu general-feldmaršala Vajksa. A VII. 41/4. 96 . Pov. da je u Hrvatskoj „haos”. vladi. br. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada. Pov. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlo pouzdanog izvora”. na osnovu izve{taja poslanstva u Stoholmu od 30.) o prilikama u Srbiji. Vojni izaslanik dostavio 18. oktobra 1943. i Ministarstvima socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu od mogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje ~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i dr`e svoje automobile u Zemunu. b r.Br. plovstva odgovorilo da ne mo`e izvr{iti bombardovanje. Br. b r. Br. itd. reg. 61. vladi. da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100. 45 od 7.Br.br. ukazuje dopis MIP-a odeljku {taba Vrhovne komande u Kairu 29.000. 103-112-416. (Pov.000 ljudi. 38/6. Pov. k. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju `ivljenja u Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova. k. 165A. k.45 Na strah od savezni~kog bombardovanja u Jugoslaviji. konkretno u Beogradu. EV. 3592 od 8. a istog datuma je i odgovor u vezi sa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji.O. Ovaj odgovor je potom prosle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov.Ob. EV. 5662. Nemci smatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”. da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama na Balkanu”. da je Beograd podeljen izme|u pristalica Mihailovi}a i komunista.000. reg.O.Ob. 36/3. 4204. 256. a u Jugoslaviji se ra~una oko 400. EV. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata. izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a. reg. MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca u Beogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatog porekla. novembra 1943. Br. Pov. Isto: AJ. je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju. da je u Beogradu „sa velikim raspolo`enjem” primljena italijanska kapitulacija. dostavio kancelariji kralja. reg. Pov. Isto: AJ. A VII. 9. vojnom ministarstvu i ministarstvu socijalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str. Isto: A VII.Br. da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da partizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov.Br.44 Iz jula 1943.47 44 45 46 47 A VII. novembra 1943. k. da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100. Lukovi}a (Pov. AJ. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja od strane Saveznika. novembra 1943. 103-160-582.br. jula) kao nastavak izveštaja Str. jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|u most”. MIP je 27. da je u Beogradu oskudica u hrani. da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velika mr`nja.256 od 11. Pov. da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radi opreme. 38/6. u slu~aju kapitulacije Italije. vlada mi{ljenje da prvo treba re{iti srpsko pitanje. jula 1943. EV. 9.Br. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. Na prethodni jugoslovenski zahtev. 5807. 3250 od 8. oktobra 1943. {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. 103-160-582.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnog konzulata u Carigradu. juna 1943. ali su spremni da generala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. br.

reg. br. ali zbog oskudice u uglju nema ni vode ni struje od 5 do 18 ~asova. U štabu odeljka Vrhovne komande br. Potom je od 24.m. EV. preko Had`i-\or|evi}a iz Kaira. tuneli. iz MIP-a.Br.Br. prema zahtevima generala Mihailovi}a. AJ.Ð. k.O.49 Ministarstvo vojske. 3681 od 27. Od 26. Isto: A VII. EV. A VII. U MIP-u POV. da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beograda izba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnih napada sklanja od `elezni~kih stanica i mostova. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. reg. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komande kojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beogradom. U Kairu 16. od kakvog materijala je gornji sloj druma. novembra 1943. 874. 241. uputio ameri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Str. decembra 1943. 34/4.. general Dragoljub Mihailovi}. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kairu o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovao iz Beograda: da je bila dobra `etva konoplje u Beogradu.48 O preletanju savezni~kih aviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26.Br. 25. 15/2. da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane. komandantu jugoslovenskih trupa u Kairu. jula 1943. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od 48 49 50 51 A VII. 61. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu. Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i da su Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu.50 Od 29/30. 103-161-583. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumova. reg. Br. br. avgusta 1943. Br. br. Br. AJ. reg.Br. stanje drumova u razna godi{nja doba. da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinuti turski i švajcarski konzulat. 603. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnom Ministarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. sa zadatkom da izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Ma|arskoj.O. 912 sa podacima da je 5. novembra 1943. Ob. januara 1944. Str. Isto: A VII. O. jazovi. 14/1. da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izveden pred sud. pov. O. kao i docnije promene. br. mostovi. 48/3. Bugarskoj i u Jugoslaviji. zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21. fascikla 11. EV. jula. avgusta 1943. 53. jula 1943.O. kao i ostale korisne podatke”. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. Ob. mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnik Miodrag Raki}) dostavilo je 24. 874. Str. k. 634 od 3. da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad. Br. pisao vojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledu bombardovanja ciljeva.br. Pov. Ob. avgusta Str. o. 6180. decembra 1943. Ob. O. Pov. 874. Br.. k. Ð. avgusta 1943.51 Potom je Putnik 28. EV. k. Str. EV.M. da je Ministarstvo ratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Va{ingtonu zamolilo za izvesne podatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbrane du` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju. U vojnom ministarstvu str. Ob. 111 od 11. 97 . Str. Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}a na reci Neretvi. da je u Pan~evu proširena škola za avijati~are. Pov. 179H.

). da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodna Francuska. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreo sa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati. itd. da kod. 277. moral. ali sve uzimam u pamet i vide}u. rekao da su snage anga`ovane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”.52 Pukovnik Radovi} je do{ao u Al`ir odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo. Bariju i Brindiziju. U Ministarstvu u Londonu br. avgusta 1943. da je Radovi} govorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu. da ga je Teder primio 7.O. jer je za nas glavni zadatak slomiti i zauzeti ju`nu Italiju”. na {to je Teder rekao da to napi{e. da saveznici: „Na sve probleme gleda se samo vojni~ki. imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelid`ensa” britanskog mar{ala Tedera kome je izlo`io ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) i da su obe}ali da }e se susresti sa Tederom. reg. Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje se bore i daju otpor”. da je razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata. a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo. „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Al`ira i Kaira oko nadle`nosti na Balkanu. da je nakon ovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je „podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku. Ob. sirovine. da je Radovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat u Jugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog i napi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati. da je Radovi} predlagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji. avgusta 1943. Radovi} iznosi utisak da je Tedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku. da je 4. T.” (podvukao M. koji je ovo pismo 9. ali to ovde nije slu~aj”. da su Englezi zauzimali stav da je Balkan operativna zona srednjeg Istoka. da su primetili da su Dra`i i Titu Nemci „dali istu cenu”. 19/2. da ga u susretima prati ameri~ki major radi prevo|enja („jezika”). da je Merfi obe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima. da „Englezi vide stvari detaljnije. Bar za sada. kako se ka`e. avgusta 1943. 2170 od 31. da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. avgusta nakon sastanka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder. Ne `ele nikako da se me{aju u unutra{nje stvari. 98 . Ne obe}avam za sada ni{ta. Da to isto ~ine i sa Francuzima. a Amerikanci da je obalska zona Jugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera. da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je 52 A VII. Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategijski planovi nisu stvoreni”. ^er~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”. Ca. k. 3075. da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju. na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu. industriju. a da je Radovi} na ovaj susret po{ao u pratnji majora Huota. komunikacije. br.Br. nakon Radovi}evog nagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali. Teder je rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i.

septembra podneo i izve{taj. ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materijala. da bi to ujedno delovalo na vojsku 99 .O. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. Pov. Predsedništvo Ministarskog saveta je 1. ukazuje se na potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale italijanske kolone u povla~enju. Pe{ta. Ni{ i sva ostala mesta. br. saobra}ajnu i ekonomsku situacija u Jugoslaviji.Br. izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”.C. br. Pernik. oktobra 1943. novembra 1943.O. Ob. sre}emo izve{taj iz Al`ira pukovnika Du{ana Radovi}a komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Al`iru o ~emu je 28. A VII. k. primerak lista „^etnik”. 3230. upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Str. Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih polo`aja i daju se {iri predlozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu. EV. avgusta 1943. i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju. municiju i hranu koji su neophodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabota`e i zato treba da do|u do tog materijala. 17/1.54 U elaboratu od 3. da su njihovi predstavnici (Makijedo) stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O. (Pov. fascikla 11.S.M. da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i tako ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice. da je od prispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „Glas Crnogorca”. oktobra na poziv Saveznika otputovao u Al`ir i o toj delatnosti }e javiti.S-a i otputovali u Al`ir gde su dobili pomo}. EV. izve{taje iz nacionalnih jedinica u Dalmaciji. a da Italijani imaju oru`je. Isto: A VII. potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kim komandantima generalom Ajzenhauerom. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Br.Br. Isto: reg. koja su radili posle mene”. da je primio oba Putnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kod saveznika. U Kairu evidentirano 26. za Bari..Br. pukovnika Edia (W. general Dragoljub Mihailovi}. da dolaze izbeglice iz Dalmacije. 931. reg. te da je potom 14. 5783 od 2. EV. utvr|enja du` na{e obale i granice. 5/4. 28.55 Italijanska kapitulacija i povla~enje 53 54 55 AJ.M. da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis. Razgovaralo se o vazduhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} im je dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu.. da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa druge strane Jadrana sa partizanskim posadama. u Al`iru). br.53 Potom 15.S. novembra 1943. Eddya – U. k. da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju. 261. mar{alom Tederom (komandant savezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima. O~ekuje se italijanska kapitulacija. Str. izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije. ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Al`ira. 16/1. reg. da je Amerikance zamolio da dostavljaju prikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji. Ob. referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpukovnik @ujovi}. gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugoslovenskim ljudstvom. oktobra 1943. na kraju Radovi} od Putnika tra`i: „Molim vas naredite da se ponovo kopiraju svi podaci za aerodrume. Bor. gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a. A. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{ao u Italiju.

da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog ~ega se predla`u vazduhoplovne operacije bombardovanja luka. ta~an je u toliko. k. 20II. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP. Ca..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. saobra}ajnica i na Balkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili da zamene polo`aje Italijana.T. plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navodi se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava).d. Isto: A VII. 1/6.Br. Pov. 2.000 ~etnika i partizana. da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost. da su ubili 20. Nik{i}a i Podgorice. avgusta poru~nik ameri~ke mornarice Valter R. reg. Mensfield. 1/6. {to su mesto njih pobili nevine `ene i decu”. br. Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27. str. knj.d. Iz nešto ranijeg perioda je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od meseca septembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. šumovita oblast Ozrena u Bosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja. 56 57 100 .. br. k. Str. garnizona. Ministarstvu vojske. da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da bi obezbedili to podru~je i vršili represalije. Bugari i ma|arske divizije. Ako `elite imati vezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21. da pošto postoji podesna veza sa geriliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se tra`i od Vazduhoplovnih snaga”. da su Nemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi. bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina. avgusta 1943. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a (oficir u penziji Mitar Lakovi}). A VII. @abljaka. {to je radi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21. 1st L. da su u italijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspolo`eni partizani.M. AJ. Isto: Rat i mir |enerala. 20II. rudnik Bor. Isto: Rat i mir |enerala. avgusta 1943. Zagreb sa va`nim mostom na Savi i Sofiju kao centar `elezni~kih linija. Amerikancima. novembra 1943. knj. 98. da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}. reg. T. `ena i dece. celo srpsko stanovništvo i sekcije Hrvata i Albanaca”.Ð. ali zbog industrije (Zenica-Brod) neprijatelj je otvara. br. Naša frekvencija 6540 i 5405. n. obja{njavaju}i da su vesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su 18. Njihov izve{taj. 680. 1. reg. 103-33-189. Br.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je 3. upu}ena generalu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19. Ca. 98. italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora. kako naše tako i vaše zemlje. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostima spram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”. ukazuje Mihailovi}eva poruka generalu Donovanu avgusta 1943. ako pošaljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. k. da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u preko Jadrana. nakon nesporazuma u saradnji sa Britancima. Ovaj sre}ni momenat došao je. 5/1. mornarice i vazduhoplovstva (dostavljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnji sa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplokoja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana. USMC. A VII. Slušamo Vas 6265 i 6755”. rudnik uglja Pernik u blizini Sofije. 29C. 2. 1.56 Nastojanje ka okretanju drugom savezniku. Budimpeštu kao centar saobra}aja. ~as G. EV. da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombardovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu. Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon invazije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabota`e boraca Jugoslavije”. da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati. str. Br. n. U interesu je.

61. k.. u vezi sa Jugoslavijom je 58 59 60 61 A VII. Str. 78 od 30. 5/1.K. 20. br. Puri} Mihailovi}u da je prilikom bombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder.br. novembra 1943.60 Bo`idar Puri} je u depe{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. Slavonski Brod sa mostom na Savi. Pov. Pov. Ova je veza imala da poslu`i samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obaveštenja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a. Mi{ovi}. oficir za vezu pri 15. D. vaca. k. k.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu. 29C. general Velimir Ranosovi}. pisao je pukovniku Muru (Moor). Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanja u Jugoslaviju. A VII. Puri} Mihailovi}u o padu jugoslovenskog bombardera prilikim bombardovanja Sofije. Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanju ciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj. Veles sa mostom na Vardaru. kako je došlo do izvesnih izmena. 3681 od 27. Br. U štabu odeljka Vrhovne komande br. reg.V. Br. `eljezaru Zenica. 34/4. decembra 1943. Pov. Br. Mišovi} je tra`io objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a. reg. 29D. jugoslovenska vlada je na dan 4. U nedeljnom izve{taju britanskog Ministarstva rata za period 8–14. 34/4. da je upotreba prvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijala Dra`i Mihailovi}u. rudnik Bor i aerodrome Sarajevo. predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi se mogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. EV. podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduhoplovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji. te da li mo`e biti obavešten o teško}ama koje ote`avaju taj rad i od koga one dolaze. (Str. 34/10. EV. br. k. Br. novembra 1943. A VII. novembra 1943. A VII.br. da li je mogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno. O. EV. "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom. (Str. 88 od 24. U štabu odeljka Vrhovne komande br.M. 61.59 Potom je 14. 120. Pov. Veza je imala da bude pod punom kontrolom organa štaba 15 Air Force-a". novembra 1943. reg. 101 . Str. da }e baze za rad nad Jugoslavijom biti na Siciliji. 7II. novembra 1943. reg. tra`e}i da se po{alje telegram 15. reg. Depeša br. k. (novembar i decembar) i januara 1944. 6180. k. iz MIP-a. Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ili mornari~ke i vazduhoplovne udare. Str. EV. izve{tavao o u~estvovanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi. dodaju}i: „U Jugoslaviji predla`e slede}e ciljeve”: `elezni~ki ~vor Vinkovci. AIR FORCE. 3681 od 27. A VII. koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu. da li je mogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju. 3704). general Dragoljub Mihailovi}. decembra 1943. EV. a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih biti i ameri~ke. da je usvojena jugoslovenska `elja da se posade ~uvaju i {to vi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom. 20/1 Depeša br. U nastavku se dodaje. Pov. br. 631. 3527). major M. iz MIP-a. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.K. na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskog Ministarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. 2/1. D. br.. EV. 6180. br.61 Italijanska kapitulacija i pribli`avanja savezni~kih frontova Balkanu vojno su otvarali jugoslovensko rati{te. Zagreb i Zemun. Pov.V. Isto: A VII. reg. da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao „na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”. To su izve{taji s kraja 1943. decembar 1943.

reg. 158II. Isto. 7. br. da je radno vreme skra}eno i da se radi do deset sati pre podne. reagovali su Hrvati u jugoslovenskoj vladi. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombardovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”.67 Jugoslovenski diplomatski predstavnik u Madridu. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanski razara~i i obalske jedinice bombardovale su Split. EV. A VII. EV. saop{tava se: „Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/ na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja je pri~inila prili~nu {tetu. Druge 62 63 64 65 66 67 A VII. da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci i da su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. koji su protestovali kod savezni~kog komandanta Vilsona.. k. Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin). reg. A VII. kao i Zadar i njegovo pristani{te. uputiv{i protest britanskom ambasadoru kod Svete Stolice. januar 1944. 20/6. br. godine: „Isto~no sredozemno rati{te.66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba. kao najve}eg sutra{njeg suparnika. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega. EV. reagovao nadbiskup Stepinac. n. br. aprila 1944.65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugova jugoslovenske vlade. 26/6. k.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9. dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna koncentracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. decembar 1943.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. i 26. da se stalno slu{a ho}e li se za~uti sirene.62 Na bombardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20. reg. dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej. izazivalo je i dalje podgrejavalo nade u savezni~ko iskrcavanje. br.64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamo ovim za period 17–23. k. izve{tavao jugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bombardovanja na oprezu. Vazduhoplovstvo: Uspeli napadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma. Pristani{ta Split. reg. 158II. EV. 158II. str. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu u Jugoslaviji”. Vela Luku i brod u luci Bra~.Vlahovic. kao i kod JVuO. a daljih 50 o{te}eno. 40 vozila je bilo uni{teno. A VII.d. 102 . 30/6. marta 1944. [ibenik i Zadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena a tri o{te}ena. 158II. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijatelja”. Rovinj. 263-264. da engleski avioni lete iznad grada. Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitu kao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”. Ljubimir Vi{acki. je 2. Staniša R. ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sa pokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju u odnosu na Narodnooslobodila~ki pokret. k. 24/6. Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u cilju ometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja.

da srpski narod pola`e nade u Amerikance i lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta. Br.M. 103-160-582. aprila 1944. izve{tavao jugoslovenski MIP da je. koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezima nakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opadaju. da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~ito stradali muslimanski delovi grada. Bar. saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Nema~ka izgubila rat. br. 81. 103177-620. da se nakon bombardovanja stanovni{tvo iz grada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja. aprila 1944.. kojim se. da je kod srpskog naroda jako rusofilstvo. Pov. Pov. reg. „radi znanja”. da je poja~ana protivavionska odbrana Nemaca i usta{a. Br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. decembra 1943. Br. P.69 Petkovi} je i 8. EV. 89. Br. Pov. Isto: AJ.. kako se ka`e. koji je doputovao u Carigrad.71 Jugoslovenski konzul Kne`evi} je iz Carigrada 20.Pov. Br. Str. prema izve{taju dobijenom iz zemlje. savezni~ka avijacija bombardovala Nik{i}. Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo veliko neraspolo`enje kod naroda. tra`io da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanja stanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. 212/44-VII-8. aprila 1944. izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja. Br. 103-160-582.). P. AJ. u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P. A VII. AJ. 103-157-574. AJ.70 @ujovi} je u telegramu iz Kaira. 103-177-620. k. general Dragoljub Mihailovi}. vesti. Pov.72 Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugih strana. juna 1944. da je neraspolo`enje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtev i da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji. AJ. Stim u vezi moglo bi se predlo`iti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vazduhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”. dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavilo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva. 103-7-66. Pov. Tako je od 1. dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu 68 69 70 71 72 AJ. 42. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsedniku vlade u London i ambasadi u Londonu. 29. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvu vlade. 39/2. 103 .68 Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Bo`idaru Puri}u 10. februara 1944. 17 od 20. Sulejmanom Ugremanom. ali ne}e da se pomiri sa komunizmom. da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva. ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em. upu}enom Londonu 17. da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i da su po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod katedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev biskupa taj benzin sklonjen. 188/44-VII-8. da je u Srbiji sav narod za kralja.

a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gru`u i Lapadu. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika u Londonu. U Rijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova. skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gru`a svi su se stanovnici iselili u grad. Pov. 54. Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad. dostavio je zastupniku ministra vojske. aprila 1944. zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila na Stradun. Bombardovanje Gru`a.74 Kne`evi} je istog 17. da je nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}. {to isto deluje na raspolo`enje stanovni{tva”. A VII. 502 od 22. Osim toga. 29 od 10. Po pravilu. Tako cene od 30 do 40. kao naprimer Moko{ici. {to je bilo uzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. k. dodaju}i da je op{tina nabavila naftu.73 @ivan Kne`evi}. jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojne objekte. stanovnici su vrlo religiozni. Br.). Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo. 9. Brodovi su potopljeni. da je nema{tina. juna 1944. da sada grad ima svetla i da je ostrvo Lokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije. (Pov. tako da sada u Gru`u stanuje samo oko 20 osoba. svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro. da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanje Beograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi. 17. 34/2. cene mobliranih soba su fantasti~ne.000 Beogra|ana. EV. Pov. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih. koji je u to doba bio pun. mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. dodaju}i na 73 74 A VII. marta jedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne. aprila 1944. u kome je ukazao da je Beograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve. dobijeno od „informatora” o prilikama u Ju`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da `eleznica Dubrovnik–Sarajevo te{ko funkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha. maja 1944. aprila 1944. pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16. EV. 1712. Isto: AJ. Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19. k. mitraljirao sam grad.Br. U Ministarstvu u Londonu O. Dubrovnik je uvek bio vrlo dobro raspolo`en prema saveznicima. ve} u okolini. Br. 104 . mornarice i vazduhoplovstva u Kairu. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. 206 od 25. br. aprila 1944. jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. fascikla 11. oko 11 i oko 4 sata. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilo poznato. MIP šalje štabu odeljka Vrhovne komande. reg.br. U delovodniku br. EV. Sada su pak ~esto ogor~eni.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo. ba{ kada je narod izlazio iz crkve. podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljim namerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg. br. da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40. 9. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe. 12/2.

O. reg. 105 . aprila 1944. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. i 17. EV.E. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi} 75 76 77 78 A VII. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str. k. 4563 od 7.. Zemunski aerodrum i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi). Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. aprila na Beograd (Sava. 55. 54. Ob. a za koji dobio zahvalno pismo oktobra pro{le godine”. EV. maja 1944.77 Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. aprila 1944.A. jula 1944. Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika iz Kaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944. br. aprila 1944: da su napadi izvr{eni 16. U MIP-u POV. 2019 od 13. izvestio: dostavlja pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na dan Pravoslavnog uskrsa 16. kasarna Kraljeve Garde. znatne i da nisu bile „`eljene”. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kog bombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. fascikla 11. pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica. M. 103-160-582. mostovi na Savi i `elezni~ka stanica.O. 2/1. Pov.Br. 4317 od 2. 196. maja 1944. da „fotografska interpretacija rezultata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. A VII.78 Re~ je o telegramu pukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu. Re~ je o odgovoru ameri~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. kao veza prethodnog telegrama br.M. kao i odgovor brigadnog generala Lorisa Norstada (Lauris Norstad). TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. general Dragoljub Mihailovi}. 4496. br. br. upu}en MIP-u kojim je dostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslovenskog tra`enja detalja o bombardovanju Beograda. juna 1944.F. k. 502.Br. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvo|enja. Br. bez ovla{}enja vlade.. da va`nost koloseka Beograd–Zemun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti. (Sred. je 25.Br. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu.O. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. da su {tete. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a.Br. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade. aprila 1944. 46/2. Br. 54) od 17. Br. fascikla 11. EV. Istok) i za Amerikance. 146. i 17. @ivan Kne`evi} Pov.75 Potom je 22.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje. juna 1944. AJ. Larrabe) koji je dostavio podatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. sem ciljeva. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”. Ob. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni izaslanik u Va{ingtonu (Pov.76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljka Vrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13. Isto: AJ. EV. AJ. 10. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregled vazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] za R. @ivan Kne`evi}. reg. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve.Br.

Ambasador g.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogo`arski. 55/1. k. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. XLIII-XLIV. jugoslovenski ambasador u Londonu. A VII.83 Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stokholmu. ulo`io je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu. maja 1944.. 192. n. izve{tavaju}i o velikim `rtvama. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombardovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo. aprila 1944. Stvorio sam utisak da se vi{e ne}e tu}i. zatim o mu~eni~koj sudbini naše prestonice ve} i godine 1941. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. o ~emu je 12. ameri~kom ambasadoru. u koliko mi je to poznato. dr Bogoljub Jevti}. 106 . O. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. 4603 od 22. juna 1944. Skrenuo sam mu. ja sam Ambasadoru opširno govorio o velikim `rtvama u `ivotima i dobrima koje su pretrpljene. 4317. @ivan Kne`evi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije telegrama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da ne vr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve} samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja. Svetozara Ra{i}a. socijalnoj i moralnoj pometnji ne samo Beogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe. EV. valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bi zaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imaju u vidu.Vlahovi}. n. Britanci ovde objavili da je tu~en po tra`enju Tita”. studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa. maja 1944. reg.82 Zbog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. Pov. jula 1944.Br. nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”. kako se ka`e. izvestio jugoslovenski MIP. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Pov. fascikla 11. kako mi je rekao. U štab komande Ob. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu: „Vojni ciljevi dati po tra`enju generala Mihailovi}a. U {tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. Staniša R. maja 1944. maja 1944. dalje. Mac Veaglia i da njemu li~no. fascikla 11. 62. 2318 od 21. po sopstvenoj pobudi”. o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beogradu imali biti pogo|eni. Br. o ~emu je 2. kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolni i teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pru`im podatke. str. AJ. po mom mišljenju. poljoprivrede. pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji.d. br. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande: 79 80 81 82 83 AJ. Br. AJ.79 Kne`evi} je telegramom od 10. snabdevanja i ishrane. EV. i o politi~koj.80 Zatim je 12. kao i otvorenoj bezna~ajnosti ciljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama. 61A. a o velikim `rtvama i razaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. 103-160-582.81 Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete. na osnovu vesti iz zemlje.d. To }e u~initi. 265-274. „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduhoplovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g. str.O. Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju preko njega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani u bli`oj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa. EV.

br. Jedan sat kasnije Beograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”. Skadarska. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnoge ku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. dok je u Zemunu procena `rtava oko 1. general Dragoljub Mihailovi}. Ob. da je veliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanja i to najvi{e od Torlaka do Avale. Glavna stanica sravnjena sa zemljom.Br. maja 1944. Posle bombardovanja Beograda. da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju. Njego{evom kralja Aleksandra. i za njega je 90% naroda. Gunduli}ev venac. Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena.Br. maja. kao nastavak izve{taja Pov. 4390. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku.Br. Isto: AJ. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. zatim deo od Prote Mateje. 367 od 22. juna 1944. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. 1685.br. da je uni{tena `elezni~ka stanica Beograd-Sava.85 84 85 AJ. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velikih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje. Pov. 216 od 4. da nema~ka propaganda nastoji da uka`e kako su to u~inili srpski prijatelji. ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugoslovenskih gradova da se iseli”. Smatra se da su gubici u mrtvima i ranjenima vrlo veliki. da je pogo|ena palata Albanija ali se nije sru{ila. 103-160-582. Dalje se dodaje da je {vedski list 19. juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradali delovi Dobra~ine. 107 . U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hiljadama bombi i svuda su izbili po`ari. U MIP-u POV. ugao Pozori{ta i Simine.Br. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma Bo`idaru Puri}u. EV. 1956. U pitanju je izve{taj informatora o stanju u Srbiji i Beogradu. aprila: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak po podne napad na Beograd. objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17. da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcija poja~ana velikim brojem `rtava.200 i tamo je najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra. 103-84-326.800 mrtvih. zatim je stradao Bulevar Kralja Aleksandra. Carice Milice i Knjeginje Ljubice. Pored toga bombardovane su avionske fabrike u okolini Beograda.O. zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredima Mihailovi}a. 231. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.. koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9. deo oko Kne`evog spomenika. da su procene `rtva prilikom prvog bombardovanja 3. iz MIP-a Pov. {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”. AJ..M. aprila 1944. da su nema~ki gubici bezna~ajni. U ambasadi u Ankari Pov. da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanju Beograda 16.84 Potom je od 16. Rumunska ulica. da je bombardovanje tra`io Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove. da i pored svega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu. zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{egradskom do Kralja Milana kod Manje`a. Kraljice Natalije. kompleks bolnica. Zemunski aerodrom.

da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dok fabrika Rogo`arski nije. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. kanalizacija. Tehni~ki i Pravni fakultet. da je drugo bombardovanje 17. da je u Beogradu bilo su|enje visokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije. da je o{te}en `elezni~ki most na Savi. štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik Kosta Simi}) 16. a za komesara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. da je `ivot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mnogo sveta se iselilo. da je ošte}en `elezni~ki most na Savi. da je pogodena fabrika Ikarus u Zemunu. da je oboreno deset aviona ~ije su se posade spasavale padobranima. a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstva saobra}aja i Ministarstva šuma i ruda. maja 1944. uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajlonijeve pijace. da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most. palata Albanija. da je najvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmerno ja~e. da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu. itd. da je o{te}ena palata Albanija. 199. dok su uništene fabrika Ma~va. Beograd je prvi put bombardovan u podne 16.86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz 86 AJ. Br. aprila. strujovodi i kablovi. Br. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestio u izve{taju Pov. Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigrada odakle je Lukovi} 19. a sam grad nije pretrpeo štete. sa više pojedinosti. da je pogo|en vodovod i strujovod. POV. da je zbog bombardovanja gra|anstvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali. 103-160-582. ovaj izveštaj je uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji. da su o{te}eni Ratni~ki Dom. dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en. „Nemci pri~aju da je Tito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”. 103-183-(643-644). da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. da je tek posle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda. te zgrade u Knez Mihajlovoj i Kralja Milana. aprila bilo ja~e. aprila 1944. da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. Isto: AJ. juna 1944. zgrada Pravnog i Tehni~kog fakulteta. Pov. a me|u zarobljenim pilotima su i tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu. zgrada osiguravaju}eg društva Jugoslavija. 256 od 11. da su direkno pogo|ena Ministrstva saobra}aja. raniji Progres. da je bila pogo|ena i `elezni~ka stanica. aprila i da je broj mrtvih ispod 2. da je za vreme bombardovanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika. tako|e ošte}ena fabrika hartije Milana Vape. Br. da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke. da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. oktobra 1943. {uma i ruda. te drugi put 17. da je potpuno uni{tena `elezni~ka stanica i kolosek u Zemunu. MIP 31.000. vodovod. da su ošte}ene zgrada Dr`avne hipotekarne banke. a varo{ nije. i od koga su dobijene vesti: da je Beograd prvi put bombardovan 16. da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat. 1887. da je Pan~eva~ki most o{te}en. 108 . da je za vreme bombardovanja poginulo ukupno 174 nema~ka vojnika i oficira. da je materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. Ratni~ki dom. kao i pomo}ne zgrade pivare Vajfert.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog. da je pogo|ena po{ta na `elezni~koj stanici. Ove informacije. da je ošte}em Zemunski aerodrom. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombardovanja i da su materijalne štete velike. maja 1944. da je razoren deo pruge Stala}–Ni{. da su srpski dobrovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana iz Srbije.

Prištinska. Zemunski aerodrom. Ova katastrofa proizilazi otud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom. Kralja Aleksandra. 29A. MIP Pov. itd. Rumunska.Br. kod saveznika intervenisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. Gra|anstvo se ve}inom iselilo iz Beograda”. Knjeginje Ljubice. dok u isto vreme nije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napada iz vazduha.800. general Dragoljub Mihailovi}.pro memorie' dostavljen britanskom Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beograda: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja. 26. 1887 od 31. Pov.Br. Izvor je „jedno pismo” upu}eno iz Beograda. k. reg. Skadarska.. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. da je prilikom drugog bombardovanja stradala `elezni~ka stanica. Ni{a i drugih gradova u Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam `ivu akciju kod ovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da se tome stane na put. maja 1944. Deligradska. bulevar Vojvode Putnika. je u izve{taju Ministarstvu vojske. 56/5. Bilten br. 4476. da je pogo|ena palata Albanija. br. mornarice i vazduhoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. maja”.M. 87 88 109 . dostavljeno štabu odeljka Vrhovne komande Ob. 52 od 30. 103-84-326. Simina. Sama pivara je uni{tena. 31. Prote Mateje. Bajlonijeva pijaca i okolina. Uprkos grozni~ave aktivnosti na popravci ovog mosta. Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novi saobra}aj. Ob. da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulo oko 1. Naro~ito su stradali: sedmi kvart. Dobra~ina. Br. u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenske vlade. juna 1944. da je i pored svega moral naroda na visini. gde se govori o bombardovanju od 18. Str. EV. 54. da gra|anstvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eve odrede. 16 i 17 aprila. `elezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en. A VII. tako|e. 161.. Isto je u~inio i Gospodin Ambasador u ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima. Vojni izaslanik. br. Krušedolska. itd. k. 103-160-582. Kraljice Natalije.000 stanovnika ovog na{eg grada.O. bulevar Kralja Aleksandra. juna 1944. EV. AJ. II.30 ~asova.Br. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Gori poginulo je preko 2. 50/6. kraj oko Kne`evog spomenika. Vašingtonova. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samo jedno policijsko odelenje. Pa{ino Brdo i okolina Vajfertove pivare. Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6. itd. Njegoševa. Br. Za vreme bombardovanja Beograda. Kralja Milana.88 Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su. 221.200 ljudi. maja 1944. maja 1944. Gunduli}ev venac. objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji: „I. 4476. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov. a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od 10 do 12. da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje tra`io Tito koji ruši srpske. reg. AJ. U vezi prednjeg dostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan . general Velimir Ranosovi}. da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje.87 U Kairu su. maja 1944. da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu. Isto: A VII. da se broj `rtava procenjuje na oko 3.O. Višegradska. a štedi hrvatske gradove. Carice Milice.

7-57. aerodrom Zagreb. k. Banja Luke. jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u. str. da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”.92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga Balkana i njihova razasutost po Balkanu. postrojenja nafte u Rijeci i Zadru. XXXVI-XXXIX. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca. bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru. 15/4.d. str. n. 110 . „Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”. a u jesen vr{eno bombardovanje Srbije.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u Italiji.Br. str. U štabu komande u Kairu Ob.O.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.89 Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija.93 Septembra 1944. da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i izvla~enje vojnih efektiva. 4504 od 16.juna 1944. savezni~kog vicegenerala oko dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a.. str. n. Se}anja. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje.90 Nakon savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce (BAF). 29. reg. Milovan D`elebd`i}. Kosova i Crne Gore. {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom. Po Jovanu Ðonovi}u. n. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. aerodrom kod Mostara. decembar 1958. Jovan Ðonovi}.d. 188. `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka). Re~ je o interesima vo|enim prevashodno vojnim logikom. Glasnik SIKD „Njegoš”. 78 od 22. n. br. Ameri~ka 15. bila je razlog za kasnije akcije savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”). za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot (William Elliot).d. Vladimir Velebit. Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944. Br. EV.d. jula 1944.pro memorie' dostavio sam i ameri~kom vojnom izaslaniku”. a po~etkom septembra izvedene su obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji. Knina. sveska 2. Pov. da je maršal Tito skrhan. vazduhoplovna armija preba~ena je iz Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. Sli~an takav . jula 1944. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se Mihailovi}u pošalje poruka (br. 231-233. itd. Saveznici su se o tome dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944.. kada je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo. 82-98. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja. Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektiva neprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i 89 90 91 92 93 94 A VII. Zagreb 1983. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. vazduhoplovnom izaslaniku. s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi saobra}ajne veze.94 Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Saveznicima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}eve depe{e i zahtevi jugoslovenske vlade.

okre}u se drugom savezniku. whereas the bombardment was seen as conducive to causing moral effects with the population in Yugoslavia. as part of broader strategical planning and actions in the Balkans and in Yugoslavia.. General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944 The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topic that became usable in daily politics in the last couple of years. they turned to the other Ally. nakon vesti o posledicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog stanovni{tva. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. o ~emu govore kontakti u Kairu (pukovnik Putnik i major Gligorijevi}. The Yugoslav Government with General Mihajlovi} coordinated the bombing.. as testified by contacts in Cairo. Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu (Vojni kabinet jugoslovenske vlade). Allied bombardments should be seen within the framework of general Allied war interests. 111 . upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava. general Dragoljub Mihailovi}. Amerikancima. Jugoslovenska vlada. which is proven by Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. After addressing the British and their postponement. the Americans. An intention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure more favourable positions in the final stage of the war within the framework of Yugoslav internal slaughtering was perceptible. After the news about the effects of the bombardments which reported on massive losses among the civilian population. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja. Summary The Yugoslav Royal Government. the Yugoslav Government filed protests with the Allies because of the casualties. and military operations were explained by a political background. and which led to controversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments.M. Algeria and London. Demands for destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views of General Mihajlovi} and the Yugoslav Government. a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstva na stanovni{tvo u Jugoslaviji. jugoslovenske vlade.

5:008 (497.410) "1945/1948" Hrvatski institut za povijest. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i. realizacije Sporazuma Tito – [uba{i}.Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32.1:410) "1945/1948" PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju sa`imaju u sebi sva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije i interese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evoluciju jugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem – KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima. britanskog aduta. 112 . Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjima odlu~uje na nastavak normalnih odnosa. problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca. Iako je u vrijeme odluke da podr`i Tita i partizane Churchill smatrao da nije va`no `ele li oni uvesti komunizam – jer Britanci „tamo ne}e `ivjeti” – godine 1945. APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istra`uju kulturne veze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike.1. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu nove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a. Zagreb 351.85 (497. isto~nom i zapadnom. i kada opozicija – onemogu}ena i od re`ima ali i vlastitom podijeljenosti – odustaje od politi~ke borbe.019. Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni pred novom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjetska bloka. britanska je politika prema Jugoslaviji odre|ena ovim faktorom. Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}a NOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzo pokazalo da su bili privremeni. |elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenske propagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima.

Propaganda prema Jugoslaviji U dokumentu iz ljeta 1945. 4. Ann Lane. nego zadire i u podru~je vanjske politike.. osobito. U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u to vrijeme nu`no su skromni. Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju privrede. 1941-1949. iako on nije kralj. „Ona je dobrim dijelom podr`avala usta{e i bijelu gardu i sada trpi posljedice. 1. u polazi{tima propagande uvodno stoji da je te{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali i zbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju.”3 Bilo je poku{aja sporazuma na ni`oj razini ali i mnogo progona..K. ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske 1 2 3 Više o tome: Ðoko Tripkovi}. Kako su oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponira partizanima u odre|enom stupnju”). Cold War and Yugoslav Unity. 20. Prevzem oblasti 1944-1946. 113 .. Odnosi su s Katoli~kom crkvom slo`eniji. vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga i zato su mu odani. VII 1945. Foreign Office: General Correspondence-Political Department /dalje FO 371/48845. a kako vo|u imaju sada i.”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u. da bi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije. morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo republika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku. u vezi Trsta i Koru{ke. Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pitanjima. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Beograd 1990. ovisno o religijskim institucijama. Na primjer. Britain. postoji mogu}nost postizanja sporazuma na na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a. Jera Vodušek Stari}. „Znatnim dijelom osje}aj protiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska. Na{ pristup. Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948. kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbog partizanske propagande. Isto. 5.. London /dalje: TNA/.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato. U tom smislu oni izgledaju vi{e kao propagandni rat nego kulturna suradnja. Mnogo je toga u politici Jugoslavije {to jo{ nije definirano. Brighton 1996. The National Archives. „Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nom gra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegovih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobitnu podr{ku Dra`i Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednostima monarhije.. Odnosi dr`ave i crkvi variraju. ka`e se. Ljubljana 1992. budu}nost monarhije je prema Sporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada je njezina pozicija znatno izmijenjena. 'Plan of Propaganda'.

polaze}i od na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na prihva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja. ratne filmove. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerima re`ima ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dr`ave. „Dr`ava }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva. policija koju kontrolira Partija. 7. zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima. a kad se prometna situacija popravi. Njezine su funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona.”4 Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva. ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakom kontrolom dr`ave”. Isto. ~etnika D. 5. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje. Zasada. Mihailovi}a i kolaboranata. hvatanja {pijuna. poljoprivrede i trgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispomo} pri `etvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju. Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. nisu vi{e jednostavna jer su partizani u cilju zadr`avanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izra`avanja. iako zasad nema naznaka o kolektivizaciji. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti i sindikata. javnog reda i sigurnosti do obavje{tajnog rada. Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizacija imaju svoje novine. „jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. Ozna je NKVD”. privatnom i zadru`nom vlasni{tvu. Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. „Ustvari. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e biti promjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dr`avnom. „to su prazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne. 114 . Posljedica 4 5 Isto. bit }e hrane dovoljno za sve. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorske komisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: publika `eli „lak{e”.5 Partizansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi. „Koliko se sada mo`e vidjeti izgleda da }e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijske opreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja. borbe i osobito. o{trih borbi krajem rata. ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane iste slu`bene politike”. Iako je u Jugoslaviji ve}ina kina u privatnom vlasni{tvu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U normalnim okolnostima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad u Dalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata. Pitanja koja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji. dr`avno filmsko poduze}e ostvaruje kontrolu rada kroz odobravanje programa. zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”. jer }e smanjiti pritisak na agrarni fond zemlje.

