TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi} Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial board Dr Dubravka Stojanovi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton) Prof. dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Aleksandra Ra{i} Radosavljevi} Prevodi na engleski Dr Zoran Janjetovi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles
Prof. dr \or|e STANKOVI] VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A Oratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Mr Ljubomir PETROVI] JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI Yugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mr Sonja DUJMOVI] SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Bojan SIMI] O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE About Refounding of the Newspaper „Samouprava” on 20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dr Milan TERZI] JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81 Dr Katarina SPEHNJAK PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR „[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 „[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Vesna \IKANOVI] JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948 Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prof. dr Jan PELIKAN NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160 Dr Mom~ilo MITROVI] ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography
Dr Dubravka STOJANOVI] LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources
Dr Mile BJELAJAC NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944. General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques
Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Moderna srpska dr`ava 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255 Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004. (Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve, Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

. . Ideologije. . . . 279 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. . . 283 Sonja Petrovi}-Todosijevi}. . . . . . . . Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). . . . . . . . . . . . 286 Mr Dragomir Bond`i}. . . . . . . . . . 273 NAU^NI @IVOT / Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. . godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. . . . SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. . 13–16. . . . . Dragoljub Jovanovi}: tekst D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Beograd 2004. . Var{ava. 285 Bojan Simi}. 291 . . . . KONFERENCIJAMA. . . . . 288 Aleksandar R. . . . . . april 2005. . . . workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar. Sofija. . . . . . . .27. . . . . Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. . juna 2005. . januara do 30. . . . „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. . „Social (Trans)formations in East-Central Europe. . . 25 . pokreti. . . . . . . . . . . . „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. . . . . . . . . Mileti}. . 27–29. . . . . . . . Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. . . 287 Du{an Bajagi}. . . . . . . . . . . . . . . . (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . . . 1918–1968”. . . . . . . . . . . . . . . . . Beograd – Sombor. . . .Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. Helsin{ke sveske. . . . . „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. . br. . . . . „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”. . . . . . . . . „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. . . . . . . 18. . . . . Amsterdam. . . . . . . . . . . . . maj 2005. . . . . . Beograd. . . april 2005. . . . . . 4 – 6. Brno. . maj 2005. . . Sveti Stefan. maj 2005. . . . 285 Dr Radmila Radi}. mart 2005. . 284 Mr Slobodan Selini}. . . . . . . . . . . . 26–29. . . . . . . . . iskustva”. . . . . mart 2005. . . .

. metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis.UZ NOVU REDAKCIJU Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1. godine. ali i da u skladu sa mogu}nostima dalje sadr`ajno. Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignuti visoki nivo prethodnih brojeva. redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi u novom sastavu. januara 2005.

Kneza od Semberije 12a Tira`: 500 primeraka .Izdava~: Institut za noviju istoriju Srbije Beograd. Trg Nikole Pa{i}a Tehni~ki urednik: Dobrica Vulovi} Ra~unarski slog i prelom: Radmila Zdravkovi} [tampa: SD Publik Beograd.

godine. Beograd UDK 32. Savremenike je fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije i Jugoslavije. (093. Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta dela pojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upleten pola veka.929 Pa{i} N. u doma}im i stranim arhivama. ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova o`ive. Kada smo 1972. I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni 9 . jo{ za `ivota je bio predmet nau~nog. strana~kim zemaljskim konferencijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. svestrani politi~ar. i to vi{e puta istakli. Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa prohujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije. politi~kih protivnika. publicistici (Vasa Kazimirovi} i \or|e Radenkovi}).5:32 (497. pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milovan Vitezovi}). dr \or|e STANKOVI] Filozofski fakultet. u dve dr`ave u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili u pro{lost.2) 808.1)(091) VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}a koje je dr`ao na politi~kim skupovima. da kao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet pojedina~ne nau~ne biografije. ali skromno i oprezno. publicisti~kog i knji`evnog „prou~avanja”.^LANCI Articles Prof. dr`avnik i diplomata. Nikola Pa{i}. nego u istra`iva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke. koji su po~eli da boja`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom. zapo~eli nau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili. publicista i nau~nika. u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malom broju radova o njemu li~no. To je bio jedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane partijskih drugova. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracije i vi{e nacionalnog romantizma u knji`evnosti (Dobrica ]osi}).

U vreme do 1941. autor ovih redova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Narodnoj skup{tini. Koliko je. Beograd 1995. godine 1995. i 1998. koju su priredili Milan Stojimirovi}Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}. pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih po jugoslovenskom prostoru i celom svetu. u toj knjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. Pisma.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. do 1926. godine. priredila je Latinka Perovi}. koju su priredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin. u {tampi i posebnim publikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. Ali. kako u politi~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. do 1903. Ali. Beograd 1937. Da se objavi na{a. ~lanci i govori (1872–1891). za period 1914–1926. Ponajmanje imamo predstavu o govorima koje je dr`ao. opet se tu na{la izdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997. tre}i tom. kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena. znatno te`e. a ~etvrti. koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” mo`e se videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a. u tira`u od dvadeset pet hiljada primeraka. prodata u pretplati za godinu dana! Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je. bili zasi}eni srpskim velikanima. I sami smo se zatekli na pola puta. Prva dva toma. pa i samog Nikolu Pa{i}a. Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijska nauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celine koja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. pak. zagreba~kom „Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio. jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. u uslovima izmenjenog unutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije. Trebalo je da protekne skoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritet bez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt” srpske i jugoslovenske istorije. objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odr`anih u Narodnoj skup{tini od 1878. pojavila se knjiga Nikola Pa{i}. ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”. U isto vreme. Dubravka Stojanovi}. Posle je i{lo relativno lak{e. mladi ruski „Pa{i}olog”. sa primesama politi~ke rigidnosti i autoritarnog politi~kog re`ima. a beogradskom „Nolitu” ~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samo naslov knjige. To je bio prvi i do 10 . ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodne skup{tine. Nikola Pa{i} je bio obele`en kao glavni predstavnik „velikosrpskog re`ima” i poklonika monarhizma. od arhivskih ustanova do porodi~nih ostav{tina. Posle Drugog svetskog rata. Posebno se izdvaja knjiga Nikola Pa{i}. I. za razdoblje od 1878. godine. Po{to su „nau~no tr`i{te”. u jugoslovenskoj istoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u. me|utim. pisac ovih redova. u~iniv{i pravi izdava~ki podvig. NIU „Slu`beni list”. ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna~aja. za godine 1903–1914.

tako|e. da ta li~nost – Nikola Pa{i} – zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. u kome je skoro stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a tada jedini. U prvom razdoblju. u kojoj se. koliko se izvora nalazi u vlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom. odlo`enim u tzv. prionuli smo da istra`imo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. Njegovi govori i `u~ne debate iznosili su ~ak 1. a nama da iskora~imo sa prethodnom raspravom. U nedostatku izvora. na javnim zborovima odr`avanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora. hrabro se bore}i za uvo|enje parlamentarne demokratije. U drugom razdoblju.\. znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska literatura i {tampa”. uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijih govora. izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu. za vreme Kara|or|evi}a. pomo}i budu}im istra`iva~ima da nau~no prodube i sa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost. u kome je po cenu vlastitog `ivota stvarao prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku. „predsedni~ke arhive”. ve} i u evropskoj i svetskoj istoriji. za istorijsku nauku anarhi~nom dobu. kao i nepoznata sudbina arhive Narodne radikalne stranke. posebno njenog Glavnog odbora i Poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini. rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. mislimo na one te{ko}e koje stvara odsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a. nadamo se. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nim ostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a. koliko smo uspeli da doznamo. Nepoznato je.486 strana objavljena su 772 njegova govora i u~e{}a u debatama. Na 2. Kada to ka`emo. bilo politi~kih bilo li~nih. ti govori imaju obim od „samo” 914 strana. nalazi oko stotinu razli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u. rasutih po celom svetu. na raznim sve~anostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje. Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tini istupao 552 puta. koji }e. u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotine dvadeset puta.572 strane i to za osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. pedantno formirani od strane raznih obave{tajnih slu`bi. posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti. U inostranim arhivima i dalje se ljubomorno ~uvaju li~ni dosijei. iako se radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji i Jugoslaviji. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo. pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a. a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da se radi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj. [tampani. 11 . sa kojima je odr`avao prepisku. Nau~ni zaklju~ak se i sam name}e! Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamo ovu „dru{tvenu instituciju”.

Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govora u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov. unapre|enja politi~ke kulture i tolerancije. u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu. Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da je Nikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilema u smislu kriti~kog pristupa. doneo je odluku sa kojom mora da se pomiri svaki nau~nik suo~en sa istra`ivanjem ovako velike li~nosti – da istra`ivanja treba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano. zaokru`en istra`iva~ki problem. ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotine do sada neobjavljivanih govora. I. gotovo na rubu falsifikata. njihov sadr`aj zavisi od toga koju poziciju govornik dr`i na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program. ne samo nau~nog zadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe. godine i da ta njegova dru{tvena analiza delovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao ~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907. a dostupno nauci i publicistici. Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastije Obrenovi}. nekoliko autografa govora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima pojavili su se u javnim. S obzirom na istra`iva~ko iskustvo. kazali bismo. dr`avnika i diplomata kao istorijskom izvoru? Kao prvo. koji ve} tri decenije istra`uje li~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a. a u javnost iza|emo sa obimnom studijom. strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim manifestacijama. U takvoj situaciji. na na{e iznena|enje. pukih politi~kih objekata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva. autor ovih redova. u druga~ijem obliku i sadr`aju. postaju}i polazi{te za generacije koje dolaze iza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enje jednom davno postavljenog nau~nog zadatka. pre svega do sada nepoznati govori. ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernih dru{tvenih struktura i politi~kog sistema. nismo se nadali da }emo imati veliki uspeh. Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematski problemi bile preto~ene u knjige. godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih 12 . stvorio politi~ki subjekt i va`an. Za{to? [ta mo`emo da ka`emo o govorima politi~ara. To su oni. ~ak i radikalskim glasilima. koje je dr`ao na politi~kim skupovima. Naime. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi. autor). policije i vojske. koje smo prou~avali poku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo stotinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a. da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti. Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patrijarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op.

u kontekstu drugih. stoji u njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po nauci dr`avnoj i filosofskoj (sic!). modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elu beogradske op{tine. a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferu evropejsku”. obilaze}i izborne okruge (jednom je za izbore. Otud onoliko skup{tinskih govora. u fazi osnivanja stranke. na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje. li~nu i imovinsku bezbednost”. koji nisu imali prava. on zna da uzdigne po{tenje i vrline. zahtevala je slobodu {tampe. Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i naju`i centri mo}i u Srbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komunaru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj konferenciji Narodne radikalne stranke 1882. izme|u ostalog. da je radikalna stranka od podanika. autor) i {ire}i svoj program. otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”. to je narod sam. nije mogla da otkrije to revolucionarno 13 . op{tinsku samoupravu. da dr`ava ima korist. a zatim devetomese~ni zatvor. Zato je i buknula Timo~ka buna. ja~anju me|unarodnog ugleda i kapaciteta mo}i jedne male dr`ave i jednog malog naroda. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a godina XIX veka – op. onda }ete videti. iza kojih je sledio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju. sebi~nost i podlost. Pa{i} je – koriste}i se dr`avni~kom mo}i. on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost. one dr`ave kora~aju putem stalnog napretka i razvitka. li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a i Adama Bogosavljevi}a. Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora. me|utim. zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina. otud onoliko vlastitog `rtvovanja po cenu `ivota. u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i najmudriji upravnik jednog naroda. godine. Ivanjdanski proces i okivanje lancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom i kosom. u kojoj je postao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine. koji mogu da savremenom nau~niku pru`e uverenje o zaista realnom progresu ~ovekovog bitisanja. diplomatskim vezama. a iza{ao potpuno osedeo. pi{u}i za novine. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tena formulacija narod jo{ uvek. On zna bespristrasno da upotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana. daju dohodak i hranu za varo{ane. koji su izvojevali slobodu. Govore}i u Skup{tini. „zavereni~ke”. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”. obi{ao 43 od 44 okruga! – op. i to. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sa dana{njim. te poslanik u Petrogradu.\. u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog `ivota oseti „boljitak”. slobodu zborova i udru`enja. ~uvaju dr`avne granice. da je radikalna stranka u~inila uspeh. Evo {ta. modernizaciji i napretku dru{tva. stvorila slobodne gra|ane ustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito formulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku promenu Ustava. bra}o. „pobunjeni~ke” i opasne po re`im.

ambare `itom. da ih `itom i p{enicom zaseje. Gunjac i opanak podizao je {kole. jure}i neumorno od jednog bojnog polja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom. ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. kako po najve}oj `ezi. razvoj demokratskih parlamentarnih institucija. Zar je Nikola Pa{i}. radu i rodoljublju. U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88% selja{tva. ja~anje ekonomske i vojne mo}i. unapre|uje znanjem i iskustvom. Drugi va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora le`i u odnosu strukture i sadr`aja govora prema auditorijumu. koju je stvorio sam prosti narod. prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbli`i i promet olak{a. tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. prosveti da obu~i mlade` nauci. koji bi vi{e zaslu`io da bude neograni~eni suveren u svojoj dr`avi kao narod srpski. vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljim oru`jem naoru`a. godine. stvorio je ovu dr`avu krvlju. 14 . pravda i jednakost nikne. sudove. Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu. reke i polja. Podr`an od naroda i drugih centara mo}i. ali bez militarizacije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako i po ki{i. Gunjac i opanak zaustavljao je divlje horde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju. da po njoj sloboda. kr~e}i polja i lugove. po{tenju. Gunjac i opanak – a to je narod srpski. Gunjac i opanak prelazio je brda i doline. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to njegov narod: „U Evropi nema naroda. narodnja{tvo. ~uva je `ivotom i imanjem. Jer nema u Evropi nijedne dr`ave. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnog turskog gospodstva. Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davao sudijama da mu pravdu dele. prilago|avaju}i pri tome govore svojoj dr`avni~koj misiji. do 1926. interes nacije u celini. i punio je ko{eve ranom. ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{e narodne dinastije”). narod srpski. po radu i po`rtvovanju. razna nadle`atelstva. odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi. Gunjac i opanak ~uva stra`u na granici. pivnice vinom i rakijom. Konstante u njegovim govorima tako|e su se promenile: interes naroda. Gunjac i opanak radio je neumorno. da bude najve}i gospodar u svojoj zemlji”. mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srpskog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva? U razdoblju od 1903. odr`ava je znojem i trudom. Gunjac i opanak. a to je kao {to rekosmo. podigao je i stvorio ovu dr`avu i on treba po pravu i nauci. jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja Svetozara Markovi}a. u vreme uvo|enja parlamentarne demokratije. staje smokom. policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. snegu i mrazu. u njima je polako razvijao dr`avnu politiku i nacionalne ciljeve u skladu sa legalisti~kim evropskim merilima. Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve.

ina~e programskog karaktera. pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i. Ako se radilo o opoziciji. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. Pose`u}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbe svoje politi~ke stranke. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pridobijao slu{aoce. spadaju u najbolje koje je odr`ao mada bez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme. koje su oni na poklon dobili”. [to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku. kazao je. „U mome kraju”. bilo bud`etsko. koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argumentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je. Iako je po profesiji bio gra|evinski in`injer. pojavama kuge.\. stru~no i sadr`ajno pripremi govor. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke. Tim ubojitim oru`jem. ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno uka`u na namere Srbije. da li je inovativan. Tre}i va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li on donosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja. Tra`io je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona. Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ciljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dr`avne i nacionalne ciljeve”. Govore je sadr`ajno tako oblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih saveznika”. znao je da i bez toga. njegovi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor. sebe nikada nije pominjao. doveo je predlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. Govorio je o padu nataliteta i velikom broju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”. Nikola Pa{i} nije bio briljantan govornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vrednujemo. bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javno svojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za njihovu dobrobit. Bio je majstor skup{tinske debate. Prvi govor koji je Nikola Pa{i} odr`ao u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}u i najbolje poznavaoce „bud`etske politike”. 15 . na primer. sve vi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me|unarodne subjekte. pomanjkanju lekara. a u ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni. bez obzira na auditorijum. ali se to podrazumevalo. Nikola Pa{i} je. ali i neki njegovi govori u Skup{tini. sem toga. odnosno za sve ono dobro {to su Srbija i Jugoslavija postigle. on je prona{ao niz kontradiktornosti. Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i pred bira~ima. to je ~e{}e ponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slobode” i „ekonomski boljitak dr`ave”. godine. U tom svom govoru o bud`etu i Zakonu o narodnom sanitetskom fondu. nikada ne dozvoljavaju}i da mu govore pi{u drugi i menjaju im smisao. {to je najva`nije. „tukao je uspe{no opoziciju”. Ali. padu cena poljoprivrednih proizvoda i oblicima nasilnog napla}ivanja poreza. da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez. decembra 1879. koje je bilo istorijski ta~no. svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. „bilo je i takvih `alosnih slu~ajeva. 8.

vi{e je }utao. kratak i jasan. mo`e da ocrta personalne karakteristike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. dakle. Kao istorijski izvor govor. Ponekad. bio je jedini srpski politi~ar. Za `ivota i dugo posle smrti. nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbije ili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. isto kao ortodoksni muslimani i katolici. na kraju. na vrhuncu mo}i. Nikada nikoga nije li~no napadao. pak. dr`avnik i diplomata koga su cenili po odr`anim govorima i koga su zbog njihovog sadr`aja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci. prilago|avaju}i im sadr`aj i „jake re~i” u odr`avanim govorima. Time je {titio suverenitet dr`ave. mnogi obi~ni ljudi i tre16 . da iznesem ~injeni~ko stanje!”). a muslimani i katolici iskreno po{tovali. iz dr`avnih interesa. govorio o spoljnoj politici. U vreme Kara|or|evi}a {irio je svoju harizmu i uticaj dalje na zapad – po`areva~ki. Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e. te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili „izbiti revolucija”. mentalitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije. u kome su ga dobro poznavali. u trenucima op{te katastrofe. Srbi gotovo divinizirali. snagom argumenata i „zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog nam neprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili. beogradski i ma~vanski okrug. a kada su povremeno napadali njega ispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga {to ja ne mogu ovde. Retko. Uvek je bio spreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku. a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost. ma koliku `rtvu njihovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju. U jugoslovenskoj dr`avi to je ~inio najpre u sremskoj `upaniji. Upravo zato {to im je Pa{i} tako govorio! U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~ke kulture. Otuda nije nimalo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje~arskom okrugu. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike ~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”! Saveznici su to znali da cene. u Bosanskoj krajini u kojoj su ga. po svedo~enju brojnih izvora. Umeo je da proceni ja~inu „kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”. u kojoj je nadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika. znao je da ka`e. obra}aju}i se velikim silama. mada se u govorima prime}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima. „na{i saveznici su radili na svoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”. izra`enu u brojnim govorima. sklopiti separatan mir ili upotrebiti „prejaku re~”. Ako je. Nikola Pa{i} je upravo po tome bio najpoznatiji. Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio sna`an argument. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku toleranciju u Jugoslaviji. potom u skopskom okrugu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Semberiji (posebno Bijeljini) i. U diplomatiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek.

uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. po`areva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nije bio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma. be~kere~kom ili pan~eva~kom „Banatskom glasniku”. Naj~e{}e. Neke govore. Nikola Pa{i} je. a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih listova). nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceo govor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji i Hrvatskoj. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa{kvile”. nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi. slu{aju}i ga. list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a. Bulevarska. glavni organ Narodne radikalne stranke. pogotovo zato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „`aoka naopaka i nesre}na” na njegov ra~un li~no. me|utim. Ne znamo da li je to bila njegova `elja ili odluka dr Lazara Markovi}a.\. ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra{njosti. glavnog kontrolora strana~ke {tampe. me|utim. iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog odgovora. {to potvr|uju brojni strani listovi koje smo prou~ili. {to se ti~e Nikole Pa{i}a. {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no. U njima. nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo17 . zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dr`avom mladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”? Kao istorijski izvor govor. kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”. Pouzdanost takve {tampe kao izvora zanemarljiva je. preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovarali tamo{njoj strana~koj politici. njegovim stavovima i delima. Konsultuju}i i prou~avaju}i jedino ovu {tampu. Vi{e se moralo naga|ati iz onog {to nije rekao. Na drugoj strani. otuda {to je Lazar Markovi} u svojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom karakteru „Politike”. „`uta {tampa” nije ga cenila kao govornika. To su bila precizna i ta~na na~ela dr`avne politike. koji je uglavnom pisao sa negativnom konotacijom. Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru ka`e i „va`ne stvari iz domena dr`avne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. nalazili mesto u osje~koj „Stra`i”. uti~u}i na op{te shvatanje da je bio lo{ govornik. nije prenosila „Samouprava”. „Vreme”. me|u „poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. na primer. bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nikada nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. do krajnosti neukusno i maliciozno. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”. Zato su. me|utim. mo`e mnogo da ka`e o javnom mnenju. „Pravda”. istra`iva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole objektivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u. Pre }e biti ovo drugo. tu je bio i Dvor. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zveni politi~ari. tzv. ali je nu`no da se i ona bude prou~ena budu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju na odre|ene dru{tvene elite. namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”.

Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnu re~. Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optu`i za nano{enje javne uvrede. pokazuju}i li~nu odgovornost. decembra 1879. „’]uti nitkove!’. novembra 1890. u Poslani~kom klubu je zadobio ve}inu da se podr`i predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorene dve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednu filologiju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U navedenom kontekstu. Kada je u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta). stavljaju}i uvek interes partije iznad interesa i mi{ljenja pojedinca. o problemu govora moglo bi se razmi{ljati i kao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu. kao i poslanik Deni}. Najnoviji izvori. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l. Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne biraju u vi{e skup{tinskih odbora. godine upozorio poslanike kako treba da se „dr`e strogo zakonitosti”. 71 Ustava morao je da pru`i izvinjenje. Te 1889. kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. u fazi razvoja parlamentarne demokratije. taktikom i „jakim argumentima”. vikao je i smetao me je da govorim”. I {to se dogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”. I Skup{tina. koji je blizu mene sedeo. jer nisam imao nameru da mu to ka`em”. trpeljivog u debatama i govorima. U svojim monografijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravolinijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika. premda je to bilo izme|u mene i njega. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisan u svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. pokazuju da je u mla|im godinama. pisao je dalje Nikola Pa{i}. daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka u skup{tini ja izjavljujem da ako g. prihvatili su izvinjenje. upravi”. Po povratku iz emigracije. predsednik suda u Vranji (Sic!). bio mnogo osetljiviji i `ustriji. onda verujem da je to za njega uvreda. Insistirao je da „poslanici iz 18 . i ja ga molim da me izvini. kao predsednik Narodne skup{tine (1889– 1891). Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. uredno „pla}aju poreze jer je i to jedan od uslova da neko mo`e uop{te biti poslanik”. nije se ustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”. prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebno isticala osje~ka „Stra`a”. Samo svojom ve{tinom govora. Jedini izuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor za dr`avne finansije”. me|utim. godine pisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}. godine prvi je u Narodnoj skup{tini postavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Makedoniji. a naro~ito da. a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacijama iznevere „parlamentarni red”. koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru{tvenu mo}. znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika. Sutradan po odr`anju govora u Narodnoj skup{tini od 8. i Skup{tina sva nije ~ula”. zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”.

tako je „brusio sebe i u~io druge kako se govori i pode{ava govor”. a sve to radi postizanja prakti~nog cilja. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. gradnju lokalnih i regionalnih puteva i `eleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!) dobara”. podizanja op{te politi~ke kulture. januara 1892. po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice. prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu.\. te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom. Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja (kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”). godine tra`io bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kao prestonice” i njegovo ulep{avanje. ne samo da bi {irili i u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak `eli i zahteva od svoje vlade”. podneo izve{taj po kome je Odbor re{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulici ne moraju podizati dvospratne zgrade. kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarne demokratije u Srbiji. Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda. posebno kod njegovog „gunjca i opanka”. Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini. Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio da bude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodne skup{tine. Najpre u Poslani~kom klubu. a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini. da se ne povla~e iza sadanje regulacione linije. u vreme kada je predsednik bio Nikola Pa{i}. na primer. Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine. u Poslani~kom klubu je u nekoliko navrata izjavljivao „da vi{a dr`avna vlast” (kralj – op. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo i to da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”. b) da se u ulici Knez Milo{evoj podi`u zgrade po tipu vila pod tom pogodbom. „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan u Narodnoj skup{tini. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu u skup{tini i stranci”. Tako je. autor) „ne sme javno me{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika). na sednici od 18. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Poslani~kom klubu. Bukure{t i Sofiju kao prestonice susednih dr`ava”. o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela. da je imao ose}aj za potrebe dr`ave. Po se}anju savremenika. Iz svega {to smo izneli mo`e se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govorni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~e stranke u cilju modernizacije Srbije. `ale}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” ne vr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost. op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dr`avne knjige”) i bonifikacije zemlji{ta. prema zapisniku koji je redovno objavljivan u „Beogradskim op{tinskim novinama”. marta 1897. navode}i kao primer „Pe{tu. koje potpuno odgovaraju 19 . a u svojim predlozima bio konkretan i tra`io precizne odluke. ali i svoje stranke. Tako|e. godine. „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”. malo se mo`e saznati o njemu kao „operativnom dr`avnom ~inovniku”. generalu Savi Gruji}u.

v) u ulici. na zapadnom Vra~aru. Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ drasti~nijoj formi. Nikola Pa{i} je zahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme poslani~ki imunitet. U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formirao svoju prvu vladu. Kad se ovo re{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”. zabele`eno je u zapisniku. Nikola Pa{i} je. objavljenom 8. Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam. koja bi sama sebi potpisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. nameri i propisu ~lana 22. ali samo iz kluba. Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i. ubrzo potom {tampan kao „poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane. na svoju ruku. godine. Govorio je jo{ jednom. godine bez znanja i odobrenja Poslani~kog kluba. „demokratizuje urbanizaciju” i modernizuje Beograd po ugledu na druge prestonice. Na sednici Poslani~kog kluba odr`anoj 24. u kojoj je Piro}an~eva vila. kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslanika Dragi{e Stanojevi}a”. jer se nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama. me|utim. zak/ona/ gra|evinskog. Nikola Pa{i} je opet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne mo`e sam.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da se ne moraju podizati vile”. Ponovo uzimaju}i re~. Navodi koji su predmeti najnu`niji o kojima je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!). Govori o tome. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”. On poziva skup{tinu na ga`enje ustava. On je revolucioni. Radikalna stranka ne mo`e nikako biti solidarna sa pomenutim proglasom. Prema istom zapisniku. vrlo odlu~no i beskompromisno. prema originalnom zapisniku. nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. ni to nije bilo dovoljno. predla`u}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu na su|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. objavljen u „Novom listu”. pisati u ime stranke {ta ho}e. pored obave{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvijaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastaviti kabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu. disciplinu u stranci. februara 1891. Me|utim. Klub treba da objavi da ni najmanje ne sau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu – Dragi{i – da ka`e: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”. da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {to vi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). iz pozicije koju je zauzimao. februara 1891. U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stanojevi}a pod naslovom „Pismo narodu”. nastojao da u svojim govorima i stru~nim izve{tajima. Poslanici vi{e nisu imali izbora. dostojanstvo vlade i skup{tine. jo{ uvek 20 . Mo`da bi se moglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}. Nikoli Pa{i}u.

Poslani~ki klub se pre}utno slo`io sa ovim tra`enjem. mo`e do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajedno ste}i poverenje stranke”. Ne otvaraju}i diskusiju. Nikola Pa{i} je za potpredsednika narodne skup{tine predlo`io „od svoje strane da se bira dr Laza Ili}”! Ve} slede}eg dana. me|utim. godine i uverenja kako }e od sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”. Ali. u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici i Pa{i}evi bliski saradnici! Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentata uveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i. nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru i odlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje su mogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kih poslanika. karakter njega samog i njegovih govora. u svom govoru u Poslani~kom klubu osvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a. s tim u vezi. Nikola Pa{i}. konstatuju}i samo „da je njegovom odstupanju uzrok njegov `ustar temperament. ponovo pokrenuo isto pitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. on se sam izjasnio da je opozicija i sam je iz kluba iza{ao. pre svega. u {irokim slojevima selja{tva. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba. ne samo u Klubu i Narodnoj skup{tini ve}. da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a. odr`ane 15. Obojica pomenutih prvaka stranke. navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenju stranke. Stranka je u sudbonosnim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. „ugledni i po{teni doma}ini”. Ako bi se Ranko (Tajsi} – op. godine. januara 1892. Znaju}i. marta 1891. januara. teraju}i vladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima. koji je ina~e iste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci `estoko napao i stranku i njenog {efa. jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i da imaju na umu re{avanja u skup{tini”. napravio je blagonakloni kompromis. autora) to bi bilo ubita~no za stranku. njeni osniva~i. opet je tra`io „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) ili ne”. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo da se sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}. zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako se po{tuju partijska na~ela. Za~udo. a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke. Kada je posle 1903. ako je voljan da pomogne stranku radikalnu. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. godine ponovo „uplovio u politi~ke 21 . U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba.\. a ne nikako politika u stranci”. Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~kom klubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a. s toga je mi{ljenje da Ranko. godine. na primer. 16.

Kako su to ove novine prenele? „G. sve vi{e ga je cenila. opredelila je ~itavu spoljnu politiku Srbije. govor odr`an na „Osmoj sednici Kluba beogradskih radikala” 26. napisao je u konceptu jednog skup{tinskog govora. bilo o trajnijem usmeravanju spoljne politike Srbije. napisale su. vrlo zbunjena. U ministarskoj fotelji i od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih deset meseci da bi tek u novembru 1904. no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima zemlje. Tek kada je 26. pogotovo sila Antante. na primer. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eo je da prvo menja sebe i svoje poglede. a na{i dr`avnici koji su primili odgovornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”. preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjim novostima”. „Smatram za du`nost da izjavim”. Pa{i}”. koje radikalima nisu bile naklonjene. koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljno spremni. „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladinskim idealima. radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda. kojima se kraj njihovog re{enja ne mo`e providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti predskazati – rukovodim se `ivotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radim prema prilikama koje su se sada slo`ile. Tako je. a glavni neprijatelj – Austro-Ugarska. Spoljna situacija se komplikuje. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”! Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u kome je sebe video kao produktivnog dr`avnika i diplomatu. a evropska diplomatija. jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja 22 . januara 1904. On je spoljnu situaciju ocrtao tako. na onome zadatku koji se dade izvesti i ostvariti”. buntovniku ili izdajniku vlastite stranke. imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socijalisti~kih ideja. Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prvi put progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru. „koji nema reputaciju dobrog govornika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ovom prilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentacijama. Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje. aprila 1906. koje su svojom te`inom izvanredno impresivne. jakobinskih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora. Iako to nije izgovorio za skup{tinskom govornicom. da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo pred doga|ajima. sa mnogo parlamentarne ve{tine. i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja. u kome je tra`io podr{ku za zajam za naoru`anje vojske. a onda veoma odlu~no i spoljnu politiku Srbije. godine. Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijatelje u nedoumici”. ogor~enog protivljenja li~noj vlasti. Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo ~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene `elje da se na izvestan na~in prekine s pro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolucionarnom narodnjaku”).

i da uklanja sve smetnje. Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi. te da samo „narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci. U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini. govorio o onome {to je realno u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti. kazao je: „Pored velikog zadatka. {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”. da bi otvorili put nepo{tenima. koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. izme|u ostalog.\. za koju misli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju. stalno ja~aju}i dr`avu i njene institucije. Srbija je dvojinom uveli~ana. koji se njome slu`e da ucenjuju. za koju je uveren da }e sve ono izvr{iti. itd. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. da zemlju naoru`a i da joj podigne nove `eleznice. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”. To zna~i da je Pa{i}. Svima je bilo jasno. i s toga je zadahnuta te`njom da sa svim susedima i ostalim dr`avama `ivi u miru i prijateljstvu. u kome se Nikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”. ~ine}i to otvoreno. da se na jugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dr`ava sa jasnom vizijom svog razvoja i istorijskog zadatka. povratili su je svojom snagom. Srbija ujedinjena sa Starom Srbijom (Kosovom). STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalne stranke. koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka. on je. otvoreno rekao „…da zemljom (treba da) upravlja parlamentarna vlast. Radikalna Vlada radila je i na sklapanju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time. obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila mu je mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko Srpska Vlada uverena je. godine. oktobra 1913. decembra 1911. godine. {to je uvela veliku carinu na uvoz sviju raznih `ita. godine u Beogradu. javno i bez ikakvih „sakrivenih ideja i namera”. kako u zemlji. maja 1908. da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im je tim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vr`e (sic!) s oru`jem u ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi. izlo`enom 29. Govore}i o programu radikala. i svojim zajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove… Sadr`aj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”. tako i u nenaklonjenim velikim dr`avama. „ali tako isto morate se boriti da joj o~uvate ~ast i poverenje. koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova. te time podigla cenu `itu. rekao je Nikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenciji 3. Govore}i u Gradi{tu 26. koje se u njenoj zemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”. Tako je bilo i u predizbornom govoru za Po`areva~ki okrug. klevetaju i omalova`avaju naj~estitije patriote. da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja. 23 .

godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratne ciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dr`ave. da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da 24 . u zavisnosti od ishoda rata. li~no bio za dvojne ciljeve. nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7. i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima niko u ovo nije bio ube|en. Ali `elja za oslobo|enjem treba da bude tako jaka. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njega ne treba ulaziti. O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi. a potom i svih Jugoslovena. osnovu jugoslovenskog programa. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”. godine. na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je do sada.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Kod nas se po sebi postavlja pitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dr`avi imati sve ono {to su u Austro-Ugarskoj imali. Ja mislim da u politici treba da je pravilo. Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskom vladom. da Nikola Pa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpske dr`ave. To ne zna~i. Pred srpskobugarski rat 1913. Ali. Ali. on li~no niti je mogao niti `eleo da javno govori. Smatraju}i da }e dugo trajati. kazao je. umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr Lazar Pa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru prilikom poverljive misije u januaru 1914. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava. da se radi ono {to je na dnevnom redu. nimalo ne uva`avaju}i `elju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. konsekventno branio tokom celog rata. Na sednici odr`anoj 16. Nikola Pa{i} je razlo`no tra`io postupnost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. Evo dela njegovog govora odr`anog 15. Srbija i Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. Treba da steknu uverenje da narod `eli da samostalno `ivi i samostalno radi. kada je rat ve} po~eo. Me|utim. pa se onda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti. a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama. dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog cilja Srbije. Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude politi~ki formulisana. da nas pomognu da se oslobodimo. zavisi od rezultata rata”. Mi smo od saveznika tra`ili. Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar. mudri Pa{i} je. jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~ku realnost. decembra 1914. Nikola Pa{i} je ovu vladinu deklaraciju sam izneo. Sem toga mi smo `iveli pod raznim prilikama. juna. da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje `elja celog naroda. na Krfu juna i jula 1917. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas vodite ra~una o tome da mi nismo velika sila. tra`io je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba. a odluku parlamenta. i da smo mi jedan narod. me|utim. Navedene re~i. pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugoslovenskih naroda. izre~enu ~ak ~etiri puta. ve} tra`iti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekaju u budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”. godine. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e. da sve druge obzire potisne.

da stvorimo jednu osnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana. a pri tom i sve napredne narode. Da li su ovo bile samo protokolarne re~i. gospodo. kao uostalom i razvoj cele dr`ave i njene spoljne politike? Od Krfske konferencije. kao i tokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama. ali ako je dobre volje kod svih nas. da }e na{ troimeni narod.\. Nikola Pa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda koji su se ujedinjavali u novu. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nismo ~ak ni ravnopravni”. u istoriji na{eg troimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga u kome se sada nalazimo. koji je toliko prepatio. put koji }e nas brzo odvesti u redove najnaprednijih naroda. zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~eljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira. kao najstariji poslanik. jednu dr`avu koja }e zadobiti na{ narod potpuno. mi }emo mo}i na}i pravi put na{ega napretka i razvitka. da }emo zadovoljiti na{e saveznike. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em narodu posao je dosta te`ak. ali je 25 . godine na kojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju. Na{e pleme `ivelo je dugo razdvojeno tu|im dr`avama. Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra. koji je odbio da on formira prvu jugoslovensku vladu. koji misle da }e nas razjediniti i rastrojiti”. jedna lepa pristupna i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorne skup{tine usmeri u ovom pravcu. decembra 1920. radilo je radi tu|ih naroda (sic!). koji `ele i koji se u me|unarodnim odnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda. da }emo uliti strah onima. Vrativ{i se na doma}u politi~ku scenu u jesen 1920. jugoslovensku dr`avu. naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u i istorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata u ovome domu. naprednu i slavnu. Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom. Nikola Pa{i} je. da stvori jednu dr`avu stalnu i jaku. zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa Stjepanom Radi}em na ~elu. Sudbina na{e budu}e dr`ave i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje. smogao snage da 12. godine. Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrdi temelj na{e budu}e dr`ave i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{em troimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obrazlo`ena u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dr`ave. onda se taj posao mo`e svr{iti. godine rad Ustavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici. koji `ive u na{oj domovini. pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista. Ja dr`im. hvala Bogu i prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili. a sada je. Takav realan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918. slu`ilo je tu|e gospodare.

{to smo izgubili slu`e}i na{oj naciji. mira i prosvete!” Me|utim. ali nemo}an da se suprotstavi kralju Aleksandru I. za vreme ustavne krize. da se sva|amo. kao i u vrlo temeljitom i elokventnom govoru bez pisane pripreme od 7. Trgnimo se i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti. ~estitost i moral. odr`anom 12. koji ni malo ne podi`e na{ ugled u inostranstvu. opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i saveznika. kao i procena taktike govora prilikom otvaranja Ustavotvorne skup{tine. a ne da se dogovaramo i da bratski radimo. na{oj hrabrosti i vernosti. {to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju. pripreme oslobodila~kih ratova i ujedinjenja. da brzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {to `ivlje. godine. jer se samo tako nagra|uje vrlina. me|utim. godine. Spolja. koji izgubi{e svoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo. 26 . pa do ovog vremena. te da brzo i `ivo nadoknadimo sve ono. te da jaki i pobedni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela. mo`emo videti iz njegovog zaista impresivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u Novom Sadu”. Zaboravili smo na pale na{e junake. da nadoknadimo i sve ono. zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalne stranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije. koje se divilo na{em juna{tvu. pozivaju}i na novo stvarala{tvo. iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja. Mi smo po{li putem. Da je ova na{a konstatacija ta~na. nismo radili onako.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji je nastojao da derogira i osnove parlamentarizma i samog ujedinjenja. u svom govoru posebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam ka`em. koje nas pozivaju da narodu pomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snage da. apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitih rodoljuba i onih. nego se grdimo i pljujemo kao da je cilj na{em ratu bio. koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o. Nikola Pa{i} je. nacionalnu dr`avu. oktobra 1920. pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Ustavotvornoj skup{tini. me|u dr`avama i me|u narodima”. rukovodite se u narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu. kako su na{i interesi nalagali da se radi i kako su `eleli na{i prijatelji na strani. {to se tako grdimo i ru`imo. od kako smo se oslobodili. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti. kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku. znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti. da nema ve}eg blaga na svetu od ~estitosti i dobra. maja 1921. Upu}ivao je jo{ sadr`ajniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom ili privatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte. a koje sada ne razume nas. {to smo u ratu izgubili. koji dr`e pravdu me|u ljudima. koji je odr`an samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. juna 1923. koji su rod svoj zaboravili. Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjenja. da {to pre do|emo do blagostanja.

uporno skretao pa`nju na opasnosti koje prete novoj dr`avi. kao pre nekoliko stotina godina. `estoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr Dragoljuba Dra`e Pavlovi}a. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i da ka`ete: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav se ostavi takav se zate~e”. sekretar kralja Petra I. pozivaju}i na „jedinstvo”. koja kao da nisu sklona onom na{emu {to imamo”. o~uvamo. i ne dopire. Ovo kraljevstvo o~uva}e se.\. svedo~i u svom dnevniku o na~inu na koji je do`ivljavao li~ne napade. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onih koje su dane za ostvarenje ove dr`ave. marta 1918. ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krah dr`avne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta. aprila 1924. „njegove pobude. neu~tivo je izi}i. kao i sve one koji ho}e da nam smetaju da `ivimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom i svakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u. odgovorio je: „Pa {ta bih drugo. godine. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim. posebno u zapadnim krajevima. {ara(o) ne{to po hartiji”. Tim povodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme „studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr Franje Miklo{i}a prona{ao jednu poslovicu. „slogu i dogovor”. ili jednu ja~u pobudu. itd. tako|e je uputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emo posti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako je u Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali. samo je odgovorio: „Vi znate da ima kleveta protiv svakog ~oveka. Kad to utvrdim. po re~ima dr Nika @upani~a. da nas zarobi. nikada nije bilo klevete sa moje strane. [to je stvoreno krvlju ne mo`e se lako razru{iti. Va{e su `elje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama. znam zbog ~ega tako govori a moram odsedeti. radim po narodnim `eljama. U svom poslednjem javnom govoru. a potom i kralja Aleksandra I (do 1929). septembra 1926. godine u Bijeljini izme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku i pozdravljam vas. „Ja prona|em {ta je u drugom”. a pogotovo dugo trajanje na politi~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}. Klizi sa mene iako dopire do uva. godine. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”. a kad se izve`ba i da vidi{. govorio je. kako su to radili na{i neprijatelji. „nordijske hladnokrvnosti. mi moramo da suzbijemo. a on „kao da ne ~uje. velike energije i upornosti”. onda me se ne doti~e {ta }e re}i ili uraditi”. niti mi je to u obi~aju”. U ~emu je le`ala tajna te Pa{i}eve. koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles 27 . svakoga koji ho}e. ali pametni ljudi ne sude ~oveka prema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… Molim Vas. odr`anom u Cavtatu 26. samo }e sada mnogo lak{e biti. Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktima sa narodom. Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu.

U poslednjim godinama `ivota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”! Mo`da. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dr`avnu politiku”. Neki od njih bili su osniva~i stranke. posle njegovog „na~elnog ali o{trog govora”. maja 1904. godine – op. `estoko i ubedljivo. sa`imao ono {to je smatrao najboljim. pu{taju}i da svoju `estinu. te je samo konstatovao „…da je eto Stojan tako hteo. povla~io se u zadnju klupu. Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnu radikalnu stranku. po njegovom mi{ljenju. kao i s obzirom na mesto odr`avanja sednica. u Ministarstvu inostranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. pak. sazvao je {iri Glavni odbor (26. Gaja Miloradovi}. sa svim atributima {efa stranke. to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti. na {tetu stranke” (1923. To nije ~udno kada se ima u vidu da je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnim istupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanje Nikole Pa{i}a. zadovoljavaju}i sve struje u Klubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje. Tek potom je. autor). va`an zakon. Godinama docnije. ponovo neprepoznatljivo odlu~an i o{tar. sukob sa Stojanom Proti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno. kao isto~nja~ki mudrac. Kosta Timotijevi} i dr. koje je uvek prihvatano gotovo jednoglasno. Nije nam potpuno jasna uloga koju je imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i uglednih ~lanova stranke. kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanova Glavnog odbora iz same stranke. bio je samo }utljivo ljut. me|utim. koji je. kada je pred kraj `ivota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em. bili njegovi govori u Poslani~kom klubu i Glavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govornika sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku o nekom va`nom pitanju iz domena dr`avne politike ili. polemi~ki dar. doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju ne samo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}. aprila 1926. Kakvi su. verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enju dvadeset ~lanova stranke.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i njenim istorijskim zaslugama” bio je. na njegov 28 . godine. analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i na javnim skupovima. Ali. S obzirom na to da je Nikola Pa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira od svojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”. Iz {turih bele`aka u {tampi jedino znamo da su sednice Poslani~kog kluba odr`avane tajno. godine). stru~nost i prakti~nost poka`u najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. Dragutin Pe}i}. me|utim. {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zaboraviti” (ili oprostiti). koji se nisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometali rad vlade”. onda je govorio prvi. verstehen alles vergeshen”.

hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijske li~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju. Mislimo da }e budu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo tako vrednuju i koriste. U tom pogledu sve je zavisilo od sposobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a da bismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop. Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko-metodolo{ki postupak istorijske nauke. nau~ne objektivnosti i metoda. To zavisi i od kriterijuma koje smo postavili sebi. Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne tako bitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda. predsednik Narodne skup{tine. vlade. na primer. {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke. 29 . bio je obi~an propagator socijalisti~kih ideja. stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji. Kada smo istra`ivali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo u velikoj nedoumici – da li pod pojam govora mo`emo da uvrstimo i njegova izlaganja. izgnanik. a kasnije i Nastas Petrovi}. izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govori”. Da bi se poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup. istori~ara knji`evnosti. narodni poslanik. sa~uvana u formi zapisnika. svim svojim bi}em posve}ena politi~kom. Glavnog odbora stranke. itd. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo. Odabiraju}i govore. me|utim. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a poticaj. Ne mo`emo. prigodne. buntovnik. ~ini nam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”. i kra}eg ili du`eg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade.) osim one jedine – istorijske nauke. Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i. ideolo{ke. Zato je izbor govora istorijske li~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji. iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921. dok „ars poetica” ~ini osnovno polazi{te istori~ara knji`evnosti i njegove procene konkretnog stvaraoca na lestvici knji`evnih vrednosti svoga doba. istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnoj dru{tvenoj zbilji. Tako smo dobili {irok dijapazon govora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanje o konkretnoj istorijskoj li~nosti. Kao istorijska li~nost. Uvr{tavanjem i „operativnih govora”. dr`avni~kom i diplomatskom radu. godine zbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}. koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu). bez prava na `albu. pisma i drugo. se}anja savremenika. vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalno shva}enog govora. u vreme kojih je bio na ~elu nekog operativnog. robija{. anga`ovani borac za nacionalno oslobo|enje Srba. Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. na primer. odnosno metod istorijske nauke koji }e se pribli`iti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja. zapisni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom. politi~kog ili dr`avnog tela.\. kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovu raspravu. dokumenta.

kao ilustraciju. Svaki govor. mada motiv mo`e biti isti. Dijapazon dru{tvene delatnosti jedne politi~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog. U svom govoru mo`e da prenosi. ali je njegov karakterni i psiholo{ki sklop po anga`ovanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it. Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima. Poslani~kog kluba. kao diplomata. izre~en sa jednog od navedenih polo`aja. iza kojih stoji literarna imaginacija. Te{ko je. mi ne zanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knji`evnosti mogu praviti izbori najlep{ih pesama. Po struci je bio gra|evinski in`enjer. raznih struka. U govorima se slu`io samo onim stvaraocima. pri~ama. Nikola Pa{i} nije bio takva istorijska li~nost. istorijska nauka tek treba da odgovori. kako je to sam govorio. pak. li~nog i grupnog do`ivljaja u svojoj svakodnevici. me|utim. Ona mo`e. a u istoriji knji`evnosti stalno. na}i jednog knji`evnika koji se u svom stvarala{tvu bavio tolikim literarnim rodovima. ^injenica da je ~itao doma}u i stranu knji`evnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima slu`io „literarnim ki}enjima kao neki”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ona mo`e da preko mehanizama dr`avne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove. posebno u esejima. nepromenjivo na~elo vrednosti. U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti. da svojim govorom uti~e na emocije ljudi. ~ak i sredstvima kojima se slu`i i literarni stvaralac. stvaraoci mogu staviti u funkciju dru{tvene anga`ovanosti. predstavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama. 30 . koriste}i ~ak lepotu literarnog dela. formu i politi~ku nameru. promenu raspolo`enja i stavova. Koliko je to postigao svojim govorima. poslanik u Petrogradu. U istoriji sasvim konkretnog razdoblja dru{tva. Pri izboru govora jednog dr`avnika bitno je da se raznovrsno{}u stvori celina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti. Jer. ali ima mnogo istorijskih refleksija. pre svih „ars poetica”. Jasno. imao bogatu biblioteku literarnih dela. beseda i sli~no. imao je druga~iji cilj. ministar inostranih dela. Kao dr`avnik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na promenu dru{tvene stvarnosti. koji su mu omogu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj. mogao je da svojim dobrim poznavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nost mo`e da opona{a velike literarne mislioce i retori~are. poeziji i romanu. pokazalo se da dometi te anga`ovanosti na promenu dru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti koja je oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. itd. ministar gra|evina. ako ne i nemogu}e. Op{tinskog odbora Beograda. ali se takva raznovrsnost zbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne mo`e „vezati” za jednu li~nost. ~itao mnogo i studiozno. eseja. delove lepog literarnog iskaza. da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi na me|unarodnom planu dobrobit”. ^esto nema retori~ke lepote. programske jasno}e i ubedljivosti. romana. oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. pri~a.

ali se ni iz jednog ne vidi da je anegdotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”. Nije svaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”. vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. te da razvijenim kriti~kim aparatom objasni prilike u kojima je dr`an. On treba da te`i da utvrdi da li je govor identi~an autografu. to je izbor „od svake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih njegovih skup{tinskih govora. tri njegova govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novinarskim jezikom (mi navodimo delove dva). Isto tako. razre{avaju}i „glavna mesta i li~nosti” ukoliko se spominju. Ponovo po na{oj proceni. Na tim sednicama govorio je po nekoliko puta. pa i mitsko mi{ljenje. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a Autor ove rasprave izabrao je stoga. a ostalo je sa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva).\. Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sam po sebi otkriva istorijsku li~nost. Do sada je vladalo gotovo stereotipno. po tom kriterijumu. Imamo. Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedan korak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a. ima dobrih i lo{ih. {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nijedan). bio zate~en i nespreman! [ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednik Narodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. sjajnih i vi{e desetina briljantnih. kratka operativna izlaganja. debate. govore. me|unarodne konstelacije snaga. polemike. Kako bismo to slobodno rekli. i 1920–1922). godine. sa~uvani su. zapisnici za {est godina (1889–1893. na~ela programa stranke. banjalu~kom i skopskom okrugu). Godine 1897. Poslani~ki klub sastao najmanje dve hiljade puta. da li je sadr`aj verodostojan. do 1926. a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisnici za tri ratne godine (1915–1918). zasnovanoj na u~estalosti istupanja na sednicama poznatim iz zapisnika. itd. najlep{ih. po na{oj proceni. za njegovog `ivota je odr`ano ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac od jedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. za vreme kojih se. Posle objavljivanja njegovih celokupnih govora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. na primer. U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. u sremskoj `upaniji. da li je govor odraz objektivnog stanja i politi~ke situacije. prigodne besede i diskusije. Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je trideset osam godina. koji se kao nedoku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istra`e. me|utim. Ova rasprava zato nije izbor najboljih. kako bi mogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini” Nikole Pa{i}a u svom dobu. politi~ki najstvarala~kijih ili programski najdoslednijih govora Nikole Pa{i}a. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u ~etrdeset dva navrata. Nikola Pa{i} je govorima i debatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavije u ukupnom trajanju od {esnaest godina. 31 . da je bio „lo{ govornik a izvanredan takti~ar i parlamentarac”.