~injenica je da je za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”. dobar je i odnos Jugoslavije prema Britaniji”.”6 Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`no njegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju. na primjer. AF@ i USAOJ. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemlji direktan utjecaj na vlast ili upravljanje. nema javnih dokaza o vezama vodstava. bilo putem partijske suradnje.” Danas prorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ. Npr. Sada je njezina politika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a. ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji i Dalmaciji. iako je potpuno proruski osje}aj javan.” British Council je bio prisutan u 6 7 Isto. izdavali nikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive. ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost nezavisnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad mo`e biti najvredniji. pona{anje stanovni{tva nije pravi indikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast. nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatu kao ruska. to se nije promijenilo. a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputama. 8. British Council slobodno radi u Jugoslaviji.K. odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”.. bilo putem diplomatskih kanala. u Rusiji ne. Sve ostalo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog. a ni nakon dolaska vojne sovjetske misije 1944. osim {to se zna da u vojsci ima mnogo sovjetskih instruktora.. „Op}enito. U cjelini se mo`e re}i da je ve}ina stanovni{tva pozitivno orijentirana prema Britaniji. „Ta je ~injenica temeljna. a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji. Ali. pri ~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku. Malo je dokaza da su Rusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu. b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Jedino {to su Sovjeti u~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji. bila je garancija da }e zagovor Rusije do}i od samih partizana. osobito sada u vrijeme krize oko Trsta. gdje su veze uspostavljene davno. 9. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast. a kako narod. poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanja suglasnosti. Isto.. ^ak i ~injenica da mu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mijenjali politiku mo`emo je mijenjati opet.”7 Odnosi sa susjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” a primjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila. Kad je rije~ o narodu. 115 . ka`e se. Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Britaniji.” ^ini se da op}e direktive „isijavaju iz Moskve”. Ipak. a slabije je u Sloveniji. „kada su oni dobri.

dovela do pove}anja prodajne cijene. Dok Council ne organizira svoju mre`u. tajnica L. Od jugoslavenskih predstavnika mo`e se o~ekivati dobra suradnja jer saveznog ministra informacija. dok su se na onaj na doma}em jeziku od po~etka 1945. Stevenson.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. R 12784. Godine 1946. jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih novinara. ubrzo je otvoren Press Office. iako je pitanje koliki mu je utjecaj. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. narednik Collins i kaplar Wills. TNA. kao i oni u konzulatima u Zagrebu. imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. Sarajevu i Skopju te krajem godine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. Marsano koje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova. Jugoslaviji prije rata. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka: trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelatnosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanje obavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslavenskim vojnim vlastima. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja. bili su: {ef. D. Ljubljani. Crichton. trebao pribli`iti gra|anima Jugoslavije. Tokom godine pro{iruje se ured. O tome se poku{alo pregovarati s carinskim vlastima jer bi tolika davanja. ocjenjivalo se. uz tajnice i prevoditeljice O. Britanska press slu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e. Jo{ nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an dio zakonske procedure. njegovi zamjenici major Masters i poru~nik Carey. Press slu`ba Kada je u Jugoslaviju 12. FO 371/48883. pomo}nik. ~ije su poslove privremeno obavljali vojnici. S. U press slu`bi u ljeto 1945. R 21361. „Press attache's monthly report no 9”. III 1945. 116 . njegove zadatke obavljat }e press slu`be ambasade i konzulata. Clissold. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~in kalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno. „jako velike da`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku. te administrativna slu`benica Davson.8 ^itaonica je otvorena u maju.”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila 8 9 TNA. major S. ali ne i cenzurom. do{ao ambasador R. Kosanovi}a dobro poznaje S. pla}ale prema Press Officeu. {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega mo`e ra~unati”. Cllisold. Miller i M. FO 371/48900. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda. Oblici propagandnog djelovanja 1. Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar. Od doma}eg osoblja predvi|eno je bilo upo{ljavanje jo{ sedam osoba.

i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivaju strane materijale samo od francuskog konzulata. uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`na nego tokom ratnih godina. postoji ovdje {ira zajednica onih koji govore engleski.” Zatim se isti~e da je va`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojim anglofilskim sklonostima” – pa se odr`avanje dobrih odnosa s njima i redovito opskrbljivanje materijalima treba stalno odr`avati – „~ak i ako rezultati ne budu spektakularni. kako u odnosu na unutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima. bitku protiv komunizma.. informativni `ivot u Jugoslaviji je bio restrikitivan.”10 2.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu uspostavljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osobni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama. krajem 1945. u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{e poti~e nego u Beogradu. a osobito su nezadovoljnici re`imom ra~unali na vijesti iz Londona.” Zagreba~ka press slu`ba je ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi „daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu. U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojne cenzure. program za Jugoslaviju Nakon rata. Uz sadr`ajna ograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bila je jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani. U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemalja iza „`eljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma. Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolaze u ured i tra`e engleske novine i ~asopise. SPEHNJAK Propaganda prije svega . jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnih lekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja. Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji je rado primao i objavljivao ponu|ene materijale. Tako|er. 1946. njima simbola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku. 117 . Kada se vide popratni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima. i op}enito. op}enito uzev{i ne mo`e se re}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasak se daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kritika britanske politike. Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio „slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata.. jasno je da se pri oblikovanju programa nije samo te`ilo profesionalnim kriterijima o objektivnosti. Zatim. jer u Zagrebu jo{ nema drugih predstavni{tava. British Broadcasting Corporation – BBC.K. Zato je BBC znatnom dijelu gra|anstva bio va`an korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini. lak{e je s njima kontaktirati. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kog ogranka press slu`be. nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine 10 Isto. „Ali.

izbora. „te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC u`iva u Jugoslaviji”. prilog izvještaju od 11. Postaju zbunjeni i skloni su kriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedino poku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda. R 17777. Ona je. 16. za ve}inu. U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajima press slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”.. Tako|er. Jer. bez obzira na politi~ku orijentaciju. politike. ~uju i pozitivne ocjene. U to je vrijeme BBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12. stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojoj zemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga. tako i nakon rata. kao {to je poznato. daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva. odnosa re`ima prema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikom nakon II svjetskog rata. ideja javne korporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek u najop}enitijim stvarima. Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945. Treba stoga zadr`ati {iroku liniju i dr`ati je se tako da se svaka emisi11 TNA. Jedini put da se ovo prevlada jest {to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa. „u skladu s BBC-ijevim objektivnim pristupom”. (.45 po GMT. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{te Foreign Office-a. FO 371/48900. ne poku{avaju}i praviti ravnote`u opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im programima. o „radio Londonu kako se ovdje naziva”.. ako bi se javljalo na drugi na~in. a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenciju”'. sigurno bi podlijegale cenzuri. 118 .00. „o ~emu nema sumnje”. ka`e se u elaboratu. stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihove povezanosti s njom. bila gorljivi zagovornik jedne strane. godine. zna se i u najudaljenijim krajevima i on ima „neizmjeran utjecaj”. BBC je tada smatran najboljim na~inom izra`avanja pogleda na bitne stvari o kojima.”11 Dalje se ka`e: „Svakom Jugoslavenu. razvidno je da BBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja.) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike prema Jugoslaviji. kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena. X 1945. 1. oni ne mogu razumjeti kako se Britanija mo`e smje{kati re`imu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom. osobito 1945. Tr{}anskog pitanja. BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovnika. on je „izvor inspiracije. U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme.00 i 19. pa se njegova uloga u obradi na primjer.. dolazi do nerazumijevanja i optu`ivanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni na objektivnost. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitalisti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”. godine.

koji ka`u da nisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevom odlukom da podupre Tita i partizane. U jugoslavenskim novinama ~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskog pristupa ovog radija. jer su potpuno vjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima.” Ustrajnost u objektivnosti potrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to. Paveli} i Rupnik. pak. kada je BBC kriti~an. tako|er su razo~arani i optu`uju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e. O tome se ka`e: „partizani }e potanko pri~ati kako su `eljno ~ekali vijesti i ohrabrenja. „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avaju tome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje. Vinko Stanti}. od prija{njih kolaboranata.” Iako dosad nije bilo poku{aja da se zabrani slu{anje radio Londona. Ima i onih koji re`im ne prihva}aju zbog manjka demokracije.. ~etnicima. Ta publika obuhva}a {irok spektar orijentacija. 119 . jer. seljaci i srednji slojevi. koji su u „pet do dvanaest” promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani. zemlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade. a 'obi~ni ljudi'.”12 Oni. 2. „re`im jasno pokazuje namjeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”.K. osnovanog 28. prija{nji sljedbenici ~etnika. unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jer se smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to je pogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”. ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London. ja mo`e jasno prepoznati kao njoj konzistentna. koji nisu napustili nadu da }e se vratiti na vlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadu svoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}.. u cilju podrške partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}. nego se radi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usobno suprotnih – nezadovoljno re`imom. Publika BBC-ija jesu oni koje se uop}eno mo`e zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo. Mihailovi}u”. XII 1944. nije sigurno tamo gdje je vlast jaka. nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”. a jedini izvor vijesti i pogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”. BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki. uobi~ajeno u selima. a to je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D. O tome se ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „ime poznatim u svijetu”. a onda su ~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima. ali nisu re`imu suprostavljeni na 12 13 Isto.” Ipak. tj. Sada. nezadovoljni su ekonomskim uvjetima. ka`u oni.13 Njegov lik se karikira i naziva „`alosnom figurom koja }e prodati svoju savjest. za koje su znali da su se udru`ili s Nijemcima i Talijanima protiv njih. Odnos re`ima prema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijeme njema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. Miro Rajkovi} i Davorin Gardum.

u pogre14 15 16 Isto kao bilj. ni`e slojeve partizana. politi~koj osnovi. Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi. onda treba naglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri” – „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora.) BBC-ijevi programi moraju stalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljne dosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima. za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnost i o~ekivanje intervencije stranih sila”. Pru`aju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to ulo`ila” u Titov re`im. tre}u grupu. stoji u elaboratu. Primjer koji se navodi. na naju`e saveznike KP. Isto. BBC je zato suo~en sa slo`enim problemom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih elemenata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojno vezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”').d.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. nego zato {to je premalo partizanski” tj. Pritiskom na tu. osobito zdravstva. obja{njavanje pozadine vanjske politike. tj. bur`oaski liberali. Dapa~e.. Dakle. zadatak je BBC da prebaci te`i{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvislinzi. a ne iz propusta vezanih uz sam sistem”..”14 Dapa~e. dostignu}ima u dru{tvenoj. demokrate. i „ohrabriti stvarno demokratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er. „lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez. prodrijeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera re`ima koji nisu bitno protubritanski ali su „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”.”16 Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrim ostvarenjima. 2. ~etnici. mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP koja se protivi javnom utjecaju BBC. ekonomskoj i kulturnoj sferi. tj. it. konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu. „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo – moraju biti ubije|eni da se re`im kritizira ne zato jer je previ{e partizanski. 3. Isto. obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskih za|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda. niti kriticizam smije dati utisak – kakav na`alost mnogi partizani imaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”. govor o sistemu. ka`e se dalje. jer to je ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije. upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna. idealima. 4. seljake – odnosno. 11. 2. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbiljna alternativa partizanima. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen.15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji je nekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima.) svaki prilog o unutarnjim pitanjima Jugoslavije mora zadr`ati objektivnost. 3. 120 .) izravna projekcija Britanije.

. mo`e zamijeniti re`im. SPEHNJAK Propaganda prije svega . spominjanja kanona marksisti~ke doktrine”. Jugoslavija ne smije postati popri{te anglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladi i britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. S druge strane. ne isklju~uju}i ~ak Moskvu ili Var{avu”.. s ciljem da Jugoslaviju potpuno. ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugoslaviji prili~no te{kima. posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. FO 371/59532. iskren i pro{iren”. ruski dosezi u svakoj sferi posvuda se propagiraju. u Foreign Oficeu odlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju. bilješke FO od 26. „bez ma kako nategnutog. FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446. prijevod je ruskog djela.17 3. VII i 25. ali da se pri tome ne spominje izvor informacija. British Council Jedan spis British Councila iz 1945. i {to je „mogu}e vi{e. sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}e koristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijateljska u svom pona{anju prema nama”. kada je generalni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}. Prema ovom spisu. u bilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature. {nom uvjerenju da postoji opozicija. 121 . „mo`da najte`ima u Evropi. Zlatopera „idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radioli~nosti jest samo po sebi za `aljenje”. koje ma kako dobro u nekim dijelovima. „~ak imaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanje ne mo`e pro}i.” Dr`ava. niti na ranije bogate. TNA. mo}ne ili politi~ki reakcionarne. Tako je na primjer.” Dakle. X 1946. okrene isklju~ivo u rusku orbitu. ako bi joj se dala odgovaraju}a podr{ka. tajna policija i armija oblikovani su po ruskom modelu. ovo se 17 18 Kasnije se uspostavilo da BBC nije `elio objaviti tu informaciju. TNA. nije ograni~en na samo jednu klasu ili regiju. Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{e Zapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samo uvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnom mi{ljenju. Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je smatrao da u javnost treba pustiti neke informacije. nego djela Marksa i Engelsa. „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kolama i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na `elje studenata. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerziteta u Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dr`ave.K. ruske knjige ili prijevodi s ruskog pune knji`nice. Ipak. Ostavka G. 2. Na primjer. uvod u historiju engleske knji`evnosti koja se predaje na fakultetima. koja.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan.

jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policije ja~a”. 'Balkan Section. Zagrebu i Ljubljani. 122 . Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{e nego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije. a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije. Prema arhivi British Councila ipak je u 1945. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. TNA. Split „iako nije jedan od republi~kih sredi{ta po novom ustavu”. treba izbje}i multiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.”20 Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”. zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e. Isto. pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim pod vodstvom direktora u Zagrebu. Vladaju}i se krugovi na primjer. u Zagrebu studiraju oni iz Hrvatske. 1946. ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj sna`an a „ekstremni reformisti” u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast biti prisiljena raditi prikriveno. jo{ ne usu|uju otvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj i pomo} nisu po`eljni u Jugoslaviji. odbijena je molba za otvaranje ~itaonice. „Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}en je na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svaki otvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama. Prije svega. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~ili{ta u Beogradu. Vlast je „potpuno ignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”. pri tom se ne govori otvoreno o „nepo`eljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego se prona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama. Ali. u ljeto 1946. ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plodnijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te nego Skopje”. na primjer gubitkom posla. FO Publicity Files /dalje 930/420. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|aju studenti iz Srbije.21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~enosti u tr{}anski problem. Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormalni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postigla odre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. jer }e svaki novi pothvat biti do~ekan sa sumnjom.22 Zazor prema Councilu zabilje`en je i kasnije kada se u jednom spisu iz 1948. 5.19 U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu „ba{ povoljni. FO: Ministry of Information & FO. Podru~je obrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlasti da zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom re`imu pokazuju vi{e entuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. Makedonije. Organization in Yugoslavia'. koji }e pokrivati i Split. navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu 19 20 21 22 Isto. diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. u Britaniji bilo 60 studenata.

fond CK KPH. U svom radu Council je kroz ~itaonicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve. Na primjer. izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove u Jugoslaviji.Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2.1. Grad je potpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”. Politbiro. izvikivalo je prema ovom izvje{taju. formalno otvorena 14. sije~nja 1946.27 U isto vrijeme. III 1948. Turskoj . a 1948.. u Beogradu ne.K. Yugoslavia /dalje: BW 66/5. Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih. Bakari} je.24 ^itaonica Councila u Beogradu otvorena je te godine. U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11.000 gostiju. navodi se da je npr. Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti. TNA.142. imala je po~etkom 1947. IV 1947. Zagreb /dalje: HDA/. „@ivio Stepinac”. Izvještaj od 25. napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju. U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da je takav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”. Zapisnik od 3. 250. prema zapisniku. izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji. SSSR . sada upra`njeno”. FO: Confidential Print.26 Navodi se i da su „ruske knjige jeftinije od engleskih”. Hrvatski dr`avni arhiv. IV 1947.8. SPEHNJAK Propaganda prije svega . David Shillan. 123 . Izvještaj od 3. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je „op}e. ve} nakon tri mjeseca”. Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. 'Visit to Zagreb 21-25 July 1945'.23 U ljeto 1945. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskog jezika i popularizacija britanske knji`evnosti. ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~ka Hrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otklizati otvorena srca u rusku orbitu”. BW 66/4. Preneseno je stajali{te zagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imala Njema~ka.15. British Council: Registered Files. osobito intelektualce i studente. Pojavio se i na Omladinskoj pruzi gdje je odr`ao nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja.000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju. na primjer o tifusu i o TBC. na sjednici Politbiroa CK KPH u Zagrebu. ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. sekretar V.. u CSSR . „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljiv nego u Beogradu ali su trgovine praznije. ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed. TNA. naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti da se zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice. ^itaonica u Zagrebu. u isto vrijeme u Italiji bilo 10.”28 23 24 25 26 27 28 TNA.. u Argentini 71. ~lana BC-a nastao je izvje{taj u kojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je to te{ko shvatiti”.. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilo daleko vi{e no u Beogradu (300). rekao: „Napominje da bi za intelektualce. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju i svibnju 1947. on je samo pozvao svoje studente da posje}uju priredbe koje organizira British Council.” Pivo se mo`e dobiti u Zagrebu. U spisu u FO 924/123 (LC 5575).

Jugoslavenska propaganda Obilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima Ve} u junu 1945. prilog izvještaju od 21. kako je malo spontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la u posjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista. nedostaje uvjerljivost. Bila je. 1. vje{to organizirana”. u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slobodni izbori. Sada je propaganda potpuno u slu`bi re`ima. Na samopostavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dr`ava”. jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava 'kompromitiranih'. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~ka organizacija SKOJ. 2. ali jo{ uvijek nije narodna.” Na lokalnoj razini. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje i uni{tenja izdajnika i kolaboratora”.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pitanja te se pribli`ila i onima koji nisu bili komunisti. stoji dalje. kako sada nema vremena ni sredstava 29 TNA.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istrenirani oko slogana koje moraju izvikivati. VI 1945. federaciji i demokraciji. dosljedna i sna`na i poga|ala je `elje ve}ine stanovni{tva. 124 . „Da li je demokratska?” Tu analiti~ar ka`e da je „vlast partizana mo`da za narod. oni su bili poslije redom izvikivani”. autor odgovara potvrdno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separatizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”. stoji dalje. 'Partisan Policy and Propaganda'. njezin zna~aj postaje jo{ ve}i. „Narodne demonstracije” su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom `ivotu nove dr`ave „za koje njegovi vo|e ka`u da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”. „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~ke partije. Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{taju razli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protiv omrznutog re`ima” i postala „glas re`ima koji izgleda postaje diktatorski i neomiljen kao njegovi prethodnici”. ali su bili spremni djelovati na patriotskoj osnovi. kad je osvojena vlast.. ranijeg glavnog predmeta propagande”. FO 371/48883. „jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada. pri ~emu je temeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politici i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijih oru`ja partizana: bila je jasna. koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu. niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. Jer. R 11208. jugoslavenski komunisti su ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. Propaganda je tu ostala ista kao i po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike. Elaborat se potom bavi analizom na~ela i politi~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima. po~ev{i s onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'.” Zanimljivo je. Ovim argumentima.

jako su ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organ Komunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list. Jer.30 Ali. nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci. u kojemu rade civili. Slobodni dom. Kako radi „ova ma{inerija”. Jer. koji „bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama. odnosno u propagandnom odjelu V[ NOVJ. prodaju se strane publikacije. 'veliki Staljin”.. koji „jo{ uvijek dr`i cenzuru iako je i posljednji Nijemac istjeran”. Iako postoje listovi politi~kih stranaka. Selo. za velike promjene u obrazovanju. jer su u njima samo prijevodi s ruskog”. postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u i to u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik za kulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja. ali ~lan obitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik. npr. Isto. prema elaboratu. „kakav pogled na `ivot mo`e imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu. sjedi u dr`avnom ministarstvu. sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odane u~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. Autor elaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. ka`e se u ovoj analizi. Iako se nastoji dr`ati ravnote`a u uvozu stranih publikacija. a koje su „samo nali~je slu`bene politike”. Zanimljivo. ~ak je i selja~ki pjesnik i ~lan HRSS-a. nedavno izdao knjigu balada posve}enih Crvenoj Armiji. Amerika i Britanija su u doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog. Novinski napadi su obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca i njihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. 2. da usmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija. Tu je velika uloga SKOJ-a. mar{ira s drugovima demonstrantima. Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugoslaviji. ovo pitanje „Tito i njegov najbli`i krug mudro su ~uvali dok 30 31 Isto. veliki Tito'. pi{e dalje. Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala.K. 125 . nema listova koji bi bili nezavisni.. navodi se dalje. Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj. SPEHNJAK Propaganda prije svega . osobito mlade generacije. pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i ponavlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 On posvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarni elementi u savezni~kim zemljama. antifa{isti~kog bloka ali „one sada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in `ivota druk~iji od onog u novoj Jugoslaviji”. odnosno izdava~i su im masovne organizacije omladine. ne mo`e se re}i da je cenzura „prevelika” jer. 3. `ena i sindikata. najbolje se vidi u pitanju Julijske krajine. Stanko [kare. strani dopisnici mogu raditi. dovoljno je promatrati svakodnevni `ivot. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velika KP'. nego su svi dr`avni.

To da je on nekad zaista bio vrlo popularan i reprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodima Jugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao.34 Uloga propagande u {kolstvu U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalo truda da ga se prilagodi doma}im prilikama.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter partizanskog pokreta jako promijenio. izjave su davali i „oni Slovenci koji nisu ~lanovi KP. Jedan od pozitivnijih aspekata novog re`ima jest pobolj{anje polo`aja `ene. se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javna kampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima. 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzvikivati: 'Ho}emo Trst'. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~ke osnove u cijeloj dr`ave va`e za nastavu historije i knji`evnosti.35 Jedini novi ud`benik koji se radi jest onaj za ni`e razrede osnovne {kole „koji se potpuno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta. Stevenson je izvještaju prilo`io materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog ka`e da. I 1946. 'Anexure B'. „Od stranih jezi32 33 34 35 Isto. prilog izvještaju od 7. 'Memorandum'. 3. humanisti~kim znanostima se posve}uje minimalna pa`nja.” I propaganda je do`ivjela velike promjene. stoji u spisu s kraja 1945. Isto. X 1945. Iako u Beogradu nikad nije bilo za to interesa. Izvještaj od 5.” Te`i{te se stavlja na prakti~no i tehni~ko obrazovanje. Ali sada je jasno da je njihov poziv na izgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizma rezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima. 4. sada je – a to je zapravo ironija. dok je prije slu`ila borbi za nacionalnu slobodu. U listopadu 1945. FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje: 1110/.. FO 371/59425. 5. da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slojevi i politi~ke grupe”. 153. Nedostaje doma}ih knjiga pa }e velika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom.33 Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno da komunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odiozna proteklih dvadeset godina. vrti}i za djecu „grade se pored tvornica”. 126 .”32 Slijedio je niz napisa u novinama. TNA. za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pitanje'. kako „`ene moraju raditi”. ka`e autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda u Jugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i okovala kriti~ka misao”. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanja podsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja problema upotrebom sile. TNA.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

u nedostatku {kolskih knjiga. SPEHNJAK Propaganda prije svega . U mnogim osnovnim {kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir. „kojima je te{ko ne pripadati”. mitinge i demonstracije.36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgube posao „malo je {anse da se dobije neki drugi”.” Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten {irom zemlje.” Postavljanjem ili razmje{tanjem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao i u svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom povjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti. Kad pristignu novi nastavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijesti i sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”. 127 . Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stalno sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima. USAOJ. „U stvari. ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijim razredima gimnazije.K. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kola pretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore.” Na to se i posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe u racioniranoj opskrbi. povijest partizanskog pokreta i bezvrijednu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a. 4.. Sve to utje~e da nastavnici naizgled podr`avaju re`im a njihovu sindikatu je. koja jest jaka. „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine. Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedam godina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u kojima se to mo`e provesti. SKOJ. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni.” Vjeronauk je tako|er neobavezan. mora pogledati {kolske 36 37 Isto. Sve su one pridru`ene Narodnoj fronti i organiziraju u~enike da odlaze na proslave. II 1946. Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946. u protivnom se izla`u opasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'.. Vlast je {kole pretvorila u oru`je svoje propagande. sposobnosti da pou~avaju i{ta drugo do partizanske pjesme.” [kole formalno vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na polo`aj nastavnika ima sindikat u koji oni nisu obavezni u}i. Beogradska Politika od 9. godine. ali nije otvoreno komunisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”. nakon povratka iz Jugoslavije. ~esto i nesvr{eni studenti. u ve}ini {kola u~enicima koji `ele poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke. ali koji su „bili s partizanima”. izgleda. objavila je `estok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustva da dr`e red u {kolama niti. I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska. objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine. uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost re`imu a ne da pobolj{ava njihov polo`aj.

FO 371/59425. „iako list nije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi. Grolova Demokratija. stje~e se neizbje`an dojam da Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke re`ime. c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj fronti kao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”. b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje.”. „Sukladno tome. g) „odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mjesta”. ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugoslaviji. neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je na njega u~injeno mnogo osvrta. itd. kao i u slu~aju ostavki Grola. 25. Pjesmarica za istu dob sadr`i i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'. umjerena i inteligentna”. Oba lista bila su tiskana u velikoj nakladi za jugoslavenske prilike. monotono ponavljanje }e ipak 38 39 TNA. kultura. Nikad se ne daje publicitet pozitivnim dostignu}ima zapadnih demokracija. On jest prekr{io neke zakonske odredbe. 2.) „bespogovorna podr{ka politike NF i njezinih vo|a”. „uravnote`ena.000. dok se koristi svaka prilika da ih se prika`e u lošem svjetlu. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1. 'Anexure C'. a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~ki u tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. f) „namjerno krivo citiranje”. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola. koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|anin ne htio vjerovati u ono {to mu govore novine. 'The future of Jugoslavia'. Humoristi~ki listovi su me|u naj`e{}e politi~kima u tonu. Memorandum. preko 1. Bevina. savezne informativne agencije. dostignu}a. sve druge su zatvorene. „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu. R 1107. d) „puni publicitet svakoj vijesti iz Sovjetske Rusije (sovjetska politika. Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su „temeljno politi~ki u tonu i mo`e se re}i da nema ni jednog lista za potpuno nepoliti~ku zabavu. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke. e) „monotono omalova`avanje svega britanskog ili ameri~kog”39. a tehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu.” Opozicijske novine – listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni. ud`benike. za razliku od Narodnog glasa. i jo{ se moglo prodati da ih je bilo. itd. FO 371/59425. Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina. Daily Telegraph. I 1946.” TNA. h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za re`im ili onih koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo u narodu. dobro pisana.” Kao primjeri navode se ispu{tanje djelova govora ministra E.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. vode imperijalisti~ke ratove.000. Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstro`oj kontroli. iako „tehni~ki niti jedan od tri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere.38 Uloga medija u propagandi Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga. 128 . militaristi~ke i totalitarne u tonu. [uba{i}a i [uteja. R 1107. pojam nikad jasno definiran”. prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili 6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu.

40 41 42 Isto. 'Anexure C'. Ali. prema njemu. koji predstavljaju usku manjinu. Oni rade za Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~kog gledi{ta – da }e Jugoslaveni `eljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to su dali novinama (to jest. zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualizmom. ve}inom ruski. ali ima i drugih. mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje oko zapadnja~kih filmova. „Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom re`im mo`da postati manje diktatorski i vi{e liberalan u svojim metodama. FO 371/59425.” Bilo je vremena kad je i on sam mislio tako. navodi se napad Milovana \ilasa. to }e uskoro prestati. U tom smislu.K. „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast `eljeznim lancima u cijeloj zemlji”. R 1107. I ne}e znati {to je britanski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu. Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba. imati rezultata. ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti.” Nedavno su tri filma zabranjena. 6. TNA. ameri~kih predratnih filmova. Nakon nekoliko dana javni tu`itelj tra`io je njihovu smjenu. S.”41 Ipak. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}. Ne}e znati da ima dru{tvenog. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podr`ava reakciju i potpiruje imperijalisti~ke ratove. bili blagi u izricanju kazni za privrednu kolaboraciju. temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'.. kojemu se tako|er pridaje velika pa`nja pa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike. naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri~ko). Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha. vanjskopoliti~koj domeni.) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede. koji su jako gledani. Tako|er. 5. On }e po~eti vjerovati da je sva opozicija svemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka.” Sve {to se reklo o novinama.42 R. K. proizvode se samo `urnali i to lo{e kvalitete. On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali broj glasova na op}im izborima. 7. njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjoj situaciji. va`i i za radio. Jugoslavija je s Britanijom sklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetu doga|a i to ba{ putem svojih novina. ministra za Crnu Goru u saveznoj vladi. ali kako nije sklopljen ugovor o kori{tenju.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj. jedan zato „{to je prikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudima pri povratku u civilni `ivot. tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kao i u Rusiji. 129 . SPEHNJAK Propaganda prije svega . Zato su u kinima prikazuju strani filmovi. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kralja (Petra. „Filmovi se u Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. u Borbi na neke suce koji su. Isto.. tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i prihvate britanske filmove.

44 Na ovo je iz FO-a Stevensonu 22. TNA. I 1946. VIII 1945. bila je pak konstantna: prema jednom izvje{taju. Izvještaj od 25. FO 371/48883.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima. Kasnije. ambasadi nije uvijek bila razumljiva. FO 371/48883. 130 . R 13747. U njemu je komentiran napis u ameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A. jula poru~eno. R 7659. Hitleru i Hirohitu. Izvještaj od 23. neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije bilo obe}ano u ranijim dogovorima.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula. Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapadni saveznici. ka`e Churchill. I narod i predstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinama se o tome ne pi{e. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je 43 44 45 46 TNA. Na primjer. TNA. R14413. U izvje{taju iz Beograda od 29. [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ih namjera. Na ist.000 tiskanih primjeraka konfiscirana ve}ina tira`a. 6. Zemlja je zaista stradala u ratu kao rijetko koja u Evropi. Upravo je na tragu te nove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju.. bila da je raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. Ova mjera ote`at }e rad stranim novinarima pa }e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima koje jugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeovim instrukcijama. Nakon protesta iz ambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbog neiskustva novinara” i da je od ukupno 60. Noyes pisao „[to sam vidio u Jugoslaviji”. prilo`en je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'sloboda {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”. Sloboda {tampe Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskim karikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera koji ga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju. 'Press Attache's monthly report'. u ministarstvu informacija je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{u neprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju. VIII 1945. Amerika je direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova i aviona za slamanje kineskih patriota. FO 371/48883. stalno se govori da su saveznici koji danas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti. Izvještaj od 14. ali se Kosanovi} po`alio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori „ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo. @estina s kojom se to radilo. osobito Britanija.”46 Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. mj. IV 1945. ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. Slu`beni protesti nikad ne urode plodom.”45 Orijentacija jugoslavenskih novina da povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine. kapitalisti krvopije i fa{isti”.

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

pisao o „vojsci Dra`e Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i 1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijansko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni razgovor s Mihailovi}em, „naoru`anim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e i ograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Dra`a' te izvijestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 sudaca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu, izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisala je Borba, ali je jasno, ka`e ona, na {to svi oni misle „kada optu`uju na{u zemlju da nema u njoj slobode {tampe. Kako se mo`e vidjeti, sloboda {tampe zna~i urednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva 'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}e postojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis u kojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju klevetati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivati ubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novinama a u vezi ove zemlje.”48 Na~ela kulturne politike 1948. Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”, analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}a na Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU. On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”, „zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slaveni branili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vremena za knji`evnost.”49 Ne mo`e se ipak re}i da je „zapadna civilizacija u Jugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom literaturom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dosta knjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maughama, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekim autorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovano problemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {to su to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi, ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedne knjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u elaboratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedam knjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja47 48 49

TNA, FO 371/67440, R 1996, 3. Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946. TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

131

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedene u prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela' – prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj (Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „neprijateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti, njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika', moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i ne treba pridavati pa`nja, ka`e se u dokumentu.50 Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poezije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavili su ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi u humoristi~kim novinama, one ne sadr`e vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor, nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Temeljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dr`avi samo jedan smisao `ivota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost i literatura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevima vlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kih nego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpuno razli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dr`ava fanati~no puritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrira i novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djela Knuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, ka`e se, sve dok ne do|e „komunisti~ki milenijum” i dr`ava ne odumre, ljudi se u takvom shva}anju moraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komunisti su puritanci i u osobnom `ivotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo da ga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema `enama, kao i njihovu sklonost da se „`ene nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bila i slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu „{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno s otkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemaju mogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uva`avanje njezinih na~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglo navesti da isto po`ele i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce u Jugoslaviji, stoji u dokumentu.

50 51

Isto, 24. Isto, 25.

132

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948
Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years after the WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office of the Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cultural organization British Council were marked by political questions. The same held true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of which was „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA" Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954
APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmejcima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazuju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti i komemoracija odr`avanih oko ovih spomenika. U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isidore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovljevi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstova mogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izra`avaju potiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kao oslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadr`aj pri~a je topao i emotivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za te`inu uloge koja je Crvenoj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj
1 2

Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 1946 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpskoturskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovi ja~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu: Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik `ivi u srcu Srba daleko je ve}i. Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvala uspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu. Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je u Beogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je bio jedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika u Velikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusima palim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenik Rusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13. januara 1936, str 5.

134

O. MANOJLOVI] PINTAR

[iroka strana moja rodnaja

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enom Beogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika ukazivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novu kolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideolo{kog pribli`avanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vremenu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnih manifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smislu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika u borbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~ kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime, postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja novog identiteta jugoslovenske zajednice. U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta je vest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvog spomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su „komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todorovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika. Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime Crvene Armije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Narodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa Mijalko Todorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji je podignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti podigle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/jugoslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti. Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnije podizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava period u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, ali i na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojnika Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i sna`enja socijalisti~kog dru{tva, ali i dr`ave. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflektovala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|utim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavali i marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno raspadalo tokom ~etiri ratne godine. Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcima jasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana
3

Politika, 28. oktobra 1944.

135

Sreten @ujovi}. predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi premijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije. 23. veoma ~esto sa srpom i ~eki}em. Se}anja o svetlim podvizima. s Ingulca i Dnjepra reke. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu „Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”. Odmah po ulasku u Beograd. ~ija je prva sve~ana premijera bila drama „Najezda”. zemlji podunavlja Sme{ali im se datumi. Sve {to se u njoj de{ava – u Rusiji. Kenigzbergu. ^udno je sve. ili sa leve strane. koliko i ruski. Politika. 30. koji je prevela Desanka Maksimovi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR. ali je uz petokraku i krst kao dekorativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani. ili na grobljima vojnika u Be~u. koji je objedinio oba ova suprotstavljena simbola. Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomenika koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mestima koja je ona osvojila.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. juni 1948. nije narodni. godine dominirala je zvezda petokraka. april 1945. kasnije Trgu Republike. Vlada Ze~evi}. ali je sna`no kori{}en u dr`avni~koj retorici. gotovo uvek postavljan je i beli mermerni krst. Po re~ima upravnika Narodnog pozori{ta. ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola. Jedna od prvih aktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta. nova ideologija uz jelo najlak{e konzumirana. . gde je ova praksa tako|e sprovo|ena. ko da se u snu javlja. Le`e sad sred ulice daleke U Beogradu. str. 136 . str. 4 5 6 Maršal Tito. Pre filma prikazan je i `urnal o boravku Tita u Moskvi. koji bele`i po~etak nove povesti na{eg grada. 3. namesnici. jo{ su intrigantniji primeri sa sela. Milovan \ilas. a prisutni su bili i Edvard Kardelj. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom. 21. nove vlasti su poku{avale da organizacijom svakodnevnog `ivota.5 Tako je skroman spomenik postao prvi simbol novog dru{tva. izvorni komad? S pravom. Jugoslavija . Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944. kroz brojne kulturne aktivnosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti. sati.6 Njima. Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{to prva premijera u zaista narodnom pozori{tu. de{avalo se i kod nas. Andrija Hebrang. broj 32. ali je u njenom podno`ju. naime. ali je „Najezda” isto toliko na{ komad. kao paradigma nove dr`avne ideologije. i 1945. Me|utim. decembra 1944. nova ideologija. 3.. na primer. Politika. ili Berlinu. na po~etku nove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nom trgu. Uostalom ovaj komad. Aleksandar Rankovi}.SSSR. obavezno izno{ena i izlagana hrana.4 Premijeri je prisustvovao Josip Broz Tito sa dr Josipom Smodlakom.

Mu`eve pratile pale. ispred kojih je svaki doga|aj i politi~ka demonstracija zavr{avana u to vreme. 27 novembar 1944. Svi }e opet u bojnu smenu. Svenarodnom grobu njinom Zemlja do{la da po~ast oda. Tako je na primer. a pripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do 10. Obudovele `ene mlade Nad njima uplakane stale. koje su demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere. str 9. Kao da su srdaca nade. Spavaju-i sve im se ~ini San im je ispod rednog svoda. ali nikako jedini podignut u tom periodu. organizovano je u formi lai~kih procesija. decembra 1944 str 3. Do}i }e za snom desant novi. I `ene u crnini ne`no Cve}em im grobove zavile I plakale sve neute{no. Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dr`ava do`ivljavala je simbiozu kroz spomenike. Hodo~a{}e na spomenik palim crvenoarmejcima na Trgu Republike. Ne mogu iz njih da se prenu. To su samo o Beogradu snovi. dr`avnim i srpskim zastavama polo`ili srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika. Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladine Jugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica Miloša Velikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika. Politika 2. decembra. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja Vojnici uniforme nepoznate Kao bra}a stajali nad njima. 137 . do 30. Samo od 15.8 Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~esto isticana i pre partizanske. Vidi: Politika. 16 juli 1945. mart 1945. da bi pri~e o plja~kanjima 7 8 Tako su `elezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim. poginulim crvenoarmejcima stanovnici glavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika.7 Ovaj spomenik je svakako bio najzna~ajniji.O. kao da su sinove `alile. 26. dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim za boravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane. Vidi: Politika. njegovi u~esnici su polo`ili vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob neznanog junaka. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana. novembra 1944.

u: Politika. Kenigsberga. Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vukovog spomenika. koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj~eš}e prepri~avanih na ^uburi i u okolnim delovima Beograda. 1948. str 3. izdanje) Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja. 24. jun 1945 str 5. Polaganje njegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika. Politika. 20. ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori o bratskoj slovenskoj ljubavi. je u Beogradu u podno`ju Vukovog 9 10 11 12 13 Vladimir Dedijer. a to je i `elja njihovih drugova. 25 decembra. Veli~aju}i njegovo herojstvo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.13 16. ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvojene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vu se i ogledao iz ovako definisanih obrazlo`enja. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskih vojnika. ali nijednu granatu ne}u da pustim na slovenski Beograd”. 16. ordeni i odavana priznanja. Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja Aleksandra predstavljao je mesto `estokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda i mesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao. Politika je donela vest da su jo{ dva crvenoarmejca po sopstvenoj `elji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zalmanovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihova `elja.11 I Ivan Aleksandrovi~ Stri`ev. II i III reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda. komandant strelja~kog puka Crvene Armije. 13. Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo pred Budimpe{tom. Be~a i Berlina. 138 . Politika. pristao da poštedi `ivot nema~kog vojnika. posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjetskih vojnika koji su `ivote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu. Politika. i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR. decembra 2003. Var{ave i Praga. koji se u danima osvajanja grada komanduju}i jedinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti. Prilozi za biografiju. po sopstvenoj `elji je sahranjen u Beogradu. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te. Josip Broz Tito. 25 decembra 1944 str. 3. koji su u jednom pismu upu}enom u Beograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskoj neprijateljskoj zemlji”. gde je od ranije le`alo telo majora Vasilija Mihailova. decembra 1944.9 U prvim danima po oslobo|enju uru~ivani su. Razgovor sa Prof. Miodragom Popovi}em.10 U skladu sa tim.12 Posle desetak dana. tako|e poginuo pred Budimpe{tom. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJ odlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I. Beograd 1953 (2. str 4. koji je „po sopstvenoj `elji” sahranjen u Beogradu 13. ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda. februara 1945. me|utim. decembra 1944. novine su podse}ale javnost da se radilo o velikom prijatelju Beograda. dok su ukazom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesarijata Odbrane SSSR. decembra 1944.

18 Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgleda sve~anosti. 17. januara 1945. kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anosti u Beogradu. 16. Na Slaviji su polo`eni venci na grobove i odr`an veliki miting na Pozori{nom Trgu. Kirilo Savi}.19 Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beograda koja su se na{la na putu Crvene armije. Oni su na{li „ve~iti po~inak u bratskoj zemlji”. pitanje da li se radilo o stvarnim `eljama poginulih. Na ulicama grada. Isto. januar 1945.14 U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Republike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu).16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakov sve~ano sahranjen u Petrovrgradu. nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. Politika.O. na Slaviji. Isto. me|utim. poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te. 10. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije. Kreiranje se}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset i sedam godina Crvene armije. 24. „manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom Savezu”. Me|utim. februar 1945. mart 1945. koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a. a sahrana je odr`ana na centralnom gradskom trgu pored jos tri oficira Crvene armije. Vodi~ kroz Beograd sa planom. 139 . februar 1945. na kojima su govorili profesori Viktor Novak.15 Ostaje. ispod spomenika Vuka Karad`i}a. Me|u njima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~ Dudkin”. kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beogra|ana. sumnja u humanost vojni~ke prakse i brigu za obi~nog vojnika i njegove `elje u trenucima najve}ih borbi. ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije. Politika. Akcije njihovih postavljanja 14 15 16 17 18 19 Politika. u Kara|or|evom parku. svakako problematizuje ovo pitanje. Du{an Nedeljkovi}.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direktno sna`en izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje. februar 1945. koja je sjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i pre`ivelih ja~ala dru{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici. 21. su svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspolo`enim sredinama. Njegovo telo prethodno je bilo izlo`eno u Sali doma lokalnog JNOF. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin. pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spomenika 9. Borislav Bogojevi}. Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i u drugim gradovima Srbije. Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946.