Me|utim. Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike. bilo uzaludno. posle balkanskih ratova. sa prigodnim govorima. pitamo se. Dr Nikola [kerovi}. politi~ar i diplomata. iako je na{a diplomatska slu`ba nekoliko puta tra`ila zvani~no obave{tenje. Pa{i} je 22. za Bosnu i Hercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sada ne znamo. kao po~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti. Nadali smo se da }e se od tog vremena. A {ta je. sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekoliko onih objavljenih u novinama. na primer. Mi mo`emo raditi u tom pravcu samo toliko. Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega. odnosno tra`enja okvira za re{enje srpskog pitanja. Vi{e sre}e je bilo sa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. Svako traganje je. objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije 1862–1898. Po na{em mi{ljenju. godine. posebno govora. U svom prvom programskom govoru u Narodnoj skup{tini. Ni ovi zapisnici nisu dostupni. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju. krajnji rezultat. godine. Nikola [kerovi} je u svojoj knjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnika i dokumenata vlade. najkarakteristi~nije delove. Pomenuta praznina ide do 1897. sveukupnu analizu u raspravi. Njihova kona~na sudba zavisi. Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu. moralo ih je biti najmanje dvadeset (mi pominjemo samo jedan!). Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u radu Krfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dr`ave (1917. zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. na kojoj je bio {ef delegacije Kraljevine SHS. ali sa jednom prazninom u nizu redovnih zapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvu vladu. po na{em sudu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da 32 . crpili smo iz svih Pa{i}evih objavljenih i posebno neobjavljenih govora. godine (Beograd 1952). Sa~uvani su i objavljeni 1964. ali mi im `elimo svaku sre}u i napredak. godine. za ovih pola veka. Kao predsednik vlade Kraljevine Srbije. od Velikih Sila. godine izlo`io na~elo „Balkan balkanskim narodima”. a sa @enevske je ostala samo op{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). od onih koje su ih dale na privremeno administriranje susednoj monarhiji. me|utim. godine. naprosto su neshvatljive. gospodo. 1918). Nave{}emo samo nekoliko primera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama. kao njen podtekst. prvi direktor Arhiva Srbije posle Drugog svetskog rata. tada ministar inostranih dela. na osnovu kojih mo`emo objasniti celinu. godine. Navodili smo i na kraju }emo navesti samo. novembra 1904. me|utim. nacionalnom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. U tom kontekstu je. 1913. zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija? Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a. on je bio pragmati~an dr`avnik.

gospodo. Jer kada dr`ava primi obavezu. Srbija nije mogla dopustiti!” Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kih na~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se `eli da se ne{to postigne. koje je ona od nas tra`ila. To se vidi na brojnim primerima. ja u tom slu~aju mogu onda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje. i za to {to Srbija treba da se pribere. {to prema karakteru na{eg naroda. kao {to znate. da je slobodna. kao i u novoj dr`avi – Jugoslaviji. A to. {to je tvrdo verovala i veruje. Ista na~ela zadr`ao je i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918). da oja~a… I zbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja. davala izjavu da nam mo`e dati i uvoz `ive stoke. mo`e izvr{iti ulogu Pijemonta”. da je Srbija kulturno-pravna dr`ava. da podnese tolike `rtve samo zato. ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu. onda ta dr`ava nije vi{e nezavisna. da poku{am da se obavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dr`ave. Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju. predsednikom Jugoslovenskog odbora. jer se zahtevi Austro-Ugarske nisu mogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dr`ave. Mi smo to odbili. gotovo isklju~ivo sa Antom Trumbi}em. Drugi primer je iz 1907. naravno pod pogodbama. koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutno tokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdr`i tolike udare. da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri. koja mo`e Srbiju emancipovati od susednih dr`ava… Politika jedne dr`ave ne mo`e da zavisi od jednog ~oveka. da je najbolja politika ona. uporno je isticao 33 . a te pogodbe. dostojan ~lan evropske zajednice i dostojna potpore da se razvija i {iri”.\. da pazari kod druge dr`ave. o onom {to on o~ekuje i `eli. godine. gospodo. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko. da one steknu uverenje. propali kad nisu bili zajedno. a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu… Nama je nu`na politika mira. kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku. balkanski narodi. samo tako ure|ena Srbija mo`e biti centar Srpstva. pa prema tome mogu pravilno i da radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I dr`im. godine: „Austro-Ugarska je. u po~etku na{ih pregovora pre dve godine i ranije. Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odr`anih u raznim prilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a gledamo. u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jednoj velikoj slovenskoj dr`avi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi. da se nekom cilju do|e. bile su za nas vrlo te{ke. i da joj prizna prvenstveno pravo nad svim drugim dr`avama. ona je pod protektoratom te druge dr`ave. jer kad se obavestim o pravim nazorima. na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam. pa ma koliko je on uman ~ovek. za koja se ne zna nasigurno. ali se uvek radi sa onim stanjem koje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dr`ave. jer nema ni jednog ~oveka na svetu. du`an bio.

time samo tra`io da Hrvat mo`e slobodno da u Beogradu ka`e da je Hrvat i da brani svoje interese. potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanje feudalnih odnosa. itd. iz~ezne? To ne mo`e da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom. koje su nam crkvama nametnute. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a. „dr`avni magacini”. Pa{i} je. koje su. O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni u kom slu~aju kao „zastareo politi~ar”. Kada je aprila 1921. Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalitetu i ideologiji”. „sam sebi pribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima su oplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve. da Srbin to isto mo`e u Zagrebu. a mo`e se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropi i svetu nastale”. godine. To je razlog zbog koga su bujali parcijalni i sebi~ni interesi. maja 1921. mi moramo da le~imo u 34 . pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dr`ave i ostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”. ste~ene. i to uz pomo} na{ih jakih saveznika. kako smo i mi ranije mislili o njemu. koje su nam {kolama. Trumbi} je tra`io da se to pitanje prepusti budu}oj Konstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. mi patimo od tradicija. zajedni~kim `ivotom. kako je Pa{i} i predvi|ao. imao vi{e ko da poslu{a! On je. da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovoljenje”. to mo`e da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~kom narodnom dobru. godine. Pa{i} je na sednici Poslani~kog kluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji be`i s fronta! /…/ Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izlo`eni potsmehu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”. kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa u drugim krajevima. Evo za{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimo tekovine narodne. „trgova~ke radnje”. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao) i hrvatskog plemstva. a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. ne u na{oj slobodnoj dr`avi. Po{to je Trumbi} bio krajnje uporan. taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju. koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti. I te tradicije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. rekao je Pa{i} za skup{tinskom govornicom 12. „kako to mo`e da nestane. nego u tu|im dr`avama. na `alost. 7. gospodo. Jer. provincijski i malogra|anski duh – ono {to je Josip Horvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”. a narod je krajem 1918. „tvrdoglavog advokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i da se mo`e desiti i obrnuto. me|utim. me|utim. nije. To mo`e samo da iz~ezne vaspitanjem. juna 1923. Koje su to ideje. zajedni~kim radom. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitno rekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini. pak. koje su nam silom nametnute. U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. godine: „Jeste. prilikom raspada Austro-Ugarske. godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbog odre|enih re{enja u svom ustavnom projektu. „spahiluci” i veleposedi.

a pokojni Adam Bogosavljevi} du{u ispustio. sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog. ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi – bili ti. preko puta. u nesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada. koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”. Zar ne treba upravo tu tra`iti odgovor na ve} vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku `alopojku kako Srbi znaju da dobiju rat. Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne od drugih. idealnog Bo`inovi}a. godine izneo je („ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre oko ure|enja Dr`ave i oko narodnog jedinstva (centralizam. 8/20. ne silom ve} kulturom i prosvetom. ni to nije pomoglo. aprila 1926. na tom istoriskom mestu a u dogledu grobova na{ih vernih. federalizam. Pa{i} je bio nedvosmislen – tra`ite to u istoriji crkve. milih i nepre`aljenih drugova. zbog ~ega mu se u tom smislu ne mo`e ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”. me|utim. pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj `ivota to javno stavio do znanja. po potrebi. Nikola Pa{i} je. zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade. na stranu onih koji su zahtevali o~uvanje interesa celine. pored koga stojite. koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lako gubio mir. „neizvesna utopija budu}nosti”. u kojima je le`alo hiljadu golih. isprebijanih i izmu~enih radikala. godine. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26. onih istoriskih {upa. dobrom i bratskom voljom! „Neprijatelji su nas pocepali na Srbe. sedog Ani~i}a i druge na{e bliske drugove i jednomi{ljenike. koji stoi~ki u kraljeva~kim rupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem. Mi nismo `eleli da oni budu sluge (pora`ena ratna strana – op. Iako je takvih bilo na desetine. bio i retori~ki nadahnut. na mestu gde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao. a da obavezno gube mir. gladnih. ve} da im saop{te smrtne presude… A eno. kao i celokupan dru{tveni anga`man. vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne da im sude. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi tra`ili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalnosti. itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedan narod”. Ali. zbog stranih tradicija i uticaja crkve. Me|utim. kako je umeo da ka`e. znaju}i da kod slu{alaca izazove duboke emocije. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zajedni~koj bratskoj dr`avi”. ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odr`anog u Zaje~aru. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je `iveo a ne. septembra 1891. neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog „umjetnog uzgoja mr`nje”. autor) a mi gospodari. na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalne stranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu. Ose}aju}i brzi kraj svoje dr`avni~ke karijere i `ivota uop{te. prvenstveno zbog interesa celine srpskog korpusa u dr`avi.\. na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vi|enih radikala. gologlavog i izmu~enog Didi}a. Pa{i} je svojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga. autonomija. 35 . Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nije mogla na to pristati. iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni.

bio je Pera Todorovi}. ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci. Tu se krije i su{tina vrednovanja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. vremenom je stvorila nepokolebljivo uverenje da ‘zna Baja {ta radi’. i svih na smrt osu|enih…” Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujund`ijska {ara”. opet. Na{ narod ceni re~ ‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere. Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. Pa{i} }utljiv do onemelosti. Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. u Spomenici Ljubomira M. nagla{avanjem stvarnih `rtava. jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud. bio usmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva. ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”. Davidovi}a. Valjda {to su se tako lepo dopunjavali. njene ~vrstine i. koji juna~ki du{u ispusti{e. a poti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. koji nije prezao ni od avantura. koji je tu izre~en. samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{ala demokratije”. tuma~ strankinog programa. To je. Ako se u ovom. kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a ne glave”. na primer. A eno tamo podalje. nabijen emocijama. odnosno vlasti. ipak. izvanredan primer za odmeravanje veli~ine 36 . jedno je sigurno.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. Njegova re~ je rado slu{ana. Svi|ala joj se uzdr`anost Pa{i}eva. Pa ipak. nalazi ne{to od ta~ne ocene govora Nikole Pa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu ali vrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”. red grobova na{ih drugova. a Todorovi} drag i mio propovednik. ~ini nam se. koju smo naveli. na onom bre`uljku. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da je istina. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i da provla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vremena dato” u crno-beloj vizuri. Primer. godine: „Pretsednik te skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}. kao. Pa{i}eva jedna. Simboli su bili u drugom planu. `iveo narod srpski! Eno onim putem sprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a. vezanih jedan za drugoga. Dve protivre~nosti. iako nije uvek bila vredna. {to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{ni sud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene u tamnicu i okovane u te{ka gvo`|a. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef. Ljube Davidovi}a. i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom i njenom stvarno{}u. na utemeljenje njene istorije. Mada se ne mo`e pore}i da je ovaj govor. Otkriva nam se su{tina gra|enja dru{tvene mo}i. njenih istorijskih simbola. a glavni govornik. koji umirahu sa usklicima: `ivela narodna sloboda. nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli. dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana.

were an object of an analysis with the aim of deciphering the „art of oratory” and speeches as historical sources. establish veracity etc. Summary Oratory of Nikola Pa{i} Much has been written about Nikola Pa{i}. Firstly. tj. elucidate his personality. statesman and diplomat. with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances in which a speech was delivered. The third factor is the question whether a speech represents a turning point in form and way of delivery. a speech can delineate personal characteristics and psychological type of a historical personage. politician. historiography has so far been denied a comprehensive work which would at least partly. party conventions and on festive occasions. the least was written about his speeches. and if it is innovative. his speeches held at political meetings. As a historical source. knowing also to stirr deeper emotions with his audience. On the example of selected speeches of N. For various reasons and despite numerous attempts. does not hold true. His subsequently found statements and above all. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage. And yet. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologije vladanja i njenih raznovrsnih transmisija. and on how he outlines his programme. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a istorijskih li~nosti. during his lifetime. When selecting speeches of a statesman it is important that their diversity help form an overall picture of his character and activities.\. statesman and a diplomat depends on the position the speaker holds in the pecking order of social or political power. His speeches show him to have been a pragmatic statesman. politician and diplomat who could also be rethorically inspired if need be. Pa{i}. it is plain to see that the opinion of him as „bad speaker and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now. Speeches can be also regarded as the state of political culture on general or individual level. 37 . Another important factor of speech as a historical source lies in the relation between the structure and contents of a speech and the audience for which it is meant. the contents of a speech by a politician. and even more lately on.

do 2001. Istorija privatnog `ivota od Rimskog carstva do 1000. 25. a koji se finansira iz sredstava Ministarstva za nauku. * 1 ^lanak je napisan kao deo istra`ivanja za temu Dr`avna represija u Kraljevini SHS 1918–1929. u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20. @or` Dibi (prir.”1 Mo`da najve}u potvrdu tih stavova pru`a upotreba pedago{kih radnika u ideolo{ke svrhe. pripremale za isku{enja realnog `ivota. Beograd 2000. po njegovom mi{ljenju. godine. Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija. Po`eljno vaspitavanje mladih. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~ke svrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. Filip Arijes.). a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja. veku. Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokom istorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce. Za njega je istorija {kolstva. a te ideje. str. Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kraljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanja prosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enika koliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti. gradivom i predmetima. istra`uje kontrola dr`avnih i prosvetnih vlasti nad `ivotima prosvetnih radnika.1) "1918/1941" JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI* Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata APSTRAKT: U ~lanku se. godine. tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br. 38 .12. ali se u slo`enim okolnostima postojanja totalitarnih re`ima pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dr`avni servis. nemaju veze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja.083 (497. stalna je karakteristika svih dr`avih sistema. samo istorija ideja odraslih o detinjstvu. u su{tini. 1194). na osnovu arhivske gra|e.Mr Ljubomir PETROVI] Institut za savremenu istoriju. periodike i literature. Beograd UDK 371.

da {titi pravni. godine. a jugoslovenska dr`ava. godine. politi~ki program nove dr`avne zajednice. Zatim korektivni. hrvatsko pitanje. ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu do nivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa. krajem 1918. 39 . da „po~inioce inkriminisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi. zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave. hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. sukob izme|u neophodnosti odr`avanja egzistencijalnog polo`aja dr`avnog ~inovnika. u smislu odvra}anja kako lica nad kojim se vr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepo`eljnih ~inova. Beograd 1997. Zato i ne ~udi {to je stale{ko Udru`enje jugoslovenskog u~iteljstva. Njene pristalice. ali stalno prisutni. januara 1929. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Uop{teno gledano. Ti ~inovi ne moraju biti strogo aktivni. Revizionizam susednih dr`ava. sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni. odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se tra`ila ~ak i misaona „pravovernost”. bilo je odgovor kralja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme Kraljevine SHS. a tako su vlastima dali signal za zloupotrebu u~iteljskog stale`a u politi~ke svrhe devet godina kasnije. u tim krugovima. Tre}i cilj odnosi se na preventivno delovanje. u svojim prvim javnim nastupima tra`ilo stvaranje jedinstvenog prosvetnog zakonodavstva u dr`avi. knj. pa ~ak i ratni konflikti. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolom ministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. 247 . Ukidanje parlamentarizma 6. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jedne du{e narodne” biti njihov zadatak. godine. stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji i nacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika Kraljevine SHS. Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{ljenja”. str. prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povoljnije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nih politi~kih uverenja. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. politi~ki i dru{tveni poredak. etni~ka pripadnost ili neka druga kategorija. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila je isklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu. godine. shvatali su je kao filozofiju oblikovanja nove nacije. II. Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kraljevine Srbije postala je. veka. osnovano sredinom 1920. Ideologija „troimenog naroda” Srba. Nepostojanje konsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenih uloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni.294.LJ. prete`no Srbi. podrivanje spoljnog ugleda dr`ave i autaritaran karakter kralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim.2 Ishitreni entuzijazam 2 Ljubodrag Dimi}.

27. godine. Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva.3 Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dr`ave postojali su otpori. Ovaj savetodavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nadzornika sa prosvetnim radnicima.62. Prostor. prosvetnih radnika. Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku. upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela. str. 61 . Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog i dr`avnog jedinstva. Srbi i Jugoslavija. Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanja da na~in `ivota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da se procene samo u kategorijama korisnog i {tetnog. politika. Osnovno {kolstvo bilo je zadu`eno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskom kraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga`ovanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu. islamski i katoli~ki. Mimikrija nepoverljivog selja{tva. u obrazovno nerazvijenim sredinama. sa izra`enom verskom tolerancijom. Izveštaj na~elnika krajinskog okruga. Razvijati svest i ose}aj za dr`avu bio je primarni zadatak u~itelja kao lojalnog dr`avnog slu`benika. koju je diktirao dru{tveni moral. Jedina obzirnost. vid represije i da ga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora. mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dr`avni zahtev.4 Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obrazovnom profilu prose~nog stanovnika. u odnosu prema dr`avi i njenim institucijama. nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprotstavljene istorijske svesti. Pogled s kraja veka. Beograd 1998. koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da 3 4 Isti. od 16. po mi{ljenju integralaca.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. moralni ljudi skloni aktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena. [kolske obaveze |a~ke populacije bile su tipi~an primer. fond Ministarstva prosvete 66 pov. proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenim nacionalnim i dr`avnim interesima. društvo. pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu i ograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog `ivota i preuzimanja drugih civilizacijskih obrazaca. Na prostoru tek ujedinjene dr`ave sudarala su se tri civilizacijska i verska modela.8 . prema dr`avnoj politici obaveznog {kolovanja. Da bi se takvi. nije vodio ra~una o balastu istorijskog. pravoslavni. „negativni elementi” suzbili prosve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada. ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta.. politi~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dr`avnih tvorevina. Naravno da je kategorija {tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo da nastavnike savetuju i u pogledu li~nog `ivota van {kolskih prostorija. marta 1921. narodna i dr`avna kategorija. 40 .

godine.384 nastavnika. Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931.722. a podu~avalo ih je 49. Podaci prema: Ljubodrag Dimi}. 86. nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u nepismenim sredinama.173 |aka. str. nameravali su da otvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dr`avi. Koliko je prosvetni napor jugoslovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929.61% nepismenih prema popisu iz 1931. Nikola @uti}. 191.6 [kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernog prosvetnog i civilizacijskog razvoja.. Ta brojka nije se mogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina. 190.785 dece. dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepismenom stanovniku. Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525.111 {to zna~i pove}ao se za 106. Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. Dr`avne vlasti.LJ. a broj u~enika od 1. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Beograd 2001.). 34. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi i programi. a 90% sredstava odlazilo je na dohotke ~inovnicima i prosvetnim radnicima. godine. kao masovna dru{tvena pojava.81% u korist mu{karaca. str. godine. tek na po~etku Drugog svetskog rata 1939–1940. 1. knj. godine izjedna~eno je prosvetno zakonodavstvo. II. podignuto je 229 osnovnih {kola od 9. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkriva i podatak po kome je samo 10% prosvetnog bud`eta bilo namenjeno direktnom ulaganju u razvoj {kolstva. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tva mo`e se sagledati ako se ima u vidu da je. izla`u pojedincu bez prisustva drugih osoba. Ove naizgled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija imala oko 44. Ljubodrag Dimi}. otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovi predvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira. Od 1929. 66% stanovni{tva. 188. f. Samo za prvih {est meseci 1929.300.407. str. 181. Osnovnu {kolu poha|alo je oko 1. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i i cifra po kojoj izdvajanja iz bud`eta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7% svih rashoda na godi{njem nivou. a jo{ manji bio je broj srednjo{kolaca koji su ~inili 1. Blagoje Isailovi} (prir. pred po~etak Drugog svetskog rata tokom 1939. nije se mogao suzbijati sredstvima koja su. 36. Samo je 9. poha|alo osnovnu nastavu. veka. bilo 10.638. kroz savete i opomene. godine.03% ukupne populacije 1939.392 odeljenja.).326 na 1. Postojala je izra`ena razlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila 14.7 5 6 7 ASCG. 192. sa 34.5 Jedan od prvih koraka autoritarnog re`ima bio je intenziviranje rada prosvetnih institucija. godine.874 {kola.. 41 . Analfabetizam. br. (dalje: Zapisnici. a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijene patrijarhalne kulture. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti se primedbe na li~ni `ivot. do 1931. U isto vreme. 36. uprkos deklerativnih javnih istupanja politi~ara. Istorija 20. Beograd 2002. Ljubodrag Dimi}.409 njihov ukupni broj popeo se na 9.

dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacionalno” vaspitavanje u~enika. o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja „jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju po`eljnih ideolo{kih stavova. preduze}a ili pojedinci). Ð. Ve} u osnovnoj {koli tra`ilo se stvaranje jedinstvene jugoslovenske kulture. 326. knj. Isto.9 [kolski programi bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda. pa i prosvetnih radnika. opština. napretka i preporoda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enike za samostalno i kriti~ko razmi{ljanje. Jugosloven. Od prosvete se. marta 1929. Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da bude skroz nacionalna i dr`avna.. u ideolo{kim i politi~kim vrhovima Kraljevine. Ideolo{ka slika prosvetnog radnika U me|uratnom periodu. Beograd 1988. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tome suprotstave. Beograd 1920. Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca. str. Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi. postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvetnog radnika i egzistencijalno optere}enog. više nego i fizi~kih radnika. str. da stvaraju kadar koji ne}e „dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dr`ave”. Umno radništvo i njegov polo`aj u današnjoj dr`avi i društvu.1. Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS. str. postala je osnovna vrlina podanika Jugoslavije. izme|u 1929. jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dr`avnog `ivota.37. Poslu{nost. Miloševi}. a glorifikacija dinastije Kara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima.” Kam. str. 11. njihov polo`aj postaje sve te`i i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje. u dr`avi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslodavcima (bilo da je to dr`ava. rada i ose}anja. maja 1920. i 1935. Istorija Jugoslavije 1918–1988. I. „Jugoslovenstvo i osnovna škola”. stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{enih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija. 10. Popovi}. a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugog reda.12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih 8 9 10 11 12 Zapisnici.. 42 . jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dr`ave. ukazivalo se na te`ak polo`aj intelektualaca. odr`anoj 12. godine. Ve} po~etkom 1920.4. a od u~iteljskih {kola tra`ilo se.” M. umesto znanja. ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svim ljudskim manama.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema. u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslovenske dr`ave i ljubav prema jugoslovenstvu. Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena. Represivne mere ispoljavane su prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalice levi~arske ideologije. da kroz nju provejava jedinstvo nastavnog programa. 3 . u Beogradu. Branko Petranovi}. Izveštaj podnesen I Konferenciji umnih radnika 9. imperativno. pored slabosti organizacione i normativne prirode. str. privatna udru`enja. novembar 1931. svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila od omladine jedinstvena jugoslovenska nacija. dobrim delom. 35 . dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosioci jugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prakti~nim prosvetnim aktivnostima.8 Takva o~ekivanja bila su. br. godine.

206. Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijansku ulogu srednje {kole. ^itavu deceniju nakon stvaranja jugoslovenske dr`ave postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno. pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobila bolji izgled u o~ima ~itavog sveta.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadr`aja i njihova prisutnost u svim sferama `ivota vodilo je ka hipokriziji dr`avnih ~inovnika koji su odbijali da se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti. 82. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. str. "Treba pribli`iti sve krajeve. treba upoznati omladinu. „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kulturnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo- 43 . treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica. str. br. da nam te razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribli`imo. Ljudima koji su se bavili dnevnim pitanjima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrovalo ~itav naš javni `ivot.14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ciljeva. Po{to je zadatak u~itelja bio da potpoma`u u~vr{}ivanje narodnog jedinstva i dr`avne celine. kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dr`avne prosvetne politike imalo je realnu pozadinu. a da i ne govorimo ve} o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa. godine. zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra. nisu imali pokri}e u materijal13 14 15 16 17 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inile kulturnu politiku re`ima na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dr`avnog prosvetnog programa. Od }udi pojedinih ministara zavisio je. opstanak ~itavih prosvetnih zavoda. Prosvetni sistemi Srba..d. politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religiozno ruho. I. koja bi bila pod nadzorom u~iteljskog udru`enja i dr`ave. pretstavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama. sa manje ili vi{e prava. januara 1929. str. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti opaski na rad prosvetnog sistema pre 6. Jugosloven. treba omiliti svakome svaki kut naše dr`ave.16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dr`avnim namerama. izrada jedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna i nepovrediva. decembar 1931. jugoslovenska ideja se ne da diskutovati. izjedna~avanje pravopisa i terminologije. Jugosloven. a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. Iako je u ve}oj meri bilo politizovano. 249.LJ. 4. Beograd 1996.” n. odnosno. „U~iteljstvo i jugoslovenstvo”. prema u~iteljskom kadru. Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti. str. pripisivali vi{estrana~kom sistemu u periodu parlamentarizma. br. knj.17 Visoki zahtevi dr`ave. nije to ni potrebno. Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako.. N Nikoli}. ako ni u ~emu drugom.” Ljubodrag Dimi}. unifikacija prosvetnog zakonodavstva. Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma. treba ubla`avati razlike koje je me|u nas postavila istoriska nu`nost. 2.” L ]ur~i}." Tih. februar 1932. 84. ponekad.13 O{trica kritike integralaca bila je usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politike koji su se. Proklamovani cilj akcije bio je {irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljublje kod u~enika. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine. „Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. „Srednja škola i jugoslovenska misao”.

ekonomski i kulturni `ivot nove domovine. kakva je bila jugoslovenska. {to se odrazilo i na prosvetni polo`aj Ma|ara u Vojvodini. I. knj. III. knj. H. Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manjini u vrhovima vlasti.” Ljubodrag Dimi}. 18 19 20 21 44 . a i htela. ^injenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}ene grupe. str. Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametljislovenskom društvu. zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. podsticali su nepoverenje. sumnju dr`avne vlasti u lojalnost ma|arske nacionalne manjine. isticao se trend opadanja broja ma|arskih osnovnih {kola.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ma|arska nacionalna manjina teško je mogla. 57. „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u bud`etu Ministarstva prosvete.” Ljubodrag Dimi}. „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti i ograni~enja)”. nemirenje sa postoje}im stanjem. Za utemeljenje jedne moderne ideje.20 Na te optu`be odgovaralo se da je jugoslovenska dr`ava potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~ke slike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda u stare etni~ke zajednice. Ma|arska nacionalna manjina se. u vi{e navrata.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga`ovane na poljima dru{tvene. Gorda na svoju kulturu i prošlost. ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovo zanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele. a time i kulturnoj i prosvetnoj politici koju je ona sprovodila. `alila Dru{tvu naroda na prosvetnu politiku dr`ave. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovorima privremeno. 165. Jugosloven. nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje.3. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Beograd 1996. januar 1932. Beograd 1994. br. 77 .” Ljubodrag Dimi}. knj. str. neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora.19 Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpuno druga~iji od onog u Austrougarskoj. što je pru`alo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništva monarhije.d. slobodno se mo`e re}i. krahu prosvetne revolucije srpskog naroda. 199.. str. Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji.78. sume namenjene narodnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu `ivota. 131. Sudar sa stvarno{}u Nasuprot „savr{enom” dr`avnom slu`beniku i beskompromisnom ideologu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo politi~ki protivnici sistema. teško uklapanje u politi~ki. O tome videti: n. da se prilagodi `ivotu u novonastaloj Kraljevini SHS. str. „Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”. nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju školskog zakonodavstva. nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe. „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskoj nacionalnoj manjini.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao je na nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarene realnosti. podozrenje. str. I.

habzbur{ki lojalisti. bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalno sigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kim istomi{ljenicima. Makedonija je slu`ila kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sa komunisti~kim sklonostima. a ohrabrivali su ljude koji su im bili bliski da izbegavaju slu`enje vojnog roka u jugoslovenskoj vojsci. U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedinjenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost. Ministarstva prosvete 66 pov. kazne. Prvih godina postojanja nove dr`ave bilo je izra`eno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima i pripadnicima nacionalnih manjina. bili su u funkciji obave{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojska dobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici. Hrvatski u~itelji. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanju da veliki delovi jugoslovenske dr`ave pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. Time su se direktno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~e dr`avni jezik. f. Proma|arska delatnost. Ma|arski simpatizeri iz redova dr`avnih slu`benika. a posebno u~itelji. a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki rad radili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. sa slabim znanjem „dr`avnog jezika” i nacionalisti~kim sklonostima. Politi~ki proka`eni prosvetni radnici.. 45 . Nije se uop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara mo`e pru`iti u uslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda. Izjave pojedinih u~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da je Vojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebalo klati tupim no`em”. U Ba~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u kome su na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika. Tako su ma|arski u~itelji. ~esto su radili za ma|arsku stranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dr`ave kako ne bi odr`avali kontakt sa neprijateljskim elementima. bez obzira da li se radilo o komunistima. simpatizerima biv{e austrougarske dr`ave ili raznim antijugoslovenskim nacionalistima.LJ. Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~ki sumnjivim. ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. preme{tani u ~isto srpske sredine.22 U takvoj situaciji zvu~ala je deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da se polaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in da tekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~itelji polo`ili navodno nezakonitu zakletvu. u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921. Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali su pa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim anga`ova22 ASCG. otpuštanja. premeštaji.4 .10. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti vim. ^ak su i ina~e veoma nepopularni `andarmi u makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom polo`aju u odnosu na u~itelje.

diktaturu ili revoluciju. vr{ilo je tokom 1920. Nizu za{titnih mera pridru`ila se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvovali u delovanju protiv dr`ave. ASCG. maj 1920. Kao što smo ve} napomenuli. Ministarstva prosvete 66 pov. Beograd 1938. kakvi su bili komunisti. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog. str. za koje bi se ustanovilo da promovi{u bolj{evi~ke ideje.25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljene prosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dr`ave krajem 1920.23 Kako su u~itelji bili tretirani kao dr`avni slu`benici. Dr`avni slu`benici. 15.31. Pravo na li~nu penziju. Radni~ke novine. ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani. mo`e se navesti slu~aj administrativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutku budu otpu{teni sa posla administrativnim putem. Uprkos tome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propagandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu23 24 25 Nepotpisano. 46 . 240. 118. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. 1. pak. zahtevala je podr{ku javnog mnjenja na lokalnim nivoima. 3. godine. str. a studenti komunisti izlagali su se neprijatnosti da im dr`ava oduzme pomo} za {kolovanje. ratovi i drugi izrazi koji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije. godine.” Mihailo Ili}. X. javno je saop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kim sklonostima. slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni. {to se negativno odra`avalo na nastavu i kvalitet nau~enog. str. njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sa hrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dr`avno ure|enje. Dnevnik. rizikovali su da ostanu bez posla.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS. nisu imali obezbe|enu stalnost zaposlenja. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dr`avnim protivnicima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Narodna škola i narodni u~itelj. da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustavi izdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje. „Hajka protiv u~itelja komunista”. Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine. a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativu policijskih struktura. {to se u praksi zloupotrebljavalo. sti~e se sa deset godina efektivne dr`avne slu`be. 21. Sergije Dimitrijevi}. 68. kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti. sredinom 1920. Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa 1919–1921. str. ako još nisu stekli pravo na li~nu penziju. . nego kontinuiranog. list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku. br. septembra 1921. „Crna Gora”. Ministarstvo prosvete. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dr`ave pridru`ili komunistima da bi izazvali i podr`ali nerede. na zahtev op{tinskih zborova. U kratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo. Da se to ne bi desilo vlada je odlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propagandu”. od 13. br. „U tome pogledu. otpora dr`ave komunistima i represiji sa izrazitim svojstvima variranja. 244. godine. godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista. Beograd 2001.11 . f.

Neki od osumnji~enih verovali su da }e izbe}i odgovornost ako ka`u da su komunistima pripadali samo do Drugog Vukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ru vlasti. Jugoslavija 1918–1984. da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e dr`anje zauzimati posle pojave Obznane. godine bili su optere}eni poslom da podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno da aktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu.143. Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bio je bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadr`e u u~iteljskoj slu`bi. ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom. Iako se tekst Obznane prete`no odnosio na komuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {to su se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti. a drugi prikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom dr`anju prema bolj{evizmu. [kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. U drugoj grupi nalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji do spremnosti da agituju za komunizam. Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj varirao od samo 65 do gotovo 200 ljudi. Nekima ovakvo dr`anje nije pomagalo da izbegnu otkaz. Beograd 1985. Zbirka dokumenata. 47 . a njihov podani~ki mentalitet dolazio je do izra`aja u obe}anju da }e u budu}nosti raditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dr`avnom jedinstvu. ali ne i njenu sudsku granu. ali su izbegli da se izjasne o tome kakve }e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima. Strategija pru`anja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgovorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da ka`u kakvo }e dr`anje imati prema komunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nosti nisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. Negiranje kao strategija povla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komunisti~kih ideja. 142 .26 Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su ni`im organima dve vrste zadataka. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista. Mom~ilo Ze~evi}. usput napominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv. Neki od u~itelja priznavali su da su radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Bilo je i hrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov 26 Branko Petranovi}. Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nije dostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni sami sebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podr`avanje ideja koje su postale politi~ki nepodobne. usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja. ali su odmah dodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidr`avni karakter.LJ. Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja sa ovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike. Prilikom saslu{avanja pitanja su bila jednoobrazna. str.

febrara 1935.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav koji budu ocenjivali za shodno. koji su se suprotstavljali re`imu integralnog jugoslovenstva. zakonski je definitivno regulisana tek 1927. maja 1923.11 – 31. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja. na celom podru~ju Kraljevine SHS. f. o jatakovanju ucitelja.. sve represivne odredbe o optu`ivanju. od 12. Ministarstva prosvete 66 pov.. f. Ministarstva prosvete 66 pov.27 Kao dr`ava nacionalnog pomirenja. godine. febrara 1933. godine. od 8. godine.. f. godine. ASCG. Ministarstva prosvete 66 pov.11 – 31. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanje svedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetne struke. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine. ASCG. od 27. Ministarstva prosvete 66 pov. To se de{avalo i {kolskim nadzornicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arima poput Svetozara Pribi}evi}a. U Crnoj Gori pojedini prosvetni radnici dr`ali su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potrebe pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravdanje u~itelja pred `andarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru`je pru`io na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke. Protivljenje jugoslovenskoj dr`avi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatim razbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kod lokalnih dr`avnih slu`benika. jula 1930. Izveštaj o vladanju školskih nadzornika. Razni izveštaji školskih nadzornika.11 – 31. f. Ministarstva prosvete 66 pov. Procesi pred disciplinskim sudovi27 28 29 ASCG. godine. oktobra 1930. ASCG. novembra 1930. Izveštaj komandira `andarmerijske stanice u Nikši}u. f. f. godine Uredbom o u~iteljskim disciplinskim sudovima. Izveštaj o jataku Vejsa Ðuki}a. godine.29 Disciplinska odgovornost u~itelja.11 – 31. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nadzor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja. od 21.8 – 26. od 10. isle|ivanju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kih zakona u parcelizovanom pravnom sistemu. a posle stvaranja jugoslovenske dr`ave uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalne islamske verske zajednice. 48 . Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov.. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da obavljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti integralnog jugoslovenstva.11 – 31.. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~iji je `ivot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dr`ave i naroda i druge vere.11 – 31. od 9..28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima.. u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja. ASCG. Do tada. f. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave o radu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorske vojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva. ASCG. Anonimna dostava. ASCG. Kraljevina SHS primila je u slu`bu i kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvog svetskog rata. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika.

predvi|ena za {kolu. tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev `enama koje su mu spremale hranu. Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optu`ene u kratkom roku od tri dana po prijemu optu`be.11 – 31. bile su predvi|ene kazna opomenom. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva. 49 .30 Me|u brojnim u~iteljima koji su skrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili su se i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno. navodno zbog nedostatka ogreva. Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sa disciplinskim postupkom. ASCG. Nekima je {kola slu`ila vi{e kao mesto za politi~ke zborove. Za vreme prve vlade Milana Stojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povreda propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobom krivi~nu odgovornost. Raši}. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`be sa nijansama koje su varirale od zadr`avanja ili gubitka ste~enih prava u dr`avnoj slu`bi. ali mu nisu mogli oduzeti celu platu niti druga nov~ana primanja. njegovo pravo bilo je da istra`uje eventualne „krivice” nastavnika i predla`e kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elnika.31 Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetne sposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik. Za izvr{ene „disciplinske istupe”. Nije bio redak slu~aj. 15. . PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. 14. a u te`im slu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smela trajati du`e od deset godina. Mandat za me{anje nadzornika u privatni `ivot prosvetnih radnika bio je znatan. zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate. smanjivanje plate od 20% sa najdu`im rokom trajanja od dvanaest meseci. jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova” me|u nastavnicima. kojim bi se naru{io ugled profesije ili povredila slu`bena du`nost. Postojali su oblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinski sud. f. Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalo se sa praksom kontrolisanja privatnog `ivota prosvetnih radnika sa tom razlikom {to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici. Prisilno penzionisanje bez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne. Ministarstva prosvete 66 pov. 3 . Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. Takvi preme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastopno ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine. da su se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da dr`e nastavu. Najte`i vid 30 31 Više o tome u delu: Vojislav V. kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. U okviru staranja za unapre|enje {kolstva.5.LJ. Stro`ije kazne izricane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor.21. Beograd 1927. 20 . str. po tvrdnjama nekih nadzornih odbora. pa i preme{taj u drugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove. a optu`eni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga je stekao pre odlaska na disciplinski sud. 19.

koje su dovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije. kocka i skitnja. Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno definisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. a njegov slu~aj.33 Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece. koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost. Nije se tolerisalo lakomisleno zadu`ivanje. Nemoral u privatnom `ivotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji disciplinski ka`njavaju.1280 – 1525. godine. kojoj su posve}eni idealni ljudi. Kritika postupaka vlade. izazivanje sva|e sa drugim nastavnicima. pristrasno i nesavesno vr{enje prosvetnog poziva. Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana. a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fonda dr`avnih ~inovnika. ote`avaju}e okolnosti i drugi momenti uticali su na status prosvetnog radnika i direktno se odra`avali na njegov `ivot i sudbinu njegove porodice. vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvu vrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovao jednu od svojih u~enica. Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je te`ak greh. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. Beograd 1929. njegovo ponavljanje. Ministarstva prosvete 66 . U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. Upravnik {kole imao je pravo da izri~e samo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ili vi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Veli~ina prestupa. a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedinca nije smeo da pre|e iznos mese~ne plate. jula 1936. od 16. Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no je odgovarao pred sudom.1280 – 1525.32 Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno. Ministarstva prosvete 66 . f. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~ana kazna ne ve}a od 300 dinara. od 16. f. prekr{aja. jula 1936. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|e je bio te`ak prekr{aj.34 Optu`ivanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acima i da su deca izlo`ena verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~a bila je ~esta pojava. uprkos strogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za to krivi~no delo.1280 – 1525. Ministarstva prosvete 66 . godine. Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba. 50 . Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dr`ave i ministra unutra{njih poslova. Njega su roditelji `enske muslimanske dece 32 33 34 ASCG. str. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao. ASCG. Kazna nije mogla da se izrekne pre saslu{avanja optu`enog. Hrvata i Slovenaca. godine. Primer takve prakse osetio je u~itelj sela Pepeli{te u Tikve{kom srezu. ASCG. Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditelji osvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja. zbog politi~kih implikacija. definisao se kao disciplinski prestup. 77. f. a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja bla`ih kazni za neuredno pona{anje.

ASCG.67 – 23. Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anju u~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne 35 36 ASCG. godine. od 26. .. f. godine. godine. podno{ene su i protiv suplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom. od 11. donosio je vinovniku i sukob sa zakonom. f.35 Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja.67 – 25. januara 1924. Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okrivljeni arhimandrit predavao veronauku. . Nalog kabineta ministra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina. Ministarstva prosvete 66 pov. Iz policijske prijave videlo se da je optu`eni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnom napastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti.67 – 23. pa je direktor gimnazije predlo`io odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti po kazni u neku drugu {kolu. februara 1925. ASCG. novembra 1928... od 10. a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih koji su tu pri~u {irili. upu}eno predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu. Na kraju. Ministarstva prosvete 66 pov. upu}en direktoru gimnazije u Ohridu.67 – 23. februara 1925. godine. U~enik op{te zanatske {kole iz Leskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranja na seksualni odnos. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG. f. Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba. godine. Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavne crkve pa su ga i mu{ka i `enska deca navodno optu`ivala za silovanje.67 – 23. Nalog referenta odelenja za osnovnu nastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a. Hrvata i Slovenaca. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije. 51 . a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da je crkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijih razreda srednje {kole. od 7. Sli~ne prijave.LJ. Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}. Ministarstva prosvete 66 pov. ispostavilo se da ni{ta od optu`bi nije bilo istinito. Izveštaj direktora ohridske gimnazije. ASCG. . ovoga puta dokazane. f. jer je predvi|eno da se po~inioci ovog dela kazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o te`em krivi~nom delu. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima u Beogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sa desetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu. godine. ve} versku {kolu tako da su odbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovom poku{aju da ih opismeni. februara 1926. Ministarstva prosvete 66 pov. f. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti optu`ili za seksualno uznemiravanje u~enica. od 7. Direktor gimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`be nisu istinite. f. str. Ministarstva prosvete 66 pov. osim skandala. ASCG.67 – 25. Pismo ministra prosvete. Prosvetni inspektor iz Skoplja oti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pitanju bio otpor seljaka koji nisu `eleli u selu dr`avnu. od 28.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno o ispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisu vi{e bili pod ingerencijom ministarstva. upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja. februara 1924. 79.

.. jula 1929. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasina da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama.. Zato nije ni ~udo {to su mnoge u~iteljice. f. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG.67 – 132. po ocenama preterano revnosnih dr`avnih slu`benika i skandalizovane ~ar{ije. godine. godine.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni `ivot prosvetnih radnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kada je u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao oca navela je profesora. septembra 1929. Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu dok su on ili ona obavljali svoje poslove i `iveli u drugim krajevima zemlje. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatim `enama i upotrebljavao |ake kao po{tare. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvu prosvete. Razjareno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora.. ASCG. marta 1935. Ministarstva prosvete 66 pov. od 12. seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama. Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetske oblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove. da pu{i cigarete i da izgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mesto Vinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji. septembra 1926.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.67 – 132. povrede.67 – 132. od 12. `ivele u „konkubinatima” i imale vanbra~nu decu. 52 . Iza termina sabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svog posla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji. Izveštaj direktora Dr`avne gimnazije u Prištini. avgusta 1929..38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama. ASCG. Veliki `upan Primorsko kraji{ke oblasti `alio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice `ive „sabla`njivim” `ivotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake. Izveštaj pravnog otseka Ministarstva prosvete od 3. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 132.. marta 1927. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja po potrebi slu`be. Ministarstva prosvete 66 pov. f.39 Zbog pritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~eja po kazni. ASCG. godine. f. a Ministarstvo prosvete radi „spasavanja mlade`i” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobno udaljena mesta. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 132.67 – 132. godine. ASCG. f. Ministarstva prosvete 66 pov.37 Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama. ASCG. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru iz Vinkovaca od 1. godine. Prijava redarstvenog povereništva u Zemunu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15. godine. Za zaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena.. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole. skandalima koje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac. f. Ni njene kolege nisu bile bolje u o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kolega. od 10.f. 37 38 39 40 41 ASCG. f. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 132. a u veliki greh pripisivalo mu se {to je `iveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole.

punishing even those who had been victims of backward views of the community. 53 . Croats and Slovenes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bear upon teachers to behave according to the idealized social and political image of them. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Summary Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility Oppression of a Profession between the Two World Wars Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs.LJ. Educational and police authorities' controlled political opinions and private lives of teachers. Political and moral correctness had been and remained the crucial component of which it was expected that teachers would make an ideal type of an obedient Yugoslav citizen.

a i za sve njegove segmente. Vladin neuspjeh u pregovorima sa Hrvatima. 54 .17 : 329 (497. opozicija srpske pravoslavne crkve.15) (051) SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK1 APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka. ali se mo`e re}i da je Blok narodnog sporazuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dr`avne organizacije. mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskoj jedinici. Sarajevo UDK 323. Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”. odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu.2 (497. mentor je bio prof.1) "1937/1939" 323.). Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se na sve sfere `ivota. koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum. kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske. Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla.Mr Sonja DUJMOVI] Institut za istoriju. a prvenstveno Velike Britanije dovelo je M. dr Ðor|e Stankovi}. To je bilo prvi put da se u Jugoslaviji {efovi opozicije dogovore. X 1937. veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskog stanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata. jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnije zna~enje za cjelokupno dru{tvo. povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni{tva. neformalnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek. 1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini 1918–1941”. U tridesetim godinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigne uravnote`enost u politi~kom `ivotu nisu dovodila do pravih rezultata. ali ne sa vladom nego sa srbijanskom opozicijom (8. ali je njena politika istovremeno do`ivljavana i komentarisana kao zaokru`ivanje Hrvata.

Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla. 1988. Ono je najviše štetilo srpskom elementu ovih pokrajina. Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske banovine. dok ostale. Travnik i Fojnica. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. Grada~ac. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekom je potpisan 26. dotada{njem predsjedniku poslani~kog kluba JRZ. kako gore rekosmo. gotovo samo Srbe. Beograd. monografije. sa hrvatske strane. srpske teritorijalne jedinice u okviru dr`ave. Srpska politi~ka emigracija o preure|enju Jugoslavije 1941–1943. kada se naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dr`ave. Institut društvenih nauka. Tada. {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dr`avi i na svim nivoima otvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izra`avanja nacionalnih strasti.S. neuzdrman. augusta 1939. II 1939. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima. Ilok. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teritorijalnog zaokru`enja. 55 . pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom `ivotu. {to je postalo krajnje neophodno za normalizaciju politi~kog `ivota. Odjeljenje istorijske nauke. 5. Derventa. Strah za budu}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste. koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila se kao najava potpunog kraha dr`ave. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale princip unitarne organizacije dr`ave i koje su bile provedene bez izmjene ustava. Beograd. serija I. godine i njegov rezultat je bio formiranje Banovine Hrvatske. godine Milan Stojadinovi} je oti{ao sa vlasti februara 1939. Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski. koji su ovu promjenu u dr`avni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljim tra`enjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku. s tim da je u sporazumu navedeno da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatsku ve}inu.3 U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka bila sasvim ugro`ena do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji su ovu ideju najvi{e i zastupali. Pitanje polo`aja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i to u sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja.. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }e se jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan. Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5. Br~ko. te srezova Dubrovnik. Nakon organizovanih izbora decembra 1938. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|e doprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena.4 Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren. str. [id.2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovoj novoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije. 403. 1965... izdijeljena srpska elita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog polo`aja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini. ili se bar to kao 2 3 4 Ljubo Boban.

6 glavni predstavnici JRZ u Bosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni muslimane i katolike. koji su svoju istoriju po~eli s propovedanjem švajcarskih samouprava. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su da prošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti. U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}. bilo vrlo sumnjivog utemeljenja. okretniji. ali su naši „Prusi” jedinstveniji. Bogoljub Kujund`i} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima" rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmak~alana" . da je ve}ina srpskog naroda na strani onih koji su `eleli da Srbija ostane Pijemont. za spas i o~uvanje našeg krvavog truda.…” – Srpska rije~. advokat i bivši narodni poslanik Savo Šešlija – ABiH. a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. koja nosi svoje ~isto versko obele`je. dr Savo Besarovi}. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. uzori reda i discipline. aprila 1939. Boban. DZ. Otuda njihovi dosadanji uspesi. Moglo bi se re}i da centri mo}i srpskog korpusa nisu iz svog polo`aja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im se vlastiti status ~inio siguran i stabilan. Pojedini izuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. Jedinstvenost i cjelokupnost dr`ave ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacionalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i prestala da bude centralisti~ka. 6. 98. van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bili pravi dr`avnici naša bi dr`ava bila mnogo sre|enija. …” – Narod.Lj. osje}aju}i da sve ide podjeli zemlje. Radikali. mesto Pijemonta. u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovi podvojenosti stvorili. Zasad. to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu. okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naroda i tra`e}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dr`ava”. Samo. Od sre|enosti dr`ave prešlo bi se u plemensku i versku toleranciju. i sebi~niji.. vidimo zbijene u jednu celinu. decembar 1924. br. Van sumnje je. 11. Mnogo se više i odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji. Ali se našlo Srba koji su hteli nešto ja~e – da od Srbije naprave Prusku. str. problem nije do tada ni postavljalo u javnosti. uzalud ih je veliki dr`avnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem. n. 25. „Srbi su bili glavni tvorci dr`ave. mada je to njihovo shvatanje vlastitog polo`aja. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e. Ali Srbi ne imadoše dr`avnika kakve su iziskivali vreme i prilike. januar 1924. Kod takvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdr`i tešku borbu za pobedu svojih na~ela.. uzalud je svaki trud oko akomodavanja drugih plemena dr`avi.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. KBUDB – Pov. Jedan od njih je i Nikola Stojanovi} koji vrlo rano otvara to pitanje. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njom da hegemoniju jednog naroda nametne drugima. Branko Kalu|er~i}. 5802/1940. prihvatiše prvi austrijske „samouprave”. naknadnom pame}u re~eno. jer mi mo`emo. briga za budu}nost srpskog naroda je potakla sve njegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da tra`e na~ina da se organizuju. br. 6. Njihove ambicije da budu i vo|e dr`ave mogle su se shvatiti i odobriti. Austrijski primer bio je bli`i od švajcarskog. a mase su to lakše prihvatile. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije: Beograd sad voli Srbe. za Prusku trebaju Prusi. koji je okrunio našu veliku otad`binu slavom i sjajem. godine.d. Jer. narodni poslanik i ministar u penziji i dr Bogoljub Kujund`i}. Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozoravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. 5 6 7 56 . Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje. 79.5 Jo{ prije potpisivanja sporazuma. senator i ministar u penziji. Da li su ih imali? – to je glavno pitanje.

Branko Kalu|er~i} }e napisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}e prema Austro-Ugarskoj. i Hercegovini”. {to trebaju Srbi u Bosni da znaju. Hrvata i Slovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine.. nego u pocepanosti srpskih redova u BiH. svi na okup pod jednu zastavu. mo`e se okarakterisati sa dve re~i.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danas tra`i zasebnu dr`avu za svaku individualnost.…ni{ta drugo nego anahronizam. jer samo tako mogu Srbi u dr`avnom `ivotu Jugoslavije do}i do onoga izra`aja na koji imaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima. Spahe koja se ose}ala u JRZ. Tra`e}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dr`ave Kalu|er~i} }e re}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka `upanijama. sve doline bosanskih reka. 57 . po svom kulturnom progresu.…Bra}o Srbi. DZ. tekle su prema Savi i Dunavu. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet bude granica izme|u Bosne i Srbije. da im dade vi{e vlasti. Ma~eka itd..…Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica izme|u Srba. pa je iskustvo pokazalo da su sve te 8 ABiH. u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povuku granicu izme|u Srba i Hrvata. Spaho je bio i osta}e toliko jak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast. od `upanija ka banovinama. kao Politika Bosne. Svi prirodni putevi. nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati. G. uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo i stvaraju}i novo. Svi na okup. nije le`ala u ~vrstini i snazi redova Spahe.. bez razlike partije. {to bi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dr`avne na jugoslovenskim spoljnim granicama. Obrazla`u}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili ~lanovi ove stranke – `eljom za saradnjom sa muslimanima i boljim `ivotom za sve u BiH. koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave narodne snage Bosne i Hercegovine. ni od g. oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „Za Srbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~ekivati ni u budu}nosti. prema Beogradu. kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinu i slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca. 1675/1939. ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivaju Srbe iz BiH na okupljanje. i za stvaranje dana{nje velike i mo}ne Jugoslavije. Spahe ni od g.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavi on }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer „Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje centrifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granica Jugoslavije. @ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8 U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanja Bosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. bez veze na prethodno. Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide da prevlast g. KBUDB – Pov.S. koji `ivi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lom stole}u”. kao ni u pro{losti.

veruju u rani instikt [umadije.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlo bliska stvar.…Dana{nja Narodna Skup{tina. da se odreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugoslavija. KBUDB – Pov. promene i{le samo po povr{ini. ne mogu da upravljaju ni da im dadu pravac koji oni `ele i ho}e. tako da ishod doga|aja zavisi vi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih. nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta.” Me|utim. bra}o Srbi. ni hrvatskim. jer niko nema pravo na to. „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikih doga|aja. 2394/1939. ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SE BOSNA I HERCEGOVINA CEPA. u neodlu~nosti jugoslavenske odbrane. a ispod tih promena tekao je nepromenjeno u dubini. jedna dr`ava. koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti. nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazuma. Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom 9 ABiH.9 Novembra 1939. Kalu|er~i} }e svoj traktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve je razumljivo. a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj. 58 . koja je izabrana na na~elu: „jedan narod. narodni `ivot Jugoslavije.… Opasnost za Jugoslaviju ne le`i u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kog talasa. ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NA DRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI. zato. za ~iju je veli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo `ivota i krvi svojih najboljih sinova…Eto.. opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugoslaviju. i od Jugoslavije. godine. na okup. da su se Srbi Bosne i Hercegovine. bez razlike prepla{ili i uzbunili i da podi`u svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda na milost takovom politi~kom sistemu terora. i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvu jugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNO IZMIRITI U JUGOSLAVIJI. kakav vlada u Hrvatskoj. ni bosanskim. koji u ovome ~asu na postavljeno pitanje ima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati na posebne dr`avnopravne jedinice i oblasti. da ma i jedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda. u obranu celine i Jugoslavije”. ni slovena~kim. ona ne sme ni pod koju cenu kapitulirati pred separatizmom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. DZ. JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI I HRVATI…” Na kraju. S obzirom na to „treba uspostaviti najintimniju i potpunu saradnju crkve i dr`ave: Samo vera mo`e mr`nju me|u raznovernom bra}om pretvoriti u ljubav. Tra`iti od Srba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLITI^KOG SISTEMA…zna~i tra`iti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu. pa jugoslovenski narod vi{e pola`e nadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”. izgleda. jedan Kralj”. ni srpskim. ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTIMA. koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvir osim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji `ive u okviru dr`avnih granica Jugoslavije. ako `eli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da }e ~uvati Ustav.

nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo do spla{njavanja prvobitnog raspolo`enja prema sporazumu jer je srpski narod sma10 11 12 ABiH. direktor gradske štedionice. na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatske selja~ke sloge”. dr Milan Jojki}. Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu. 6288/1939. zabrani sokolima da odr`e komemorativnu sjednicu kralju Aleksandru. DZ.. KBUDB – Pov. banovini. ABiH. „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sa napadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.”11 Istovremeno. oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija. drugi prema obrazovanju srpske jedinice i tre}i. Petar Aleksi} trgovac. Vita Kajon. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog kluba pozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata. 3569/1939. advokat. Bogdan Bogdanovi} trgovac – ABiH.. te je sporazum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice. Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. u oduzimanju sokolskih domova. proto Dušan Komljenovi}. 59 . koja vodi u kona~ni rascep ujedinjene Jugoslavije”. Oni su se ogledali u gubljenju autoriteta dr`ave. KBUDB – Pov. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i okupljeni oko Beograda. te dr Braco Poljokan. mo`e biti uspostavljena samo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eve Zvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu. teroristi~kim metodama „hrvatske za{tite”. DZ. Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu.12 U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|e podr`ati rije{enje hrvatskog pitanja... Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana. radikali tuzlanskog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma. organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije. stav prema autonomiji Bosne. novembra 1939.”10 Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali su u debati nakon sporazuma. Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}. ne mogu o~ekivati bolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~ima izmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog `ivota u Jugoslaviji. DZ. KBUDB – Pov. jer samo u ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti.. jer Srbi u hrv. predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare radikalne stranke. na 19. 18/1939.S. a istovremeno dozvoli da se odr`e zadu{nice generalu Sarkoti}u. 28. „naglasuju}i potrebu da se ovaj Sporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat u Beograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenje o sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu. odnosno formiranju jedne jednice koju bi ~inila Bosna i Hercegovina. s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova. te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske.

ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesi i prava srpskog naroda. 260. ABiH. 984/1940. KBUDB – Pov.”21 Protiv autonomnog polo`aja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska razum. mi Vam ovde svi jednodušno izjavljujemo `elju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnja opozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”. Od prvobitnog olak{anja koje je sporazum sa Hrvatima donio.14 Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio SpoNa jednoj od konferencija. DZ. Ovaj stav je bio oja~an iskustvom sa vladom M. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek.. KBUDB – Pov. 22. KBUDB – Pov. 1965. ^ak }e D. DZ. god…. sporazum je i dalje bio `eljen me|u radikalima.. Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito do druk~ijeg sastava vlade. decembra na skupu u Obrenovcu sa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH. Boban. ABiH. 234. n. Ljubo Boban. str.” – Lj. re}i da Srbi treba da se ugledaju na Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi za oslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari.20 Ali. trao da su zahtjevi V. prvak zemljoradnika Arso Kopivica }e. 4574/1939. u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. 60 . 1937. ^ubrilovi} dr`i skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma.. DZ. Drugim rije~ima. oktobra 1939..15 13 14 15 16 17 18 19 20 21 ABiH.”19 I u Tuzli B. KBUDB – Pov.. ve} 10. kako ka`e izvje{taj. tako|e potvrditi slaganje sa sporazumom na skupu u ^ajni~u. ^ubrilovi}em. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici. te da je do sporazuma moralo do}i u interesu dr`avnog jedinstva i da za njegovo uspostavljanje najvi{e zasluga ima V. DZ. str. Stojadinovi}a. DZ.”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940.d. pola godine kasnije re}i „da se sa Hrvatima mo`e razgovarati o „Sporazumu” samo na bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka 8. Beograd. 5039/1939..18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „bili ona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih re`ima. Ma~eka pretjerani. ABiH. 10. s naglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti. ABiH. KBUDB – Pov. ABiH. 4267/1939.. ministrom poljoprivrede u vladi. 6288/1939. Ma~ek. na Palama. DZ.. KBUDB – Pov. 285/1940. uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predat mu kao gotov ~in.”16 U svojim istupanjima sarajevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~ke stranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata. DZ. KBUDB – Pov. podvgnuti kritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost. a ukoliko bi se to dogodilo „Bila bi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo. ABiH. M. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing. 7008/1939. jer vodi slabljenju dr`ave. „niti da Drina ponovo bude granica. 3101/1939.17 On }e sa dr B.

decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srpskom narodu prika`u opasnost od sporazuma sa Hrvatima. a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe. a o autonomiji BiH da }e odlu~iti narod selja~ki. advokat. koji je postao predsjednik oblasnog odbora Srpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|ana izjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda. n. Boban. a ne vladike. dr Ljubo Leonti}. a ne samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i na kojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade. advokat iz Splita. str. Evolucija demokrata u ideji oko dr`avnog ure|enja od centralizma do federalizma do Sporazuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija do`ivjela osudu i na jedno široj.25 Jedan od njih je Stevan Moljevi}. popovi i begovi.” Dva dana ranije on }e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijanci nego pre~anski Srbi”. decembra 1939. Ð. dr Ivica Subaši}. advokat iz Sarajeva – ABiH. KBUDB – Pov. dr Ismet Popovac. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. 7669/1939. Mihajlo Blagojevi}. 273. Ovo predavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga i zna~aj Vrbaske banovine”. advokat iz Beograda. Savo Kosanovi}. Veceslav Vilder. str.. Miki}. Izrazio je i bojazan da }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati. ljekar iz Kovina.24 Poznato je da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dr`ave mo`da u sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba u ovoj tvorevini. godine sastali. rukovodstva Saveza zemljoradnika. Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13. 5033/1939. Hinko Krizman. 242. 61 . str.Miki}.d. profesor iz Beograda. osudio Sarajevo. O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940. izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – dr Laza Markovi} i dr Branko ^ubrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno budu u krugu onih koji odlu~uju. novinar iz Zagreba. advokat iz Pan~eva. advokat iz Vara`dina. pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecima postati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. n. Me|utim. novembra 1939. DZ. poduzetnik iz Sarajeva. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja.26 U Bijeljini su se semberijski Srbi 21. Pov: DZ. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezoluciju u tom smislu.23 Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~ke stranke bili za sporazum. n.22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17. Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}.S. dr Milan Martinovi} iz Sarajeva. Savo Seleni}. ABiH.. ~injenica da je centralizam i unitarizam napustila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi baca druk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj...d. senator iz Zagreba. dr Duda Boškovi}. zbog njegovog „bo{njakluka”. po ugledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo22 23 24 25 26 Ð. Rajko Ðermanovi}..d. senator iz Zagreba. Milan Durman. 244-245..

tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskog naroda. 5880/1939. 4763/1939. te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle. 4994/1939. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi.27 Ovaj sastanak. novembra 1939.. DZ. zbor predstavnika svih Srpskih kulturno-prosvetnih dru{tva iz Bijeljine. DZ. Srbi }e prihvatiti stvaranje ~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”. razuma izme|u Srba i Hrvata. bila je uo~ena akcija na pridobijanju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju. odr`an zbor Srba na kojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Bo`i}. vo|en u kafani „Zvijezda” vodio je Ljubomir Panti}. jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke. donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte. gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje. kome je prisustvovalo oko 150 lica na istom mjestu odr`an je 26. te izjavljuju da „Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dr`ave. bosansko -hercegova~ke banovine. KBUDB – Pov.. KBUDB – Pov.. n..28 Zvorni~ki Srbi su 11.. DZ. str. a koji su po sporazumu pripali Banovni Hrvatskoj.32 Vijesti iz Zenice govore da je 30. DZ. ABiH.6288/1939. Sa obje strane. biv{eg radikala i narodnog poslanika. Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnosti koje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju. Sljede}i sastanak. ABiH. Grada~cu i Modri~i. „jenesovac” i Radoje Popovi} sudija iz Sarajeva. Ð. ABiH. 4699/1939.31 U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da sporazuma treba da bude. KBUDB – Pov. DZ. pa su se prisutni razi{li bez kona~nog dogovora. KBUDB – Pov. Miki}.29 U Srebrenici su Srbi 24. Vojislav Vukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za 27 28 29 30 31 32 ABiH. 62 .d. ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neumjereni zahtjevi sa hrvatske strane. 247. advokata. koje je bilo vi{a dr`avna potreba i `elja svih gra|ana ove dr`ave”. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovine po ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog individualiteta. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uz prisutnost dr Vladimira Stani{i}a. biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkordatske krize (JRZ). KBUDB – Pov. i srpske i hrvatske. novembra zastupali stanovi{te „da u daljem preure|enju dr`ave BiH bude integralno priklju~ena eventualnoj Srpskoj Banovini”30. decembra pod vo|stvom prote Milana Petkovi}a. odr`ali konferenciju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezoluciju poslali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Hercegova~ke Banovine”.. "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH.