26.” Ispred spomenika je u skladu sa narodnim obi~ajima polo`ena hrana i pi}e i organizovana da}a za „pokoj du{a poginulih”. februar 1945. ali su ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. Spomenik je ogra|en. Na spomeniku je zapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije. ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palih Crvenoarmejaca. U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedam godina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnika Crvene Armije i jugoslovenskih partizana.20 Na seoskom Domu kulture danas se.21 Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i partizanima palim za slobodu. U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Bo`i}a – 8. istina. ali na njemu vi{e nema 20 21 Politika. Tako je spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi.22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici. rame uz rame sa predstavnicima sovjetske vojne misije. januara 1945. a ispred njega su ura|eni posebno interesantni cvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em. kada spomenici crvenoarmejcima nisu vi{e predstavljali najsvetija mesta. januar 1945. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanik patrijar{ije. niti je podse}anje na veze sa SSSR bilo po`eljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela. Interesantan je i re~it dalji `ivot ovog spomenika. I 1945. Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog narodnooslobodila~kog odbora. Na vrhu samog spomenika je postavljen krst. narod Velikog Mokrog Luga i na{e domovine podi`e ovaj spomenik selo V. Lug 8.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. NOV I POJ za oslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva. Ceremonija je sve~anao protekla. a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka. Posle rezolucije Inform Biroa i odgovora jugoslovenskih komunista. ambasade i Jugoslovenske narodne armije. a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetske ambasade. sve{tenik je izvr{io crkveni obred. 140 . svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva. Njega je otkupio lokalni kafed`ija i iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina. M. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce u blizini sela. nalazi spomen plo~a na kojoj su zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB i koja je postavljena 1963. dok je spomen plo~a skinuta i verovatno uni{tena. godine. Politika. Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sredstava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja. Posebno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~eni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. 9. a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protiv unutra{njeg neprijatelja.

februar. „Sevastopoljski valjs’. pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enja ruskog jezika.23 a ceo oktobar trajalo je i snimanje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. maj 1945. „Kapiten Komsomoljec”. „Sveti rat”. Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti. uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”. „Tri tenkista”. koje su odr`avane u vreme nema~ke okupacije Beograda. po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi. 16. Iako je spomenik u relativno dobrom stanju i ogra|en. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije. 21.O. oktobra. 7. Isto. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi}evi}. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su pali bore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav. na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18. Birjukov. pokrenuta i brojna kulturna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom. otvorena je prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu. Mali spomenik sa petokrakom. poznat i kao „I|ot vojna narodnaja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu na Kalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji.maj 1945. on je potpuno neprimetan za prolaznike. a popularne pesame i kora~nice. Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer. Politika. Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Pozdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom. ambasade i predstavnici sreskog narodnooslobodila~kog odbora. str.25 U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog doma kulture. su bile redovno izvo|ene u Srbiji posle 1944.26 Pri tome. praksa podizanja spomenika nije prekidana. Moskva 1988. pod predsedni{tvom Rodoljuba ^olakovi}a. ~iji je Akcioni odbor usvojio smernice za rad. Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR. snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sve istorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be. „Kalinka”.. Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u: Politika. E. organizovana i izlo`ba u cilju propagande Crvene armije. Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu. 9. Na godi{njicu oslobo|enja grada. O Sovjetskim kora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. 1945. predstavljale su jedan od najefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i Sovjetskom Savezu. podignut je na grobu u koji su polo`eni ostaci vojnika izva|enog iz 22 23 24 25 26 Isto. {to je verovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu. pa je tako u Vi{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”. 141 . „Motrozi komsomoljci”. Po voennoj doroge. Prepevi sovjetskih kora~nica. 8. kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami” prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predstavljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih. omladinskih i vojni~kih horova.24 Tako|e. „Tjomnaja no~”. oktobra 1944. str 4. februar 1945. 4.maj 1945. Politika. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu. 21. od kojih je najgledaniji bio Ural kuje pobedu.

30. jun 1945. zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata. posle sukoba sa IB-om. a po re~ima seljaka. Politika. O grobu neznanog crvenoarmejca. Sad~ikov. ili Subotica. oktobar 1945 Politika.30 Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam. danas nigde nema ni pomena. koja joj je izjahala u susret. a sve~anost koja je tom prilikom prire|ena predstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. tako da je pitanje da li se on jo{ uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a. Nekoliko kilometara dalje. Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna. ^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskom dvori{tu. po ko zna koji put je uklonjena i bista Ivana Milutinovi}a. kao {to su Aleksinac (u kome su vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slobodu Srbije pre osam decenija). Politika.28 I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu (kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo). 27.27 Ovaj prili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesantan. koje je podiglo granitni spomenik palim crvenoarmejcima. Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava heroju palom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”. a leta 2003. ili je preme{ten na seosko groblje. Uprostoravanje ideologije socijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa. jun 1945. Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosila duboku simboliku i obavezivala gra|ane. Sovjetski ambasador. koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu. 15. jun 1945 142 . u toku prvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|eno podizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj27 28 29 30 Politika. tako je lo{e pro{la i spomen plo~a poginulim borcima NOB. ~ije ime {kola nosi. Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutne na ruskom jeziku. Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo redovnu pojavu poslednjih dvadeset godina. nalazi se selo Le{tani. 4.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koje su isticanje `rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan. koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica. prisustvovao je otkrivanju spomenika palim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda. Sve~anosti je prisustvovala sovjetska delegacija. a kad je skinut selja~ki {areni }ilim sa spomenika.29 Spomenici su podizani i u ve}im mestima.

prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tira`u od 17. preispitivanje celokupnog odnosa sa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokaza o nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama socijalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskve stizale. godine. U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od 10 do 21 isto kao i kod radio stanica. Od raskida sa Isto~nim blokom. gotovo svi simboli su. prikazana su 192 umetni~ka filma. Do kraja 1948.31 U tako promenjenom odnosu snaga. prepisani novim partizanskim. Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposredno po zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji na Batinskoj skeli. što je predstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga. Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovu zaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komunalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja. potpuno je zaboravljen. me|utim. sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca. ali i kona~noj pobedi partizanske borbe. broj 43 maj 1949. gorbovi palih vojnika. što zna~i da je prose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP). Dr`avna pozorišta su u sezoni 1947-1948 prikazala 88 stranih dramskih pisaca . 31 32 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odr`alo Plenum uprave 14. Ovo groblje je otvoreno u okviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda. ustupaju}i mesto Stojanovi}evom spomeniku Vojvo|anskim brigadama. a mesto i uloga crvenoarmejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenuti u sve~anim govorima. prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270. preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilaca Beograda. sve~ano ure|ivani na gradskim trgovima. Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. sve~ani govor je odr`ao Mihajlo [vabi}.od toga 48 sovjetskih.O. je 76. 143 . str 27 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u inostranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara. da zajedno sa na{im borcima daju `ivote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”.288 primeraka. juna 1949. odr`ana 1864 nau~na predavanja. što je predstavljalo 63%. koji je mestom postavljanja. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji „u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”. a na prijemu u Domu JNA. Prema podacima u Novom Sadu su od 1945. na kome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog saveza i zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”.50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR. od toga 43 sovjetska.776 predavanja.000 ljudi. 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i 145 `urnala.946. kao i idejnim re{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku. na repertoar je stavljeno 67 stranih pisaca. tj 488. sekretar gradskog komiteta SKJ. a u sezoni 1948-49. U ^a~ku je odr`ano 645 predavanja o SSSR i 75 akademija. U Vršcu je odr`ano 12. Jugoslavija-SSSR.622 slušalaca. 1948.505.847. Umesto grobova crvenoarmejaca. koji je samo kratko rekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilometara. na kojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1.32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji pola`u vence na grobove crvenoarmejaca. Od oslobo|enja do marta 1949. ulice su prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetu komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja nicima Crvene armije. koje je sve~ano otvoreno 1954. do aprila 1949.

the first monuments erected already in October 1994. in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second World War. Creation of the new collective consciousness was grounded in the political and ideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the paradigm of the Red Army soldier. monuments were one of the strongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslav identity constitution. the ceremonies of their unveilings included Yugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army. but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the battle against Nazism. Summary „[irokaæ stranna moæ rodnaæ” Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) Ever since the first days of liberation. Although first actions considering Soviet soldiers burials and monument erections were organized by the local communities and with the active participation of the church. glorification of the Soviet martyrs and heroes was marginalized and replaced by the glorification of the autonomous battle of the Yugoslav communist. However. After 1948.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 144 .

6)(73)(091) JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI Propagandni rad me|u iseljenicima u SAD od 1945.019. komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile u pitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku. godine APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosa nove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SAD kroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~koj populaciji. nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sa dr`avama Zapada. Petranovi}. dru{tvenom `ivotu kao neminovnosti procesa preobra`aja dru{tva usled uvo|enja novog sistema vlasti. sklopljenog 11. Na me|unarodnom planu. ali i nestabilnim politi~kim prilikama. U budu}im ekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su. str. 203-206. jugoslovenska dr`ava se suo~avala sa nizom te{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja.3/.5-054.3/. a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije. sadr`aj Ugovora o prijateljstvu. suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom. ono se. do 1948. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji. uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. Beograd 1969. time i dr`ave Jugoslavije u posleratnom periodu (B. Tako je Sava 1 Ideološka bliskost. bili su jasni pokazatelji budu}e politike jugoslovenskih komunista. svrstavaju}i se u red zemalja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma. Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. vojna saradnja za vreme rata i kona~no. Beograd 32. sveobuhvatnim promenama u politi~kom. ekonomskom. Posle Drugog svetskog rata.) 145 .7(=163.1 Me|utim.6)(73)"1945/1948" Institut za noviju istoriju Srbije. ali i sa su{tinskim.4. jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. barem u prvoj posleratnoj godini. uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije.15:32(=163.Vesna \IKANOVI] UDK 314.1945.

6 Me|utim. tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara niz mogu}nosti. iako ni politi~ka komponenta nije bila zanemarena. bila. 20. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. javni radnici poput ^arlija ^aplina. CK SKJ. reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali. jugoslovenske vlasti su vrlo brzo u iseljeni{tvu uo~ile i va`an potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i pre svega ekonomskim promenama u zemlji. privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partnerima u budu}oj saradnji. br. intelektualni i liberalni krugovi.4 Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao. Pored izra`enih negativnih ocena o emigraciji. prestonica „zemlje imperijalizma”. V. Va{ington. Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv. u rukama Angloamerikanaca.pov. definisanje ciljeva u 2 3 4 5 6 Sava Kosanovi} dalje u pismu S. 7. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. ocenjenoj da je „glavna baza za antijugoslovensku propagandu. tra`ili su se alternativni oblici za{tite ili ostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD. javnim li~nostima. sama po sebi. istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u toj zemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo „kapitalisti~ki svet”. jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetan refleks u Americi. naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~ajeva. f. avgusta 1945. Dedijera iz SAD.06. CK SKJ Ideološka komisija. Karnegi i Rokfeler. Str. Izveštaj V. glumci. Krajem te godine. koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti. VI/2-(1-96). bez datuma Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD. pre svega onoj politi~ki aktivnoj.rezerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije.SAD. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih dela da omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu. 109-VI-1-82. fascikla 6. gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo veliku mogu}nost. f. pisci.avgust 1945. V. bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD. a samim tim zahteva poseban pristup i organizovani rad. 109-VI-1-82. u njujorškoj luci otvoreno 146 . k-5. Jugoslovenska emigracija . kako u okviru planiranih aktivosti u SAD.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. CK SKJ. pre svega ekonomski. godine.1945. fondacije. Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {to kod Amerikanaca mo`e izazvati utisak nekog neprijateljskog dr`anja isti~u}i da je to „i mi{ljenje Mar{alovo”2.” Arhiv Srbije i Crne Gore. Save The Children Federation. Dedijer me|utim. IX. 1944. dostavljali su pomo} preko razli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta. Ovo je jako va`no iz politi~kih razloga. IX. dok je za Vladimira Dedijera. a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugih agentura”5. Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}e pravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj. ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugoslavije u Americi. Komisija za me|unarodne odnose i veze. Aptona Sinklera.3 S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`niju i otvoreniju institucionalnu saradnju. k-5 A SCG. VIII. UNRRA.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu. A SCG. Pogled se upirao ka pojedincima. a u materijalnom smislu. u Njujorku proširene su aktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. „za nas u dana{njoj situaciji najva`nije diplomatsko mesto”. k-37. ? SCG.

bile poznate. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. fasc. 68 jedinica 194). dok je mišljenje o drugoj generaciji bilo nešto druga~ije.000 Srba (uklju~uju}i tu i Makedonce). u SAD je `ivelo 750-800. procene su govorile. a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanih za korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati. brojnog. CK SKJ. Zato }e. istovremeno ambicioznim planovima koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje.9 Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanja predloga. U njima se videla masa radnika anga`ovanih u te{koj. a sa Tre}om generacijom oko 900..000 (A SCG.000 dolara vredne robe. 250. Zagreb. Dodatak k izveštaju DCKJ. me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali. nalazio se ve}i broj lekara. kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu.200. po nacionalnoj pripadnosti. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim. S obzirom na to da }e slika. a u sklopu potreba zemlje suo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa. A SCG. Me|u njima. Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika. biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnog izvora kvalifikovane radne snage. ekonomskog. 1963. Ministarstvo rada. automobilskoj industriji dok je materijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”.V. A SCG f. fascikla IV. a samo mali broj me|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”. Lojen.000 iseljenika. oko 650. CK KPJ. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Matice iseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizacija). odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovog ostvarenja. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo je centralno skladište za prikupljanje pomo}i. podrazumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja. S. str. sugestija procena. socijalnog i politi~kog. 25.000 dolara i 350. 273-281). A SCG. pre svega. bilo je povezano. sa potrebama Nove Jugoslavije. advokata.8 Ako je i postojala nedoumica oko broja. `eleznoj. u pogledu socijalno ekonomskog polo`aja iseljenika.7 Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugoslovenskih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju). br. na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale. Ministarstvo rada. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanje zna~aja iseljeni{tva. f. U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD i Kanadi". IV 7 8 9 147 . Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljale i slale pomo}. Ministarstvo rada . 68 jedinica 194. A SCG.000 Slovenaca i 100. bila je socijalno ekonomska slika iseljenika. Stoga. Jedinstvom ova dva elementa (potrebe zemlje i ukupan polo`aj iseljeni{tva) dolazilo se do procena u pogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD. 8. f. 67. Slovenski Narodni Savez 119.000 dolara pomo}i. fasc. svaka budu}a aktivnost. Uspomene jednog iseljenika.000 Hrvata. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici odnosu na iseljeni{tvo posle 1945. pominje se broj od oko 1. kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom `ivotu SAD. sakupila 450. fasc. profesora. fasc. avgust 1946.. pre svega. (S. uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ula`enja u problem potpune objektivnosti i ta~nosti iznesenih procena. postignut je visok stepen saglasnosti. 507 IX.000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma). f.

od 1945.f. k-5. Me|utim. Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjem pozitivne slike Nove Jugoslavije. istina. Centralni odbor narodne omladine). Dodatak k izveštaju DCKJ. Dedijera iz SAD. 67. ~ini se. Dedijer iznosio. Upravo }e to biti i osnov za pokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD. kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partije kao snage koja je usmeravala i vodila te promene. „danas nesumnjiva podr{ka.SAD.10 Iseljenici su. 50. f. bili su uslov za preciziranje oblika. 109-VI-1-82. sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba pri Ministarstvu rada. koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemlju dok je. CK SKJ. Potreba dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. 7.12 Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu na iseljenike. Odlike propagandnog rada Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja. A SCG. Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava. sindikati. Ministarstvo rada. dok je V. pov. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnih organizacija (AF@. Problemima vezanim za iseljenike. fasc. avgust 1945.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a isto tako i rezervoar kvalifikovane radne snage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva tako potrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11. br. 8. 69. godine. Izveštaj V. fasc. ne manje va`no. Komisija za me|unarodne odnose i veze. golem izvor pomo}i na{oj zemlji. inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organizovanja. a preko diplomatskih predstavni{tava i u SAD.000 prvoklasnih stru~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogla dobiti povratkom iseljenika iz SAD. XI. bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne i nov~ane pomo}i. kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time. jugoslovenski komunisti prvi put nastupaju sa pozicija vlasti. avgust 1946. dru{tvenih. ambiciozne i optimisti~ke procene o „20. Crveni krst. 148 . njihovim povratkom. 8. malobrojnim ~lanstvom. sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uz anga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji.Ministarstvo rada. avgust 1946. uslova za ostvarenje budu}ih interesa. tvrdilo se. vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu i svoj tamo stvoreni kapital”. Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obrazovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa. a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada. politi~kih i ekonomskih promena u njoj. A SCG. 10 11 12 A SCG f.

16 Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je na informisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u 13 14 15 16 A SCG. Komitet za kinematografiju). Dedijera iz SAD. udru`enjima i licima koja su svojim anga`ovanjem tokom rata ili neposredno posle njega. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS". br. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu.14 Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima. Izveštaj S. Ujedinjenog odbora ju`noslovenskih Amerikanaca. tra`ili su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i istaknutim pojedincima. Zanimljiva je i ocena stava crkve. a krajem iste godine i Odsek pravne zaštite iseljenika (A SCG. Prpi}. 7.). Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u iseljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu. str. 149 . jul 1946. Potporne organizacije bile su. CK SKJ . Maleti}a iz Njujorka. avgust 1945. stanje konfuzno. f. dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanje nov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina. Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. Ministarstvo rada. Veliki zna~aj pridavao se organizacijama poput Udru`enja za obnovu Jugoslavije. Od njih se. CK SKJ. A SCG. sanitetskog materijala). u teškoj industriji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700. The Croatian Immigrants in America. U pogledu dr`anja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za Novu Jugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini". fasc. Luja Adami~a. Komitet za nauku i {kole. organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike 1948. kao i ideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privr`ena novim vlastima. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na radništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu".13 Oslonac i podr{ka. godine. dok je u najve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. Tako je KPA sredinom 1945. a delom uz novu Jugoslaviju. pre svega. Po~etkom 1948. me|utim. A SCG f. f. nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnosti jugoslovenskih vlasti u Americi.15 Komunisti~ka partija Amerike. k-5. Radilo se. f. dok se celokupan rad odvijao pod kontrolom i direktivama najvi{eg dr`avnog rukovodstva. 507/ IX. o~ekivalo da se u svemu pridr`avaju saveta i instrukcija iz Jugoslavije. godine. sa delom ~lanstva uz Ma~eka.V. Ministarstvo rada. fascikla 68.68. Izveštaj V. Ministarstvo rada. br. s obzirom na mali uticaj u SAD. IV Udru`enju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru~njaka u Jugoslaviju (A SCG. U izveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD. 109-VI-1-82. Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednota bila je. kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a. posedovanje ameri~kog dr`avljanstva. o organizacijama. New York. bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti prepoznale. Kasnije ce rad ovog udru`enja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. IX. fasc. kao i ve}ina makedonskih iseljenika. zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}a srpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata". 1971. godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odr`avanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP. 86/49. smatralo se uz Jugoslaviju. 313) V. dok me|u slovena~kim sveštenstvom vlada podeljenost. 25. 138. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946. f. me|utim.

govorima jugoslovenskih politi~ara. fotografije. no i duh vjere i saznanja boljeg i sre}nijeg `ivota u na{oj zemlji. br. 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. godine.. Izveštaj V. 68. a sve to pratile su i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. kao do sada. fasc. da kroz ista ne provejava samo krik i vapaj pomo}i. avgust 1946.19 Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etka aktivnostima masovnih organizacija. iseljenicima su dostavljane plo~e. 17 18 19 20 21 A SCG f. ve} u leto 1945. i partizanki „od kojih je svaka ubila po stotinu Nemaca”. Ministarstvo rada fasc. O~ekivalo se da upravo one. ~asopisa ispunjenih sadr`ajima iz NOB-a. a {to se stvarno osje}a i vidi svakog dana”. To je svakako bio i odli~an na~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|ana i iseljenika. avgust 1945. avgust 1946. Plan rada socijalnih atašea. sadr`aji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbe morali su. br. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~esto dopisivanje sa roditeljima.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga. A SCG .109-VI-1-82. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. 69. organizovane su izlo`be. fasc. nacionalnom ravnopravno{}u i socijalnom pravicom”. 9..17 Trebalo je da budu upoznati sa „istinskom narodnom demokracijom. kao „ljudi koji se u jagnje}im ko`ama. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima. ^ikagu i Va{ingtonu. istovremeno se. Pozicija Jugoslavije posle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kim pokretom. f. kroz svoje ~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima. da se pi{u i stvari koje nam ni malo ne slu`e na ~ast. ve} iste 1946. bez datuma A SCG. preklinjanja i moljakanja. Dedijera iz SAD. a time i u Americi. bro{ura. ro|acima i prijateljima u inostranstvu. 7. kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno u sadr`ajima na koje se moglo ra~unati. me|utim. u Njujorku. Njihova pisma trebalo je da budu „pro`eta optimizmom i perspektivom. k-5. f. Ministarstvo rada. ise~aka iz jugoslovenske {tampe. ekonomskom strukturom. f. ali i lak{eg dobijanja informacija o njima. slika partizana koja je jedno vreme figurirala u Americi. Me|utim. f. fasc.20 Me|utim. 150 . 68. Radi poja~anog kontakta sa iseljeni~kim kolonijama. upozorava da se pisma moraju strogo kontrolisati” da se ne bi desilo.”. Ministarstvo rada. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada{njeg propagandnog rada u inostranstvu. zemlji i strukturom nove Jugoslavije”. goloruki tuku sa Nemcima”. A SCG.5286. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. smatralo se. Pored pisanog materijala. biti upotpunjeni novim sadr`ajima vezanim za tekovine Nove Jugoslavije.21 Stoga. sredinom 1946. godine A SCG . zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugoslaviji. 68. 8. postavljena su tri socijalna ata{ea. Ministarstvo rada. CK KPJ.

fasc. br. 6. 68. A SCG. Potreba raspsa glede iseljenika. A SCG. 12. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946.68. fasc.br.26 Zabele`eno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odbor za pomo} Jugoslaviji sakupljao. iseljeni~kog odeljenja. u ameri~koj javnosti postane izrazito negativna. u drugoj polovini iste godine iznos pomo}i bio je znatno skromniji.25 Tokom maja i juna 1946. „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”. odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosa Jugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovodstva u ameri~koj javnosti. upravo daje sliku ameri~kog raspolo`enja prema Jugoslaviji. Pov. najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladu Republiku”. mart 1947. f. akt Ministarstva rada NR Hrvatske. jul 1946. septembar 1946. Svetozar Maleti}. A SCG. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. 151 .000 dolara. Ministarstvo rada. 203. f. br. fasc. socijalni ata{e u SAD.f.23 Ukazivalo se i na druge probleme. godine iz Sjedinjenih Dr`ava vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovremeno tvrdilo da postoji `elja za povratkom. iznad jugoslovenske teritorije. Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946. Ministarstvo rada. jul 1946. f.V. Ministarstvo rada. fasc. stru~nih kadrova sa znanjem jezika. fasc. septembar 1946. a za tako mali broj krivica se tra`ila u nedostatku organizacije. 67. 67. godine kada je prikupljeno 380. godine A SCG. fasc. 70/46. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. 30. treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godine intezivnijeg nastupanja. Izveštaj socijalnog atašea. 21. fotografskog materijala. f. daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se to pitanje ne mo`e ni postavljati. fasc. 122. Ministarstvo rada. f.27 Me|utim. S. posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta22 23 24 25 26 27 28 A SCG. 15. isklju~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22.68. su|enja Dra`i Mihailovi}u i Alojziju Stepincu. u~inili su da slika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti. poput nedostatka hartije. A SCG. 9. br. 4174.28 Dodatan udarac. Br. kao posledice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednog centra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu. U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dr`ava. slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. Dalibor Soldati}. oslanjanje na. 69. godine A SCG. Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara Maleti}a. f. 7.299. ali i neobazrivost u postupanju prema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~ke po{iljke. Izveštaj socijalnog atašea D. 67. ve} septembra 1946. Ministarstvo rada. otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sada nezabele`enoj histeriji. uo~ene jo{ tokom 1945. socijalni ata{e. Soldatica iz SAD.000 dolara. Ministarstvo rada. U odnosu na prvih {est meseci 1946. a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti.24 Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo. fasc. A SCG. Ministarstvo rada. f. Maleti}a o prilikama u Americi.

f. f. novembar 1946. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odr`ali izbori Tito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji. 10790. A SCG. 9. Dostavljana su i dela ]opi}a. M. f. fasc.31 AF@ upu}uje slede}e sadr`aje. fasc. 24. mart 1947. 10790. br.33 Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitnije promenila ni u prvim mesecima 1947. godine i njegovo povezivanje sa emigrantskim krugovima. 299 Izveštaj S. Izveštaj socijalnog atašea iz SAD S. Maleti}a. A SCG. Ministarstvo rada. 21. fasc. Ministarstvo rada. 203. O narodnim odborima. Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva. Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnog rada me|u iseljenicima. br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. javljaju se izvesne promene i dopune u sadr`ajima i razlozima propagandnog rada.34 Ovakvo stanje odra`avalo se i na iseljeni{tvo „na njihova 29 30 31 32 33 34 A SCG. br. ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanu kampanju za novi rat i fa{izam”. f. vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dr`ave avgusta 1946. 67. septembar 1946. Desanke Maksimovi}. krajem 1946. 67. Borba naroda porobljene Jugoslavije. sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i provokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”. Kova~i}a (Jama) kao i svi zakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa. 67. i na tre}em mestu. A SCG. Ministarstvo rada. J. fasc. referate o `enama-radnicama. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima A SCG. Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim organizacijama. br. 67. decembar 1946. A SCG. fasc. Ustav FNRJ. 9. komplete „@ena danas”. Maleti}a socijalnog atešea u SAD. istovremeno slu`e i kao odgovor na antipropagandu u Americi. godine. 67. itd. septembar 1946. A SCG. 152 . Ministarstva rada. Iz jugoslovenske perspektive ukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve te`e i kriti~nije „radi agresivnosti reakcije”. f. 67. 12.30 Slika dru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale o zadrugarstvu i sl. f. Mo`e se primetiti izvesna raznolikost u sadr`ajima koji su pratili uo~enu potrebu predstavljanja i popularisanja promena u zemlji a. Izveštaj o rezultatima kulturno-propagandnog rada me|u iseljenicima. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju se dela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori. fasc. materijal poslat u Ameriku 1.32 Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946. Tita. „{to u SAD usta{ko-ma~ekovsko-~etni~ka banda. AF@. fasc. jedinica 194. Ministarstvo Rada. ise~ak iz Njujork Tajmsa. decembar 1946. „Oslobo|enje Cvijete Andri}”. I. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoj i FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom” svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskih vlasti i sliku koju su `elele da obrazuju. zatim. B. Pijade). pored do tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ih iseljenika”. E. Kardelja. f. G.29 U skladu sa uo~enim problemima. u cilju reagovanja na antipropagandu. Ministarstvo rada. Dokumenta o izdajni{tvu Dra`e Mihailovi}a. neophodnost. 25.

maj 1947. f. juli 1946.39 On poru~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti najbolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu. Ideološka komisija. 19. ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”. Krivica se tra`ila u delovanju „reakcionarne {tampe”. CK SKJ.35 dok je ocena jugoslovenske propagande bila izrazito lo{a. decembar 1946.VIII. 153 . A SCG.36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avao rad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{e propagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi se brinuo da takve propagande bude. 72166. A SCG.37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na rad jugoslovenskog ambasadora u SAD. str. Ministarstvo rada. fasc. 67. da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a. Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22. Pov. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao. bili su Amerikanci jugoslovenskog porekla ili samo Amerikanci. Jugoslovenski iseljenici. Proslava Ujedinjenja u Cikagu. Foti}eve propagande. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRRE kao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dr`ava. katoli~ke crkve. k-31. na {ta se nije adekvatno odgovaralo. u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”.41 Govore}i o nastupu prema iseljenicima S. 15. U njegovim stavovima prema iseljenicima. 35 36 37 38 39 40 41 Isto. f. f. Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i sav po{ten svijet”. za Kosanovi}a. Isto. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici politi~ka i socijalna gibanja”. Save Kosanovi}a. Save Kosanovi}a. Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalna pripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj. (bez datuma) Isto. II/10-(1-57). fasc. A SCG. Save Kosanovi}a.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugoslavija „demokracija. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. A SCG. fasc. Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom manjinom koja je ostala u nekoj drugoj dr`avi. ve} vlada velika ve}ina naroda kako je za njega bolje”. njegovi pogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti. Izveštaj Eriha Koša iz SAD Agitpropu CK KPJ. kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista. jula. 19. on tra`i prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih naroda Americi. a ima previ{e njih koji se brinu da takve propagande ne bude”. Zajedni~ar 24. nastupu i prepoznatim ciljevima. U tom cilju. Hrvatski svijet 1. Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu.38 U nastupu pred iseljenicima Kosanovi} je te`io da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpuno ignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadr`aje.V. primetno je bitno odstupanje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i organizacija iz Jugoslavije.

CK SKJ. maj 1947. 72166. f. jer po njemu. Primedbe za organizaciju propagande 8. k-5. Kao primer navodi neiskori{}enost potencijala filma.46 42 43 44 45 46 A SCG. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. f.44 Me|utim. a time i iseljeni~koj populaciji. je da je „Amerika od sviju zemalja na svijetu. pored stava o emigraciji.IX 109-VI-1-82. prioritet u ciljevima propagandnog rada daje. Str. Sava Kosanovi}. a namenjenom ameri~koj javnosti. smatrao je. pov. Ministarstvo rada. pre svega. pov. u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija i najlak{a”. to izaziva otpor u ameri~koj. 67. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljeno uz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”. maj 1947. taj procenat je toliko mali da je suvi{no o njemu voditi ra~una. fasc. 15. Br. Koristili su se komentari „kako se moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebu ameri~kih pilota u Beogradu. ovde. fasc. da pre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” . Njegovo polazi{te. 15. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim govorima ili su bili neprikladni u datom trenutku. Isto.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pri tom ne negiraju}i samu potrebu propagandnog rada. 109-VI-1-82. Ministarstvo rada. On ukazuje na problem ponu|enih sadr`aja koji se nisu osloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu. str. on zauzima. koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporima Jugoslavije. Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagandnog rada u Americi. k-5 154 . Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~igledan. ili slali filmovi o jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazito lo{ih odnosa sa SAD. 67. Kosanovi}. smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deo ove emigracije mo`e da se povrati ku}i”. A SCG. A SCG. tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u i kome je prilikom tra`enja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugoslaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima. Po njemu. april 1948. stvaranja povoljnog raspolo`enja me|u iseljenicima za povratak. A SCG. aktivnostima emigracije u SAD. u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovo amerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom `ivotu SAD i na taj na~in brane}i interese dr`ave. 72166. CK SKJ. u pogledu propagandnog rada potpuno druga~ije stajali{te od dotada{nje prakse. „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” po Kosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”. dok se potpuno suprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi. 401. Kosanovi} je smatrao. Pov. ali ga ne treba precenjivati i da on nije ja~i od ameri~kog. S. U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva. Sava Kosanovi} naprotiv.42 Upravo je. IX.45 Uz kritiku dotada{nje prakse.43 Prema tome.

CK SKJ. Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjem prodavnice Jugoslovenske knjige. agenta FBI.47 Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogledu na jugoslovensku propagandu. rad turisti~ke agencije Putnik kao i rad Pomorskog biroa. ali i ameri~ku {tampu. Ideološka komisija. Na udaru ovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji su okvalifikovani kao komunisti~ki. U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki. bio je ishod izbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Nasuprot tome. Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja (Tito koji se igra sa {kolskom decom). str. str 313. daje prednost plo~ama i muzikalijama nad politi~kom literaturom i knjigama. George J. Njujork Tajms je novembra 1947. rad Jugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a. pod istragom FBI. II/10-(1-57) k-31. 47 48 49 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu. metodama i sadr`ajima. {to svakako nije bilo bez osnova. Prpi}. CK SKJ. dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksu u ciljevima. a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”. smatraju}i da ih. ugovorom sa RCA. Ideološka komisija. The Croatian Immigrants in America. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ 155 . nemaju vremena da je ~itaju”. George J. Tokom aprila/maja 1947. našao se i Komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanja jugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu. S obzirom da. New York 1971. u trenucima izuzetno lo{ih odnosa sa Amerikom dovode u opasnost. Pod udarom ameri~kih vlasti.49 Od planiranog otvaranja informativnog centra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle tra`iti reciprocitet. 313 A SCG.48 Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanju biltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku. jugoslovenska ambasada nije mogla posedovati radio-stanicu. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ A SCG. Prpi}. II/10-(1-57). Prpi}. Anga`ovani kadrovi morali su biti pouzdani i u tom cilju tra`ila se preporuka UDB-e. navodi da su ciljevi ove organizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande u Americi. k-31. a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica. omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda. otvaranju knji`are Jugoslovenske knjige. Luj Adami~). protivi se direktnim kontaktima jugoslovenskih organizacija sa iseljeni~kim. The Croatian Immigrants in America. prema ameri~kim zakonima. Ova oprema okvalifikovana je kao ratni materijal. pristupilo se organizovanju podru`nice Tanjuga u Njujorku. Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. New York 1971. a planiralo se i otvaranje propagandnog centra. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi. objavio da je ova organizacija kupovala radarsku i radio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta.V. jugoslovenske vlasti preduzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD. pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a.

godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenila me|unarodni polo`aj Jugoslavije. New York 1971. neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima.53 S druge strane. nisu svoj stav promenili ni nakon razlaza Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Umesto dotada{njeg rukovodstva izabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji. Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD. do tada neprijateljski raspolo`eni prema jugoslovenskim komunistima. Njih je podr`avala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzela pozicije pristajanja uz Rezoluciju. a sada je dovedena u pitanje. 10. Tako. osetila je na polju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima. fasc. jedinica 150 A SCG. Sukob sa Sovjetskim Savezom. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. dobijanje kvalifikovane radne snage. 25. Po~inje se sa izno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”. jugoslovenska akcija u Americi. Stanje me|u iseljenicima u SAD George J. prestaje sa radom. IV. Tito je bio i ostao „jedan od najistaknutijih neprijatelja zapadnih demokratija”. fasc. 109-VI-1-82-. a u jednom periodu i realne ratne opasnosti. do Rezolucije.51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica. ozbiljno }e biti dovedeni u pitanje u leto 1948. listovi Narodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~. po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskog karaktera. treba „mobilizirati ogromnu ve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na 50 51 52 53 54 George J.313 A SCG. a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unutra{nja stvar Tre}e Internacionale”. fasc. kao i slanje nov~ane i materijalne pomo}i. kao i dotada{njih aktivnosti. januar 1949.25.). Pregled iseljeni~ke štampe 156 . f. sadr`ajima. str 315-316 A SCG. jedinica 150.52 dok Ameri~ki komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije. prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i.. septembra 1947. k-5. New York 1971. ali bez otvorenog izja{njavanja protiv Jugoslavije. Nova situacija se bitno odrazila i na jugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima.. CK SKJ. Neposredne posledice. AF@. str. odre|ene promene. Prpi}. samim tim i ~itavim Isto~nim blokom. u Pitsburgu. koja je bila u velikoj meri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti.50 Rezultati ovih. A SCG. odr`anih 15. jula 1948.. pouzdani saradnik. Prpi}. ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”. IX. f. do`iveli su tako|e.. Srpskog Naprednog Pokreta. CK SKJ. jugoslovensko iseljeni{tvo dobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. AF@. Iako povratak iseljenika. ostaju u fokusu interesovanja. Za njih. The Croatian Immigrants in America. organizacije i listovi. u gotovo svakom segmentu rada (ciljevima. f. The Croatian Immigrants in America.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Izveštaj Lj. 507/IX.54 Ciljevi propagandnog rada. Od strane protivnika HBZ }e biti optu`ivana da je levi~arska organizacija i da je povezana sa jugoslovenskim agentima.

25. A SCG.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju Edvarda Kardelja iseljenicima u Njujorku. 109-VI-1-82.59 Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija. f. 109VI-1-82. Na kraju. 8. IX. populiziranje svim raspolo`ivim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgradnje i na{e borbe za mir”. januar 1949. f. neutrali{u}i problem nepismenosti. otvorena za saradnju sa svim narodima. pa prema tome i sa Amerikom”. AF@. ~lanaka. IX. 25. a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehe na{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”. f. ina~e slu`benik Direkcije za informisanje. k-5 A SCG. a od posebne va`nosti istaknut je film kao propagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i sliku i re~. osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije. IX. CK SKJ. 109-VI-1-82. CK SKJ. Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~inili u tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”. direktor ureda u SAD. a iseljenici postaju „va`an faktor te saradnje”. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. ina~e posve}enom isklju~ivo sukobu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. mo`e se uo~iti novi momenat u posmatranju iseljeni{tva i njegove uloge. novembar 1949. U tom smislu. plasiranjem bro{ura i sl. 109-VI-1-82. Stanje me|u iseljenicima u SAD 157 . glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva o stavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Izveštaj Lj. A SCG. Rankovi}a u kojoj se ka`e kako je u današnjoj situaciji veoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi.58 Veliki zna~aj pridavao se podsticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija sa levi~arskim i komunisti~kim predznakom. jedinica 150.57 Tako propagandni sadr`aji postaju i sredstvo politi~ke kampanje u cilju suzbijanja IB propagande. a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemima ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija. Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iseljenicima u SAD . fasc. f. k-5. k-5 Drndi}.56 U Sjedinjenim Dr`avama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu protiv izolacije nove Jugoslavije. Borba. IX.. reporta`a o iseljenicima povratnicima. jedinica 150. k-5. Ova mera trebalo je da neutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih 55 56 57 58 59 60 A SCG. fasc. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG.V. sastanke sa pojedincima. A SCG. navodi sadr`aj depeše upu}ene od strane A. U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sa drugim narodima. {tampanjem bro{ura. AF@. upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji. Jugoslavija je. CK SKJ. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. CK SKJ.”. od 1950.. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici nosioce politike IB-a”. U govoru. 10. f. ina~e prijatelji SSSR.60 Dodatnim naporima trebalo je da pomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanja materijala. tvrdi Kardelj. f.

kako bi se dobile neophodne ma{ine i postrojenja. tako|e. CK SKJ. godine ostvareno je svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika.64 Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Stanje me|u iseljenicima u SAD A SCG. smatrao da ne treba tra`iti od iseljenika otvorenu osudu Rezolucije jer bi ih to moglo izlo`iti opasnosti. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. On je. Izveštaj Lj. Ve} 1948. nastavlja se sa podsticanjem slanja li~nih pisama. k-5. f. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. Kosanovi}a i u ovoj prilici. bro{ure. fasc. 10. bili su po svemu sude}i suprotstavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog anga`ovanja. o nesta{ici i skupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavaju izrazi „kontrarevolucija”. odnosno neke uo~ene probleme. januar 1949.62 {to je podsticalo komentare da „svi pi{u kao da su ~lanovi CK”. Komisija za me|unarodne odnose i veze. Li~ni kontakt ostaje prioritet.68. pa se za 1949. A SCG. Tako se prime}uje.25. koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). Iseljenicima su tako|e bili dostavljani materijali sa V kongresa. 20. Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu. o~ekivao povratak svega 300 iseljenika iz SAD. U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju i poslu`ili kao „najbolja `iva propaganda”.f. antipropaganda kao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili su posledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva. f. jedinica 150. br. k-5. CK SKJ. CK SKJ. Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~ki imperijalizam i slu`benu Ameriku. Materijali vezani za Rezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levim elementima”. 109-VI-1-82. prema izve{taju Drndi}a. informacije o platama i sli~no. 10. 109-VI-1-82.f. 4. CK SKJ. fasc. f. IX. 109-VI-1-82. f. decembar 1948. januar 1949. 109-VI-1-82. ilustracije. IX. „revizionizam”. A SCG. 158 . Zabele`en je i smanjen priliv nov~anih po{iljki. Izveštaj Lj. IX. a ambiciozne procene i o~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim. f.61 Tako|e. Plan rada za 1949. Rezolucija. tra`ili su se sadr`aji iz `ivota..66 U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada. IX.63 Nasuprot tome. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Zapisnik sednice komisije za iseljenike. fasc. ise~ci iz jugoslovenske {tampe.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sa suprotstavljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Dr`a- 61 52 63 64 65 66 A SCG.1616/2. k-5. AF@. A SCG. Ministarstvo rada. da se na ~lanke o gladi. govori vode}ih jugoslovenskih rukovodilaca. 68. Sadr`aji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali su isklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. k-5. januar 1949.65 Stavovi S. Ministarstvo rada. istovremeno upozoravaju}i na njihov sadr`aj. slike stanova.