KBUDB – Pov. DZ. koji govore o skupovima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke.35 Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju da je pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918. }e uputiti i knezu Pavlu.36 On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovima JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu.S. i da u interesu dr`ave ~uvaju red i mir.. kad se rat razbukato u Evropi.…” – ABiH. godine. 4834/1939. 4476/1939. 15.”33 Ponukani izjavom D`afera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponoviti svoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa najo{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv razdrobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|u Bosne i Srbije”. DZ. 5055/1939. U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D.. Ni jedan bosanski Srbin na to ne}e pristati. 4153/1939. ABiH. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS.37 U ^ajni~u. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom. U tom smislu doneta je rezolucija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji. KBUDB – Pov.. Ð. KBUDB – Pov..34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Luci je po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanak koji je odbacio izjavu D`. gde ima Hrvata ve}ina neka bude Hrvatsko. augusta on }e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava seljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe. budu vjerni Kralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli. tra`i}e da sve oblasti i krajevi van Slovenije i Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija i mogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama. U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t. …Mimo Srpske 63 .. Ve} 26. Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko. DZ. ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni su autonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedinstvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. On }e 10.. KBUDB – Pov. Dragi{i Cvetovi}u. godine prisajedinjenjem Srbiji”.. pa }e im se tim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima.d. ABiH.38 33 34 35 36 37 38 ABiH. n. da u okviru Jugoslavenske dr`ave ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. u izvještajima iz 1939. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci. ABiH. 3567/1939. koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja. Drugim rije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom. 3101/1939. Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom srezu.. ve} da oni dolaze u Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda. DZ. decembra 1939.. gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftiniji i gde je mo`da i sama kontrola više ote`ana nego ovde u provniciji i manjim mestima” – ABiH. str. DZ. DZ.. oktobra 1939. Miki}. ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica. 244.j. kada su se unutar naše dr`ave razbuktale plemenske strasti. koja dana u ovim teškim danima pre`ivljava tešku borbu. protom Milanom Bo`i}em.. ali se pojavljuju i u Sarajevu. Milanu Nedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problem autonomije Bosne i Hercegovine. Kulenovi}a.

KBUDB – Pov. 1791/1940. 4284/1939. Banja Luka. Broj ~etni~kih udru`enja se pove}ao. Bla`uju kod Sarajeva ABiH. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci i manje grupe. pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i D`afer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanski Srbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH.. i prolivena krv nas ne sjedini. Ove 1939... KBUDB – Pov. str. DZ. DZ.. KBUDB – Pov. Tuzli ABiH. To treba da upamti i Spaho i svaka druga sorta. U svojim zavr{nim razmatranjima. 3101/1939. pa Bosnom i Neretvom do mora. DZ. 285/1940. Izdanje piš~evo. Visokom ABiH. koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir. Ta~no je da Hrvati ne `ele da se izdvoje iz 39 40 41 64 . DZ. a politi~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji. 5880/1939. na Tovarnik. P. dobiva se u knji`ari Bra}a Jakši}. jer po istom pravu na ujedinjenje koje tra`e Hrvati i Srbi to pravo mogu da potra`uju. aktivnosti i revnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakoj vrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dr`ave. na Ra~u i odatle uz Savu do Šamca. sve Slovence i samo jedan dio Srba i postati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum. Ba~ku Palanku isto~no od Iloka. DZ. Interesantno obrazla`e i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije koncepcije. Zenici ABiH.. Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH. Bosna vilajet. N. i u krajnjoj liniji svih Jugoslovena. koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”. Kijevu kod Sarajeva ABiH. KBUDB – Pov.. 1939... ~etni~ka udru`enja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskim organizacijama i politi~kim li~nostima. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati na istom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomiju Bosne.. 5646/1940. Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizacije su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine na cijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. i hrvatski – ujedniti sve Hrvate. 37. dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba. DZ..40 Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nosti njenog rje{avanja. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak u Evropu Masariku.Gakovi}. KBUDB – Pov.. Lorkovi}eva je granica išla isto~no od Subotice na Ba~. nema ni sporazuma ni sa`ivljavanja”. DZ. i on je sastavio za taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima. DZ.. i da je tako svjedo~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata.. Gakovi} }e u svom izdanju objaviti knji`icu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnografski pregled Bosne. KBUDB – Pov. Ivan Lorkovi}. Br~kom ABiH. DZ. KBUDB – Pov. on }e o sporazmu sa Hrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali. ABiH. ali ne uspijevaju da organizuju mjesne odbore. 4299/1939. 3627/1939. KBUDB – Pov. 1817/1939. 3253/1939. KBUDB – Pov. 2091/1939.41 Navode}i razlike nacionalnih volje ne mo`e se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti.…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo na pamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr. Kraji{nik Petar N. U uzavreloj politi~koj atmosferi. 190/1939. te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret.39 Pored neuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene. DZ. 4138/1939. KBUDB – Pov. Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavate sukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH.

. Ugarska u Pe{ti. njihove brojnosti. Ali. što za ova pitanja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a. pa poslao oktobra 1939. i doslovce … da Hrvatski nacionalizam li~i na mad`arski kao jaje na jaje. dalmatinskom i hrvatskom Primorju. godine predsjedniku ministarskog savjeta Dragiši Cvetkovi}u. Po nare|enju bana. ako Srbi iz ~isto srpskih krajeva pojme ovu stvar. a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. 4258/1939. Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u. episkop zvorni~ko-tuzlanski. Njihovi dogovori su rezultirali. te da „sa Hrvatima u Bosni. starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjena naporima srpskog naroda. a dodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda. Dušan Ðeri}.. organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba.. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji. Oni su na poziv episkopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odr`ali jedan sastanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je publikovana i u novinama. Pov. proto Jovan Magaraševi}. Mihajlo Vasi}. simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci. nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici. ono u toliko pre. vojni~kog presti`a. tako|e potpukovnik u penziji. Jovan Simi}. advokat. dr D`afera Kulenovi}a o autonomiji Bosne. U po~etku. prvi poslije 20 godina u ovim krajevima. potpukovnik u penziji. policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju i spoljnu politi~ku situaciju. i boriti se svojom privatnom inicijativom kao i za Austrije…. kako grupa. na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine je upozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposredno dostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu. Kre~kovi}. a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na 1918. sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e se vrlo brzo. ali sa Zagrebom ne. Milan Popi}. tako i pojedinaca42 da se ujedine i ponovno organizuje. Nikifor Todi}. … Niko ne pokre}e od Srba ovu akciju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i. senator. poveš}e se odmah protivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovnik nije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode.” – ABiH. kulture („Hegemonija je i srpski duh”). u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijem politi~kom doga|aju. bogatstva. i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti. U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}.” I zaista je ~etrdeseta godina 20. pitanja naše unutarnje politike a pogotovo spoljne politi~ke situacije. DZ. trgovac. 42 43 65 . jer je polemiku oko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura. moglo bi se prili~no lako sporazumjeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita. u kafani. pritisak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima se po~ela dogovarati. koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova – zbog polo`aja na Balkanu („ki~ma Balkana”). Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj. iako imaju jednu nacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih Jugoslavije.S. Simo Erakovi}. Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914. ali tra`e u njoj ono što su Mad`ari imali u Austro-Ugarskoj. kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enjima zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave. 37-38 Bogdan M.

dr`avni tu`ilac. Skugri}a. 44 45 46 66 . Rajko Popovi}. dr Milan Neškovi}. koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugoslovenske dr`ave. KBUDB – Pov. Nikifor Vasiljevi}. n.. Tuzle i Biha}a na kojima }e se sastaviti rezolucija. Prnjavora. Veljko Pr`ulj. Š}epan Mari}. direktor gimnazije. Save”. – ABiH. Savo Ljubibrati}. DZ. Todor Jakši}. Rajko Milanovi}. bravar. DZ. Odlu~no protestujemo protiv svih akcija i poku{aja. bivši senator kao predstavnik Bratstva „Sv. 7862/1939. Simo Umi~evi} ispred Udru`enja Srba interniraca. Ð. Jovan Vasiljevi}. Na ovaj sastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava. {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}a srpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavjujemo. Pero Jovanovi}. te prota Nikola Skaki} isrped društva „Krajišnik”. Jajca i drugih mjesta. Vojo Vasiljevi}. staklar ispred Srpskog kluba. Mercep Kosta. da }emo se kao u pro{losti. Bilbija Marko. da se srpski krajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije. Stevan Jakši} knji`ar. Mihajlo Markovi}.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovaj sabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”. Banja Luke. Pojezine. jer je letak sa sabora dijeljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH. To ~inimo. 4745/1939. DZ. Svi danas koji smo bar malo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno ne cepamo”. tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga {to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim. pukovnik u penziji.. Dr Voja Besarovi}. Bosanske Krupe.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. potpukovnik u penziji. Ljubo Jovanovi}. Šorše Vaskovi}. Te{nja. jer ne `elimo da postanemo izdajice narodne i dr`avne zavjetne misli. KBUDB – Pov. Tesli}a. a planirane su i pretkonferencije delegata iz Sarajeva. Mihajlo Vasi}.. zubar.d. upravitelj gra|anske škole. dru{tava 31. XII 1939. advokat. 270/1940. – ABiH. Marko”. apotekar. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. Mostara. ~inovnik banske uprave ispred Zadruge Srpkinja. Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja. trgovac. Dr. ~inovnik trgova~ke komore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”. te Jovan Vukoti}. trgovac predstavnik društva „Sv. Dragutin Bu~i}. Lazo Risti}. trgovac.. trgovac. Joka Šiljak. sudija Okru`nog suda kao predstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”. Svetozar Cali}. za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi ~estiti sinovi. KBUDB – Pov. Biha}a.46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazotrgovac. Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da „ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” ali je gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umno`eni i dijeljeni u svima srpskim krajevima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”. trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca. kao i omladinu da zbiju redove. sudija Sreskog suda kao predstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo. sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}. `eljezni~ki ~inovnik kao predstavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva. Miki}. Svetolik Popovi}. ljekar. str. Crne Gore i ostalih srpskih zemalja. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjem pitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. Obrad Mi~i}. ljekar. gostioni~ar. da se slo`e kao bi se „obilje`io jasan nacionalni program”. nego sva pokoljenja od Kosova. Vaso Marinkovi}. advokat.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Modri~e. Protestujemo. dr Stevo Mil~i}. kroja~. a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dr`avi. 246. 2. ljevar kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva. trgovac. što se pokazalo kao ta~no. Nikola Baroš.

47 Stari radikali su 5.. Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}. in`injer Mašo Jovanovi} i Vladimir Blagojevi}. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}. kazand`ija.49 Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosni i Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju. sudija i Nikola Triši}. knji`evnik. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja. clanovi: in`injer Mašo Jovanovi}. penzioner. Š}epan Mari}. predsednik Srpskog kluba. str. Cilj ovog savjeta je „{to intenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli. Svoje konferencije su radikali odr`ali i u Zenici i Rogatici. direktor Trgovacko-industrjske komore. podpredsjednici: Uroš ^ovi}. industrijalca i radikalskog uglednika. 33. podpredsjednici: Milan Bo`i}. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Novog Sarajeva. 253-263. in`injer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}. sudija. sekretar: Rajko Popovi}. Upravni odbor su sacinjavali: predsjednik dr Savo Ljubibrati}.. godine. sekretar Narodne odbrane. ~uvanje srpskog nacionalnog obilje`ja Bosne i Hercegovine. poslovo|a. „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosne i Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”. Marko Markovi}. školski nadzornik u penziji. u Sarajevu dr`ali svoju konferenciju.S.48 Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu govoriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vesti i letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata va`an zbog odbrane zemlje.. Jovan Vukoti}. Sporazum je bio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da 47 48 49 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor. ABiH. te da se preko toga ~ina i zavjeta koji su dati ne bi moglo pre}i. tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom.” Ovaj Savjet je trebao biti sredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva. trgovac i Ðorde Bobarevi}. blagajnik: Hamdija Nikši}. U izvršni odbor su ušli: predsjednik Milan Bo`i}. Specifi~nost ove grupe sa Du{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine. a na samoj konferenciji se osvrnula na lo{ polo`aj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja bi uklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pru`ana nikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. dakle protiv autonomije. Jovanka Jankovi}. direktor Dr`avne štamparije i Jovanka Šiljak. KBUDB – Pov. – ABiH. apelacioni sudija. Prilozi. DZ. 7862/1939. ~inovnik Saveza srpskih zemljoradni~kih zadruga. sekretari: Rajko Popovi}. kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostalim srpskim pokrajinama. te Vojislav Pr`ulj. pretsjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu.. Institut za istoriju u Sarajevu. te na `elju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918. Marko Bilbija. januara 1940. vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. pozivanje kako na zajedni~ku vjekovnu pro{lost i sudbinu. Krsto Mercep. pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a. Navodile su se obostrane `rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje. 67 . Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a. KBUDB – Pov. 3300/1940. Nikola Baroš iz udu`enja dobrovoljaca. 2004.

optere}enom vjerskim suprotnostima. 68 . kao ni ulja. koja ima da odlu~uje o ratu i miru. bojati se krvavog prolje}a”. 722/41. [e}era nije bilo ni dekagrama. Nigdje nije bilo ni zrna soli. Izgledalo je da `ivimo u srcu najgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narod pri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostao je formalno bez hljeba. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultat istro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini. vojni~ki jaki. da se osoli zaoblica. {to sirotinji pripada. broj~ane slabosti i njene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom.…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred prodavnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na.”50 50 Isti letak rasturan 8. januara 1941. a i osamdeset ~etvrtim letkom. Cvetkovi}u. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnim vje`bama. uznemiruju}im vijestima sa rijetkih radio aparata. pokretu komora i stoke. da je on tvorac sporazuma. mo`e on da bude i istinski dobar ~ovjek. konzervativne i netolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nije se pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazila`enju navedenih granica. raspu{tanju vojske. poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki put koji bi ih vodio jedinstvenom stavu. Pov.…” Miris rata je bio na pragu. agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu. Iz takve sredine. te se silina rasprava oko Sporazuma u njemu i izgubila. te nedostatkom kulture koja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje o g. ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbi reaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jedne vlade. jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja. a kamo li pro{la glavna opasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimske mjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovno potpuno ujedinjeni.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. izgleda najve}eg govornka isto~ne Bosne. a pola seoskih ku}a provelo je Bo`i} i Bajram u mraku. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etka rata. mo`e on da i sam vjeruje. materijalno spremni. nezrele za mogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu. – ABiH. sa naslovom „Poslije mirne zime. DZ. sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima.

The beginning of the war cut short the expected denouement of this political act..S. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.. Summary Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their political leaders and prominent personages saw their vital national interest and future only in a community with Serbia. 69 . Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ek was seen as framework in which they could think about their own future only for a very short time. The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was completely denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected.

1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazila povremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li u zatvoru. od 1915 do 1918. U periodu okupacije. glavnog urednika obnovljene . godine „Samouprava” nije izlazila. U radu je data i analiza uzroka ponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njih politi~kih zbivanja. U tom broju objavljen je program ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumu tada{nje Srbije. Beograd 1908. januara 1881. Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi. kao lista novosnovane Jugoslovenske Radikalne Zajednice. FEBRUARA 1936. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}. 70 .Samouprave''. pa sve do 1920. Beograd 1934. „Pera Todorovi}”. Jovanovi}. godine stvarni direktor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}. Najpoznatiji urednik u 1 2 S. godine kao glavni organ Narodne radikalne stranke (NRS). Hrvata i Slovenaca „Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929. 167-223. Vlada Milana Obrenovi}a. godine ali ga zbog sukoba sa ostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta. U Kraljevini Srba. Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kih partija. Jovanovi}.2 Od 1886. na objavljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. pored poznatih izvora i literature. str. GODINE APSTRAKT: Rad se temelji.. Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20. O tome videti S.Bojan SIMI] Institut za noviju istoriju Srbije.48:329 SAMOUPRAVA "1936" O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. Politi~ke i pravne rasprave I. Pera Todorovi} je list obnovio 1886. godine. Beograd UDK 070. novinar koji je po re~ima Slobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao ili ismevao jednu odre|enu li~nost. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nije prihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost. U ovom periodu njegov uticaj na razvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan.

Jovanovi}-Stoimirovi}. prvo pri delegaciji u @enevi (1923). Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17. Ovi politi~ari re{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila ime Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). Beograd 1985.4 Stranka je prijavljena Ministarstvu unutra{njih poslova 19. godine. O osnivanju partije i odabiru imena videti: T. predsednika vlade. Svoj `urnalisti~ki rad zapo~eo je u listu „Politika” jo{ 1919. urednik i ~esto uvodni~ar. List je vi|en kao centralni organ stranke. Mehmeda Spaha. Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samouprave” u periodu od 1921. godine. a posle pri Jugoslovenskom poslan3 4 5 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumarevi}. Antona Koro{ca.janura 1929. Nema~koj.B. Prilikom pisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a. odustao je od saradnje sa re`imskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS). jedan od najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nu ulogu i u ranijem periodu. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. studirao je prava u Beogradu i [vajcarskoj. ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena od predstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS). ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade. koji se nalazio na ~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra. i D. Novi Sad 2000. Ve} te 1935. decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima. i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre 6. Ovaj istaknuti novinar. ~ovek velike li~ne kulture. ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za partijskim listom.. On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila u Narodnoj biblioteci. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnog odbora radikala. Naravno. rodom iz Smedereva.. 28. do 1923. Teši}. godine. Belgiji i Holandiji. Slovenske ljudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). formiranom u doba diktature. godine javila se `elja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a. Beograd 1997. 20. str. avgusta 1935.5 Kasnije je bio i ata{e za {tampu. Knez Pavle Kara|or|evi}. novembra 1937. Dnevnik 1936–1941. Stojkov. godine predstavljao je doba ubla`avanja „stega” diktature i bu|enja partijskog `ivota. zadr`avaju}i se u Francuskoj. koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u decembru 1935. godine. 71 . Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939. nadre|en svoj drugoj partijskoj {tampi. Poslednji broj lista iza{ao je 5. Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi. ovaj prekid u izla`enju izazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti. re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samouprava”. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}. M. januara 1929. avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovima „Politika” i „Vreme” sutradan. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke i obave{tava pristalice i javnost. u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj diktaturi. Vlada Milana Stojadinovi}a.3 Period od 1935. godine. Za mesto urednika Stojadinovi} je nakon 18.

pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i probleme vezane za pokretanje jednog lista. posledica je toga što je Stoimirovi}. Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je list posle njegovog odlaska imao potra`ivanja od 500.10 Samim tim budu}i urednik je predvideo deficit lista za prvu godinu izla`enja (1936) u vrednosti od 804. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez 6 7 8 9 10 11 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat ni pakt”. godine. U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravi i pogana jezika”. da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisivanje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940. dokument pod oznakom M. Rukopisno odeljenje. Stojadinovi} je poverio obiman i va`an posao oko organizacije lista. Zbirka Centralnog presbirooa (38) fascikla 75. pa do eventualnih vanrednih izdataka. kao što je prvobitno predvi|eno. Matica srpska. a o Stojadinovi}u je zadr`ao lepo mišljenje.63 dinara.800 dinara na godi{njem nivou. Ovo upadljivo izostavljanje Stoimirovi}a. Ovom darovitom i ve} tada iskusnom novinaru. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povodom ponovnog izdavanja „Samouprave”. 10.8 nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronala`enje prostorija za redakciju.478.000 dinara. U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. 1938. direktora agencije „Avala” i visoka funkcija u Centralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednika vlade u`ivao.026. i to samo uzgred. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evim rukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu. Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd i preduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista. nakon pada Stojadinovi}a. njegovu strukturu i mogu}u perspektivu.800 dinara. godine Stoimirovi} je pokrenuo. 72 . 9. Dnevnik 1936-1941. preko tro{kova {tampe. novog predsednika vlade. Novi Sad 2000.603. Stoimirovi} je kako sam ka`e „ostao veran kruni”. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od planiranog i da je iznosio ogromnih 1. do 1935. Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu do najsitnijih detalja. Arhiv Jugoslavije. Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karad`i}a 14a. U periodu od 1932. ostao uz Cvetkovi}a. Taj posao sastojao se ne samo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”). Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao.323. ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju. M. Jovanovi}-Stoimirovi}. uporedo sa poslom urednika „Samouprave”.13. Pritom treba uzeti u obzir da list nije izlazio nedeljom.9 Ve} 10. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izra`aja i u realnoj proceni prihoda koje list mo`e da ostvari.6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neophodnijim. godine.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom poznavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su `elelo da plasiraju novoosnovani list.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.000 dinara. daleko manji od predvi|enih rashoda koji iznose 1. do 7. str. izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnika dok je bio na vlasti. od personalnih izdataka. pretplate i oglasa bili su 674. osim u kratkom periodu od 26. Predvi|eni prihodi od prodaje. stvu u Berlinu (1929). 32.

4) Da cena primerka bude 0. 73 . Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}a vezane za unapre|enje lista. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neumorno borio za pravdu. slobodu i demokratiju”. kritikovati Jevti}a i ljude oko njega za postoje}e stanje u zemlji. Jovanovi}-Stoimirovi}. velikih subvencija od strane vlasti. Agonija dve Jugoslavije. Rukopisno odeljenje.B. godine. Beograd 1991. str. a negde u ovom periodu obnovljena je i sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO... Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka. Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~ki deo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”. Ve} u po~etku jasno je bilo. kao {to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. Novi Sad 2000.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskom Preduze}u „Vreme AD”. odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima. Prema podacima CPB-a iz 1937. da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gde je `iveo srpski narod. Koro{ca i Spaha. 3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj. 2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutarnjih tako i ve~ernjih listova. januar ne smeju se dirati. str. Za ovaj zaklju~ak dovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan je Du{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim `eljama da ne snosi svu odgovornost za izdavanje lista. M. a vreme izlaska je od 18.323. Dnevnik 1936–1941. bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost: 1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih). B. 11. Dnevnik 1936–1941. Novi Sad 2000. godine tira` „Samouprave” bio je 10.14 Uputstva koja je dobio od samog predsednika vlade. februara 1936. str. Beograd.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenske radikalne zajednice. tira`u koji }e list te{ko dosti}i u budu}nosti. Jovanovi}-Stoimirovi}. 5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se list ne bi vra}ao”12. 32. 172. Petranovi}. M.000 primeraka. poklapala su se sa onim {to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio na vlasti: Kralj Aleksandar i 6.13. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938. 1937. 37. potpisan od strane Stojadinovi}a. dvostruko ve}a.50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”. dokument pod oznakom M. Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uva`eni jer list nije izlazio nedeljom. M. neposredno pred sam po~etak izla`enja lista. isticati mu~eni{tvo i `elje pokojnog kralja za povratak demokratiji. koji svojim imenom „simboli~ki 12 13 14 15 16 Matica srpska. Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štamparija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine. Ze~evi}. U prvom broju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”. cena je bila jedan dinar. pomereno na 16 ~asova.

Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnika bila je iz „Samouprave” i CPB-a. Naime tekstovi su {tampani }irilicom i latinicom. koja je donosila detaljne informacije o aktivnostima strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}ano na „grehe” pripadnika opozicije. februara 1936. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemlje koji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama. To je naravno bila posledica pritisaka odnosno „preporuka” dr`avnih organa. Da taj apel nije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8. Jasno je da je ovaj ~lanak. Samouprava. Mora se dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz prilo`enih podataka o prodaji i tira`u mo`e naslutiti. Isto.22 U daljem delu ~lanka podse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”. Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku. gde se i nalazila redakcija Samouprave. pa ~ak i „povr{nog i pogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”. pre svega Centralnog presbiroa. maja 1936. nepuna tri meseca od ponovnog pokretanja lista. obave{tavanja i moralnog sna`enja na{ih partiskih pripadnika”.18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`na pregnu}a Narodne radikalne stranke. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozi partijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikuju se „neki prijatelji” zbog njihovog „le`ernog odazivanja”. br. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karad`i}a 14. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajednice. {tampan na prvoj strani lista. eti~ka snaga i jugoslovenska borbenost Slovenske ljudske stranke. br. maja. Samouprava. na srpskom i na slovena~kom jeziku. godine taj broj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju. godine. decembra na dan Ujedinjenja. neke njihove izjave i postupke. List Samouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove. Prazni~na izdanja štampala su se na Bo`i}. Uskrs i 1. 1 od 20.21 Istorijatom lista. Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampe i da usmerava njeno pisanje. kako oni pod upravom ili bliski JRZ. Prvi broj kao i naredni.23 17 18 19 20 21 22 23 Samouprava. U toku oktobra 1938. objavljenim u prvom broju. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su prenosili drugi listovi. godine samo je podvu~en kontinuitet. 65 od 8. br. „Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih izdvajamo „Partijska kretanja”. od osnivanja do 1929. Imaju}i to u vidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti. 1 od 20. odraz nezadovoljstva uredni{tva prodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne.20 List je izlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja. `ivotna energija i moralna visina Jugoslovenske muslimanske organizacije”. nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”. tako i oni koji nisu imali naro~ito povoljan stav prema vladi. godine.17 Cilj lista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „`i`a na{eg partijskog `ivota u pogledu prosve}ivanja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. februara 1936.19 Sama `elja da se prika`e jedinstvo novih partnera uo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”. nagove{tava pravi i najbli`i put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”. 74 . U toku septembra 1936.godine.

SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. takse. telegrami.95 5 474.50 15 627.35 61 127. ~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe "Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos instalacija osvetljenja provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una Ukupno re`ija Otpis od name{taja 50% Otpis od pribora 70% Ukupno otpisi UKUPNO RASHODI 745 194.60 103 594.90 610 503.50 75 .83 5 545.85 45 527.00 10 078..00 3 425.85 4 321.50 20 105.50 3 009.83 2 764.80 4 843.85 36 290.66 30 815.40 3 230.07 856 823. ~lanci Plate administracije Organizacija pretplate Kirija Ogrev i osvetljenje Telefon: pretplata.00 49 132.00 31 177. Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja. godinu Tabela rashoda [tampanje [tampanje lista Kli{ea Po{tarina ekspedicije lista Materijal za pakovanje i razno Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i Ukupno [tampanje Re`ija Plate urednika i presbiroa Honorari saradnika.00 9 130. izdavanja i vo|enja jednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izla`enja u kome se vidi pravo poslovanje ovog lista: Bilans „Samouprave” za 1936.B.75 79 379.00 17 535. instalacija.80 1 512 617.07 258 548.00 3 028.me|ugradski razgovori pretplata ~asopisa i listova kancelarijski materijal kompleti "Samouprave" biblioteka – knjige putni tro{kovi po{tarina..

63 Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti.75 7 795. uz obra~unat odbitak za takse i provizije Pretplata Napla}eno do 31. Prave 24 Matica srpska.20 341 559. za normalno funkcionisanje neophodne su bile donacije.395.000 dinara.75 8 439. Rukopisno odeljenje. U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 brojeva.000 pa ~ak do 100.20 7 119.75 dinara. Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”.00 201 934. potpuno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista.90 139 625. decembra 1936 Du`nici nenapla}ene pretplate Ukupno pretplata Prodaja preko revizora Prodaja na broj Prodaja van ku}e – napla}eno Prodaja u ku}i – napla}eno Ukupno prodaja MAKULATURA – stare novine UKUPNI PRIHODI 13 412. prose~no je prodato1284 primeraka po broju. S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”. napla}eno samo 21. {to „van ku}e”.00 486 013.20 GUBITAK U 1936.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke.207.25 94 677. pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao. zna~i da je efektivno prodato 80 primeraka po broju.00 21 207. 76 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno. fascikla pod oznakom M. ekonomsko poslovanje lista. {to „u ku}i”.13. Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale su se od 7. godine list je dotiran sa ~ak 1. Samo u toku 1936.284. Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate. {to i nije bio primarni cilj njegovih osniva~a. Tabela prihoda Prihodi od oglasa Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936. ali je i od toga napla}eno oko 40%. Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje. GODINI 1 026 603. jasno je da je redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje list ostvaruje.

395. 77 .25 Tarifa za oglase u „Samoupravi” Strana Cela Polovina ^etvrtina jedanput 2 000 1 000 500 2 puta 3 600 1 800 900 3 puta 4 800 2 400 1 200 5 puta 7 500 3 750 1 875 Jedan stubac (10cm) 60 din. fascikla pod oznakom M. Skup{tina Udru`enja sastajala se jednom godi{nje i to u mesecu decembru. prvi to nisu imali.27 Formirani su i Upravni i Nadzorni odbor od pet. 88. pro{iri i u~ini dostupnijim {to {irim narodnim masama. Rukopisno odeljenje. 1 red 3 dinara *Mali oglasi najmanje tri reda + dr`avna taksa Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12 do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklamni deo” ili „tekstovni deo”). Postojali su poma`u}i i redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i. Lj.13. a da je cena oba lista bila dinar. Srbi i Jugoslavija. Nije zanemarljivo da je „Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica. naro~ito Milana Stojadinovi}a. bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikad bila „Samouprava”. Treba imati u vidu da je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji. Ovakvom cenom. Poma`u}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara. dok su drugopomenuti imali pravo u~ešca. Status ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga. Cilj udru`enja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke Jugoslovenske Radikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske propagande”.B. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Pored lista osnovano je i Udru`enje nakladnog fonda lista „Samouprava”.. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke. Matica srpska. odnosno tri ~lana. Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. i njegovoj `elji da svoj uticaj i uticaj politi~ke stranke koju je `eleo da kontroli{e i njome upravlja. str. koji su barem jednom mese~no imali svoje sednice. Beograd 1998. ^lan ovog udru`enja mogao je biti svaki ~lan JRZ. dobrotvori i veliki dobrotvori. Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od 5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava. ~ak i do tri puta jeftinijom. Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imao prava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara. Dimi}. (1cm) 6 din.. glasa i izbora..26 Finansiranje Udru`enja predvi|eno je prevashodno od ~lanskih uloga.6% nepismenih. `elelo se privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava. On je 25 26 27 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 44. razloge treba tra`iti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovane stranke.

organizacija stranke nije bila potpuno izvr{ena. u kome se izra`ava protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samouprava”. 28 29 30 31 Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. Srpske narodne mase nisu pokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku. najve}i srpski politi~ar. 78 . stranku ~iji je vo|a bio Nikola Pa{i}. To se vidi i u tome što je Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. Poku{avao je da „formalnog” naslednika Pa{i}a u stranci. Beograd 1985. krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enje li~nih pozicija kako u stranci tako i u dr`avi. „gurne u stranu”. T. februara 1936. Matica srpska. str. jer se time „`eli da unese zabuna u radikalske redove”. T. Stojadinovi}a. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”. 141-142. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na kome je prethodno bio Aca Stanojevi}. davao saglasnost na tro{enje sredstava. Sve to je Milan Stojadinovi} `eleo da prisvoji za sebe. Po{to je iz sukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik. i njegove saradnike. Rukopisno odeljenje. godine nosi sa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir. List „Samouprava” trebalo je da poslu`i kao sredstvo na tom putu. nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugove~nost. ne samo zato {to im je bila malo poznata. Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. Beograd 1985. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskog naroda pa i dr`ave.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednog partijskog lista po`uri. Acu Stanojevi}a. dobiv{i podr{ku kneza i kolega iz vlade i stranke Koro{ca i Spaha. Vlada Milana Stojadinovi}a. februara 1936. Vlada Milana Stojadinovi}a. Stojkov. str.28 Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke. godine. Imaju}i u vidu da re`imska i cenzurisana {tampa nije `elela niti smela da {tampa ovo saop{tenje ono je {ireno u formi letka. ve} posle razlaza sa GO NRS.13. naro~ito Mi{u Trifunovi}a i Lazara Markovi}a. mesto i banku gde }e se novac ~uvati. ali je fakti~ki. da potvr|uje Uprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne mo`e da se slo`i.395. Predstavljaju}i se kao naslednik Nikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i} osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. mogao je da tra`i i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora. partiju koja je u vreme nastajanja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. Sam naziv Samouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije. na funkcionisanje i rad lista bio ogroman29. Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odr`anoj juna 1936. ^ak ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom opredeljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. dokument pod oznakom M. 142. Stojkov. i sebe promovi{e kao vo|u radikala.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji same stranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. to i bio.

Jovanovi}-Stoimirovi}. Dnevnik 1936–1941. poklanjao mu je nekoliko ~asova dnevno.. Novi Sad 2000.33 Preuzimanjem drugog po tira`u beogradskog lista. Njega je otkupio Milan Stojadinovi} sa prijateljima. Vreme je imalo tira` do 130. Iako je i kasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada je uticaj predsednika vlade bio nesumljiv. 33.34 List je trebalo da poslu`i u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”. str. glavni urednik je ostao Grgur Kosti}. O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M. ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predstavljaju va`an ~inilac ka tom cilju. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. godine. {to se posebno odnosilo na prostore naseljene srpskim `ivljem.000 primeraka. dok je va`nu ulogu u listu imao Stojadinovi}ev mla|i brat. Stojadinovi} je hteo da svojim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku. 32 33 34 35 M. Novi Sad 2000. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje. Dnevnik 1936–1941. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali su Stojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalom Petrom @ivkovi}em. kao Stojadinovi}ev recept kako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja. U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke. Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosno u~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. nego mu dati i dodatnu funkciju u ovom sukobu. @elja Milana Stojadinovi}a je bila da se predstavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji. 7.B. jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”. godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”. 404-408. zavr{ena je njegovom medijskom dominacijom u odnosu na konkurenciju.. Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. pa ~ak i fotografije. Naime. Jovanovi}-Stoimirovi}. februara 1936. str. Dragomir Stojadinovi}. Kontroli{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6.35 Propagandna ofanziva Milana Stojadinovi}a zapo~eta februara 1936. Vreme od 7. redigovao njegove uvodnike i ~lanke. ina~e novinar.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal dr Ljuba Popovi}. marta 1936. i prvih meseci 1936. marta u Narodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao „definitivan slom reakcije i fa{izma”.000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150. 79 .

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Struggle power in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between the prime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party. In order to confirm that victory. is closely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia. The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of newspaper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promote Milan Stojadinovi} as chief of the government party. with the help of colleagues from the government Koro{ec and Spaho. leader of all radicals and the sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia. Stojadinovi} refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of the Radical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia. representatives of Slovenian and Bosnian Muslims. Summary About refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936 The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936. ended with Stojadinovic victory. at the end of 1935 and beggining of 1936. 80 .

n. U daljem tekstu: M.. GODINE APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima koje su dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevska vlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944. Ðoko Tripkovi}. Office od Air Force History Headquartes USAF. 81 . septembra 1944.d. Arhiva Srbije i Crne Gore i literature. Beograd 1999. do 7. Ðor|e Stankovi}. /Istorijski stereotipi i stvarnost/”. New York 1973. Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943– 1944. Branislav Kova~evi}.489 (497. septembra 1994. Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6.. S pozivom na knjigu dokumenata. mitologije. Pre toga tekst objavljen u listu Politika. U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Pisan je na osnovu gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta.d. itd. septembra 1944.d.1) "1942/1944" JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA. svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu. n. Tokovi istorije. n. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske (1943–1945). The Army Force in Word War II. Beograd UDK 94 (497.1) "1942/1944" 355. VIG br. 3/1970. Combat Shronology. D`elebd`i}.: studija i dokumenti /Mom~ilo Pavlovi}. Leskovac 1995. dezinformacije. Beograd pod bombama. 27–28. urote. godine – operacija ‘Ratweek’”. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca da iskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okviru jugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene politi~kom pozadinom.Dr Milan TERZI] Vojnoistorijski institut.) oko naru~ioca bombardovanja. 1-4/2001. Br. Veroljub Trajkovi}. U daljem tekstu: Ðor|e Stankovi}. Podgorica 2003.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji treba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih 1 Videti: Milovan D`elebd`i}.. Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je poslednjih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau~nih tuma~enja (zavere. „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1.

Od 11. 10/4. 30/6. 815. 30/6. EV. 10/3. reg. EV. EV. Isto: Dragoljub M. reg. br. br. EV. je depeša br. je depeša br. 175. 289. 175II. EV. reg. oktobra 1942. Isto: Rat i mir |enerala. reg. knj. k. 175. juna 1942. maja 1942. reg. Mihailovi}. Rat i mir |enerala. br. 34/3. br. maja 1942. 2. EV. reg. Isto: A VII. avgusta 1942. br. 20/2. Isto: A VII. 16/4. k. reg. A VII. EV. 26/8. reg. A VII. br. 172. 124 od 29. maja 1942. Od 15. Od 22. novembra 1943. 30/6. reg. Isto: A VII. A VII. br. reg. 13/2. EV. reg. 285. br. 82 . 29G. 228. br. k. EV. 29F. 29F. k. je depeša br. 720. k. 30/6. 171. A VII. reg. ^injenice govore da je general Dra`a Mihailovi} u depe{ama upu}enim jugoslovenskoj vladi tra`io bombardovanje ciljeva. Depeša br. 28/3. do 23. 175. EV. k. Isto: A VII. 29F. 17/3. A VII. br. k. k. uputio jugoslovenskoj vladi. 20/2. 287. Nakon italijanske kapitulacije. 10/5. EV. 24/6. 29F. juna 1942. od marta 1942. A VII. EV. Isto: Zbornik NOR-a. Isto: AVII.d. reg. reg. jula 1942. Od 13. reg. je depeša br. je depeša br. Tokom 1944. jula 1942. k. EV. 171. k. n. 29F. br. 28/3. k. 174. EV. reg. Isto: A VII. reg. je depeša br. 175. AVII. br. reg. U daljem tekstu: Rat i mir |enerala. reg. EV. EV. 29F. reg. reg. k. str. br. A VII. EV. A VII. je depeša br. maja 1942. 29F. reg. 29F. EV.3 Najintezivnije tra`enje je u prole}e i naro~ito jesen 1942. je depeša br. 175. 337. Od 21. je depeša br. k. k. je depeša br. Isto: A VII.d. A VII. 30/6. Izabrani ratni spisi. reg. 29F. 171. reg. reg. EV. k. 199. k. reg. Isto: A VII. EV. k. 2/3. br. k. reg. 29F. reg. Isto: A VII. Isto: A VII. 16/4. br. Isto: A VII. k. br. EV. k. 348. br. reg. k. 30/6. 30/6. 174. EV. 174. br. Isto: A VII. 10/5.d. 172. Isto: A VII. br. EV. 161. 18/7. 30/6. br. Isto: A VII. k. reg. novembra 1942. k. br. Od 21. br. br. 16/6. EV. br. k. 175. Jugoslavije. EV. n. br. 29F. septembra 1942. EV. 692. 30/6. str. 27/6. k. 175II. Isto: A VII.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg. EV. br. 796. k. k. EV. 29F. 358-360. avgusta 1942. Razlozi za tra`enje bombardovanja u prole}e 1942. Isto: A VII. je depeša br. reg. 476. 30/6. k. najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943. 174. EV. 30/9. A VII. br. je depeša br. 28/9. Od 5. oktobra 1942. EV. je depeša br. EV. k. 30/6. br. A VII. br. EV. EV. EV. br. EV. EV. br. reg. je depeša br. 178-179. 34/3. je depeša br. 16/4. je depeša br. septembra 1942. EV. 19/5. A VII. br. 29F. EV. k. k. br. reg. br. 29F. 30/6. br. k. je depeša br. A VII. k. br. jula 1942. br. Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}. 33/3. br. br. je depeša br. Od 25. k. A VII. 10/5. oktobra 1942. mogli su biti zbog povla~enja 2 3 Ðor|e Stankovi}. 857. knj. A VII. Isto: A VII. maja 1942. reg. 163. k. k. Od 30. reg. 18/7. br. 192. Isto: A VII. 29F. 782. marta 1942. je depeša br. je depeša br. EV. 174. br. oktobra 1942. reg. Isto: A VII. k. A VII. k. 36. Od 25. reg. priredili: Milan Vesovi}. k. Od 14. k. 243. 30/6. EV. br. EV. 30/6. Isto: A VII. 881. 29F. 474. k. 803. 38. A VII. a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta. k. str. 651. 30/6. 29F. 30/6. 30/6. 175II. 629. reg. EV. k. Isto: AVII. A VII. Od 30. reg. k. reg. 29F. je depeša br. 29F. 30/6. reg. br. kao i novembra 1943. oktobra 1942. je depeša br. br. marta 1942. reg. 29F. Isto: A VII. 17/3. 25/2. reg. u i oko. br. 30/6. EV. k. avgusta 1942. A VII. EV. Od 15. br. EV. Isto: A VII. A VII. k. A VII. 29F. reg. k. 38. Od 24. k. Isto: A VII. EV. tom XIV. br. k. 127. U na{im istra`ivanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom 1942/1943. Isto: A VII. br. k. 843. EV. br. 29F. k. 30/6. 1. je depeša br. br. EV. operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumunski izvori nafte). EV. n. Od 9. je depeša br. k. Od 2. EV. br. reg. 29F. EV. Beograd 1981. 991. Isto: A VII. Od 8. EV. oktobra 1942. 30/6. reg. br. 7/3. Beograd 1998. EV. 29F. br. EV. 29F. 18/7. br. Od 16. 29F. reg. I-II. Od 7.2 Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovi}em kod zapadnih Saveznika tra`ila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. reg. 175. 48. 30/6. A VII. k. A VII. br. Od 4. k. reg. strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. 171. je depeša br. reg. EV. oktobra 1942. A VII. 175. reg. Od 15. k. Isto: A VII. reg. EV. 30/6. 29F. 30/6. Isto: A VII. 29G. 30/6. 29F. EV. reg. 14/8. 178-179. Isto: A VII. k. je depeša br. reg. Isto: A VII. k. Isto: A VII. 175II. A VII. oktobra 1942. Od 8. Od 7. 29G. reg. Od 11. br. EV. reg. septembra 1942. Od 17. br. A VII. k. reg. 29F. br. Od 9.

novembra 1943. br. je depeša br. 29F. [ibeniku i Zadru. je depeša br. Ca. kako bi se destabililizovao neprijatelj. da se na `elezni~kim stanicama Perkovi} i Slivno nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati. br. je sa ~etni~ke strane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku. EV. reg. decembra 1942. Od 9. na kraju se tra`i da se o ovom izveste nadle`ni savezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca. Zagreb. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab generala Mihailovi}a. Para}in (fabrika Teokarevi}). je depeša br. Od 23. put Zemun–Beograd. 30/6. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva). a novembra 1943. Savezni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. na to najbolje ukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1. Beograd (Savski most. Bor. A VII. jula 1943. Od 23. k. 287. EV. Jesen 1942. iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. Kninu i Šibeniku.C. novembra 1943. Sipski kanal. Celje. Od 23. br. 1765. Sinj. Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovi}a. Od 5. avgusta 1942. reg. Omi{ (elektri~na centrala). Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazduhoplovstva. br. 1083. A VII. 1232. Beograd 1989. A VII. je depeša br. da se ne bombarduje logor na Banjici gde je veliki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi. str. Trep~a. ali se na kraju ka`e da je re~ o istom. EV. Metkovi} (glavni italijanski saobra}ajni ~vor). br. EV. k. itd. general Dragoljub Mihailovi}. Jagodina (fabrika Klefis). Si}eva~ka klisura. k. Jevtovi} Miroljub. Benkovcu. reg. A VII. Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izra`avanja. k. A VII. što je trebalo da bude bla`a varijanta zbog ne`eljenih postupaka... 13/8. 348. Ni{ (`elezni~ka stanica). Gra~acu. 2215. U jednom zahtevu za Beograd (depe{a br. A VII. Podgorici. 2214. EV. naselja pre~anskih Nemaca. Kranj. fabrike Ikarus. 2221. 14/2. br. 1068. br. bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor. zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bombardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija da je re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta. Od 23. 2221) tra`eno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo. EV.4 Ciljevi ~ije je bombardovanje tra`io Mihailovi}. k. novembra 1943. most na Dunavu prema Pan~evu. reg. A VII. 12/8. 14/7. Drni{. Od 1. 179A. k. Ministru informacija za Kikpatrika (B. Zmaj. kao što je to slu~aj u Nišu. dobijene od generala Mihailovi}a.B. A VII. kao i Top~ider i Ta{majdan). decembra 1942.M. reg. koji je tra`io operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. br. 1/1. je depeša br. 5/2. i po~etkom 1944. put Pan~evo–Vr{ac. Perkovi}. Teokarevi}. 179A. reg. 2222. 7II. br. januara 1943. novembra 1943 je depeša br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Mostar (usta{ki severni logor). je depeša br.5 2. 4 5 83 . je depeša br. 179A. k. reg. da u slu~aju da do|e do bombardovanja Beograda. Ljubu{ki. A VII. 175II. reg. Rogo`arski i Rakovica. Šta ka`e radio London. 12/8. reg. k. EV. neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu. 12/8. 70. EV. 179A. k.

Br.K. Str. 174. k. 33/1. za {to su predlo`eni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okolinom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska.D. 34/1. EV. pisao podpredsedniku vlade Juraju Krnjevi}u. 15/1. Za glavne gradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je tra`eno kao opomena zbog zlo~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji.Br. 4/4. Pov. I. br. reg. Ba~koj i Kopaoniku. Od 17. Na ovo je 21. kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a. EV. je dopis Slobodana Jovanovi}a MIP-u da se od Rusa. 183. reg. da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se tra`i: „Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”. br. Isto: A VII. Pov. od 29. knj. 684. 163. 279B. Str. Strogo poverljivi delovodni protokol vojnog kabineta Predsedništva vlade. Pov. 8/4. Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. Str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 48. Pov. 3677. Isto: A VII.O. februara 1943. da ako bi se ukazala prilika da se usta{ki re`im jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini. k. 568. reg. Str. U MIP-u Str. 978. Slobodan Jovanovi} je 31. Pov.Br. novembra 1942. te da general Mihailovi} smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi. reg. dostavio diplomatskim predstavni{tvima zahteve. 10/5. komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu. reg. k. 103-28-181.8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba. reg. 173. str. Pov. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegli~ke vlade 1941–1943. k. br. 174. U vladi V. da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe u vojsku. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu) 6 7 8 9 AJ.V. MIP-u dostavio odgovor Forin Ofisa. br. reg. priredio Ljubo Boban.Br. 299. A VII.br. k.K. EV.6 Slobodan Jovanovi} je 28. Pov.V. 932. EV. EV. 957. 174. koji je 24. EV. Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba. k. Budimpe{ta (Ma|arska). Ankaru i Moskvu) i za Antoni Idna. 163. 84 . 34/1. zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavnika Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u. br. 41/5. juna 1942. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi i Mihailovi} tra`i da saveznici bombarduju Zagreb. Pov. novembra 1942. decembra 1942.9 Maja 1943. 173. 957. 932. jula 1942. 1027 od 11. EV.br. V. Ob. U štabu komande u Kairu Str. U MIP-u POV. EV.K. novembra 1942. Zagreb 1988. br.V. br. koje je prosle|ivao saveznicima.7 Potom je Slobodan Jovanovi} 4.K. br. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju u zemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je tra`io da se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalija izvr{i bombardovanje Graca i Trsta. 57/1.K. Dra~ i Skadar). 215. Str. Br. reg. Pov.V. vlada prosledila Ministru dvora. prosledio MIP-u (za Vašington. EV. septembra 1942. br. Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`ja izme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji). Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana. br. A VII.K. dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima u Kraljevu. za bombardovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nad stanovni{tvom. Hrvatskoj. Br. Engleza i Amerikanaca zatra`i bombardovanje gradova u Nema~koj.Br. k. 621 od 27. Isto: A VII. 5097 od 14. Br. k. Br. A VII. Kada je re~ o Zagrebu.V. i 17. k. Pov. jula 1942. novembra 1942. Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak represalija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centara Zagreba. reg. Str. novembra 1942. A VII. A VII. Isto: A VII. Br. jula 1942.K. U MIP-u 6.

k. 281. n.13 General Mihailovi} je kasnije. 275 dostavio je: „Tra`eno od Engleza. 121 koju je Slobodan Jovanovi} uputio generalu Mihailovi}u.Vlahovi}. Staniša R. 62 od 20. Zbornik dokumenata iz britanske arhive. 265-274. elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom tra`enju za bombardovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji. 45/5. n. decembra 1942. reg. izveštavaju}i o velikim `rtvama. A VII. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. da se preko radio Londona `igoše izdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana. 14/7. reg. 281. 4/1. aprila 1944. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. 163. str. br. 2318 od 21. da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe. k.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bombardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta. br. EV. Ca. br. Izveštaj od jednog našeg komandanta”. ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom. general Dragoljub Mihailovi}. EV. Depe{om br. 85 .15 10 11 12 13 14 15 Od 26. aprila 1944. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. EV. oktobra 1942. reg. EV. Vlahovi}.d. sem zahteva za bombardovanjem. k. „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje. jula 1942. 4/1. EV. uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa Piterom Bojom 22. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanju Cetinja. br. maja 1943. U daljem tekstu: Staniša R. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br. kao odgovor na njegovu depe{u br. odgovoreno da to trenutno nije mogu}e izvesti. Isto: A VII. depe{om od 9.14 a depe{om br. A VII. na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a. 179.d. upu}enom generalu Mihailovi}u. Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici. Isto: A VII. o posledicama bombardovanja Beograda. Rusa i Amerikanaca da se osude pokolji Srba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilo dalje uni{tavanje srpskog naroda. da se zapreti bombardovanjem ustaških centara u NDH. 179. 178. Budimpešte i Sofije. je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na Bliskom Istoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim su dostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ine ustaša nad Srbima. da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugoslovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knji`evnog jezika. 39. br. br. k. k.. da ustašama treba zapretiti bombardovanjem Zagreba. br. k. Ca. reg. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Saveznika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstva i pokolje koje u zemlji vrše okupatori. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948. Staniša R. A VII. A VII. kao odgovor na njegovu depe{u br. 179A. I pored `elje Engleza da iza|u u susret na{em tra`enju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protiv ovih objekata”.M. Od 31. 13/1. 10/1.Br. novembra 1943. reg. Birmingham 1985.11 Potom je od 5. 2318 od 21. depe{a br. A VII. k. reg. Str. 4/1. Pov. br. reg.. kada je na tra`enje generala Mihailovi}a za bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. 629: „Bombardovanje bi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne `eli”.12 Major @ivan Kne`evi} je 23. oktobra 1942. na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana. 481 da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. oktobra 1942.

Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica). Ljubljana–Trst.16 Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vlade pod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. AJ. Septembra i oktobra 1942. delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. Br. da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa. Ljubljani. 882 od 6. Vinkovci. da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most na Dravi). dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljani van njegovog uticaja. oktobra 1942. 288. EV. Karlovac. da su glavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gde treba bombardovati `elezni~ki most i stanicu). a daju se najva`nije `elezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd– Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu. Zagrebu. septembra 1942. iako samo sa jednim avionom.Br. bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH. ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije na pruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod i Metkovi}). predstavlja stavove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugoslaviji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji ve`e 40 neprijateljskih divizija i da tu akciju najvi{e poma`u Srbi koji su do sada dali 900. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona da je. da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona u kojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune. Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na `elezni~ka raskrsnica sa stanicom i fabrikom lokomotiva i vagona). a potvrda je i u dosa16 A VII. da je sigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka. sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugoslovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba i odjeku koje je imalo u Hrvatskoj. oktobra 1942. zatim Zagreb–Kralovac. Mostar i Su{ak. da Nemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi). Br. Vara`din. predla`e se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezorganizacije `elezni~kog saobra}aja. Zagreb–Budimpe{ta.000 i Slovenci 80. Ljubljana–Be~. Pov. Trep~i (rudnik cinka). Iz Lisabona 24. Vara`din (stanica i most na Dravi). da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru. Potom je od 17. 103-190-663. akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu pruge Beograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu. Direkciji za informativnu slu`bu Br. Pov. Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a. 182.000 `rtava. da Italijani dr`e aerodrome Ljubljana. da je njegov uticaj izra`en na pruzi od Broda preko Sarajeva i Mostara do Metkovi}a. Karlovac (stanica i most na Kupi). 86 . Zagreb (most i `elezni~ka stanica). da su objekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu. da je zamra~ivanje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb. onemogu}avanja neprijatelju da koristi sirovine u Jugoslaviji i tra`i bombardovanje va`nih vojnih objekata. Mostaru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa. Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica). Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo– Mostar–Metkovi}). 882.