Flagging support among the left-wing organizations in the USA. They were dealing with the wartime. were some of the changes that would determine the future course of the Yugoslav action in the United States. but also the new approach to the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia. the Yugoslav Government launched a propaganda campaign among the Yugoslav emigrants. Jugoslavija. Diverging approaches of the Yugoslav officials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslav action in the USA. the Yugoslav authorities became aware of potential benefits the country could have in the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA. Yugoslav economic backwardness. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici vama. ulazila je u period tra`enja novih osnova za ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom u SAD. The main goal was to create a positive image of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. The Yugoslav split with Stalin had numerous consequences on the Yugoslav action in America. continuous counter-propaganda. films and personal letters were utilized as propaganda tools. photos. but also with subsequent events. depicting the whole development of Yugoslavia. counter-propaganda in the USA and deteriorating relations between the two countries were some of the reasons for unsatisfactory results of the Yugoslav propaganda. Summary Yugoslavia and the Emigration Faced with economic difficulties after the Second World War. In order to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labour force. ideolo{ku opredeljenost ali i novi me|unarodni polo`aj. Writings. 159 . sustained material aid). uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe.V. These activities were conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and among the emigrants in the USA.

Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu. ale provedl některé dílčí modifikace.7) "1968" NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace. Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedonského vedeni k albánskému národnimu hnuti. která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze. probíhaly postupně. STOLETÍ APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968. se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí). motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu. ekonomické i společenské sféře. Autor mj. Jako katalyzátor často působily personální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence. Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20.Prof. 160 . Nedošlo k nim naráz. Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů. do značně míry živelně. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. mnohem více však vliv objektivních společenských procesů. Změny vytyčily základní kontury rámce. Od počátku 60. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zaběhlého již skoro dvě dekády. dr Jan PELIKÁN Univerzitet u Pragu UDK 323 (497. v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu. které se projevily v politické. které vyvrcholilo albánskými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968.

Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie. Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu.). PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla. Elity. Fungování svazového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace. zejména v hospodářské oblasti. Po roce 1966 přešel 1 Marković. let 20. s. J. (ed. sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech. Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala. Sekelj. 161 . unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu.1 Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligarchie v létě roku 1966. L. jednotlivé republiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem.J. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich. 45 an. Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly poskytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu. jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí). Identitet: Srbi i/ili Jugosloven. Počátkem 60. respektive jeho organizačním tajemníkovi. Jednotlivé části federace disponovaly jistou. Beograd. i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií. Státní i straničtí představitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů. P. Až do počátku 60. 2001. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům. Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech. Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. století respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie. respektive na Josipu Brozi Titovi. Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem.

Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků. let .. relativně velmi malý. s. Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval. D. V Makedonii proto tehdy .a vlastně až do konce 80. a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. ale i samotnou existenci makedonského národa. V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity. 162 . který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení. V Makedonie byl dopad i ohlas změn. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ. ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace. 1999. „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”. Své osobní ambice část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např. veka. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu. Makedonský národ. Jakákoliv vážnější vnitropolitická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie. ale také kontrolovala jejich činnost. ale i drtivá většina obyvatel této republiky. Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky federace. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech. Narozdíl například od Chorvatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky orientovaného nacionalismu. I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské. 1-2. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii neměla větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické oblasti. Istorija XX.2 Rankovićův pád provázela mj. albánské a řecké hrozby.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Makedonie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugoslávského státu. se ani v polovině šedesátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel. kritika práce civilní tajné služby. kteří přijali makedonskou národní identitu. Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů. Kiro Gligorov.neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. Lazar Mojsov a posléze i o generaci 2 Bogetić. 48. výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit.

letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou náboženskou tradicí do Turecka. Kiselinovski.5 Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné. 2001. 2003. Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národnostních problémů. zpracované N. 483-498. V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy. republikové vládě a parlamentu. Srovnej též: Kiselinovski. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60..již dříve napjaté . Stamova. 491-492 (heslo Krsto Crvenkovski.” Glasnik. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí. Skopje 2000. Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců.” Slovanský přehled. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl výrazný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii. let 20. J. Kljakić.: Makedonija e se što imame. Skopje 1994.vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly. 87. Ve skutečnosti se však . S. 1-2. kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Makedonii se trvale usadili. S. „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iseluvanje na Turci vo pedesettite godine. č. 163 .: Vremeto na Koliševski.. 63-97. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynamických změn vyvolaných v 50. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent. (ed.. 4. s. školství. 2. Lokální komuni3 4 5 Gligorov. 106. Skopje 2001.): Makedonski istoriski rečnik. s. s.J. Pričinite i početokot na iseluvanje. století mladší Krste Crvenkovski.3 Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala. č. století. D.. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě. č. Reformy aktuálně nijak neohrožovaly stabilitu Makedonie. 187-197. vědě či kultuře.4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifikoval příchod několika tisíc kosovských Albánců. považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace). s. M. Veljanovskim). Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995). 1997. „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963). K. Pelikán. Skopje. 89. Úloha těchto funkcionářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální.” Slovanský přehled. G. K tomu srovnej: Todorovski. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie. „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20. 2000. s.

Zřejmě doufala. která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Kosovu. let. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél 164 . Falešné obvinění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie. kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny . Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin. což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Kritika zneužívání moci tajnou službu. Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Makedonii. tyto rozdíly výrazně zvýšily. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu. a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice. Změny. že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postupně automaticky zlepší. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků. Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie. kde žili příslušníci albánské komunity. které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace. kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu. Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy. fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení.přehlíželo či tolerovalo. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily. který byl použit po brionském plénu v Kosovu. V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo. Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii. stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost. jen okrajově. ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. Změny po roce 1966.

1/1-127. se v Makedonii teprve utvářela. se mj. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí. v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost). 926. I v Makedonii však muselo po kritice tzv. 130-Savezno izvršno veće. V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních. 1969. V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci. a 19.7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmírnil represivní charakter státní moci. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. Jak bylo výše konstatováno. Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost. Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG. k. Strani6 7 8 Archiv na Makedonija . 1. 507-CK SKJ. přepis zvukového záznamu diskuse na 30. let scházela Albáncům v Makedonii významnější vedoucí vrstva. 12.J. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců. kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu. vyplývající z toho. IV/92.6 V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti. zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie. bývalých pozemkových vlastníků). Nová elita formující se převážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace. 165 . 559.Skopje (ANM) 1. Tamtéž. důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Makedonii projevovalo jen dílčím způsobem. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války. let 20. f. století hranice s Kosovem a s Albánii. Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace. Ve druhé polovině 60.427. která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity. o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacionalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža. 2. nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbánskými komunistickými funkcionáři (tamtéž. že se její příslušníci obávali. 1969). 6. 1970). která již v této době vznikla v Kosovu. přepis zvukového záznamu diskuse na 14.191. f. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG). že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 . IV/76. hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969. včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou. f.

ANM. Stenografický zápis ze 3. století .191. které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu. Objevily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albánských obcích. 1. ASCG.427. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. 166 . Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albánského národního hrdiny z 16.1/1-127. 12. 1. 1968. 12. mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969. Neša Markovskeho. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. f.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie docházelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze.427. Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy. makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota. 1. 1. ANM. 1. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie. lékaři.191.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1969: vystoupení Pavle Davkova.1/1-127. Strachila Gigova.427. Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity. že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezistence v Kosovu. které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje.11 Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka. 12. 1968: záznam z diskuse.427.231.12/89-131.170. Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé. cké orgány dostávaly informace. schůze ÚV SKM 13.1/1-127. 507-CK SKJ. že se tito lidé snaží obnovit protistátní aktivity. krádeže úrody.Skanderbega. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće. Paradox přitom představoval fakt.427. 12.191. 1. přepis zvukového záznamu diskuse na 12. 6.12/281-294. IV/74.427.17/355-524.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy.170. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války. Důvodem byla především skutečnost.12 9 10 11 12 ANM 1. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace. hospodské hádky). studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku.

(ed. století Počátkem roku 1968 .14 Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech. Makedonci a Černohorci nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti. tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966. č. ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. kde žila albánská komunita. s. že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii. Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo. P. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji. že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory. P. 1. se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů. 12. godine. Vlajka. k tomu též: Marković. 1. s. Praha 1996. 167 .J. 1-2. let 20. (ed.a to jak Albánci žijícími v Kosovu. kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům. ANM. tak i Srby.): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968. Lj. Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity. M. Makedonii. 1969.191. 2001. o problému také Hradečný.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman. dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb. 143.. Černé Hoře a jižním Srbsku.: Dimić. Srbija u Jugoslaviji. 397-401. – Hradečný. P. Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jednotlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost. Jedan dokument. Novi Sad. 172. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat.427. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. Istorija srpske državnosti. datovaný 31.13 Z dohody však nepřímo vyplývalo. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskriminací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić.” Istorija XX. Krste Crvenkovskeho. Stevana Doronjskeho. Vlajka byla ovšem chápána . III. K zasedání podrobněji např.15 13 14 15 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti. 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho. – Šesták.1/1-127. M.v rámci vstřícných kroků směřujících k faktickému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie . veka. s. P. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo. 1999.

omezila podporu své agentuře v Jugoslávii. aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastoupenou v roce 1966. Nereagovalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou. P. 1968. V podstatě je však ignorovalo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. III/144. Po okupaci Československa Albánie. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. 10. Domnívali se také. proč by Jugoslávii bránili. která se 16 17 ASCG. s.17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionalismu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. (ed. 172. že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry.): Služba državne. Tvrdila. 168 . Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity.. aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie. 11. od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu. podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného výboru ÚV SKJ 14. že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc. Marković.16 Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie. že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod. kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace. Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plnoprávného postavení albánského národa v Kosovu. f. K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v dosavadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. 507-CK SKJ. která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka. ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii. že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické. kterou tehdy nebylo možné vyloučit.. neboť jsou pevni spjati s albánským státem. zachovali neutralitu. Obávalo se. kulturní a civilizační úrovně albánské komunity. Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů. Zproblematizovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře.

Z publikovaných pramenů nejvíce v dokumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković. 12. Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace. neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií. užším Srbsku). Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska Slavka Zečeviće. Poprvé od roku 1913.191. které vypukly 27. f.: c. k.. zápis ze 79.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný. Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu). že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS. a 29. 507-CK SKJ. nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách) 169 . let 20. schůze vlády 27. P. f. Savez komunista Srbije–Centralni komitet. (ASCG. depeše a šifrované telegramy. Marković. 1968.s. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije Beograd (AS). f. listopadu. století v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování makedonského nacionalismu. III. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. a 28. III. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal. s. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv. depeše a šifrované telegramy. listopadu. ASCG. 1968). 1968.): Služba državne. které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28. 11.. který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu. za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny.427. P.): Služba državne.21 V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace. znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.J. sl. tak v příslušných částech federace šokující překvapení.. Vypukly jako drobné šarvátky 18 19 20 21 K tomu srovnej: ANM. které zde proběhly až 28. 507-CK SKJ. P.18 Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců. listopadu 1968 na mnoha místech Kosova.12/281-294.1/1-127. listopadu nepřetržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska.427. neměly charakter organizovaných demonstrací.19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova. (ed. dále také AS. f. nedatovaný oběžník ÚV SKJ adresovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik.. s.(ed. 1.20 Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat. 12. 173-174. 144-145. d.170. 1. tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách. 11. Šlo však jen o relativně drobný incident. Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova. Drobné konflikty. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. Izvršno veće Srbije. 1. kterou přednesl 28.

listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace) vyvěšeno několik albánských vlajek. který nutně provokuje albánskou komunitu. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65. na nichž vlajky visely. 1968) ANM. 22 23 V Debaru bylo 29. že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí. svým charakterem. 1968. vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepokojení. Gostivaru a Struze. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. 11. Apostolski zcela správně konstatoval. snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice.22 Několik incidentů. který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace. které měly jasně protialbánský osten. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. 1. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího.23 Shromáždění. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru. ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968. že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova. a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu. rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech. výročí ilindenského povstání.427. 170 . 12. 12. se hned na své první schůzi 6. 1. mezi Albánci a Makedonci v Debaru. tak i z Albánie.1/1-5. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega. (ANM.194. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků. schůze sekretariátu ÚV SKM 6.191. které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Bělehradě.427. že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek. Kritizoval vyvěšování albánské vlajky. Upozornil. Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu. Sekretariát ÚV SKM. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Makedonie. přestože zde vládne nejautoritativnější režim v Evropě.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí.1/1-127. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. jednak emisary vyslanými protisocialistickými silami. se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii. Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii. zápis z I. ale albánského nacionalismu. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z rozšíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separatistických snah zdejší albánské komunity. Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. Tvrdil. krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie. které se sešlo již o tři dny později. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně.

Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. Stěžovali si na to. který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení. ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu.1/1-127. ve skutečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky. V třináctistránkové rezoluci. že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky. 1. Tamtéž. 1968. 12. Upozorňovali také na špatný stav albánského školství v Makedonii. odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu. Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností. 1968.12/281-294. ANM. Upozorňovali na to. že se většina odborných předmětů v albánských středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. schá24 25 26 ANM. V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski. Rozhodně kritizoval demonstrace v Kosovu. století V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. let 20.25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu. prosince26. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím.191. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb. kritizovali zřizování albánských škol. respektive albánských paralelních tříd v obcích. kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie. tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii.kritizovali makedonský nacionalismus. Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně . 1.170. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie. tedy ještě před demonstracemi Albánců v Tetovu. že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii. Kritizovali požadavky makedonských Albánců.J.427. Obavy z albánského nacionalismu. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu. 171 .427. V projevech bylo mj. Crvenkovskeho. které zazněly před týdnem v projevu K. která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra. zmíněno.24 Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM. 12. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze.

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci. Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komunitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit problémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejícími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usnesení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních pokrokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí. Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacionalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze
27

28 29

V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv. Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových demonstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.) Tedy albánské vlajky. V letech 1941-1945.

172

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur. Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevylučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31 Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovskoalbánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie. Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokračovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i
30

31 32

Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969) Politika (Beograd), 20. 12. 1968. Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.

173

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parlamentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugoslávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33 Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Makedonii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa. Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné
33

O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167. 34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.) 35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174. 36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albánské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.

174

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37 Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozhodlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dávány do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovskoalbánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40 Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou
37

38

39

40

ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští členové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komunity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců. Politika, 27. 12. 1968.

175

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacionálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kritizoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii. Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo překvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvýznamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44 Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a
41 42

43

44

ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech. Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi. ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.

176

Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 46 Kljakić. Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků. tvořícího již počátkem 70. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70. 418-419.46 Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity. ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. byly důsledkem shody okolností. let 20. 1969. Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací instituce. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu. 9. k. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14. 1969. 97. která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice. 507-CK SKJ. Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně . AS. f. (ASCG. Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů. d. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval.J. 6. Mocenská elita většinového národa. V roce 1969 makedonské vedení definitivně opustilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit stanovisko.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika. a 70. D. respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii. letech menšiny diskriminovány. IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ. Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. vystoupení V. století v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války až v prvním roce nového milénia. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů. Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér bránících neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. V 70. Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Makedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci makedonského státnosti. s.: c. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity.otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. Devi) 177 . Hodži. vystoupení F. Savez komunista Srbije-Centralni komitet. jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii. kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu. f. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. začala považovat historicky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální. let skoro pětinu populace Makedonie. nic nenamítal Josip Broz Tito.

razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. Makedonsko rukovodstvo se 1969. veka Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne napetosti u Makedoniji 1968. Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace. Perović. Rezime Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. Nikezića i L. V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie. Državni vrh u Skoplju. godine). odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom. přivírali nad diskriminací albánské menšiny v Makedonii oči. godine konačno odreklo pokušaja integracije albanskog stanovništva u većinsko društvo. Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koja je kulminirala albanskim demonstracijama u Tetovu u januaru iste godine. Bez većeg protivljenja pomirilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice. Postupno je ograničilo delovanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. za razliku od grupe pod vođstvom M. godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacionalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta. centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emancipace albánského etnika. Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod. Gore spome- 178 . Od januara 1968. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. godine. Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorijski proces koji je Albance stavio faktički u geto. Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan republičkih okvira.

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

179

Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 341.485 : 17 (4-12)

ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ
APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezultata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti. Nema sumnje da je osamostaljivanje dr`ava na prostorima biv{e SFRJ pratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projektovanih ili ostvarenih dr`avnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dr`ave kao strate{ki cilj `elele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacionalne dr`ave. U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}im delom ostvareni u svim novostvorenim dr`avama, biv{im republikama SFRJ, bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili du`e vreme ili ih na odre|enim teritorijama uop{te nije bilo. Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a be`anja naroda sa prostora zahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijent iz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo. Bilo da se radi o odlasku u strane dr`ave ili se radilo samo o preseljenju unutar dr`ave u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajednice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u i me|unarodnim institucijama. Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnim karakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale u najve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”, organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sredstava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri180

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje, nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1 Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, dela teritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se u budu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injenica da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili svesni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini te`ili poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko je bio proces kontinuiran i na kraju delotvoran. Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priznavala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojim redovima”. Posebno ne kao strategiju dr`ava u nastajanju. Izuzetak se mo`e na}i u ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karad`i}a na primer, koji je prilikom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se rat zavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima” pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane produbljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dr`avnih granica pojedinih zemalja...” Otuda to mo`e imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razloga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2 Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990– 1999. godine, u dr`avni~kom `ivotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi i delatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj republici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dr`ava isklju~ivo hrvatskog naroda, tj. dr`ava u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”. Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godine bilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjina i ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”. Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo o tome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojao ostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka” dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz
1

2

S. ^eki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo 2000, str. 29. S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

181

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. U zajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor „o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama i omogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje to `ele izme|u dviju dr`ava”.3 Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju a zatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata iz Severne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kao operacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovaka ostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivno napustili. Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamdesetak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oru`anih snaga Hrvatske posve o~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnih odreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomeranje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovom prostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH o napu{tanju domova srpskog stanovni{tva. Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni{tvo do`ive}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugi put bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}ina Srba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999. godine do~ekati novi rat. Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „humanim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki, kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka, Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati narode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se po pravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim. Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegovi akteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po
3 4

D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682. Isto. Dr`avni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugarske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnu praksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dr`avama da urade isto kad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105.

182

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom, nastoje da doka`u kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imaju namere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”. Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme 1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se ka`e da je to: „genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, rat za ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5 U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni, dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencija dana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzimanje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog, tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To je genocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}i rat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6 Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sve ju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasilju a neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjetonadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi u XX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire iz primitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{e Donija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavno ustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7 Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dr`avama je i razli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovija istra`ivanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom” srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojnim publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oni izjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojam kao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjem tako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~ke grupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in – me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regulisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine, gde se ka`e, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih u namjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili
5 6 7

S. Livada, n.d., str. 263. Društvena istra`ivanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248. Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, ^asopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

183

39. Isto. sa namjerom da se prisile na bijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”. da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvo pona{anje ~ini „akte genocida”. a jo{ ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”. n. 80. „Dok su se {irili iz Srebrenice. 32. Vidi opširnije o tome R. bo{nja~ki autori vide u ~injenici.. Idu}i dalje u ovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedelima Srba.10 Citiraju Izve{taj generalnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se ka`e: „Svi me|unarodni posmatra~i se sla`u da ono {to se doga|a predstavlja zdru`eno nastojanje Srba u BIH. godine. Zbornik radova. Za taj „uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala. Etni~ko ~i{}enje. Armautovi}. uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo je etni~ko ~i{}enje. Isto.8 Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnovi posve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pritisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid. uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA. str. pale}i ku}e i teroriziraju}i civilno stanovni{tvo.12 Po mi{ljenju Sajrusa Vensa. da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog tra`ila i njegovo zaustavljanje. Genocid u BiH. 739-744. str. Sarajevo 1997. vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe.d. kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti. Razlog za ovakve kvalifikacije. 81 i dalje. prihvatile su i vlade i institucije zapada. e) prinudno preme{tanje djece iz jedne grupe u drugu”. d) mjere uperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe.. 361. Uz sve to. nakon ubistva Gorana Zeki}a. str.”11 U pomenutoj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. str. 8 9 10 11 12 R. 184 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. maja 1992. ka`u da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebu vojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije.9 Autori Instituta za istra`ivanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava iz Sarajeva. da se stvore „etni~ki ~ista podru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike. Djeca u vihoru rata. b) te{ka povreda fizi~kog ili mentalnog integriteta ~lanova grupe. odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja. ubijeno je preko 1 300 Srba. Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog ~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima. pisalo se u tim navodima. „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe iz grada. „prihvatile kao da su ga i same izrodile”. Arnautovic.. da srpski napadi „grani~e sa genocidom”. str. Grupa autora. c) namjerno podvrgavanje grupe `ivotnim uslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju. Sarajevo 2000.

Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u 13 14 15 Istoriografska problematika ovog zlo~ina tra`i sveobuhvatna dodatna istra`ivanja i prevazilazi okvire naše teme. Sarajevo 1997. R. Genocid u BiH. 355. dovedeni na teritoriju koja im je bila strana. 185 . nedovoljno obrazovani mladi}i. kako govore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka. koje su Srbi izvr{ili jula 1995. U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{e SFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid. i jedni i drugi za Muslimane da su „islamski fundamentalisti” i tako u krug. nije bilo ta~no. od mnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”.M. Balkan posle Drugog svetskog rata. iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojima se tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. hidrocentrale. osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”. sakralne gra|evine. tvornice. izve{taja me|unarodnih humanitarnih agencija. Kremptom. kada je. od jula 1995. godine. Grupa autora. To uglavnom. Za Hrvate i Bo{njake se jo{ ka`e. `eljezni~ke pruge. fusnotom su objasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (primjedba redakcije). Zbornik radova. dalekovode. tradicionalne vojne discipline. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nema re~i o „genocidu”. godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja. CIA. str. {kole. U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije. 739-744. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno harizmati~nog vo|e bez stega. Ru{e mostove. televizijske i radijske oda{ilja~e. Beograd 2003. str. da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planski sprovodili etni~ko ~i{}enje.15 Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima ka`e: „Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. Ve}inu nedela po~inili su „siroma{ni. Krempton.13 “Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori ne pominju. li{eni profesionalne ~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. ka`e jedan od savremenika koji pi{e u jugoslovenskim prostorima. kulturne spomenike. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plansko. ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacije opro{tene. Hrvati i Bo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” ali su „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”.14 Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demonizacija drugih strana. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i masovan zlo~in nad Bo{njacima. Za svoja nedela javno su pohvaljivani. ovi opet za Hrvate da su „usta{e”. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etnici”. na primer generalu Krsti}u.

Isto. Hrvata i Muslimana) postoji gotovo isti obrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. enklava u Srebrenici je iseljavana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”. samostalnost. Katolike i Muslimane tjera se iz njihovih ku}a.. mr`nje.” Pri tome su podvrgnuti nasilju. 236. „zamena imovine” i drugo. vi{e Hrvata iz Vojvodine zamenilo je imovinu sa Srbima. kulturu. tlo. srpsko je Sarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom. i V Pulji}a – Sarajevo. naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim. 243. str. bez obzira na versku pripadnost. ranjavanje i ubijanje Hrvata. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus 250. predmet ~i{}enja – nevina `rtva. „nasrtaja na na{ jezik”. bi}e. `ene i starice. svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja. miniranje crkava. Siluju djevojke.. mu~e i masakriraju. nemogu}nosti zajedni~kog `ivota. 16 17 18 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u. Posrbljuju se nazivi sela i gradova. Kuhari}a – Zagreb. zlo~ina iz pro{lih ratova. a mnogi su i ubijeni. fizi~kim mu~enjima. U vokabular se uzimaju termini: vekovnog neprijatelja. dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih. izbegli{tvo i progonstvo. doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no.. 1994.18 Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog naroda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995. Sa`eto govore}i iznala`ene su sve nove i nove mogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”.. „humanitarno preseljenje”. Agresor `eli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja.17 U Apelu hrvatskih kardinala F. Istra`iva~u nije te{ko da uo~i da na svim primerima (kod Srba. 8. samostana i ku}a. Slobodna Dalmacija. napada na svetinje. 186 . Ud`benik za IV razgred gimnazije. Zagreb 1988. „razmena teritorija i naroda”. nesrbe odvode u konclogore. Srpske muke se ne pominju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. istorijska prava. ono na jugoslovenskim prostorima nije uva`avalo ni pravila ni norme pravno regulisane. Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga. premla}ivanje. dopunjavan je i novim „oblicima”: „dobrovoljno preseljenje”. 9. prisilno ih se preseljava preko dr`avne granice. spre~avanje povratka izbeglica itd”.16 Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske. Pominju se genetski kodovi. Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dr`avnom zakonodavstvu etni~ko ~i{}enje ima kodifikovane norme. veru.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju. U sredi{tu je rat i krivac – kolektivitet. „Muslimansko fundamentalisti~ko vo|stvo te`i za unitarnom muslimanskom BiH i u tu se svrhu slu`i razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti. itd. ali se konretno navodi da na svim podru~jima „pod srpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje.

bez obzira da li se radi o unutra{njim izbeglicama unutar jedne dr`ave ili spoljnim (izbeglicama u zemljama u okru`enju ili u celom svetu).000. 195. Podravske Slatine 1. U Finskoj ih je bilo 89. 31. Erazmus. 4. Vukovara 3. 3.5.1993. prekr{tavanjem. [vedskoj 122.154 224. uskra}ivanjem lekarske pomo}i. ali i prostora gde sudara vojnih i paravojnih formacija nije bilo. Prognanici 550. Danskoj 22.796 Izbeglice (BiH i SRJ) 402.000 663. Petrinje 1.338. 187 . zlostavljati.000.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se prema donjoj tabeli: Razdoblje 1.264 352. Siska 1. od 18.791 196.000.869 212.181 U Srbiji je od 1. ograni~iti u slobodi kretanja.000 raseljenih u vlastitim zemljama.836 izbeglica. pogubiti. godine. 1. izbacivanjem iz stana. 5.1995. str.609 117. odnosno krajem 1992. Vinkovaca 1.1996. Nema~koj 330.661. itd. br.179 i Zadra 1. Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini. oktobra taj broj se popeo na 78. Norve{koj 12. 6. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu je bilo skoro 19. glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice. n.385 Ukupno 550.000. 18.000 proteranih Srba.660 408.545 106.555.M. registrovano 34. osnovnih demografskih prava. [vajcarskoj 20. Najve}i broj izbeglica dosti19 20 Livada. Bosna i Hercegovina imala je oko 2. 1. maja do 30.705 254. registrovanih samo u Beogradu. 1.721 94.2 miliona (polovina stanovni{tva) a hrvatska 450.000.562.000 260. jula 1991. 1. 1. Holandiji 23. 4. zloupotrebom `ene. Ovo se odnosi na delove Hrvatske.12. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine raseljene su u 25 zemalja.1997. li{iti materijalne egzistencije.1992. Izbeglice su bile iz 73 op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3.592 167.1998.768 272.000.870 210.471 126.12.000. {kolovanja. mu~iti.672 184. zatvore.127. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor i proterati „neprijateljski narod”. Francuskoj 15. verskih sloboda. dece i sli~no. Osnovni.1991.360.d. oktobra 1996. 8. godine.000.000 izbeglica i oko 20. str.000.926 399. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva.1994.199. Vojvodinu i Sloveniju.750 31. Zagreb 1996.19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je 3. u Srbiji je taj broj iznosio 418. Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokreti naroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije.056 188..164. zatvoriti ga u logore. a do 15.449. izolacijom.325.493 527.

000 i u Crnoj Gori oko 70. do novembra 2000.d. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima daju pau{alni brojevi. Mostara 4.389. 224. Osijeka 7. Beograd 1998.000. invalida. godine iznet je podatak „da su srpske trupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini”. 858 `ena (13%). procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. zatim 1991. tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih. 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. najvi{e iz je bilo iz Sarajeva 27. str. godine. Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje. str. maja 1994.481. Zagreba 6. sa podru~ja Republike Hrvatske. godine. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%. Procentualno je 1995. 43% iz Hrvatske. Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina. godine 56% izbeglica je bilo iz Bosne i Hercegovine.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. godine utvrdio 6. godine 2.000 bo{njakinja. 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije.. Grupa autora. str.904 lica odnosno 63%. Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju je stiglo 189. Vukovara 6.219 itd. govori da je u Bosni silovano najmanje 20. Tuzle 3. U intervjuju Tadu{a Mazovjetskog 28. gnut je u aprilu 1993.320 mu{karaca (87%). Me|u `rtvama je bilo 5. 7.000 izbelica od ~ega preko 65.076 civila (33. U poslednje tri godine evidentirano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional21 22 23 Grad otvorenog srca. kao „izbjeglice” odlaze u Srbiju”.21 Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskog stanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu: „Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta.682. bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani. J. godine. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995. Primera radi. 2. siro~adi i drugo. I doista dio srpskog pu~anstva.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali se nakon zavr{etka rata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih `ena.774 vojnika. Me|u 167. jula 1995. ranjenih. „Veritas” je me|utim. Jugosloveni 10%. Muslimani 9%. jer im tobo`e prijeti „usta{ki pokolj”.22 Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinim dr`avama.190 poginulih i nestalih lica.6%) i 188 nepoznatog statusa.23 Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskoj iznosio je nekoliko stotina. Od 1992–1995. 2. Nacionalni sastav: Srbi 77%. kada je registrovano 665. Me|u poginulima i nestalima nalazi se 3.219. Hrvati 3% i ostali 1%. 50-58.d. godine. Vuji~i}. 188 .941. n. n.545. 141 policajac. uglavnom srpske nacionalnosti. godine pod za{titom Ujedinjenih nacija poginulo je ili nestalo 3.301.000 u Beograd. Krajem te godine (deo izbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka je bila: 47% iz BiH. Beograd i izbeglice 1991-1996. itd.000 izbeglih i prognanih lica od ~ega u Srbiji 585.

000.27 Krempton jo{ ka`e da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja” postigli sve {to su `eleli.12.000 `ivota.000 smrtno stradalih.000 `rtava. R.000.279 ostalih. 7. januara 1996. Od oko 2. a da je unutar same Jugoslavije bilo 850. @erjavi} je konstatovao da je 158. Kremptona. itd.000. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nosti pribli`ava cifri od 7. 12.000.239 sru{enih i devastiranih bogomolja na islamske otpada 1. U celom tom prostoru nije bilo ni~eg novog.5%. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe. „a 152.000 Hrvata ubili su srpski agresori a 2.000 muslimana stradalo od „srpskog agresora”. NIN. zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nije prelazio 220. Krempton. str. 265 i 273. 189 . Had`ovi}. Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999. na Bo{njake otpada 1. Zbornik radova. 16.M. Balkan posle Drugog svetskog rata. Hrvata 31. Beograd.642 Srba.21. Beograd 2003.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima Seada Had`ovi}a bilo je 230. da je 250.000 ili oko 9. obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da bi prestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”. S.28 24 25 26 27 28 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”. a koje je prikupila demografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45. pravoslavnih 28 i jevrejskih 5. Beograd 2002.000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”. katoli~ke 182. od ~ega 75–80% bili su civili. 367. str. dok je kod Srba 12. Bio je to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata. godine u Hrvatskoj proširili svoje teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla. str. n.000. Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da je bilo 158. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra~unati. godine da je u ratu poginulo 156.980 Muslimana.000 i ostalih 14. „Glasine o etni~kom ~išcenju.25 Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdravstvenu za{titu od 1. 346 i 354. Isto..000 a od ukupno 1.629 Hrvata i 3. „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”. osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko ~išcenje.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta.500 stradalo od muslimanske vojske i isto toliko od hrvatske.000 muslimanski.240.2004. mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od 329. dok je 2. 5. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH.26 U knjizi R. Srba 22. Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala. 20.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”.024.d.000 raseljenih lica. str. str.000 naselja.000 ljudi.000 ili blizu 71%. poru{eno je oko 3. Autor ka`e da su Srbi od maja do avgusta 1991. uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4. Banja Luka 2001. Bo{njaka je nastradalo 160. 364.000 miliona prognanih. Veritas. navodi se podatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200. 28. str.000 stambenih jedinica (1/3 stambenog fonda BiH).

kino sale. Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi. Dretelju. O bezbol palicama mo`e se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i. tunele. Me|utim. E.. hotele. dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nih institucija. Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine. Novi Sad 1996. posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugoslovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata. Udru`enje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu 29 30 31 32 M. Genocid u BiH. magacine.32 U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvora u kojima su tamnovali Srbi. ^esto se na svim stranama kod teme logora i zatvora pominju i stadioni. ka`e E. F. pravoslavne crkve i drugo. Godinjak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte. Stradanje Srba u Sarajevu. Srbi su.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Godinjak.31 Bez namere da se tra`i simetrija. Tar~inu. skladi{ta. {to je o~ito stereotip iz ^ilea iz 1967. pod neposrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih nacija. E. Svaka od tih strana je istra`ivala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su registrovana razna zverstva i zlo~ini. konstatuje da je na okupiranoj teritoriji Bosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora. Muslimanski logor Visoko. Beograd 1995. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istoriji. stanice milicije. legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”. hangare. vojne kasarne. 452-453. M. kazneno popravne domove. sabirna centra i zatvora. ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. godine. nije to bio jedini generator. i da je na teritoriju Srbije i Crne Gore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta. 190 . Mitrovi}. Bojl. fabri~ke hale. str.d. S. Pomenuti autor. E. 105..30 Zapravo sve ono {to se mo`e pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima i zatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj. Godinja. n. koje su 1945. a koja ~ak i povr{nom analizom pokazuju gotovo identi~an na~in zlostavljanja i poni`avanja ljudi. E. iako glavni. „Zlo~ini u koncentracionim logorima”. podrume. jame. str. Prema izjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom koji ina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima. ukazujemo samo na neke naro~ito uo~ljive ~injenice. Sasvim je jasno da su postojali razra|eni (osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane. Godinjak. Beograd 1996. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u Tar~inu i Konjicu. Boji}. {kolske zdravstvene i rekreativne institucije. gara`e. betonske bunkere.29 Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnih sukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. Sarajevo 2000. Ekme~i}. koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju. Bosanski narod optu`uje za genocid.

cenkanje. 33 Isto. Jedno vreme. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ ponudilo 527 lokacija. gde su boravili srpski zatvorenici. 191 . „rojalisti”. Neki nau~nici u Bosni i Hercegovini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset {est paravojnih grupa. Luka Prazina i drugi. Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji. Koliko je ve} javnosti poznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”. One su na razne na~ine uz pregovaranje. naneli su mnogobrojna zla srpskom stanovni{tvu. Bili su tu „arkanovci”. {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebivali{ta. Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e. Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice. [pegelj ka`e da su u Hrvatsku dolazili. „beli orlovi”. Poznato je da su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini. „{e{eljevci”. regiona ili oblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. prevare i drugo. „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”. mnogima je bio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope.000 Bo{njaka. paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodili Mu{an Topalovi} Coce. razmenjivale „ratne zatvorenike”. M. Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu.000. „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i Crne Gore. Gotovo da nije postojalo mesta.M. da su prilikom razmene logora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”. Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slobode dolazili razmenom. Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranim dr`avama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. 453. Odlazak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovih brakova. U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logora za Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto). str. Osnovnu ~injenicu da su ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana `eli se zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. „srpska garda”. ali ih zato po neda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. „vukovarci”. Bile su formirane od lokalnog nivoa pa sve do dr`avnih institucija.33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno. Amerike i Australije. ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja. Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formirane mnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. ~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u 20–40. posebno po~etkom rata. „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja” koji su do{li. Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260. itd.

192 . str. Manje je poznata ~injenica do kojih je do{ao ameri~ki novinar T.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.34 Od leta 1991.38 Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala se kroz celu drugu polovinu XX veka.35 Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”.). Jo{ ka`e da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj. godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanak objavljen na {tetu Srba. 9. itd. nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i prevesti u T. vojska Mate [abi} [abana. „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa. str. Beograd 2000. od 34 35 36 37 38 M. u kojoj je pod ta~kom 12. str. Nikiforov. U Hrvatskoj je bilo takvih grupa „na desetke”. godine u okviru stranke prava (HSP) nastaje hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje su nosile crnu odoru. Dr B. U Naredbi je naglašeno da zadatak treba „obavezno sprovesti”. „Lisice”. Sarajevo 2001. analiziraju}i 1. 217. „Medijski rat” izme|u suprotstavljenih strana je tema za posebnu analizu. 341. oktobra 1991. znakovlje usta{ko. „Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice. 382. a koji su kraticu svog imena mogli ~itati i kao hrvatske oru`ane snage. K. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim republikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da su aktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike. godine izdala Naredbu. „Psi rata uvjek na|u svoje mjesto. str. Isto. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvatskom sto`eru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratska stranka 26.36 Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom ~i{}enju (zlo~ini. Zlo~in protiv mira. Zagreb 2001. Izme|u Kremlja i Republike Srpske. godine.500 novinskih ~lanaka iza{lih tokom 1992. str.”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{la Armija BiH.O. zastra{ivanje. Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostorima neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvu stanovni{tva. koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno (su|enje i ubistva vo|a). Sje}anje vojnika. plja~ka. 262. minirnje. ne mo`e se opovr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali. „Satnija Uskok” u Osjeku. paljenje. Nikiforov još konstatuje da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija na`alost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratu koji se vodio protiv Srba”. Isto. Ma~i}. Špegelj. itd. Po popisu stanovni{tva iz 1948. Brok. pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programeri oslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”. kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojska NDH. ili bar da su formalno nastojali spre~avanje njihovog delovanja.

a do 15% u Rijeci. 39 40 41 V. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37. Bjelovaru 8. ukinute su sve zvani~ne srpske institucije. 3. ne{to vi{e od 10% ukupnog stanovni{tva. Svi Srbi sveta. 55. Do 20% bilo ih je u Osjeku. Obrovcu 65. 173. Hrvatska etni~ka populacija u Hrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova.8%. Drni{u 21.%.5%. a deo se iseljavao usled raznih pritisaka.5%. ali i posle njega. Donjem Miholjcu 11.9%. Orahovcu i Grubi{inom Polju.9%. 193 . Karlovcu 20.2%.5%.8%.8%.9%. Titovoj Korenici 75. Lopušina. Srba je bilo 543. Donjem Lapcu 97. srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe.9%. Na{icama 11. str.5%. Kutini 7. Godine 1981. Novskoj. pa prema tome i jugoslovena. Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine (5-10%). Novoj Gradi{ci i Sisku. Daruvar. [ibeniku 10.4%. Grubi{inom Polju 32. dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%. mešovitim brakovima i porodicama. Podravska Slatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u.3%.7%.6%. Petrinji 44.4%. Na{icama i Slavonskoj Po`egi.6%. Belom Manastiru 25.8%.8%. Novskoj 21. Novoj Gradi{ki 20.2%. Dvor.5%. nacionalni identitet”. Pakracu 40.0%. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju . Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama.530 Srba. 4. Od pojave Mas-poka. Udeo pojedinih naroda.4%. Dubrovniku 6. Mas-poka na primer. Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva. Pakrac. godine iseli 157. izme|u 80–90% samo u op{tinama Donji Lapac. taj broj je iznosio 531. gu{en je „srpski kulturni. godine (nakon ukinute kategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581. Karlovcu.39 Neizvestan politi~ki polo`aj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde su `iveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest je `ivelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u 1971. Rijeci 10. str. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ 3. Gospi}u. Gre~i}. Anti}.0%.9%.502 ili oko 11. Gospi}u 31. Daruvaru 33. Glini 60. Donjem Miholjcu.5%.978.3.40 Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991. Srbi . Isto.4%. Podravskoj Slatini 35. Beograd 1994. Dvoru 85. deo njih se od 1961.Lj.3%. Kninu 88.7 miliona `itelja Hrvatske. Tri su osnovna razloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”. Glina.1%. 2. narodnosti. Benkovcu 57. Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu. U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg zaklju~ka: 1. 5. i 1981. Slavonskoj Po`egi 14. Ogulinu 35. M.obespravljeni ili privilegovani. Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12. etni~kih grupa u formiranju jugoslovena u razmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji. Slunju 29. Kostajnici 62%.0%. Orahovici 21.739 ili oko 15% ukupne populacije. Gra~acu 82.4%.M. Belom Manastiru. Bitnu ulogu u formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%). U Zagrebu ih je `ivelo 5. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven. Zagreb 1996.

382 2. u Krajini su izneti razlozi za njeno formiranje.5%. itd.946 625 1.164 2.513 1.5%. Vrbovskom 33.55%) (0.00%) (32. Splita.557 730 2.1%. godine na Plitvicama.0%.42 Nakon etni~kog ~i{}enja. godine.54%.980 8. Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001. nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog `ivota u iole ravnopravnim odnosima i toleranciji.047 3.920 8. podaci sa CD-a.83%) (7. 194 . Vukovaru 37. [ibenika.37%) (2. Nakon prvog oru`anog sukoba 31. Zbornik radova i izveštaja. Vinkovcima 13.0%.83%) (3.21%) (4. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost MUP-u Hrvatske 19.88%) (1. str.73%) (6. Vrginom Mostu 70. izbacivani su sa radnih mesta i iz stanova.412 3. Osijeka. Kao razlog.65%) (3.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.28%) (26.44 42 43 44 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991.147 1. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba. Brod Benkovac Zadar Beli Manastir Osijek [ibenik Knin Vinkovci Vukovar Split Pula Dubrovnik 18.426 (2.46%) (3. godine. Virovitici 15. 9. godine.41%) (7.82%) (5. marta 1991.4% i Zadru 10.811 5.16%) (20. godine. godine. Zagreb Karlovac Vara`din Bjelovar Rijeka Gospi} Po`ega Sl.076 437 1.513 10.26%)43 Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba iz Hrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formiranje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990.627 3.58%) (7. ukupno je u ovoj dr`avi registrovan 201. Vojni}u 90.767 1.67%) (5. Srbima nisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode. a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en 2001.89%) (4. navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda.631 pripadnik srpskog naroda {to u procentima iznosi 4.41%) (8.0%. avgusta 1990. Knin 1993. Simboli i tehnologija vladanja re`ima u Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dr`avu Hrvatsku.

88 broj 44 116 3.92 34. godine.697 1. str.888 12. To je.591 8.36 32. decembra 1990.35 70.054 8..393 16.851 23.854 7.44 88.343 13. Bogavac.. SAO KRAJINA Mesto Donji Lapac Vojni} Knin Dvor Gra~ac T.395 1.60 50.55% 1.20 86.M.041 13. profesija.. koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispred Isusa Krista. godine iz Hrvatske proterano 270.. koja se onda preta~e u velikosrpski imerijalizam.39 16. Niš 1994.366 37. I to je zapravo Svetosavska sekta.52 89. zanimanje. Politika.996 4. Nestajanje Srba.295 8.954 14.92 60.262 17. To je {izma u {izmi.45 U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZ javno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti.”46 \odan na ovom skupu uverava da ne zna {ta zna~i re~ „Srbin”.378 Srba broj 7.52 24. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao: „Srbi su jedini pravoslavni narod.572 9. 223.043 3. megalomanije.434 11. kulture i drugog. koja je te{ka bolest. Korenica Vrginmost Obrovac Kostajnica Glina Benkovac Ukupno 8.-553 % 0. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj krajini nakon njenog progla{enja 21.05% 9..040 33. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”.761 4.729 7. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Pojedini istra`iva~i utvrdili su da je tokom 1991. Zadr`avaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske i podnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti br. Jedan mali narod. godine.557 14.41% 9.60 45 46 T.66 65. rob.51 80.52 62. vere. 195 . decembar 1992.90 40.986 Hrvata % 97. mali u svakom pogledu `eli da od Beograda napravi ~etvrti Rim. a zna~i sluga.000 Srba.555 10.585 11. 20.236 42.599 11. ka`e on.975 18.54 28.23 75.371 8.886 1. Postoji sindrom svetosavskog {ovinizma.

996 2.466 2.491 6.482 1.388 1.034 240 Srba 61 3.478 68 56 3.235 Hrvata 446 3. godine. 179.465 493 484 136 133 1. 1. godine.289 34 1.324 1.408 1. nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajine prema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanovni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba.760 21.532 873 296 432 651 418 125 1.026 2.079 1.690 44.g.g.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.439 551 674 411 27 347 29 Ma|ara 688 865 422 46 626 31 67 289 382 90 834 17 888 ISTO^NA SLAVONIJA Stanovni{tvo 1981. 149.g.639 Hrvati 1981.136 51 73 12.146 1.960 3.005 2.881 13.106 1.700 604 190 142 3. Kne`evo Lug Popovac Zmajevac Ukupno 1.171 33.352 1.262 1.036 1.953 8. 196 .654 1.594 336 372 88 48 661 670 1.926 1. BARANJA Batina B.681 1.775 1.769 5.327 1.682 1. 1991.243 2.770 1.751 1.578 6. 1991.702 1.504 1.449 10.887 6.442 2.146 2.g.770 572 190 2.g. str.700 6. zapad47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske.065 Srbi 1981.676 4.571 1.001 2. 1.248 1.127 1.708 5. 163.441 17 25 731 789 940 904 1.698 1. 30 33 1. Manastir Bilje Branjin vrh Darda Grabovac Jagodnjak Karanac K.582 1. 20.951 1.Vinograd.177 14.901 1.624 1. U isto~noj Slavoniji. oktobar 1992.g.42547 Bapska Bobota Borovo Br{adin Ilok Lovas Negoslavci Sotin [arengrad Tovarnik Trpinja Vukovar Sredinom 1993. 1991.699 1.093 1.

Pre svega ~injenica da su RSK.000 hrvatskih vojnika i policajaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srpski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika.808 km2) od 48. Jedna od teza. str.450 km2) od 87. ^injenica je tako|e. pre svega u Republiku Srpsku a onda u SRJ. bez politi~ke i vojne elite. Kordun (2.406 stanovnika `ivelo je 97% Srba.49 Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja Republike Srpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo do etni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vreme ratovanja 1991–1995. avgusta 1995. Knin-Beograd 1994. dok je Lika (4. neke su ~injenice nedvosmislene. i da je pre toga ve} pet godina sa njenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta. Bez obzira na sve ove spekulacije i mnoge druge.306 km2) je imao 51. godina.M. a ostali 10%. Isto. jasno pokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajeva Republike Hrvatske. 5% Hrvata i 2% ostalih. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nom Sremu i Baranji (2. stradanje civila i drugo. naro~ito potencirana u Hrvatskoj. „Maslenica”. 4% Hrvati i 1% ostali. ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni 4.000. koji je organizovan i uslovljen dr`avnim organima RSK. Najmanji pocenat Srba bio je u zapadnoj Slavoniji (5. Po pravilu odlazili su imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak u izbegli{tvu. 2% Hrvata i 1% ostalih.500 km2) od 135. „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki d`ep”. napadnuti od strane 200.000 stanovnika 90% su bili Srbi.456 km2) me|u 83. U avgustu 1995.800 stanovnika 95% su bili Srbi. 197 . plja~ku. da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska vojska u nekoliko navrata. Na Baniji (3.48 Na prostoru cele Republike Srpske Krajine `ivelo je u to vreme 433. 73% bilo Srba. 25% Hrvata i 2% ostalih. da je dogovoren na relaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevina ustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva. U severnoj Dalmaciji (3. godine.595 stanovnika od ~ega 91% Srba.389 stanovnika imala 93% Srba.000 stanovnika od ~ega 98% Srba i 2% Hrvata. 2.008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda o kojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vremena biti predmet sporenja istori~ara. sociologa i dr. Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40.000 vojnika. 48 49 Stanje i osnovni pravci o`ivljavanja RSK. pre svega ameri~kih aviona. govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada bila dezorganizovana. razaranja. Tu mislimo na ubistva. 7% Hrvata i 2% ostalih.

000 stanovnika.789 Srba. Donji Lapac 3.000. Hrvatski Helsin{ki odbor ka`e da ih je bilo izme|u 200–180. godine u Benkovcu je ostalo 730 Srba.000 Hrvata i 200. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora.51 ^ak i da se zanemari neka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji su na{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji „Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko 200. Gra~ac 4. ubojstva. a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme registrovano 2. Potpredsednik iste vlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko 6.50 Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba. Od 1996-1999.430. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama. str. pokazuje da se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9.500. pretnje na ulici. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001. str. itd. terorizam. Tu je pre rata `ivelo 749 Hrvata i 2. Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002. Beograd 2004.163 incidenta: nasilje. dok je ostalih bilo oko 15. zlostavljanje.000 stanovnika od ~ega oko 85. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali.000. Knin 20. paljenje. godine da je taj broj 154. Izbegli~ki korpus. 50. ali i u kancelarijama dr`avnih i lokalnih ~inovnika.000 od kojih je 3. dvorištima.52 Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacionalnosti. godine.734. 202. Helsin{ki odbor Hrvatske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila.079. 198 . oti{li u tre}e zemlje. plja~ka pokretnih dobara i stoke. 1999. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srba na vekovna ognji{ta. ili 7.000 Srba. Isto. itd. Isto. I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju. Obrovac 4.964. Oni ka`u da je u sektorima jug i sjever `ivelo oko 300. od crkvenih. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ru{enje.598. plja~ka. Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja policije i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora. 6.255 potpuno nemo}nih starih osoba. i uop{te stvaranja ambijenta u kome je `ivot povratnicima nemogu}. ili se nisu odazvali registraciji. dok se vojne `rtve ne pominju. krevetima stradalo 34 civila. kad su mnogi promenili izbegli~ki status. str. Beograd 2000. sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne. Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda to potvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj i ovom slu~aju apsolutno sprovedenoj. verske i rasne netolerancije.46%. Na po~etku ratnih sukoba Hrvati su uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2. hrvatska vlada utvrdila je avgusta 1995.327. Sistematsko razaranje gradova i sela.53 O „rezultatima” 50 51 52 53 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina.

Hrvatska mo`e slobodno tra`iti pomo} od Evropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u `estini etni~kog ~i{}enja”. 76.000 „djelomi~no po zapovjedi vlastitog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. Ku}e koje nisu minirane. ~ine nestala lica. str. uni{ten celokupni sto~ni fond. Isto. proteranih i „ni~ijih ljudi”. Poseban problem.. ... Mulimani kao „`rtve” a Srbi kao „agresori”. str. strahota. Srpska krajina. septembra 1995.. i ne samo u ovom slu~aju. jednu konstataciju reportera smatramo zna~ajnom: „Nitko posle toga ne `eli da objavljuje njihova ratna zlodjela. Hrvatska ima mnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine. „Oluja”. – pa ~ak i da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi. zapadni istori~ari su izneli podatak da je Krajinu napustilo 120. vredni predmeti i crkvene knjige nestale. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. domovi kulture. Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotip po kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”.”55 Opise ubijanja.. da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska.54 Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana. hrvatska policija i hrvatski civili. str. bilo ih je na hiljade. da ovdje nema etni~kog ~i{}enja”. donosi ~lanak Roberta Ficka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba u punom jeku.. potpuno su devastirane. U ratu 1991–1995. 199 . The Independent 4.. sad kad je svetska pa`nja zaokupljena bosanskim paklom. „Bljesak”. 167.000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljeno i minirano. 77. Oplja~kana je sva srpska pokretna imovina.M. Me|utim. srpske ku}e su opusto{ene i orobljene. Oni jo{ zaklju~uju da je „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalno politi~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”. uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti. namerno izostavljamo. uni{teni bibliote~ki fondovi. avgust 1995. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ „Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje 22. paljenja. potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja.56 54 55 56 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina.Izgon. Cetinje 1998. Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002. inventar uni{ten.. uni{ten znatan deo komunalne infrastrukture. godine. „Meda~ki d`ep” kao i etni~ko ~i{}enje gradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono u Hrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj. Nepostojanje volje kod vlada novonastalih dr`ava da rasvetle ove slu~ajeve produ`ava agoniju obespravljenih. sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama. godine. I drugu (konstataciju).

Kova~evi}. Isto.61 Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi se i teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a oko podele Bosne i Hercegovine. Anti}a je logi~an nastavak procesa na prostoru Republike Krajine. mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog ~i{}enja bio evidentan. Srbi su jo{ i govorili o „masovnom” samoubojstvu {to se „mo`e smatrati metaforom za egzodus”. str. Isto. no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i ~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”.57 Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda. na osnovu „posmatranja RSK” od 7. metodama odr`avanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva. n. Mnogi Srbi su izbegli i zbog mogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela. Detaljnije o tome: D. povratnikom kome su nanijeli zlo”. tim II. oni su se „uklonili” da ne padnu u ropstvo. str. Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj. smatra citirani autor. godine. Posmatra~ka misija EZ. pre svega Evropska zajednica.Krajina u dogovorenom ratu. Beograd 2003. Masovno iseljavanje je najavljeno. Kavez . str. 70. Pojavljuje se u mnogo 57 58 59 60 61 62 Lj.62 Kad je u pitanju me|unarodni faktor.. Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migracije”. “U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istjerivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. Sadr`an je u „na~inu nastanka. Anti} daje obrazlo`enje o okolnostima u vreme „Oluje” i ka`e da je „usled brzine akcije i ote`ane komunikacije” pojava imala i elemente stihije tako da su iselili i oni kojima to nije bila `elja.59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskih lidera. 68. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zagreb 1996. kao i da izbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom.58 Na odluku o iseljenju. Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza” prije kona~nog iseljenja. do 22. svakako je „uticalo i povjesno sje}anje na kolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru.60 Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~ja Hrvatske. kao srpski odgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju. 67. Anti}. Isto.d. 200 . avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu. Isto. Kriminalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu poslu`iti pri argumentovanju da se strah u Srba bio argumentovan.

63 Srpska Krajina.) were just one of the methods in a complex strategy of ethnic cleansing. etc. These methods resulted in expulsion of hundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of millionmasses of refugees which will encumber political relations between the Balkan states for years to come. „Storm”. Greatest war crimes committed by individuals (Srebrenica. str. It is also a fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connection with „others”. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi. refusing to admit it as their own strategy. Ono {to je primje}eno kod posmatra~a od Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja” najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba koji su uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”. The paper tries to prove this clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts of the former common state territory.M. 74. The paper shows that ethnic cleansing played a more important role in the war strategy than all other elements or features. avgust. 201 .63 Summary Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniable fact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995.

Zbog toga su nam ostala samo njegova predavanja.ISTORIOGRAFIJA Historiography Dr Dubravka STOJANOVI] Filozofski fakultet. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire (Pariz 1953) i. da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanju o pro{losti. Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopiti svoj `ivot sa istorijom”. dokazati novim ~itanju ostataka pro{losti. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvede stalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijske nauke. on je smatrao da nije potrebno baviti se posebno teorijom. {to strane istoriografije nedovoljno koriste njene rezultate. Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knji`evnoj zadruzi na ustupanju ovog teksta. sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora. Srpska knji`evna zadruga objavila je 2004. {to slabo komunicira sa svetskom istoriografijom. `ele}i. Iako je „otac” moderne istorijske nauke. „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Jedan od problema srpske istoriografije le`i u tome {to ona ne obra}a dovoljno pa`nje na teoriju. druk~ijim struktuisanjem teksta. posmrtno. Beograd LISJEN FEVR. Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odr`ao studentima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941. {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodolo{kim re{enjima. prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svoje shvatanje istorije. Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956) nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji. u izvanrednom prevodu Marije D`uni}-Drinjakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}. ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~no primenjivati na istra`ivanja. Pour une histoire a part entiere (1962). tvorac dru{tvene istorije. prihvatanjem metodologija susednih drut{venih nauka. 203 . na taj na~in. godine i u kome je izneo neke od osnovnih postulata „nove istorije”.

poverio nam je jednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna. razume se.1 Sre}an sam zbog toga. i druga. upravo je prvo {to `elim da 1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941. Nego o onoj drugoj. *** „Volim istoriju. ne razume dobro. ne bih bio istori~ar. smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati. to je sasvim prirodno. Ne volim mnogo da me{am razli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem. Kad sam 1899. Onoj koju poku{avam da unapredim. poput vam. godine. koliko su mu{karci moje generacije u proseku dali vojni~kom `ivotu) – upisao sam se na Odsek za knji`evnost. priznaje to. koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijedna te{ko}a ne pla{i. Onoj koju volim. Anatol Frans (Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istoriju Francuske „sa svim detaljima”. ako ne sve detalje. ne `elim da vam govorim o toj istoriji. Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am o onome {to volim. matematika Generalnih Inspektora. stra`na. o istoriji? re}i }ete mi. U svakom slu~aju. ^inilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijama nude detinjasti ideal malog Anatola. Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila duboko usa|ena vokacija istori~ara. koju on. i koji je sa~uvao sve do kraja `ivota – jedan nedavno preminuli kolega Collège de France. Ali ona nije mogla da izdr`i dve godine viskoke retorike u gimnaziji Louis-le-Grand. ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misiji gospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. pristupa~na. 204 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. posle godinu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina. ne upoznaju li se pri tom svi samo sa prvom? Smelo pitanje. Sa onim smislom za humor. No ipak mogu da vam ka`em slede}e. Ali. Zamoljen da im odr`im tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istoriju. po{to najavljujete }askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”. karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na Ecole Normale. Da ne postoje isto tako i dve istorije. Jednostavno. Ne ba{ tako. volji: valjao je za istoriju! Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. Reklo bi se da baviti se istorijom po njima zna~i saznati. A ko bi znao ne{to vi{e tih detalja od onog do sebe. Raspolutiti svoj `ivot. dve godine pomnog pretresanja Priru~nika spoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Bur`oa (Emile Bourgeois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue). Da je ne volim. jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo nameniti zadovoljenju svojih dubokih potreba: to je u`asno kad je poziv koji je ~ovek izabrao intelektualni. bio je. I Jednostavno. godine u{ao u ovu ku}u. o istoriji.

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

vam ka`em da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samo zato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica – ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{ta nije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji`evna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu nam neki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i ne razmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijski razlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjoj liniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|e dugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problema Istorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se slu`im ovom uobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i najmanje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) i ja dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mi smo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onih prideva pomo}u kojih se u toku vremena izra`avalo toliko razli~itih stvari, da on, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatili ovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira na koricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jedne nove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom prihvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {to je „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi poslu`ila kao oznaka ~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno, {tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh: ho}u da ka`em – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu. ** Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivnosti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, u okviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je postulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunili doba {to su se smenjivala. Podu`a definicija: ali sumnji~av sam prema odve} kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojim odredbama otklanja mnoge la`ne probleme. Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a ne kao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju (Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasifikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to 205

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbiru rezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su neki nov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pretstavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no, ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da se postignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im se uka`e kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novim `ivotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviru neprestano sebi grade. A kao drugo, ka`em – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije koja se uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju, psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti ~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zanimaju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudipripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja – ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, koji su raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}uju jedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modus vivendi koji se naziva @ivot. Ovako definisanog ~oveka mo`emo, ako nam je tako zgodnije, da uhvatimo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~im povu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade, jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni; istori~ar prou~ava pro{li `ivot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe – na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli `ivot i koji ume da ga posmatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja – a mi se onda mo`emo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju on obavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je da nikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okviru dru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni, koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{eg prou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudske aktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada. ** Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih, ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se u ovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zanimljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u kojima, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim 206

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odr`ao studentima tre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mlade ljude, koje je ~ekao te`ak profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, u nekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nosti da lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~ar koji to ho}e svuda mo`e korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {to je Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, `arom svojih re~i i zra~nom snagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja – upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eo da se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskom pozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istoriji iznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod tim imenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ tra`iti na ispitima do doktorata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar mo`e da izmakne ovoj opasnosti; ako bih mogao da vam podarim ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i. No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama, razmotriti neke od `ivih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji u istra`ivanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ije su o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont? Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije. Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompilacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~no vo|enom” istra`ivanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz „nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovi svakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dve operacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer, postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubaciti u utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti... U to vreme istori~ari su `iveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju „~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji, priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. ^injenica koje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje, ~injenica koje je on sad samo imao da zabele`i. Dovoljno bi bilo da je ma koji od ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikroskopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nije dato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Za samo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethodno dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje – 207

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istra`iva~a, ~ije je delanje samo time i omogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enu hipotezu. ** Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje ne isporu~uje sirove ~injenice. ^injenice kojima bi nekim ~udom bilo podareno nekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {ta drugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u `ivot priziva istori~ar. Znamo da ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no klanjamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba da posegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|u kojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako ~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanu u samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a to je istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono {to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e u kriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji se na njih poziva... Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon {to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke, tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da ka`em da on malko zaostaje i za poslednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti na prvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezuju za ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to. [ta }ete! kad u nekoj od onih knji`urina na ~ije pisanje izgleda ve} godinama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onih po{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {to vrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ili ma{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta, Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa na nekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kad je ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih u na{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on je zna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo li onda i dalje da se pitamo za{to istoriju izla`u poruzi, okre}u glavu od nje, `igo{u je i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, toliki ulo`eni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjem jedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove be`ivotne istorije u kojoj se nesuvislo sla`u re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je 208

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje je sazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e im slede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnuti pokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?” Pa ~udite li se onda onim `estokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelosti mladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj krizi istorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi iz moje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije na Ecole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato {to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato {to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjuje na analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to, kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadr`aja, ve} pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jednostavno kriti~ki metodu. Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji`evna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji`evnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (André Michel), naslednikom plahovitog Kura`oa (Courajod), tog JUpitera gromovnika iz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojim napretkom, ponosna na svoje pobede, uobra`ena zbog svojih materijalnih uspeha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svom hodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovo stvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvuk jednog glasa s one strane groba. Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala i svoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet), Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa (Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija, koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijao Deman`on (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zadovoljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{e okrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj od svake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemu onome {to nije ona sama u naju`em smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {to bi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost prema ovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali od svega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto u na{em duhovnom `ivotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I da bismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji po formi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi 209

. bez razlike. sad smo zna~i gubiti vreme. i to brzo. potpuni nestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. izra`avaju ono ~emu treba na}i leka.. ~itati istoriju. razo~aranost.” 210 .

Karapand`i~. Borkovi}. Milan Ristovi}. „General Milan Ð. I-II. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro1 2 Boško Kosti}. vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}''. ''Sloboda''. VINC. B. Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 . Southport. INIS. Lazo M.1 U zemlji. Bor. Quinsland. 211 . Mladen Stefanovi}. Petranovi}. I-II. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 . I-II. Princip. B. Zagreb 1976. Nedi} i njegovo doba. naj~e{}e su objavljivali van Jugoslavije. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 . u: 100 znamenitih Srba.1-2. SAD 1965. VINC. Privatno izdanje. Zbor Dimitrija Ljoti}a 1934 . Gradanski rat u Srbiji. Beograd 2004. Kosti}. Nedi} . Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. Beograd 1979.GRA\A Sources Dr Mile BJELAJAC Institut za noviju istoriju Srbije. Beograd 1993. „D. Ilinoj 1956 (reprint. U`i~ka republika.V. Ilija M.1945. Knj. njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima. doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Vjenceslav Gliši}. INIS. M. Istina o Milanu Nedi}u. Srbija u završnici rata 1943 . Iskra 1990 Milan Borkovi}. Beograd 1968. M. Pavlovi}. Beograd 2002. Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. Za istoriju naših dana.1945”. Srpski preporod. Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu. Stanislav Krakov. Milan Nedi}. Kontrarevolucija u Srbiji. Beograd NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945 O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}i broj radova. Klivlend Ohajo 1958. INIS-Dobra. Prof. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov.1945. Narodna knjiga.1944/1945. Petar Martinovi} Bajica. Beograd . Beograd 1992. Minhen 1968. Kosti}.Biografija i drugi istorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Milan Nedi}. Kvislinška uprava 1941-1944.2 Mo`e se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa tendencijom da se njegov rad prika`e kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacije i borbe protiv komunizma. N. Armijski |eneral Milan Nedi}. Ljoti}.1941. @arko Jovanovi}.1944. Melburn. Australija 1976. Zbor i Komunisticka partija Jugoslavije 1935 . Mirjana Zori}. Dragan Aleksi}. General Milan Nedi}. Beograd 1995. ''Nikola Paši}''. Beograd 1994) Milutin Propadovi}. Lil 1949. prevladavali su istori~ari koji su mu posvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskom ratu na tlu Srbije. Nova iskra. ^ikago. Beograd 2003). Beograd 1991. Milvoki.

koji je general Nedi} uputio 25. Dao je informacije o svim svojim saradnicima koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} i ministar dr Nedeljkovi}. Collins) komandanta 42. Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnosti u kojima je delovao general Nedi}. Yugoslavia. a s druge strane da ne bude previ{e eksploatisana od Nema~ke. glavno-komanduju}em savezni~kih snaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T. godine i nekoliko prate}ih. ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta. 1945.. juni kao datum hapšenja. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uz dodatne izvore.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. mogao rasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. isto poslanstvo je iz Berlina dobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana. Record Group 84. (Borkovi}. predstavio kao internaciju u koju su ga stavili Nemci sve do dolaska Amerikanaca. s. Mesec dana pre ove informacije. te propisivalo obaveze okupatora i okupiranog. a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije doveden je 9. jula. do sada nisu kori{}ena u istoriografiji.3 Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. Nedi} je potom uhap{en 6. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|unarodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom. FO.5 Prema zapisniku majora Edmunda L.4 Kako saznajemo iz ameri~ke prepiske. budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima. Dokumenta koja objavljujemo. a jo{ vi{e u javnosti. zavr{ava King. Nedi}. Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopiju Nedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. maja 1945. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof. u fondu State Department-a. n.d. box 52. da su postojali legitimisti i revolucionari. „Izjavio je da nema ~ega da se boji od Amerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu u Washington-u. Fond State Department. Memorandum generala Milana Nedi}a generalu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. Nedi} je svoj boravak u Austriji. file 800. augusta 1945. Dakle ovaj memorandum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO. britansko poslanstvo Berlin. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihvatio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. Kinga. Riddleberger-u CE (verovatno odelenje Central Europe). jula. knj.II. verze u nauci. 3 4 5 National Archives Washington. kucanih bez proreda. Smatramo da su ovi datumi ta~ni.370) 212 . jula iste godine. posebno u Kicbilu. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel). Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo je da general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija od razaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti. godine kao „poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija (Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10. odelenje Maryland College Park.

i brat mu na ~elu 2. Zala`e se da Amerika uti~e i kontroli{e izra`avanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}e politi~ka manjina manipulacijom. a ne pred Titovim. a posebno ~injenica da su ih oslobodile ameri~ke snage. Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskog naroda od represalija. uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarila Srbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji. Istako je ~injenicu da ni jednog trenutka ni njegove. On u vi{e navrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu. {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srpskog naroda. Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dr`ali u internaciji sve dok krajem augusta nije prihvatio polo`aj. siro~adi starih do 14 godina. Tako je. Hrvata i Ma|ara. Kada je njegov odnos prema pokretu Dra`e Mihailovi}a u pitanju. januara 1945. general Nedi} je prilo`io rezime svog memoranduma koji je 19. koliko je bilo u njegovoj mo}i. ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstave savezni~kim sovjetskim jedinicama. Naveo je nedela Ma|ara i Bugara. Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srba iz zarobljeni{tva. Izra`ava li~nu spremnost. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86. Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslaviji te da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprla Nemcima (on na ~elu 3. poslao dr Nojbaheru (Dr Herman Neubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. kao i spremnost ministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovom radu tokom okupacije. ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata.M. politi~ka manjina. ali ta~no i pred me|unarodnim sudom. grupe armija JV). BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu se izra`ava zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika. godine. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavu odstupanja. Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaska sovjetskih snaga i partizana 1944. predstavnici demokratija koje su svoje predstavnike slale glavnom {tabu Dra`e Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke. on u ovom memorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na sve na~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi. srpskih radnika te 20. 213 . U prilogu memoranduma Ajzenhaueru. po Nedi}u. obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno 400. pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara. Uprkos tim te{kim okolnostima.000 dece.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a u Jugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. Upro je prstom u hrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda koja je nastupila po slomu armije na svim stranama. a posebno na teritoriju NDH. mada su i dalje bili anga`ovani u borbi sa partizanima.

)” U nastavku ovog pisma se izra`ava stav prema onima iz srpske emigracije koji su imali druga~ije poglede: „Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi. to je njihovo privatno 6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade. Naime. ako je hteo. a {ta podupire njegove ocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. objavljena je u Glasu Kanadskih Srba. a taj odnos i sada jo{ postoji. br. ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihailovi}a preko Sarajeva. u kome general i njegove kolege u izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od 19.. 214 .6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}a ministru Nojbaheru od 2. januara 1945. ma u kom pogledu izmeni. ni u kom obliku nije tra`ila od srpske Vlade u Srbiji. pozivanje na njihove susrete u Be~u. Vidi tako|e: Ilija M. Str. februara tek. godine i do{la do ovog zaklju~ka: 1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum. da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom. da se taj odnos. godinu (priredio Radoje L.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije. 1990 i 1991 za 1971. Pri ovome napominjemo da Nema~ka nikada. Kne`evi}). pro{log meseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade: Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. s.1/1945. Pov.. E. Pavlovi}. pro{log meseca – doista stoje i ostaju na stanovi{tu neposrednog produ`avanja borbe. odnos pobedioca prema pobe|enom. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sa nema~ke strane. pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima. februara 1945. od 19. i 2. i{la bi mu vi{e u prilog: „Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. postojao izme|u Nema~ke i Srbije. okupatora prema okupiranom. a „protiv zajedni~kog neprijatelja. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade daleko preciznije iznesena i. mo`emo se pitati za{to se Nedi} nije odlu~io da i njega prilo`i uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru. istori~ari mogu uo~iti {ta je Nedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike. januara ove godine samo konstatuje ovu situaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944.” Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanje sada menjamo (. odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli i o~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u. u ovom pismu od 2. u Kicbilu. Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim. ispu{ten je predistorijat memoranduma Nojbaheru. januara ove godine na svojim sednicama 1. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka. Shvatanje koje je izlo`eno u Memorandumu od 19. Br. Gosp.d. tj. Nj. Ministru dr Nojbaheru u Be~u. koji iza njih stoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28.167-173. U najkra}em. Prema napomeni prire|iva~a radio ih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima. tj. godine. n.

knj. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 mi{ljenje.9 7 8 9 Vidi nap. I. koje srpska nacionalna Vlada. Tanasije Dini}. 362-372. M. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacija promeniti. pomo} u organizaciji novih trupa. 364-365 215 . oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u prostorijama hotela „Imperijal”. pa i samog Nedi}a tokom njegovog saslu{anja.”7 Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz `ivota „srpske vlade” i samog generala Nedi}a istori~ari. oni su se zaista „igrali vlade” i tra`ili priznanje od Nemaca. U grad su se slivale i druge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da prebace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. predsednik „vlade nacionalnog spasa” Milan Nedi} i njegovi ministri. izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali u Beogradu. Pavlovi}. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. godine u emigraciji. kojoj ja stojim na ~elu. U Be~u je vladala beda. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~ita svedo~enja savremenika. a Nedi} da bude predsednik tog odbora.2. internircima i biv{im zarobljenicima.8 Za u`e znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sada znalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi u svetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imaju razumevanja. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili „Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”. Privid funkcionisanja ove grupe kao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945. Prema dosada{njim znanjima. od kojih su neki nastavili da `ive posle 1945. Neki ministri su bili mi{ljenja da vlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitet koji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londonom. posebno u Jugoslaviji. oktobra. Kako se verovatno ne bez ironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}. vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla dobijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama.M. Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”. iz Beograda i preko Srema. Aleksandra Cincar Markovi}a. a grad je bio izlo`en bombardovanjima. koji je preko Joni}a saznavao {ta se me|u ~lanovima vlade de{ava. vojno-politi~ki savez sa Rajhom. Kontrarevolucija. Borkovi}. s. M.d. skupo}a. otputovali su po~etkom oktobra 1944. Kontrarevolucija. Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odr`ava sednice i razra|uje svoje planove i taktiku za bli`u budu}nost. Ve} od 17. izjavama pojedinih li~nosti kao {to su Dragi Jovanovi}. ne mo`e prihvatiti. godine. 173-174. Borkovi}. n. su se do sada koristili najvi{e zarobljenom nema~kom gra|om. s. 4. To im je bila osnova da tra`e od vlade Rajha da ih kao vladu i priznaju.

godine.600. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944. a oni su mu pored pisama slali pakete sa hranom. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana u beogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga.11 10 11 Mom~ilo Pavlovi}. godine. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina je uhap{ena jula 1945. Dra`a Mihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944.'' (s. umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio u pokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a. Veroljub Trajkovi}. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi prebacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu. februara 1946. Leskovac 1995. Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pitanje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici. ''Jugoslovenska kraljevska vlada. „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. godine. Mosburg i Novi Ulm. a lakše nekoliko hiljada.10 Na takvu su`enu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}i komparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.260 gra|ana.65) Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. Svoj doprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istra`ivali dublje razloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojne stvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu. U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezultati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. divizije. Leskova~ki zbornik. dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5. ameri~ka divizija. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. Ðor|e Stanko- 216 . Terzi}. Beograd 1999. 8. maja u Kicbil je u{la prethodnica ameri~ke 36. i 17. godine. kako }e se prema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potra`ivanja }e ispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apel na generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka. teško povredeno 1. septembra 1944”. Jedan deo srpskih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{losti bio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskog naroda. kada je prema slu`benom saop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. januara 1946. a sudbina Nedi}a i ve}ine njegovih saradnika bila je tragi~na. a privremena egzistencijalna za{tita u civilnoj upravi generala Milana Nedi}a. ''Razoreno je oko 600 ku}a. a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42. Na dan nema~ke kapitulacije. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturi Nedi} je odr`avao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni. aprila 1944 poginulo 1. Ðoko Tripkovi}. godine''. Beograd pod bombama.

Dokumente smo pribavili tokom skorašnjeg istra`ivanja u National Archives u Washington-u. isti dokumenti upozoravaju nas da su danas u opticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. Pridonoff.1944”. Reg. 27. 815. U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {teta pri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na 220. isklju~uju}i mostove i razaranja na `eleznici. c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939. u ovom izve{taju nisu uklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga. Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula: a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metara kvadratnih. za te{ka o{te}enja 50% od iste cene.992.12 Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dr`ava u Beogradu i poslati su u Washington. dok. godini. „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta 1941 . 1-4/2001. s. a 80% od predratne cene za potpuno uni{tenje. Tokovi istorije.000 $. avgusta 1945. Na drugoj strani. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je vi}. br. b) procenjena gra|evinska cena bila je 1. a potpisao tada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. National Archives. Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1.000 dinara (2.270. a na stvarima 1. godine. po na{em sudu doprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugom svetskom ratu. State Department. Mirjana M. ode}a i dr). „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske 1943 .000. Suma {tete nad li~nim dobrima iskazana je posebno. Pobjeda. Tako|e. Koristimo priliku da se zahvalimo prof.1945 (Istorijski stereotipovi i stvarnost)”. Iz analize je vidljivo da je jugoslovenska vlada odredila grupu od 40 in`enjera da u roku od ~etiri dana pregleda razaranja Beograda.000 dinara za kvadrat kao u 1939. 12 217 . Zori}. doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. Podgorica 2004. Informaciju je izradio Eric L.77-86.150. zbog ratne propagande.000$ prema kursu iz 1939). koja su nastala nema~kim i savezni~kim bombardovanjima. Box 53. ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj. ekonomski savetnik. „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”.000 $).000 dinara (3. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kog boravka u toj instituciji. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo.222. Korisno je u svakom slu~aju saznati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i.0250.M. Washington. Tako|e. postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanja broj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama. 84. godine od one iz 1944. d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941.000. od toga {teta na stvarima i li~nom imovinom gra|ana procenjena je na 113.

615 zgrada. a lak{e 6. Autor piše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logora (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih (Italijana. s. Beograd 1992. a 289. Zemuna i drugih srpskih gradova.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. te`e o{te}eno 1. Dragan Aleksi}. Milan Koljanin. Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji je proveravao {tetu na odre|enom uzorku. dok je lak{e o{te}en 22. razlikuju se od podataka koje je samo za nema~ko bombardovanje 6.192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938). Ista direkcija je tada utvrdila da je vodovodna mre`a bila o{te}ena na 360 mesta. Prema izveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3. 22-23 Nikola @ivkovi}. Rusa. Razoreno 60. Dokumenti u prilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira koliko je u {teti koju je pretrpeo prostor.000 $. Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1. 1. U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autor izve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istra`ivanja u sedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje je podneo tim od 40 in`enjera.300.880 lak{e o{te}enih stanova. (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975.145 milijardi ameri~kih dolara.000 od ukupno 80. o{te}eno 76 tramvaja od 104. ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme u svakom gradu posebno. dala Tehni~ka direkcija op{tine grada. aprila 1941.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastale kao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. 16 od 87 autobusa.831 stan. najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisano je direktnoj plja~ci.000. a nema~ke procene o 4.5 mld nema~ka. {to je izazvalo jugoslovensku vladu u 13 14 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu.888.1944.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inventar i stoku. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2.271 `rtvi. Beograd 1975. ISI.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci pominju jo{ 600 poru{enih objekata. Od toga 35. Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. a ukupno utvr|ena ratna šteta 46. 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana. 9. 218 . Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu.85 italijanska i 1.9 milijardi $.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom I inventara. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714. Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9.100. INIS. pripadnika NOV).000 metara tramvajskih pruga. odnosno razli~iti akteri na istom voji{tu. Kod nema~kog dela. Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 . U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nim posledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda. i 7. Beograd 2002. O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve} pisano. dobra i ljudi imao udela rat uop{te.

BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Londonu da ulo`i hitne proteste i zatra`i da se takav tim akcije obustavi. vojnog izaslanika u Washington-u. da fotografska interpretacija rezultata bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`an vojni cilj.15 Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Normandiji 6. stigao je odgovor. sem ciljeva. da su {tete. navodi Terzi}. koji je preneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. i 17. Na protest potpukovnika @ivana Kne`evi}a. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem” U prilogu ove poruke vlada je dobila. Larrabe vladi. godine. i 17.000 gra|ana. u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo je stavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombardovanja poginulo oko 20. 15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova. povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. znatne i da nisu bile `eljene”. aprila nad Beogradom: „Izvr{eni napadi 16. da va`nost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti. deo izve{taja ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. sa obja{njenjem: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvi|anja. aprila na Beograd (Sava. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. juna 1944.M. 219 . Stradali su i drugi gradovi i sela u prvim danima otvaranja drugog fronta.

The aggregate material loss from both the German and American bombings. 1).000 at the 1939 rate) 30.150. 220 . (b) estimating construction cost a 1.000) of such loss having been attributed to the American bombing. and 43.000.000.000 dinars (about $780. ** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyed buildings could be salvaged. The major share of personal property loss is said to have been caused by military pilfering. calculating the degree of damage at 20 percent of total 1939 value for slight damage. DOKUMENTA No. clothing and other personal effects) amounted to 113. Economic Analyst. according to the survey.000 dinars per meter in 1939.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). Approved: Harold Shantz. CONFIDENTIAL BOMB DAMAGE IN BELGRADE (Prepared by Eric L. Pridonoff. each having an average of 100 square meters of space. (Voluntary) Enclosure: As stated.000 dinars ($3. which does not include the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latter part of 1944 and personal property.i. The breakdown of the estimated damage to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No.000.000. 1945.000. 14 American Embassy.000 dinars (about $2.000 (about $1. and 80 percent of such value for complete demolition** and separating damage into that caused by the German bombings of 1941. * Not including demage done to bridges and railway installations.000) to the German.000 at the rate of 55. 1941. Pridonoff) The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers to conduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the several bombings of the city by enemy and Allied aircraft since April. 50 percent of such value for heavy damage. August 27. Belgrade. amounted to 220.992.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Eric L.050. and the American bombings of 1944. Yugoslavia. Charge d' Affaires a. The loss of personal property (furniture. The formulae of appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numerical unit.270.

. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 TABELA Enclosure No..000 German bombing 235 23.....500....$1.222.500 18.....107.000 Total housing damage by German bombing..450...650....150.. 1945.....400. 1 to Report No.. Belgrade.000 221 ...000 dinars . 1941–1944 Slight damage 20% value loss American bombing Number of 1.... SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE.....000 Complete destruction 80% value loss American bombing 205 20...000 21.. American Embassy.00 Total housing damage by American bombing.900 4..942...000 Germanb boming 820 82.67.39...$1.M. Yugoslavia.. 14 dated August 27..500....000 dinars .800...000 Total bombing damage..00 29.720.....080 flats damaged Total square meterdamage Loss in dinars* 108..000 dinars ..500 16...000 Heavy damage 50% value loss American bombing 590 59...000 16...600..400.000 German bombing 89 8..

Report No. had conducted sample appraisals. Yugoslavia.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. the author. Emil Kekich. bb 222 . of the bombing damage in Belgrade. ELP. Hectograph to Department. Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analyses. 14 Belgrade. These sport checks on 12 properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closely with those of the 40 engineers charged with making the overall damage estimates. at the suggestion of Mr. Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report.

1945. Robert Murphy Enclosure: Preliminary Interrogation Report of July 10. CE. 1945 on Milan Nedic. Respectfully yours. In ozalid to Department Copy for Mr. Riddle Berger. D. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Berlin. Washington. James W. 820. 794 SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION REPORT ON MILAN NEDIC The Honorable The Secretary of State. Sir: I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the preliminary interrogation of Milan Nedic. who later became the Prime Minister of the German controlled regime in Serbia. Copy for American Embassy.02A RM:co 223 . former Chief of Staff of the Yugoslav Army and Minister of War.M. Belgrade. CONFIDENTIAL No. august 18. File No.C.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 224 . Minister of Public Travel. dated 9 January 1945. In a memorandum. From 1918 to 1933 he was a corps commander. then rose to the rank of General of the Armies and deled that position until 1935. from Ambassador Murphy. HEADQUARTERS COPY THIRD UNITED STATES ARMY INTELLIGENCE CENTER Interrogation Section APO 403 PRELIMINARY INTERROGATION REPORT PRISONER: NEDIC. a position he relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. Italy. August 15. He states he entered a silent coalition with Gen. was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. and Dr `. Minister of Finance. stayed there for three months at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. 1945. M. and the Bolshevists. The following members of Nedic's government are still at Kitzbuhl. After that he became Chief of the General Staff. The Russian advance into Serbia becoming imminent. Josif Kostitch. During his internment there were persistent proposals on the part of the Germans to form a new Serb government. They are: Djura Dokitch. Nedeljkovitch. to despatch no. Minister of Communication. Nedic believes two other members of his cabinet can be found in Venice. Jochsbergstrasse 40: Bogoljub Kujudjitch. he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. Berlin. He was left to govern only a slice of Serbia. Minister of Kuzmanovitch. the communists. at the same time protecting the Serb people from German designs. He was placed under house arrest in Belgrade by the Germans. fought against Germany during World War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. however. he fled to Austria in October 1944. Yugoslavia. the rest being divided among Germany and her satellites. Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met the Russian. He was pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group South with which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. Austria where he remained interned until the arrival of the Americans. 794. as well as German threats effectively. Minister of Justice. From Wien the Germans sent him to Kitzbuhl. Milan AIC 1588 (Political) Date: 10 July 1945 PERSONAL DATA: Nedic was born in Belgrade. With German consent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito. His offer.