53/2. reg. Trbovlju i Zenici. majora Gligorijevi}a. `elezni~ki most na Savi u Beogradu. da su najva`niji objekti za bombardovanje `elezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju.18 Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11. br.. 29D. 29B. A VII. ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska vojska. da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskih avijati~ara koji poznaju ciljeve. dodaju}i „Mi bi pozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta. k.. `elezni~ki most u Karlovcu. k. prepis dokumenta. prema {to skora{njoj Va{oj `elji”. Isto: A VII. U tekstu se na kraju ka`e da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima tra`i bombardovanje pojedinih ciljeva. da{njim letovima nad Jugoslavijom. da je bacan materijal. okrenuli bi se protiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije. 127. Trep~i. da nije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana. da bi tek nakon prvih akcija sledila poja~ana protivvazdu{na odbrana. januara 1943. Zagreb. EV. da se poseduju karte 1:1. da shvata razloge za „neprakti~nost operacija u sada{njem momentu”. EV.. da bi bombardovanje „bila najbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 87 . dostavio je savezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~ke mogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijati informacije. `elezni~ki ~vor Zagreb. 1/1. da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni. reg. Crom) zahtev: da treba bombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi}eve redove doveli oni koji oklevaju. koja bi mogla da objasni situaciju”: da je u toku pro{le (1942. `elezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{. te aerodrumi Zemun. br. br. general Dragoljub Mihailovi}. `elezni~ki ~vor u Zidanom mostu. na~elnik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu. 2147. Mostar.000 gde su ciljevi ucrtani. dodaju}i: „Ali mi uzimamo slobodu ipak da dademo slede}e na{e primedbe. br. k. da bombardovanje neposredno potpoma`e ~etni~ku akciju. o 17 18 A VII. 2/1.17 Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30. a ono bi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~ali bi polo`aj u narodu.M. da je bilo 9 letova. Brod–Sarajevo. ameri~kom pukovniku Kromu (W. da je put iznosio 14 sati. Ljubljana i grad Banja Luka kao operativna baza usta{a. a bombardovanje Trep~e i Bora prekid eksploatacije. `elezni~ki most u Osijeku. EV.000. Nema~ku i Ma|arsku. reg.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli do Durmitora. sirovine u Boru. H. H. da bi efekat bio u materijalnim rezultatima razaranja ~ime bi se presekao saobra}aj. da istovremeno treba bacati letke. da je ~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretno za odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”. da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kombinovati pojedina~ne i grupne ciljeve. marta.

reg. da }e se. k. reg. u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je `elja da pravo komandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandant i daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a. te na kraju pukovnik Putnik tra`i mišljenje o ovim planovima. Ob. marta 1943. br. i 16. ti poslovi su bili i još se nalaze kod „britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku dr`i radio-telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em.19 Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majora Gligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. br. iznala`enje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad 88 . 12/5. daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali. EV.D. i sa kapetanom Susmanom i da je Gligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenski zahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji. da }e Mihailovi} o tome izvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo.” Dalje se ka`e: da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihvata saradnja. smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obaveštajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavije shodno tra`enju generala Mihailovi}a.A. Zbog toga pukovnik Putnik predla`e da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e ga izvestiti o ovim dogovorima. 646. da prilikom tih akcija treba voditi ra~una. Isto: A VII. k. da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }e to puno pomo}i savezni~koj stvari. u kome ka`e: da su tokom 1942. pukovniku Putniku. kako se ka`e. javljanje Mihailovi}a o mestu i vremenu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije.br. EV. zatim se daju predlozi šifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen. Pov. Str. Str. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata. bacali leci i paketi sa hranom. materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predla`e plato planine Sinjajevine. ako nema odgovora generala Mihailovi}a.O. da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove. A VII. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal i radio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a.20 a da se jugoslovenska strana 19 20 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a. Putnik misli da bi jugoslovenski vazduhoplovci mogli pru`iti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugoslaviji. Ob. koji mu je rekao da je major Gligorijevi} izvestio o razgovoru sa njim 11. da se u skorijoj budu}nosti o~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi. 21/2. (e) Da se ova stvar smatra kao isklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S. ~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}. mart 1943. 179D. dodaju}i: „(A) Da Vi predla`ete da uspostavite sa svojim ljudstvom i materijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. marta 1943.br. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davati nama. gde je evidentiran 15. da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodilo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji. 50. Krajem septembra 1942. „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovoj svojini”. (b) Da }e za vezu sa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}i iz Va{ingtona. 646. Datumi slanja pisma su 11. da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tete pojedincima koji simpati{u sa saveznicima”.

Isto: A VII. 50. te da je o tome 21. da nastoji ostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i. 648 od 15. br. da je potom Gligorijevi} 20. Isto: A VII. šefom odseka za Jugoisto~nu Evropu i 10. itd. decembra 1942. br. izvestio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji. kapetan Susman (pomo}nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njegovog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor. 29B. da o detaljima treba odr`ati tehni~ku konferenciju i predlo`io da to bude u jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odr`ana u jugoslovenskom štabu 13. Ob. br. na~elnika Obaveštajnog odeljenja štaba IX ameri~ke armije. da je radi toga Gligorijevi} sastavio akt (Ob. da britansko vazduhoplovstvo na Srednjem Istoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti. marta 1943. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e. reg. 14/5. Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je o`enjen Amerikankom i koga je Gligorijevi} upoznao 10. U štabu komande Str.. da je tra`io pogodnu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J. da je 20. da su Amerikanci pokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu. EV. A VII. to sam rešio. da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpski narod i borbu generala Mihailovi}a. EV. da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardovanje otpo~ne odmah. Ob. 2147) od 30. k. decembra 1942. ode}e. a od Amerikanaca bio kapetan Susman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombardovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 50. da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} tra`iti nove puteve. da je potom major Rouz 20.. februara 1943. time je jugoslovenska strana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa. EV. da je Gligorijevi} predlo`io Putniku. izlo`io engleskom majoru Rouzu (Rose). odr`ana dva sastanka sa pukovnikom Kromom u Štabu IX ameri~ke armije. da je potom Putnik 6. marta 1943. 356). da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zainteresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku.O. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik. te da su to razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izlo`io u svom referatu 14. oktobra 1942. na šta je dobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanske Vrhovne Komande i dr`avnom ministru Keziu. februara 1943. municije. U štabu komande Str. A VII. oktobra 1942. reg. mornarice i vazduhoplovstva (Str. k. imao sastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom. izvešten zastupnik Ministra vojske. na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije iz grupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji. da je sa kapetanom Susmanom dogovorena razmena obaveštajnih podataka. br.Br. k. zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije. imao sa njim sastanak na kome je izlo`io ceo problem. 89 . da je potom Gligorijevi} tra`io sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar).). pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanja koji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik.Br. Gligorijevi} imao sastanak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnih ciljeva. reg. Amerikancima.M.O. da je odgovor dobijen 28. pukovnika Stronga.Br. okrenula drugom savezniku. da su potom 8. januara 1943. januara 1943. reg. 3/1. da je potom 20. da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima i Gligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme. septembra 1943. potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. u kome je tra`io sastanak sa pukovnikom Kromom. da je plan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje. „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjem istoku. da potra`im pomo} Amerikanaca za bombardovanje”. 29B. oktobra 1942. što je odobreno. hrane. prepis dokumenta. prepis dokumenta. 648 od 15. marta 1943. šefu sekcije za Balkan Obaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande. da je tada Gavrilovi} tra`io manje akcije „radi podizanja morala”. što je prihva}eno i 5. br. 14/5. EV. januara 1943. k. na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma. O pojedinostima dogovaranja sa 21 na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja. general Dragoljub Mihailovi}. {to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik. sanitetskog materijala.O. januara 1943.21 Me|utim. 3/1.

da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju na vojne ciljeve sa 9 aviona. pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja. te da je kao prevodioca poveo sa sobom poru~nika fregate Simu Simi}a. da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije budu izvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenska inicijativa. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestio Putnika kojem je predlo`io pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”.) primljenih telegrama dava}emo i vama”. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid. pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom tra`enju. nagla{avamo ~injenicu da je Susman predlo`io da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore treba smatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njima treba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik). pomo}nik ameri~kog pomorskog izaslanika u Londonu. da je jedan ~ovek odre|en za vezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopije svih (podvu~eno u tekstu – prim. da je istog 13. a kada se veza uspostavi. pukovniku Putniku. marta 1943. koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanom koji je preneo spremnost da se pomogne i da su tra`ena dva pisma kao jugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeo mere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred 90 . te da i za ovo treba da da saglasnost jugoslovenski komandant. da je od jugoslovenske strane tra`io plan za ubacivanje ljudstva i materijala. da englesko otkrivanje ovih pregovora mo`e jugoslovensku stranu dovesti u te`ak polo`aj. M. ekspoloziv i pakete sa hranom. Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantu Jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. da je po pitanju veze sa Mihailovi}em Susman rekao da se to mo`e ostvariti. da mu je kapetan Susman u~inio predloge i saop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predlo`ene od jugoslovenske strane februara 1943. da sa ovim treba da bude saglasan jugoslovenski komandant. marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovim stavovima. koji je u {tabu komade zaveden 15. da ujedno Ameriklanci `ele da tako provere izve{taje koje im Englezi daju o situaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji. Gligorijevi} dalje ka`e da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne mo`e da da svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju da dobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije. da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generala Maklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prvi poslati pismo jer jugoslovenska strana tra`i pomo} i zato inicijativa treba da do|e od nje. T. da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznaju ciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion. marta po pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji je pomo}nik pukovnika Kroma koji je operisao slepo crevo. da je istog 13. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. da je potom 13. da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje ste nam dali”.

marta 1943. reg. Str. dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira. a u vezi zahteva vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. marta 1943. marta 1943. 40/2. 641: „Primite saradnju i u~inite sve za slati {to ve}u pomo}. Dajte pismen pristanak za bombardovanje sviju vojnih ciljeva predlo`enih od Amerikanaca. aprila 1943. 4/1. da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku koji je pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma. EV. br. izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}a sa Amerikancima” i ponovo tra`io smenu. 29G. marta 1943. 38/2. k. br. na~elnik obave{tajnog odeljenja u Kairu. te da je potom 15. Str. U štabu komande u Kairu Str. EV. k.27 Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslovenske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15. k. br. br. reg. Br. k. pukovnikom Strongom. reg.O. reg. Isto: A VII. jer je jo{ uvek Vrhovna komanda u engleskim rukama”. u delovodniku br. U delovodniku br. iz Kaira br. br.M. Pov. k. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom pod izgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli. 38/6. 357 od 19.Br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. marta 1943.. A VII. A VII. 358 od 19. 675. br.26 Slobodan Jovanovi} je 22. Ob. Putnik je iz Kaira dostavio. k. br. reg. A VII. EV. EV. major Gligorijevi}. 649. 385. aprila 1943. Tako je od 16. 16/2.25 Istog 18.24 Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta. 641. je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika sa Amerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}.22 Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govore Putnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu. 179. marta 1943. te da }e se tada tra`iti saglasnost britanske Vrhovne komande. je 18. 9.O. A VII. evidentiran u delovodnom protokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu tra`ili”23 i sutradan. aprila 1943. 257 od 22. 91 . Englezima sa „naslonom na Va{ington. k. general Dragoljub Mihailovi}. Str. 29G. reg.V.O.. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikanci predla`u bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. Ob. EV. 386. Jovanovi}”. marta 1943. A VII. pukovnik Dimitrije Putnik. iz Kaira br. O. 17. 9.Br. Ob. aprila 1943. odgovorio na Putnikovo tra`enje i pisao jugoslovenskoj vojsci u Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str. Ob. 38/6. 9. da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu je rekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora koje je jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije. 38/6.br.Br. reg. Vezu sa zemljom njihovim sredstvima i osobljem. da je Gligorijevi} potom obavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar. {to je evidentirano u delovodnom protokolu u Londonu.K. EV. u delovodniku br. 257. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”. U Kairu zavedeno 23. EV. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabinet i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri22 23 24 25 26 27 A VII. 179D.

br. 1098. jugoslovensku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (za vojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi. gde je Kne`evi} tra`io bolje upoznavanje Amerikanaca sa situacijom u Jugoslaviji. A VII. 3/1. Italiji i Albaniji. Predsednika vlade br. da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje da radi za Italijane. marta 1943. D. EV. EV. da koristi rumunsku naftu. maja 1943. od 12. 2484. 92 . da u Albaniji petrolejske izvore eksploatišu Italijani. da joj je aktivnost pove}ana 50%. dostavio britanskom Ministru vojske. 3/1. 2483.30 Potom je {tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. reg. 46. reg. da je u Italiji rafinerija kod Napulja. 163.K. da je mogu}nost da se Bor prugom pove`e sa `eleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku.Br.O. da se ne raspola`e informacijama o kapacitetu rafinerije. Grigu. U vladi u Londonu br. Poverljivi delovodni protokol V.34 kome je pukovnik Putnik 28 29 30 31 32 33 34 A VII. 29B. ukazuje se na stav prema SAD nakon Foti}evih depe{a. maja 1943.K. k. te da rudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci. Br. k. 179. Iz Kaira. EV. A VII. br. Isto: A VII.V. marta 1943. Br. marta 1943. marta 1943. reg. D. U vladi evidentirano V. A VII. EV. k. k. EV. Pov. reg. zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu. 2478. prepis dokumenta. br. br. Paspa – elektro materijal. 46. 3/1. Ob.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. br.33 Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. prepis dokumenta. reg. Major Danilo Zobenica. k. 30/9. Hudec – kartona`a. K. da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trude da spre~e korištenje. 29B.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivana Kne`evi}a Slobodanu Jovanovi}u 19. Br. Pov.K. 48/2. 1099 od 12. marta 1943.V. izvestio je da se ameri~ki pukovnik Solbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji. 40/9. U vladi V. tanskom ministru vojske Grigu. izve{tavaju}i Predsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena (Ronald Owen – Office of the Minister of State). o ekonomskim prilikama u Jugoslaviji.31 Istog 30. br.O. br. Br. 834 od 25. reg. 16.O. Da je u Beogradu rafinerija nafte na ^ukarici pored fabrike še}era. Pokorni – proizvodnja alhohola. 29B. pisao o saradnji sa Amerikancima. 25. Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte na ^ukarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja. reg. reg. maja 1943. EV. 5/1. da su u Boru stigli radnici iz Bugarske.Br. A VII. izvestila jugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komande u Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor). br. Union – tvornica ~okolada. 177II.Br. da nije o{te}ena prilikom bobardovanja. Ob. marta 1943. Br. maja 1943. {to su predali pukovniku Ovenu. 2498.29 I pukovnik Putnik je 28.K. 23/1. da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu general Mihailovi}. EV. A VII. 177II. {ef Vojnog kabineta. k. k. kraljev a|utant. Ob. k. EV. A VII. 1093 od 12.28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima za akciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kne`evi}. Putnik je dostavio Vojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicima bakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%.

Do mog postavljenja i ina~e je slu~ajno do{lo. Neophodno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Dra`i. EV. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman u intelid`ensu devete vazdu{ne ameri~ke sile. 3/1. Javite o rezultatu”. aprila 1943. pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. Štab komande jugoslovenskih trupa Str. Tra`io sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva.K.K. Molio i Amerikance. izvestio komandu u Kairu: „Nema~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Dra`u. reg.35 Kada je re~ o ovim kontaktima sa Amerikancima. na njegove zahteve. 52. 29G. iz Kaira. 29G. br. reg.). kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D. k. general Dragoljub Mihailovi}.111): „Dejstvo na trupe sa sada{njih baza nemogu}e. 2) Mi{el sirijac.V.Br. T. k. Dra`a bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa Bliskog Istoka. 38/5.36 Slobodan Jovanovi} je 4. Pov. ve} zbog toga {to sam znao da se ne}e mo}i ispravno raditi. 111. po{to 35 36 37 38 A VII. Ne mogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”. odbacuju}i. ne znam ko je. pa se bojim da ne u~inim ne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”. EV. Navikao sam da idem pravo. ^im Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemlju Gligorijevi} }e do}i u London na mesto Kne`evi}a. da je ono o ~emu se o njemu govorka ta~no: „Ne sla`em se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti. k. Ne verujem u brz rezultat. 357. Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogo da koriste na{oj stvari (podvukao M. reg. 10/3. reg. D.Br. br. EV. k. Dotle potrebno je da ostane na redovnoj du`nosti”. 45/1. EV. Mostara i Podgorice. Isto: A VII. k. Ja odr`avam potrebne veze sa nadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni objekti neprijatelja u na{em susedstvu. pukovnik Putnik je iz Kaira 16.O. EV. A VII. Hitno vidite kod Britanske Komande mogu li ga pomo}i avionima. br. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj komandi u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde nam Amerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kod Komandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao.38 Putnik je na ovo odgovorio 26. ~inovnik publicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi. A VII. br. maja 1943. A VII. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir.Br. maja 1943. ustvari u intelid`ensu ili sekurite.. u nastavku teksta o problemima rada u Kairu. ali neiskusan. 93 . kao {to se to govorilo u Londonu. reg.V. Isto: A VII. 178.37 Slobodan Jovanovi} je 24. Str. prepis dokumenata. 26/27. br. dostavio savezni~koj komandi na Srednjem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav. maja 1943. protivu moje volje. reg. 29C. 6/1. k. br.M. maja 1943.. ali ne zbog bojaznosti od odgovornosti. 386 od 16. 19/3. Nemogu}e je organizovati specijalnu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i u nadle`nosti komandanta trupa. Po ameri~kim informacijama vrlo dobar. aprila 1943. 29B. sa kartom i detaljima. Susman je na svoju ruku tra`io moj pismeni pristanak za bombardovanje ciljeva u zemlji.Br.K. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. ali da se ne tuku varo{i zbog obrnutog efekta.V. EV.

ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza da su na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu. br. O rezultatu javi}u naknadno”. da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a 39 40 41 42 A VII. POV. Str. 52 II. AJ. 38/6.(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kod na{ih vlasti i. O.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci sa engleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombarduju ciljevi u Jugoslaviji. k. reg. 522. Priznaje se da }e bombardovanje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko na Patriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”. EV.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. 94 . dok odluka ne bude pala. nikakva lokalna akcija ne mo`e biti preduzeta”. br. 45/8. reg. 1/7. br. 446 od 26.(rednjem) I.V. 23/4. k. reg. 52II. 52II.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pukovnik Putnik je 2. EV. u delovodniku br. Arhivirano u "specijalni dosije". maja 1943. Isto: A VII. 179 i. ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje 12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom. juna 1943. 784. reg. br. 167 od 9. u delovodniku br. iz Kaira br. U ovo vreme i{li su i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i okru`enju. U MIP-u Str. reg. 46. k. 103-33-189. Br. Br. EV. marta predato i „Politi~ko stanje u Jugoslaviji”. k. MIP-u. Ob. Amerikanci ka`u da se lokalne akcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. Molim da se Predsednik li~no anga`uje u gornjem smislu kod Sinklera. br. A VII. k. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dr`ava na S. Arhivirano u "specijalni dosije". pisao komandi na Srednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile da slome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je sna`an pritisak izvr{en protivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. juna 1943.K. Molim anga`ujte se kod Ministra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i na Balkanu. br. reg. EV. da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanju Balkana sa juga. O. 52. EV. Na ovo mu je odgovorio pukovnik Mur (William S. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako u delovodnom protokolu vojnog ministarstva 31. 45/1. br. 29/2. Komanda je ve} odavno predala Englezima i Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije i suseda. A VII.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi u zaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan. EV. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari `eljeno bombardovanje”. „radi znanja”. ali do sada nema jo{ ni{ta. Pov. savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve. Isto: A VII. maja 1943. 446. a Balkan jo{ nije u{ao u zonu tih neposrednih ciljeva. iz Kaira br. maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji potrebno je da se g. Predsednik li~no anga`uje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 aviona za dejstvo za Balkan”. Str. 9. Str. Bombardovanje u ovom periodu mogu}e da se ostvari jedino. EV. Br.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. 508. Isto: A VII.Br. 784. reg. koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. D. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se razra|uju detalji. A VII. 9. 38/6. k. k.

reg. britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslanika 18. (Pov. k. Putnik dalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. Str. 1/7. 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugoslaviji. reg. juna 1943. 3/1 od 5. general Dragoljub Mihailovi}. 454. Sarajevo. 45/8. reg. mornarice i vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata. Br. reg. prepis koncepta odgovora. Mostar. odgovori obeshrabruju}i sa obrazlo`enjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i osovinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanu u ju`ne delove kao {to su Podgorica. T. 52II. k. br. EV. da su poslednji ameri~ki. upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~ki Vrhovni {tab u Va{ingtonu. br. br. 52II. i njima i nama. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji.M. kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji. te da su ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima. da su Englezi nakon prijema ovih predstavki tra`ili kopije da bi ih uputili u London. M. EV. 179i. 95 . da se kao glavni argument isti~e strategijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv okupatora u Jugoslaviji i Gr~koj. da je jedan engleski oficir prijateljski predlo`io da se izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vlada poku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu. da se sa dostavljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu u Al`iru. T. k. juna 1943. a naro~ito engleski.) jugoslovenske vlade tra`eno bombardovanje najbli`ih ciljeva u okupiranoj Hercegovini. naro~ito kada moramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}. 29B. Br. godine. Isto: A VII. Sinklera. Kraljevo. Putnik razgovarao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po njegovim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na Jugoistoku Evrope. da je te`i{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji. da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ciljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan. Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske.. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 33/1. br. a u jugoslovenski {tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirima razra|ivao detalje predlo`enih vojnih ciljeva. da je u aprilu 1943. to i dalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da poka`emo potrebu bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”.). 25. Isto: AVII.43 Na jugoslovensko tra`enje u Londonu. 23/4. Pov. potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|arske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije. Isto: A VII. br. EV. k. zatim u Bugarskoj. k.. Isto: A VII. da je englesko Ministarstvo vazduho- 43 A VII. EV. br. da je u poslednja tri meseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih {tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ciljeva na Balkanu. da su odgovori saveznika u martu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspolo`ive avijacije. itd. EV. Crnoj Gori i Sand`aku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori. reg.

br. juna 1943. br.256 od 11. u slu~aju kapitulacije Italije. Br. da je u Beogradu oskudica u hrani. da je u Beogradu „sa velikim raspolo`enjem” primljena italijanska kapitulacija. 5662. oktobra 1943. b r. 5807. reg.000 ljudi. novembra 1943. da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velika mr`nja. vlada mi{ljenje da prvo treba re{iti srpsko pitanje. Na prethodni jugoslovenski zahtev. plovstva odgovorilo da ne mo`e izvr{iti bombardovanje. konkretno u Beogradu. da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100. jula) kao nastavak izveštaja Str. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja od strane Saveznika. 103-112-416. k. 103-160-582. 4204. 96 .Br. reg. Pov.47 44 45 46 47 A VII. AJ. MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca u Beogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatog porekla.Ob. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. 9. 9.Br.) o prilikama u Srbiji. da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama na Balkanu”. novembra 1943.Br. Pov. Pov. ukazuje dopis MIP-a odeljku {taba Vrhovne komande u Kairu 29. vladi. a istog datuma je i odgovor u vezi sa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada. da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100. reg.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. vojnom ministarstvu i ministarstvu socijalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str. (Pov. vladi. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju `ivljenja u Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova. Ovaj odgovor je potom prosle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu.O.Br. 36/3. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlo pouzdanog izvora”. EV. 3250 od 8. itd. a u Jugoslaviji se ra~una oko 400. izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnog konzulata u Carigradu. Nemci smatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”. Isto: AJ.br. jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|u most”. ali su spremni da generala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima. A VII. k. 3592 od 8. 256. 41/4. da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da partizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda. k. jula 1943. EV. Isto: A VII. Vojni izaslanik dostavio 18. Br.000. Isto: AJ. k. je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju. 45 od 7.br. 61. EV.O. da je Beograd podeljen izme|u pristalica Mihailovi}a i komunista.44 Iz jula 1943. 38/6. Pov. Pov. Lukovi}a (Pov. da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radi opreme.000. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. Pov. dostavio kancelariji kralja. Br. 165A. reg. i Ministarstvima socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu od mogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje ~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i dr`e svoje automobile u Zemunu. {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. novembra 1943. 103-160-582. oktobra 1943. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. 38/6. na osnovu izve{taja poslanstva u Stoholmu od 30.Br. Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg na Balkanu general-feldmaršala Vajksa. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata.Ob. MIP je 27. b r. A VII. da je u Hrvatskoj „haos”. EV.45 Na strah od savezni~kog bombardovanja u Jugoslaviji.

O. 25. tuneli. 179H. U štabu odeljka Vrhovne komande br. Ob.51 Potom je Putnik 28. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komande kojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beogradom. sa zadatkom da izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Ma|arskoj.m. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Str. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. fascikla 11. 14/1. br..O. 48/3. Ob. Isto: A VII. Br. novembra 1943. 874. zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21. general Dragoljub Mihailovi}. 53. k. k.48 O preletanju savezni~kih aviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26. preko Had`i-\or|evi}a iz Kaira. avgusta 1943. Pov. da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beograda izba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnih napada sklanja od `elezni~kih stanica i mostova.Br. 603. kao i ostale korisne podatke”. Pov. od kakvog materijala je gornji sloj druma. Ð.Ð. avgusta 1943. Ob. 103-161-583.. prema zahtevima generala Mihailovi}a. O. AJ. Br.Br. 912 sa podacima da je 5. 874. uputio ameri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera.br. Potom je od 24. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumova. kao i docnije promene. avgusta 1943. EV. k. O. reg. EV.O. januara 1944. Od 26. decembra 1943. 15/2. Str. AJ. Br. Ob.Br. Br. avgusta Str. reg. da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinuti turski i švajcarski konzulat. da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane. Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}a na reci Neretvi. pisao vojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledu bombardovanja ciljeva. Br. stanje drumova u razna godi{nja doba.Br. iz MIP-a. da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izveden pred sud. komandantu jugoslovenskih trupa u Kairu. reg. jula. br. Str. da je u Pan~evu proširena škola za avijati~are.O. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kairu o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovao iz Beograda: da je bila dobra `etva konoplje u Beogradu. Pov.49 Ministarstvo vojske. U MIP-u POV.50 Od 29/30. ali zbog oskudice u uglju nema ni vode ni struje od 5 do 18 ~asova. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od 48 49 50 51 A VII. pov. Bugarskoj i u Jugoslaviji. da je Ministarstvo ratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Va{ingtonu zamolilo za izvesne podatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbrane du` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju. Str. jazovi.M. 61. EV. o. reg. 97 . 874. Str. EV. Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i da su Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu. br. mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnik Miodrag Raki}) dostavilo je 24. A VII. 634 od 3. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu. Ob. decembra 1943. 6180. mostovi. jula 1943. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnom Ministarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. 111 od 11. novembra 1943. 241. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. br. 34/4. 3681 od 27. k. U vojnom ministarstvu str. da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad. U Kairu 16. Isto: A VII. EV. jula 1943.

nakon Radovi}evog nagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali. kako se ka`e. da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju. da je nakon ovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je „podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku. a da je Radovi} na ovaj susret po{ao u pratnji majora Huota. 3075. da su Englezi zauzimali stav da je Balkan operativna zona srednjeg Istoka. Bar za sada. itd. Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje se bore i daju otpor”. a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo. ^er~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”. da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodna Francuska. 2170 od 31. avgusta 1943. da saveznici: „Na sve probleme gleda se samo vojni~ki.O. da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je 52 A VII. Ne obe}avam za sada ni{ta. U Ministarstvu u Londonu br. da kod. Bariju i Brindiziju.Br.52 Pukovnik Radovi} je do{ao u Al`ir odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo. komunikacije. na {to je Teder rekao da to napi{e. rekao da su snage anga`ovane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”. Da to isto ~ine i sa Francuzima.). na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu. industriju. 19/2. da su primetili da su Dra`i i Titu Nemci „dali istu cenu”. da je razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata. da je Radovi} govorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu. da je 4. avgusta 1943. da ga u susretima prati ameri~ki major radi prevo|enja („jezika”). sirovine. avgusta 1943. jer je za nas glavni zadatak slomiti i zauzeti ju`nu Italiju”. avgusta nakon sastanka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder. k. Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategijski planovi nisu stvoreni”. da je Radovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat u Jugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog i napi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati. moral. ali to ovde nije slu~aj”. imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelid`ensa” britanskog mar{ala Tedera kome je izlo`io ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) i da su obe}ali da }e se susresti sa Tederom. T. Ca. ali sve uzimam u pamet i vide}u.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da je Merfi obe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima. Ne `ele nikako da se me{aju u unutra{nje stvari. 277. 98 . br. „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Al`ira i Kaira oko nadle`nosti na Balkanu. da „Englezi vide stvari detaljnije. Teder je rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i. a Amerikanci da je obalska zona Jugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera.” (podvukao M. da ga je Teder primio 7. da je Radovi} predlagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji. Ob. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreo sa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati. Radovi} iznosi utisak da je Tedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku. reg. da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”. koji je ovo pismo 9.

k.M. da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i tako ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice. avgusta 1943.M. Isto: A VII. Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih polo`aja i daju se {iri predlozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu. Pe{ta.Br. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. A. da je primio oba Putnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kod saveznika. EV. Predsedništvo Ministarskog saveta je 1. i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju. da je od prispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „Glas Crnogorca”. 16/1. Pernik.55 Italijanska kapitulacija i povla~enje 53 54 55 AJ. Ni{ i sva ostala mesta. EV. gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugoslovenskim ljudstvom. da bi to ujedno delovalo na vojsku 99 . U Kairu evidentirano 26. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{ao u Italiju. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. (Pov. septembra podneo i izve{taj. O~ekuje se italijanska kapitulacija. reg. izve{taje iz nacionalnih jedinica u Dalmaciji.S. ukazuje se na potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale italijanske kolone u povla~enju. reg. Eddya – U.. u Al`iru). br.Br. Isto: reg. sre}emo izve{taj iz Al`ira pukovnika Du{ana Radovi}a komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Al`iru o ~emu je 28.O.C. Br. fascikla 11.S-a i otputovali u Al`ir gde su dobili pomo}. EV. Bor.O. Ob. 3230. a da Italijani imaju oru`je. da dolaze izbeglice iz Dalmacije.54 U elaboratu od 3. Razgovaralo se o vazduhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} im je dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu. da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju. k. izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije. Ob. saobra}ajnu i ekonomsku situacija u Jugoslaviji. da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa druge strane Jadrana sa partizanskim posadama. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. oktobra 1943. oktobra 1943. 17/1. gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a. da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis.53 Potom 15. koja su radili posle mene”. Str.Br. na kraju Radovi} od Putnika tra`i: „Molim vas naredite da se ponovo kopiraju svi podaci za aerodrume. br. A VII. potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kim komandantima generalom Ajzenhauerom.S. 261. izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”. novembra 1943. referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpukovnik @ujovi}.. Pov. oktobra na poziv Saveznika otputovao u Al`ir i o toj delatnosti }e javiti. Str. mar{alom Tederom (komandant savezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima. pukovnika Edia (W. te da je potom 14. da su njihovi predstavnici (Makijedo) stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O. ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materijala. municiju i hranu koji su neophodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabota`e i zato treba da do|u do tog materijala. br. primerak lista „^etnik”. 5783 od 2. novembra 1943. 5/4. utvr|enja du` na{e obale i granice. upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga. za Bari. general Dragoljub Mihailovi}. da je Amerikance zamolio da dostavljaju prikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji. 931. ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Al`ira. 28.

Ð. Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27. Br. Zagreb sa va`nim mostom na Savi i Sofiju kao centar `elezni~kih linija. avgusta 1943. T. da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati. Pov. avgusta poru~nik ameri~ke mornarice Valter R. A VII. knj. da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da bi obezbedili to podru~je i vršili represalije.d. Isto: Rat i mir |enerala. Ca. 98. upu}ena generalu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19. USMC. `ena i dece. Iz nešto ranijeg perioda je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od meseca septembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. Isto: Rat i mir |enerala. ali zbog industrije (Zenica-Brod) neprijatelj je otvara. da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombardovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu. Ministarstvu vojske. da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog ~ega se predla`u vazduhoplovne operacije bombardovanja luka. reg. Slušamo Vas 6265 i 6755”. @abljaka. da su u italijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspolo`eni partizani. U interesu je. 29C. novembra 1943. saobra}ajnica i na Balkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili da zamene polo`aje Italijana. knj. ta~an je u toliko. obja{njavaju}i da su vesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su 18. Budimpeštu kao centar saobra}aja. da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}. Ovaj sre}ni momenat došao je. 5/1. Amerikancima. 56 57 100 . reg. da su Nemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi. 20II. EV. celo srpsko stanovništvo i sekcije Hrvata i Albanaca”. 2.. šumovita oblast Ozrena u Bosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja. Nik{i}a i Podgorice. 1st L.d. nakon nesporazuma u saradnji sa Britancima. br. n. reg. br. Bugari i ma|arske divizije. da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u preko Jadrana. ~as G. 1/6. k. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostima spram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”. Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon invazije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabota`e boraca Jugoslavije”.Br.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je 3. kako naše tako i vaše zemlje. da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost.. n. bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina. da su ubili 20. italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora. 2. Isto: A VII. Br. plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navodi se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava).T. 1/6. k. AJ. 20II. {to su mesto njih pobili nevine `ene i decu”. 680. Str. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a (oficir u penziji Mitar Lakovi}). 98. rudnik Bor. mornarice i vazduhoplovstva (dostavljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnji sa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplokoja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana. 103-33-189. ako pošaljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. Ako `elite imati vezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21. k. 1.56 Nastojanje ka okretanju drugom savezniku. Ca. Naša frekvencija 6540 i 5405. str. 1. Njihov izve{taj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. garnizona. da pošto postoji podesna veza sa geriliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se tra`i od Vazduhoplovnih snaga”. avgusta 1943. str. Mensfield. A VII. ukazuje Mihailovi}eva poruka generalu Donovanu avgusta 1943.M. br. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP.000 ~etnika i partizana. rudnik uglja Pernik u blizini Sofije. {to je radi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21.

EV. br. Mi{ovi}. Veles sa mostom na Vardaru. Br. novembra 1943. jugoslovenska vlada je na dan 4. Str. izve{tavao o u~estvovanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi. 7II. Veza je imala da bude pod punom kontrolom organa štaba 15 Air Force-a". Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanju ciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj. D. Str. Isto: A VII. u vezi sa Jugoslavijom je 58 59 60 61 A VII. koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu. oficir za vezu pri 15. 3681 od 27. To su izve{taji s kraja 1943. A VII. reg. da je upotreba prvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijala Dra`i Mihailovi}u. kako je došlo do izvesnih izmena. EV. U štabu odeljka Vrhovne komande br.. Depeša br. 3681 od 27. da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao „na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”. A VII. da }e baze za rad nad Jugoslavijom biti na Siciliji.60 Bo`idar Puri} je u depe{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. pisao je pukovniku Muru (Moor). 20/1 Depeša br. Pov. k.61 Italijanska kapitulacija i pribli`avanja savezni~kih frontova Balkanu vojno su otvarali jugoslovensko rati{te. major M. tra`e}i da se po{alje telegram 15.K. iz MIP-a. Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanja u Jugoslaviju. da li je mogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno. da li je mogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju. A VII. br. decembra 1943. Br. D. Pov. iz MIP-a. br. 88 od 24. da je usvojena jugoslovenska `elja da se posade ~uvaju i {to vi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom. 3527). te da li mo`e biti obavešten o teško}ama koje ote`avaju taj rad i od koga one dolaze. general Dragoljub Mihailovi}. general Velimir Ranosovi}.59 Potom je 14. na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskog Ministarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. Slavonski Brod sa mostom na Savi. podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduhoplovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji. rudnik Bor i aerodrome Sarajevo. 6180. vaca. novembra 1943. k. AIR FORCE. EV. 61. k. U štabu odeljka Vrhovne komande br. (Str. 631. Ova je veza imala da poslu`i samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obaveštenja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a. Br. 34/4. decembar 1943.K. 120. reg. EV. a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih biti i ameri~ke. (Str.br. 6180. "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom. U nastavku se dodaje. Br.br. 29D. 2/1. Str. k. Pov. br. EV. O. reg. Pov. predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi se mogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. `eljezaru Zenica. Zagreb i Zemun. Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ili mornari~ke i vazduhoplovne udare. Pov. reg. A VII. 3704). reg. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Puri} Mihailovi}u o padu jugoslovenskog bombardera prilikim bombardovanja Sofije. k. U nedeljnom izve{taju britanskog Ministarstva rata za period 8–14. EV.. 29C.V. decembra 1943. (novembar i decembar) i januara 1944. Mišovi} je tra`io objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a. 78 od 30. novembra 1943. 5/1. reg. dodaju}i: „U Jugoslaviji predla`e slede}e ciljeve”: `elezni~ki ~vor Vinkovci. novembra 1943.M. 101 . br. 20.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu. Pov. novembra 1943. 34/4. k. 34/10.V. 61. Puri} Mihailovi}u da je prilikom bombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder.

Druge 62 63 64 65 66 67 A VII.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9. 7. januar 1944. Vela Luku i brod u luci Bra~. kao i Zadar i njegovo pristani{te. k. decembar 1943. Vazduhoplovstvo: Uspeli napadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma. 158II. br. reg. koji su protestovali kod savezni~kog komandanta Vilsona. da je radno vreme skra}eno i da se radi do deset sati pre podne. dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna koncentracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. godine: „Isto~no sredozemno rati{te. reg. uputiv{i protest britanskom ambasadoru kod Svete Stolice. kao najve}eg sutra{njeg suparnika. izve{tavao jugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bombardovanja na oprezu. 26/6. Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitu kao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”.. Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u cilju ometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. br.64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamo ovim za period 17–23. izazivalo je i dalje podgrejavalo nade u savezni~ko iskrcavanje. 158II. 263-264. EV. da se stalno slu{a ho}e li se za~uti sirene. A VII. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijatelja”.66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba. reagovao nadbiskup Stepinac. Isto. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanski razara~i i obalske jedinice bombardovale su Split. n. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu u Jugoslaviji”. aprila 1944.62 Na bombardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20. 20/6.d.67 Jugoslovenski diplomatski predstavnik u Madridu. 40 vozila je bilo uni{teno. EV. k. reg. A VII. EV. Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin). Staniša R. 158II. a daljih 50 o{te}eno. br.65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugova jugoslovenske vlade. da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci i da su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. 24/6. Ljubimir Vi{acki. 30/6.Vlahovic. 102 . da engleski avioni lete iznad grada. saop{tava se: „Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/ na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja je pri~inila prili~nu {tetu. Pristani{ta Split. k. kao i kod JVuO. i 26. Rovinj. reg. str. 158II. reagovali su Hrvati u jugoslovenskoj vladi. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombardovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”. dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej. [ibenik i Zadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena a tri o{te}ena. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega. ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sa pokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju u odnosu na Narodnooslobodila~ki pokret. k. je 2. A VII. EV. marta 1944. br.

savezni~ka avijacija bombardovala Nik{i}. da srpski narod pola`e nade u Amerikance i lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta. Br.72 Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugih strana. izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja. 103-7-66. 17 od 20. u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P. Pov. da je u Srbiji sav narod za kralja. Bar. ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em. Tako je od 1. ali ne}e da se pomiri sa komunizmom. 103-160-582. Pov. dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu 68 69 70 71 72 AJ.M. kojim se. aprila 1944. 103-157-574. 42. Br. da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i da su po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod katedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev biskupa taj benzin sklonjen. decembra 1943. vesti.70 @ujovi} je u telegramu iz Kaira. 212/44-VII-8. Br. Str. EV. da je poja~ana protivavionska odbrana Nemaca i usta{a. tra`io da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanja stanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. 103177-620. saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Nema~ka izgubila rat. da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva. upu}enom Londonu 17. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvu vlade. dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavilo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva. Pov.. A VII. aprila 1944. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsedniku vlade u London i ambasadi u Londonu. 81.). aprila 1944. izve{tavao jugoslovenski MIP da je.. 29. da je kod srpskog naroda jako rusofilstvo. da je neraspolo`enje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtev i da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji. Isto: AJ. Br. k. 89. AJ. da se nakon bombardovanja stanovni{tvo iz grada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja. Pov. Pov. 188/44-VII-8. prema izve{taju dobijenom iz zemlje. P. 103 . 103-160-582. Br.Pov. koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezima nakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opadaju. kako se ka`e. AJ. AJ. juna 1944. AJ. da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~ito stradali muslimanski delovi grada. „radi znanja”. br. general Dragoljub Mihailovi}. 39/2.71 Jugoslovenski konzul Kne`evi} je iz Carigrada 20. Sulejmanom Ugremanom.68 Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Bo`idaru Puri}u 10. 103-177-620. reg. Br. Stim u vezi moglo bi se predlo`iti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vazduhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”.69 Petkovi} je i 8. februara 1944. P. Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo veliko neraspolo`enje kod naroda. koji je doputovao u Carigrad.

reg. u kome je ukazao da je Beograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve. da je nema{tina. Po pravilu. MIP šalje štabu odeljka Vrhovne komande.73 @ivan Kne`evi}. EV. svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro. cene mobliranih soba su fantasti~ne.). a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gru`u i Lapadu. stanovnici su vrlo religiozni. br. da sada grad ima svetla i da je ostrvo Lokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije. Bombardovanje Gru`a. dodaju}i na 73 74 A VII. U Ministarstvu u Londonu O. da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40. 29 od 10. mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilo poznato. 34/2. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih. tako da sada u Gru`u stanuje samo oko 20 osoba. maja 1944.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo. podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljim namerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima. fascikla 11. 12/2. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojne objekte. Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo. dostavio je zastupniku ministra vojske. 54. aprila 1944. Isto: AJ. dodaju}i da je op{tina nabavila naftu. Pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. br. 9. aprila 1944. EV. me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe.br. aprila 1944. {to isto deluje na raspolo`enje stanovni{tva”. skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gru`a svi su se stanovnici iselili u grad. Brodovi su potopljeni. 206 od 25. (Pov. da je nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu. juna 1944. da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanje Beograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi. Br. k. Dubrovnik je uvek bio vrlo dobro raspolo`en prema saveznicima. k. EV. aprila 1944. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika u Londonu. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Sada su pak ~esto ogor~eni. Tako cene od 30 do 40. ba{ kada je narod izlazio iz crkve. marta jedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne.000 Beogra|ana. mornarice i vazduhoplovstva u Kairu.74 Kne`evi} je istog 17. pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16. U Rijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova. oko 11 i oko 4 sata.Br. 17. 502 od 22. kao naprimer Moko{ici. mitraljirao sam grad. jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad. koji je u to doba bio pun. {to je bilo uzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. Br. ve} u okolini. Pov. reg. 1712. zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila na Stradun. 104 . Osim toga. A VII. 9. Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19. U delovodniku br. dobijeno od „informatora” o prilikama u Ju`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da `eleznica Dubrovnik–Sarajevo te{ko funkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha.

46/2. kao i odgovor brigadnog generala Lorisa Norstada (Lauris Norstad).Br.Br. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”. EV. Br. 2019 od 13.M. 103-160-582.75 Potom je 22. jula 1944. Larrabe) koji je dostavio podatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregled vazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] za R. 4496. 55. 54) od 17.Br. znatne i da nisu bile „`eljene”. reg.A. juna 1944. je 25. izvestio: dostavlja pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na dan Pravoslavnog uskrsa 16. O. general Dragoljub Mihailovi}. EV.78 Re~ je o telegramu pukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu. bez ovla{}enja vlade. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade. Istok) i za Amerikance. da va`nost koloseka Beograd–Zemun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje. sem ciljeva. Br. AJ. @ivan Kne`evi}.77 Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. br. aprila 1944. 105 .O. aprila na Beograd (Sava. da su {tete. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. br.O. 502. Isto: AJ. (Sred. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob. aprila 1944: da su napadi izvr{eni 16. i 17. da „fotografska interpretacija rezultata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. 4563 od 7. fascikla 11. Re~ je o odgovoru ameri~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. @ivan Kne`evi} Pov. juna 1944. Ob. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kog bombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvo|enja. AJ. mostovi na Savi i `elezni~ka stanica. upu}en MIP-u kojim je dostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslovenskog tra`enja detalja o bombardovanju Beograda. A VII. 146.E. Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika iz Kaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944.. EV. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. Br. k. U MIP-u POV. Zemunski aerodrum i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi). Pov. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. br. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni izaslanik u Va{ingtonu (Pov. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi} 75 76 77 78 A VII. kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu. reg.76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljka Vrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13.Br. kasarna Kraljeve Garde.Br.. fascikla 11. M. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str. 10. Ob. a za koji dobio zahvalno pismo oktobra pro{le godine”. maja 1944. aprila 1944. EV. i 17. maja 1944. aprila 1944. 4317 od 2. kao veza prethodnog telegrama br.F. k. 54. pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica. 2/1. 196. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.

fascikla 11. maja 1944. 2318 od 21. Skrenuo sam mu.d. k. na osnovu vesti iz zemlje. U {tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. O. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. Britanci ovde objavili da je tu~en po tra`enju Tita”. studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa. fascikla 11. pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji. kako mi je rekao. izve{tavaju}i o velikim `rtvama. snabdevanja i ishrane. AJ. o ~emu je 2. Ambasador g.. Mac Veaglia i da njemu li~no. 62. i o politi~koj. poljoprivrede. Pov. Stvorio sam utisak da se vi{e ne}e tu}i. reg. AJ.81 Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete. zatim o mu~eni~koj sudbini naše prestonice ve} i godine 1941. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu: „Vojni ciljevi dati po tra`enju generala Mihailovi}a. EV. maja 1944.83 Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stokholmu. ulo`io je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu. kako se ka`e. aprila 1944.Br. „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduhoplovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g. juna 1944. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. dr Bogoljub Jevti}. izvestio jugoslovenski MIP.82 Zbog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. jula 1944. 265-274. EV. Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju preko njega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani u bli`oj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. XLIII-XLIV. br. str. po sopstvenoj pobudi”.80 Zatim je 12. dalje. 192. Br. Staniša R. jugoslovenski ambasador u Londonu.Vlahovi}. po mom mišljenju. 4317. maja 1944. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande: 79 80 81 82 83 AJ. ja sam Ambasadoru opširno govorio o velikim `rtvama u `ivotima i dobrima koje su pretrpljene. valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bi zaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imaju u vidu. kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolni i teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pru`im podatke. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. U štab komande Ob. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogo`arski. Br. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. n. str.79 Kne`evi} je telegramom od 10. A VII. @ivan Kne`evi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije telegrama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da ne vr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve} samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a.d. nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”. 61A. a o velikim `rtvama i razaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16. Pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 103-160-582. 106 . 55/1. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombardovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo. 4603 od 22. EV. o ~emu je 12. socijalnoj i moralnoj pometnji ne samo Beogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe. ameri~kom ambasadoru. maja 1944. kao i otvorenoj bezna~ajnosti ciljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama. Svetozara Ra{i}a.O. To }e u~initi. n. u koliko mi je to poznato. o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beogradu imali biti pogo|eni.

br. objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. EV. da su procene `rtva prilikom prvog bombardovanja 3. Njego{evom kralja Aleksandra.M. Rumunska ulica. Pov.br. aprila: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak po podne napad na Beograd.O. Dalje se dodaje da je {vedski list 19. 4390. da je bombardovanje tra`io Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove. juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradali delovi Dobra~ine. 1685. da je pogo|ena palata Albanija ali se nije sru{ila. 367 od 22. AJ.800 mrtvih. da nema~ka propaganda nastoji da uka`e kako su to u~inili srpski prijatelji. U MIP-u POV. da i pored svega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu. U pitanju je izve{taj informatora o stanju u Srbiji i Beogradu. Gunduli}ev venac. Carice Milice i Knjeginje Ljubice. juna 1944. 1956.Br.84 Potom je od 16. maja 1944. aprila 1944.. da su nema~ki gubici bezna~ajni. dok je u Zemunu procena `rtava oko 1. da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanju Beograda 16. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. 231.. maja. zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredima Mihailovi}a. zatim je stradao Bulevar Kralja Aleksandra. i za njega je 90% naroda. 103-160-582. Jedan sat kasnije Beograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”. 107 . ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugoslovenskih gradova da se iseli”. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnoge ku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Skadarska. Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena. Smatra se da su gubici u mrtvima i ranjenima vrlo veliki. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma Bo`idaru Puri}u.200 i tamo je najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velikih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje. Ob. zatim deo od Prote Mateje. da je uni{tena `elezni~ka stanica Beograd-Sava. Pored toga bombardovane su avionske fabrike u okolini Beograda. Isto: AJ. kao nastavak izve{taja Pov. kompleks bolnica.Br. 103-84-326. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{egradskom do Kralja Milana kod Manje`a. iz MIP-a Pov. Kraljice Natalije. deo oko Kne`evog spomenika.Br. U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hiljadama bombi i svuda su izbili po`ari.Br. {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”.85 84 85 AJ. da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju. U ambasadi u Ankari Pov. Glavna stanica sravnjena sa zemljom. general Dragoljub Mihailovi}. da je veliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanja i to najvi{e od Torlaka do Avale. Zemunski aerodrom. ugao Pozori{ta i Simine. da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcija poja~ana velikim brojem `rtava. 216 od 4. Posle bombardovanja Beograda.

oktobra 1943. da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke. da je najvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmerno ja~e.86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz 86 AJ. da je ošte}en `elezni~ki most na Savi. vodovod. Beograd je prvi put bombardovan u podne 16. da su o{te}eni Ratni~ki Dom. da je drugo bombardovanje 17. a varo{ nije. i od koga su dobijene vesti: da je Beograd prvi put bombardovan 16. da je Pan~eva~ki most o{te}en. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. 1887. zgrada osiguravaju}eg društva Jugoslavija. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. da je pogo|ena po{ta na `elezni~koj stanici. da je tek posle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda. Pov. a me|u zarobljenim pilotima su i tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu. da je o{te}ena palata Albanija. itd. da je pogo|en vodovod i strujovod. sa više pojedinosti. da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat. 108 . „Nemci pri~aju da je Tito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. te zgrade u Knez Mihajlovoj i Kralja Milana. ovaj izveštaj je uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji. aprila bilo ja~e. te drugi put 17. Ratni~ki dom. da je materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade. strujovodi i kablovi. aprila 1944. MIP 31. juna 1944. Br. POV. palata Albanija. da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca. a sam grad nije pretrpeo štete. da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dok fabrika Rogo`arski nije. Br. da je bila pogo|ena i `elezni~ka stanica. da je za vreme bombardovanja poginulo ukupno 174 nema~ka vojnika i oficira. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. raniji Progres. tako|e ošte}ena fabrika hartije Milana Vape. štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik Kosta Simi}) 16. 199. da je pogodena fabrika Ikarus u Zemunu. da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombardovanja i da su materijalne štete velike. da je potpuno uni{tena `elezni~ka stanica i kolosek u Zemunu. uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajlonijeve pijace. da su srpski dobrovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana iz Srbije. 103-183-(643-644). da je o{te}en `elezni~ki most na Savi. 103-160-582. dok su uništene fabrika Ma~va. da su direkno pogo|ena Ministrstva saobra}aja. kanalizacija. da je `ivot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mnogo sveta se iselilo. a za komesara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. maja 1944. Tehni~ki i Pravni fakultet. da je za vreme bombardovanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika. a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstva saobra}aja i Ministarstva šuma i ruda. da su ošte}ene zgrada Dr`avne hipotekarne banke. da je razoren deo pruge Stala}–Ni{. Isto: AJ. aprila i da je broj mrtvih ispod 2. dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en. aprila. Br. Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigrada odakle je Lukovi} 19. da je zbog bombardovanja gra|anstvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali. da je u Beogradu bilo su|enje visokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije.000. da je ošte}em Zemunski aerodrom. da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most. Ove informacije. {uma i ruda. zgrada Pravnog i Tehni~kog fakulteta.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog. da je oboreno deset aviona ~ije su se posade spasavale padobranima. da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu. maja 1944. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestio u izve{taju Pov. 256 od 11. kao i pomo}ne zgrade pivare Vajfert.

a štedi hrvatske gradove. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov..O. Pa{ino Brdo i okolina Vajfertove pivare. k. Carice Milice. Pov. U vezi prednjeg dostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan . je u izve{taju Ministarstvu vojske.87 U Kairu su. dostavljeno štabu odeljka Vrhovne komande Ob. da je i pored svega moral naroda na visini. Njegoševa. itd. dok u isto vreme nije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napada iz vazduha.Br. MIP Pov. Za vreme bombardovanja Beograda. 56/5. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Gori poginulo je preko 2. juna 1944. 103-160-582. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da se broj `rtava procenjuje na oko 3. general Velimir Ranosovi}. Br. Dobra~ina. Br. da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje tra`io Tito koji ruši srpske. Prištinska. EV. a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od 10 do 12. br. itd. 29A. da gra|anstvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eve odrede.. 4476.Br. 1887 od 31. Kralja Aleksandra. Bajlonijeva pijaca i okolina. 103-84-326. reg. Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novi saobra}aj. 221. kod saveznika intervenisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. Ni{a i drugih gradova u Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam `ivu akciju kod ovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da se tome stane na put. Prote Mateje. maja 1944. bulevar Kralja Aleksandra. br. Str.800. Sama pivara je uni{tena.M. Isto je u~inio i Gospodin Ambasador u ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima. 50/6. da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje. Rumunska. juna 1944. kraj oko Kne`evog spomenika. general Dragoljub Mihailovi}. gde se govori o bombardovanju od 18. itd. u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenske vlade. Kraljice Natalije. da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu. Ova katastrofa proizilazi otud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom. Bilten br. bulevar Vojvode Putnika. maja 1944. EV. 16 i 17 aprila. reg. Simina.pro memorie' dostavljen britanskom Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beograda: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja. AJ. maja 1944. 52 od 30.Br. maja”. Višegradska. Uprkos grozni~ave aktivnosti na popravci ovog mosta. Gunduli}ev venac. Krušedolska. mornarice i vazduhoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda.O.000 stanovnika ovog na{eg grada.30 ~asova. Skadarska. II. Naro~ito su stradali: sedmi kvart. da je pogo|ena palata Albanija. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samo jedno policijsko odelenje. `elezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en. 161. Kralja Milana. Vojni izaslanik. objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji: „I. 54. 26.88 Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su. da je prilikom drugog bombardovanja stradala `elezni~ka stanica. Knjeginje Ljubice. Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6. A VII. 4476. Vašingtonova. Isto: A VII.200 ljudi. Ob. Deligradska. 31. da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulo oko 1. k. Izvor je „jedno pismo” upu}eno iz Beograda. Zemunski aerodrom. maja 1944. Gra|anstvo se ve}inom iselilo iz Beograda”. AJ. 87 88 109 . tako|e.

„Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”. str.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u Italiji. 188. vazduhoplovnom izaslaniku. a po~etkom septembra izvedene su obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji. 110 . 231-233. k. Pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. itd. savezni~kog vicegenerala oko dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se Mihailovi}u pošalje poruka (br. 15/4. sveska 2. a u jesen vr{eno bombardovanje Srbije. 7-57. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca.94 Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Saveznicima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}eve depe{e i zahtevi jugoslovenske vlade. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Ameri~ka 15. 4504 od 16. 78 od 22. Knina. n. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja.Br. Vladimir Velebit. aerodrom kod Mostara.pro memorie' dostavio sam i ameri~kom vojnom izaslaniku”. jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u.juna 1944.90 Nakon savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce (BAF).O. str. postrojenja nafte u Rijeci i Zadru. aerodrom Zagreb.92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga Balkana i njihova razasutost po Balkanu. n. jula 1944. Glasnik SIKD „Njegoš”. vazduhoplovna armija preba~ena je iz Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. Br. 29. Jovan Ðonovi}.. decembar 1958. da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”.d. Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944.. n. Kosova i Crne Gore. Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektiva neprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i 89 90 91 92 93 94 A VII. Banja Luke. kada je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo. n.d. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Saveznici su se o tome dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944. s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi saobra}ajne veze. str. XXXVI-XXXIX. jula 1944. `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka).d.d. da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i izvla~enje vojnih efektiva. Milovan D`elebd`i}.89 Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija. 82-98. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. bila je razlog za kasnije akcije savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”). za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot (William Elliot). str. reg.93 Septembra 1944. bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru. EV. aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje. {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom. da je maršal Tito skrhan. br. U štabu komande u Kairu Ob. Po Jovanu Ðonovi}u. Re~ je o interesima vo|enim prevashodno vojnim logikom. Se}anja. Sli~an takav . Zagreb 1983.

whereas the bombardment was seen as conducive to causing moral effects with the population in Yugoslavia. and which led to controversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments.M. Summary The Yugoslav Royal Government. Demands for destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views of General Mihajlovi} and the Yugoslav Government. After addressing the British and their postponement. Amerikancima. general Dragoljub Mihailovi}. the Yugoslav Government filed protests with the Allies because of the casualties. as part of broader strategical planning and actions in the Balkans and in Yugoslavia. 111 . nakon vesti o posledicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog stanovni{tva. Algeria and London. the Americans. After the news about the effects of the bombardments which reported on massive losses among the civilian population. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. An intention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure more favourable positions in the final stage of the war within the framework of Yugoslav internal slaughtering was perceptible.. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja. okre}u se drugom savezniku. which is proven by Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. and military operations were explained by a political background. jugoslovenske vlade. Allied bombardments should be seen within the framework of general Allied war interests.. o ~emu govore kontakti u Kairu (pukovnik Putnik i major Gligorijevi}. they turned to the other Ally. The Yugoslav Government with General Mihajlovi} coordinated the bombing. a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstva na stanovni{tvo u Jugoslaviji. General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944 The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topic that became usable in daily politics in the last couple of years. as testified by contacts in Cairo. Jugoslovenska vlada. upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava. Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu (Vojni kabinet jugoslovenske vlade).

britanska je politika prema Jugoslaviji odre|ena ovim faktorom.1:410) "1945/1948" PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i.Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32.85 (497. APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istra`uju kulturne veze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike. Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju sa`imaju u sebi sva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije i interese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evoluciju jugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem – KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima. realizacije Sporazuma Tito – [uba{i}. Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjima odlu~uje na nastavak normalnih odnosa. |elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenske propagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima.5:008 (497. Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni pred novom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjetska bloka. problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca. britanskog aduta. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu nove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a.1.410) "1945/1948" Hrvatski institut za povijest.019. 112 . i kada opozicija – onemogu}ena i od re`ima ali i vlastitom podijeljenosti – odustaje od politi~ke borbe. Zagreb 351. Iako je u vrijeme odluke da podr`i Tita i partizane Churchill smatrao da nije va`no `ele li oni uvesti komunizam – jer Britanci „tamo ne}e `ivjeti” – godine 1945. isto~nom i zapadnom. Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}a NOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzo pokazalo da su bili privremeni.

„Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nom gra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegovih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobitnu podr{ku Dra`i Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednostima monarhije. u vezi Trsta i Koru{ke. da bi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije. VII 1945. postoji mogu}nost postizanja sporazuma na na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a. Prevzem oblasti 1944-1946. iako on nije kralj. The National Archives.. 113 . Britain. Isto. Brighton 1996. Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948.. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Cold War and Yugoslav Unity. 4. Ljubljana 1992.K. budu}nost monarhije je prema Sporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada je njezina pozicija znatno izmijenjena. ka`e se. Mnogo je toga u politici Jugoslavije {to jo{ nije definirano. ovisno o religijskim institucijama. Odnosi su s Katoli~kom crkvom slo`eniji. osobito. morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo republika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku. Propaganda prema Jugoslaviji U dokumentu iz ljeta 1945.. 20. Beograd 1990. 1941-1949. kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbog partizanske propagande. Na{ pristup. Odnosi dr`ave i crkvi variraju. Foreign Office: General Correspondence-Political Department /dalje FO 371/48845. kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali i zbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju. nego zadire i u podru~je vanjske politike. Kako su oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponira partizanima u odre|enom stupnju”). U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u to vrijeme nu`no su skromni. Na primjer. Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju privrede. a kako vo|u imaju sada i. vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga i zato su mu odani. u polazi{tima propagande uvodno stoji da je te{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. Jera Vodušek Stari}. „Ona je dobrim dijelom podr`avala usta{e i bijelu gardu i sada trpi posljedice. ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske 1 2 3 Više o tome: Ðoko Tripkovi}. 1. U tom smislu oni izgledaju vi{e kao propagandni rat nego kulturna suradnja. 5. London /dalje: TNA/. Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pitanjima..”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u.”3 Bilo je poku{aja sporazuma na ni`oj razini ali i mnogo progona. Ann Lane.. „Znatnim dijelom osje}aj protiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato. 'Plan of Propaganda'.

Isto. bit }e hrane dovoljno za sve. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispomo} pri `etvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju. 5. „Koliko se sada mo`e vidjeti izgleda da }e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijske opreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja. borbe i osobito. zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”. iako zasad nema naznaka o kolektivizaciji. Ozna je NKVD”. o{trih borbi krajem rata. Posljedica 4 5 Isto. ~etnika D. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti i sindikata. Zasada. nisu vi{e jednostavna jer su partizani u cilju zadr`avanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izra`avanja. Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji. javnog reda i sigurnosti do obavje{tajnog rada. policija koju kontrolira Partija. ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane iste slu`bene politike”.5 Partizansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi. „Dr`ava }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva. privatnom i zadru`nom vlasni{tvu. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. Pitanja koja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji.”4 Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva. „jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerima re`ima ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dr`ave. a kad se prometna situacija popravi. polaze}i od na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na prihva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja. Njezine su funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona. 7. 114 . jer }e smanjiti pritisak na agrarni fond zemlje. zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima. Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje. „Ustvari. Mihailovi}a i kolaboranata.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U normalnim okolnostima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad u Dalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorske komisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: publika `eli „lak{e”. ratne filmove. Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizacija imaju svoje novine. poljoprivrede i trgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”. „to su prazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e biti promjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dr`avnom. hvatanja {pijuna. ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakom kontrolom dr`ave”. Iako je u Jugoslaviji ve}ina kina u privatnom vlasni{tvu. dr`avno filmsko poduze}e ostvaruje kontrolu rada kroz odobravanje programa.

pona{anje stanovni{tva nije pravi indikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast. „Ta je ~injenica temeljna.. odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”. a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji. nema javnih dokaza o vezama vodstava. izdavali nikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive. „kada su oni dobri. „Op}enito. to se nije promijenilo. 115 . na primjer. pri ~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski. ^ak i ~injenica da mu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mijenjali politiku mo`emo je mijenjati opet.” British Council je bio prisutan u 6 7 Isto. nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatu kao ruska. Sve ostalo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog. a kako narod. AF@ i USAOJ. dobar je i odnos Jugoslavije prema Britaniji”.”6 Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`no njegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju. poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanja suglasnosti. Jedino {to su Sovjeti u~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji. Kad je rije~ o narodu. Npr.” Danas prorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ. bilo putem partijske suradnje. Ali. 9. Malo je dokaza da su Rusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu. Sada je njezina politika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a..K. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast. b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u. iako je potpuno proruski osje}aj javan. 8. U cjelini se mo`e re}i da je ve}ina stanovni{tva pozitivno orijentirana prema Britaniji. ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji i Dalmaciji. a slabije je u Sloveniji. ~injenica je da je za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”. ka`e se.” ^ini se da op}e direktive „isijavaju iz Moskve”. gdje su veze uspostavljene davno. osobito sada u vrijeme krize oko Trsta. Isto. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Britaniji. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemlji direktan utjecaj na vlast ili upravljanje. bilo putem diplomatskih kanala. a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputama. bila je garancija da }e zagovor Rusije do}i od samih partizana. osim {to se zna da u vojsci ima mnogo sovjetskih instruktora. u Rusiji ne.”7 Odnosi sa susjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” a primjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila. Ipak. British Council slobodno radi u Jugoslaviji. ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost nezavisnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad mo`e biti najvredniji. a ni nakon dolaska vojne sovjetske misije 1944..

Ljubljani.8 ^itaonica je otvorena u maju. njegovi zamjenici major Masters i poru~nik Carey. tajnica L. FO 371/48900. do{ao ambasador R. kao i oni u konzulatima u Zagrebu. dok su se na onaj na doma}em jeziku od po~etka 1945.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. TNA. FO 371/48883. Jugoslaviji prije rata. Marsano koje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova. iako je pitanje koliki mu je utjecaj. O tome se poku{alo pregovarati s carinskim vlastima jer bi tolika davanja. Crichton. R 21361. Od jugoslavenskih predstavnika mo`e se o~ekivati dobra suradnja jer saveznog ministra informacija. Jo{ nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an dio zakonske procedure. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda. Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar. 116 . jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih novinara. Stevenson. U press slu`bi u ljeto 1945. imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. Clissold. „Press attache's monthly report no 9”. ~ije su poslove privremeno obavljali vojnici. Miller i M. {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega mo`e ra~unati”. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka: trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelatnosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanje obavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslavenskim vojnim vlastima. ocjenjivalo se. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. major S. pomo}nik. uz tajnice i prevoditeljice O. III 1945. Od doma}eg osoblja predvi|eno je bilo upo{ljavanje jo{ sedam osoba. bili su: {ef. Kosanovi}a dobro poznaje S. R 12784. Oblici propagandnog djelovanja 1. „jako velike da`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku. narednik Collins i kaplar Wills. ali ne i cenzurom. Britanska press slu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e. Cllisold. Godine 1946. te administrativna slu`benica Davson. pla}ale prema Press Officeu. Tokom godine pro{iruje se ured. njegove zadatke obavljat }e press slu`be ambasade i konzulata. S. Sarajevu i Skopju te krajem godine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~in kalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno.”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila 8 9 TNA. Dok Council ne organizira svoju mre`u. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja. dovela do pove}anja prodajne cijene. D. Press slu`ba Kada je u Jugoslaviju 12. trebao pribli`iti gra|anima Jugoslavije. ubrzo je otvoren Press Office.

i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivaju strane materijale samo od francuskog konzulata. krajem 1945. postoji ovdje {ira zajednica onih koji govore engleski. Zato je BBC znatnom dijelu gra|anstva bio va`an korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini. U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojne cenzure. jasno je da se pri oblikovanju programa nije samo te`ilo profesionalnim kriterijima o objektivnosti. Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolaze u ured i tra`e engleske novine i ~asopise. nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine 10 Isto.K. 117 . Kada se vide popratni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima.. jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnih lekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja. Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio „slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata. program za Jugoslaviju Nakon rata. Tako|er. lak{e je s njima kontaktirati.” Zatim se isti~e da je va`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojim anglofilskim sklonostima” – pa se odr`avanje dobrih odnosa s njima i redovito opskrbljivanje materijalima treba stalno odr`avati – „~ak i ako rezultati ne budu spektakularni. bitku protiv komunizma. British Broadcasting Corporation – BBC. „Ali. SPEHNJAK Propaganda prije svega . op}enito uzev{i ne mo`e se re}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasak se daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kritika britanske politike. informativni `ivot u Jugoslaviji je bio restrikitivan. 1946.” Zagreba~ka press slu`ba je ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi „daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu. Uz sadr`ajna ograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bila je jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani.. u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{e poti~e nego u Beogradu. Zatim.”10 2. njima simbola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku. i op}enito. a osobito su nezadovoljnici re`imom ra~unali na vijesti iz Londona. U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemalja iza „`eljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma. kako u odnosu na unutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima. uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`na nego tokom ratnih godina.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu uspostavljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osobni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama. Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji je rado primao i objavljivao ponu|ene materijale. jer u Zagrebu jo{ nema drugih predstavni{tava. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kog ogranka press slu`be.

”11 Dalje se ka`e: „Svakom Jugoslavenu. oni ne mogu razumjeti kako se Britanija mo`e smje{kati re`imu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom. odnosa re`ima prema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikom nakon II svjetskog rata. Ona je. 1. ka`e se u elaboratu. ne poku{avaju}i praviti ravnote`u opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im programima. stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojoj zemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga. Postaju zbunjeni i skloni su kriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedino poku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda.) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike prema Jugoslaviji. „u skladu s BBC-ijevim objektivnim pristupom”. ideja javne korporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek u najop}enitijim stvarima. FO 371/48900. stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihove povezanosti s njom. U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajima press slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme. pa se njegova uloga u obradi na primjer. Jer. godine.. U to je vrijeme BBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12. Treba stoga zadr`ati {iroku liniju i dr`ati je se tako da se svaka emisi11 TNA. daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{te Foreign Office-a. (. bila gorljivi zagovornik jedne strane. 16. politike. strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”. tako i nakon rata. Tr{}anskog pitanja.45 po GMT. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovnika. U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme. Jedini put da se ovo prevlada jest {to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa. izbora. o „radio Londonu kako se ovdje naziva”. 118 . kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena. osobito 1945. BBC je tada smatran najboljim na~inom izra`avanja pogleda na bitne stvari o kojima. X 1945. ~uju i pozitivne ocjene.. „o ~emu nema sumnje”.. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitalisti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”. zna se i u najudaljenijim krajevima i on ima „neizmjeran utjecaj”. ako bi se javljalo na drugi na~in.00 i 19. prilog izvještaju od 11. kao {to je poznato. dolazi do nerazumijevanja i optu`ivanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni na objektivnost. a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenciju”'.00. BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade. R 17777. za ve}inu. Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. razvidno je da BBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja. bez obzira na politi~ku orijentaciju. godine. „te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC u`iva u Jugoslaviji”. Tako|er. on je „izvor inspiracije. sigurno bi podlijegale cenzuri.

K. tj.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijeme njema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. zemlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade. Ima i onih koji re`im ne prihva}aju zbog manjka demokracije. nije sigurno tamo gdje je vlast jaka.. osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”. ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London. ja mo`e jasno prepoznati kao njoj konzistentna. prija{nji sljedbenici ~etnika. O tome se ka`e: „partizani }e potanko pri~ati kako su `eljno ~ekali vijesti i ohrabrenja. a to je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D. pak. a onda su ~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima. „re`im jasno pokazuje namjeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”. od prija{njih kolaboranata. Sada. nezadovoljni su ekonomskim uvjetima. tako|er su razo~arani i optu`uju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e. BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki. ~etnicima. ali nisu re`imu suprostavljeni na 12 13 Isto.” Ustrajnost u objektivnosti potrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to. U jugoslavenskim novinama ~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskog pristupa ovog radija. seljaci i srednji slojevi. XII 1944. nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”. u cilju podrške partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}. jer su potpuno vjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima. SPEHNJAK Propaganda prije svega . a 'obi~ni ljudi'. Miro Rajkovi} i Davorin Gardum.13 Njegov lik se karikira i naziva „`alosnom figurom koja }e prodati svoju savjest. Vinko Stanti}. Publika BBC-ija jesu oni koje se uop}eno mo`e zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo. jer. za koje su znali da su se udru`ili s Nijemcima i Talijanima protiv njih. ka`u oni.” Iako dosad nije bilo poku{aja da se zabrani slu{anje radio Londona. Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jer se smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to je pogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”. koji nisu napustili nadu da }e se vratiti na vlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadu svoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}. uobi~ajeno u selima.” Ipak. osnovanog 28. Mihailovi}u”. 119 . unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe. nego se radi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usobno suprotnih – nezadovoljno re`imom.”12 Oni. kada je BBC kriti~an. Paveli} i Rupnik. Odnos re`ima prema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”. koji su u „pet do dvanaest” promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani. a jedini izvor vijesti i pogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. koji ka`u da nisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevom odlukom da podupre Tita i partizane. „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avaju tome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje. 2. Ta publika obuhva}a {irok spektar orijentacija. O tome se ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „ime poznatim u svijetu”..

BBC je zato suo~en sa slo`enim problemom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih elemenata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojno vezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”'). 4. Pritiskom na tu. stoji u elaboratu. jer to je ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije. 120 . it. ni`e slojeve partizana.15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1.. Isto. bur`oaski liberali. idealima. Pru`aju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to ulo`ila” u Titov re`im. zadatak je BBC da prebaci te`i{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvislinzi. nego zato {to je premalo partizanski” tj. 2. obja{njavanje pozadine vanjske politike. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen. upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbiljna alternativa partizanima. osobito zdravstva. politi~koj osnovi. „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo – moraju biti ubije|eni da se re`im kritizira ne zato jer je previ{e partizanski. prodrijeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera re`ima koji nisu bitno protubritanski ali su „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”. na naju`e saveznike KP. ka`e se dalje. konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu.) BBC-ijevi programi moraju stalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljne dosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima. obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskih za|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda. tj. Primjer koji se navodi. Dapa~e.) izravna projekcija Britanije.. tj. za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnost i o~ekivanje intervencije stranih sila”. ekonomskoj i kulturnoj sferi. „lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez. onda treba naglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri” – „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora. dostignu}ima u dru{tvenoj. 3. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji je nekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima. Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi. Isto. govor o sistemu. 3. mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP koja se protivi javnom utjecaju BBC.d. seljake – odnosno. 11.) svaki prilog o unutarnjim pitanjima Jugoslavije mora zadr`ati objektivnost.”16 Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrim ostvarenjima. u pogre14 15 16 Isto kao bilj. Dakle. i „ohrabriti stvarno demokratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er. demokrate.”14 Dapa~e. a ne iz propusta vezanih uz sam sistem”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 2. niti kriticizam smije dati utisak – kakav na`alost mnogi partizani imaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”. tre}u grupu. ~etnici.

nego djela Marksa i Engelsa.. ovo se 17 18 Kasnije se uspostavilo da BBC nije `elio objaviti tu informaciju. TNA.. koje ma kako dobro u nekim dijelovima. „~ak imaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanje ne mo`e pro}i. X 1946. Zlatopera „idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radioli~nosti jest samo po sebi za `aljenje”. „mo`da najte`ima u Evropi. SPEHNJAK Propaganda prije svega .” Dakle. niti na ranije bogate. FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446. Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{e Zapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samo uvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnom mi{ljenju. {nom uvjerenju da postoji opozicija. Ostavka G. „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kolama i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na `elje studenata. Ipak. ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugoslaviji prili~no te{kima. prijevod je ruskog djela. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerziteta u Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dr`ave.K. British Council Jedan spis British Councila iz 1945. nije ograni~en na samo jednu klasu ili regiju. Na primjer. VII i 25. i {to je „mogu}e vi{e. TNA. S druge strane. uvod u historiju engleske knji`evnosti koja se predaje na fakultetima. koja. ne isklju~uju}i ~ak Moskvu ili Var{avu”. Jugoslavija ne smije postati popri{te anglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladi i britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. ruski dosezi u svakoj sferi posvuda se propagiraju. Prema ovom spisu. okrene isklju~ivo u rusku orbitu.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan. spominjanja kanona marksisti~ke doktrine”. sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}e koristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijateljska u svom pona{anju prema nama”. mo`e zamijeniti re`im.” Dr`ava. ako bi joj se dala odgovaraju}a podr{ka. „bez ma kako nategnutog. FO 371/59532. Tako je na primjer. u Foreign Oficeu odlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju. 2. bilješke FO od 26. ali da se pri tome ne spominje izvor informacija. s ciljem da Jugoslaviju potpuno. mo}ne ili politi~ki reakcionarne. ruske knjige ili prijevodi s ruskog pune knji`nice. posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. u bilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature.17 3. Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je smatrao da u javnost treba pustiti neke informacije. iskren i pro{iren”. 121 . kada je generalni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}. tajna policija i armija oblikovani su po ruskom modelu.

Organization in Yugoslavia'. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~ili{ta u Beogradu.21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~enosti u tr{}anski problem. zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e. Split „iako nije jedan od republi~kih sredi{ta po novom ustavu”. pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim pod vodstvom direktora u Zagrebu. Ali. odbijena je molba za otvaranje ~itaonice. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|aju studenti iz Srbije. Vladaju}i se krugovi na primjer. diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. FO Publicity Files /dalje 930/420. Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormalni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postigla odre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. koji }e pokrivati i Split. Prema arhivi British Councila ipak je u 1945. Podru~je obrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlasti da zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom re`imu pokazuju vi{e entuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. jer }e svaki novi pothvat biti do~ekan sa sumnjom. Isto.19 U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu „ba{ povoljni. a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije. Zagrebu i Ljubljani. 1946. jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policije ja~a”. Prije svega. TNA.22 Zazor prema Councilu zabilje`en je i kasnije kada se u jednom spisu iz 1948. pri tom se ne govori otvoreno o „nepo`eljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego se prona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{e nego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Vlast je „potpuno ignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”. u Zagrebu studiraju oni iz Hrvatske. ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plodnijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te nego Skopje”. u ljeto 1946. jo{ ne usu|uju otvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj i pomo} nisu po`eljni u Jugoslaviji. 5. treba izbje}i multiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu. ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj sna`an a „ekstremni reformisti” u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast biti prisiljena raditi prikriveno. 122 .”20 Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”. u Britaniji bilo 60 studenata. FO: Ministry of Information & FO. 'Balkan Section. „Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}en je na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svaki otvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama. navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu 19 20 21 22 Isto. na primjer gubitkom posla. Makedonije.

~lana BC-a nastao je izvje{taj u kojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je to te{ko shvatiti”. sije~nja 1946. u Beogradu ne. BW 66/4. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju. osobito intelektualce i studente. u isto vrijeme u Italiji bilo 10. Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. prema zapisniku. IV 1947.24 ^itaonica Councila u Beogradu otvorena je te godine. naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti da se zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice.1. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju i svibnju 1947. TNA.8. 'Visit to Zagreb 21-25 July 1945'. u CSSR .” Pivo se mo`e dobiti u Zagrebu. U spisu u FO 924/123 (LC 5575). izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove u Jugoslaviji. Grad je potpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”.23 U ljeto 1945.K. na sjednici Politbiroa CK KPH u Zagrebu. Politbiro.26 Navodi se i da su „ruske knjige jeftinije od engleskih”. u Argentini 71. Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih. imala je po~etkom 1947.000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju. izvikivalo je prema ovom izvje{taju. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je „op}e. sekretar V. SPEHNJAK Propaganda prije svega . ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~ka Hrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otklizati otvorena srca u rusku orbitu”.. ^itaonica u Zagrebu. fond CK KPH. ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed. izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji.. Pojavio se i na Omladinskoj pruzi gdje je odr`ao nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja. III 1948.Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2. navodi se da je npr. sada upra`njeno”. British Council: Registered Files. U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da je takav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”.. ve} nakon tri mjeseca”.142. TNA. formalno otvorena 14. Zagreb /dalje: HDA/. Izvještaj od 3. Hrvatski dr`avni arhiv. Izvještaj od 25. on je samo pozvao svoje studente da posje}uju priredbe koje organizira British Council. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskog jezika i popularizacija britanske knji`evnosti. SSSR . U svom radu Council je kroz ~itaonicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve. U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11. Na primjer. David Shillan. 250. Bakari} je.000 gostiju. Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti.”28 23 24 25 26 27 28 TNA. „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljiv nego u Beogradu ali su trgovine praznije. 123 .27 U isto vrijeme. ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. „@ivio Stepinac”.. Yugoslavia /dalje: BW 66/5. na primjer o tifusu i o TBC. FO: Confidential Print. IV 1947. napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no. rekao: „Napominje da bi za intelektualce. Zapisnik od 3. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilo daleko vi{e no u Beogradu (300). Turskoj . a 1948.15. Preneseno je stajali{te zagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imala Njema~ka.

2. ali jo{ uvijek nije narodna. autor odgovara potvrdno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separatizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”. pri ~emu je temeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca. niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. stoji dalje. Propaganda je tu ostala ista kao i po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike. Elaborat se potom bavi analizom na~ela i politi~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima. „Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istrenirani oko slogana koje moraju izvikivati. „jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada. oni su bili poslije redom izvikivani”. koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu. prilog izvještaju od 21. Jer. Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{taju razli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protiv omrznutog re`ima” i postala „glas re`ima koji izgleda postaje diktatorski i neomiljen kao njegovi prethodnici”. kako je malo spontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la u posjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista. ali su bili spremni djelovati na patriotskoj osnovi. vje{to organizirana”. „Da li je demokratska?” Tu analiti~ar ka`e da je „vlast partizana mo`da za narod. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje i uni{tenja izdajnika i kolaboratora”. „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~ke partije. federaciji i demokraciji.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pitanja te se pribli`ila i onima koji nisu bili komunisti. dosljedna i sna`na i poga|ala je `elje ve}ine stanovni{tva. „Narodne demonstracije” su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom `ivotu nove dr`ave „za koje njegovi vo|e ka`u da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”. njezin zna~aj postaje jo{ ve}i. Ovim argumentima. kako sada nema vremena ni sredstava 29 TNA. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politici i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijih oru`ja partizana: bila je jasna. stoji dalje. Bila je. jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava 'kompromitiranih'. nedostaje uvjerljivost. jugoslavenski komunisti su ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. po~ev{i s onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'.” Na lokalnoj razini. FO 371/48883.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 124 . Na samopostavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dr`ava”.” Zanimljivo je. u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slobodni izbori. Sada je propaganda potpuno u slu`bi re`ima. VI 1945. Jugoslavenska propaganda Obilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima Ve} u junu 1945.. kad je osvojena vlast. 'Partisan Policy and Propaganda'. ranijeg glavnog predmeta propagande”. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~ka organizacija SKOJ. 1. R 11208.

navodi se dalje. Novinski napadi su obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca i njihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. mar{ira s drugovima demonstrantima. u kojemu rade civili. prodaju se strane publikacije. Stanko [kare. `ena i sindikata. Slobodni dom. veliki Tito'. a koje su „samo nali~je slu`bene politike”. koji „bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama. pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i ponavlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 On posvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarni elementi u savezni~kim zemljama. koji „jo{ uvijek dr`i cenzuru iako je i posljednji Nijemac istjeran”. Kako radi „ova ma{inerija”. 'veliki Staljin”. Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala. SPEHNJAK Propaganda prije svega . strani dopisnici mogu raditi. antifa{isti~kog bloka ali „one sada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in `ivota druk~iji od onog u novoj Jugoslaviji”. ka`e se u ovoj analizi. Jer. Jer. ne mo`e se re}i da je cenzura „prevelika” jer. Autor elaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. 3. dovoljno je promatrati svakodnevni `ivot. Iako se nastoji dr`ati ravnote`a u uvozu stranih publikacija. nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci. nedavno izdao knjigu balada posve}enih Crvenoj Armiji. pi{e dalje. jako su ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organ Komunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list. 2. odnosno izdava~i su im masovne organizacije omladine. Iako postoje listovi politi~kih stranaka. postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u i to u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik za kulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja. Selo. ~ak je i selja~ki pjesnik i ~lan HRSS-a. za velike promjene u obrazovanju.. Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugoslaviji. Tu je velika uloga SKOJ-a. ovo pitanje „Tito i njegov najbli`i krug mudro su ~uvali dok 30 31 Isto. prema elaboratu. jer su u njima samo prijevodi s ruskog”. sjedi u dr`avnom ministarstvu. nema listova koji bi bili nezavisni. Amerika i Britanija su u doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog. Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj. najbolje se vidi u pitanju Julijske krajine. odnosno u propagandnom odjelu V[ NOVJ. nego su svi dr`avni. npr. 125 . ali ~lan obitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik. Zanimljivo. Isto. osobito mlade generacije. „kakav pogled na `ivot mo`e imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu.30 Ali.. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velika KP'. sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odane u~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. da usmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija.K.

FO 371/59425. dok je prije slu`ila borbi za nacionalnu slobodu. 4. Isto. 5. stoji u spisu s kraja 1945. humanisti~kim znanostima se posve}uje minimalna pa`nja. ka`e autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda u Jugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i okovala kriti~ka misao”.” I propaganda je do`ivjela velike promjene. Ali sada je jasno da je njihov poziv na izgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizma rezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima. X 1945. To da je on nekad zaista bio vrlo popularan i reprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodima Jugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao. 'Anexure B'. 126 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 3.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter partizanskog pokreta jako promijenio. 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzvikivati: 'Ho}emo Trst'. 153. U listopadu 1945. sada je – a to je zapravo ironija. TNA. TNA. Jedan od pozitivnijih aspekata novog re`ima jest pobolj{anje polo`aja `ene. da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slojevi i politi~ke grupe”. 'Memorandum'. Stevenson je izvještaju prilo`io materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog ka`e da.”32 Slijedio je niz napisa u novinama. I 1946.35 Jedini novi ud`benik koji se radi jest onaj za ni`e razrede osnovne {kole „koji se potpuno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~ke osnove u cijeloj dr`ave va`e za nastavu historije i knji`evnosti. prilog izvještaju od 7.33 Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno da komunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odiozna proteklih dvadeset godina. Izvještaj od 5. Iako u Beogradu nikad nije bilo za to interesa.34 Uloga propagande u {kolstvu U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalo truda da ga se prilagodi doma}im prilikama.” Te`i{te se stavlja na prakti~no i tehni~ko obrazovanje. vrti}i za djecu „grade se pored tvornica”. Nedostaje doma}ih knjiga pa }e velika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom. za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pitanje'. FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje: 1110/. „Od stranih jezi32 33 34 35 Isto. izjave su davali i „oni Slovenci koji nisu ~lanovi KP. kako „`ene moraju raditi”. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanja podsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja problema upotrebom sile.. se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javna kampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima.

.” Postavljanjem ili razmje{tanjem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao i u svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom povjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti. Sve to utje~e da nastavnici naizgled podr`avaju re`im a njihovu sindikatu je. objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine. mora pogledati {kolske 36 37 Isto. Beogradska Politika od 9.” Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten {irom zemlje.K. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni. Vlast je {kole pretvorila u oru`je svoje propagande. SKOJ. „kojima je te{ko ne pripadati”. 4. u ve}ini {kola u~enicima koji `ele poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke. ali nije otvoreno komunisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”. ~esto i nesvr{eni studenti..” Na to se i posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe u racioniranoj opskrbi. izgleda. U mnogim osnovnim {kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir. nakon povratka iz Jugoslavije. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kola pretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore. sposobnosti da pou~avaju i{ta drugo do partizanske pjesme. objavila je `estok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka. „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine. II 1946. uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost re`imu a ne da pobolj{ava njihov polo`aj. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustva da dr`e red u {kolama niti. „U stvari. godine.” Vjeronauk je tako|er neobavezan. ali koji su „bili s partizanima”. koja jest jaka. Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stalno sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima. Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946. Sve su one pridru`ene Narodnoj fronti i organiziraju u~enike da odlaze na proslave. u nedostatku {kolskih knjiga. SPEHNJAK Propaganda prije svega .36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgube posao „malo je {anse da se dobije neki drugi”. Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedam godina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u kojima se to mo`e provesti. 127 .” [kole formalno vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na polo`aj nastavnika ima sindikat u koji oni nisu obavezni u}i. USAOJ. mitinge i demonstracije. Kad pristignu novi nastavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijesti i sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”. I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska. ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijim razredima gimnazije. povijest partizanskog pokreta i bezvrijednu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a. u protivnom se izla`u opasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'.

I 1946. ud`benike. dok se koristi svaka prilika da ih se prika`e u lošem svjetlu. sve druge su zatvorene. Nikad se ne daje publicitet pozitivnim dostignu}ima zapadnih demokracija. monotono ponavljanje }e ipak 38 39 TNA. kultura. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola. preko 1. Pjesmarica za istu dob sadr`i i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'.” Kao primjeri navode se ispu{tanje djelova govora ministra E. Oba lista bila su tiskana u velikoj nakladi za jugoslavenske prilike. 2. vode imperijalisti~ke ratove. Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstro`oj kontroli. 25. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1. b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje.” Opozicijske novine – listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni. R 1107.000. [uba{i}a i [uteja. i jo{ se moglo prodati da ih je bilo. prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata. FO 371/59425. Bevina. c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj fronti kao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”. za razliku od Narodnog glasa. savezne informativne agencije. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili 6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu. Humoristi~ki listovi su me|u naj`e{}e politi~kima u tonu. FO 371/59425. „Sukladno tome. Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su „temeljno politi~ki u tonu i mo`e se re}i da nema ni jednog lista za potpuno nepoliti~ku zabavu. 128 .38 Uloga medija u propagandi Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga. militaristi~ke i totalitarne u tonu.) „bespogovorna podr{ka politike NF i njezinih vo|a”. a tehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu. Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina. dobro pisana. iako „tehni~ki niti jedan od tri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere. g) „odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mjesta”. e) „monotono omalova`avanje svega britanskog ili ameri~kog”39. dostignu}a. umjerena i inteligentna”. On jest prekr{io neke zakonske odredbe. ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugoslaviji.000. kao i u slu~aju ostavki Grola. h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za re`im ili onih koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo u narodu. neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je na njega u~injeno mnogo osvrta. Memorandum. Grolova Demokratija. a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~ki u tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|anin ne htio vjerovati u ono {to mu govore novine. „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu. f) „namjerno krivo citiranje”.”. d) „puni publicitet svakoj vijesti iz Sovjetske Rusije (sovjetska politika. Daily Telegraph. 'The future of Jugoslavia'. 'Anexure C'.” TNA. itd.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke. pojam nikad jasno definiran”. „iako list nije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi. itd. „uravnote`ena. R 1107. stje~e se neizbje`an dojam da Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke re`ime.

ameri~kih predratnih filmova. 40 41 42 Isto. Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha. ve}inom ruski. jedan zato „{to je prikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudima pri povratku u civilni `ivot. prema njemu. 6.) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede. Jugoslavija je s Britanijom sklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetu doga|a i to ba{ putem svojih novina. tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i prihvate britanske filmove. „Filmovi se u Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. to }e uskoro prestati.. u Borbi na neke suce koji su. ali ima i drugih.42 R. Oni rade za Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~kog gledi{ta – da }e Jugoslaveni `eljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to su dali novinama (to jest. ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti. U tom smislu. mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje oko zapadnja~kih filmova. tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kao i u Rusiji. naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri~ko).” Nedavno su tri filma zabranjena. Tako|er. K. S. navodi se napad Milovana \ilasa. I ne}e znati {to je britanski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj. proizvode se samo `urnali i to lo{e kvalitete. koji su jako gledani. njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjoj situaciji. „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast `eljeznim lancima u cijeloj zemlji”. Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba. kojemu se tako|er pridaje velika pa`nja pa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike. 'Anexure C'. vanjskopoliti~koj domeni. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}.” Bilo je vremena kad je i on sam mislio tako. ali kako nije sklopljen ugovor o kori{tenju. va`i i za radio. Nakon nekoliko dana javni tu`itelj tra`io je njihovu smjenu. ministra za Crnu Goru u saveznoj vladi. Isto. zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualizmom. bili blagi u izricanju kazni za privrednu kolaboraciju. 129 . On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali broj glasova na op}im izborima. 7. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kralja (Petra.. imati rezultata. 5. Ne}e znati da ima dru{tvenog. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podr`ava reakciju i potpiruje imperijalisti~ke ratove. R 1107.”41 Ipak. Ali. temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'.K. On }e po~eti vjerovati da je sva opozicija svemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka. koji predstavljaju usku manjinu. FO 371/59425. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Zato su u kinima prikazuju strani filmovi.” Sve {to se reklo o novinama. „Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom re`im mo`da postati manje diktatorski i vi{e liberalan u svojim metodama. TNA.

ka`e Churchill. mj. R 13747. VIII 1945. bila je pak konstantna: prema jednom izvje{taju. Upravo je na tragu te nove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju. @estina s kojom se to radilo. [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ih namjera. neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije bilo obe}ano u ranijim dogovorima. osobito Britanija. Hitleru i Hirohitu. FO 371/48883. ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. 6. Zemlja je zaista stradala u ratu kao rijetko koja u Evropi. VIII 1945. Sloboda {tampe Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskim karikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera koji ga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju. U izvje{taju iz Beograda od 29. Slu`beni protesti nikad ne urode plodom. ambasadi nije uvijek bila razumljiva. FO 371/48883. jula poru~eno.000 tiskanih primjeraka konfiscirana ve}ina tira`a. 130 . 'Press Attache's monthly report'. Na ist.”45 Orijentacija jugoslavenskih novina da povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine. kapitalisti krvopije i fa{isti”. stalno se govori da su saveznici koji danas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti. Noyes pisao „[to sam vidio u Jugoslaviji”. bila da je raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. Ova mjera ote`at }e rad stranim novinarima pa }e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima koje jugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeovim instrukcijama.. Amerika je direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova i aviona za slamanje kineskih patriota.44 Na ovo je iz FO-a Stevensonu 22. R14413.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula. IV 1945.”46 Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. Izvještaj od 14. Na primjer. Izvještaj od 23. Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapadni saveznici. U njemu je komentiran napis u ameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je 43 44 45 46 TNA. Nakon protesta iz ambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbog neiskustva novinara” i da je od ukupno 60. I narod i predstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinama se o tome ne pi{e. FO 371/48883. prilo`en je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'sloboda {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”. I 1946. Kasnije. TNA.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali se Kosanovi} po`alio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori „ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo. „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima. TNA. R 7659. u ministarstvu informacija je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{u neprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju. Izvještaj od 25.

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

pisao o „vojsci Dra`e Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i 1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijansko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni razgovor s Mihailovi}em, „naoru`anim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e i ograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Dra`a' te izvijestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 sudaca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu, izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisala je Borba, ali je jasno, ka`e ona, na {to svi oni misle „kada optu`uju na{u zemlju da nema u njoj slobode {tampe. Kako se mo`e vidjeti, sloboda {tampe zna~i urednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva 'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}e postojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis u kojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju klevetati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivati ubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novinama a u vezi ove zemlje.”48 Na~ela kulturne politike 1948. Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”, analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}a na Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU. On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”, „zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slaveni branili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vremena za knji`evnost.”49 Ne mo`e se ipak re}i da je „zapadna civilizacija u Jugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom literaturom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dosta knjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maughama, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekim autorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovano problemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {to su to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi, ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedne knjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u elaboratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedam knjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja47 48 49

TNA, FO 371/67440, R 1996, 3. Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946. TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

131

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedene u prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela' – prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj (Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „neprijateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti, njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika', moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i ne treba pridavati pa`nja, ka`e se u dokumentu.50 Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poezije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavili su ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi u humoristi~kim novinama, one ne sadr`e vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor, nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Temeljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dr`avi samo jedan smisao `ivota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost i literatura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevima vlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kih nego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpuno razli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dr`ava fanati~no puritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrira i novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djela Knuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, ka`e se, sve dok ne do|e „komunisti~ki milenijum” i dr`ava ne odumre, ljudi se u takvom shva}anju moraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komunisti su puritanci i u osobnom `ivotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo da ga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema `enama, kao i njihovu sklonost da se „`ene nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bila i slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu „{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno s otkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemaju mogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uva`avanje njezinih na~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglo navesti da isto po`ele i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce u Jugoslaviji, stoji u dokumentu.

50 51

Isto, 24. Isto, 25.

132

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948
Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years after the WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office of the Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cultural organization British Council were marked by political questions. The same held true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of which was „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA" Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954
APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmejcima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazuju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti i komemoracija odr`avanih oko ovih spomenika. U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isidore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovljevi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstova mogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izra`avaju potiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kao oslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadr`aj pri~a je topao i emotivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za te`inu uloge koja je Crvenoj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj
1 2

Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 1946 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpskoturskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovi ja~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu: Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik `ivi u srcu Srba daleko je ve}i. Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvala uspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu. Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je u Beogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je bio jedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika u Velikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusima palim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenik Rusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13. januara 1936, str 5.

134

O. MANOJLOVI] PINTAR

[iroka strana moja rodnaja

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enom Beogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika ukazivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novu kolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideolo{kog pribli`avanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vremenu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnih manifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smislu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika u borbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~ kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime, postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja novog identiteta jugoslovenske zajednice. U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta je vest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvog spomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su „komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todorovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika. Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime Crvene Armije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Narodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa Mijalko Todorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji je podignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti podigle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/jugoslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti. Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnije podizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava period u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, ali i na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojnika Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i sna`enja socijalisti~kog dru{tva, ali i dr`ave. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflektovala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|utim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavali i marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno raspadalo tokom ~etiri ratne godine. Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcima jasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana
3

Politika, 28. oktobra 1944.

135

SSSR. Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944. str. Le`e sad sred ulice daleke U Beogradu. 23. Sve {to se u njoj de{ava – u Rusiji. 136 .6 Njima. ili na grobljima vojnika u Be~u. s Ingulca i Dnjepra reke.5 Tako je skroman spomenik postao prvi simbol novog dru{tva. . jo{ su intrigantniji primeri sa sela. str. Politika. ili sa leve strane.4 Premijeri je prisustvovao Josip Broz Tito sa dr Josipom Smodlakom. kasnije Trgu Republike. kroz brojne kulturne aktivnosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti. juni 1948. april 1945. Pre filma prikazan je i `urnal o boravku Tita u Moskvi. koji bele`i po~etak nove povesti na{eg grada. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom. ali je sna`no kori{}en u dr`avni~koj retorici. nije narodni. Po re~ima upravnika Narodnog pozori{ta. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu „Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”. 21. gotovo uvek postavljan je i beli mermerni krst. koliko i ruski. de{avalo se i kod nas. Odmah po ulasku u Beograd. Uostalom ovaj komad. Me|utim. ili Berlinu. 30. naime. ko da se u snu javlja. nove vlasti su poku{avale da organizacijom svakodnevnog `ivota. Aleksandar Rankovi}. Politika. obavezno izno{ena i izlagana hrana. ^udno je sve. decembra 1944. ali je uz petokraku i krst kao dekorativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani. Jugoslavija . na po~etku nove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nom trgu. sati. Kenigzbergu. Jedna od prvih aktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta. ali je „Najezda” isto toliko na{ komad. 3. ~ija je prva sve~ana premijera bila drama „Najezda”. namesnici. Sreten @ujovi}. koji je prevela Desanka Maksimovi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR. ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. izvorni komad? S pravom. Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomenika koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mestima koja je ona osvojila. koji je objedinio oba ova suprotstavljena simbola. zemlji podunavlja Sme{ali im se datumi. 4 5 6 Maršal Tito. nova ideologija uz jelo najlak{e konzumirana. Vlada Ze~evi}. broj 32. gde je ova praksa tako|e sprovo|ena. kao paradigma nove dr`avne ideologije. 3. ali je u njenom podno`ju. str. predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi premijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije. godine dominirala je zvezda petokraka. nova ideologija. na primer. Andrija Hebrang. veoma ~esto sa srpom i ~eki}em. a prisutni su bili i Edvard Kardelj. Milovan \ilas. i 1945. Se}anja o svetlim podvizima.. Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{to prva premijera u zaista narodnom pozori{tu.

kao da su sinove `alile. Do}i }e za snom desant novi. Kao da su srdaca nade. I `ene u crnini ne`no Cve}em im grobove zavile I plakale sve neute{no. str 9. Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dr`ava do`ivljavala je simbiozu kroz spomenike. organizovano je u formi lai~kih procesija. Mu`eve pratile pale. 137 . decembra 1944 str 3. ispred kojih je svaki doga|aj i politi~ka demonstracija zavr{avana u to vreme. Svi }e opet u bojnu smenu. Samo od 15. Politika 2. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana. decembra. koje su demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere.7 Ovaj spomenik je svakako bio najzna~ajniji. Svenarodnom grobu njinom Zemlja do{la da po~ast oda.O. njegovi u~esnici su polo`ili vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob neznanog junaka. 16 juli 1945. Vidi: Politika. Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladine Jugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica Miloša Velikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika. Obudovele `ene mlade Nad njima uplakane stale. To su samo o Beogradu snovi. a pripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do 10. dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim za boravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane. ali nikako jedini podignut u tom periodu. poginulim crvenoarmejcima stanovnici glavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika. 27 novembar 1944. Tako je na primer. Hodo~a{}e na spomenik palim crvenoarmejcima na Trgu Republike. do 30. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja Vojnici uniforme nepoznate Kao bra}a stajali nad njima. da bi pri~e o plja~kanjima 7 8 Tako su `elezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim. Vidi: Politika. Ne mogu iz njih da se prenu. mart 1945. dr`avnim i srpskim zastavama polo`ili srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika. novembra 1944. Spavaju-i sve im se ~ini San im je ispod rednog svoda.8 Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~esto isticana i pre partizanske. 26.

Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja Aleksandra predstavljao je mesto `estokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda i mesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskih vojnika.13 16. koji su u jednom pismu upu}enom u Beograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskoj neprijateljskoj zemlji”. Veli~aju}i njegovo herojstvo. 25 decembra. Politika. Prilozi za biografiju. u: Politika. Var{ave i Praga. tako|e poginuo pred Budimpe{tom. jun 1945 str 5. Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vukovog spomenika. gde je od ranije le`alo telo majora Vasilija Mihailova. ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori o bratskoj slovenskoj ljubavi. ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvojene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vu se i ogledao iz ovako definisanih obrazlo`enja. dok su ukazom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesarijata Odbrane SSSR. komandant strelja~kog puka Crvene Armije. februara 1945. str 3. je u Beogradu u podno`ju Vukovog 9 10 11 12 13 Vladimir Dedijer. Politika je donela vest da su jo{ dva crvenoarmejca po sopstvenoj `elji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zalmanovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihova `elja. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJ odlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I. Razgovor sa Prof.11 I Ivan Aleksandrovi~ Stri`ev. decembra 1944.9 U prvim danima po oslobo|enju uru~ivani su. koji je „po sopstvenoj `elji” sahranjen u Beogradu 13. izdanje) Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja. posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjetskih vojnika koji su `ivote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu. 16.12 Posle desetak dana. Be~a i Berlina. decembra 1944. str 4. ordeni i odavana priznanja. 24. Politika. II i III reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te. novine su podse}ale javnost da se radilo o velikom prijatelju Beograda. Beograd 1953 (2. Polaganje njegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika. 13. Politika. Josip Broz Tito. a to je i `elja njihovih drugova. Miodragom Popovi}em. pristao da poštedi `ivot nema~kog vojnika. Kenigsberga. 25 decembra 1944 str.10 U skladu sa tim. ali nijednu granatu ne}u da pustim na slovenski Beograd”. i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR. koji se u danima osvajanja grada komanduju}i jedinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti. 1948. 138 . koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj~eš}e prepri~avanih na ^uburi i u okolnim delovima Beograda. 20. Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo pred Budimpe{tom. decembra 2003. decembra 1944. 3.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. po sopstvenoj `elji je sahranjen u Beogradu. ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda. me|utim.

17. Vodi~ kroz Beograd sa planom. 10. poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te. mart 1945.19 Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beograda koja su se na{la na putu Crvene armije. ispod spomenika Vuka Karad`i}a.14 U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Republike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu). januar 1945. sumnja u humanost vojni~ke prakse i brigu za obi~nog vojnika i njegove `elje u trenucima najve}ih borbi. Njegovo telo prethodno je bilo izlo`eno u Sali doma lokalnog JNOF. Me|u njima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~ Dudkin”.18 Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgleda sve~anosti. Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946. 16. svakako problematizuje ovo pitanje. kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beogra|ana. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin. ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije. me|utim. Borislav Bogojevi}. Na ulicama grada. Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i u drugim gradovima Srbije. Kirilo Savi}. Isto. januara 1945. a sahrana je odr`ana na centralnom gradskom trgu pored jos tri oficira Crvene armije. 139 . 21. Oni su na{li „ve~iti po~inak u bratskoj zemlji”. koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direktno sna`en izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anosti u Beogradu. koja je sjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i pre`ivelih ja~ala dru{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici. u Kara|or|evom parku. Politika. februar 1945.15 Ostaje. februar 1945. Isto. kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu. Du{an Nedeljkovi}. Na Slaviji su polo`eni venci na grobove i odr`an veliki miting na Pozori{nom Trgu. na Slaviji. Akcije njihovih postavljanja 14 15 16 17 18 19 Politika. pitanje da li se radilo o stvarnim `eljama poginulih. nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. „manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom Savezu”. Politika. pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spomenika 9.O.16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakov sve~ano sahranjen u Petrovrgradu. Me|utim. 24. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije. na kojima su govorili profesori Viktor Novak. Kreiranje se}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset i sedam godina Crvene armije. februar 1945. su svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspolo`enim sredinama.

a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka. niti je podse}anje na veze sa SSSR bilo po`eljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela. narod Velikog Mokrog Luga i na{e domovine podi`e ovaj spomenik selo V. ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palih Crvenoarmejaca. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce u blizini sela. Spomenik je ogra|en. Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog narodnooslobodila~kog odbora. a ispred njega su ura|eni posebno interesantni cvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em. istina. I 1945. ali su ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. Njega je otkupio lokalni kafed`ija i iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina. Lug 8. U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedam godina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnika Crvene Armije i jugoslovenskih partizana. Na spomeniku je zapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije. ambasade i Jugoslovenske narodne armije. Posebno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~eni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. 9. Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sredstava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja.” Ispred spomenika je u skladu sa narodnim obi~ajima polo`ena hrana i pi}e i organizovana da}a za „pokoj du{a poginulih”. a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetske ambasade. ali na njemu vi{e nema 20 21 Politika. dok je spomen plo~a skinuta i verovatno uni{tena. Posle rezolucije Inform Biroa i odgovora jugoslovenskih komunista. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanik patrijar{ije. januara 1945. svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva.22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici. januar 1945.21 Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i partizanima palim za slobodu. kada spomenici crvenoarmejcima nisu vi{e predstavljali najsvetija mesta.20 Na seoskom Domu kulture danas se. Politika. Na vrhu samog spomenika je postavljen krst. NOV I POJ za oslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva. M.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tako je spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi. Interesantan je i re~it dalji `ivot ovog spomenika. sve{tenik je izvr{io crkveni obred. nalazi spomen plo~a na kojoj su zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB i koja je postavljena 1963. februar 1945. 140 . 26. Ceremonija je sve~anao protekla. a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protiv unutra{njeg neprijatelja. rame uz rame sa predstavnicima sovjetske vojne misije. U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Bo`i}a – 8. godine.

O Sovjetskim kora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. od kojih je najgledaniji bio Ural kuje pobedu. Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu. Moskva 1988. 4. snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sve istorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd. „Tjomnaja no~”.26 Pri tome. pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enja ruskog jezika. na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18. uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”. praksa podizanja spomenika nije prekidana. 16. str 4.maj 1945. „Kalinka”.. Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Pozdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom. omladinskih i vojni~kih horova. „Motrozi komsomoljci”. po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi. podignut je na grobu u koji su polo`eni ostaci vojnika izva|enog iz 22 23 24 25 26 Isto. Prepevi sovjetskih kora~nica. koje su odr`avane u vreme nema~ke okupacije Beograda. 141 . organizovana i izlo`ba u cilju propagande Crvene armije. 21.25 U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog doma kulture.23 a ceo oktobar trajalo je i snimanje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. Birjukov. ~iji je Akcioni odbor usvojio smernice za rad. oktobra 1944. su bile redovno izvo|ene u Srbiji posle 1944. a popularne pesame i kora~nice. Po voennoj doroge. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi}evi}. Isto. pod predsedni{tvom Rodoljuba ^olakovi}a. kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami” prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predstavljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije. otvorena je prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu. „Tri tenkista”. februar 1945. poznat i kao „I|ot vojna narodnaja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”. ambasade i predstavnici sreskog narodnooslobodila~kog odbora.maj 1945. 9. pa je tako u Vi{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”. „Kapiten Komsomoljec”. 21.O. E. oktobra. Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer. „Sevastopoljski valjs’. Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti. on je potpuno neprimetan za prolaznike. 7. Mali spomenik sa petokrakom. Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR. 8. „Sveti rat”. Na godi{njicu oslobo|enja grada. pokrenuta i brojna kulturna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom. Politika. Politika. Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u: Politika. 1945.24 Tako|e. str. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu na Kalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji. februar. predstavljale su jedan od najefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i Sovjetskom Savezu. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su pali bore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav. maj 1945. {to je verovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be. Iako je spomenik u relativno dobrom stanju i ogra|en. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu.

Uprostoravanje ideologije socijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa. Politika. kao {to su Aleksinac (u kome su vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slobodu Srbije pre osam decenija). koje su isticanje `rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan. 4. Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosila duboku simboliku i obavezivala gra|ane. a sve~anost koja je tom prilikom prire|ena predstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. 15. koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu. jun 1945. koja joj je izjahala u susret. Sad~ikov. Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutne na ruskom jeziku.28 I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu (kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo). Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo redovnu pojavu poslednjih dvadeset godina. zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata. koje je podiglo granitni spomenik palim crvenoarmejcima.27 Ovaj prili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesantan. tako da je pitanje da li se on jo{ uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a. a po re~ima seljaka. u toku prvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|eno podizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj27 28 29 30 Politika. tako je lo{e pro{la i spomen plo~a poginulim borcima NOB. nalazi se selo Le{tani. Sovjetski ambasador. ili Subotica. koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica. Sve~anosti je prisustvovala sovjetska delegacija. ~ije ime {kola nosi. jun 1945. a leta 2003. posle sukoba sa IB-om. oktobar 1945 Politika. ^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskom dvori{tu. Politika. a kad je skinut selja~ki {areni }ilim sa spomenika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. po ko zna koji put je uklonjena i bista Ivana Milutinovi}a. 27. Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava heroju palom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”. danas nigde nema ni pomena. Nekoliko kilometara dalje.29 Spomenici su podizani i u ve}im mestima. prisustvovao je otkrivanju spomenika palim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda. jun 1945 142 . Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna. ili je preme{ten na seosko groblje.30 Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam. O grobu neznanog crvenoarmejca. 30.

prepisani novim partizanskim. što je predstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga. preispitivanje celokupnog odnosa sa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokaza o nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama socijalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskve stizale. Do kraja 1948. što zna~i da je prose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP). da zajedno sa na{im borcima daju `ivote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”. je 76. Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovu zaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komunalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja.000 ljudi.288 primeraka. kao i idejnim re{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku. godine.32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji pola`u vence na grobove crvenoarmejaca. sve~ani govor je odr`ao Mihajlo [vabi}. Jugoslavija-SSSR. gotovo svi simboli su. što je predstavljalo 63%. a u sezoni 1948-49. prikazana su 192 umetni~ka filma. sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca.od toga 48 sovjetskih. ulice su prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetu komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu. Prema podacima u Novom Sadu su od 1945. odr`ana 1864 nau~na predavanja. koji je samo kratko rekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilometara. tj 488. Umesto grobova crvenoarmejaca. 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i 145 `urnala. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji „u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”. 31 32 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odr`alo Plenum uprave 14. Od oslobo|enja do marta 1949. na repertoar je stavljeno 67 stranih pisaca.622 slušalaca. ustupaju}i mesto Stojanovi}evom spomeniku Vojvo|anskim brigadama. Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. sekretar gradskog komiteta SKJ. a mesto i uloga crvenoarmejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenuti u sve~anim govorima. U Vršcu je odr`ano 12. preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilaca Beograda. do aprila 1949. od toga 43 sovjetska. Ovo groblje je otvoreno u okviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda. juna 1949. gorbovi palih vojnika.776 predavanja. Dr`avna pozorišta su u sezoni 1947-1948 prikazala 88 stranih dramskih pisaca . U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od 10 do 21 isto kao i kod radio stanica. sve~ano ure|ivani na gradskim trgovima. Od raskida sa Isto~nim blokom. na kome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog saveza i zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”.505. koji je mestom postavljanja.847. str 27 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u inostranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara. potpuno je zaboravljen.31 U tako promenjenom odnosu snaga. U ^a~ku je odr`ano 645 predavanja o SSSR i 75 akademija.946. a na prijemu u Domu JNA. 1948.O. koje je sve~ano otvoreno 1954. broj 43 maj 1949. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja nicima Crvene armije. Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposredno po zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji na Batinskoj skeli. prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tira`u od 17. 143 . me|utim. prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270.50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR. ali i kona~noj pobedi partizanske borbe. na kojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1.

in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second World War. monuments were one of the strongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslav identity constitution. Summary „[irokaæ stranna moæ rodnaæ” Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) Ever since the first days of liberation. After 1948. Although first actions considering Soviet soldiers burials and monument erections were organized by the local communities and with the active participation of the church. Creation of the new collective consciousness was grounded in the political and ideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the paradigm of the Red Army soldier.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. the ceremonies of their unveilings included Yugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army. the first monuments erected already in October 1994. However. glorification of the Soviet martyrs and heroes was marginalized and replaced by the glorification of the autonomous battle of the Yugoslav communist. 144 . but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the battle against Nazism.

bili su jasni pokazatelji budu}e politike jugoslovenskih komunista.019. svrstavaju}i se u red zemalja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma. str. nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sa dr`avama Zapada.6)(73)"1945/1948" Institut za noviju istoriju Srbije. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji. jugoslovenska dr`ava se suo~avala sa nizom te{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja. uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije. a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije.1 Me|utim. Tako je Sava 1 Ideološka bliskost. ali i sa su{tinskim. Beograd 32.3/.15:32(=163. ekonomskom. godine APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosa nove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SAD kroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~koj populaciji.3/. suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom. uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. barem u prvoj posleratnoj godini. 203-206. Na me|unarodnom planu. time i dr`ave Jugoslavije u posleratnom periodu (B. Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. sklopljenog 11.6)(73)(091) JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI Propagandni rad me|u iseljenicima u SAD od 1945. U budu}im ekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su.7(=163. Petranovi}. komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile u pitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku. Posle Drugog svetskog rata. dru{tvenom `ivotu kao neminovnosti procesa preobra`aja dru{tva usled uvo|enja novog sistema vlasti. sveobuhvatnim promenama u politi~kom. sadr`aj Ugovora o prijateljstvu. do 1948.5-054.Vesna \IKANOVI] UDK 314.4. Beograd 1969. vojna saradnja za vreme rata i kona~no. jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. ali i nestabilnim politi~kim prilikama.1945. ono se.) 145 .