Nedic could ahead light on his collaboration with Germany. SHAEF Index Card.M. He is well-acquainted with Balkan affairs. Infantry Commanding 225 . KING Major. He states he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position will be understood. /s/ Edmund L. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ADMINISTRATIVE DATE: Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl. Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945. King /t/ EDMUN L. KNOWLEDGE BRIEF: Augmented by accompanying files. COMMENTS AND RECOMMENDATIONS: Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was necessary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitated civil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other.

Washington. In triplicate to the Department Copy for CE . COPY FOR AMERICAN EMBASSY. Belgrade File No. 633 SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWER BY MILAN D. 1945 SECRET No. Riddle Berger Copy sent to: American Embassy. D. Sir: I have the honor to transmit for the information and records of the Department. BELGRADE SECRET July 14. Neditch in justification of Serb policy since the German attack on Yugoslavia in the spring of 1941. No action has been taken on this communication at this Headquarters. I have provided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum. copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the Supreme Allied Commander by General Milan D. NEDITCH The Honorable The Secretary of State. Respectfully yours.C. 800 GFR/dn 226 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Robert Murphy Enclosure: Communication described above.Mr.

The Serbs nationalists – political emigrants. as they are deeply persuaded will also bring the deliverance to the whole Serbian people. Commander of the American Forces in Europe. If this fight did not give better results the reason for that is the treachery of the Croats. We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as to get liberated by the American troops because the U. italian. Excellency. german. 227 . on a front of two thousand miles by the ennemy armies. They express their admiration for the people and for the army of the United States of America. but also of the mixed serbo-croat unities. She has done that with the knowledge that nobody could help her because the whole Europe was already oppressed by Germany and allies. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 MEMORANDUM To H.S. Yugoslavia did not hesitate to enter in this conflict. two third of the yougoslav forces. which have such a great part in this victory. Excellency General Harry T. who facilitated to the Germans to penetrate so quickly into Zagreb. which. who are now far from their country in Kitzbuhel. of America had the most comprehension for our so difficult and delicate situation during the four years of ennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sending military missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch. bulgarian. in this difficult and fatal days. The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two commanders of armies who commanded in april 1941. Colloins Commander to the 42d Division of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmitted to H. and hungarian. From there the Croats announced the fall of Yugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they caused the dislocation on the not not only of the croat unities. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower. Surrounded from all parts. which from military point of view was a real suicide. It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of the Allies under extremely difficult political and military conditions. This admiration is so much the greater because the really democratic conscience and the high conception of the right and justice of the American nation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans and the continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nation has given for the difference of the own liberty and her territory.M. Yugoslavia succombed hobnorably in this unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with her Allies but that she rendered them also in this moment important services by her sacrifice. wish first of all to express their great joy for the victory of the Allis.

First of all. among whom were many foreign elemants.R. The first three months of the ennemy occupation passed away with the organised occupation of the conquered land. was to provoks incidents in an extremely hard and savage from. cutting them their noses. especially the german ones. Germany at this time was in friendly relations with U. Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Sava and the Danube and they began to exterminate them by different methods. The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and the division of the serbian people in five deals and every part was given to each of the german allies. all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as communists by the occupators. The communists of the country were in good relations and faithful collaborators with the authorities of occupation. Hercegovina and Dalmatia. Their infernal plan. The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbian nation. who were improsoned and confined in the concentration camps. suited very well to the occupators to begin a general extermination of the Serbs. one third depopulated and to one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized. Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Morava and of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750. However when the war broke out between Germany and the Soviets. this action of the home communists. Their aim was to provoke from german side the most hard reprisals according to their principle: "hundred Serbs for one German". The principle actors of this tragedy are the Germans and their allies.S. They resolved the serbian problem by the following principle: one third of the Serbs killed. ears. Germany kept for herself the central part of the Serbian people. Although this different occupators knew very well that the serbian people was all but communists. From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. or drawing out their eyes. the 22nd of june 1941. Kosovo. who educated and prepared them to be employed for the propagation of the communism in Yugoslavia.000 Serbs in Montenegro. the communists of the country have immediatly changed their attitude. especially the Croats and the communists. Victims of this coordination were exvlusively the nationalists elements and especially the Serbs.S. exasperate and mortal ennemies of the serbian nation. There they fell in the hands of communist organisations. With 228 . In this way a great number of men run away into the woods and the mountains.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. directed in first place against the serbian nationalists and the serbian people. The independent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north territory and on the west of Sava and Drina. for instance massacrating small detachments of german soldiers. regulating in this way their ancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. Serbia (Shumadia) with about four millions inhabitants.

as well as representatives of the cultural and economical corporation and the representatives of other non political organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch to accept in this extremely difficult moment the formation of a government. Under this conditions the situation of the serbian people became catastrophic. were entirely destroyed by fire. A similar fate had also the population of Krushevac. it must be mentioned that a special appeal was addressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy of Sciences and the rector of the University in Belgrade Dr.M. commander of the army in the south against the Germans during the war. His position. The representatives of all the political national parties. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2. among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium who were taken out of the forms to the place of execution. whom the Germans designed immediatly after the occupation. Spontaneously the eyes of all were directed towards the General Milan Neditch. which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) in three parts and to give them to the Croats. Alexander Belitch who recently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom of Yugoslavia. To mark the situation in which was the serbian people at this time. with the aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the communists as well as reprisals of the occupators. on one side from the Germans and on the other side from the communists. while the town of Gornji Milanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia. The mission of such a government was extemely difficult and asked personal sacrifices.500 Serbs. The situation for the Serbian people became still more critical because of the new German plan. Hungarian and Bulgarian. The german principle hundred for one began to devastate the country. At the same time the communist gangs continued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists. the Matchiva. completely powerless to help the serbian people. who was made prisoner and confined in Belgrade. 229 . The national Committee of Commissaires. General Milan Neditch because of his military position and his non political attitude refused to accept his mission and proposed to find an other person more adapt to inspire more confidence to the occupators. were the only hope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission. Such a person could not be found and the situation in the country became very dey more difficult. Kraljevo and other localities. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared in few hours. his national attitude and his induscutable authority in the army and in the large classes of the serbian people. presented his demission and in and in agreement with all the national political serba parties proposed the formation of a national government with a greater authority and whos only aim should be the protection and the deliveranca of the serbian people. out of all political parties.

Simultaneously with this action of the Serbian government. food etc. because they wanted to use them for their political aims. well known and good nationalists. especially under the Croat. independent from the occupator. especially from Croatia. Draja Mihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains. Bulgarian and Albanian occupation. while the Serbian government directed and protected the Serbian people. where they were not really pursued and combated. because they were all brave. which protected the Serbian people from the communists and the occupators.000 men. There happened awful massacres and incredible ferocities which. for the country was in extremely heavy conditions. withdrew from the frontiers of Shumadia. caused to the Serbian people the loss of more than one million lives. However this state of things caused much worsen situation in the other Serbian regions. Such a government was formed and the whole Serbian people answered to his appeal. ammunition. neither from the Croats nor from Germans. Bulgarian and their occupators. but much greater was the danger which menaced Serbia from her neighbors. That is why a great number of Serbs from the other regions – more than 400. Hungarian. the situation in Serbia was less critical then in the other Serbian regions.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. The only and principle aim of this government was to neutralize the communism and at the same time to protect the Serbian people from them and from the German. From there whole communist armies well organ230 . was formed and gradually developed the movement of Draja Mihailovitch. added to the action of execution by the occupator in Serbia. among them 86. thrown out from Serbia. The communists. By these two simultaneous action of the government and of Draza Mihailovitch. But Serbia received and helped all her fellow countryman. Under this conditions a group of well known political men declared themselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the German authorities to from a government of public under the presidency of General Milan Neditch. The only and principle aim of this presidency of General Milan Neditch. thanks to the efforts of the Serbian Government of Public Safety. clothing. In spite of all these difficulties. helping at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly and indirectly because from one side the authorities of the government did not prevent really the development of the organisation and from the other vent really the development of the organisation and from the other side the government gave them arms. concentrating their forces especially in the independent Croat State. but secrete supported by the Serbian government. the danger of the communists was in great measure removed from Serbia.000 children from two to fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult.

the high competed German factors determined political attitude. by tolerating the development of the communism in the Balkans that they could impressionate their enemies. But these communist actions were not seriously neither from the Croats nor from the Germans. For thanks to this the Croats could continue to exterminate the Serbs. That was the general situation till the appearance of the Soviets in the Balkans at the beginning of autumn 1944. It was clear that such a fight would be directed against the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. did not even think to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fight against Tito. it seems. always faithful to the principle of solidarity with the Allies. The Serbian government was opposed resolutely to this. Like hat finished the civil war in Serbia and an unimportant minority of communists under the command of Tito and with help of the Soviet troops became ruler of Serbia. and cause a collision between them. The same government should also give a declaration that Serbia will be on the side of the German Reich in the fight against the common enemy. During the first three months. and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at least out of the Serbian territory and Yugoslavia. The danger of this attacks was so much the greater because in the Croatian State was formed a small communist state with an army under the command of marshal Josip Broz – Tito. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by the enemies. Side by side with the armed detachments of the Serbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menaced frontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbian people.M. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ized and recruited voluntary and by force among the local elements. from where they were send and practically interned in Kitzbuhel in Tyrol. When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia. the Allies. and the Germans thought. sometimes attacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dispersed communist organisation. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. and in his Memorandum Nr. 1 of the 19th January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. At the beginning of October 1944. 231 . addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian people. the majority of the members of the Serbian government took refuge in Vienna. the Serbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with their troops. loosing more than a million Serbs. entered into Belgrade and imposed his power in the whole Yugoslavia. which.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. not even against the russian troops when they p{enetrated into Serbia.000 serbian workers. e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees. we are persuaded that the Serbian people in an enormous majority will vote against the also in the future about the destiny of our people In Germany are to-day: a) about 136. which. With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr. The Serbian government was opposed resolutely to this. ---------The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslavia is under a terror regime of a communist minority. d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbian nationalists consisting of about 20. and in his Memorandum No. But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with the attitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginning of may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Allied troops in the region of Trieste. Gorizia and Udine. whom the Germans in great majority have collected by force in Serbia and brought in Germany.both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in 232 . The Germans were afraid that this attitude of the Serbian government could be an obstacle to the German plan to employ the Serbian troops for their own interests. b) A great number of Serbs confined by the Germans. Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr. 1 of the 19th of January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. loosing more than a Million Serbs. From the beginning of the war 1941.000 men. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation by the enemies.000 serbian war prisoners. who were liberated by the Allies during the last weeks. If a really free plebiscite could be guaranteed. who have fought against the communists of the country. from Serbia na from the other serbian regions. c) More than 75. On account of this attitude of the Serbian government the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. who as nationalists had to abandon their homes and seek abroad a refuge against he communist terror. but never against the Allies. Nikolai. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. officers and soldiers. On account of this attitude of the Serbian government the German rulers refused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serb armed detachments.

Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. former Prime Minister of the serbian government. so to say. and not by a tribunal of Tito. but who never did anything against the Allied interests. and the six last months they were interned in the concentration camp of Dahau and after that confined in Vienna. NEDITCH) General of the yugoslav forces. Finally. They. 1 of the 19th of january 1945. as well as in Europe. have ruled. They all declare that they do not fear at all the responsability which results from their work and they express the desire that this responsability should be exactly examinated. but only by the international tribunal. but on a territory under the control and occupation of the American forces. where they could wait the development of the events and the definite arrangements of the political situation in their own country. in Serbia during the ennemy occupation. (signed MILAN D. They ask also that all the armed serbian national detachments and all the serbian refugees should be brought together and placed out of Germany.M. all confined Serbians and who do not dars to go back to their countrz as long as the communist regime lasts. as well as the serbian nationalists. as well as vis-a-vis of the communists. for the defence and the protection of the serbian people vis-a-vis of the occupator and his allies. We praticularly pray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered to Tito. 1 of the 19th of january 1945. here in kitzbuhel are some members of the former serbian government who. Yours very respectfully. The 25 th of may 1945 Kitzbuhel 233 . that all serbian war prisoners. ask the great American Allz. Klagenfurt and Kitzbuhel. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 a prison in Serbia. former chief of the General Staff and former Minister of War of the Kingdom of Yugoslavia. as it can be seen in their Memorandum Nr. should not be send back.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. d) We ask to regulate our financial question in order not to be considered as german merceneries. because they supported the policy of the serbian government in his collaboration with Germany. send by the General Neditch to H. that means by loans on the serbian demands. b) The German Reich must help us to create the serbian army. It is impossible to from another government under the circumstances oif to-day. These troops should be employed anly for the fight against the communists and for the liberation of the serbian territory and that at the right moment for both. My declaration about the situation in which are now rhe serbian government and the serbial people. A summary of the Memorandum Nr. represantative of the Ministry of Foreign Affairs. the Serbs were and are fighters against the communism. e) We. THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE: 1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to the interests of the serbian people. Because we have not the consent of the serbian people and we are persuaded that the people would never give it. We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisoners in Germany. in a way that at a certain and suitable moment. the German and the serbian government. They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany. I have presented clearly. frankly and sincerely by words. Neubacher. consisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch.E. and now I repeat it in writing: THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich. f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs. Dr. 234 . 1 of the 19th of january 1945. Ljotitch and the Neditch adherents. but that our existence in Germany should be afforded by the middles of our land. This collaboration shal be enabled by the german help. and as such we are ready to collaborate with the German Reich. and my declaration about the possibility of a further coordination of the sarbian government with the Great German Reich. the whole serbian people could participate. c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees.

235 . to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions. which have origin in the position of Yugoslavia in the present great international collision. to accomplich a secret organisation. at a suitable time. without changing its terms towards the other nations. I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to find another solution. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 2) We cannot and dare not incite now the serbian people. the decisive and irreconcilable adversary of the communism. When all these references and conditions will be clarifyed. a new serbian government could be formed. 3) We cannot give now any political declarations which would be in contrast with our above-mentioned policy. which could be set in action by our order. Its position under the communist terrorregime of to-day is very hard. faithful to its strong high developed national spirit. Upon our people weigh its most illfamed ennemies and executioners: the Soviets. who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people.M. remains also in the present situation. the Croats and the Bulgarian. – terms. to its traditions and to its glorious passed. This new government could be formed on the foundation and on the programme of the following declaration: "The serbian people. If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfounded. which have the same point of view. In this sens the serbian people agrees with all the other peoples. 4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange all our affairs.

svojevrsne sume Bjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani. Bjelajac. Sastoji se iz uvodne studije (str. nastala kao odgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom trajanja jugoslovenske dr`ave. 117-315). Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve ~etiri godine jugoslovenske dr`ave kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en. ali i u javnosti zbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. Plod takve upornosti je. izme|u ostalog. rezultata zama{nog istra`iva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitete jedne institucije. koga je parlament optu`io da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene. pa je u vreme mandata D. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. a pored svoje enciklopedijske funkcije. a kamoli pojedinca. Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i leksikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanoj generaciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije le`i u sudbini biv{ih austrougarskih oficira koji su. Trifunovi}a. o. a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hegemonije”. Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti – od listanja vojne periodike i {tampe. 237 . a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a. Pored nepreglednog istra`iva~kog rada. do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {ali nazivao „terenskim istra`ivanjem”. 362 Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je. uzgred. a u zajedni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije. do{lo do afirmacije „crnorukaca”. Iako su ubrzo penzionisani. o. ~esto oskudni fond informacija. udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. trebalo je dosta entuzijazma da se stvar privede kraju.PRIKAZI I KRITIKE Reviews and Critiques Mile S. kontakata sa kolegama koji bi mogli biti od pomo}i. str. Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom u istoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samo dvojica Hrvata i Slovenaca. on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i stranih arhiva. Predvi|eni broj generala se kretao od 150 do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”). 13-113). prema njegovim re~ima. 540 kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga. knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskog dru{tva u nastajanju”. Beograd 2004. INIS-DOBRA d. godine dosegao ~etvrtinu svih jugoslovenskih. Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspolo`ivi. naro~ito kada se ima u vidu da dostupni podaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebi postavio. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. i 1925. Velika unapre|enja 1923. po novom zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima.

@ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je za prvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a. opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be i javne klevete. Pe{i}) i beskompromisnim stavovima prema korupciji (D. Me|utim. s obzirom na to da je on. O Beloj ruci Bjelajac pi{e kao o „neformalnoj kamarili” sa P. bio prinu|en da vrati generala @ivkovi}a. uvideo da je Francuska nemo}na da pomogne Jugoslaviji. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mre`u rodbinskih veza ukazuju}i na potencijalno va`ne detalje. Naime. Nenadovi}. {to mu je zamerano i u francuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio. uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio `rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuske dobija pravi kontekst i logiku. O velikom penzionisanju 1929. Prema mi{ljenju Bjelajca. Dimitrijevi}. Svode}i bilans ovog fenomena na podatak da je do kraja 1929. Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” koji su va`ili za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skicira ustanove vojnog pravosu|a. ina~e Hrvata. Pored mre`e vidljivih i oficijelnih odnosa. ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedne klike”. masovno penzionisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje. sve do njihovog izjedna~avanja uo~i Drugog svetskog rata. Veljkovi}). Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra i prikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj na kralja u kadrovskim pitanjima. a brutalnost postupka je mnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihove sudbine 1918. dvorske intrige i glasine o kne`evoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromitovale su jo{ neke generale. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i brat Milana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoru`anja. kada su uglavnom pomilovani i penzionisani. Bjelajac pi{e i o delovanju „neformalnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903. V. koje je iznenadilo doma}u i svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandanata. M. penzionisana ~etvrtina generaliteta. Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala. kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svim vladama (S. Bjelajac raspravlja i o motivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanica za vojsku. Milosavljevi}). Had`i}). pristalicu sporazumnog re{avanja srpskohrvatskog pitanja. bez stvarnog autoriteta. Trifunovi}). Bjelajac ukazuje na kontekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvale Milosavljevi}ev rad. dovela je na ~elo vojske modernizatorski nastrojenog Lj. osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza 238 . Mari}a koji je ve} 1938. diktaturu (P. ali da. Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj bio preveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reorganizaciju `elezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. zbog ~ega su takve penzije bile nesrazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. podneo ostavku kao `rtva korumpiranosti svojih zetova. iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcije vojnog bud`eta. Nedi} je jo{ po~etkom 1940. za {ta je optu`ivao ministra finansija. Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga je dr`ao za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu. sa prepoznatljivim tragovima do aprilske katastrofe 1941. U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljev manir da se slu`i „nagorelim” ljudima. dr`e}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala.

jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala u NDH i progla{avala ih dezerterima. svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evom re`imu. Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. Trifunovi}a zbog Ili}evih antihrvatskih stavova). Ili}. nije li to bila posledica stavova o hrvatskom pitanju. Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo postajali omiljeni u Hrvatskoj. ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicima koji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. ali i oficire drugih narodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. Dra{ki} izveo vojsku na ulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola). Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u rat svesni negativnog ishoda. usled ~ega je ra`alovano oko 20 generala i admirala. ali i politi~ke podele u zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a. Autor registruje logore i rekonstrui{e raspored zarobljenih generala. Me|utim. 239 . sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao postoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. ni posle okupacije. Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje su me|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora sklapanja pakta sa SSSR-om. u samom logoru je do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udru`enja. Simovi} pristao da bude vo|a iz senke. dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. Uva`avaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna komanda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak. Mirkovi}. umrle i privremeno otpu{tene. pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}a da je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnosti generala. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog ministra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati tra`ili D. Sa druge strane. I pored visokog procenta potpisnika. parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskom pitanju i atmosferu u Zagrebu. Me|utim. zbog ~ega je njegova smena s pravom do`ivljena kao politi~ka sankcija. Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala. Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuo saradnji sa SSSR-om. Autor tvrdi da. opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generala Mitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisao Radi}a. nepopustljive struje. odvajanja „manjinaca”. Sredinom aprila 1941.PRIKAZI I KRITIKE moral vojske. Slikaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku. {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na ~elo vojske. Vlasti novouspostavljene NDH su po inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli. @ivkovi}). a B. stanje improvizacije nije dugo trajalo. izuzev sporadi~nih incidenata (npr. dok je Nedi} zastupao sporazum sa Hrvatima. nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre. a protiv komunisti~ke akcije. Prevremeno penzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita. oko 95% zarobljenih generala potpisalo „nirnber{ku izjavu”. od 1929–35. Trifunovi}a koga je Davidovi} optu`io za propast pregovora sa Radi}em. kada je P. itd. Autor ka`e da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla i Cvetkovi}eve vlade. Stvoreno je novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D. prikazana je kao o~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta. Mirkovi}a u kome je D. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}. Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnog vrha. u Savskoj i Primorskoj banovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske.

U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karakter vojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. hrvatsko pitanje. Takvu mogu}nost su mu pru`ili kori{}enje personalnih kartona. te intervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. rasporedi i vojne formacije u razli~itim politi~kim situacijama i sl. Posebno je upe~atljiv primer generala A. Bogata oprema knjige je adekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|u kojima dominiraju spiskovi generala i admirala. Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je u pitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovoljava najvi{e leksikografske standarde. godine. dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|anskih slojeva. do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbiji s kraja {kolske 1939/40. koja ~ini drugi deo monografije. tj. a potom. dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e. Podaci o socijalnom poreklu govore da je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”. {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvatiti istra`ivanjem. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi. na primer. prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja. „vojna diktatura”. porodi~nim prilikama. Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada podjednako tretirala generale koji su pri{li NDH. prevashodno iz ministarskih. u Beogradu su `iveli mahom u stanovima. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije. kao i one koji su se priklonili Nedi}u. propisa i zakonskih re{enja. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „neformalnog plemstva”. pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. ako se izuzmu istra`ivanja na lokalnom nivou. Aprilski rat). generalskih dosijea. a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije postojala kao zasebna teritorijalno ome|ana dr`ava. Dr M. Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji. ~inovni~kih. a re|e u porodi~nim ku}ama. diplomatskih i trgova~kih porodica. nekada{nji 240 . odlikovanjima i sl. mart. I-II. Op{ti je utisak da Bjelajac ne be`i od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bjelajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva koje je. 27. kartoteka generala koji su ostali u emigraciji. istra`ivanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopnene vojske u Parizu. U svakoj biografiji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja `ivota. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fonda Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je raspolagao. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om. INIS Beograd 2005. Iako su imali plate u rangu ministara.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra`iva~i istorije Srbije u XX veku. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile. sa naznakama o napredovanju u slu`bi. Dr Mom~ilo Isi} je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za trajanje Kraljevine SHS/Jugoslavije. Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide u susret i polemi~ki ih raspli}e. Mr Vladan JOVANOVI] Mom~ilo Isi}. bila je godinama zapostavljena.

Ispisivani su zbog prestarelosti. ode}i. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna pojava u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata. bili su podlo`ni bolestima usled `ivota i {kolovanja u neodgovaraju}im higijenskim uslovima i sl. da bi posle 1929.78% dece. ote`ano izra`enim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva. pa su mnoga deca. Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS). M. U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu na okruge i srezove. u severnoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66. do nastavnih sredstava. Ne{to bolja slika bila je u Beogradu. ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti za`ivela. a 41. godine. velike udaljenosti {kole od ku}e i drugih razloga. oskudevali su u odgovaraju}oj obu}i. 241 . Oskudevale su u svim najosnovnijim potrebama. ishrani. prema nalazima autora. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem nastave i uslovima u kojima su u~enici radili. nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdra`avanja na banovinske uprave. usled boljih op{tih uslova rada. zbog bolesti. posebno `enske. prete`no seoska deca. od svih {kolskih zgrada u Severnoj Srbiji ~ak 38. posebno me|u selja{tvom. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mre`e u Srbiji i njenim malim kapacitetima. Uvo|enjem Zakona o narodnim {kolama iz 1929. na primer 1922/23. [kolske zgrade ~esto nisu uop{te odgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole. dr Mom~ilo Isi} nas upoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. kako konstatuje autor. U~enici osnovnih {kola. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razloga. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }e se ona stvarno {kolovati.13 u~ionica. nastalim zbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dr`avi i te{kih ekonomskih prilika.) i Staru Srbiju (oblast Kosova i Ra{ke). Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbije uve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919. Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova i zimi usled vremenskih uslova. po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu. U nekim krajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole. [kolske 1939/40. Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole. od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja. {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. siroma{tva. Na primer. Formiranje tog sistema bilo je. koristio srezove kao administrativno-teritorijalne jedinice. Autor nam nam po~etku pru`a iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog {kolstva. gubicima u nastavnom kadru.PRIKAZI I KRITIKE deo tzv. Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nose naslove: Materijalna osnova. U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svetskog rata.4%. ispisivana tokom {kolovanja. to su bila `enska deca. godine. od name{taja. Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom. nedostatka radne snage na selu. {kolske 1922/23. u~ila i knjiga. pove}an je upis dece u {kole. poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolski sistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastav Kraljevine SHS.34% samo po dve u~ionice. naro~ito `enska.17% imalo je samo po jednu. U najve}em procentu tokom celog razdoblja. Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebom saniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kolskog sistema zajedni~ke dr`ave. a u Staroj Srbiji ~ak 87. ali to jo{ uvek nije bilo dovoljno.

strukturalnih problema u privredi i. 529 Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana predstavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji.000 novih stanovnika.73%. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e u najnepovoljnijem tipu urbanizacije. Pored toga. Naime. 1940. Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an i iskusan u radu. Na jednom {iroko utemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugoslovenskoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka. Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~avanju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata. godine. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedan u~itelj. Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji. kao posledica toga. {to je ~itav jedan grad iz unutra{njosti zemlje. u~itelji su. prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj. godine. Dr Radmila RADI] Slobodan Selini}. {ezdesetih godina grad je do`iveo promenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika. Prvi deo knjige. Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata. a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika. Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostatak u~iteljskog kadra. {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. Tako|e. obja{njava organizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. autor detaljno izla`e polo`aj poljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama. Osnovni problemi beogradske privrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (sna`an mehani~ki prira{taj). infrastrukturnoj. a smanjivao se procenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. komunalnoj. Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostataka ipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918. bili optere}eni i nizom drugih van{kolskih aktivnosti. indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature. Beograd 2005. U drugom delu knjige. zdravstvenoj. Istakao je da je demografski. nedovoljna akumulativnost i drugo. [kolske 1921/22. izuzev Beograda i Ni{a. Od svih pismenih u severnoj Srbiji. sportskoj sferi `ivota. pru`ene su u jednom magistralnom vidu sve osnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtama dao jasnu sliku `ivota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda. u osnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91.33% a u Staroj Srbiji 93. INIS. Beograd je u tom periodu godi{nje primao 23. Poljoprivreda Beograda. Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog {ireg vremenskog i prostornog odredi{ta. str. ve} }e ona biti nezaobilazna za svakog istra`iva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XX veku. Zatim je detaljno analiziran razvoj grada sa demografskog i prostornog aspekta.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kao jedini obrazovani ljudi u selima. Svoje izlaganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini 242 . prosvetnoj. do 1941. Standard `ivota se popravljao i kvalitetnije se `ivelo.

Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radne snage. Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge. nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka. izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora u vo}arstvu i povrtarstvu. Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora. Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ^ukarice. a samim tim poljoprivredu je odlikovala zadu`enost. Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji. Mere SVA-a (ukudanje premija. Jedna od trajnih karakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. Ponavljanje istih ciljeva. Barajevo i Sopot). To je uticalo da izdvajanja za poslovne fondove budu mala. ali je to tako|e nosilo mnogo ne`eljenih posledica. Nau~noistra`iva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privredi Beograda i svega 0. {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organizacija. koncentraciju i iskori{}enje stru~nih kadrova. dobra i kombinati) bile su najva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. Neregulisano dejstvo tr`i{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljan polo`aj. Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnom materijalnom i tehni~kom bazom. Poljoprivreda je bila jedina grana 243 . Baza beogradske poljoprivrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”. restriktivne mere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove za poslovanje. U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji planiranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i {irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija. odnosno problemi sa za{titnim cenama. Poljoprivredu je te{ko poga|ao ote`an plasman proizvoda naro~ito na doma}em tr`i{tu i niska stopa akumulacije. povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju. Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedme decenije nalagala je organizaciono sre|ivanje. mehanizacijom proizvodnje i ubiranja plodova. Novu ote`avaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i to za oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja. ali i fizi~kih radnika. osim {to govori o namerama vlasti. Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidno pove}avao. Stanje u njima tokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e. meso. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom i ekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu. Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivrede bio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu. govori i o tome da mnoge namere nisu u praksi ostvarivane. ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radna snaga.PRIKAZI I KRITIKE (ravni~arski deo severno od Save i Dunava. zamrzavanje cena.2% zaposlenih u poljoprivredi. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedostatak proizvodnih kapaciteta. Spas iz stanja u kojem se na{la poljoprivreda grada tra`en je u integracijama. Gubici su postali jedna od naj~e{}ih karakteristika poljoprivrednih organizacija. Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradsko tr`i{te (mleko. Bio je to najopipljiviji izraz proklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. Gro~anski basen. povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zaposlenih. ravni~arski reon Posavine. Vo`dovac.

Razvoj sto~arstva je povremeno dobijao prioritet. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila je do izra`aja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve. pove}anje sto~nog fonda. a izdvajali su se i nekompletnost poljoprivredne opreme. privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na kojima je vr{eno navodnjavanje. nedostatak servisa i remontnih radionica. a ostatak iz fondova preduze}a. {to opet na svoj na~in govori o njenom polo`aju u privredi zemlje. na kojima su agrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane. Opiranje krupnih socijalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstanta povrtarske proizvodnje. sekundarnih puteva i transportnih sredstava. tovili{ta. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita. Dru{tveni sektor poljoprivrede. Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektora poljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privatni posed. Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina. staja za goveda. tri ~etvrtine realizovane su pomo}u zajmova i bud`etskih dotacija. Restriktivna investiciona politika. nabavku mehanizacije. izgradnju fabrika sto~ne hrane. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etih radova. hladnja~a. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nije obavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i za stvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturi ishrane. Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivano uglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. melioracione radove. poljoprivredne organizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija. ^esti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odra`avali na sto~arsku proizvodnju. klanica. Poljoprivredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. To zna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja. {to se odra`avalo na smanjenje proizvodnje. Adekvatna primena ovih mera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova. a to je posebno bilo evidentno u `ivinarstvu. Dru{tveni sektor bio je inferioran. silosnih magacina i stanica za osemenjivanje. {to pokazuje da je proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekonomi~an i ekstenzivan. Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje. {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnju istog proizvoda. Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala u poljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tine Krnja~a. od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekivalo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmova. Od svih investicija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji. Od ukupno zaposlenih u poljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad. Kada je re~ o investiranju. Mehanizacija i pored svih ulaganja nije prevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvodnji nego druge zemlje.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. dovodila je do usporavanja ulaganja u poljoprivredu. Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana `itaricama. s druge strane. sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih |ubriva. posebno na imanjima seljaka. pa i intenzivan na~in 244 . podizanje su{ara. Postojali su i problemi sa kvalitetom sto~nog fonda. podizanje vo}njaka i vinograda.

Ipak. Velike oscilacije u proizvodnji bile su posledica rodnosti godine. leukemija.PRIKAZI I KRITIKE proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. Vinogradi su se nalazili na planta`ama „Bole~” i „Umka”. neravnomeran raspored zdravstvenih stanica. dece. a to su: tuberkuloza. motivi higijenske prirode. delovanju Saveza komunista na selu. Me|utim. Tako|e. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritoriji op{tina Grocka. 245 . ali i {irenja povr{ina pod vo}em. Dovoljnog broja drugih prevoznih sredstava nije bilo.9% na 9. ve} su Komunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa. koji se svodio na ma{inski rad zadruga na imanjima seljaka. pod naslovom Selo i grad. optere}ena starim na~inima rada i shvatanja. uklanjanje zaprege sa gradskih ulica nije bio naivan posao. Tre}i deo knjige. a obim zasnivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga. govori o pitanjima kooperacije. Problemi sa finasiranjem su nastavljeni. zadruge su u posao ulazile materijalno i kadrovski nespremne. le~enje trudnica. Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948. zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici. Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatrano je za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike u pravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva. rak. Od 1. ~ije potrebe sve te`e razume. rasturenost i ote`ana pristupa~nost pojedinim naseljima i naseljenim mestima. do 1964. Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo. ali i `elja da grad dobije imid` evropske prestonice. ote`an kontakt sa osiguranicima. treba pomenuti i alkoholizam koji se sve vi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom prestonice. Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja. htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od uticaja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. nedovoljna pomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt. bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova. posebno omladinom. a da posebno {ezdesetih godina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom. pa se postavilo pitanje zamene za njih. Sopot. da seoska sredina postaje prostor u koji se Partija. godine primenjivan je izmenjeni sistem zdravstvenog osiguranja. jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebe grada bilo prili~no visoko (21. udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{tite zemljoradnika. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan od osnovnih ciljeva kooperacije. Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”. Promene na selu bile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja i prilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu. ne uklapa. godine sa 49. Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e. Zakon je propisao minimalni nivo za{tite. To su razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja. Rashod fonda osiguranja omogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci. Ova grana poljoprivrede bila je u razvoju. o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nih vozila u gradu. Barajevo i ^ukarica.6%. sa kojom ote`ano komunicira. Sistem zadravstvene za{tite seljaka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tine i civilizacijskog nivoa podru~ja.5%). Primenu prava poljoprivrednika na zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivrednika sa pravima koja imaju. oktobra 1967. Najra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis.

Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ije koli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenih industrijskih preduze}a. nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda. Mere za sre|ivanje sistema snabdevanja grada preduzete su 1958. republi~kom. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivredne delatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. Polo`aj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je. ^etvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisuje trgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka. „Beograd” i „Sloboda”. gradskom i op{tinskom). Maloprodajnu mre`u karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnih mesta. 246 . Poreska davanja seljaka beogradskog podru~ja bila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom. U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proizvodima. Snabdevanje grada hlebom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisu re{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okvirima postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivala gradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih i republi~kih propisa. Da bi se otklonili negativni efekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja posle rata te`i{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a. Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara. samoizbor i supermarketi). kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanja grada koji }e obele`iti skoro celu narednu deceniju. Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgova~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decentralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije. teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zastarelom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe. Kada je re~ o {irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatno ve}i za promet prehrambenih proizvoda. potenciranje savremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarska preduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”. prema nekim pokazateljima. Op{ti utisak je bio da se radilo o malim prodavnicama u zastarelim. Raspored prodajne mre`e po op{tinama bio je neravnomeran. Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa i snabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”. u`u specijalizaciju prodavnica. ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostalo osetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bio je pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i uslu`ivanja gra|ana. samousluge. Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizacija od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osiguranja. i materijalno i tehni~ko za zahtevima tr`i{ta grada koji je postajao sve ve}i. ali to nikada u potpunosti nije bilo ostvareno. godine. slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi. a to su: „Klas”. pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovine koja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. „Soko”. Materijalni tro{kovi poslovanja. Snabdevanje grada do 1952.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

zastareli i slabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mre`a. Po mnogo ~emu. {pekulacija u trgovini mesom. „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima” i drugi. odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormalno visoke”. Op{te higijenske prilike na pijacama bile su veoma nepovoljne. a to su: „nedovoljna disciplina u radu”. Postojali su i drugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom. Beograd je i pored napretka dru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. Politika ugovaranja do`ivela je potpuni krah. Iako nevoljno. tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina. Zauzimala je 13. [ezdesetih godina na u`em podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je „Gradskoj pija~noj upravi”. nepo{tovanja ugovora. problema u sto~arskoj proizvodnji. proizvodnja na privatnom sektoru bila je ekstenzivnija. pijace su u gradu predstavljale oaze negradskog. prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca. Osim toga. Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanju vo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti~kom sektoru poljoprivrde. Od beogradskih pijaca pojedina~no. Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdevanje Beogra|ana. Ali. vo|enje evidencije o dopremanju. [esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace. izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanje naknade. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne mo`e. govorio. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nih proizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada. a za gradsku vladu problem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a. poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada. restorani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta. Ovo je pove}avalo tro{kove dopremanja robe. seoskog. a da bi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. nebeogradskog. proizvo|a~a iz drugih delova zemlje. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bi bar donekle pobolj{ala polo`aj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko. ali i vremenskih prilika). Snabdevanje grada mlekom postao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. prometu i cenama robe. Navedeni problemi odra`avali su se na poslovanje mesarskih preduze}a.7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. pa su snabdeva~ka preduze}a Beograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. Na beogradskim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io. {to je pokazatelj pozitivnih promena u standardu. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnja mleka uglavnom zadovolji potrebe grada.PRIKAZI I KRITIKE Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava. imala je prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je slo`eniji nego za druge prehrambene proizvode. 247 . nesta{ice sto~ne hrane. odr`avanju pijaca. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji. kako u pogledu cena. i istiskivanje privatnog sektora iz snabdevanja grada. patrijarhalnog i tradicionalnog. odr`avanje ~isto}e na pijacama. do nesta{ica je dolazilo zbog neuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena. Mleko je bio najjeftiniji artikal na jugoslovenskom tr`i{tu. `iveo. neurbanog. Najuo~ljivije osobine snabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana. razmi{ljao. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizvesnost.

Ovo je sa druge strane doprinosilo integraciji Beograda. kao velikog proizvodnog i potro{a~kog centra u jugoslovensko tr`i{te prehrambenih proizvoda. socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije. poku{aj da se za{titi standard gra|ana. a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalori~nosti. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. Najve}i korisnici restorana bili su samci. Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice. Cilj je bio pove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva. ishrani pojedinih kategorija stanovnika i op{tem zna~aju koji je ona imala. Po~etkom {ezdesetih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnog kapaciteta. a cene niske („popularne”). Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavano jedanaest nameta. s obzirom na to da su preduze}a davala dotacije restoranima. strukturi obroka poklanjan je nedovoljan zna~aj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnih potreba ishrane grada. I pored velikog upliva dr`ave u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uticaj zakona tr`i{ta na formiranje cena. Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo se i u ovom periodu. Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda. Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proizvodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja. U preduze}ima koja su odvajala velika sredstva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnote`ena”. a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i to po pitanju cena i sistema formiranja cena. Ogroman priliv stanovni{tva. Statisti~ki podaci bakteriolo{kih analiza `ivotnih namirnica koje su slu`ile u ishrani stanovnika Beograda 248 . Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila na potrebnom nivou. Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima. {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane. Tako se ukazala potreba da se Beograd snabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artikala. a najve}a pa`nja ishrani radnika posve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodne za pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni~ki uslovi. Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njima je hrana uglavnom pripremana ru~nim putem. Tako|e. a da bi se to postiglo bilo je potrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva. Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beogradu ostao je nezadovoljavaju}i. Cene ishrane u radni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja. po cenu poslovanja mnogih preduze}a po nerentabilnim i neekonomskim cenama. Jedan od na~ina odr`avanja cena na ni`em nivou od realnih bile su i isplate iz bud`eta grada privrednim organizacijama. koli~inama hrane koje su proseku uno{ene. Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktora i odre|ivane su na nekoliko nivoa. |a~kim kuhinjama i studentskim menzama. analiziran je polo`aj Beograda na jugoslovenskom tr`i{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. One su dobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou. uticali su da Beograd kako u cenama komunalnih usluga tako i u cenama `ivotnih namirnica ~esto bude jeftiniji od drugih ve}ih jugoslovenskih gradova. cena namirnica na tr`i{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo.

ali i poneki doga|aj iz svetske istorije. Knjiga sadr`i vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu od najluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije. Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. Iako su postojali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa `ivotnim namirnicama. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nije imao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom. Iz uvodnog teksta redakcije vidi se njena `elja da opravda izla`enje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srpskoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture. kulturnog. Istorijski arhiv grada Beograda. civilizacijama. iz Narodne biblioteke Srbije itd. Beograd. Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda posle rata. koja sadr`i „svest o vremenu kao toku i o razli~itim vremenima”. U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na `ivopisan na~in zasvodnjuju temu ove knjige. spisak pregledanih izvora. Ve} je 1959.@eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadeset fondova. ekonomskog i dru{tvenog `ivota srpske dr`ave u poslednja dva veka. ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. dr Andreja Mitrovi}a. Prilo`en je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu. Du{an BAJAGI] Moderna srpska dr`ava 1804-2004. slabom kvalitetu i uni{tavanju (bacanju) hrane. U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004. studentima i |acima. godine objavljena hronologija moderne srpske dr`ave koja sadr`i najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog. Arhivu Srbije . 2004. kori{}ene literature. Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu. epohama. Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri i pro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji. sa Instituta za noviju istoriju Srbije. 536. 249 . ali i sa vrstama hronologija. Zna~aj hronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstu teksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”. priru~nik stru~njacima. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi i neizvesnosti.PRIKAZI I KRITIKE govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. kao i da uka`e ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. kao i spisak {tampe i periodike. U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbije i Crne Gore. Autor je u knjizi jo{ prilo`io zaklju~ak. Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijom hronologija u razli~itim istorijskim vremenima.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. sa Filozofskog. str. registar privrednih organizacija i prilog. strana). Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta iz Beograda. Nastala je radom trideset petoro stru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda. nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”). a zavr{ava registar (515-534. hronologija. pa je ta godina smatrana za najbolju posleratnu godinu u tom periodu. usled njihovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju.

borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|unarodno priznanje. Neki od njih su nau~noj. od 57 izabranih doga|aja iz srpske istorije 1804. decembra 2003. a kada su nastupale godine ratova. a tre}e zbog pouka koje iz njih treba izvu}i. Tako nas „Moderna srpska dr`ava” potse}a na neke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kulture. a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod 250 . Tako je broj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamdesetih godina. {to im daje kontinuitet. Slobodno se mo`e re}i da je u godinama na ~ijim stranicama u hronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centra svetske politike. unutra{njih politi~kih lomova i kriza. Kako je vreme odmicalo. trpela katastrofe. godine izgradnje kulturnih institucija. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak koji odmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike. a koji svedo~e o nastojanjima na{ih predaka da `ivot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet. Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se mo`e uo~iti da su u prvim godinama moderne srpske dr`ave dominirali politi~ki doga|aji. Hronologija moderne srpske dr`ave daje celovitu sliku doga|aja koji su obele`ili poslednja dva veka srpske istorije. da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbe kneza Milo{a iz 1832. godine. `ivela u neizvesnosti od sutra{njeg dana. i 1841. pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. (~etiri godine pre Beograda). da je vodila ratove. da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu 1831. a dr`ava dobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju. a neke druge zbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji. ali i nedovoljnom istra`eno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. Suprotno tome. Podse}anje na neke doga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja. Pred ~itaocem hronologije ni`u se doga|aji iz istorije srpske dr`ave u poslednja dva veka. poku{aja organizovanja dr`ave. a zavr{ava podatak iz 31. ne mo`e o~ekivati ni da ima budu}nost. kao {to su naredba kneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neutralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska konvencija iz 1864). preglednost. demografske slomove. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepoznati. Tako. primanja kulturnih uticaja spolja. da je prvi bal u Srbiji odr`an u Kragujevcu 1834. te svesti i znanja o svojoj pro{losti. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator koji jasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine. politi~koj istoriji pripada samo 10. njenom vremenskom blisko{}u. kao {to je osnivanje Velike {kole (prete~e Univerziteta) 1808. Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati. Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. vremenski okvir i kontekst. od 47 doga|aja iz 1840. a sve iz uverenja da narod bez pro{losti. tako su sve u~estaliji doga|aji iz drugih oblasti `ivota. {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednje decenije pro{log veka u istoriji Srbije. godine. a i {iroj javnosti ve} dobro poznati. ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830. ekonomije ili istoriji dru{tva. diplomatskih pregovora i inicijativa. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u centralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. ili prve zabele`ene konjske trke u Srbiji (odr`ane u ^a~ku 1822). To se svakako mo`e objasniti zna~ajem ove decenije. godine. razaranja i pogrome. do`ivljavala agresije. dok je Beograd prvu apoteku dobio ~etiri godine kasnije. Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obele`ili devedesete godine dvadesetog veka znatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpske dr`ave. ali su sada sabrani na jednom mestu.

govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada. a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. Vuk Karad`i}. kraljevske i socijalisti~ke ustave. zgrada SIV-a. prva opera izvedena 1894. logora{a sa Sajmi{ta. kompozitori komponovali svoje kompozicije. Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863. Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hronologija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. Bogdan Popovi}. Osim doga|aja i njihovog opisa. Zmaj. kada je ta titula osvojena. monarhisti~ke i republikanske dr`avne simbole. a 17. smotri kulturno-umetni~kih dru{tava. Sretenjskog ustava. kulturnog i ekonomskog `ivota Srbije za~eti van Beograda. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabranjeno 1841. analfabetskih te~ajeva. ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~no istra`ena i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji 251 .PRIKAZI I KRITIKE vo|stvom Joakima Vuji}a. politi~ara. Objavljivanjem knjige Moderna srpska dr`ava 1804-2004. ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992. gospodu i drugove. 1874. bombardovanja. ali je mo`da trebalo posvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija. napada na tenkistu JNA u Splitu. udarnika na Banjici. voza „Bratstvo-jedinstvo”. pionire i udarnike. oktobra. politi~ara. prvomajskih parada. nau~nika itd.). sa godinama u kojima su Nu{i}. itd. Kao retko kada na istom mestu na{le su se godine koje obele`avaju va`ne datume u istoriji vladara. Topolivnice u Kragujevcu. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predstavljaju razli~ite dru{tvene sisteme. Vojni Muzej osnovan je 1878. dinastije i vlade. odlaska slovena~ke delegacije sa 14. arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem `ivota u gradskim sredinama. a ne uz 1963. kongresa SKJ. Josipa Broza prilikom susreta sa svetskim dr`avnicima. Zato je Moderna srpska dr`ava krupan korak napred. Obimnost posla. bombardovanja Beograda. godine 27600. ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a. kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osvajanja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002. a ne uz 1992. godine 238775 ili podaci po kojima je udeo poljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76.4 odsto 1931. Hati{erifa. slikari slikali danas svima poznata dela. nov~anica iz vremena hiperinflacije. O vremenima koje su simbolizovale govore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara. ratova. godinu. sahrane predsednika vlade Zorana \in|i}a. ^itanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIX veka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogi va`ni procesi iz dru{tvenog. pa bi tako bilo bolje da fotografija koja prikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999. Ivo Andri}. dok je kraj obele`en odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincijskih gradova. demonstracija 9. knji`evnika. sokolskih parada. o dva veka srpske dr`ave upe~atljivo govore i ilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. scena iz pozori{nih predstava i filmova. nema~kih ratnih plakata.9 odsto 1991. ali i o neozbiljnosti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u delo to elementarno civilizacijsko dostignu}e. Milo{ Crnjanski objavljivali svoje radove. Uostalom. godine. kne`evske. hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka. marta. dinastija. Stotine i stotine ilustracija verno prate i o`ivljavaju doga|aje koji su za nama. 5. politi~kih stranaka. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. sportskih doga|aja. knji`ara Gece Kona osnovana je 1901. 1931. istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dr`ave te{ko mo`e imati kompletnu hronologiju. imao 13724 stanovnika. palate „Beogra|anke”. sokole. Stevan Sremac. Srbija prvu banku 1869.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kao i kontinuiranog i celovitog razmi{ljanja o njoj. Bilo kako bilo. Prvo. ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{e univerziteta: u Beogradu i Zagrebu. na pomenutu Roksandi}evu posve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istra`ivanja: sistemi vojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje. budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji karakterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu. s pravom. predmet istra`ivanja. 303 Knjiga Uvod u komparativnu historiju. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. knjiga Draga Roksandi}a zaslu`uje pa`nju svake od tih istoriografija. To je. ishod. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja. Element upore|ivanja sadr`an je i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. verovatno su razlozi zbog kojih je poneki bitan doga|aj i ispu{ten. ona je evidentno intenzivirala komparativistiku. Najzad. Uvod u komparativnu historiju. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono 252 . profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu. Drago Roksandi} je. ali i kratak rok u kom je posao morao biti zavr{en. Drugo.). zajedno sa njegovom uvodnom studijom Komparativna historija: izazovi i mogu}nosti. Biblioteka Dialogica europea. kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpske dr`avnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju. koju je priredio dr Drago Roksandi}. izostavio svoju egohistoriju. predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatske istoriografije. ostaje ~injenica da }e onima koji budu dr`ali u rukama ovu knjigu biti znatno olak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije. Uostalom sami autori su. Golden marketing – Tehni~ka knjiga. istorijsko vreme u kome stvara. Uostalom. ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja i rada. uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugoro~nim me|unarodnim istra`iva~kim projektima. bilo presudno za Roksandi}evu posve}enost komparativnoj istoriji. Zagrebu i Parizu. istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. Istovremeno. pojava Roksandi}eve knjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenske dr`ave. str. ono {to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici. u nadi da }e nau~ne veze izme|u istori~ara dr`ava koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalne javnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga. to jest knjiga. koji su contradictio in adjecto parohijalnosti. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije. Zagreb 2004. barem u savremenom zna~enju. Ali. On se {kolovao na univerzitetima u Beogradu. Uvod u komparativnu historiju. Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individualnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. u ovoj egohistoriji sadr`ano je iskustvo koje treba da bude poznato naro~ito istori~arima u formativnim godinama. razume se. Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada. Mr Slobodan SELINI] Drago Roksandi} (ur. prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dr`avnosti. vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavili po strani.

pod naslovom Uvod u istoriju. odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su Mark Blok i Lisjen Fevr. Utemeljiva~i „nove istorije”. Ipak. kao izdanje Srpske knji`evne zadruge.. U smislu da ljudi otkad istra`uju dru{tveni `ivot. Prire|iva~ se usresredio na razvoj komparativne istoriografije. mo`e komparirati: odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama. Zbog toga komparativna istoriografija i jeste veoma zahtevna. privrede i civilizacije. Poredba pru`a temelj za izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima. Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverze uporedne istorije. U luku tekstova koji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. U tom {irem smislu poredba zauzima sredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (Charles Ragin). tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put. kojim je Roksandi} i zapo~eo svoj izbor. Bibliografija (~ak na trideset stranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima). za pojavu interdisciplinarnog istra`ivanja dru{tva. neprestano suprotstavljaju istorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol. Gotovo svako empirijsko istra`ivanje podrazumjeva neku vrstu poredbe. Smatrao je da bi „i sve one sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedino mogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”. „potrebna su dva uvjeta da se. Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava. Ali. danas je. ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska. priredila i pogovor napisala dr Dubravka Stojanovi}. nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”.. U njoj je egzatnost istorijske nauke dovedena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. Ali je i mnogo vi{e od toga. Pore|enje je bilo vi{e implicitno nego eksplicitno.. Usput. Margaret Somers). Tekstove je. Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat njegovog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u. Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika iz komparavistike. Uprkos tome. godine i savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke. u jednom odli~nom prevodu na srpski jezik. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne literature impresivnog obima i iznimno bogatog sadr`aja.. godine. isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istra`iva~ka sredi{ta ili sveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu historiju i/ili komparativne metode”. u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. Uz ve} pomenutu uvodnu studiju. U celini.. tek 2004. historijski govore}i. Imensko kazalo.PRIKAZI I KRITIKE na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i. Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor. njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” u Francuskoj tridesetih godina pro{log veka. i odre|ena razli~itost me|u sredinama u kojima su se one pojavile”. Prema Bloku. uporedna istorija nije nova.. ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj. knjigu Uvod u komparativnu historiju zaokru`uju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova. Blok je imao u vidu Evropu. imperativi „svakovrsnih usporedbi” postali su „fenomen svakida{njeg `ivota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}). Jednostavno. U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na ruka prire|iva~a. sa izuzetkom istorijske demografije i privredne 253 . na njene unutra{nje mene i na njene {anse. Tek zajedno uzeti.

Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta” promenio okvir u kome se upore|ivalo. odnosno u strahu od „sociologizma”. i to ne upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike. Eisenstadt). jo{ i knjiga efektnog kraja. uz ve} navedene kvalitete. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to i provincijalizam. gotovo da nije mogu}e odgovoriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. odnosno nacionalne dr`ave. ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod. mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedinstvu istorijske nauke. a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju. Ali. bez komparativistike uop{te. ona rizikuje razli~ite stepene izolacije. Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalne istorije. stolje}a” (Jurgen Osterhammel). Tamo su se ve} od sedamdesetih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilans onoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike. u transkulturnom i internacionalnom „kulture”. Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernosti kakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale – naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji. da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabliranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili narcizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanju nositi se s izazovima kasnoga 20. i da }e daljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. politologiji. Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{ava tekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska poredba: slu~aj njema~kog Sonderwega. Bez komparativne istoriografije. ali i u istorijskoj nauci. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. Ali. Ovaj tekst je veoma podsticajan. 2. Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave – u sociologiji. Zbog toga je Uvod u komparativnu historiju. Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocentrizam. Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji le`ao je u razvitku sociologije. 3. Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en. komparativna istorija ukazuje na unutra{nje sukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitalizma i politi~ke demokratije. Pojam mnogostruke modernosti izra`ava tu slo`enost. Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istorije. 4. da je u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj. otvoreno je pitanje kako da stav postane metod. ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima. istorije. Za razliku od optimisti~ke vizije. kultura kao jedna od temeljnih dimenzija ljudskog `ivota ne mo`e se isklju~iti iz transkulturnog postupka. 254 . uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija uporednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije. ne mo`e se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkulturalni. ovome treba dodati i evropocentrizam. jasan metod. Ovo poslednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} i njegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije.

Komparativistika je. imao u vidu ~itaoca kome je knjiga i namenjena. nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. godine. niko. Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otprilike sli~nim uslovima.. nefa{isti~kih alternativa. Beograd 2003. od izbora predmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe. U pitanju je asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka. zasad. Biblioteka Ideje. uostalom. Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a. veku ne izgleda neizbe`an. Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. Kakve su. koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji. O posebnom putu Rusije i da se ne govori. ka`e on. ka`e Koka. 6.. To je teret. posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka je intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }e se to uskoro promijeniti. funkcija istorijske nauke sastoji se. naprotiv. Van ovog konteksta. Srbija i domokratija 1903–1914. manje diktatorskih. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je verovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba 255 . osim pokojnog Ivana \uri}a. teorijski orijentirane. pa ~ak i regija. analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora koji je ona napravila 1933. Za po~etak. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom zapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj. Odnosno. prema Koki. Re~ je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne samo obele`ili po~etak 20. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja. Sve zavisi. str. Zato. 450 Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914. posao manjine” (Jirgen Koka). ima svoj posebni put. va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za trendovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju. odnosno nacionalsocijalizma. veka nego su ga u celini i odredili. {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona vrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno. je i jedna lepo pisana knjiga. naime. Dubravka Stojanovi} dobila je nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. tok nema~ke istorije u 20. U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku istoriografiju. brojna bi se pitanja mogla druga~ije postaviti”. Dr Latinka PEROVI] Dubravka Stojanovi}. najzad. i stoga je. Udru`enje za dru{tvenu istoriju.PRIKAZI I KRITIKE Koka. biva sve podsticajniji. analiti~ke histori~are. U svetlu boljih. rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u pogre{no razmi{ljanje. po mome mi{ljenju. i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u vremenu ve}. U srednjoj i mla|oj generaciji srpskih istori~ara. ve} sastavni deo formiranja novih generacija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu. u ispitivanju kolektivnog identiteta.

Narodna radikalna stranka ostvarila je apsolutnu ve}inu. Na osnovu toga. ali veza nije kauzalitet”. Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju. U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode. to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demokratije: od 1903. teme iz nacionalnih istorija bile potisnute. Na toj velikoj trijadi Francuske revolucije 1789. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i recepciju bratstva. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a dinastijom Kara|or|evi}a. Francuska istoriografija je blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. do 1914. Bez toga. Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. prema 256 . Ona polazi sa Volterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „mo`e praviti samo u uslovima kapitalisti~ke industrijalizacije”. Ali. Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su. godine. U jednom selja~kom i siroma{nom narodu. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba istra`ivati. godine. Srpska intelektualna elita je. Stojanovi}eva zaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za demokratiju. blago lepog pisanja. „da ima taj dar. Zatim je do{la doktorska disertacija Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite 1903–1914. Najiscrpnije je analizirana ideja jednakosti. prezicno”. uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|u demokratije i razvijenosti postoji. Posle dramati~nog po~etka 20. U sredi{tu ove studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914. kao i stanovi{ta Lipseta da demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. iz raznih razloga. naime. godine. 1913) i Prvi svetski rat (1914–1918). Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti. U sredi{tu ove studije su institucije: kralj. koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. interes selja~kog naroda. parlament. Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. godine. ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i sindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. doga|aju i li~nosti. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njen karakter i karakter politi~kih stranaka. jednakosti i bratstva. Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. ideja jednakosti odredila je i model demokratije. vlada. Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokratije u Srbiji. dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji ili o Prvom srpskom ustanku. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer ona izra`ava dominantan interes. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenutoj knjizi. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji? U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentarizma. organizacije) a ne celovito. ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara: Borba za istoriju Lisjena Fevra. nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jednostavno. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. institucije.

slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih savremenika. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu”. Jedna. Istorijski akteri bili su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. uprkos svim krupnim frazama. odnosno narodne demokratije. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dinastije Obrenovi}a. maja 1903. Prema pomenutim kriti~arima. do`ivotnog vo|u Narodne radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”. Dr Latinka PEROVI] 257 . Austro-Ugarska je zabranila uvoz robe iz Srbije. ulazak vojske u politiku. vek.PRIKAZI I KRITIKE Stojanovi}evoj. godine (naprednjaci i pojedini intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope.) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas. maja 1903. Ujedno. maja 1903. koji i bez toga nije stajao visoko. kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor. kao jo{ jedan „po~etak novog doba”. bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i. dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru{tvima. karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u praksi. 1910). A njen me|unarodni polo`aj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplomatskih odnosa koje je bila prekinula posle 29. Njen cilj je bio priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji. Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni njegovi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. kako je pokazala Dubravka Stojanovi}. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali.. U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava. istorijska prekretnica koja je vi|ena kao „sveto stanje”. Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze. slabo dru{tvo pred velikim izazovom. pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}). Prvo. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarodni polo`aj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva. unutra{nju politiku Srbije posle 29. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna stranka bila politi~ki hegemon. vek je po~eo revolucijom 1804). Narodnu radikalnu stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alternativu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. Za Nikolu Pa{i}a. uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911) tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. samim tim i od liberalne demokratije. Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. stvarno se stropo{tao. maja 1903. Ve}ina je imala sva prava. godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj istoriji (i 19. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca.. samostalci i sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. Najzad. socijalna. Ubistvo kraljevskog para 29. no samo spoljno” (Du{an Nikolajevi}. Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska. trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju potresale kroz ~itav 19. maj 1903. U tom klju~u su. dakle. srpska intelektualna elita je odnos prema Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji. Ona to nije mogla (. i ideja jednakosti i ideja bratstva. Drugo. za koju su evropske forme imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. godine sve dok se ne re{i zavereni~ko pitanje. kulturna i politi~ka ograni~enja srpskog parlamentarizma. sloboda „celog srpskog naroda”.

U su{tini. Nazvan „revolucijom odozgo”. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan istorijski izvor koji }e. ostaju neostvarene. Uloga elita. Suzana Raji}. Zna~aj objavljivanja Bele`aka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje one bacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dr`avni~ki rad. Ipak. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdublje reforme: politi~ke. od sticanja dr`avne nezavisnosti do dono{enja liberalnog ustava. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. Beograd 2003. E. koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim istorijskim izvorima. Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegov prire|iva~. Mili}evi} ka`e da ni sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. veka. je bio predsednik njene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}en listu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. Na primedbu da je {teta {to njen rad nije objavljen. Piro}an~eve Bele{ke malo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19. ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih priredi za {tampu. 3. Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. kako je zapisao u Bele{kama. Milan Piro}anac. vojne. Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. godine. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba da krene mlada nezavisna dr`ava. Ali. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da se osvrnem na ve} ostvarenu nameru. Ve} u Predgovoru. ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo sa memoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). li{en je Predgovor Suzane Raji}. on je. Priredila Suzana Raji}. „Videlo” je „bilo prvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. Milan Piro}anac. po vrednosti. Biblioteka Dva stole}a. knj. iz raznih razloga. i 20. to je vi{e bilo izgovor nego stvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomne decenije 1878–1888. veku. Obja{njenje je nala`eno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. ove reforme sledile su engleski model modernizacije. godine. ne~uveno dugo vreme za kabinet kralja Milana”. ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem 258 . 1-72). Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme kneza Mihaila videli kao novi po~etak za Srbiju. po njenom opravdanom uverenju. Uostalom. str. Pou~ena iskustvom da mnoge namere. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu. ekonomske i prosvetne. Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882). me|u nekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova. One su imale da budu krunisane dono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom sistemu vladavine. pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanja dr`avne nezavisnosti. Beograd 2004. Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak u Srbiji 19. „poslu`iti za upotpunjavanje i korigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} i o drugim nedovoljno istra`enim istorijskim pojmovima i procesima”. Po njemu. Bele{ke. s. Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac koji istra`ivanja ne mogu vi{e zaobi}i. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istoriji Srbije koja je nastala sa sticanjem dr`avne nezavisnosti 1878. ba{ te naivnosti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 538 Objavljivanje Bele`aka dr`avnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srpskoj istoriografiji. bio profesionalno nezamenljiv.

korupciona{. koji se ti~u unutra{njeg razvoja Srbije posle sticanja dr`avne nezavisnosti. Otkuda ta potreba? Slobodan Jovanovi}. to jest u prakti~nom radu. javile kao novi pretendenti. austrofil. Pisao je o tome bez gor~ine. Ali. posle Bele`aka Milana Piro}anca. Iz Predgovora Suzane Raji} mo`e se naslutiti izvesna rezerva prema ocenama Slobodana Jovanovi}a. ona ne ide dalje. govori o politi~kom i socijalnom ambijentu u kome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala i jedini rad o njemu. 259 . najamni~kog slu`enja i nezavisnog delovanja. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnoj politici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. posle Turske. Milan Piro}anac je pisao za svoju decu a ne za istoriju. Pomenuti rukopis va`an je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bila oblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav. one su se odr`ale ne samo po inerciji ve} s ciljem da se li~nost diskredituje. ne bez zebnje za budu}nost srpskog naroda. zahteva novu interpretaciju. Ali. smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac nego kao dr`avnik. Ali. o koherentnosti u pogledima koji dose`u nivo jedne koncepcije i jednog programa. koji je Suzana Raji} na{la u zaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a. da dovede u red administraciju. a naro~ito njegovu raspravu o ustavu. Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog i privatnog interesa. Ali. njena orijentacija treba da bude savez Balkanskih naroda. normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci. Su{tina tih sukoba. dakle. intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obrazovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnom pogledu. ni pristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci. deco. Taj rukopis namenjen deci. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosu stoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima na njenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad? U unutra{njoj politici. Zato je {teta {to Raji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno. da osigura pravosu|e i uredi finansije. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razumevanja nego do suda istorije: „Va{ otac. bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. partizanstva i dr`avni{tva. u sadr`aj Piro}an~eve misli Jovanovi} nije ulazio. nije uspo u svojoj politici. Istorijski izvori svaku od ovih etiketa dovode u pitanje. Milan Piro}anac je bio svestan toga. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velike sile.PRIKAZI I KRITIKE modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. Njegova je te`nja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dr`avama. Kao privatna li~nost. Me|utim. Re~ je. Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga da Srbija postane moderna evropska dr`ava. ^injenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretaciju Milana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. Iz Bele`aka izranja li~nost. Ta je politika proisticala iz njegovog razumevanja me|unarodnog polo`aja Srbije. kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a. ne i brojne ~lanke. ratovi ne treba da budu njen izbor. Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se. Bele{ke su li{ene privatnosti. kao vo|a Napredne stranke i predsednik vlade.

a struja. On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{ta vi{e. a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama. nalazile na~ina da se prilagode zahtevima tr`i{ta i uklju~e u evropski model razvijene ekonomije. Tu le`i uzrok njegovom neuspehu”. U domenu neuspele dr`avne intervencije u knjizi se ukazuje na to da su najva`niji. Autorka je pisala knjigu zanimljivo. Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin ^ali} razmatra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja. a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnost bio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se- 260 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ni te`nje na prestolu. sve je drugo bila sporedna za nju stvar. „tre}eg sveta Evrope”. i 20. Metodolo{ki. Beograd 2004. minimalnog zemlji{nog poseda. dok su agrarni zakoni uvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”. s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i d`ilitati. logi~ki dosledno. tj. koji se nije mogao hipotekarno zalo`iti. smatra Mari-@anin ^ali}. do oko{tale mentalne svesti otporne na promene i modernizaciju. nisu htele ove namere potpomagati. iz poznatih razloga. niti je mogao sa strujom. ne mo`e jednostavno otpisati modelom „tipi~ne periferije”. dakako. ni deset godina nakon nema~kog izdanja. Tu le`i i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i rad Milana Piro}anca. oja~avaju}i dr`avna sredstva za rad. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu institucionalizovani relikti prvobitne zajednice. Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvo istorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticaja pojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu. Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom. Ni struja u stranci. Dr Latinka PEROVI] Mari-@anin ^ali}. Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu. organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravo konzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima. ne mo`e smatrati zakasnelim. Suzana Raji} je s darom koji poseduje i profesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu i po zna~aju. Problem se. veka. s obzirom na to da su druge evropske regije. Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istra`iva~ka i saznajna iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije od na{e. da organizuje vojsku. Clio. Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin ^ali} od velike je va`nosti i zna~aja za na{u sredinu. tako|e izolovane i zatvorene. ubedljivo i efikasno. Socijalna istorija Srbije 1815–1941. nezavisni sudovi nisu mu trebali. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju. konceptualno i sadr`ajem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura u pristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19. ona je htela mesta vlasti i para za partizane. administracija mu je bila krasna. I. usredsre|enjem na istra`ivanu temu i oblast. tako da se njeno pojavljivanje. ali {to je slabo za srce prijanjalo. razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu. a nije imao snage na raspolo`enju da ih pobedi. koju je isto {to i druge ove stranke i koja te`i za komandom.

Imanentne sile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih tr`i{nih mehanizama. MILETI] Nikola @uti}. Fenomeni urbanizacije. prepoznati i razvrstati dobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalo otvaranje `eleni~kih veza sa svetom. takvi zakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije. me|utim. ova knjiga Mari-@anin ^ali} zaslu`uje najve}u pa`nju doma}e publike. istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od seljaka-sitnoposednika. tako|e. Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekst dovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. veka. ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana i suo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. ni da umru'. osetne i tokom tridesetih godina 20. na primer. Ovakav postupak iziskivao je veliki istra`iva~ki napor koji se samo delimi~no mo`e nazreti u spisku kori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige. u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~ekivani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl.PRIKAZI I KRITIKE ljake za komad poseda. ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvije intenzivna nau~no-istra`iva~ka delatnost. pokretala su se u slu~aju rata. ne samo da je koristila najnaprednija tehnolo{ka dostignu}a. Tako|e. itd. (str. Jedina afirmativna svojstva ovih. U Srbiji. Njima su ozakonjene privilegije i monopol drevnih. i u Nema~koj zabele`eni slu~ajevi zakonske za{tite i favorizovanja sitnoposeda. poput Jelenka Petrovi}a u me|uratnom periodu. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila i ubedljivim. Beograd 2004. Aleksandar R. od kojeg nisu mogli 'ni da `ive. Tako su. Te{ko je. u osnovi demago{kih propisa. naprotiv. polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~avalo konkurenciju i ostavilo trajne posledice. 214 Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bila zna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnut imperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i socijalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme je uve}avala razmere agrarne prenaseljenosti. Vazduhoplovstvo.). Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici. industrijalizacije i preobra`aja unutra{njeg tr`i{ta i kupovne mo}i razmatrani su analiti~ki. 40)” Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovima nemogu}e. ali i na mikro planu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog do`ivljaja istorije. Devetnaestovekovni zakoni o trgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. je 261 . Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape i deonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. str. sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskog dru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije. U Srbiji. u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa. koji su imali neposredan do`ivljaj da odbranom dr`ave brane i svoju grudu i svoj domazluk. kako vojno tako i civilno.

za sve vreme svog postojanja imala je najobimniju privrednu saradnju sa totalitarnim dr`avama – Italijom i Nema~kom. pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privredi jer je njegovo odr`avanje i unapre|ivanje skupo. odraz privredne snage jedne dr`ave. posebno fa{isti~ke Italije. radionice za popravku. Nikola @uti}. iako je spadala u red parlamentarnih dr`ava. „Pripadnost dr`ave odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matrici uslovljava privredni karakter te dr`ave” (str. Odnosno da konkrentan dr`avni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakteristike jedne zemlje. ne susre}e se prvi put sa ovom problematikom. Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i du`im rezimeom. U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredne istorije. Stoga istra`ivanje avioindustrije i vazduhoplovstva predstavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i krizama. aerodromi. Na`alost. suprotstavlja marksisti~kom na~inu posmatranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom du`em vremenskom periodu u na{oj istoriografiji bio dominantan. O sporednoj ulozi ovog vida oru`anih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}eg stepena. nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. koja je o ovom pitanju relativno skromna. {tampu i literaturu. „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929– 1934” autor je izlo`io ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}eg ratnog raspolo`enja revizionisti~kih dr`ava. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}i periodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije. Arhiva fabrike „Ikarbus”. Pridodati su joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austrougarske avijacije – hangari. Autor je istorijskog dela. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{kopoliti~ka osnova dru{tva (dr`ave) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dr`avi”. U drugoj glavi. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku. pot~injena In`enjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920. godine osnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo. On svoje gledi{te. Istorijskog arhiva Beograda. ekonomskom politikom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. mnogo intenzivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom. koje je nastalo od Prve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite francusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom. obimna gra|a o ovoj problematici koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida rada Arhiva usled NATO bombardovanja. Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore. dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog i nedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnoj industriji. U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. 2) Ovakvo tuma~enje autora da se dr`ave ekonomski povezuju na osnovu srodnosti re`ima mo`e samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja. Realizacijom 262 . Sa`eto izla`e formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS. Odredbe Mirovne konferencije u Versaju nametnule su pora`enim dr`avama ograni~enja u naoru`anju. Velikom Britanijom i ^ehoslova~kom. ilustrovane monografije „Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici. zahteva velike investicije i visokokvalifikovanu radnu snagu. kako nagla{ava.

U poslovanju fabrika avioindustrije. agrarnoj zemlji i na primeru vazduhoplovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dala izvanredne rezultate. do tada.PRIKAZI I KRITIKE novog programa modernizacije naoru`anja predvi|ena je izgradnja novih. U vreme Velike ekonomske krize 1929–1934. Jugoslavija. konstrui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoru`anjem i ure|ajima za vezu i navigaciju. Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnim operacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona. fabrika vazduhoplovne industrije. uz ve} postoje}e. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove grane industrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoru`anju u @enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke. Istovremeno sa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika. Istovremeno sa poslednjom fazom predratne vazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehnolo{ki napredak. mada bi prikazivanje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje. dominantnog uticaja francuske vazduhoplovne industrije i usvaja veoma slo`enu proizvodnju savremenih lovaca metalne konstrukcije u doma}im pogonima. da modernizuje svoju avijaciju. Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939– 1941. vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjom u doma}im fabrikama. u prvom redu prve jugoslovenske fabrike aviona „Ikarus” autor se slu`i uglavnom finansijskim pokazateljima. vojnoprivredni kompleks je kao i ~itava privreda bio doveden u te`ak polo`aj jer dr`ava kao glavni naru~ilac aviona nije imala para. Poslednja dva poglavlja. Dr Dragan ALEKSI] 263 . posebno u godinama ekonomske krize. velikih sila. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u ratnoj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu industriju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da se meri sa najboljim lovcima tog vremena. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je u suprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okru`enju 1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugog svetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije. kada se osloba|a od. Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade Milana Stojadinovi}a. u na{oj istoriografiji uvre`eno mi{ljenje. U tre}oj glavi. Istra`ivanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stojadinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju Jugoslavije. kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podr`ana je od svojih partnera. o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj.

isto tako. uz analizu relavantnih oblika i vidova njegovog funkcionisanja (politi~kog. socijalnog `ivota kao i svakodnevice ljudi). Institut za savremenu istoriju Beograd. str. Ranka Ga{i}. ~iji nastanak i funkcionisanje R. imaju}i u vidu dominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva. stvarala~kom izrazu. Uz svu slo`enost koju taj poduhvat podrazumeva i jasnu nau~nu opravdanost. prepoznatih u jednoj sredini. ne mo`e se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {ireg okvira posmatranja. upu}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu. uz predgovor i zaklju~ak. uz analizu njihovog daljeg razvoja. pored bavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa. Ranka Ga{i} pristupila je i istra`ivanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima. karakter i intezitet oba uticaja koliko je problematika to dozvoljavala. Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istra`enoj u doma}im i stranim arhivima (u Bonu. Berlinu i Kilu). jednako prisutnom i danas. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanje kontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918. period izme|u dva svetska rata. me|uratnom istorijom Beograda. kao i da prati uticaje u nastajanju. jugoslovenske ideje po~etkom XX veka. kona~no i svetskog. paralelno obra|uju}i oblike. Beograd u hodu ka Evropi. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenije pokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje su dve kulture mogle ostaviti. Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja. Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema iz kulturne i dru{tvene istorije. istra`ivanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura. postavljanju problema. Beograd u hodu ka Evropi. od vi{estrukog je zna~aja. evropskog. Organizacije i udru`enja. godine. uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike u ispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. U svom nau~nom radu. Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i}. problemima dru{tvenih elita. dva aneksa sa statisti~kim podacima. uzimaju}i u obzir njihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo. pro{iruju}i znanja o njima samima. dok je istra`ivanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru{tvo gotovo zanemareno.. indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature. 289 Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju. U metodolo{kom smislu. 2005. kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enje relavantne nau~ne literature. kao i kontinuiranost nema~kog uticaja na na{im prostorima. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige. regionalnog. me{ovitih dru{tava 264 . u izdanju Instituta za savremenu istoriju. posebno u drugoj polovini XX veka. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenog funkcionisanja i posebno polje istra`ivanja je analiza uticaja drugih kultura na jedan prostor (teritorijalni. centara za usmeravanje kulturne saradnje (kroz rad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu). idejama. sadr`ajima i obimu istra`ivanja. on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}nosti u pristupu. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. autorka se opredelila za problemski i komparativni pristup. promena i novih pojava u mi{ljenu. U tom smislu. a zatim i sistematskog uticaja. Vremenski okvir rada. ali. ekonomskog. Istaknut je rad tri najva`nija oblika organizovanog rada. Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva. Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja. kulturni). Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. politi~ki.

Ipak. kao specifi~nost engleskog anga`ovanja. pored informativne funkcije. Ga{i} isti~e. Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja uticaja svake vrste. Preplitanje stvarala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko je zatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kulture. pedagogije ali i propagande. Nema~ki uticaj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika. Velikoj Britaniji i Beogradu. ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti. stizali su putem gostovanja umetnika. niz kontroverzi u na{oj kulturnoj javnosti. stranog filma kao sredstva zabave. sport. autorka ipak ukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja. Svakodnevni `ivot izlo`en kompleksnim uticajima sa strane usvajao je nove oblike pona{anja (kroz zabavu. muzi~ari). {tampe sa. svakodnevni `ivot i komunikacije. R. svakako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja. prisustvo Jevreja emigranata. Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova u Beogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u 265 . pru`anju pomo}i nezaposlenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva. i instituta (organizovanih pred II svetski rat kao centara za koordinaciju kulturne propagande). i. R. Ga{i} je sistematskim pra}enjem rada organizacija. Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija. balova). u slikarstvu. etni~kog i evropskog. na~in odevanja). na kraju. na~ina funkcionisanja. da defini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine. Maga Magazinovi}). ameri~kog filma ili d`ez muzike. radija. uz manju prisutnost nema~kih i znatno ve}u zastupljenost anglosaksonskih autora. Va`ni oblici uticaja. posebno kada se ima na umu da su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma. zahvaljuju}i jasnoj analizi. autorka jasno podvla~i i drugu dimenziju njihovog anga`ovanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog uticaja. predavanja.PRIKAZI I KRITIKE u Nema~koj. uz sve ograde neophodne u pristupu ovom problemu. ulogu Ministarstva prosvete u odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnost engleske drame. posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja. Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost. njihovog anga`ovanja u Beogradu (nema~ke arhitekte. Strani dramski komadi preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta. a u sklopu politi~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti. Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha. sukob tradicionalnog i modernog. orkestri. prepoznavanje gotovo neuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. knji`evnosti. kako autorka nagla{ava. kao i u godinama neposredno pre izbijanja II svetskog rata. posebno intezivnog tridesetih godina XX veka. gde se. kako R. posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini. profesori na likovnoj akademiji. ^ini se posebno zahtevnim zadatkom za istra`iva~a. obrazovanju `ena i dece. jasnom propagandnom svrhom. izazivaju}i. predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica. ~lanstva. ukazala na va`ne odlike njihovog prisustva u beogradskoj sredini. R. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenutih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija. Politi~ki faktor nije zaobi|en ni u sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{nje odsustvo nema~kih umetnika. rad karitativnih organizacija. ~ije aktivnosti su bile okrenute ka dobrotvornom radu. knji`evnih i muzi~kih ve~eri. muzici. Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanje kurseva jezika.

samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani od dru{tvenog procesa razvoja”. u~e{}a na me|unarodnim skupovima). {kolovanja pojedinaca. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika neposredno pre II svetskog rata. pokretanje ~asopisa). geografska blizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora (posebno u sferi medicinskih nauka). R. ona predstavlja podsticaj daljim istra`iva~kim naporima u cilju razu- 266 . dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obrada postavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~koj publici. autorka nagla{ava njegov zna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osnivanje {kola. U Beogradu. Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjige koji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene. tradicija. u Velikoj Britaniji. nau~ni radnici. bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V. ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i propagandnog rada Nema~ke. uzimaju}i u obzir svu ograni~enost takvog uticaja. Kursevi. kako autorka nagla{ava. Od posebnog zna~aja. za razliku od nema~kog. putem reparacija. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kih stru~njaka pred Drugi svetski rat. od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala. gostovanja predava~a. ali i o~igledni ekonomski interesi. {kole. a samim tim i kulturama. pristiglih u me|uratnom periodu. Iako je Engleska. R. Ga{i} nagla{ava. bili su neki od na~ina upoznavanja sa ovim jezicima. nau~ni i stru~ni. politi~ki i ideolo{ki uzor. a u slu~aju Nema~ke. nau~nih institucija. samo su neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i potpunije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini u periodu izme|u dva rata. kako autorka navodi. ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedinaca. tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {irenje uticaja samog po sebi. za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se te`i. ujedno ga ne minimiziraju}i. knjiga. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studenti. Pored pojedina~nog doprinosa. Ujedno. ali i kao osnovu daljeg anga`ovanja kroz prikaz organizovanih oblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. Ga{i} zaklju~uje. samo specifi~ni. koji su se prenosili na beogradsku. opreme.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mnogobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. sti~e se uvid u potrebe jugoslovenske dr`ave za odre|enim stru~nim kadrom. Kona~no. U poglavlju Transfer znanja i tehnologije. engleski jezik je ~inio prve korake. ekonomski razlozi. Politi~ki. izostajanjem ranije navedenih razloga. period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obrazovnih institucija bio je suvi{e kratak. Kako R. ~ini se zanimljivim opa`anje reakcija koje daju potpuniju sliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. znatno manje. Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog anga`ovanja (istra`iva~ki rad u Jugoslaviji. zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. Tradicija. anga`ovanjem raznih fondova. obra|uje se va`an segment uticaja pojedinaca na kulturni i nau~ni `ivot Beograda. Istovremeno. putem razmene. kako R. upravo. Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj. stipendije. ali i uticaji strane kulturne sredine. umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i. pred Drugi svetski rat pojavili. Kada su se oni. politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}e nema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanu samo svoji.

pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona na kontinentu. Pored kratkog uvoda. Vesna \IKANOVI] Bogdanka Novakovi}. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovna konferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Knjiga je svoj `ivot. zapo~ela kao katalog izlo`be fotografija na kojima su zabele`eni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra.PRIKAZI I KRITIKE mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenom `ivotu Evrope. svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatno prema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nih publikacija. tekst sadr`i nekoliko malih. pre svih Nema~ke. studentima. Me|utim. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi sa Italijom ostali do`ivotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenske spoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom. delovao kralj Aleksandar Kara|or|evi}. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi se op{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica. knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja Aleksandra Kara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934. godine. izme|u ostalog i kao diplomata. Muzej grada Beograda. Beograd 2004. konciznih skica iz evropske i jugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilike koje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a posebno u periodu od 1918. izdejstvuju priznanje nove dr`ave. str. tzv. nestajanja starih i nastajanja novih dr`ava na tlu Evrope. „jadranskog pitanja” koje je pretilo da novoformiranu dr`avu uvede u te`ak sukob sa Italijom. ali i profesionalnim istra`iva~ima koji se bave me|uratnim periodom jugoslovenske istorije. Naglasak je naravno stavljen na one procese i doga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodim odnosima toga doba. u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika. Tre}a skica (Balkanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema 267 . 213 Strogo uzev{i. U pitanju je knjiga koja mo`e biti od koristi zaljubljenicima u istorijske teme. u~enicima. To pitanje dobilo je svoj kona~ni epilog tek 1924. priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {tete za zemlju koja je bila gotovo razorena. godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda. Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastojanjima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo je re{avanju spornih pitanja ali ne i onog najte`eg. koncizan ali i stru~no korektan na~in oslika epoha u kojoj je. do 1934. predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu koji ima malo stru~nog znanja na dopadljiv. Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikacije koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantan sadr`aj. Uvodni tekst koji prati fotografije. mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i polo`ajem i zna~ajem pora`enih zemalja. dakle. iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama da ponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji. Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934).