20. Karnegi i Rokfeler. javni radnici poput ^arlija ^aplina.rezerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije. 1944. „za nas u dana{njoj situaciji najva`nije diplomatsko mesto”. gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo veliku mogu}nost. Pored izra`enih negativnih ocena o emigraciji. Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {to kod Amerikanaca mo`e izazvati utisak nekog neprijateljskog dr`anja isti~u}i da je to „i mi{ljenje Mar{alovo”2.SAD. VI/2-(1-96). fondacije. Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv. f. istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u toj zemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo „kapitalisti~ki svet”. Dedijer me|utim. Save The Children Federation. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih dela da omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu. Aptona Sinklera. privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partnerima u budu}oj saradnji.pov. ocenjenoj da je „glavna baza za antijugoslovensku propagandu. javnim li~nostima. A SCG. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti.1945. 7. 109-VI-1-82. Dedijera iz SAD. Ovo je jako va`no iz politi~kih razloga. sama po sebi.4 Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao. a u materijalnom smislu. pre svega onoj politi~ki aktivnoj. k-5. CK SKJ Ideološka komisija. definisanje ciljeva u 2 3 4 5 6 Sava Kosanovi} dalje u pismu S. fascikla 6. tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara niz mogu}nosti.” Arhiv Srbije i Crne Gore. ? SCG. f. UNRRA.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali. IX. VIII. Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}e pravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj. k-37. dostavljali su pomo} preko razli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta. u njujorškoj luci otvoreno 146 . Str. iako ni politi~ka komponenta nije bila zanemarena. Izveštaj V. godine. jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetan refleks u Americi. bez datuma Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD. 109-VI-1-82. avgusta 1945. tra`ili su se alternativni oblici za{tite ili ostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD.6 Me|utim. u rukama Angloamerikanaca. ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugoslavije u Americi. Pogled se upirao ka pojedincima.06. Va{ington. IX. naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~ajeva. k-5 A SCG. bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD.avgust 1945. CK SKJ. Jugoslovenska emigracija . u Njujorku proširene su aktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. pre svega ekonomski. a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugih agentura”5. prestonica „zemlje imperijalizma”. CK SKJ. a samim tim zahteva poseban pristup i organizovani rad. glumci. dok je za Vladimira Dedijera. intelektualni i liberalni krugovi. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. pisci. Komisija za me|unarodne odnose i veze. jugoslovenske vlasti su vrlo brzo u iseljeni{tvu uo~ile i va`an potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i pre svega ekonomskim promenama u zemlji. kako u okviru planiranih aktivosti u SAD. Krajem te godine.3 S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`niju i otvoreniju institucionalnu saradnju. V. bila.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu. V. br.

A SCG. 68 jedinica 194. bila je socijalno ekonomska slika iseljenika. bile poznate.000 iseljenika. A SCG. a u sklopu potreba zemlje suo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanje zna~aja iseljeni{tva.000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma). A SCG f. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim. 8. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. S obzirom na to da }e slika. fascikla IV. postignut je visok stepen saglasnosti. uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ula`enja u problem potpune objektivnosti i ta~nosti iznesenih procena.000 Hrvata. Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika.000 (A SCG. Ministarstvo rada. Dodatak k izveštaju DCKJ. u SAD je `ivelo 750-800. a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanih za korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati. kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom `ivotu SAD. profesora. Ministarstvo rada. po nacionalnoj pripadnosti. procene su govorile. pre svega. nalazio se ve}i broj lekara. Zagreb. f. biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnog izvora kvalifikovane radne snage. istovremeno ambicioznim planovima koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje. Zato }e. a samo mali broj me|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”.200. 25.V. Lojen. Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljale i slale pomo}. u pogledu socijalno ekonomskog polo`aja iseljenika. f. fasc. str. automobilskoj industriji dok je materijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”. Jedinstvom ova dva elementa (potrebe zemlje i ukupan polo`aj iseljeni{tva) dolazilo se do procena u pogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD. 507 IX. CK SKJ. pre svega. sakupila 450. bilo je povezano. 68 jedinica 194). svaka budu}a aktivnost. fasc. kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu. advokata. me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali. odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovog ostvarenja. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici odnosu na iseljeni{tvo posle 1945. 1963. U njima se videla masa radnika anga`ovanih u te{koj. `eleznoj. S. CK KPJ. 67. na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale. sugestija procena. Uspomene jednog iseljenika. 250. podrazumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja.000 dolara i 350. Slovenski Narodni Savez 119. br. A SCG. Stoga.000 dolara vredne robe. socijalnog i politi~kog. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Matice iseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizacija). f. pominje se broj od oko 1.000 Slovenaca i 100. Ministarstvo rada . fasc. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo je centralno skladište za prikupljanje pomo}i.9 Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanja predloga.000 Srba (uklju~uju}i tu i Makedonce).. avgust 1946. dok je mišljenje o drugoj generaciji bilo nešto druga~ije.8 Ako je i postojala nedoumica oko broja.7 Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugoslovenskih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju).. a sa Tre}om generacijom oko 900. 273-281). (S. brojnog. Me|u njima. fasc. IV 7 8 9 147 .000 dolara pomo}i. oko 650. sa potrebama Nove Jugoslavije. ekonomskog. U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD i Kanadi".

XI. vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu i svoj tamo stvoreni kapital”. jugoslovenski komunisti prvi put nastupaju sa pozicija vlasti. sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uz anga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 10 11 12 A SCG f. ~ini se. 8. bili su uslov za preciziranje oblika. Komisija za me|unarodne odnose i veze. a isto tako i rezervoar kvalifikovane radne snage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva tako potrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11. Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjem pozitivne slike Nove Jugoslavije. kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time. Problemima vezanim za iseljenike. Upravo }e to biti i osnov za pokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD. avgust 1946.SAD. ne manje va`no. a preko diplomatskih predstavni{tava i u SAD. fasc. godine. A SCG. avgust 1945. koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemlju dok je. a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada. avgust 1946. 148 . Crveni krst. politi~kih i ekonomskih promena u njoj.12 Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu na iseljenike. kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partije kao snage koja je usmeravala i vodila te promene. od 1945. dru{tvenih. 69. malobrojnim ~lanstvom. ambiciozne i optimisti~ke procene o „20. k-5. Ministarstvo rada. Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava. istina. 7. golem izvor pomo}i na{oj zemlji. Izveštaj V. tvrdilo se.Ministarstvo rada. dok je V. fasc.000 prvoklasnih stru~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogla dobiti povratkom iseljenika iz SAD. Dedijer iznosio.10 Iseljenici su. inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organizovanja. Potreba dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. br. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnih organizacija (AF@. pov. „danas nesumnjiva podr{ka. A SCG.f. Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obrazovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa. 109-VI-1-82. CK SKJ. Centralni odbor narodne omladine). sindikati. Dedijera iz SAD. 67. njihovim povratkom. f. uslova za ostvarenje budu}ih interesa. 8. Odlike propagandnog rada Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja. Me|utim. sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba pri Ministarstvu rada. bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne i nov~ane pomo}i. 50. Dodatak k izveštaju DCKJ.

Ujedinjenog odbora ju`noslovenskih Amerikanaca. 138. 86/49. U izveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD. smatralo se uz Jugoslaviju. 25. godine. 313) V. godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odr`avanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP. Ministarstvo rada. kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a. CK SKJ . Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u iseljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu. CK SKJ. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu. Komitet za nauku i {kole. stanje konfuzno. 7. sanitetskog materijala). 149 . a delom uz novu Jugoslaviju. Luja Adami~a. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na radništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu". tra`ili su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i istaknutim pojedincima. a krajem iste godine i Odsek pravne zaštite iseljenika (A SCG. s obzirom na mali uticaj u SAD. fascikla 68. Od njih se. kao i ve}ina makedonskih iseljenika. Ministarstvo rada. IX. br. dok je u najve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika. fasc. bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti prepoznale. posedovanje ameri~kog dr`avljanstva. Potporne organizacije bile su. f. kao i ideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privr`ena novim vlastima. Izveštaj V. sa delom ~lanstva uz Ma~eka. Maleti}a iz Njujorka. Radilo se. f.68. A SCG f. 1971.V. fasc. nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnosti jugoslovenskih vlasti u Americi. Dedijera iz SAD. godine. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike 1948.).14 Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima. o organizacijama.16 Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je na informisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u 13 14 15 16 A SCG. Kasnije ce rad ovog udru`enja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. Komitet za kinematografiju). 109-VI-1-82. br. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. f. Zanimljiva je i ocena stava crkve. k-5. udru`enjima i licima koja su svojim anga`ovanjem tokom rata ili neposredno posle njega. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS". u teškoj industriji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700. New York. pre svega. zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}a srpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata". Po~etkom 1948. avgust 1945. Prpi}. The Croatian Immigrants in America. IV Udru`enju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru~njaka u Jugoslaviju (A SCG. Veliki zna~aj pridavao se organizacijama poput Udru`enja za obnovu Jugoslavije. 507/ IX. A SCG. Tako je KPA sredinom 1945.13 Oslonac i podr{ka. o~ekivalo da se u svemu pridr`avaju saveta i instrukcija iz Jugoslavije. str. dok se celokupan rad odvijao pod kontrolom i direktivama najvi{eg dr`avnog rukovodstva. me|utim. Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednota bila je. U pogledu dr`anja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za Novu Jugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini". me|utim. Izveštaj S.15 Komunisti~ka partija Amerike. Ministarstvo rada. dok me|u slovena~kim sveštenstvom vlada podeljenost. jul 1946. Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. f. dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanje nov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina.

17 18 19 20 21 A SCG f. Ministarstvo rada. goloruki tuku sa Nemcima”. godine A SCG . zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugoslaviji. ise~aka iz jugoslovenske {tampe. me|utim.20 Me|utim.”. avgust 1946.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga. nacionalnom ravnopravno{}u i socijalnom pravicom”. Dedijera iz SAD. ~asopisa ispunjenih sadr`ajima iz NOB-a. Ministarstvo rada. Me|utim. CK KPJ. 68. no i duh vjere i saznanja boljeg i sre}nijeg `ivota u na{oj zemlji. istovremeno se. To je svakako bio i odli~an na~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|ana i iseljenika. postavljena su tri socijalna ata{ea. Ministarstvo rada. 9.19 Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etka aktivnostima masovnih organizacija. biti upotpunjeni novim sadr`ajima vezanim za tekovine Nove Jugoslavije. fotografije. Njihova pisma trebalo je da budu „pro`eta optimizmom i perspektivom. smatralo se. ro|acima i prijateljima u inostranstvu. 7. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima. i partizanki „od kojih je svaka ubila po stotinu Nemaca”. organizovane su izlo`be. da se pi{u i stvari koje nam ni malo ne slu`e na ~ast. upozorava da se pisma moraju strogo kontrolisati” da se ne bi desilo. fasc. u Njujorku. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~esto dopisivanje sa roditeljima. Ministarstvo rada fasc. kroz svoje ~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima. f. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. Pozicija Jugoslavije posle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kim pokretom. bez datuma A SCG. kao „ljudi koji se u jagnje}im ko`ama. Izveštaj V. da kroz ista ne provejava samo krik i vapaj pomo}i. fasc. ali i lak{eg dobijanja informacija o njima. f. godine. slika partizana koja je jedno vreme figurirala u Americi. zemlji i strukturom nove Jugoslavije”. Plan rada socijalnih atašea. govorima jugoslovenskih politi~ara. avgust 1945. O~ekivalo se da upravo one. A SCG.109-VI-1-82. 68.. 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada{njeg propagandnog rada u inostranstvu. fasc. iseljenicima su dostavljane plo~e. a sve to pratile su i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. f. k-5. 150 . a {to se stvarno osje}a i vidi svakog dana”. sadr`aji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbe morali su.17 Trebalo je da budu upoznati sa „istinskom narodnom demokracijom. kao do sada. preklinjanja i moljakanja. ekonomskom strukturom. Pored pisanog materijala. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX. A SCG . ve} iste 1946. Radi poja~anog kontakta sa iseljeni~kim kolonijama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. avgust 1946. ^ikagu i Va{ingtonu.5286. a time i u Americi.. f. br. bro{ura. 68. ve} u leto 1945. br. 69. 8.21 Stoga. kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno u sadr`ajima na koje se moglo ra~unati. sredinom 1946.

fasc. 15. S. Pov. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. A SCG. poput nedostatka hartije. fasc.28 Dodatan udarac. Ministarstvo rada. Ministarstvo rada. f. f. septembar 1946. 122. Dalibor Soldati}. uo~ene jo{ tokom 1945. 151 . A SCG. Ministarstvo rada. septembar 1946. fasc. odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosa Jugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovodstva u ameri~koj javnosti. Svetozar Maleti}. fasc. 67.68. „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”. godine iz Sjedinjenih Dr`ava vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovremeno tvrdilo da postoji `elja za povratkom. 70/46. Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara Maleti}a. Izveštaj socijalnog atašea.f. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. 30. mart 1947. fasc.26 Zabele`eno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odbor za pomo} Jugoslaviji sakupljao. akt Ministarstva rada NR Hrvatske. 4174. Ministarstvo rada. A SCG. otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sada nezabele`enoj histeriji. br. Potreba raspsa glede iseljenika. godine A SCG. 68. iznad jugoslovenske teritorije. Br. socijalni ata{e. u drugoj polovini iste godine iznos pomo}i bio je znatno skromniji. f. Ministarstvo rada.V.23 Ukazivalo se i na druge probleme. socijalni ata{e u SAD.27 Me|utim. upravo daje sliku ameri~kog raspolo`enja prema Jugoslaviji. isklju~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22. iseljeni~kog odeljenja. fasc. Ministarstvo rada. jul 1946. f. kao posledice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije.25 Tokom maja i juna 1946. a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti.000 dolara. u~inili su da slika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti. Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946. fotografskog materijala. ve} septembra 1946. 7. 12. A SCG. Ministarstvo rada. najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladu Republiku”. 67.299. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godine intezivnijeg nastupanja. u ameri~koj javnosti postane izrazito negativna. su|enja Dra`i Mihailovi}u i Alojziju Stepincu. fasc.68. slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama.24 Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo. stru~nih kadrova sa znanjem jezika. ali i neobazrivost u postupanju prema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~ke po{iljke. 6. br. daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se to pitanje ne mo`e ni postavljati. 67. 9. Soldatica iz SAD. oslanjanje na. fasc. A SCG.br. 203. a za tako mali broj krivica se tra`ila u nedostatku organizacije.000 dolara. godine A SCG. godine kada je prikupljeno 380. posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta22 23 24 25 26 27 28 A SCG. Maleti}a o prilikama u Americi. 69. U odnosu na prvih {est meseci 1946. jul 1946. 21. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednog centra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu. f. br. Izveštaj socijalnog atašea D. f. f. U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dr`ava.

Ministarstvo rada. pored do tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ih iseljenika”. A SCG. fasc. Desanke Maksimovi}. novembar 1946. 67. Pijade). i na tre}em mestu. Mo`e se primetiti izvesna raznolikost u sadr`ajima koji su pratili uo~enu potrebu predstavljanja i popularisanja promena u zemlji a. f.34 Ovakvo stanje odra`avalo se i na iseljeni{tvo „na njihova 29 30 31 32 33 34 A SCG. A SCG. 67. fasc. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odr`ali izbori Tito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji. B. Ustav FNRJ. Maleti}a socijalnog atešea u SAD. fasc. f. Ministarstva rada. J. krajem 1946. br. f. f. Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva. br. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju se dela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori. 67. G. f. 9. Izveštaj socijalnog atašea iz SAD S. E. Dokumenta o izdajni{tvu Dra`e Mihailovi}a. komplete „@ena danas”. jedinica 194. fasc. itd. Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim organizacijama. neophodnost. 21. Tita.33 Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitnije promenila ni u prvim mesecima 1947. br. septembar 1946. 67. Ministarstvo Rada. referate o `enama-radnicama. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima A SCG. 24. fasc. Ministarstvo rada. „Oslobo|enje Cvijete Andri}”. ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanu kampanju za novi rat i fa{izam”. Ministarstvo rada. mart 1947. O narodnim odborima. Kardelja. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoj i FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom” svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskih vlasti i sliku koju su `elele da obrazuju. vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dr`ave avgusta 1946. fasc. Kova~i}a (Jama) kao i svi zakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa. Izveštaj o rezultatima kulturno-propagandnog rada me|u iseljenicima. M. fasc. javljaju se izvesne promene i dopune u sadr`ajima i razlozima propagandnog rada. 67. 203. zatim. 67. godine.31 AF@ upu}uje slede}e sadr`aje. A SCG. Borba naroda porobljene Jugoslavije. 152 . decembar 1946.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.30 Slika dru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale o zadrugarstvu i sl. godine i njegovo povezivanje sa emigrantskim krugovima. Dostavljana su i dela ]opi}a. I. materijal poslat u Ameriku 1. Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnog rada me|u iseljenicima. 10790. A SCG. istovremeno slu`e i kao odgovor na antipropagandu u Americi. 25. 9. „{to u SAD usta{ko-ma~ekovsko-~etni~ka banda. Ministarstvo rada. decembar 1946. 299 Izveštaj S. AF@. 10790. Maleti}a. A SCG. 12. Iz jugoslovenske perspektive ukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve te`e i kriti~nije „radi agresivnosti reakcije”. f. sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i provokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”.29 U skladu sa uo~enim problemima. u cilju reagovanja na antipropagandu. septembar 1946. f.32 Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946. br. ise~ak iz Njujork Tajmsa.

39 On poru~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti najbolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu. u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”. bili su Amerikanci jugoslovenskog porekla ili samo Amerikanci. fasc. za Kosanovi}a. Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu. (bez datuma) Isto. 72166. Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom manjinom koja je ostala u nekoj drugoj dr`avi. kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista. 15. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao.37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na rad jugoslovenskog ambasadora u SAD. nastupu i prepoznatim ciljevima. Ministarstvo rada. na {ta se nije adekvatno odgovaralo. A SCG. ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”. A SCG. Ideološka komisija.VIII. f. f. Krivica se tra`ila u delovanju „reakcionarne {tampe”. II/10-(1-57). fasc. Proslava Ujedinjenja u Cikagu. k-31. da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a. maj 1947. a ima previ{e njih koji se brinu da takve propagande ne bude”. katoli~ke crkve.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugoslavija „demokracija. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. 19. 153 . Pov. 67. juli 1946. njegovi pogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti. Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i sav po{ten svijet”. on tra`i prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih naroda Americi.36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avao rad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{e propagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi se brinuo da takve propagande bude. Izveštaj Eriha Koša iz SAD Agitpropu CK KPJ. decembar 1946. CK SKJ. Isto. f.41 Govore}i o nastupu prema iseljenicima S. jula. U tom cilju. Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalna pripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj. ve} vlada velika ve}ina naroda kako je za njega bolje”. fasc. Foti}eve propagande. 35 36 37 38 39 40 41 Isto. Hrvatski svijet 1. U njegovim stavovima prema iseljenicima. A SCG.V. str. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRRE kao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dr`ava. Save Kosanovi}a.35 dok je ocena jugoslovenske propagande bila izrazito lo{a. 19.38 U nastupu pred iseljenicima Kosanovi} je te`io da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpuno ignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadr`aje. Save Kosanovi}a. Save Kosanovi}a. primetno je bitno odstupanje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i organizacija iz Jugoslavije. Zajedni~ar 24. A SCG. Jugoslovenski iseljenici. Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici politi~ka i socijalna gibanja”.

k-5 154 . da pre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” . smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deo ove emigracije mo`e da se povrati ku}i”. ili slali filmovi o jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazito lo{ih odnosa sa SAD. Sava Kosanovi}. U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva. Primedbe za organizaciju propagande 8. fasc. a time i iseljeni~koj populaciji. u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovo amerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom `ivotu SAD i na taj na~in brane}i interese dr`ave. jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~igledan. k-5. IX.43 Prema tome. CK SKJ. Kosanovi}.45 Uz kritiku dotada{nje prakse. pri tom ne negiraju}i samu potrebu propagandnog rada. Ministarstvo rada. to izaziva otpor u ameri~koj. ovde. Njegovo polazi{te. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. u pogledu propagandnog rada potpuno druga~ije stajali{te od dotada{nje prakse. maj 1947. dok se potpuno suprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi. 15. smatrao je. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim govorima ili su bili neprikladni u datom trenutku. ali ga ne treba precenjivati i da on nije ja~i od ameri~kog. Sava Kosanovi} naprotiv. A SCG. fasc.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Kao primer navodi neiskori{}enost potencijala filma. je da je „Amerika od sviju zemalja na svijetu. S. 109-VI-1-82. u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija i najlak{a”. Po njemu. tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u i kome je prilikom tra`enja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugoslaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima. 67. pre svega. Kosanovi} je smatrao. 67. f. maj 1947. Str. 72166. aktivnostima emigracije u SAD. pov. taj procenat je toliko mali da je suvi{no o njemu voditi ra~una.46 42 43 44 45 46 A SCG. pov. stvaranja povoljnog raspolo`enja me|u iseljenicima za povratak. Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagandnog rada u Americi. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljeno uz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”. 401. f. Isto. Koristili su se komentari „kako se moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebu ameri~kih pilota u Beogradu. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. prioritet u ciljevima propagandnog rada daje. 15. Br. on zauzima. A SCG. jer po njemu. koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporima Jugoslavije. „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” po Kosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”. CK SKJ. str.44 Me|utim. A SCG. Pov. a namenjenom ameri~koj javnosti. april 1948.IX 109-VI-1-82. pored stava o emigraciji. 72166. On ukazuje na problem ponu|enih sadr`aja koji se nisu osloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu. Ministarstvo rada.42 Upravo je.

a planiralo se i otvaranje propagandnog centra. str. Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Nasuprot tome. str 313. Na udaru ovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji su okvalifikovani kao komunisti~ki. Pod udarom ameri~kih vlasti. rad turisti~ke agencije Putnik kao i rad Pomorskog biroa. prema ameri~kim zakonima. ugovorom sa RCA. u trenucima izuzetno lo{ih odnosa sa Amerikom dovode u opasnost. Prpi}. Ova oprema okvalifikovana je kao ratni materijal. k-31. New York 1971. ali i ameri~ku {tampu.47 Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogledu na jugoslovensku propagandu. nemaju vremena da je ~itaju”. Ideološka komisija.V. pod istragom FBI. {to svakako nije bilo bez osnova. II/10-(1-57) k-31. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ A SCG. a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica. Tokom aprila/maja 1947. omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda. daje prednost plo~ama i muzikalijama nad politi~kom literaturom i knjigama. rad Jugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a. jugoslovenske vlasti preduzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD. metodama i sadr`ajima. pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a. U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki.49 Od planiranog otvaranja informativnog centra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle tra`iti reciprocitet. New York 1971. pristupilo se organizovanju podru`nice Tanjuga u Njujorku. The Croatian Immigrants in America. S obzirom da. Luj Adami~). Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ 155 . agenta FBI. Prpi}. George J. bio je ishod izbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji. a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”. jugoslovenska ambasada nije mogla posedovati radio-stanicu. Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanja jugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu. The Croatian Immigrants in America. Ideološka komisija. II/10-(1-57). objavio da je ova organizacija kupovala radarsku i radio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta. 313 A SCG. Prpi}. protivi se direktnim kontaktima jugoslovenskih organizacija sa iseljeni~kim. Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjem prodavnice Jugoslovenske knjige. smatraju}i da ih. 47 48 49 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi. George J. otvaranju knji`are Jugoslovenske knjige. CK SKJ. Anga`ovani kadrovi morali su biti pouzdani i u tom cilju tra`ila se preporuka UDB-e.48 Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanju biltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku. dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksu u ciljevima. našao se i Komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. CK SKJ. Njujork Tajms je novembra 1947. Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja (Tito koji se igra sa {kolskom decom). navodi da su ciljevi ove organizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande u Americi.

Srpskog Naprednog Pokreta. Tito je bio i ostao „jedan od najistaknutijih neprijatelja zapadnih demokratija”. Stanje me|u iseljenicima u SAD George J. ostaju u fokusu interesovanja. ali bez otvorenog izja{njavanja protiv Jugoslavije. Tako. AF@. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i. za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije. f. jugoslovenska akcija u Americi. Njih je podr`avala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzela pozicije pristajanja uz Rezoluciju. The Croatian Immigrants in America.25. ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”..54 Ciljevi propagandnog rada. nisu svoj stav promenili ni nakon razlaza Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. pouzdani saradnik. f. kao i slanje nov~ane i materijalne pomo}i.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Izveštaj Lj.52 dok Ameri~ki komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. Sukob sa Sovjetskim Savezom. neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima.50 Rezultati ovih. Po~inje se sa izno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”. IV. koja je bila u velikoj meri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti. do`iveli su tako|e. kao i dotada{njih aktivnosti.. jedinica 150 A SCG.). treba „mobilizirati ogromnu ve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na 50 51 52 53 54 George J. AF@. 25. jugoslovensko iseljeni{tvo dobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. 10. Umesto dotada{njeg rukovodstva izabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji. Neposredne posledice.53 S druge strane.313 A SCG. septembra 1947. fasc. prestaje sa radom. fasc. New York 1971. osetila je na polju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima. A SCG. Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD. Iako povratak iseljenika. po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskog karaktera. CK SKJ. Za njih. a u jednom periodu i realne ratne opasnosti. str 315-316 A SCG. odr`anih 15. organizacije i listovi. k-5. fasc. Pregled iseljeni~ke štampe 156 . IX. dobijanje kvalifikovane radne snage. do Rezolucije. u Pitsburgu. do tada neprijateljski raspolo`eni prema jugoslovenskim komunistima. u gotovo svakom segmentu rada (ciljevima. CK SKJ. sadr`ajima. f. Od strane protivnika HBZ }e biti optu`ivana da je levi~arska organizacija i da je povezana sa jugoslovenskim agentima. jedinica 150. New York 1971. The Croatian Immigrants in America. godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenila me|unarodni polo`aj Jugoslavije. ozbiljno }e biti dovedeni u pitanje u leto 1948. odre|ene promene. Nova situacija se bitno odrazila i na jugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima.51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica.. 507/IX.. listovi Narodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~. a sada je dovedena u pitanje. a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unutra{nja stvar Tre}e Internacionale”. jula 1948. januar 1949. Prpi}. str. 109-VI-1-82-. samim tim i ~itavim Isto~nim blokom. Prpi}.

k-5.60 Dodatnim naporima trebalo je da pomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanja materijala. jedinica 150. neutrali{u}i problem nepismenosti. Rankovi}a u kojoj se ka`e kako je u današnjoj situaciji veoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi. {tampanjem bro{ura. U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sa drugim narodima. ~lanaka.58 Veliki zna~aj pridavao se podsticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija sa levi~arskim i komunisti~kim predznakom.59 Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija. a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemima ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija. direktor ureda u SAD. 8. mo`e se uo~iti novi momenat u posmatranju iseljeni{tva i njegove uloge. pa prema tome i sa Amerikom”. f. fasc. osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije. ina~e slu`benik Direkcije za informisanje.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju Edvarda Kardelja iseljenicima u Njujorku. k-5 Drndi}. ina~e posve}enom isklju~ivo sukobu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. AF@. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici nosioce politike IB-a”. CK SKJ. otvorena za saradnju sa svim narodima. Jugoslavija je. CK SKJ. Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iseljenicima u SAD . A SCG. IX. Ova mera trebalo je da neutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih 55 56 57 58 59 60 A SCG. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. plasiranjem bro{ura i sl.56 U Sjedinjenim Dr`avama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu protiv izolacije nove Jugoslavije. 109-VI-1-82. Borba. Izveštaj Lj. jedinica 150. AF@. sastanke sa pojedincima. 109-VI-1-82. k-5 A SCG. IX. upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji. A SCG. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. populiziranje svim raspolo`ivim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgradnje i na{e borbe za mir”. 10. a od posebne va`nosti istaknut je film kao propagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i sliku i re~. IX. k-5.57 Tako propagandni sadr`aji postaju i sredstvo politi~ke kampanje u cilju suzbijanja IB propagande. navodi sadr`aj depeše upu}ene od strane A. fasc. januar 1949. f. Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~inili u tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”. U tom smislu. CK SKJ. novembar 1949.. 25. reporta`a o iseljenicima povratnicima. Stanje me|u iseljenicima u SAD 157 . 109VI-1-82. a iseljenici postaju „va`an faktor te saradnje”. IX.25. a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehe na{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”. A SCG. U govoru.. ina~e prijatelji SSSR. Na kraju. f.”. od 1950. f. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva o stavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama. tvrdi Kardelj. CK SKJ.V. f. f. 109-VI-1-82.

godine ostvareno je svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika. k-5.64 Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika. da se na ~lanke o gladi. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). decembar 1948. 68. 4. antipropaganda kao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili su posledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva. o~ekivao povratak svega 300 iseljenika iz SAD. CK SKJ. prema izve{taju Drndi}a. Sadr`aji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali su isklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje. odnosno neke uo~ene probleme. o nesta{ici i skupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavaju izrazi „kontrarevolucija”. fasc. fasc. f. Zabele`en je i smanjen priliv nov~anih po{iljki. govori vode}ih jugoslovenskih rukovodilaca. Ministarstvo rada. 109-VI-1-82. Kosanovi}a i u ovoj prilici. A SCG. istovremeno upozoravaju}i na njihov sadr`aj. f.f. Plan rada za 1949. f. bili su po svemu sude}i suprotstavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog anga`ovanja.66 U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada. informacije o platama i sli~no. k-5. f. januar 1949.1616/2. 10. bro{ure. ise~ci iz jugoslovenske {tampe. Iseljenicima su tako|e bili dostavljani materijali sa V kongresa. Ve} 1948. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. Komisija za me|unarodne odnose i veze. k-5. Materijali vezani za Rezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levim elementima”. 109-VI-1-82. tra`ili su se sadr`aji iz `ivota. smatrao da ne treba tra`iti od iseljenika otvorenu osudu Rezolucije jer bi ih to moglo izlo`iti opasnosti. „revizionizam”. 109-VI-1-82. Zapisnik sednice komisije za iseljenike. k-5. IX. Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~ki imperijalizam i slu`benu Ameriku.61 Tako|e. januar 1949. On je. ilustracije. Tako se prime}uje.25. sa suprotstavljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Dr`a- 61 52 63 64 65 66 A SCG. Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu. a ambiciozne procene i o~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim. CK SKJ. fasc. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. Izveštaj Lj. 10. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. nastavlja se sa podsticanjem slanja li~nih pisama. U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju i poslu`ili kao „najbolja `iva propaganda”. A SCG. br. kako bi se dobile neophodne ma{ine i postrojenja. Izveštaj Lj. Ministarstvo rada. pa se za 1949. Stanje me|u iseljenicima u SAD A SCG. IX. januar 1949. 20. A SCG. CK SKJ. AF@. jedinica 150. CK SKJ.65 Stavovi S..63 Nasuprot tome. Li~ni kontakt ostaje prioritet. Drndi}a Agitpropu CK SKJ.68. 109-VI-1-82. tako|e. f.62 {to je podsticalo komentare da „svi pi{u kao da su ~lanovi CK”. Rezolucija. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD.f. slike stanova. IX.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 158 . IX.

Writings. 159 . Jugoslavija. ideolo{ku opredeljenost ali i novi me|unarodni polo`aj. films and personal letters were utilized as propaganda tools. counter-propaganda in the USA and deteriorating relations between the two countries were some of the reasons for unsatisfactory results of the Yugoslav propaganda. These activities were conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and among the emigrants in the USA. Flagging support among the left-wing organizations in the USA. sustained material aid). depicting the whole development of Yugoslavia. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici vama. the Yugoslav Government launched a propaganda campaign among the Yugoslav emigrants. continuous counter-propaganda. uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe. The main goal was to create a positive image of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. Diverging approaches of the Yugoslav officials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslav action in the USA.V. photos. In order to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labour force. the Yugoslav authorities became aware of potential benefits the country could have in the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA. They were dealing with the wartime. Yugoslav economic backwardness. but also the new approach to the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia. but also with subsequent events. The Yugoslav split with Stalin had numerous consequences on the Yugoslav action in America. ulazila je u period tra`enja novih osnova za ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom u SAD. were some of the changes that would determine the future course of the Yugoslav action in the United States. Summary Yugoslavia and the Emigration Faced with economic difficulties after the Second World War.

Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů. Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu. 160 . Autor mj. které se projevily v politické. Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu. mnohem více však vliv objektivních společenských procesů. Od počátku 60. Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedonského vedeni k albánskému národnimu hnuti. se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu. Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence. LET 20. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. do značně míry živelně.7) "1968" NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze.Prof. Změny vytyčily základní kontury rámce. Jako katalyzátor často působily personální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. ale provedl některé dílčí modifikace. dr Jan PELIKÁN Univerzitet u Pragu UDK 323 (497. které vyvrcholilo albánskými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968. Nedošlo k nim naráz. ekonomické i společenské sféře. Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí). Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace. probíhaly postupně. STOLETÍ APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968. motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zaběhlého již skoro dvě dekády.

Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv. L. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech. Jednotlivé části federace disponovaly jistou. Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie. jednotlivé republiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. respektive na Josipu Brozi Titovi. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. Státní i straničtí představitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů. Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala.). 161 . s. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. Počátkem 60. let 20. Elity. jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí). P. J. zejména v hospodářské oblasti. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem. Po roce 1966 přešel 1 Marković.J. Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. Sekelj. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem. 2001. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům. Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla. Fungování svazového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace.1 Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligarchie v létě roku 1966. Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly poskytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu. Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu. 45 an. Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu. získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu. (ed. Identitet: Srbi i/ili Jugosloven. respektive jeho organizačním tajemníkovi. i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií. Až do počátku 60. Beograd. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich. století respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie.

albánské a řecké hrozby. 1-2. „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”. ale i drtivá většina obyvatel této republiky. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ.. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu. a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech. 1999. ale také kontrolovala jejich činnost. Své osobní ambice část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např. V Makedonie byl dopad i ohlas změn.a vlastně až do konce 80. Istorija XX. výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit. který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení. Makedonie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugoslávského státu. D.neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. kritika práce civilní tajné služby. V Makedonii proto tehdy . s. Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval. V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii neměla větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické oblasti. Narozdíl například od Chorvatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky orientovaného nacionalismu. ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace. Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů.2 Rankovićův pád provázela mj. kteří přijali makedonskou národní identitu. Jakákoliv vážnější vnitropolitická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity. ale i samotnou existenci makedonského národa. 162 . se ani v polovině šedesátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel. 48. let . I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské. Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky federace. Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků. veka. relativně velmi malý. Makedonský národ. Lazar Mojsov a posléze i o generaci 2 Bogetić. Kiro Gligorov.

považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace).4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifikoval příchod několika tisíc kosovských Albánců. Ve skutečnosti se však . K tomu srovnej: Todorovski. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.J. „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20. 483-498. Skopje. Pelikán. s. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynamických změn vyvolaných v 50. 2000. 187-197. 4. Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národnostních problémů. 2. V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy. 2003. S.” Slovanský přehled. K. Kljakić. s. 1-2.. č. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí. 163 . D. 491-492 (heslo Krsto Crvenkovski. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě. J. Kiselinovski. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent. Lokální komuni3 4 5 Gligorov. zpracované N. školství. letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou náboženskou tradicí do Turecka. republikové vládě a parlamentu. Úloha těchto funkcionářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální. S.: Makedonija e se što imame. 2001.. vědě či kultuře.” Glasnik. Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995).již dříve napjaté . Srovnej též: Kiselinovski. Veljanovskim). Stamova. 63-97. s. s. G. století mladší Krste Crvenkovski. Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců. M. 87.3 Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala. Skopje 2001. století. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl výrazný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii.: Vremeto na Koliševski. 89. s. let 20. Skopje 1994.5 Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné.. č.): Makedonski istoriski rečnik. 1997. „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963). „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iseluvanje na Turci vo pedesettite godine. (ed. Pričinite i početokot na iseluvanje.vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly.” Slovanský přehled. Reformy aktuálně nijak neohrožovaly stabilitu Makedonie. 106. kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Makedonii se trvale usadili. č.. Skopje 2000.

Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný. Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie. který byl použit po brionském plénu v Kosovu. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin. že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu. Změny. jen okrajově. let. Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu. Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva. Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Makedonii. kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. Změny po roce 1966.přehlíželo či tolerovalo. kde žili příslušníci albánské komunity. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily. Falešné obvinění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii. fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení. Zřejmě doufala. které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60. tyto rozdíly výrazně zvýšily. která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Kosovu. kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace. že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postupně automaticky zlepší. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél 164 . Kritika zneužívání moci tajnou službu. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků. a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice. Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny . V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo. stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost. ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu. Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy.

1. let 20. přepis zvukového záznamu diskuse na 14. 130-Savezno izvršno veće. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost). V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci.obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí.Skopje (ANM) 1. se v Makedonii teprve utvářela. která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity. Tamtéž. Strani6 7 8 Archiv na Makedonija . 1969. IV/92. Jak bylo výše konstatováno. zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. f. 6. 507-CK SKJ. I v Makedonii však muselo po kritice tzv. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. bývalých pozemkových vlastníků). Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu. kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války.7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmírnil represivní charakter státní moci.1/1-127. Nová elita formující se převážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace. 1970). O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie. 165 . 559. hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969. že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 . Ve druhé polovině 60. Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG. přepis zvukového záznamu diskuse na 30. vyplývající z toho.191. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. f. nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbánskými komunistickými funkcionáři (tamtéž. že se její příslušníci obávali. důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Makedonii projevovalo jen dílčím způsobem. let scházela Albáncům v Makedonii významnější vedoucí vrstva. 12. Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG).427. k. IV/76. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců.6 V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti. 926. se mj. 1969). f. o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacionalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža. V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních. která již v této době vznikla v Kosovu. včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. a 19. 2. Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost. století hranice s Kosovem a s Albánii.J. Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace.

427. 1.427. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albánského národního hrdiny z 16. Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé.Skanderbega.12/89-131. Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity. 1. mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969. studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. ANM.17/355-524. 1. Neša Markovskeho.191. ANM. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće. 1. které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu. makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota. 1968: záznam z diskuse.191.1/1-127.427. lékaři.170. Strachila Gigova. ASCG.1/1-127. 166 . že se tito lidé snaží obnovit protistátní aktivity. jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace. že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezistence v Kosovu. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie. století . 1969: vystoupení Pavle Davkova. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16. Stenografický zápis ze 3. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. hospodské hádky). Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy. 6.191. 1. 507-CK SKJ. IV/74.427.1/1-127.427.427. přepis zvukového záznamu diskuse na 12.11 Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka. Objevily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albánských obcích. Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii.12 9 10 11 12 ANM 1.170. 12. které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války. 12. 1. f.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy. schůze ÚV SKM 13. Paradox přitom představoval fakt. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. cké orgány dostávaly informace. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. krádeže úrody. 12. Důvodem byla především skutečnost.231.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie docházelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.12/281-294. 1968.

Istorija srpske državnosti. Černé Hoře a jižním Srbsku. 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho.v rámci vstřícných kroků směřujících k faktickému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie .: Dimić.191. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. M. (ed. (ed. že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji. Stevana Doronjskeho. 1. s.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman. P. Srbija u Jugoslaviji. kde žila albánská komunita. 2001.427. ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. Makedonii. let 20. Novi Sad. Krste Crvenkovskeho.1/1-127.” Istorija XX.J. Makedonci a Černohorci nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. století Počátkem roku 1968 . k tomu též: Marković. datovaný 31. Jedan dokument. s. – Hradečný. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo. ANM. se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů. K zasedání podrobněji např. Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo. 143. veka. Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jednotlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost. o problému také Hradečný.14 Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. P. dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb.15 13 14 15 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži. s. 1999. 397-401. Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity. 1969. 12. Praha 1996. godine. Lj. 1.13 Z dohody však nepřímo vyplývalo. že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory. P. 167 .a to jak Albánci žijícími v Kosovu. Vlajka. P.bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat. č. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskriminací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić. tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti. Vlajka byla ovšem chápána .): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968. 1-2. tak i Srby. – Šesták. kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům. M. III. 172..

že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod. kterou tehdy nebylo možné vyloučit. kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionalismu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. Po okupaci Československa Albánie. Zproblematizovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. (ed. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plnoprávného postavení albánského národa v Kosovu. proč by Jugoslávii bránili. podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného výboru ÚV SKJ 14. že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc. od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu.. aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastoupenou v roce 1966. která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka. Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů. že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické. f. Obávalo se. 507-CK SKJ. P.): Služba državne. Marković.17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava. Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery. V podstatě je však ignorovalo. Domnívali se také. kulturní a civilizační úrovně albánské komunity.16 Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie. ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii. K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v dosavadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. která se 16 17 ASCG. s. že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tvrdila. Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity. 11. omezila podporu své agentuře v Jugoslávii. 10. aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie. 1968. 172. zachovali neutralitu. III/144. neboť jsou pevni spjati s albánským státem. 168 .. Nereagovalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou.

12/281-294. P. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije Beograd (AS). Savez komunista Srbije–Centralni komitet. f. které vypukly 27. neměly charakter organizovaných demonstrací. 12. 1968). Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace. neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií. tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách. s.(ed. užším Srbsku). 1968. Poprvé od roku 1913. za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny.. III. které zde proběhly až 28. P.1/1-127. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal. f..): Služba državne.J. III. depeše a šifrované telegramy. dále také AS. Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova. 1968. listopadu. 11.21 V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace. sl.18 Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců. 507-CK SKJ. tak v příslušných částech federace šokující překvapení.170.: c. depeše a šifrované telegramy. f.427.20 Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat. a 28. století v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování makedonského nacionalismu.. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný. které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28.s. zápis ze 79. 173-174. listopadu. P.): Služba državne. (ed. 1. Šlo však jen o relativně drobný incident. 12. kterou přednesl 28. 11. let 20. Marković. listopadu 1968 na mnoha místech Kosova. s. Vypukly jako drobné šarvátky 18 19 20 21 K tomu srovnej: ANM. Izvršno veće Srbije. schůze vlády 27. f.19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.191. 144-145. (ASCG. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu). nedatovaný oběžník ÚV SKJ adresovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik. 507-CK SKJ. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 1. a 29. že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova. listopadu nepřetržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska. k. Drobné konflikty.. d. 1. nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách) 169 . 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS. který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu. ASCG. Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27. Z publikovaných pramenů nejvíce v dokumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković. Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska Slavka Zečeviće. znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru.427.

a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu. Apostolski zcela správně konstatoval. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru. výročí ilindenského povstání. 11. že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek. Gostivaru a Struze. na nichž vlajky visely. které se sešlo již o tři dny později. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Makedonie. Upozornil. Sekretariát ÚV SKM.23 Shromáždění. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí. tak i z Albánie. se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii. Tvrdil. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega. krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie. Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. (ANM. zápis z I.22 Několik incidentů.427. který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace. schůze sekretariátu ÚV SKM 6. 170 . Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii. které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii.1/1-5. přestože zde vládne nejautoritativnější režim v Evropě. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. 1. 1968. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně. svým charakterem.1/1-127. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z rozšíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separatistických snah zdejší albánské komunity. 22 23 V Debaru bylo 29.427. 12. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65.194. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího. ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968. listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace) vyvěšeno několik albánských vlajek. mezi Albánci a Makedonci v Debaru. Kritizoval vyvěšování albánské vlajky. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků. že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí. který nutně provokuje albánskou komunitu. 12. jednak emisary vyslanými protisocialistickými silami.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova. se hned na své první schůzi 6. 1. ale albánského nacionalismu. které měly jasně protialbánský osten. vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepokojení. Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově. rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.191. 1968) ANM. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Bělehradě. snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice.

Rozhodně kritizoval demonstrace v Kosovu.170.427. schá24 25 26 ANM.kritizovali makedonský nacionalismus. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii. 1. že se většina odborných předmětů v albánských středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie. formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie. ve skutečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky. prosince26.1/1-127. V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu. Tamtéž. zmíněno. 171 . Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně .12/281-294. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16.25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu. Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu. Upozorňovali na to. 1968. let 20. tedy ještě před demonstracemi Albánců v Tetovu. které zazněly před týdnem v projevu K. odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu.J. Stěžovali si na to. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností. Kritizovali požadavky makedonských Albánců. který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení. Crvenkovskeho. že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. 1968. že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii. která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra. 12. 12. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím. respektive albánských paralelních tříd v obcích.191. Obavy z albánského nacionalismu. ANM. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb. 1. V třináctistránkové rezoluci. V projevech bylo mj.24 Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM. kritizovali zřizování albánských škol.427. Upozorňovali také na špatný stav albánského školství v Makedonii. století V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky.

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci. Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komunitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit problémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejícími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usnesení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních pokrokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí. Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacionalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze
27

28 29

V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv. Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových demonstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.) Tedy albánské vlajky. V letech 1941-1945.

172

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur. Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevylučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31 Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovskoalbánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie. Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokračovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i
30

31 32

Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969) Politika (Beograd), 20. 12. 1968. Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.

173

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parlamentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugoslávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33 Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Makedonii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa. Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné
33

O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167. 34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.) 35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174. 36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albánské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.

174

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37 Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozhodlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dávány do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovskoalbánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40 Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou
37

38

39

40

ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští členové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komunity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců. Politika, 27. 12. 1968.

175

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacionálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kritizoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii. Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo překvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvýznamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44 Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a
41 42

43

44

ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech. Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi. ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.

176

1969. let 20. Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně . f. století v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války až v prvním roce nového milénia. AS. která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice. 6. V roce 1969 makedonské vedení definitivně opustilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. Mocenská elita většinového národa. kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu. byly důsledkem shody okolností. respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii.46 Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity. 97. 9. k. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. letech menšiny diskriminovány. Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů. d. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity.: c. 507-CK SKJ. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval. Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii. vystoupení V. V 70. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit stanovisko. 418-419. vystoupení F. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu. Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací instituce. (ASCG. Savez komunista Srbije-Centralni komitet. s. 1969. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14. Hodži. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. a 70. IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ. D. začala považovat historicky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální. že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Makedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci makedonského státnosti. Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 46 Kljakić. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70. f.J.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika. tvořícího již počátkem 70. Devi) 177 . Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér bránících neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. nic nenamítal Josip Broz Tito. Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků. Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. let skoro pětinu populace Makedonie.otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů.

Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina. Od januara 1968. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. Postupno je ograničilo delovanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. Državni vrh u Skoplju. Perović. Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorijski proces koji je Albance stavio faktički u geto. godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacionalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta. Nikezića i L. godine. Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod. koja je kulminirala albanskim demonstracijama u Tetovu u januaru iste godine. Makedonsko rukovodstvo se 1969. pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. za razliku od grupe pod vođstvom M. godine). Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan republičkih okvira. V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie. godine konačno odreklo pokušaja integracije albanskog stanovništva u većinsko društvo. veka Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne napetosti u Makedoniji 1968. razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace. přivírali nad diskriminací albánské menšiny v Makedonii oči. Rezime Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom. Bez većeg protivljenja pomirilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice. centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emancipace albánského etnika. Gore spome- 178 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

179

Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 341.485 : 17 (4-12)

ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ
APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezultata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti. Nema sumnje da je osamostaljivanje dr`ava na prostorima biv{e SFRJ pratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projektovanih ili ostvarenih dr`avnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dr`ave kao strate{ki cilj `elele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacionalne dr`ave. U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}im delom ostvareni u svim novostvorenim dr`avama, biv{im republikama SFRJ, bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili du`e vreme ili ih na odre|enim teritorijama uop{te nije bilo. Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a be`anja naroda sa prostora zahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijent iz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo. Bilo da se radi o odlasku u strane dr`ave ili se radilo samo o preseljenju unutar dr`ave u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajednice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u i me|unarodnim institucijama. Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnim karakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale u najve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”, organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sredstava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri180

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje, nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1 Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, dela teritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se u budu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injenica da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili svesni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini te`ili poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko je bio proces kontinuiran i na kraju delotvoran. Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priznavala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojim redovima”. Posebno ne kao strategiju dr`ava u nastajanju. Izuzetak se mo`e na}i u ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karad`i}a na primer, koji je prilikom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se rat zavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima” pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane produbljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dr`avnih granica pojedinih zemalja...” Otuda to mo`e imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razloga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2 Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990– 1999. godine, u dr`avni~kom `ivotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi i delatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj republici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dr`ava isklju~ivo hrvatskog naroda, tj. dr`ava u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”. Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godine bilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjina i ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”. Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo o tome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojao ostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka” dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz
1

2

S. ^eki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo 2000, str. 29. S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

181

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. U zajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor „o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama i omogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje to `ele izme|u dviju dr`ava”.3 Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju a zatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata iz Severne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kao operacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovaka ostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivno napustili. Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamdesetak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oru`anih snaga Hrvatske posve o~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnih odreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomeranje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovom prostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH o napu{tanju domova srpskog stanovni{tva. Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni{tvo do`ive}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugi put bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}ina Srba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999. godine do~ekati novi rat. Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „humanim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki, kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka, Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati narode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se po pravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim. Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegovi akteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po
3 4

D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682. Isto. Dr`avni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugarske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnu praksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dr`avama da urade isto kad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105.

182

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom, nastoje da doka`u kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imaju namere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”. Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme 1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se ka`e da je to: „genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, rat za ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5 U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni, dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencija dana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzimanje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog, tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To je genocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}i rat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6 Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sve ju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasilju a neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjetonadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi u XX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire iz primitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{e Donija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavno ustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7 Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dr`avama je i razli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovija istra`ivanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom” srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojnim publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oni izjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojam kao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjem tako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~ke grupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in – me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regulisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine, gde se ka`e, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih u namjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili
5 6 7

S. Livada, n.d., str. 263. Društvena istra`ivanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248. Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, ^asopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

183

maja 1992. uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo je etni~ko ~i{}enje. Isto. Uz sve to. ka`u da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebu vojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije. n. nakon ubistva Gorana Zeki}a. 39. da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvo pona{anje ~ini „akte genocida”. Arnautovic.9 Autori Instituta za istra`ivanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava iz Sarajeva.d. sa namjerom da se prisile na bijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”. Zbornik radova. „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe iz grada.. „Dok su se {irili iz Srebrenice. str. Razlog za ovakve kvalifikacije. Armautovi}. Genocid u BiH. Etni~ko ~i{}enje. Isto. d) mjere uperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe. 80. Vidi opširnije o tome R. str. str. vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe. c) namjerno podvrgavanje grupe `ivotnim uslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju. str.”11 U pomenutoj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. ubijeno je preko 1 300 Srba. da se stvore „etni~ki ~ista podru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike.. Za taj „uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala. Idu}i dalje u ovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedelima Srba. pisalo se u tim navodima. da srpski napadi „grani~e sa genocidom”. a jo{ ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”. e) prinudno preme{tanje djece iz jedne grupe u drugu”. 361. 184 . uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA. Sarajevo 1997.8 Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnovi posve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pritisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid. Djeca u vihoru rata. 32. 81 i dalje. Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog ~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima. pale}i ku}e i teroriziraju}i civilno stanovni{tvo. „prihvatile kao da su ga i same izrodile”. Grupa autora. godine. da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog tra`ila i njegovo zaustavljanje. kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti. 8 9 10 11 12 R. Sarajevo 2000. odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja. b) te{ka povreda fizi~kog ili mentalnog integriteta ~lanova grupe..10 Citiraju Izve{taj generalnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se ka`e: „Svi me|unarodni posmatra~i se sla`u da ono {to se doga|a predstavlja zdru`eno nastojanje Srba u BIH. prihvatile su i vlade i institucije zapada. bo{nja~ki autori vide u ~injenici.12 Po mi{ljenju Sajrusa Vensa.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. str. 739-744.

tvornice. Balkan posle Drugog svetskog rata. Grupa autora.14 Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demonizacija drugih strana. Beograd 2003. od jula 1995. li{eni profesionalne ~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. Krempton. godine. str. da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planski sprovodili etni~ko ~i{}enje. 355. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nema re~i o „genocidu”. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno harizmati~nog vo|e bez stega. hidrocentrale.M. dovedeni na teritoriju koja im je bila strana. str. Za svoja nedela javno su pohvaljivani. fusnotom su objasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (primjedba redakcije). nije bilo ta~no. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etnici”. Ru{e mostove. kada je. Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u 13 14 15 Istoriografska problematika ovog zlo~ina tra`i sveobuhvatna dodatna istra`ivanja i prevazilazi okvire naše teme. Genocid u BiH. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i masovan zlo~in nad Bo{njacima. godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja. od mnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje. 185 . `eljezni~ke pruge. Hrvati i Bo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” ali su „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”. Za Hrvate i Bo{njake se jo{ ka`e. tradicionalne vojne discipline. CIA. ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacije opro{tene. ka`e jedan od savremenika koji pi{e u jugoslovenskim prostorima. 739-744. koje su Srbi izvr{ili jula 1995. dalekovode. iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojima se tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. sakralne gra|evine. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plansko. i jedni i drugi za Muslimane da su „islamski fundamentalisti” i tako u krug. ovi opet za Hrvate da su „usta{e”. Kremptom. U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{e SFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid. na primer generalu Krsti}u. Sarajevo 1997. U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije. kulturne spomenike. To uglavnom. kako govore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka. Ve}inu nedela po~inili su „siroma{ni.15 Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima ka`e: „Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. Zbornik radova. osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”. izve{taja me|unarodnih humanitarnih agencija. {kole. R.13 “Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori ne pominju. televizijske i radijske oda{ilja~e. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”. nedovoljno obrazovani mladi}i.

” Pri tome su podvrgnuti nasilju. istorijska prava. Hrvata i Muslimana) postoji gotovo isti obrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. `ene i starice. bi}e.17 U Apelu hrvatskih kardinala F. str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 8. svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja. premla}ivanje. srpsko je Sarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom. „Muslimansko fundamentalisti~ko vo|stvo te`i za unitarnom muslimanskom BiH i u tu se svrhu slu`i razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti. izbegli{tvo i progonstvo. Slobodna Dalmacija. Isto. ali se konretno navodi da na svim podru~jima „pod srpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje. Srpske muke se ne pominju. Ud`benik za IV razgred gimnazije. a mnogi su i ubijeni.. zlo~ina iz pro{lih ratova. 243. Katolike i Muslimane tjera se iz njihovih ku}a.. bez obzira na versku pripadnost. Pominju se genetski kodovi. 186 . nesrbe odvode u konclogore. nemogu}nosti zajedni~kog `ivota. Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dr`avnom zakonodavstvu etni~ko ~i{}enje ima kodifikovane norme. vi{e Hrvata iz Vojvodine zamenilo je imovinu sa Srbima. prisilno ih se preseljava preko dr`avne granice. Istra`iva~u nije te{ko da uo~i da na svim primerima (kod Srba. kulturu. Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga. „razmena teritorija i naroda”. napada na svetinje. miniranje crkava. samostana i ku}a. samostalnost. 16 17 18 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u. U sredi{tu je rat i krivac – kolektivitet. dopunjavan je i novim „oblicima”: „dobrovoljno preseljenje”. predmet ~i{}enja – nevina `rtva. „zamena imovine” i drugo. doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no.. Sa`eto govore}i iznala`ene su sve nove i nove mogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”. itd.16 Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske. mr`nje. Posrbljuju se nazivi sela i gradova. „nasrtaja na na{ jezik”. 9. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus 250. spre~avanje povratka izbeglica itd”. fizi~kim mu~enjima. ranjavanje i ubijanje Hrvata. 1994. U vokabular se uzimaju termini: vekovnog neprijatelja. naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju.18 Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog naroda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995. dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih. 236. Siluju djevojke. enklava u Srebrenici je iseljavana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”. Kuhari}a – Zagreb. str. Zagreb 1988. i V Pulji}a – Sarajevo. „humanitarno preseljenje”. ono na jugoslovenskim prostorima nije uva`avalo ni pravila ni norme pravno regulisane. tlo. veru.. mu~e i masakriraju. Agresor `eli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja.

672 184.000.385 Ukupno 550.000. Podravske Slatine 1. osnovnih demografskih prava. izbacivanjem iz stana. Vinkovaca 1.1998.1997. 187 . 1. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine raseljene su u 25 zemalja.000. Danskoj 22. 8. Erazmus. itd.1996. Zagreb 1996. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor i proterati „neprijateljski narod”. Prognanici 550.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se prema donjoj tabeli: Razdoblje 1.000.836 izbeglica. Ovo se odnosi na delove Hrvatske.1991. prekr{tavanjem.870 210. Francuskoj 15. godine. oktobra taj broj se popeo na 78. dece i sli~no. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu je bilo skoro 19. {kolovanja.926 399.000 260.1994.592 167. godine.12.179 i Zadra 1. 1.796 Izbeglice (BiH i SRJ) 402.000. Nema~koj 330. U Finskoj ih je bilo 89. 195. zatvore. Izbeglice su bile iz 73 op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3.5. maja do 30. oktobra 1996. ograni~iti u slobodi kretanja.750 31.660 408.2 miliona (polovina stanovni{tva) a hrvatska 450. str. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva. jula 1991. bez obzira da li se radi o unutra{njim izbeglicama unutar jedne dr`ave ili spoljnim (izbeglicama u zemljama u okru`enju ili u celom svetu).1993. Najve}i broj izbeglica dosti19 20 Livada.325.555. 4.609 117. Siska 1. Bosna i Hercegovina imala je oko 2.705 254.12. pogubiti.000.164. Petrinje 1. u Srbiji je taj broj iznosio 418.000 proteranih Srba. 18. 6.338. str. registrovano 34. izolacijom. 1.661. odnosno krajem 1992. Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini. Osnovni. ali i prostora gde sudara vojnih i paravojnih formacija nije bilo.154 224.000.. Vukovara 3.360. mu~iti.562. br. glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice.449.545 106. n.M.000 raseljenih u vlastitim zemljama. 4.471 126. [vedskoj 122. 31. zloupotrebom `ene. registrovanih samo u Beogradu. li{iti materijalne egzistencije. 1.000 663.000.199. uskra}ivanjem lekarske pomo}i. od 18.1995. verskih sloboda. 3. Vojvodinu i Sloveniju.768 272.181 U Srbiji je od 1.493 527.869 212.1992.000.d.000 izbeglica i oko 20. Norve{koj 12.056 188.127.19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je 3. a do 15. zlostavljati.721 94. Holandiji 23. [vajcarskoj 20. 5. Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokreti naroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije. zatvoriti ga u logore.791 196. 1.264 352.

uglavnom srpske nacionalnosti. Grupa autora. Od 1992–1995.000 u Beograd.219. Me|u poginulima i nestalima nalazi se 3. najvi{e iz je bilo iz Sarajeva 27. Beograd 1998. Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina.545.774 vojnika. itd. U intervjuju Tadu{a Mazovjetskog 28. str. Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju je stiglo 189. godine. n.d. Procentualno je 1995. bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani. invalida.219 itd.000 izbelica od ~ega preko 65.6%) i 188 nepoznatog statusa.904 lica odnosno 63%. godine utvrdio 6. U poslednje tri godine evidentirano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional21 22 23 Grad otvorenog srca. „Veritas” je me|utim.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Hrvati 3% i ostali 1%.000 i u Crnoj Gori oko 70. zatim 1991. Tuzle 3. str. Vuji~i}.d.320 mu{karaca (87%). Vukovara 6. 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. do novembra 2000. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%. jula 1995. gnut je u aprilu 1993.301. Me|u `rtvama je bilo 5.23 Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskoj iznosio je nekoliko stotina.481. Beograd i izbeglice 1991-1996. 50-58. 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije. Zagreba 6..000. ranjenih. Osijeka 7. maja 1994. 7. Primera radi. 2.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. govori da je u Bosni silovano najmanje 20. Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje. str.682.21 Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskog stanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu: „Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta. Nacionalni sastav: Srbi 77%. Me|u 167. godine.000 izbeglih i prognanih lica od ~ega u Srbiji 585. sa podru~ja Republike Hrvatske. godine iznet je podatak „da su srpske trupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini”. n. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995. kada je registrovano 665.190 poginulih i nestalih lica. 224. godine 56% izbeglica je bilo iz Bosne i Hercegovine.22 Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinim dr`avama. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima daju pau{alni brojevi.000 bo{njakinja. 858 `ena (13%). 43% iz Hrvatske. kao „izbjeglice” odlaze u Srbiju”. godine 2. jer im tobo`e prijeti „usta{ki pokolj”.941. Mostara 4.076 civila (33. 2. siro~adi i drugo. godine pod za{titom Ujedinjenih nacija poginulo je ili nestalo 3. I doista dio srpskog pu~anstva. godine. ali se nakon zavr{etka rata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih `ena.389. tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih. Krajem te godine (deo izbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka je bila: 47% iz BiH. godine. 188 . Muslimani 9%. 141 policajac. J. procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. Jugosloveni 10%.

„Glasine o etni~kom ~išcenju. NIN. Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999.000 `rtava. „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”.642 Srba. zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nije prelazio 220.12. itd. @erjavi} je konstatovao da je 158. navodi se podatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200.000 ili oko 9.26 U knjizi R. Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da je bilo 158. 28.2004. 364. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe.000. str. a da je unutar same Jugoslavije bilo 850. str. 265 i 273.629 Hrvata i 3. godine u Hrvatskoj proširili svoje teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla.5%.000 ili blizu 71%.000 i ostalih 14. Veritas.000. na Bo{njake otpada 1. U celom tom prostoru nije bilo ni~eg novog. 346 i 354. Bo{njaka je nastradalo 160.21. str. n.980 Muslimana. 7. Banja Luka 2001.000 raseljenih lica.M.000 `ivota. 367.000 stambenih jedinica (1/3 stambenog fonda BiH).000. 16. Srba 22. Autor ka`e da su Srbi od maja do avgusta 1991. a koje je prikupila demografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45.500 stradalo od muslimanske vojske i isto toliko od hrvatske.024.28 24 25 26 27 28 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH. obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da bi prestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”. dok je kod Srba 12. da je 250. 20. R.000.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima Seada Had`ovi}a bilo je 230. uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nosti pribli`ava cifri od 7. str. Od oko 2. mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od 329. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra~unati. Krempton. godine da je u ratu poginulo 156. 189 . pravoslavnih 28 i jevrejskih 5. „a 152.27 Krempton jo{ ka`e da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja” postigli sve {to su `eleli. S. Kremptona. Bio je to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata.000 naselja.000 miliona prognanih.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”. katoli~ke 182. Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala.000 Hrvata ubili su srpski agresori a 2. Had`ovi}. osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko ~išcenje. str.000 muslimanski.d. 12. 5. Zbornik radova.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta. poru{eno je oko 3. Beograd. Balkan posle Drugog svetskog rata. Hrvata 31.000 a od ukupno 1. od ~ega 75–80% bili su civili. januara 1996.25 Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdravstvenu za{titu od 1. dok je 2.000 smrtno stradalih. str.000 muslimana stradalo od „srpskog agresora”. Isto.000 ljudi..000.240.239 sru{enih i devastiranih bogomolja na islamske otpada 1. Beograd 2003. Beograd 2002.000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”.279 ostalih.

pod neposrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih nacija. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istoriji..31 Bez namere da se tra`i simetrija. Sarajevo 2000. legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”. kino sale. Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi. sabirna centra i zatvora. 452-453. Tar~inu. betonske bunkere.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. {kolske zdravstvene i rekreativne institucije. F. Stradanje Srba u Sarajevu. a koja ~ak i povr{nom analizom pokazuju gotovo identi~an na~in zlostavljanja i poni`avanja ljudi. Dretelju. Pomenuti autor. Beograd 1995. tunele.d. Boji}. str. koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju. koje su 1945. gara`e. Prema izjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom koji ina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima. i da je na teritoriju Srbije i Crne Gore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta. Beograd 1996. Godinja. Bosanski narod optu`uje za genocid. jame. fabri~ke hale. ^esto se na svim stranama kod teme logora i zatvora pominju i stadioni. Svaka od tih strana je istra`ivala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su registrovana razna zverstva i zlo~ini. Godinjak. posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugoslovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata. ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. skladi{ta. S. konstatuje da je na okupiranoj teritoriji Bosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora. magacine. 105. Udru`enje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu 29 30 31 32 M. E. O bezbol palicama mo`e se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i. ka`e E. pravoslavne crkve i drugo. Mitrovi}. dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nih institucija. nije to bio jedini generator. stanice milicije. iako glavni. M. Ekme~i}.32 U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvora u kojima su tamnovali Srbi. n. Bojl. Godinjak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte. E. godine. {to je o~ito stereotip iz ^ilea iz 1967. kazneno popravne domove. Sasvim je jasno da su postojali razra|eni (osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane. ukazujemo samo na neke naro~ito uo~ljive ~injenice. Genocid u BiH.. „Zlo~ini u koncentracionim logorima”. Srbi su. Godinjak. E. hangare.30 Zapravo sve ono {to se mo`e pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima i zatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj. Novi Sad 1996. Me|utim.29 Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnih sukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. vojne kasarne. podrume. Muslimanski logor Visoko. E. 190 . hotele. Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u Tar~inu i Konjicu. str.

Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu. ~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u 20–40. 453. „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i Crne Gore. „vukovarci”.M. ali ih zato po neda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.000 Bo{njaka. {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebivali{ta. M. Luka Prazina i drugi. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ ponudilo 527 lokacija. Bile su formirane od lokalnog nivoa pa sve do dr`avnih institucija. „beli orlovi”.000. „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja” koji su do{li. regiona ili oblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. 33 Isto. Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji. Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e. „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”.33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno. Bili su tu „arkanovci”. Koliko je ve} javnosti poznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”. Osnovnu ~injenicu da su ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana `eli se zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. naneli su mnogobrojna zla srpskom stanovni{tvu. da su prilikom razmene logora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”. ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja. paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodili Mu{an Topalovi} Coce. Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice. Jedno vreme. „{e{eljevci”. Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formirane mnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. cenkanje. Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260. str. Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranim dr`avama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. Neki nau~nici u Bosni i Hercegovini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset {est paravojnih grupa. posebno po~etkom rata. Gotovo da nije postojalo mesta. Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slobode dolazili razmenom. gde su boravili srpski zatvorenici. razmenjivale „ratne zatvorenike”. U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logora za Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto). 191 . Amerike i Australije. prevare i drugo. Poznato je da su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini. Odlazak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovih brakova. „rojalisti”. mnogima je bio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope. [pegelj ka`e da su u Hrvatsku dolazili. One su na razne na~ine uz pregovaranje. itd. „srpska garda”.

minirnje.35 Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”. 382. znakovlje usta{ko. nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i prevesti u T.). „Lisice”. u kojoj je pod ta~kom 12. „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa.O. koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno (su|enje i ubistva vo|a). ili bar da su formalno nastojali spre~avanje njihovog delovanja. 9. Izme|u Kremlja i Republike Srpske. K. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvatskom sto`eru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratska stranka 26. „Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice. Isto. „Psi rata uvjek na|u svoje mjesto. „Satnija Uskok” u Osjeku. 217. str. analiziraju}i 1. str. Sje}anje vojnika.”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{la Armija BiH. godine u okviru stranke prava (HSP) nastaje hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje su nosile crnu odoru. godine. U Naredbi je naglašeno da zadatak treba „obavezno sprovesti”. „Medijski rat” izme|u suprotstavljenih strana je tema za posebnu analizu. kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojska NDH. Sarajevo 2001. Jo{ ka`e da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj. Špegelj. 341. Nikiforov. Beograd 2000. Isto. paljenje. a koji su kraticu svog imena mogli ~itati i kao hrvatske oru`ane snage. Manje je poznata ~injenica do kojih je do{ao ameri~ki novinar T. vojska Mate [abi} [abana. plja~ka. Ma~i}. godine izdala Naredbu.38 Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala se kroz celu drugu polovinu XX veka. Dr B. Po popisu stanovni{tva iz 1948. 192 . Zagreb 2001. str. itd. U Hrvatskoj je bilo takvih grupa „na desetke”. Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostorima neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvu stanovni{tva. zastra{ivanje. pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programeri oslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”. 262. ne mo`e se opovr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali.500 novinskih ~lanaka iza{lih tokom 1992. Zlo~in protiv mira. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim republikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da su aktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike. itd.34 Od leta 1991. str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nikiforov još konstatuje da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija na`alost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratu koji se vodio protiv Srba”. Brok. oktobra 1991.36 Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom ~i{}enju (zlo~ini. str. godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanak objavljen na {tetu Srba. od 34 35 36 37 38 M.

str. U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg zaklju~ka: 1. Podravska Slatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u. Udeo pojedinih naroda. Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama.8%.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven.739 ili oko 15% ukupne populacije. godine (nakon ukinute kategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581.9%. godine iseli 157. Titovoj Korenici 75.2%. a deo se iseljavao usled raznih pritisaka. Glini 60. Do 20% bilo ih je u Osjeku. Isto.530 Srba. taj broj je iznosio 531. Obrovcu 65. Na{icama i Slavonskoj Po`egi.4%.5%.9%.7%.8%. Dubrovniku 6. Benkovcu 57. Gre~i}. nacionalni identitet”. 173.978. Novoj Gradi{ki 20. Kninu 88.4%.Lj. 193 . Orahovcu i Grubi{inom Polju.8%. ne{to vi{e od 10% ukupnog stanovni{tva. ali i posle njega.502 ili oko 11. ukinute su sve zvani~ne srpske institucije. Ogulinu 35. Pakrac.2%. Karlovcu. Novoj Gradi{ci i Sisku. Glina. Gospi}u. Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu.9%.8%. etni~kih grupa u formiranju jugoslovena u razmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji. Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine (5-10%). mešovitim brakovima i porodicama. [ibeniku 10.8%. dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%.4%.5%.40 Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991.5%. Kutini 7. Srba je bilo 543. Svi Srbi sveta.M. Bjelovaru 8.9%. 55.5%.0%. Rijeci 10. Bitnu ulogu u formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%). Pakracu 40. srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe. Lopušina.39 Neizvestan politi~ki polo`aj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde su `iveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest je `ivelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u 1971.0%. Grubi{inom Polju 32. Karlovcu 20. Slunju 29. Orahovici 21. Donjem Lapcu 97.7 miliona `itelja Hrvatske. M. Anti}.3%. Kostajnici 62%. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju .4%. Na{icama 11. Srbi .obespravljeni ili privilegovani. Novskoj 21. Belom Manastiru 25. Beograd 1994. Dvor.1%. Petrinji 44. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ 3. str. Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin. Daruvaru 33. gu{en je „srpski kulturni. i 1981. Daruvar. Zagreb 1996. Donjem Miholjcu 11. 39 40 41 V. Podravskoj Slatini 35. 3.9%. Godine 1981.5%.4%. Drni{u 21. 2. izme|u 80–90% samo u op{tinama Donji Lapac. Gra~acu 82. pa prema tome i jugoslovena. Gospi}u 31. Novskoj.3%.0%. Od pojave Mas-poka. Slavonskoj Po`egi 14.%.6%. deo njih se od 1961.3.5%. a do 15% u Rijeci. Donjem Miholjcu. Tri su osnovna razloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”. Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva. 5. 4. Dvoru 85. Hrvatska etni~ka populacija u Hrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova. narodnosti.6%. Mas-poka na primer. U Zagrebu ih je `ivelo 5. Belom Manastiru.

9.047 3. Zagreb Karlovac Vara`din Bjelovar Rijeka Gospi} Po`ega Sl.88%) (1.37%) (2. itd. Vrginom Mostu 70.83%) (7. godine.0%.28%) (26. 194 .41%) (8. Nakon prvog oru`anog sukoba 31.16%) (20.1%. godine.83%) (3. Zbornik radova i izveštaja. u Krajini su izneti razlozi za njeno formiranje.55%) (0.46%) (3. ukupno je u ovoj dr`avi registrovan 201. Kao razlog.513 1. [ibenika. nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog `ivota u iole ravnopravnim odnosima i toleranciji.73%) (6.164 2.26%)43 Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba iz Hrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formiranje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990.82%) (5. navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda.426 (2.412 3. avgusta 1990.00%) (32.627 3. godine. Brod Benkovac Zadar Beli Manastir Osijek [ibenik Knin Vinkovci Vukovar Split Pula Dubrovnik 18.54%.44 42 43 44 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991. Splita.382 2.67%) (5.65%) (3.147 1.5%.41%) (7.920 8.5%.4% i Zadru 10. marta 1991. Srbima nisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode. a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en 2001.58%) (7.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.767 1. Vinkovcima 13.21%) (4. Osijeka. izbacivani su sa radnih mesta i iz stanova.076 437 1. str.513 10. godine na Plitvicama. Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001. podaci sa CD-a. Virovitici 15. Knin 1993.42 Nakon etni~kog ~i{}enja. Simboli i tehnologija vladanja re`ima u Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dr`avu Hrvatsku.946 625 1.0%.980 8. Vukovaru 37. Vrbovskom 33.557 730 2. godine.631 pripadnik srpskog naroda {to u procentima iznosi 4. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost MUP-u Hrvatske 19.0%. Vojni}u 90. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba. godine.811 5.89%) (4.

90 40. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”.378 Srba broj 7.043 3.555 10. vere.054 8. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao: „Srbi su jedini pravoslavni narod. koja je te{ka bolest. 20.393 16. kulture i drugog.41% 9.040 33.295 8.23 75..854 7.371 8.697 1.20 86. To je {izma u {izmi. decembar 1992.52 89.-553 % 0.92 34. godine iz Hrvatske proterano 270. mali u svakom pogledu `eli da od Beograda napravi ~etvrti Rim.236 42.343 13.975 18. profesija.92 60. Niš 1994.366 37. Korenica Vrginmost Obrovac Kostajnica Glina Benkovac Ukupno 8.60 45 46 T.599 11... SAO KRAJINA Mesto Donji Lapac Vojni} Knin Dvor Gra~ac T. To je.395 1.557 14.986 Hrvata % 97.M. 195 . ka`e on. I to je zapravo Svetosavska sekta.572 9.041 13.000 Srba. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj krajini nakon njenog progla{enja 21. koja se onda preta~e u velikosrpski imerijalizam. Postoji sindrom svetosavskog {ovinizma.35 70. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Pojedini istra`iva~i utvrdili su da je tokom 1991. a zna~i sluga. rob.36 32. decembra 1990.55% 1.52 62.05% 9.761 4.886 1. godine.44 88. zanimanje. str. megalomanije.39 16. Jedan mali narod.729 7.. Zadr`avaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske i podnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti br.262 17..888 12. 223.54 28. Politika.45 U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZ javno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti.851 23.954 14. Nestajanje Srba.51 80.52 24.996 4.88 broj 44 116 3.591 8. koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispred Isusa Krista. Bogavac.66 65.585 11.60 50.”46 \odan na ovom skupu uverava da ne zna {ta zna~i re~ „Srbin”.434 11. godine.

770 572 190 2.262 1.388 1.770 1.960 3.g.639 Hrvati 1981.769 5. 1991. Manastir Bilje Branjin vrh Darda Grabovac Jagodnjak Karanac K.079 1. 1.654 1.065 Srbi 1981.698 1.775 1.466 2.681 1. 179.504 1.248 1.951 1.571 1.582 1. Kne`evo Lug Popovac Zmajevac Ukupno 1.439 551 674 411 27 347 29 Ma|ara 688 865 422 46 626 31 67 289 382 90 834 17 888 ISTO^NA SLAVONIJA Stanovni{tvo 1981. zapad47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske.001 2.036 1.g.177 14.g.093 1. 1991.578 6.682 1.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.441 17 25 731 789 940 904 1.352 1. 1991.708 5. godine.926 1.243 2.235 Hrvata 446 3.953 8.700 6.408 1.136 51 73 12.699 1.146 1. 20.700 604 190 142 3.690 44.887 6.324 1.760 21.676 4.127 1.327 1. 149.751 1.624 1. BARANJA Batina B. 30 33 1.482 1. oktobar 1992.g.478 68 56 3. nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajine prema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanovni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba.594 336 372 88 48 661 670 1.289 34 1. 163.491 6. U isto~noj Slavoniji.Vinograd.449 10.532 873 296 432 651 418 125 1.g.106 1.034 240 Srba 61 3.146 2. str. godine.881 13.42547 Bapska Bobota Borovo Br{adin Ilok Lovas Negoslavci Sotin [arengrad Tovarnik Trpinja Vukovar Sredinom 1993.702 1.171 33.026 2.g.996 2.901 1.005 2.442 2. 1.465 493 484 136 133 1. 196 .

bez politi~ke i vojne elite. sociologa i dr. Po pravilu odlazili su imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak u izbegli{tvu.000. plja~ku.800 stanovnika 95% su bili Srbi.000 stanovnika od ~ega 98% Srba i 2% Hrvata. Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40.49 Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja Republike Srpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo do etni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vreme ratovanja 1991–1995. 2. 25% Hrvata i 2% ostalih. Pre svega ~injenica da su RSK.389 stanovnika imala 93% Srba. godine. a ostali 10%. dok je Lika (4.500 km2) od 135. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nom Sremu i Baranji (2.450 km2) od 87.M. godina. Bez obzira na sve ove spekulacije i mnoge druge. napadnuti od strane 200. str. pre svega u Republiku Srpsku a onda u SRJ. U severnoj Dalmaciji (3. „Maslenica”. i da je pre toga ve} pet godina sa njenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta.000 stanovnika 90% su bili Srbi.456 km2) me|u 83. koji je organizovan i uslovljen dr`avnim organima RSK. ^injenica je tako|e.48 Na prostoru cele Republike Srpske Krajine `ivelo je u to vreme 433. neke su ~injenice nedvosmislene. da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska vojska u nekoliko navrata.595 stanovnika od ~ega 91% Srba. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada bila dezorganizovana. naro~ito potencirana u Hrvatskoj.306 km2) je imao 51. pre svega ameri~kih aviona. govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva. stradanje civila i drugo.808 km2) od 48. razaranja. avgusta 1995. Na Baniji (3. 4% Hrvati i 1% ostali. 5% Hrvata i 2% ostalih. Kordun (2.000 hrvatskih vojnika i policajaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srpski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika.406 stanovnika `ivelo je 97% Srba. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda o kojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vremena biti predmet sporenja istori~ara. da je dogovoren na relaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevina ustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva. 48 49 Stanje i osnovni pravci o`ivljavanja RSK. 197 .008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29. jasno pokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajeva Republike Hrvatske. Knin-Beograd 1994. ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni 4. 73% bilo Srba. Isto.000 vojnika. 7% Hrvata i 2% ostalih. U avgustu 1995. 2% Hrvata i 1% ostalih. Tu mislimo na ubistva. Jedna od teza. Najmanji pocenat Srba bio je u zapadnoj Slavoniji (5. „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki d`ep”.

itd. 198 . 202. Tu je pre rata `ivelo 749 Hrvata i 2.598. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. Knin 20.000 Srba. dok se vojne `rtve ne pominju. Od 1996-1999. sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne. krevetima stradalo 34 civila. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srba na vekovna ognji{ta. Beograd 2000. itd. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama. ili se nisu odazvali registraciji. Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda to potvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj i ovom slu~aju apsolutno sprovedenoj. godine u Benkovcu je ostalo 730 Srba. verske i rasne netolerancije. kad su mnogi promenili izbegli~ki status. plja~ka pokretnih dobara i stoke. str. Oni ka`u da je u sektorima jug i sjever `ivelo oko 300. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001.734. Donji Lapac 3.000. ubojstva. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali. Izbegli~ki korpus. Beograd 2004. od crkvenih. 6. Helsin{ki odbor Hrvatske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila.000 Hrvata i 200.50 Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba.52 Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacionalnosti. 1999. oti{li u tre}e zemlje. godine da je taj broj 154. Sistematsko razaranje gradova i sela. a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme registrovano 2. Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002. dvorištima. Gra~ac 4.000 od kojih je 3. Na po~etku ratnih sukoba Hrvati su uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2.000 stanovnika. Obrovac 4. ru{enje.163 incidenta: nasilje. str. ili 7. Potpredsednik iste vlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko 6. i uop{te stvaranja ambijenta u kome je `ivot povratnicima nemogu}.53 O „rezultatima” 50 51 52 53 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. 50.000. Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja policije i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije.079.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. terorizam. Hrvatski Helsin{ki odbor ka`e da ih je bilo izme|u 200–180.430.51 ^ak i da se zanemari neka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji su na{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji „Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko 200. I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju. plja~ka.964.000 stanovnika od ~ega oko 85. paljenje. dok je ostalih bilo oko 15. Isto. pokazuje da se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9.255 potpuno nemo}nih starih osoba. str. godine. zlostavljanje.789 Srba.46%. hrvatska vlada utvrdila je avgusta 1995. Isto. ali i u kancelarijama dr`avnih i lokalnih ~inovnika.327.500. pretnje na ulici.

bilo ih je na hiljade.000 „djelomi~no po zapovjedi vlastitog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. str. ... – pa ~ak i da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi. zapadni istori~ari su izneli podatak da je Krajinu napustilo 120. Isto. I drugu (konstataciju). septembra 1995. sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama. U ratu 1991–1995. strahota. domovi kulture. vredni predmeti i crkvene knjige nestale. 199 ... „Bljesak”. i ne samo u ovom slu~aju.. potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja. uni{teni bibliote~ki fondovi. Oplja~kana je sva srpska pokretna imovina. Mulimani kao „`rtve” a Srbi kao „agresori”. 76. 167.54 Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana. „Oluja”. jednu konstataciju reportera smatramo zna~ajnom: „Nitko posle toga ne `eli da objavljuje njihova ratna zlodjela.000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljeno i minirano.. paljenja. godine. inventar uni{ten. proteranih i „ni~ijih ljudi”. Srpska krajina.Izgon. Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotip po kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”.. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. potpuno su devastirane. 77. avgust 1995. Hrvatska mo`e slobodno tra`iti pomo} od Evropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u `estini etni~kog ~i{}enja”. Oni jo{ zaklju~uju da je „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalno politi~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”.56 54 55 56 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. uni{ten znatan deo komunalne infrastrukture. Me|utim. donosi ~lanak Roberta Ficka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba u punom jeku.M. Hrvatska ima mnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine. str. Cetinje 1998. str. The Independent 4. ~ine nestala lica. Nepostojanje volje kod vlada novonastalih dr`ava da rasvetle ove slu~ajeve produ`ava agoniju obespravljenih. da ovdje nema etni~kog ~i{}enja”. uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti. hrvatska policija i hrvatski civili. srpske ku}e su opusto{ene i orobljene. sad kad je svetska pa`nja zaokupljena bosanskim paklom. Poseban problem. Ku}e koje nisu minirane.”55 Opise ubijanja. da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska. Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ „Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje 22. godine. namerno izostavljamo. „Meda~ki d`ep” kao i etni~ko ~i{}enje gradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono u Hrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj.. uni{ten celokupni sto~ni fond.

do 22. mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog ~i{}enja bio evidentan.62 Kad je u pitanju me|unarodni faktor. Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migracije”. 68.57 Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda. Kriminalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu poslu`iti pri argumentovanju da se strah u Srba bio argumentovan. no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i ~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”. Isto. Srbi su jo{ i govorili o „masovnom” samoubojstvu {to se „mo`e smatrati metaforom za egzodus”. smatra citirani autor. povratnikom kome su nanijeli zlo”. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju. Anti} daje obrazlo`enje o okolnostima u vreme „Oluje” i ka`e da je „usled brzine akcije i ote`ane komunikacije” pojava imala i elemente stihije tako da su iselili i oni kojima to nije bila `elja. Kova~evi}.58 Na odluku o iseljenju. svakako je „uticalo i povjesno sje}anje na kolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru. Sadr`an je u „na~inu nastanka. tim II. Isto. str. Anti}a je logi~an nastavak procesa na prostoru Republike Krajine. Pojavljuje se u mnogo 57 58 59 60 61 62 Lj. Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza” prije kona~nog iseljenja. Masovno iseljavanje je najavljeno. Zagreb 1996.61 Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi se i teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a oko podele Bosne i Hercegovine. Isto. “U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istjerivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. pre svega Evropska zajednica. Anti}. avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu. godine.d. str. Detaljnije o tome: D. kao i da izbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom. Kavez . metodama odr`avanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva. Beograd 2003. Posmatra~ka misija EZ.60 Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~ja Hrvatske. kao srpski odgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju. Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj.Krajina u dogovorenom ratu. Isto.59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskih lidera. 200 . n. 67..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 70. Mnogi Srbi su izbegli i zbog mogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela. str. na osnovu „posmatranja RSK” od 7. oni su se „uklonili” da ne padnu u ropstvo.

„Storm”. Ono {to je primje}eno kod posmatra~a od Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja” najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba koji su uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”. etc. avgust. Greatest war crimes committed by individuals (Srebrenica. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi.) were just one of the methods in a complex strategy of ethnic cleansing.M. 201 . It is also a fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connection with „others”. 74.63 Summary Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniable fact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995. 63 Srpska Krajina. str. refusing to admit it as their own strategy. These methods resulted in expulsion of hundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of millionmasses of refugees which will encumber political relations between the Balkan states for years to come. The paper shows that ethnic cleansing played a more important role in the war strategy than all other elements or features. The paper tries to prove this clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts of the former common state territory.

Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odr`ao studentima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941. on je smatrao da nije potrebno baviti se posebno teorijom. Srpska knji`evna zadruga objavila je 2004. da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanju o pro{losti. prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svoje shvatanje istorije. Iako je „otac” moderne istorijske nauke. godine i u kome je izneo neke od osnovnih postulata „nove istorije”. Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knji`evnoj zadruzi na ustupanju ovog teksta. Pour une histoire a part entiere (1962). `ele}i. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire (Pariz 1953) i. druk~ijim struktuisanjem teksta. na taj na~in. tvorac dru{tvene istorije. Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956) nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji. {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodolo{kim re{enjima. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvede stalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijske nauke.ISTORIOGRAFIJA Historiography Dr Dubravka STOJANOVI] Filozofski fakultet. 203 . posmrtno. dokazati novim ~itanju ostataka pro{losti. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe. „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Jedan od problema srpske istoriografije le`i u tome {to ona ne obra}a dovoljno pa`nje na teoriju. {to slabo komunicira sa svetskom istoriografijom. prihvatanjem metodologija susednih drut{venih nauka. Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopiti svoj `ivot sa istorijom”. Beograd LISJEN FEVR. sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora. Zbog toga su nam ostala samo njegova predavanja. {to strane istoriografije nedovoljno koriste njene rezultate. u izvanrednom prevodu Marije D`uni}-Drinjakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}. ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~no primenjivati na istra`ivanja.

^inilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijama nude detinjasti ideal malog Anatola. Zamoljen da im odr`im tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istoriju. karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na Ecole Normale. Ne volim mnogo da me{am razli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem. bio je. godine. i koji je sa~uvao sve do kraja `ivota – jedan nedavno preminuli kolega Collège de France. posle godinu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina. Da je ne volim. smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ali. Jednostavno. to je sasvim prirodno. koju on. Onoj koju volim. o istoriji. o istoriji? re}i }ete mi. No ipak mogu da vam ka`em slede}e.1 Sre}an sam zbog toga. i druga. U svakom slu~aju. koliko su mu{karci moje generacije u proseku dali vojni~kom `ivotu) – upisao sam se na Odsek za knji`evnost. razume se. Onoj koju poku{avam da unapredim. ne bih bio istori~ar. Da ne postoje isto tako i dve istorije. Ali ona nije mogla da izdr`i dve godine viskoke retorike u gimnaziji Louis-le-Grand. priznaje to. Sa onim smislom za humor. Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila duboko usa|ena vokacija istori~ara. godine u{ao u ovu ku}u. 204 . Raspolutiti svoj `ivot. ne upoznaju li se pri tom svi samo sa prvom? Smelo pitanje. volji: valjao je za istoriju! Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue). A ko bi znao ne{to vi{e tih detalja od onog do sebe. upravo je prvo {to `elim da 1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941. Reklo bi se da baviti se istorijom po njima zna~i saznati. matematika Generalnih Inspektora. po{to najavljujete }askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”. I Jednostavno. poverio nam je jednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna. Ne ba{ tako. *** „Volim istoriju. pristupa~na. Kad sam 1899. ne `elim da vam govorim o toj istoriji. Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am o onome {to volim. Anatol Frans (Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istoriju Francuske „sa svim detaljima”. koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijedna te{ko}a ne pla{i. dve godine pomnog pretresanja Priru~nika spoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Bur`oa (Emile Bourgeois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). ako ne sve detalje. ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misiji gospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. Nego o onoj drugoj. ne razume dobro. stra`na. poput vam. jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo nameniti zadovoljenju svojih dubokih potreba: to je u`asno kad je poziv koji je ~ovek izabrao intelektualni.

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

vam ka`em da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samo zato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica – ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{ta nije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji`evna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu nam neki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i ne razmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijski razlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjoj liniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|e dugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problema Istorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se slu`im ovom uobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i najmanje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) i ja dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mi smo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onih prideva pomo}u kojih se u toku vremena izra`avalo toliko razli~itih stvari, da on, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatili ovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira na koricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jedne nove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom prihvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {to je „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi poslu`ila kao oznaka ~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno, {tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh: ho}u da ka`em – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu. ** Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivnosti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, u okviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je postulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunili doba {to su se smenjivala. Podu`a definicija: ali sumnji~av sam prema odve} kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojim odredbama otklanja mnoge la`ne probleme. Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a ne kao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju (Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasifikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to 205

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbiru rezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su neki nov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pretstavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no, ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da se postignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im se uka`e kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novim `ivotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviru neprestano sebi grade. A kao drugo, ka`em – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije koja se uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju, psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti ~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zanimaju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudipripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja – ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, koji su raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}uju jedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modus vivendi koji se naziva @ivot. Ovako definisanog ~oveka mo`emo, ako nam je tako zgodnije, da uhvatimo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~im povu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade, jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni; istori~ar prou~ava pro{li `ivot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe – na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli `ivot i koji ume da ga posmatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja – a mi se onda mo`emo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju on obavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je da nikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okviru dru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni, koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{eg prou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudske aktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada. ** Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih, ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se u ovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zanimljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u kojima, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim 206

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odr`ao studentima tre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mlade ljude, koje je ~ekao te`ak profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, u nekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nosti da lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~ar koji to ho}e svuda mo`e korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {to je Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, `arom svojih re~i i zra~nom snagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja – upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eo da se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskom pozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istoriji iznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod tim imenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ tra`iti na ispitima do doktorata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar mo`e da izmakne ovoj opasnosti; ako bih mogao da vam podarim ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i. No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama, razmotriti neke od `ivih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji u istra`ivanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ije su o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont? Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije. Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompilacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~no vo|enom” istra`ivanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz „nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovi svakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dve operacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer, postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubaciti u utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti... U to vreme istori~ari su `iveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju „~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji, priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. ^injenica koje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje, ~injenica koje je on sad samo imao da zabele`i. Dovoljno bi bilo da je ma koji od ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikroskopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nije dato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Za samo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethodno dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje – 207

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istra`iva~a, ~ije je delanje samo time i omogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enu hipotezu. ** Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje ne isporu~uje sirove ~injenice. ^injenice kojima bi nekim ~udom bilo podareno nekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {ta drugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u `ivot priziva istori~ar. Znamo da ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no klanjamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba da posegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|u kojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako ~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanu u samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a to je istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono {to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e u kriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji se na njih poziva... Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon {to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke, tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da ka`em da on malko zaostaje i za poslednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti na prvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezuju za ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to. [ta }ete! kad u nekoj od onih knji`urina na ~ije pisanje izgleda ve} godinama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onih po{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {to vrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ili ma{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta, Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa na nekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kad je ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih u na{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on je zna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo li onda i dalje da se pitamo za{to istoriju izla`u poruzi, okre}u glavu od nje, `igo{u je i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, toliki ulo`eni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjem jedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove be`ivotne istorije u kojoj se nesuvislo sla`u re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je 208

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje je sazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e im slede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnuti pokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?” Pa ~udite li se onda onim `estokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelosti mladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj krizi istorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi iz moje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije na Ecole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato {to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato {to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjuje na analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to, kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadr`aja, ve} pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jednostavno kriti~ki metodu. Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji`evna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji`evnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (André Michel), naslednikom plahovitog Kura`oa (Courajod), tog JUpitera gromovnika iz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojim napretkom, ponosna na svoje pobede, uobra`ena zbog svojih materijalnih uspeha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svom hodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovo stvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvuk jednog glasa s one strane groba. Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala i svoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet), Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa (Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija, koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijao Deman`on (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zadovoljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{e okrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj od svake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemu onome {to nije ona sama u naju`em smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {to bi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost prema ovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali od svega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto u na{em duhovnom `ivotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I da bismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji po formi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi 209

. bez razlike. ~itati istoriju. izra`avaju ono ~emu treba na}i leka. razo~aranost. potpuni nestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom. i to brzo..TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sad smo zna~i gubiti vreme.” 210 .

Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 .2 Mo`e se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa tendencijom da se njegov rad prika`e kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacije i borbe protiv komunizma. @arko Jovanovi}. Beograd 2004. Knj. prevladavali su istori~ari koji su mu posvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskom ratu na tlu Srbije. Nova iskra. Mladen Stefanovi}.1941. Beograd 1991. Klivlend Ohajo 1958. Lazo M. u: 100 znamenitih Srba. Southport. Beograd 1992. Kosti}. Nedi} . Milan Nedi}.1945. Karapand`i~.Biografija i drugi istorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”. Prof. VINC.1944. I-II. 211 . Beograd 2003).1944/1945. Beograd NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945 O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}i broj radova. Nedi} i njegovo doba. Minhen 1968. njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima. „D. Iskra 1990 Milan Borkovi}. N.1-2.1945”. Melburn. Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 . „General Milan Ð. Beograd 1995. Zbor Dimitrija Ljoti}a 1934 . I-II. vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}''. Dragan Aleksi}. Milvoki. Kosti}. Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu. M. Borkovi}.V. General Milan Nedi}. Milan Ristovi}. Za istoriju naših dana. ^ikago. Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. Quinsland. Beograd 1993. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941-1944. Beograd 1979. VINC. ''Sloboda''. Ljoti}. Beograd 1968. B. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro1 2 Boško Kosti}. Armijski |eneral Milan Nedi}. Ilinoj 1956 (reprint. Istina o Milanu Nedi}u. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 . Vjenceslav Gliši}. Mirjana Zori}.1945. Ilija M.GRA\A Sources Dr Mile BJELAJAC Institut za noviju istoriju Srbije. Narodna knjiga. Australija 1976. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov. B. Lil 1949. Gradanski rat u Srbiji. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. Princip. Zagreb 1976. ''Nikola Paši}''. INIS-Dobra. Beograd 1994) Milutin Propadovi}. INIS. M. Privatno izdanje. Stanislav Krakov. Srpski preporod. SAD 1965. naj~e{}e su objavljivali van Jugoslavije. Petar Martinovi} Bajica. Srbija u završnici rata 1943 . U`i~ka republika. Beograd . Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. INIS.1 U zemlji. Petranovi}. Pavlovi}. doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zbor i Komunisticka partija Jugoslavije 1935 . Beograd 2002. Bor. I-II. Milan Nedi}.

Nedi} je svoj boravak u Austriji. box 52. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnosti u kojima je delovao general Nedi}. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihvatio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat. juni kao datum hapšenja. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel). jula. Nedi} je potom uhap{en 6. Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. Riddleberger-u CE (verovatno odelenje Central Europe). da su postojali legitimisti i revolucionari. Record Group 84. Dakle ovaj memorandum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO.. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije doveden je 9. „Izjavio je da nema ~ega da se boji od Amerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. glavno-komanduju}em savezni~kih snaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T.5 Prema zapisniku majora Edmunda L. godine kao „poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija (Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10. Fond State Department. Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo je da general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija od razaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti. Yugoslavia. te propisivalo obaveze okupatora i okupiranog. (Borkovi}. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof. Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopiju Nedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. 3 4 5 National Archives Washington. ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta. maja 1945. Memorandum generala Milana Nedi}a generalu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. Dao je informacije o svim svojim saradnicima koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} i ministar dr Nedeljkovi}. koji je general Nedi} uputio 25.3 Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. Dokumenta koja objavljujemo. kucanih bez proreda. predstavio kao internaciju u koju su ga stavili Nemci sve do dolaska Amerikanaca. Mesec dana pre ove informacije. 1945.4 Kako saznajemo iz ameri~ke prepiske. britansko poslanstvo Berlin. godine i nekoliko prate}ih. file 800. Kinga. FO.II. Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat.d. a s druge strane da ne bude previ{e eksploatisana od Nema~ke. Nedi}. verze u nauci. s. u fondu State Department-a. Smatramo da su ovi datumi ta~ni. isto poslanstvo je iz Berlina dobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana. n. mogao rasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uz dodatne izvore. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu u Washington-u. odelenje Maryland College Park. do sada nisu kori{}ena u istoriografiji.370) 212 . jula. posebno u Kicbilu. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|unarodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom. augusta 1945. zavr{ava King. jula iste godine. Collins) komandanta 42. knj. a jo{ vi{e u javnosti. budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima.

Istako je ~injenicu da ni jednog trenutka ni njegove. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu se izra`ava zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika. Uprkos tim te{kim okolnostima.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86. uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarila Srbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji. U prilogu memoranduma Ajzenhaueru. Hrvata i Ma|ara. Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dr`ali u internaciji sve dok krajem augusta nije prihvatio polo`aj. on u ovom memorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na sve na~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavu odstupanja. Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srba iz zarobljeni{tva. 213 .M. koliko je bilo u njegovoj mo}i. ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata. general Nedi} je prilo`io rezime svog memoranduma koji je 19. Upro je prstom u hrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda koja je nastupila po slomu armije na svim stranama. {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srpskog naroda. Zala`e se da Amerika uti~e i kontroli{e izra`avanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}e politi~ka manjina manipulacijom. siro~adi starih do 14 godina. pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara. Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskog naroda od represalija.000 dece. Naveo je nedela Ma|ara i Bugara. Tako je. poslao dr Nojbaheru (Dr Herman Neubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. mada su i dalje bili anga`ovani u borbi sa partizanima. politi~ka manjina. i brat mu na ~elu 2. kao i spremnost ministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovom radu tokom okupacije. Kada je njegov odnos prema pokretu Dra`e Mihailovi}a u pitanju. Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslaviji te da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprla Nemcima (on na ~elu 3. obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno 400. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad. po Nedi}u. srpskih radnika te 20. predstavnici demokratija koje su svoje predstavnike slale glavnom {tabu Dra`e Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke. ali ta~no i pred me|unarodnim sudom. a ne pred Titovim.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a u Jugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstave savezni~kim sovjetskim jedinicama. grupe armija JV). Izra`ava li~nu spremnost. a posebno na teritoriju NDH. januara 1945. Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaska sovjetskih snaga i partizana 1944. godine. a posebno ~injenica da su ih oslobodile ameri~ke snage. On u vi{e navrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu.

ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihailovi}a preko Sarajeva. pozivanje na njihove susrete u Be~u. a „protiv zajedni~kog neprijatelja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. E. tj. mo`emo se pitati za{to se Nedi} nije odlu~io da i njega prilo`i uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru. a {ta podupire njegove ocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. februara 1945. pro{log meseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade: Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. u ovom pismu od 2. n. februara tek. Gosp. u Kicbilu. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sa nema~ke strane. U najkra}em. da se taj odnos. a taj odnos i sada jo{ postoji. koji iza njih stoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28. ma u kom pogledu izmeni. istori~ari mogu uo~iti {ta je Nedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike. Pri ovome napominjemo da Nema~ka nikada.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}a ministru Nojbaheru od 2. Naime.)” U nastavku ovog pisma se izra`ava stav prema onima iz srpske emigracije koji su imali druga~ije poglede: „Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka. godinu (priredio Radoje L. okupatora prema okupiranom. ispu{ten je predistorijat memoranduma Nojbaheru. Pavlovi}.167-173.d. Kne`evi}). godine i do{la do ovog zaklju~ka: 1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum. ako je hteo. Pov. pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima. 1990 i 1991 za 1971. tj. da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom. odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli i o~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u. postojao izme|u Nema~ke i Srbije. br.. Nj.. januara ove godine na svojim sednicama 1. od 19. Vidi tako|e: Ilija M. Shvatanje koje je izlo`eno u Memorandumu od 19. januara ove godine samo konstatuje ovu situaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. Ministru dr Nojbaheru u Be~u. Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim. odnos pobedioca prema pobe|enom. i 2. 214 . u kome general i njegove kolege u izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od 19. objavljena je u Glasu Kanadskih Srba. Br. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade daleko preciznije iznesena i.1/1945. ni u kom obliku nije tra`ila od srpske Vlade u Srbiji. Prema napomeni prire|iva~a radio ih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima. godine. januara 1945. s. i{la bi mu vi{e u prilog: „Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. pro{log meseca – doista stoje i ostaju na stanovi{tu neposrednog produ`avanja borbe. Str. kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije. to je njihovo privatno 6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade.” Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanje sada menjamo (.

Privid funkcionisanja ove grupe kao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945. Prema dosada{njim znanjima. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u prostorijama hotela „Imperijal”. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”. a grad je bio izlo`en bombardovanjima.9 7 8 9 Vidi nap. M.2. 4. Ve} od 17. koji je preko Joni}a saznavao {ta se me|u ~lanovima vlade de{ava. Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili „Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”. godine. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. Borkovi}. posebno u Jugoslaviji. internircima i biv{im zarobljenicima. M. s. Pavlovi}. pomo} u organizaciji novih trupa.”7 Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz `ivota „srpske vlade” i samog generala Nedi}a istori~ari. Tanasije Dini}. pa i samog Nedi}a tokom njegovog saslu{anja. 364-365 215 .M. To im je bila osnova da tra`e od vlade Rajha da ih kao vladu i priznaju. knj. iz Beograda i preko Srema. Kako se verovatno ne bez ironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}. od kojih su neki nastavili da `ive posle 1945. Kontrarevolucija. s. Aleksandra Cincar Markovi}a. U grad su se slivale i druge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da prebace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. izjavama pojedinih li~nosti kao {to su Dragi Jovanovi}.d. a Nedi} da bude predsednik tog odbora. Kontrarevolucija. koje srpska nacionalna Vlada. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacija promeniti. vojno-politi~ki savez sa Rajhom. ne mo`e prihvatiti. Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odr`ava sednice i razra|uje svoje planove i taktiku za bli`u budu}nost. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 mi{ljenje. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~ita svedo~enja savremenika. U Be~u je vladala beda.8 Za u`e znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sada znalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi u svetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imaju razumevanja. vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”. otputovali su po~etkom oktobra 1944. su se do sada koristili najvi{e zarobljenom nema~kom gra|om. Borkovi}. Neki ministri su bili mi{ljenja da vlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitet koji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londonom. godine u emigraciji. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla dobijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama. izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali u Beogradu. predsednik „vlade nacionalnog spasa” Milan Nedi} i njegovi ministri. skupo}a. n. 173-174. 362-372. kojoj ja stojim na ~elu. oktobra. I. oni su se zaista „igrali vlade” i tra`ili priznanje od Nemaca.

Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi prebacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu. Terzi}. Beograd 1999. Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pitanje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici. Svoj doprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istra`ivali dublje razloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojne stvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5.260 gra|ana.600. Beograd pod bombama. a lakše nekoliko hiljada. godine. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana u beogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga. septembra 1944”. ''Jugoslovenska kraljevska vlada. Jedan deo srpskih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{losti bio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskog naroda. U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezultati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. ameri~ka divizija. a sudbina Nedi}a i ve}ine njegovih saradnika bila je tragi~na.65) Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. Ðor|e Stanko- 216 . ''Razoreno je oko 600 ku}a. godine. kada je prema slu`benom saop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. godine. Mosburg i Novi Ulm. februara 1946. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dra`a Mihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944. Veroljub Trajkovi}. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina je uhap{ena jula 1945. godine''. Na dan nema~ke kapitulacije. 8. kako }e se prema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potra`ivanja }e ispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apel na generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka. „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. divizije. maja u Kicbil je u{la prethodnica ameri~ke 36.10 Na takvu su`enu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}i komparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije. Ðoko Tripkovi}. dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturi Nedi} je odr`avao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni. umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio u pokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. Leskovac 1995. januara 1946. Leskova~ki zbornik. a oni su mu pored pisama slali pakete sa hranom.11 10 11 Mom~ilo Pavlovi}. aprila 1944 poginulo 1. i 17. a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42. a privremena egzistencijalna za{tita u civilnoj upravi generala Milana Nedi}a.'' (s. teško povredeno 1.

d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. Podgorica 2004. c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939. u ovom izve{taju nisu uklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga.0250. 27. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kog boravka u toj instituciji. Washington.000 $. „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta 1941 . National Archives. Iz analize je vidljivo da je jugoslovenska vlada odredila grupu od 40 in`enjera da u roku od ~etiri dana pregleda razaranja Beograda. a 80% od predratne cene za potpuno uni{tenje. Na drugoj strani.000. avgusta 1945.000$ prema kursu iz 1939). State Department. doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. koja su nastala nema~kim i savezni~kim bombardovanjima.1944”.77-86. po na{em sudu doprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugom svetskom ratu. godini. Suma {tete nad li~nim dobrima iskazana je posebno. za te{ka o{te}enja 50% od iste cene. godine. Informaciju je izradio Eric L. isklju~uju}i mostove i razaranja na `eleznici. ekonomski savetnik. Pobjeda. 1-4/2001. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo. Zori}.992.M. Tokovi istorije. Pridonoff. U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {teta pri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na 220. s. Tako|e.000 dinara (2. 84.12 Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dr`ava u Beogradu i poslati su u Washington.222. isti dokumenti upozoravaju nas da su danas u opticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. Korisno je u svakom slu~aju saznati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i. postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanja broj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama. b) procenjena gra|evinska cena bila je 1.150.000 dinara za kvadrat kao u 1939. ode}a i dr). Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula: a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metara kvadratnih. 12 217 . „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”. Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1.000. 815. a na stvarima 1. Box 53. dok.270. zbog ratne propagande.000 $). „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske 1943 . Dokumente smo pribavili tokom skorašnjeg istra`ivanja u National Archives u Washington-u. a potpisao tada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. godine od one iz 1944.1945 (Istorijski stereotipovi i stvarnost)”. Koristimo priliku da se zahvalimo prof. Tako|e. Reg.000 dinara (3. ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je vi}. od toga {teta na stvarima i li~nom imovinom gra|ana procenjena je na 113. br. Mirjana M.

Ista direkcija je tada utvrdila da je vodovodna mre`a bila o{te}ena na 360 mesta. U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autor izve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istra`ivanja u sedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje je podneo tim od 40 in`enjera.615 zgrada.5 mld nema~ka. U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nim posledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda. dala Tehni~ka direkcija op{tine grada. a lak{e 6.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom I inventara. Prema izveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2. Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. 218 . Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji je proveravao {tetu na odre|enom uzorku.000 metara tramvajskih pruga.880 lak{e o{te}enih stanova. 16 od 87 autobusa. ISI. te`e o{te}eno 1. 22-23 Nikola @ivkovi}. ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme u svakom gradu posebno. Rusa.192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938). a ukupno utvr|ena ratna šteta 46. 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastale kao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1. Dragan Aleksi}.145 milijardi ameri~kih dolara. Zemuna i drugih srpskih gradova. 1. i 7.271 `rtvi. odnosno razli~iti akteri na istom voji{tu.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inventar i stoku. O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve} pisano.1944.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. dok je lak{e o{te}en 22.000. razlikuju se od podataka koje je samo za nema~ko bombardovanje 6. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714. Beograd 1975. o{te}eno 76 tramvaja od 104. Beograd 2002. INIS.888. a 289.000 $. s. Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 . {to je izazvalo jugoslovensku vladu u 13 14 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu. Beograd 1992. Milan Koljanin.300. najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisano je direktnoj plja~ci. Kod nema~kog dela. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. 9. Od toga 35. Dokumenti u prilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira koliko je u {teti koju je pretrpeo prostor.831 stan. pripadnika NOV). Autor piše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logora (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih (Italijana. Razoreno 60.9 milijardi $.85 italijanska i 1.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci pominju jo{ 600 poru{enih objekata. (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975. aprila 1941.100. a nema~ke procene o 4.000 od ukupno 80. dobra i ljudi imao udela rat uop{te. Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9.

stigao je odgovor. da va`nost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti. koji je preneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. 219 . godine. vojnog izaslanika u Washington-u. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem” U prilogu ove poruke vlada je dobila. Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`an vojni cilj. da fotografska interpretacija rezultata bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. sem ciljeva. u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo je stavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombardovanja poginulo oko 20. povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. Larrabe vladi. navodi Terzi}. i 17. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvi|anja. aprila nad Beogradom: „Izvr{eni napadi 16. Na protest potpukovnika @ivana Kne`evi}a.000 gra|ana.15 Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Normandiji 6. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvim danima otvaranja drugog fronta. sa obja{njenjem: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. juna 1944. aprila na Beograd (Sava. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Londonu da ulo`i hitne proteste i zatra`i da se takav tim akcije obustavi. 15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova. deo izve{taja ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. da su {tete. znatne i da nisu bile `eljene”.M. i 17.

Charge d' Affaires a. The aggregate material loss from both the German and American bombings.270. 1). 14 American Embassy.000 (about $1. Eric L.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). Approved: Harold Shantz.000.000 at the 1939 rate) 30. CONFIDENTIAL BOMB DAMAGE IN BELGRADE (Prepared by Eric L.000. ** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyed buildings could be salvaged. 1941.000 at the rate of 55. Pridonoff) The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers to conduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the several bombings of the city by enemy and Allied aircraft since April. Belgrade. amounted to 220. clothing and other personal effects) amounted to 113. 50 percent of such value for heavy damage. (Voluntary) Enclosure: As stated.000) of such loss having been attributed to the American bombing. each having an average of 100 square meters of space. and 43.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. DOKUMENTA No.000 dinars (about $780.000.000) to the German. according to the survey.000 dinars ($3. 1945.000. 220 . * Not including demage done to bridges and railway installations. (b) estimating construction cost a 1. The major share of personal property loss is said to have been caused by military pilfering.000.000 dinars (about $2.992. which does not include the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latter part of 1944 and personal property. The loss of personal property (furniture. and the American bombings of 1944. Yugoslavia. Pridonoff. Economic Analyst. and 80 percent of such value for complete demolition** and separating damage into that caused by the German bombings of 1941. The breakdown of the estimated damage to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No.000 dinars per meter in 1939.i.050. calculating the degree of damage at 20 percent of total 1939 value for slight damage.150. The formulae of appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numerical unit. August 27.

400..500...00 Total housing damage by American bombing... 1 to Report No....000 Total bombing damage..500 18....39....000 21.500 16.720... 14 dated August 27....000 Germanb boming 820 82...650.M...000 German bombing 89 8..222... SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE.400.$1.. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 TABELA Enclosure No..150....450. 1945.. Belgrade.600.....000 Complete destruction 80% value loss American bombing 205 20.900 4...080 flats damaged Total square meterdamage Loss in dinars* 108.000 German bombing 235 23..000 221 .... 1941–1944 Slight damage 20% value loss American bombing Number of 1...000 16.107...00 29...$1.......800.000 dinars .000 Heavy damage 50% value loss American bombing 590 59...000 dinars ... Yugoslavia.942.000 dinars ..500.....67.000 Total housing damage by German bombing. American Embassy.

Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Emil Kekich. bb 222 . Yugoslavia. 14 Belgrade. Hectograph to Department. at the suggestion of Mr. the author. ELP. had conducted sample appraisals. Report No. Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analyses. of the bombing damage in Belgrade. These sport checks on 12 properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closely with those of the 40 engineers charged with making the overall damage estimates.

D. James W. Robert Murphy Enclosure: Preliminary Interrogation Report of July 10. 1945 on Milan Nedic. Belgrade. In ozalid to Department Copy for Mr. Riddle Berger. CE. 820. CONFIDENTIAL No.C. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Berlin. former Chief of Staff of the Yugoslav Army and Minister of War. august 18. Washington. 1945. 794 SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION REPORT ON MILAN NEDIC The Honorable The Secretary of State. Respectfully yours. Sir: I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the preliminary interrogation of Milan Nedic. Copy for American Embassy. who later became the Prime Minister of the German controlled regime in Serbia.M.02A RM:co 223 . File No.

as well as German threats effectively. HEADQUARTERS COPY THIRD UNITED STATES ARMY INTELLIGENCE CENTER Interrogation Section APO 403 PRELIMINARY INTERROGATION REPORT PRISONER: NEDIC. They are: Djura Dokitch. He states he entered a silent coalition with Gen. Jochsbergstrasse 40: Bogoljub Kujudjitch. then rose to the rank of General of the Armies and deled that position until 1935. fought against Germany during World War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. M. Minister of Kuzmanovitch. he fled to Austria in October 1944. he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. Minister of Communication. Italy. Austria where he remained interned until the arrival of the Americans. Minister of Public Travel. From Wien the Germans sent him to Kitzbuhl. however. 224 . He was placed under house arrest in Belgrade by the Germans. at the same time protecting the Serb people from German designs. Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met the Russian. Yugoslavia. the communists. 1945. He was left to govern only a slice of Serbia. dated 9 January 1945. With German consent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito. He was pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group South with which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. and the Bolshevists. was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. Nedic believes two other members of his cabinet can be found in Venice. stayed there for three months at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. The following members of Nedic's government are still at Kitzbuhl. to despatch no. After that he became Chief of the General Staff. The Russian advance into Serbia becoming imminent. Josif Kostitch. In a memorandum. a position he relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. Milan AIC 1588 (Political) Date: 10 July 1945 PERSONAL DATA: Nedic was born in Belgrade. 794. from Ambassador Murphy. and Dr `.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. From 1918 to 1933 he was a corps commander. Minister of Justice. August 15. His offer. Nedeljkovitch. During his internment there were persistent proposals on the part of the Germans to form a new Serb government. the rest being divided among Germany and her satellites. Minister of Finance. Berlin.

M. KING Major. KNOWLEDGE BRIEF: Augmented by accompanying files. Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945. Infantry Commanding 225 . BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ADMINISTRATIVE DATE: Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl. SHAEF Index Card. /s/ Edmund L. COMMENTS AND RECOMMENDATIONS: Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was necessary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitated civil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other. King /t/ EDMUN L. He is well-acquainted with Balkan affairs. Nedic could ahead light on his collaboration with Germany. He states he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position will be understood.

D. Neditch in justification of Serb policy since the German attack on Yugoslavia in the spring of 1941. 800 GFR/dn 226 .Mr. Belgrade File No. Robert Murphy Enclosure: Communication described above.C. I have provided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum. No action has been taken on this communication at this Headquarters. Sir: I have the honor to transmit for the information and records of the Department. Washington. 1945 SECRET No. 633 SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWER BY MILAN D. Riddle Berger Copy sent to: American Embassy. COPY FOR AMERICAN EMBASSY. In triplicate to the Department Copy for CE . Respectfully yours. copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the Supreme Allied Commander by General Milan D.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. NEDITCH The Honorable The Secretary of State. BELGRADE SECRET July 14.

bulgarian.M. If this fight did not give better results the reason for that is the treachery of the Croats. german. and hungarian. It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of the Allies under extremely difficult political and military conditions. Excellency. We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as to get liberated by the American troops because the U. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower. Commander of the American Forces in Europe. but also of the mixed serbo-croat unities. They express their admiration for the people and for the army of the United States of America. of America had the most comprehension for our so difficult and delicate situation during the four years of ennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sending military missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch. in this difficult and fatal days. which. From there the Croats announced the fall of Yugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they caused the dislocation on the not not only of the croat unities. She has done that with the knowledge that nobody could help her because the whole Europe was already oppressed by Germany and allies. two third of the yougoslav forces. Yugoslavia succombed hobnorably in this unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with her Allies but that she rendered them also in this moment important services by her sacrifice. This admiration is so much the greater because the really democratic conscience and the high conception of the right and justice of the American nation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans and the continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nation has given for the difference of the own liberty and her territory. The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two commanders of armies who commanded in april 1941. The Serbs nationalists – political emigrants. on a front of two thousand miles by the ennemy armies. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 MEMORANDUM To H. Excellency General Harry T. which have such a great part in this victory.S. who facilitated to the Germans to penetrate so quickly into Zagreb. Colloins Commander to the 42d Division of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmitted to H. Yugoslavia did not hesitate to enter in this conflict. who are now far from their country in Kitzbuhel. which from military point of view was a real suicide. italian. wish first of all to express their great joy for the victory of the Allis. Surrounded from all parts. 227 . as they are deeply persuaded will also bring the deliverance to the whole Serbian people.

the 22nd of june 1941. regulating in this way their ancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. With 228 . The first three months of the ennemy occupation passed away with the organised occupation of the conquered land. suited very well to the occupators to begin a general extermination of the Serbs. Serbia (Shumadia) with about four millions inhabitants. who educated and prepared them to be employed for the propagation of the communism in Yugoslavia. Kosovo. or drawing out their eyes. exasperate and mortal ennemies of the serbian nation. There they fell in the hands of communist organisations. The communists of the country were in good relations and faithful collaborators with the authorities of occupation. for instance massacrating small detachments of german soldiers. this action of the home communists.R. The independent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north territory and on the west of Sava and Drina. who were improsoned and confined in the concentration camps. Germany kept for herself the central part of the Serbian people.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. First of all. Hercegovina and Dalmatia. Their aim was to provoke from german side the most hard reprisals according to their principle: "hundred Serbs for one German". Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Morava and of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750. cutting them their noses. However when the war broke out between Germany and the Soviets. one third depopulated and to one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized. In this way a great number of men run away into the woods and the mountains. Victims of this coordination were exvlusively the nationalists elements and especially the Serbs. Germany at this time was in friendly relations with U. ears. directed in first place against the serbian nationalists and the serbian people.000 Serbs in Montenegro. was to provoks incidents in an extremely hard and savage from. Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Sava and the Danube and they began to exterminate them by different methods. the communists of the country have immediatly changed their attitude. Their infernal plan. especially the Croats and the communists. Although this different occupators knew very well that the serbian people was all but communists. The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbian nation. They resolved the serbian problem by the following principle: one third of the Serbs killed. especially the german ones. The principle actors of this tragedy are the Germans and their allies. among whom were many foreign elemants.S. The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and the division of the serbian people in five deals and every part was given to each of the german allies.S. all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as communists by the occupators.

with the aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the communists as well as reprisals of the occupators. The situation for the Serbian people became still more critical because of the new German plan. presented his demission and in and in agreement with all the national political serba parties proposed the formation of a national government with a greater authority and whos only aim should be the protection and the deliveranca of the serbian people. whom the Germans designed immediatly after the occupation. Under this conditions the situation of the serbian people became catastrophic. Hungarian and Bulgarian.M. among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium who were taken out of the forms to the place of execution. To mark the situation in which was the serbian people at this time. who was made prisoner and confined in Belgrade. Spontaneously the eyes of all were directed towards the General Milan Neditch. commander of the army in the south against the Germans during the war. The mission of such a government was extemely difficult and asked personal sacrifices. A similar fate had also the population of Krushevac. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared in few hours. as well as representatives of the cultural and economical corporation and the representatives of other non political organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch to accept in this extremely difficult moment the formation of a government. Such a person could not be found and the situation in the country became very dey more difficult. his national attitude and his induscutable authority in the army and in the large classes of the serbian people. it must be mentioned that a special appeal was addressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy of Sciences and the rector of the University in Belgrade Dr. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2.500 Serbs. out of all political parties. were entirely destroyed by fire. were the only hope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission. on one side from the Germans and on the other side from the communists. General Milan Neditch because of his military position and his non political attitude refused to accept his mission and proposed to find an other person more adapt to inspire more confidence to the occupators. which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) in three parts and to give them to the Croats. Alexander Belitch who recently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom of Yugoslavia. 229 . At the same time the communist gangs continued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists. The german principle hundred for one began to devastate the country. The national Committee of Commissaires. His position. while the town of Gornji Milanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia. The representatives of all the political national parties. completely powerless to help the serbian people. Kraljevo and other localities. the Matchiva.

especially under the Croat. while the Serbian government directed and protected the Serbian people. caused to the Serbian people the loss of more than one million lives. Draja Mihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains. especially from Croatia. The communists. From there whole communist armies well organ230 . By these two simultaneous action of the government and of Draza Mihailovitch.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. added to the action of execution by the occupator in Serbia.000 children from two to fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult. That is why a great number of Serbs from the other regions – more than 400. because they wanted to use them for their political aims. the situation in Serbia was less critical then in the other Serbian regions. The only and principle aim of this presidency of General Milan Neditch. Such a government was formed and the whole Serbian people answered to his appeal.000 men. However this state of things caused much worsen situation in the other Serbian regions. In spite of all these difficulties. well known and good nationalists. thrown out from Serbia. thanks to the efforts of the Serbian Government of Public Safety. because they were all brave. Bulgarian and their occupators. where they were not really pursued and combated. ammunition. the danger of the communists was in great measure removed from Serbia. But Serbia received and helped all her fellow countryman. concentrating their forces especially in the independent Croat State. food etc. The only and principle aim of this government was to neutralize the communism and at the same time to protect the Serbian people from them and from the German. among them 86. Under this conditions a group of well known political men declared themselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the German authorities to from a government of public under the presidency of General Milan Neditch. neither from the Croats nor from Germans. which protected the Serbian people from the communists and the occupators. withdrew from the frontiers of Shumadia. Hungarian. Simultaneously with this action of the Serbian government. for the country was in extremely heavy conditions. helping at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly and indirectly because from one side the authorities of the government did not prevent really the development of the organisation and from the other vent really the development of the organisation and from the other side the government gave them arms. clothing. but much greater was the danger which menaced Serbia from her neighbors. independent from the occupator. Bulgarian and Albanian occupation. but secrete supported by the Serbian government. There happened awful massacres and incredible ferocities which. was formed and gradually developed the movement of Draja Mihailovitch.

the high competed German factors determined political attitude. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by the enemies. At the beginning of October 1944. 1 of the 19th January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. The danger of this attacks was so much the greater because in the Croatian State was formed a small communist state with an army under the command of marshal Josip Broz – Tito. For thanks to this the Croats could continue to exterminate the Serbs. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ized and recruited voluntary and by force among the local elements. That was the general situation till the appearance of the Soviets in the Balkans at the beginning of autumn 1944. When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia. by tolerating the development of the communism in the Balkans that they could impressionate their enemies. and in his Memorandum Nr. and the Germans thought. and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at least out of the Serbian territory and Yugoslavia. it seems. the Serbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with their troops. and cause a collision between them. Like hat finished the civil war in Serbia and an unimportant minority of communists under the command of Tito and with help of the Soviet troops became ruler of Serbia. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian people. loosing more than a million Serbs. 231 . did not even think to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fight against Tito. the Allies. The same government should also give a declaration that Serbia will be on the side of the German Reich in the fight against the common enemy. from where they were send and practically interned in Kitzbuhel in Tyrol.M. The Serbian government was opposed resolutely to this. always faithful to the principle of solidarity with the Allies. entered into Belgrade and imposed his power in the whole Yugoslavia. But these communist actions were not seriously neither from the Croats nor from the Germans. During the first three months. the majority of the members of the Serbian government took refuge in Vienna. sometimes attacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dispersed communist organisation. It was clear that such a fight would be directed against the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. Side by side with the armed detachments of the Serbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menaced frontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbian people. which.

1 of the 19th of January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. which. not even against the russian troops when they p{enetrated into Serbia.both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in 232 . and in his Memorandum No. If a really free plebiscite could be guaranteed. d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbian nationalists consisting of about 20. whom the Germans in great majority have collected by force in Serbia and brought in Germany. officers and soldiers. ---------The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslavia is under a terror regime of a communist minority. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. we are persuaded that the Serbian people in an enormous majority will vote against the also in the future about the destiny of our people In Germany are to-day: a) about 136.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with the attitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginning of may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Allied troops in the region of Trieste.000 men.000 serbian workers. With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr. e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees. Gorizia and Udine. The Germans were afraid that this attitude of the Serbian government could be an obstacle to the German plan to employ the Serbian troops for their own interests. From the beginning of the war 1941. who were liberated by the Allies during the last weeks. The Serbian government was opposed resolutely to this.000 serbian war prisoners. Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr. On account of this attitude of the Serbian government the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. loosing more than a Million Serbs. but never against the Allies. On account of this attitude of the Serbian government the German rulers refused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serb armed detachments. who have fought against the communists of the country. Nikolai. from Serbia na from the other serbian regions. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation by the enemies. c) More than 75. who as nationalists had to abandon their homes and seek abroad a refuge against he communist terror. b) A great number of Serbs confined by the Germans.

Finally. as it can be seen in their Memorandum Nr. but only by the international tribunal.M. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 a prison in Serbia. all confined Serbians and who do not dars to go back to their countrz as long as the communist regime lasts. where they could wait the development of the events and the definite arrangements of the political situation in their own country. Klagenfurt and Kitzbuhel. as well as vis-a-vis of the communists. and not by a tribunal of Tito. and the six last months they were interned in the concentration camp of Dahau and after that confined in Vienna. They all declare that they do not fear at all the responsability which results from their work and they express the desire that this responsability should be exactly examinated. (signed MILAN D. that all serbian war prisoners. former chief of the General Staff and former Minister of War of the Kingdom of Yugoslavia. as well as the serbian nationalists. former Prime Minister of the serbian government. Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. for the defence and the protection of the serbian people vis-a-vis of the occupator and his allies. but on a territory under the control and occupation of the American forces. They. 1 of the 19th of january 1945. but who never did anything against the Allied interests. Yours very respectfully. NEDITCH) General of the yugoslav forces. in Serbia during the ennemy occupation. so to say. We praticularly pray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered to Tito. ask the great American Allz. here in kitzbuhel are some members of the former serbian government who. should not be send back. They ask also that all the armed serbian national detachments and all the serbian refugees should be brought together and placed out of Germany. have ruled. 1 of the 19th of january 1945. The 25 th of may 1945 Kitzbuhel 233 . as well as in Europe.

and my declaration about the possibility of a further coordination of the sarbian government with the Great German Reich. consisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch. f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. This collaboration shal be enabled by the german help. and as such we are ready to collaborate with the German Reich. A summary of the Memorandum Nr. I have presented clearly. Dr. We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisoners in Germany. They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany. My declaration about the situation in which are now rhe serbian government and the serbial people. in a way that at a certain and suitable moment. represantative of the Ministry of Foreign Affairs. the whole serbian people could participate. Neubacher. e) We. These troops should be employed anly for the fight against the communists and for the liberation of the serbian territory and that at the right moment for both. It is impossible to from another government under the circumstances oif to-day. Because we have not the consent of the serbian people and we are persuaded that the people would never give it. b) The German Reich must help us to create the serbian army. that means by loans on the serbian demands. but that our existence in Germany should be afforded by the middles of our land.E. the German and the serbian government. c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees. send by the General Neditch to H. Ljotitch and the Neditch adherents. frankly and sincerely by words. THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE: 1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to the interests of the serbian people. the Serbs were and are fighters against the communism. d) We ask to regulate our financial question in order not to be considered as german merceneries. 1 of the 19th of january 1945. because they supported the policy of the serbian government in his collaboration with Germany. and now I repeat it in writing: THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich. 234 .

at a suitable time. to its traditions and to its glorious passed. to accomplich a secret organisation. faithful to its strong high developed national spirit. without changing its terms towards the other nations. to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions. the decisive and irreconcilable adversary of the communism. I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to find another solution. who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people. When all these references and conditions will be clarifyed. – terms. This new government could be formed on the foundation and on the programme of the following declaration: "The serbian people. In this sens the serbian people agrees with all the other peoples. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 2) We cannot and dare not incite now the serbian people. Its position under the communist terrorregime of to-day is very hard. 235 . which have origin in the position of Yugoslavia in the present great international collision. remains also in the present situation. 3) We cannot give now any political declarations which would be in contrast with our above-mentioned policy. which have the same point of view. which could be set in action by our order.M. Upon our people weigh its most illfamed ennemies and executioners: the Soviets. a new serbian government could be formed. 4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange all our affairs. If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfounded. the Croats and the Bulgarian.

Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve ~etiri godine jugoslovenske dr`ave kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en. Beograd 2004. godine dosegao ~etvrtinu svih jugoslovenskih. a u zajedni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. Plod takve upornosti je. 362 Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je.PRIKAZI I KRITIKE Reviews and Critiques Mile S. ~esto oskudni fond informacija. ali i u javnosti zbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. o. svojevrsne sume Bjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. 237 . a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a. o. imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije. prema njegovim re~ima. Sastoji se iz uvodne studije (str. Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspolo`ivi. a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hegemonije”. do{lo do afirmacije „crnorukaca”. 13-113). Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. Pored nepreglednog istra`iva~kog rada. Trifunovi}a. rezultata zama{nog istra`iva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitete jedne institucije. udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. 117-315). izme|u ostalog. a kamoli pojedinca. koga je parlament optu`io da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene. Bjelajac. Predvi|eni broj generala se kretao od 150 do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”). Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom u istoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samo dvojica Hrvata i Slovenaca. pa je u vreme mandata D. do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {ali nazivao „terenskim istra`ivanjem”. nastala kao odgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom trajanja jugoslovenske dr`ave. po novom zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije le`i u sudbini biv{ih austrougarskih oficira koji su. Velika unapre|enja 1923. uzgred. on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i stranih arhiva. Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti – od listanja vojne periodike i {tampe. a pored svoje enciklopedijske funkcije. INIS-DOBRA d. Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i leksikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanoj generaciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima. i 1925. kontakata sa kolegama koji bi mogli biti od pomo}i. trebalo je dosta entuzijazma da se stvar privede kraju. 540 kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga. naro~ito kada se ima u vidu da dostupni podaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebi postavio. Iako su ubrzo penzionisani. knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskog dru{tva u nastajanju”. str. Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani.

Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanica za vojsku. s obzirom na to da je on. Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala. Had`i}). M. pristalicu sporazumnog re{avanja srpskohrvatskog pitanja. Bjelajac raspravlja i o motivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. dovela je na ~elo vojske modernizatorski nastrojenog Lj. opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be i javne klevete. Me|utim. Nenadovi}. Mari}a koji je ve} 1938. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je za prvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a. O Beloj ruci Bjelajac pi{e kao o „neformalnoj kamarili” sa P. {to mu je zamerano i u francuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio. Milosavljevi}). Pored mre`e vidljivih i oficijelnih odnosa. za {ta je optu`ivao ministra finansija. diktaturu (P. @ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. Dimitrijevi}. podneo ostavku kao `rtva korumpiranosti svojih zetova. Pe{i}) i beskompromisnim stavovima prema korupciji (D. dvorske intrige i glasine o kne`evoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromitovale su jo{ neke generale. Nedi} je jo{ po~etkom 1940. V. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihove sudbine 1918. Bjelajac pi{e i o delovanju „neformalnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903. sa prepoznatljivim tragovima do aprilske katastrofe 1941. Bjelajac ukazuje na kontekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvale Milosavljevi}ev rad. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i brat Milana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoru`anja. Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra i prikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. Svode}i bilans ovog fenomena na podatak da je do kraja 1929. uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio `rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuske dobija pravi kontekst i logiku. zbog ~ega su takve penzije bile nesrazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. kada su uglavnom pomilovani i penzionisani. osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza 238 . ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedne klike”. Veljkovi}). U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljev manir da se slu`i „nagorelim” ljudima. masovno penzionisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje. a brutalnost postupka je mnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. Prema mi{ljenju Bjelajca. Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” koji su va`ili za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. dr`e}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala. bio prinu|en da vrati generala @ivkovi}a. iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcije vojnog bud`eta. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mre`u rodbinskih veza ukazuju}i na potencijalno va`ne detalje. O velikom penzionisanju 1929. Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga je dr`ao za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu. uvideo da je Francuska nemo}na da pomogne Jugoslaviji. kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svim vladama (S. U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skicira ustanove vojnog pravosu|a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Trifunovi}). bez stvarnog autoriteta. sve do njihovog izjedna~avanja uo~i Drugog svetskog rata. Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj bio preveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reorganizaciju `elezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”. Naime. penzionisana ~etvrtina generaliteta. ali da. koje je iznenadilo doma}u i svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandanata. ina~e Hrvata. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj na kralja u kadrovskim pitanjima.

Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuo saradnji sa SSSR-om. kada je P.PRIKAZI I KRITIKE moral vojske. Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje su me|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. Ili}. a protiv komunisti~ke akcije. Vlasti novouspostavljene NDH su po inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli. dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora sklapanja pakta sa SSSR-om. nije li to bila posledica stavova o hrvatskom pitanju. parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. Autor registruje logore i rekonstrui{e raspored zarobljenih generala. opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generala Mitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisao Radi}a. usled ~ega je ra`alovano oko 20 generala i admirala. Prevremeno penzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita. jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala u NDH i progla{avala ih dezerterima. dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na ~elo vojske. Slikaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku. Autor ka`e da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla i Cvetkovi}eve vlade. Sredinom aprila 1941. 239 . izuzev sporadi~nih incidenata (npr. ali i politi~ke podele u zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a. stanje improvizacije nije dugo trajalo. Simovi} pristao da bude vo|a iz senke. Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnog vrha. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}a da je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnosti generala. u samom logoru je do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udru`enja. ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicima koji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}. Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala. zbog ~ega je njegova smena s pravom do`ivljena kao politi~ka sankcija. Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo postajali omiljeni u Hrvatskoj. a B. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D. Trifunovi}a zbog Ili}evih antihrvatskih stavova). Mirkovi}a u kome je D. Sa druge strane. Me|utim. Autor tvrdi da. Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. oko 95% zarobljenih generala potpisalo „nirnber{ku izjavu”. @ivkovi}). od 1929–35. prikazana je kao o~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta. Trifunovi}a koga je Davidovi} optu`io za propast pregovora sa Radi}em. itd. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog ministra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati tra`ili D. Stvoreno je novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. I pored visokog procenta potpisnika. sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao postoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u rat svesni negativnog ishoda. svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evom re`imu. ali i oficire drugih narodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. u Savskoj i Primorskoj banovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske. Uva`avaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna komanda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak. dok je Nedi} zastupao sporazum sa Hrvatima. nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre. pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde. Mirkovi}. Me|utim. Dra{ki} izveo vojsku na ulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola). nepopustljive struje. Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskom pitanju i atmosferu u Zagrebu. umrle i privremeno otpu{tene. odvajanja „manjinaca”. ni posle okupacije.

nekada{nji 240 . prevashodno iz ministarskih. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bjelajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva koje je. rasporedi i vojne formacije u razli~itim politi~kim situacijama i sl. Takvu mogu}nost su mu pru`ili kori{}enje personalnih kartona. Podaci o socijalnom poreklu govore da je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”. „vojna diktatura”. dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e. pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. ako se izuzmu istra`ivanja na lokalnom nivou.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi. Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. mart. {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvatiti istra`ivanjem. porodi~nim prilikama. dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|anskih slojeva. kao i one koji su se priklonili Nedi}u. hrvatsko pitanje. Aprilski rat). tj. istra`ivanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopnene vojske u Parizu. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „neformalnog plemstva”. Op{ti je utisak da Bjelajac ne be`i od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici. a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije postojala kao zasebna teritorijalno ome|ana dr`ava. koja ~ini drugi deo monografije. 27. odlikovanjima i sl. I-II. INIS Beograd 2005. Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra`iva~i istorije Srbije u XX veku. U svakoj biografiji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja `ivota. Dr M. diplomatskih i trgova~kih porodica. te intervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije. Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada podjednako tretirala generale koji su pri{li NDH. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile. generalskih dosijea. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fonda Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je raspolagao. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om. ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbiji s kraja {kolske 1939/40. a re|e u porodi~nim ku}ama. ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide u susret i polemi~ki ih raspli}e. Dr Mom~ilo Isi} je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za trajanje Kraljevine SHS/Jugoslavije. ~inovni~kih. u Beogradu su `iveli mahom u stanovima. Mr Vladan JOVANOVI] Mom~ilo Isi}. U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karakter vojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. Bogata oprema knjige je adekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|u kojima dominiraju spiskovi generala i admirala. na primer. Posebno je upe~atljiv primer generala A. kartoteka generala koji su ostali u emigraciji. Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. godine. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je u pitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovoljava najvi{e leksikografske standarde. propisa i zakonskih re{enja. prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja. bila je godinama zapostavljena. Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji. sa naznakama o napredovanju u slu`bi. Iako su imali plate u rangu ministara. a potom.

prema nalazima autora. da bi posle 1929. to su bila `enska deca. 241 . zbog bolesti.34% samo po dve u~ionice. Ne{to bolja slika bila je u Beogradu. M. prete`no seoska deca. Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS). U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu na okruge i srezove. od name{taja. u~ila i knjiga. usled boljih op{tih uslova rada. {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2. U najve}em procentu tokom celog razdoblja. velike udaljenosti {kole od ku}e i drugih razloga. Uvo|enjem Zakona o narodnim {kolama iz 1929. po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu.) i Staru Srbiju (oblast Kosova i Ra{ke). pove}an je upis dece u {kole. godine. ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti za`ivela. gubicima u nastavnom kadru. ispisivana tokom {kolovanja. nastalim zbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dr`avi i te{kih ekonomskih prilika. siroma{tva. Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolski sistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastav Kraljevine SHS. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mre`e u Srbiji i njenim malim kapacitetima. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom. a u Staroj Srbiji ~ak 87. Autor nam nam po~etku pru`a iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog {kolstva. U nekim krajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole. nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdra`avanja na banovinske uprave. od svih {kolskih zgrada u Severnoj Srbiji ~ak 38. posebno `enske. ote`ano izra`enim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva. kako konstatuje autor. posebno me|u selja{tvom. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebom saniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kolskog sistema zajedni~ke dr`ave. ishrani. [kolske 1939/40. Formiranje tog sistema bilo je.PRIKAZI I KRITIKE deo tzv. godine. pa su mnoga deca. od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja. Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nose naslove: Materijalna osnova. [kolske zgrade ~esto nisu uop{te odgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole. koristio srezove kao administrativno-teritorijalne jedinice.17% imalo je samo po jednu. U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svetskog rata. Ispisivani su zbog prestarelosti. nedostatka radne snage na selu. bili su podlo`ni bolestima usled `ivota i {kolovanja u neodgovaraju}im higijenskim uslovima i sl. do nastavnih sredstava. Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova i zimi usled vremenskih uslova. Na primer. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem nastave i uslovima u kojima su u~enici radili. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razloga. Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole. naro~ito `enska. u severnoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66. Oskudevale su u svim najosnovnijim potrebama.78% dece. a 41. Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbije uve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }e se ona stvarno {kolovati. U~enici osnovnih {kola. oskudevali su u odgovaraju}oj obu}i.4%. na primer 1922/23. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna pojava u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata. {kolske 1922/23. ali to jo{ uvek nije bilo dovoljno.13 u~ionica. dr Mom~ilo Isi} nas upoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. ode}i.

a smanjivao se procenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. Dr Radmila RADI] Slobodan Selini}. bili optere}eni i nizom drugih van{kolskih aktivnosti. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtama dao jasnu sliku `ivota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda. {to je ~itav jedan grad iz unutra{njosti zemlje.33% a u Staroj Srbiji 93. Zatim je detaljno analiziran razvoj grada sa demografskog i prostornog aspekta. nedovoljna akumulativnost i drugo. sportskoj sferi `ivota. godine. prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj. u~itelji su. Prvi deo knjige. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an i iskusan u radu.73%. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e u najnepovoljnijem tipu urbanizacije. Beograd je u tom periodu godi{nje primao 23. Naime.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. obja{njava organizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. zdravstvenoj. kao jedini obrazovani ljudi u selima. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedan u~itelj. Pored toga. INIS. u osnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91. Beograd 2005. str.000 novih stanovnika. Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana. U drugom delu knjige. Standard `ivota se popravljao i kvalitetnije se `ivelo. strukturalnih problema u privredi i. {ezdesetih godina grad je do`iveo promenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika. {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. komunalnoj. Svoje izlaganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini 242 . a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika. Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog {ireg vremenskog i prostornog odredi{ta. godine. infrastrukturnoj. Istakao je da je demografski. Tako|e. Na jednom {iroko utemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugoslovenskoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka. prosvetnoj. do 1941. 529 Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana predstavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji. ve} }e ona biti nezaobilazna za svakog istra`iva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XX veku. Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostataka ipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918. Poljoprivreda Beograda. kao posledica toga. Od svih pismenih u severnoj Srbiji. Osnovni problemi beogradske privrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (sna`an mehani~ki prira{taj). Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji. [kolske 1921/22. Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostatak u~iteljskog kadra. 1940. indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature. izuzev Beograda i Ni{a. pru`ene su u jednom magistralnom vidu sve osnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada. Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~avanju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata. Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata. autor detaljno izla`e polo`aj poljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama.

restriktivne mere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove za poslovanje. Poljoprivredu je te{ko poga|ao ote`an plasman proizvoda naro~ito na doma}em tr`i{tu i niska stopa akumulacije. dobra i kombinati) bile su najva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji. povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zaposlenih. govori i o tome da mnoge namere nisu u praksi ostvarivane. Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora. izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora u vo}arstvu i povrtarstvu. Barajevo i Sopot). Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidno pove}avao. {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organizacija. ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radna snaga. mehanizacijom proizvodnje i ubiranja plodova. a samim tim poljoprivredu je odlikovala zadu`enost. To je uticalo da izdvajanja za poslovne fondove budu mala. Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradsko tr`i{te (mleko. ali i fizi~kih radnika.2% zaposlenih u poljoprivredi. ali je to tako|e nosilo mnogo ne`eljenih posledica. Gro~anski basen. odnosno problemi sa za{titnim cenama. Novu ote`avaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i to za oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ^ukarice. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom i ekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu. Neregulisano dejstvo tr`i{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljan polo`aj.PRIKAZI I KRITIKE (ravni~arski deo severno od Save i Dunava. Poljoprivreda je bila jedina grana 243 . Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedostatak proizvodnih kapaciteta. povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju. zamrzavanje cena. Mere SVA-a (ukudanje premija. Vo`dovac. Bio je to najopipljiviji izraz proklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedme decenije nalagala je organizaciono sre|ivanje. Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnom materijalnom i tehni~kom bazom. Ponavljanje istih ciljeva. ravni~arski reon Posavine. koncentraciju i iskori{}enje stru~nih kadrova. Baza beogradske poljoprivrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”. meso. Spas iz stanja u kojem se na{la poljoprivreda grada tra`en je u integracijama. trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja. Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radne snage. nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka. Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivrede bio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu. Jedna od trajnih karakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. osim {to govori o namerama vlasti. Gubici su postali jedna od naj~e{}ih karakteristika poljoprivrednih organizacija. Nau~noistra`iva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privredi Beograda i svega 0. Stanje u njima tokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e. U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji planiranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i {irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija.

Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i za stvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturi ishrane. Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana `itaricama. sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih |ubriva. {to se odra`avalo na smanjenje proizvodnje. Kada je re~ o investiranju. nedostatak servisa i remontnih radionica. Restriktivna investiciona politika. posebno na imanjima seljaka. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nije obavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etih radova. Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na kojima je vr{eno navodnjavanje. melioracione radove. silosnih magacina i stanica za osemenjivanje. Od ukupno zaposlenih u poljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad. tovili{ta. sekundarnih puteva i transportnih sredstava. poljoprivredne organizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija. Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivano uglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. Postojali su i problemi sa kvalitetom sto~nog fonda. izgradnju fabrika sto~ne hrane. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita. pa i intenzivan na~in 244 . privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. pove}anje sto~nog fonda. klanica. {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnju istog proizvoda. Poljoprivredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila je do izra`aja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve. To zna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja. a izdvajali su se i nekompletnost poljoprivredne opreme. Dru{tveni sektor poljoprivrede. s druge strane. Mehanizacija i pored svih ulaganja nije prevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvodnji nego druge zemlje. od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekivalo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmova. {to opet na svoj na~in govori o njenom polo`aju u privredi zemlje. Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektora poljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privatni posed. tri ~etvrtine realizovane su pomo}u zajmova i bud`etskih dotacija. a ostatak iz fondova preduze}a. Adekvatna primena ovih mera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova. hladnja~a. Opiranje krupnih socijalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstanta povrtarske proizvodnje. na kojima su agrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane. Od svih investicija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji. nabavku mehanizacije. Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tine Krnja~a. dovodila je do usporavanja ulaganja u poljoprivredu. staja za goveda. {to pokazuje da je proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekonomi~an i ekstenzivan. Razvoj sto~arstva je povremeno dobijao prioritet.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a to je posebno bilo evidentno u `ivinarstvu. podizanje vo}njaka i vinograda. podizanje su{ara. Dru{tveni sektor bio je inferioran. Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala u poljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. ^esti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odra`avali na sto~arsku proizvodnju.

Velike oscilacije u proizvodnji bile su posledica rodnosti godine. pa se postavilo pitanje zamene za njih. htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od uticaja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. govori o pitanjima kooperacije. zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici. neravnomeran raspored zdravstvenih stanica. Rashod fonda osiguranja omogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci. Od 1. ve} su Komunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa. uklanjanje zaprege sa gradskih ulica nije bio naivan posao. Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”. leukemija. optere}ena starim na~inima rada i shvatanja. koji se svodio na ma{inski rad zadruga na imanjima seljaka. a to su: tuberkuloza. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan od osnovnih ciljeva kooperacije. ote`an kontakt sa osiguranicima. godine sa 49. a obim zasnivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga.5%).PRIKAZI I KRITIKE proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. pod naslovom Selo i grad. godine primenjivan je izmenjeni sistem zdravstvenog osiguranja. rak. o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nih vozila u gradu. jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebe grada bilo prili~no visoko (21. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritoriji op{tina Grocka. motivi higijenske prirode.9% na 9. Problemi sa finasiranjem su nastavljeni. da seoska sredina postaje prostor u koji se Partija. bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova. Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo. le~enje trudnica. Sopot. do 1964. Najra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis. Sistem zadravstvene za{tite seljaka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tine i civilizacijskog nivoa podru~ja. ne uklapa. dece. a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{tite zemljoradnika. oktobra 1967. To su razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja. Promene na selu bile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja i prilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu. Vinogradi su se nalazili na planta`ama „Bole~” i „Umka”. Me|utim. nedovoljna pomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt. sa kojom ote`ano komunicira. Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatrano je za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike u pravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva. Zakon je propisao minimalni nivo za{tite. ~ije potrebe sve te`e razume. zadruge su u posao ulazile materijalno i kadrovski nespremne. Tre}i deo knjige. 245 . Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja. treba pomenuti i alkoholizam koji se sve vi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom prestonice. Barajevo i ^ukarica. rasturenost i ote`ana pristupa~nost pojedinim naseljima i naseljenim mestima. Primenu prava poljoprivrednika na zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivrednika sa pravima koja imaju. posebno omladinom. a da posebno {ezdesetih godina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom. ali i `elja da grad dobije imid` evropske prestonice. Tako|e. Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e. ali i {irenja povr{ina pod vo}em.6%. delovanju Saveza komunista na selu. Ova grana poljoprivrede bila je u razvoju. Dovoljnog broja drugih prevoznih sredstava nije bilo. Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948. udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. Ipak.

„Soko”. slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi. Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje. kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanja grada koji }e obele`iti skoro celu narednu deceniju. Kada je re~ o {irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara. Maloprodajnu mre`u karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnih mesta. i materijalno i tehni~ko za zahtevima tr`i{ta grada koji je postajao sve ve}i. gradskom i op{tinskom). samoizbor i supermarketi). Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizacija od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osiguranja. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bio je pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i uslu`ivanja gra|ana. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivredne delatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. ^etvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisuje trgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka. doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatno ve}i za promet prehrambenih proizvoda. U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proizvodima. teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zastarelom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe. a to su: „Klas”. Op{ti utisak je bio da se radilo o malim prodavnicama u zastarelim. Polo`aj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je. Snabdevanje grada hlebom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisu re{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. republi~kom. Mere za sre|ivanje sistema snabdevanja grada preduzete su 1958. samousluge. godine. Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okvirima postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivala gradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih i republi~kih propisa. ali to nikada u potpunosti nije bilo ostvareno. Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa i snabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”. prema nekim pokazateljima. Materijalni tro{kovi poslovanja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Da bi se otklonili negativni efekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja posle rata te`i{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a. potenciranje savremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e. Raspored prodajne mre`e po op{tinama bio je neravnomeran. 246 . „Beograd” i „Sloboda”. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarska preduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostalo osetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada. nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda. u`u specijalizaciju prodavnica. Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ije koli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenih industrijskih preduze}a. Snabdevanje grada do 1952. pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovine koja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgova~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decentralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije. Poreska davanja seljaka beogradskog podru~ja bila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom.

nepo{tovanja ugovora. Mleko je bio najjeftiniji artikal na jugoslovenskom tr`i{tu. patrijarhalnog i tradicionalnog. Snabdevanje grada mlekom postao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. a da bi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. vo|enje evidencije o dopremanju. razmi{ljao. pa su snabdeva~ka preduze}a Beograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca. Navedeni problemi odra`avali su se na poslovanje mesarskih preduze}a. Ovo je pove}avalo tro{kove dopremanja robe. Osim toga.7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bi bar donekle pobolj{ala polo`aj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko. Zauzimala je 13. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizvesnost. Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdevanje Beogra|ana. nesta{ice sto~ne hrane. imala je prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. [esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace. nebeogradskog. Op{te higijenske prilike na pijacama bile su veoma nepovoljne.PRIKAZI I KRITIKE Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava. proizvodnja na privatnom sektoru bila je ekstenzivnija. „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima” i drugi. `iveo. Po mnogo ~emu. a to su: „nedovoljna disciplina u radu”. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nih proizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne mo`e. prometu i cenama robe. neurbanog. i istiskivanje privatnog sektora iz snabdevanja grada. {pekulacija u trgovini mesom. odr`avanje ~isto}e na pijacama. Na beogradskim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io. Beograd je i pored napretka dru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. 247 . Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je slo`eniji nego za druge prehrambene proizvode. do nesta{ica je dolazilo zbog neuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena. Iako nevoljno. poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnja mleka uglavnom zadovolji potrebe grada. ali i vremenskih prilika). [ezdesetih godina na u`em podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je „Gradskoj pija~noj upravi”. restorani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta. pijace su u gradu predstavljale oaze negradskog. proizvo|a~a iz drugih delova zemlje. odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormalno visoke”. Politika ugovaranja do`ivela je potpuni krah. izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanje naknade. seoskog. Ali. govorio. odr`avanju pijaca. Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanju vo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti~kom sektoru poljoprivrde. zastareli i slabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mre`a. a za gradsku vladu problem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a. problema u sto~arskoj proizvodnji. {to je pokazatelj pozitivnih promena u standardu. Najuo~ljivije osobine snabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana. kako u pogledu cena. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji. Od beogradskih pijaca pojedina~no. Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina. Postojali su i drugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom.

kao velikog proizvodnog i potro{a~kog centra u jugoslovensko tr`i{te prehrambenih proizvoda. poku{aj da se za{titi standard gra|ana. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. uticali su da Beograd kako u cenama komunalnih usluga tako i u cenama `ivotnih namirnica ~esto bude jeftiniji od drugih ve}ih jugoslovenskih gradova. Cilj je bio pove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva. Tako|e. sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artikala. Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavano jedanaest nameta. Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda. a da bi se to postiglo bilo je potrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva. Jedan od na~ina odr`avanja cena na ni`em nivou od realnih bile su i isplate iz bud`eta grada privrednim organizacijama. koli~inama hrane koje su proseku uno{ene. {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane. Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo se i u ovom periodu. Ogroman priliv stanovni{tva. Ovo je sa druge strane doprinosilo integraciji Beograda. |a~kim kuhinjama i studentskim menzama. Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktora i odre|ivane su na nekoliko nivoa. Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beogradu ostao je nezadovoljavaju}i. U preduze}ima koja su odvajala velika sredstva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar. a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalori~nosti. Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice. analiziran je polo`aj Beograda na jugoslovenskom tr`i{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila na potrebnom nivou. a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proizvodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja. cena namirnica na tr`i{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnih potreba ishrane grada. Statisti~ki podaci bakteriolo{kih analiza `ivotnih namirnica koje su slu`ile u ishrani stanovnika Beograda 248 . Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. One su dobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou. po cenu poslovanja mnogih preduze}a po nerentabilnim i neekonomskim cenama. Najve}i korisnici restorana bili su samci. strukturi obroka poklanjan je nedovoljan zna~aj. Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njima je hrana uglavnom pripremana ru~nim putem. a cene niske („popularne”). Po~etkom {ezdesetih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnog kapaciteta. socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije. a najve}a pa`nja ishrani radnika posve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. s obzirom na to da su preduze}a davala dotacije restoranima. Cene ishrane u radni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnote`ena”. Tako se ukazala potreba da se Beograd snabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i to po pitanju cena i sistema formiranja cena. ishrani pojedinih kategorija stanovnika i op{tem zna~aju koji je ona imala. Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodne za pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni~ki uslovi. I pored velikog upliva dr`ave u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uticaj zakona tr`i{ta na formiranje cena.

godine objavljena hronologija moderne srpske dr`ave koja sadr`i najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog.@eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadeset fondova. kao i spisak {tampe i periodike. Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijom hronologija u razli~itim istorijskim vremenima. Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta iz Beograda. Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. kori{}ene literature. Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu. iz Narodne biblioteke Srbije itd. sa Filozofskog. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nije imao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom. Autor je u knjizi jo{ prilo`io zaklju~ak. slabom kvalitetu i uni{tavanju (bacanju) hrane.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. Arhivu Srbije . ali i poneki doga|aj iz svetske istorije. 2004. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi i neizvesnosti. pa je ta godina smatrana za najbolju posleratnu godinu u tom periodu. U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na `ivopisan na~in zasvodnjuju temu ove knjige. strana). Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri i pro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji. ali i sa vrstama hronologija. sa Instituta za noviju istoriju Srbije. kao i da uka`e ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. ekonomskog i dru{tvenog `ivota srpske dr`ave u poslednja dva veka. Beograd. dr Andreja Mitrovi}a. Iako su postojali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa `ivotnim namirnicama. Nastala je radom trideset petoro stru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda. str. Du{an BAJAGI] Moderna srpska dr`ava 1804-2004. U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbije i Crne Gore. Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda posle rata. Ve} je 1959. registar privrednih organizacija i prilog. a zavr{ava registar (515-534. U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004. civilizacijama. Prilo`en je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu. koja sadr`i „svest o vremenu kao toku i o razli~itim vremenima”. epohama. Iz uvodnog teksta redakcije vidi se njena `elja da opravda izla`enje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srpskoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture. Istorijski arhiv grada Beograda. Zna~aj hronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstu teksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”.PRIKAZI I KRITIKE govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. studentima i |acima. priru~nik stru~njacima. 249 . 536. ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. hronologija. spisak pregledanih izvora. usled njihovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju. Knjiga sadr`i vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu od najluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije. kulturnog. nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”).

ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830. a koji svedo~e o nastojanjima na{ih predaka da `ivot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet. vremenski okvir i kontekst. ekonomije ili istoriji dru{tva. kao {to su naredba kneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neutralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska konvencija iz 1864). diplomatskih pregovora i inicijativa. politi~koj istoriji pripada samo 10. pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. ali su sada sabrani na jednom mestu. Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati. Tako je broj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamdesetih godina. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804. Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. Tako. tako su sve u~estaliji doga|aji iz drugih oblasti `ivota. (~etiri godine pre Beograda). a tre}e zbog pouka koje iz njih treba izvu}i. preglednost. i 1841.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. Slobodno se mo`e re}i da je u godinama na ~ijim stranicama u hronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centra svetske politike. kao {to je osnivanje Velike {kole (prete~e Univerziteta) 1808. demografske slomove. unutra{njih politi~kih lomova i kriza. a i {iroj javnosti ve} dobro poznati. Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obele`ili devedesete godine dvadesetog veka znatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpske dr`ave. samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbe kneza Milo{a iz 1832. ali i nedovoljnom istra`eno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. To se svakako mo`e objasniti zna~ajem ove decenije. od 47 doga|aja iz 1840. od 57 izabranih doga|aja iz srpske istorije 1804. da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu 1831. poku{aja organizovanja dr`ave. a zavr{ava podatak iz 31. a dr`ava dobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju. te svesti i znanja o svojoj pro{losti. decembra 2003. `ivela u neizvesnosti od sutra{njeg dana. borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|unarodno priznanje. da je prvi bal u Srbiji odr`an u Kragujevcu 1834. Suprotno tome. {to im daje kontinuitet. godine. a kada su nastupale godine ratova. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepoznati. dok je Beograd prvu apoteku dobio ~etiri godine kasnije. razaranja i pogrome. Neki od njih su nau~noj. godine. godine izgradnje kulturnih institucija. kulture. Hronologija moderne srpske dr`ave daje celovitu sliku doga|aja koji su obele`ili poslednja dva veka srpske istorije. Tako nas „Moderna srpska dr`ava” potse}a na neke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak koji odmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike. da je vodila ratove. primanja kulturnih uticaja spolja. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator koji jasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u centralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. Kako je vreme odmicalo. Pred ~itaocem hronologije ni`u se doga|aji iz istorije srpske dr`ave u poslednja dva veka. njenom vremenskom blisko{}u. do`ivljavala agresije. a neke druge zbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji. ili prve zabele`ene konjske trke u Srbiji (odr`ane u ^a~ku 1822). a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod 250 . ne mo`e o~ekivati ni da ima budu}nost. Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se mo`e uo~iti da su u prvim godinama moderne srpske dr`ave dominirali politi~ki doga|aji. trpela katastrofe. Podse}anje na neke doga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja. a sve iz uverenja da narod bez pro{losti. {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednje decenije pro{log veka u istoriji Srbije.

o dva veka srpske dr`ave upe~atljivo govore i ilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. napada na tenkistu JNA u Splitu. sahrane predsednika vlade Zorana \in|i}a. ali je mo`da trebalo posvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija. ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a.9 odsto 1991. bombardovanja Beograda. gospodu i drugove. prva opera izvedena 1894. Josipa Broza prilikom susreta sa svetskim dr`avnicima. nema~kih ratnih plakata. a 17. istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dr`ave te{ko mo`e imati kompletnu hronologiju.PRIKAZI I KRITIKE vo|stvom Joakima Vuji}a. ratova. ali i o neozbiljnosti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u delo to elementarno civilizacijsko dostignu}e. politi~kih stranaka. Uostalom. imao 13724 stanovnika. pa bi tako bilo bolje da fotografija koja prikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999. Hati{erifa. 1931. nau~nika itd. itd. arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem `ivota u gradskim sredinama. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. bombardovanja. Ivo Andri}. a ne uz 1992. kne`evske. sokolskih parada. ^itanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIX veka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogi va`ni procesi iz dru{tvenog. godine 238775 ili podaci po kojima je udeo poljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76. analfabetskih te~ajeva. Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863. Srbija prvu banku 1869. godine 27600. Kao retko kada na istom mestu na{le su se godine koje obele`avaju va`ne datume u istoriji vladara. Topolivnice u Kragujevcu. ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~no istra`ena i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji 251 . sokole. dinastije i vlade. Bogdan Popovi}. demonstracija 9. Sretenjskog ustava. Osim doga|aja i njihovog opisa. oktobra. knji`evnika. Vojni Muzej osnovan je 1878. kada je ta titula osvojena. a ne uz 1963. scena iz pozori{nih predstava i filmova. politi~ara. Objavljivanjem knjige Moderna srpska dr`ava 1804-2004. ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992. Zato je Moderna srpska dr`ava krupan korak napred. godine. kraljevske i socijalisti~ke ustave. O vremenima koje su simbolizovale govore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara. godinu. Milo{ Crnjanski objavljivali svoje radove. politi~ara. slikari slikali danas svima poznata dela. kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osvajanja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002. monarhisti~ke i republikanske dr`avne simbole. odlaska slovena~ke delegacije sa 14. Stevan Sremac. 5. zgrada SIV-a. sportskih doga|aja. pionire i udarnike. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabranjeno 1841. smotri kulturno-umetni~kih dru{tava. Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hronologija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada. marta. Stotine i stotine ilustracija verno prate i o`ivljavaju doga|aje koji su za nama. prvomajskih parada.4 odsto 1931. dinastija. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predstavljaju razli~ite dru{tvene sisteme. sa godinama u kojima su Nu{i}. 1874. Vuk Karad`i}. kulturnog i ekonomskog `ivota Srbije za~eti van Beograda. nov~anica iz vremena hiperinflacije. dok je kraj obele`en odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincijskih gradova. logora{a sa Sajmi{ta. kongresa SKJ. kompozitori komponovali svoje kompozicije. Zmaj. knji`ara Gece Kona osnovana je 1901. hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka. a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. voza „Bratstvo-jedinstvo”. Obimnost posla. udarnika na Banjici.). palate „Beogra|anke”.

uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugoro~nim me|unarodnim istra`iva~kim projektima. ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata. verovatno su razlozi zbog kojih je poneki bitan doga|aj i ispu{ten. bilo presudno za Roksandi}evu posve}enost komparativnoj istoriji. Biblioteka Dialogica europea. zajedno sa njegovom uvodnom studijom Komparativna historija: izazovi i mogu}nosti. Istovremeno. to jest knjiga. ono {to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici. u ovoj egohistoriji sadr`ano je iskustvo koje treba da bude poznato naro~ito istori~arima u formativnim godinama. istorijsko vreme u kome stvara. Mr Slobodan SELINI] Drago Roksandi} (ur. istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. Drugo. kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpske dr`avnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju. Bilo kako bilo. koju je priredio dr Drago Roksandi}. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja. prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dr`avnosti. To je. Uvod u komparativnu historiju. kao i kontinuiranog i celovitog razmi{ljanja o njoj. 303 Knjiga Uvod u komparativnu historiju. Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individualnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. ali i kratak rok u kom je posao morao biti zavr{en. Ali. na pomenutu Roksandi}evu posve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istra`ivanja: sistemi vojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje. str. pojava Roksandi}eve knjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenske dr`ave. izostavio svoju egohistoriju. On se {kolovao na univerzitetima u Beogradu. Uostalom sami autori su. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{e univerziteta: u Beogradu i Zagrebu. Prvo. u nadi da }e nau~ne veze izme|u istori~ara dr`ava koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalne javnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga. predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatske istoriografije. Element upore|ivanja sadr`an je i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. koji su contradictio in adjecto parohijalnosti. ona je evidentno intenzivirala komparativistiku. Uvod u komparativnu historiju. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. Zagreb 2004. razume se. Najzad. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije. Golden marketing – Tehni~ka knjiga. ostaje ~injenica da }e onima koji budu dr`ali u rukama ovu knjigu biti znatno olak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije. Uostalom. budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji karakterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu. barem u savremenom zna~enju. Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono 252 . Zagrebu i Parizu. predmet istra`ivanja. vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavili po strani. ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja i rada. ishod.). profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. knjiga Draga Roksandi}a zaslu`uje pa`nju svake od tih istoriografija. Drago Roksandi} je. s pravom.

Imensko kazalo. Gotovo svako empirijsko istra`ivanje podrazumjeva neku vrstu poredbe.. isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istra`iva~ka sredi{ta ili sveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu historiju i/ili komparativne metode”. Jednostavno.. godine i savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke. tek 2004. Tek zajedno uzeti. neprestano suprotstavljaju istorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol. U smislu da ljudi otkad istra`uju dru{tveni `ivot. U njoj je egzatnost istorijske nauke dovedena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor. historijski govore}i. Margaret Somers). kojim je Roksandi} i zapo~eo svoj izbor. Uz ve} pomenutu uvodnu studiju. u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska. Ali. u jednom odli~nom prevodu na srpski jezik. Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava. Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat njegovog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u. pod naslovom Uvod u istoriju. Usput.. priredila i pogovor napisala dr Dubravka Stojanovi}.. Poredba pru`a temelj za izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima.. Smatrao je da bi „i sve one sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedino mogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”. Prire|iva~ se usresredio na razvoj komparativne istoriografije. uporedna istorija nije nova. U tom {irem smislu poredba zauzima sredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (Charles Ragin). za pojavu interdisciplinarnog istra`ivanja dru{tva.PRIKAZI I KRITIKE na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i. Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika iz komparavistike. Tekstove je. U luku tekstova koji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. mo`e komparirati: odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama. sa izuzetkom istorijske demografije i privredne 253 . godine. Zbog toga komparativna istoriografija i jeste veoma zahtevna. U celini. Bibliografija (~ak na trideset stranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima). danas je. njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” u Francuskoj tridesetih godina pro{log veka. U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na ruka prire|iva~a. Blok je imao u vidu Evropu. Pore|enje je bilo vi{e implicitno nego eksplicitno. na njene unutra{nje mene i na njene {anse.. imperativi „svakovrsnih usporedbi” postali su „fenomen svakida{njeg `ivota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}). „potrebna su dva uvjeta da se. Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverze uporedne istorije. tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put. Prema Bloku. Ali je i mnogo vi{e od toga. Uprkos tome. nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”. kao izdanje Srpske knji`evne zadruge. knjigu Uvod u komparativnu historiju zaokru`uju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova. i odre|ena razli~itost me|u sredinama u kojima su se one pojavile”. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne literature impresivnog obima i iznimno bogatog sadr`aja. odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su Mark Blok i Lisjen Fevr. Ipak. ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj. Utemeljiva~i „nove istorije”. privrede i civilizacije.

Za razliku od optimisti~ke vizije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. jasan metod. stolje}a” (Jurgen Osterhammel). kultura