^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost severnih granica. u pojedinim segmentima. pa sve do 19. Tra`e}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljala mesto za jedinstvenu jugoslovensku dr`avu. Be~a. Dat je kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izlo`ena istorija stvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbli`avanja Jugoslavije. njegova diplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje. njegova istupanja u Narodnoj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i razgovori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. Vatikana. Pored hronologije diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i sa`etu hronologiju spoljopoliti~kih doga|aja u Evropi po~ev od 1918. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolicini li~nosti koje su u periodu od 1918. Iako postoji mogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju 268 . Ukupno 260 katalo{kih odrednica sadr`i obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje. Njegova politika prema tom prostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorima Balkana koja je preko Albanije koju je dr`ala u poluzavisnom polo`aju poku{avala da destabilizuje ~itav region. oktobra 1934. Italija je poku{avala da deluje i preko Podunavlja `ele}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor na jugoistok Evrope. kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalaze na fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografiju prona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. objavljene gra|e. veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. godine odnosno do datuma kraljeve smrti. Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i. Pariza. (Beograd i balkanski susedi) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnim vladarima. pogotovo onaj ma|arski. Gr~ke. jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. Rima. Poslednja. Londona. godine bile na polo`aju ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. godine. Kralj Aleksandar je Malu antantu do`ivljavao pre svega kao garanta koji je sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom ili otvorenom obliku. Odmah iza kataloga fotografija i predmeta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionih faza bilo i antagonizama. kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sa zemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam. Bukure{ta. da li je u pitanju originalna fotografija ili fotokopija. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori ~etvrta skica. ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja. Rumunije i Turske na politi~kom. Osim toga. do 1934. Berna. Atine. stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu. u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisak jugoslovenskih opunomo}enih delegata. Praga. godine i nestanka ^ehoslova~ke sa istorijske scene me|uratne Evrope. Var{ave. sasvim prirodno. Berlina. on je pre`iveo sve do 1938. Sa druge strane. Budimpe{te. katalog fotografija svojevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda. memoara i publicistike. Madrida. do 1934. literature. Na `alost.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. premijerima. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u prestonicama Evrope poput Ankare. Sofije i Tirane. ekonomskom i kulturnom planu. u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukcija fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. peta skica. Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je.

veku. Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka. veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i njegov sudar sa globalnim procesima modernizacije. Rad Mom~ila Isi}a.PRIKAZI I KRITIKE grada Beograda ipak nam preostaje samo da `alimo {to sve fotografije prikazane na izlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu. Na nekima od njih mogu}e je osetiti atmosferu Mirovne konferencije u Parizu. 269 . predsednika. Najzad. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenaseljenosti. Na mnogim od ovih fotografija o`ivljavaju likovi careva. ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadr`aj iz oblasti lokalne istorije. na dokumentovan na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji) nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dr`avane industrijalizacije i modernizacije. obimom nevelika knjiga Bogrdanke Novalovi}. 2004. ve} i za ~itavu Isto~nu Evropu u 19. Prvi srpski ustanak) prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. za 2003. o`ivljava ~itavu epohu. Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} mo`e biti veoma korisna mnogim istori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jer veoma plasti~no. Mr Vladimir CVETKOVI] Svileuva. i 20. ostaje nada da bi ova zanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru. saobra}aj. Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve dalo je uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbije danas. kraljeva. mo`e biti zanemarena od strane na{e istorijske nauke. Lokalna istorija Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju. na mnogobrojnim fotografijama. Svileuva Pokretanjem godi{njaka Svileuva. godinu. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. ~iji je predmet stanovni{tvo. i u prvoj polovini 20. „Stanovni{tvo Svileuve u 20. atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ili sa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`ne posledice na `ivote miliona ljudi. Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuve omogu}ila je autorima priloga da na `iv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istoriju jednog sela i poka`u kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. poreska struktura. sadr`aj godi{njaka ~ine i objavljena arhivska gra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala na dru{tveni `ivot Svilevue u 19. premijera i ministara koji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope. veku. agrarna struktura. i to putem analize demografskih kretanja (smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema u razvoju zadrugarstva. Godi{wak 2003. zadrugarstvo. tu je i da bi bogatstvom svog sadr`aja podsetila istori~are i druge istra`iva~e koliko fotografija kao istorijski izvor mo`e biti va`na ali i koliko. na `alost. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne. i 2004. veka. Pored istra`iva~kih radova. i 20. Upravo zbog toga. i 20. veku” (2003). {to je mogu}e ve}i deo pro{losti” ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva. Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve.

do 1895. U Godi{njaku za 2004. uglavnom za dug. kada dolazi do smanjenja poreza. U {koli. Istra`uju}i. Usled masovnog odlaska selja{tva u inostranstvo i prelazaka u gradove. ali i prodaje. karlova~ki |ak. U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti. Centar za crkvene studije. Ni{ – Ars libri. vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20. veka”. Dr Marija OBRADOVI] Georgije (\or|e) Nikolajevi}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 8). ve} u mladosti. do 2002. Priredila Irena Arsi}. odvoziti do {kole u Koceljevi.33%. Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896). svoj `ivotni i radni vek proveo je me|u Srbima u drugim sredinama. karakterisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti reprodukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja na Balkanu.54% svoga stanovni{tva. Od 1991. godine. „U 21. Postepeno nestaju celi zaseoci. kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji. Zadru i Sarajevu. godinu posebnu pa`nju privla~i rad Miroljuba Jovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19. a pove}anjem povr{ina ni`ih klasa. Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. veka. pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku. u~itelj i kulturni poslenik. dok su poreske obaveze sela kao celine smanjene za 71. nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta. Prvu polovinu 20. znatnim smanjenjem zemlji{ta druge klase. Vlaha. mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. sve{tenik. koja je pre njegove pojave delovala sasvim neformalno. Nestala su brojna stara~ka doma}instva. pa i male. godine. godine u Beogradu. kri{om od vlasti. kojih je svakim danom sve vi{e. Srpski narod on je zadu`io na vi{e na~ina. veka. dubrova~ku arhivsku gra|u. zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatinskog magazina i kao autor Srpskih spomenika. veka Svileuvu. godine. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanju zemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. Uskoro ih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus. O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice. Smanjenje poreza nastaje i usled deobe imanja. stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve} posle 1953. smanjenje poreza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%. koje je Nikolajevi} tajno.” (str. a u preostalim domovima sve re|i je de~iji pla~. prepisao i objavio 1840. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a. pro{lost grada sv. 177 Iako rodom iz Srema. \or|e Nikolajevi} je odli~no upoznao. Rad prati i tabela razreza poreza po poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. daleko od zavi~aja: u Dubrovniku. Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20. Beograd 2004. zbirke starih }irili~nih rukopisa iz Dubrova~kog arhiva. koji }e ih vrlo je mogu}e. veka prouzrokovali su masovno iseljavanje iz Svileuve. na prvorazrednim izvorima. Svileuva je izgubila ~ak 20. Predano prou~a- 270 . Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbije razvijenim istra`iva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije. str. Autor osvetljava proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19.

koju je priredila doktor knji`evnih nauka Irena Arsi}. sti~e se utisak da je pred nama posebna monografija potekla iz pera \. Tom nizu du`ih i kra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tekstova. unutra{nje ure|enje. jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara. njihov mentalitet. prire|iva~u se spontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige. Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike. veka. Ivanu Gunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Dr`i}a. on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije. kada je autenti~na dubrova~ka knji`evnost po~ela da posustaje i da zamire. ^itaju}i ih. s razlogom.PRIKAZI I KRITIKE vaju}i dokumenta. predstavio privredne karakteristike dubrova~kog prostora. utvrdio etni~ku pripadnost Dubrov~ana. pre svega istori~arima i istori~arima knji`evnosti. nejednakog obima. on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije i knji`evne istorije Dubrovnika. u istorijama srpske pravoslavne crkve. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana. [i{ku Men~eti}u. O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac. na~in pona{anja i odevanja. posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~noj publikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. Prva. Nikole Dimitrijevi}a. sela. nezavisno jedan od drugog. sve do \ive Sorge i Luke Mihe Bona). kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika i Srbima u Dubrovniku. On se pominje i u drugim. preko Stefana Gu~eti}a. mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|enijima. Nikolajevi}a. a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. kulturno-prosvetne i verske prilike. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskom magazinu. tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{te informacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako da predstavljaju jednu zaokru`enu smisaonu celinu. ostrva i poluostrva. enciklopedijama i leksikonima. ali i one manje poznate autore. Na te elitne predstavnike dubrova~kih Srba. ve}a. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik. Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine. diplome i povelje. obuhvata deo njegove prepiske. dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kog perioda. tako i {irom srpskog sveta. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vreme kada je on `iveo u gradu pod Sr|em. Andrije ^ubranovi}a. izlo`io njen istorijat. dr Irena Arsi} nije se pridr`avala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je. U prvom i najdu`em tekstu. tako da. a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knji`evnosti. Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti. Mavrije ^av~i}a. Pripremaju}i odabrane tekstove \. a ne njegovi pojedina~ni radovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima. zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatinskog magazina. sastoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik. opisao znamenitosti grada i okolnih predela. Esejima o piscima mitropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uva`ene. Marinu Dr`i}u. napravila potpuno druga~iji raspored. a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom. manja. ali jo{ krajem 19. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpske pravoslavne crkve u slovenskoj Atini. „Okru`ije dubrova~ko (circolo di Ragusa)”. gradova. veka. koji su u`ivali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana. a druga. Nikolajevi}evi radovi korisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentacije. Nikolajevi}a. \. U zavisnosti od toga kakvim je podacima raspolagao. znamenitim li~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. autora istorije 271 . Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima.

Dimitrija Milakovi}a. ~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. Konstatuju}i sve te ~injenice. I pisma upu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovratno i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim. koji su se vremenom pokatoli~avali. ve} kao zasebna publikacija. Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezik kojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama. Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreni prijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada. Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava se njegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopa preuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea. sasvim sigurno. On je znao. kakav je bio mitropolit Nikolajevi}? Na{ utisak je da je \. koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupi nov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima. sa~uvan je duh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. Mr Sofija BO@I] 272 . objavljeni u ovom izdanju. naprotiv. da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika. @ivotopis B.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. veka. u svom izvornom obliku. Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakve dalekose`ne zaklju~ke. Verujemo da nu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitropolita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva ote`avaju}a okolnost za dana{njeg ~itaoca ve} da }e mu. godine. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan u Srpsko-dalmatinskog magazinu. objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranih spisa. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identiteta smatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profila grada. kako bi bio razumljiviji. godine i dva pisma Vuku Karad`i}u iz 1847. donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu. a protuma~en u prilogu na kraju knjige. Nikolajevi}a kao velikog rodoljuba. nesvakida{njim. da se za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. biskupa dubrova~kog”). Prepisku mitropolita Nikolajevi}a. Crne Gore. naime. napu{taju}i veru svojih predaka. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravoslavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj. Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bi mo`da potra`io na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnog identiteta Dubrov~ana. Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih. ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je. u Zadru. da su vladari i vlastela susednih srpskih dr`ava poklanjali i prodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~in sticala i {irila svoju teritoriju. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano doseljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja. a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860. Bo`e Bo{kovi}a. obra}aju}i se vlastima. da se srpskim {kolama u Dalmaciji odobri odr`avanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga {tampanih }irili~nim pismom. jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obrazovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. veka. sre}om. sredini s mukom opstajala. ~ak toliko da bi ga Srbi s drugih prostora dosta te{ko razumeli. i bogatog trgovca i dobrotvora. 1880. U tim pismima mitropolit je tra`io. rimokatoli~koj. Na taj na~in. („Milakovi}a kavaljera Dimitrija `ivot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Bo`a Bo{kovi}a”). upravo – srpski. Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a. po~etkom i krajem ~etrdesetih godina 19. do`ivljajem.

on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbi pravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str. netrpeljivosti izme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno nezavisna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpske nacionalne svesti” (str. veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac” pri stvaranju kolektivnog identiteta. ekonomskoj i dr`avnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobila i socio-ekonomsku dimenziju. Krajem 19. ja~anju crkvenih kultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dr`ave. U takvoj atmosferi. 140 Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti. pri ~emu je versko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. „provincijalizam kulture”. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. konfesionalnih za{titnica ju`noslovenskih naroda. do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznaju i odre|uju. po kome je na ju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. 273 . Helsin{ke sveske. 18. ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma i njegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). „masovne i politi~ke samospoznaje”. Istovremeno. 41-140). kao {to je inferiornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”. Autor prenosi Ekme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iracionalizam i „mitologizacija istorijske svesti”. br. On prati formiranje nacionalne svesti u 19. „milenijumski i ekstremisti~ki pristup politici kao i izra`ena verska netolerancija kao podloga vojnog i politi~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. kao ujedinjavaju}e veze. Verski faktor u formiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. Beograd 2004. uprkos jasnoj simbolici koju sugeri{e naslov. ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranja verske podvojenosti. str. Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knji`evnosti. 6). Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjem verskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika. nego na etnolingvisti~koj osnovi. Ekme~i}a. pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor. Stoga su suprotstavljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije. U osvrtu na narodno predanje kao izrazito stilizovani izvor.PRIKAZI I KRITIKE Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. nauci i istoriografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera i antagonizama. autor prenosi zaklju~ke doma}e medievistike. zaklju~uje Aleksov. trude}i se da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila. mo`e nagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine. Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}aja krivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knji`evnosti i istoriografiji. prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”. inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. 12). ^ak se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao pre primeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj. odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str.

[trosmajer). te da u tome treba tra`iti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja na Kosovu. raspravljaju}i o srpskim zlo~inima u Bosni (1992–95). J. Bosni. prikazano. Cviji}evim zaklju~kom se mo`e smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkvene organizacije. U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austrougarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konverziji bogumila. do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema „bogumilskoj teoriji”. Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L. 26). Novakovi}. ali i Dvornikovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov se ponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi~kom karakteru ve}ine tekstova. uo~avaju}i njihov razli~iti intenzitet u Albaniji. te Cviji}a na kome se posebno zadr`ava. popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to ~ine” (str. Autor na veoma dopadljiv na~in ni`e radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o „kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dr`ave nije ono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju. Aleksov podse}a da strani autori vide klju~ islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”. Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj u Gracu koja kolokvijalno govori o duhovnom `ivotu u Bosni pod turskom vladavinom (premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisao kroz knji`evni izraz slu`e}i se metaforama). Pelagi}). tj. iako je jo{ S. Kosti}a. Autor markira introvertnost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. Aleksov se distancira od savremenika koji. te da danak u krvi (mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska. Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima se preobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike. „masakr dobija versku apoteozu” (str. Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije do`ivljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}i tragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta. Aleksov registruje i pisce koji su sa izrazitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. J. V. Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema muslimanskoj veri. 17). 15). Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzija Albanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice. mleta~kog i austrijskog doba. delovima Gr~ke. protivno doma}im standardnim tuma~enjima. 29).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`nje spontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa. Andri}a. pa se samim tim i islamizacija smatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. Pored toga. „ve} ono {to je izabrano. Iako ~esto opre~ni. Idu}i tragom E. Dobrud`i i pokazuju}i u svom kona~nom sudu da islamizacija u Bosni. nije bila najmasovnija (str. J. Deo o ulozi knji`evnika. stavove ju`noslovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. J. pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta 274 . nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacionalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kontroverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturica” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije. zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva. kulturnih i statusnih argumenata. a ne smi{ljene strategije. ve} za koje se peva”. Sremac. ve} pragmati~na vojna mera sra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih. napisano. pri ~emu „zao{trenu versku raznolikost” smatra najte`im nasle|em iz turskog. Zmaja i I. strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu.

Ispituju}i „dalje” i „bli`e” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propasti Jugoslavije.PRIKAZI I KRITIKE dinaraca. ova „brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga. kao i sto~arski krajevi („vla{ki stratum”). * Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz 1964. Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da su islamizaciji podlegli krajevi bez dr`avnih struktura i jakog plemstva. ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige (str. itd (str. Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji javila pred Drugi svetski rat. knji`evnosti i publicistici osamdesetih godina. orijentalna senzualnost i prevrtljivost. Tekst D. verolomnicima i inferiornim Srbima”. Izrazito agresivnoj „dehumanizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izlo`eni bosanski muslimani kod kojih se potenciralo njihovo strano poreklo. na primer. Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora. On ponavlja opa`anja „objektivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu. islamizacija u Srbiji). 33). 37). iz koga izbijaju iskustvo i strast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja. Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e nego o~igledne. do hipokrizije ljudi koji su potpisali Krfsku deklaraciju (str. Neki su to odmah primetili i postali 275 . kada je svaka od strana obra|ivala procese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika. Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugoslovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”. Olbine iz kojih se slika pokatoli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva” (str. autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku” spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. te stavove R. godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`de Jovanovi} (str. neiskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora. I zaista. 84-140). 48). ~ija je histeri~na produkcija kulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homogenizaciju do klimaksa”. 47-83). 35-36). U spretnoj gradaciji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH. U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autor zaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evog jugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. Kresti}a i J. Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama (kakva je. Korene antagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religioznom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda. ali i uo~i raspada SFRJ. borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. ve} koncizno sagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dr`ave i nema~ku invaziju. Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja iz pro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”. svesno obilaze}i teme koje se ti~u konverzije katolika. pri ~emu se posebno zadr`ava na delima V. Samard`i}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi koja prati svako preveravanje (str. 30). uz neizbe`ne kvalifikacije o „otpadnicima. pa u skladu sa tim nabraja njene glavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom. {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom. pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva. o`ivljenim mitovima o „inovernim prevrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja u istoriografiji. Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popis va`nijih dela. Iako se autor nije trudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima.

Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem. Re`im kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnom politikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladi pona{ao kao „strano telo”. a po{to je crkva anatemisala poslanike. i sl. zakleti republikanci. lo{e pro{ao. indukovali su defetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kao vladina lista. godine. smatra Jovanovi}.Posle 20. Jovanovi} na nekoliko mesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastite unutra{nje politike. Ipak. 65). skoro neizbe`no je morao do}i 9.. berze bile zatvorene. „Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} delimi~no abolira predratnu vladu i namesnike. Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~ki za~eta i pre Petomajskih izbora. Cvetkovi}. pa je u narednom periodu „la`nog parlamentarizma” dr`ao narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”. oktobar 1934. kao {to je na po~etku svoje vladavine `eleo da ima ustavnu monarhiju bez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. Jovanovi} portreti{e i kneza Pavla za koga ka`e da je odavao utisak liberalnog vladara „koji je usisao britanske metode u politici”. tj. 60). nagla{avaju}i njihove napore da izbegnu invaziju. a me|u generalima prvenstvo davao slabim vojskovo|ama. re`im se na{ao u defanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”.. doveden D.” (str. ^ak je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktaturu – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali.. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imao nameru da dugo dr`i na vlasti” (str. Za Aleksandra ka`e da je svesno poni`avao parlament dr`e}i ga „u {talama i manje`ima”. Stojadinovi}evo mirenje sa An{lusom. {to je po njemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. Time se Jovanovi} priklonio gledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike. 61). uo~i samog ulaska Nemaca u Prag. Prevara je trebalo da bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnog demokrate Marinkovi}a. Iz haosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom. ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do 1940. razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu. forsiranjem re`imskih sindikata. ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvim druga~iji. tre}i su tek posle deset godina uvideli „da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”. stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”. 56). Od tih trenutaka. Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj. dok se svojom „spoljnopoliti~kom digresijom” okrenuo Rumuniji. Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika i glasova. a novine nisu izlazile tri dana. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Po{to je na avgustovskim izborima 1938. Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir da nemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje. drugi su opa`ali samodr`a~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }e se „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti. pa je na njegovo mesto. te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutra spremaju}i se da je sam preuzme. „Bli`e uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kralja u Marseju.. vlada je ustuknula i odustala od podno{enja teksta Senatu na ratifikaciju. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo- 276 . juna 1928. Dontovom sistemu. ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama (str. {to je poku{ao da ilustruje ekstremno o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorske budale”). tvrdi vo|a Zemljoradni~ke stranke. raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv. me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „. na najvi{e polo`aje dovodio stare i nesposobne.

Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mesta pi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega. Jovanovi} sa puno entuzijazma pozdravlja „neanga`ovanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negira pro{lost.PRIKAZI I KRITIKE |anski Nemci povla{}ivani. Mr Vladan JOVANOVI] 277 . ubrzo postale bezvredna hartija” (str. pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojsci bilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a. 68-69). a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. uvek siroma{nog i skromnog. Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanju ugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut. koje su. Iako o samom ustanku pi{e veoma {turo. Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim” rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vlade koja je. one se u nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. Jugoslavija je ostala bez vojne i diplomatske odbrane. kao i pohvala „jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji. Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i ^er~ila da su „Jugosloveni na{li svoju du{u”. te da je naoru`anje bilo „raspareno i pome{ano”. U pregledu stranih reakcija na pu~ D. proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. Izbegla vlada se zadr`ala na Palama gde je i doneta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji. tematsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova. Bez obzira na formalnu. ili ~ak istorijski izvor o jednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. Zapanjuju}u preciznost nema~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”. U njemu je bio crnogorski ~lan vlade M. sru~e poluge zlata. premda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugoslavija (str. Njegova Crna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica. tvrdi autor. Bez obzira da li su ova dva doga|aja bila inscenirana. Kao savremenik. ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno posmatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. 71). koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. 79). Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Makedoniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu. Propast Jugoslavije „u haosu i sramoti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom. dok je Vojvodina ostala bez zaslu`ene autonomije. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kada su zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren. „Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”. 77). Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele. on ka`e da su dr`avne ideje Srbije. Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporu pristupanju Trojnom paktu. Nije samo vlada bila demoralisana. Jovanovi}evo sumiranje gre{aka jugoslovenske politike mo`e biti ilustracija prethodnog teksta. njihovo objavljivanje je (makar i pod zajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat. a naro~ito sa vojvo|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca. zbog ~ega su mnogi optimisti 6. 83). Ma|ari i Albanci marginalizovani. pa u formi anegdote iznosi detalje kako su `ene skidale svoje kecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. misle}i da je u pitanju sovjetska pomo}. pretvorenom u „d`inovsku buktinju”. * Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati. te da je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izlagana ruglu njihova dr`avotvornost. Makedonci tretirani kao „Ju`nosrbijanci”. {tavi{e. ba{ velike koli~ine. aprila mahali nema~kim avionima. nego je dopunjuje i ispravlja” (str.

dr`ava je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires". – 30. dr Milan Ristovi}. pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje". nau~nih tribina i predavanja. godine. pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta. na kojoj su u~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}. ali i dr`avnog zna~aja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena i omogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza". decembra 2004. ali i da metodolo{ki osavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini Polazna osnova pri formulisanju teme. Prof. koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odr`ava u Kulturnom centu Beograda. 2005. do 1992. {tampano osam kapitalnih tomova. bio je projekat istori~ara Pierra Nora – "Mesta se}anja". dr Mile Bjelajac.NAU^NI @IVOT Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima se suo~ava srpska istoriografija. dr Latinka Perovi}. sa ciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obele`ila kreiranje kolektivnih identiteta. dr Dubravka Stojanovi}. Naime. u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske bur`oaske revolucije. uka`e na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dr`ave. Prof. ~iji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir. 1. Akademik Andrej Mitrovi}. Doc. u kojima su sadr`ani ~lanci najistaknutijih analiti~ara francuske istorije i dru{tva. dr Smilja Du{ani}. Naime. Kao projekt od izuzetnog nau~nog. 6. u Kulturnom centru Beograda. u kome su vode}i francuski istori~ari. organizacija panel diskusija. najavljena je tribina "Istorija i se}anje". predstavlja jednu od najzapa`enijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005. sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005 "ISTORIJA I SE]ANJE" Pored bogate izdava~ke delatnosti. u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. dr`avna zasta- 279 . Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3.

i sl. istori~are knji`evnosti u Srbiji. godini: Sukobi i podele: 27. kao {to su: – "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta.. mart Dr Kosta Nikoli} Dr Todor Kulji} 31.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Program rada tribine u 2005. Simboli i tribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme i problemi. istori~are umetnosti. va. maj Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajama gra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karad`i}u i njegovim oponentima Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karad`i}a Linije podele i sukoba u srpskom dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije Rat i se}anje Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji Slika drugog u srpskoj knji`evnosti Politi~ki protivnik kao neprijatelj Podele kao deo politi~ke kulture Dr Miroslav Timotijevi} 280 .. februar Dr Nenad Makuljevi} Dr Vesna Matovi} 17. mart Dr Ljubodrag Dimi} Dr Sreten Vujovi} Tradicije: 5. januar Dr Latinka Perovi} Dr Dubravka Stojanovi} 24. Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vode}e istori~are. Tradicije. biciklisti~ka trka Tour de France. sociologe. otvore novi na~ini za razumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta. pripadnika druge nacije. Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele. ili ~ak gastronomija. odnosno druge klase – Stvaranje tradicija – Istorijski stereotipi – Dr`avni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma" – Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije.

Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska.NAU^NI @IVOT 30. gra|anska. jer su razgovori sa predava~ima u toku. jun Dr Ana Stoli} Mr Aleksandra Vuleti} Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima. seoska) 281 .

mr Radina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije. me|utim. SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slike o sebi – kako na individualnom. Iz na{e zemlje na skupu su u~estvovale prof.ac. ali koja svojom {ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope. Program skupa. ~ime je po re~ima organizatora Prof.ssees. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope i Balkana.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Sofija. u saradnji sa British Council. tako i nacionalnom i regionalnom nivou. Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istra`ivanja postavi analize putovanja i putopisne literature. School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies i AHRB istra`iva~ki projekt „East Looks West”. mart 2005.ac. organizovali su krajem marta 2005.uk/eastwest. koju su bele`ili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta. Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internet adresi www. temu koja je ostala na marginama istra`ivanja. British Academy i sofijskim univerzitetom. ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka. dok o prethodna dva skupa odr`ana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies. Martovski skup u Sofiji promovisao je. KONFERENCIJAMA. na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije.uk/seecentre. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. potpunije podatke sadr`i internet stranica www.ssees. poslednjih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istra`ivanjima.htm. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. Wendy Bracewell. 283 .htm.

Daniela Koleva. Market and Work. Pored istori~ara. Social (Trans)formations in East-Central Europe. Sandor Horvath.Lester. Damir Jeli}.Ljubljana.Sofija. Skup u Var{avi organizovali su: Pasts Inc. mart. Constantin Iordachi. modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi? Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze iz razli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informacija koje predstavljaju rezultate brojnih istra`ivanja koja se sprovode u razli~itim nau~no-istra`iva~kim centrima. marta ove godine. odr`ana je u Var{avi od 18. Ulf Brunnbauer.Var{ava. Dariusz Stola. Mariusz Jastrzab.. the Collegium Civitas. Osamnaest u~esnika (Peter Apor. Svojim radovima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. isto~noevropskom. Bo`o Repe. Koje oblasti dru{tvenog `ivota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnih promena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izra`aja? [ta je glavna pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni mentaliteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti i razlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li mo`emo govoriti o specifi~nom. Me|unarodna radionica. u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusijama.Ja{i. 1918–1968 International workshop Warsaw”. Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the Higher Education Support Program of the Open Society Institute. Breda Lutar. 1918–1968. Budapest. 2005. Gabor Gyani.Berlin. 18 – 20. Zdenko ^epi~. Gregor Starc. u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskoj itoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. Dorin Dobrincu. Changing Patterns of Consumption. koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istra`ivanja. do 20. Everyday Life. Tamas Kende. u dru{tvenim naukama. prisustvo nekolicine sociologa pokazalo je da je.Beograd ) izlo`ilo je prezentacije u okviru slede}ih panela: Transformations of the Rural World. Deo je regionalnog seminara. koji su bili najzastupljeniji. Sanja Petrovi} Todosijevi}. Sanja Petrovi} Todosijevi} Institut za savremenu istoriju. saradnja me|u nau~nicima.Budimpe{ta. Tibor Valuch. Maru{a Pu{nik. Models for Interpreting Macro-Social Change: Migrations and Modernization. Central European University's Center for Historical Studies. the Institute of History of the University of Warsaw. potrebnija nego ikada. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-Central Europe. 284 .

Beograd Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. godine uz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope. Dr Radmila Radi} Institut za noviju istoriju Srbije. Tako je prof. [esti balkanisti~ki simpozijum odr`an je u Brnu (^e{ka republika) od 25. posebno sa prof. Mr Slobodan Selini} Institut za noviju istoriju Srbije. do 29. godine.4. dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. Hrvatske i Makedonije. Program je zapo~eo 2000. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. tokom prvog i drugog dana simpozijuma. Slova~ke. 27 – 29. mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslova~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i ~ehoslova~ke industrije 1945–1950”). dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~e bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. Veoma veliku pa`nju. u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Pogled iz Beograda na ^SR 1968. april 2005. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Treba izdvojiti i u~e{}e prof. april 2005 U Amsterdamu je od 27. Brno. pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}. odr`ana zavr{na konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). posebno kolega iz ^e{ke. U~estvovalo je oko sto nau~nika iz ^e{ke. godine. za nau~nike iz Beograda od velikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ^e{ke. Osim prilike da na jednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istra`ivanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima. 25 – 27.2005. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu. a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u ^ehoslova~koj. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnja srpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. do 27. maja 2005. Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ^e{ke. dr Ljubodraga Dimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana. Amsterdam. katedra za Istoriju Jugoslavije. Bugarske. posebno pitanju Kosova i Metohije. Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ^e{kog Univerziteta 1918–1941”. Slovenije. Srbije i Crne Gore. 285 . Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku i jezi~ko-kulturolo{ku sekciju. posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata.

Holandije. tim 2: Kontinuitet crkava. Norve{ke. Beograd Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije U periodu od 1. Na projektu je anga`ovano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja. Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima koji rukovode radom grupe. organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. Francuske. odre|uju saradnike za pojedine teme. prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|im saradnicima Instituta. muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu. uklju~uju}i i Rusiju i zemlje Isto~ne Evrope. na kojoj je odlu~eno da se formira {est istra`iva~kih timova. do 8. u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. [vajcarske. Septembra 2003. [vedske. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odr`avanje radionice koja je imala za temu stereotipe. Drugi deo radionice bio je posve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. ^e{ke. Poljske. njihovom poreklu i uzrocima. maja. pritom odgovaraju}i na postavljena pitanja. Austrije i Danske). tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hri{}ana. Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est monografija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni. Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika. odr`ana je prva konferencija u Trentu (Italija). tim 4: Struktura svakodnevnog `ivota. Gr~ke.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~kom i kulturnom `ivotu. napi{e jedinstvena istorija Evrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~ara poreklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija. Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. Prva poseta bila je posve}ena upoznavanju sa uslovima za rad. Italije. Bojan Simi} Institut za noviju istoriju Srbije. odr`ana je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovi podneli izve{taje o svom radu. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskih zemalja (Nema~ke. Finske. Novembra 2000. Na tom seminaru u~e{}e bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske. ustanova. Radilo se u grupama i u~esnici imali priliku da izraze i obrazlo`e sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enim razmi{ljanjima. Velike Britanije. Belgije. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereotipima o evropskim narodima. Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. Gostima se obratio direktor Mitrovi} po`elev{i im dobrodo{licu. tim 3: Ekonomije pod okupacijom. 286 .

Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridru`io obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja organizuju}i od 4. Ideologije. a me|unarodni karakter skupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija. Ministarstvo kulture Republike Srbije. istoriografiji. o slici Nemaca u srpskim ud`benicima posle rata (Vladimir Ivanovi}). Istorijski arhiv Sombor). Ideologije. Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{losti u Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}). sa tendencijom da se ne istakne sam rat i njegov tok. situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja). U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata (Mom~ilo Pavlovi}). o obele`avanju Dana pobede u Srbiji 287 . Ve}i deo u~esnika ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). pokreti. Pored toga. istra`ivanje stradalih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}). maj 2005. pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata (Neboj{a Popovi}). mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „narodne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}). pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istra`ivanja iz oblasti politi~ke i vojne istorije. Tema skupa je {iroko postavljena. iskustva. bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Beograd – Sombor. predstave i slike u stvarnosti. Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. Tako je. propagandi. u~estvovalo je i pet saradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije. o slici neprijatelja i saveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin). Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju. prelazak armije u mirnodopski `ivot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanje od ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara). ud`benicima i umetnosti u posleratnoj Srbiji. Muzej genocida. posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo (Nata{a Mili}evi}). U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ine obele`ava {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{izmom. Takav pristup je omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima. Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnika instituta. Podr{ku u organizaciji pru`ili su Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. {tampi. ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitak Srbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. 4 – 6. Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor. do 6. Istorijski institut Ma|arske akademije nauka u Budimpe{ti. o kultu Dra`e Mihajlovi}a (Milan Terzi}). pokreti. iskustva”. maja me|unarodni nau~ni skup u Somboru pod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. jugoslovenski koncept nesvrstanosti (Dragan Bogeti}). Bugarska. Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci). komunisti~ki nacionalni koncept (Nikola @uti}). Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. doktoranata i postdiplomaca iz Beograda. Vojnoistorijski institut. o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istoriografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca).

pokretima i iskustvima iz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije. Zemskoj. Sveti Stefan. (Ivana Dobrivojevi}). USA i The Ford Fondation. U maju mesecu od 13. o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampi posle rata i posle 1948. Mo`da ne}e biti pogre{no ako se ka`e da je ovo nastavak saradnje koja je po~ela na skupu „Velike sile i male dr`ave u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije) odr`anom 3–4. posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu. postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu- 288 . V. a delegacija u~esnika skupa je posetila i polo`ila venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici. V. International Center for Advanced Studies-New York University (Njjork). Na ovoj konferenciji u~estvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda. Mo`e se re}i da je me|unarodni skup u Somboru. New York. 13 – 16 maj 2005. o vaspitavanju dece nema~ke nacionalnosti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}). Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. V.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. (Dragomir Bond`i}). pored toga {to je dao doprinos obele`avanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji. postavljena pitanja. Treba na kraju pomenuti da su gostoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim znamenitostima. tokovi diskusija. u Republici Hrvatskoj. zasnovane na arhivskim istra`ivanjima. metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima. A. do 16. Odr`avanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars. o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi i nebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks BergholcToronto). Du{an Bajagi} Institut za noviju istoriju Srbije. Organizatori: The Cold War Studies Centre-London School of Economics and Political Science (London). USA. N. F. novembra 2003. Washington DC. Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i njihovo ulogu u okon~anju rata (V. Alekseev. ove godine na Svetom Stefanu odr`ana je me|unarodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. Garabedjan). Glavne teme referata. ponu|eni odgovori i rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku. ali stalno u akademskim i stru~nim okvirima. Zima. Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su interesantne i korisne diskusije. na momente intenzivne.

INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the 289 . Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. Dragan Bogeti} je u referatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”) istakao veliko uva`avanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privr`eno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnom okviru. ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike. ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. Od pojedina~nih pitanja konferenciju je obele`io indone`ansko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnog dr`avljanstva. ali ne i poziciju vode}e ekonomije. emancipaciju nacija. cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE. u Indoneziji. Indija i druge imale su va`nu ulogu na Konferenciji. jer je isticala antinuklearni princip. Japan je bio zemlja koja je izgubila rat. U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje. borbu protiv kolonijalizma. samoopredeljenje naroda. „Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States”). Prvi referat dr`ao je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao izazov hladnom ratu. Izlo`ena su {esnaest referata. Konferencija je odr`ana u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razmatranjem. a po pitanju Tunisa. Osudi „sovjetskog kolonijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson. odnosno nadu da se Tre}i svet mo`e promeniti na bolji na~in (Mick Cox. Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. Podr{ka je data Arapima Palestine. i tada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. „Indochina and Bandung”). „Non – Alignment in the Cold War”). do 24. godine u Bandungu. Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan. Vladislav Zubok u svom referatu („The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) ka`e da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku. Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odr`anoj od 18. u okviru koga funkcioni{e „Program za istoriju hladnog rata”. aprila 1955. Maroka i Al`ira od Francuske je tra`eno da pristupi mirnom re{avanju ovih problema. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO). Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah. jer je na taj na~in ostvarila zacrtane dr`avne projekcije. U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svet ostane bipolaran. {irenje procesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|e me|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. Pojedine zemlje kao {to su Kina. Za Jugoslaviju }e kasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta. Bandun{ka konferencija usvojila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile na razoru`anje.

1954 and 1958: The Shaping of the Non-Aligned Movement”). Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. Razmena kulturnih sadr`aja bila je u razvoju uo~i Beogradske konferencije. ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. Ipak. Nehru je osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnih zemalja. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti. godine. jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative („Tito's Two Trips to Asia and Africa. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje knji`evnosti. politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non-Alignment”). Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su pro`eti te{kim i napornim radom. sagledavanje ekonomskog. Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju. Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju nau~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”). Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. jer je to do`ivljavano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non-Alignment). koncerte filharmonije. Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je tra`eno ne{to lo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. a naj~e{}e kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. ^injenica je da je Nehru bio prili~no naivan u vezi namera koje je imala Kina. a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine. Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudila ga je da se pridr`ava politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of Nehruvian Non-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). demografskog. osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potra`i podr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U momentu kada je usledio porast tenzija izme|u Indije i Kine. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti. Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu u Indoneziji. dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. Hadiz ka`e da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna. On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok. Dragomir Bond`i} i Slobodan Selini} dali su vi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav- 290 . Ljubodrag Dimi} pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja.

socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj. Kennedy. stereotipi. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. Beograd.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. religija. Belgrade 1961”). Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. D`im He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dr`ava prema Beogradskoj konferenciji 1961. Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima. Neke od ideja ponudili su i ostali u~esnici skupa. and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference”). pozdravljano je antiblokovsko raspolo`enje („The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio”). Od konferencije se o~ekivalo da na njoj progovori Azija. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog 291 . George F. Predlo`ene su jo{ neke zanimljive teme: degolizam. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim nastojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta. ideja itd („Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”) Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog `ivota u Jugoisto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istra`ivanja. Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju. U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro predava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedavaju}eg. kolektivni portreti vo|a. istorija mentaliteta. Kennon. ulogu Kine u Tre}em svetu. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom terminu njihovih predavanja. Kontrola populacija se posmatra kroz mre`u me|unarodnih institucija. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sa biv{eg jugoslovenskog prostora. pozitivan element i doprinos miru. i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih promovisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries. Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu. nom mnjenju. vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova. generacija i drugo. Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{tvenih nauka i arhitekture. ideje. Konferencija je pru`ila SAD uvid u unutra{nju jugoslovensku stvarnost („John F. institucije. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije. Aleksandar R. \or|e Borozan u svom referatu je izneo vi|enje o Prvoj konferenciji {efova dr`ava nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. definisanje zna~aja koji je imao Egipat. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. maj 2005. strah i sli~no. 26 – 29. Mileti} Institut za noviju istoriju Srbije.

kulturolo{ke. me|uetni~kih interakcija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. antropolo{ke. na Balkanu: istorijske. Veliki trud oko organizacije Konferencije ulo`ili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer. Radni deo konferencije odr`avao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu. odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. Za u~esnike skupa bili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini grada Beograda. a predavanja su dr`ana na engleskom jeziku.. turizma. Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnoj publikaciji. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. arhitektonske. profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije. sociolo{ke. demografske. sporta. Filozofski fakultet iz Beograda i Udru`enje za Jugoisto~nu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena. 292 . Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udru`enje za antropologiju Jugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology – INASEA).

U fusnotama. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}.Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. 1-4/1998. rezime i spisak literature).: kurziv Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}. "Josip Broz.yu Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: kurziv Naziv ~asopisa: kurziv Isto: kurziv n. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman. veli~ina slova 12. Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote.44.d.5. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora. tabele. i instituciju u kojoj radi. 7 za prikaze. prikazi. Isto. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955-1956". Beograd 1997. uz jednostruki prored. I/235. Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku.23-60. Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i. Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i uz disketu. prored 1. I-III. gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata. Beograd 1998. Svi prilozi (~lanci. Tokovi istorije. Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili na INISªptt. 293 . str. str. str.

Savezno izvr{no ve}e. Section 18. (ur. Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a. www.36-41.arizona. veka. Beograd 1940. Zagreb 1968. 25 . Polo`aj `ene kao merilo modernizacije. Latinka Perovi}). Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}. "The Handmaid's Tale in the context of the USSR". str. i 20. 9. Citiranje novina: J. g. Citiranje sa World Wide Web: Carrie Mc Laughlin. 2. SIV). "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)". str. Beograd 1998. Hri{}anska misao. 1-2. "Porodica i njen vaspitni zna~aj".TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. VI. 130-783-1259 (dalje ASCG. 2003.edu 294 . (dalje AS). Arhiv Srbije i Crne Gore. Nau~ni skup. 7. Jovanovi}. str. Srbija u modernizacijskim procesima 19. 529.u. Enciklopedija Jugoslavije. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije. Citiranje iz encikolpedija: "Srbi".

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful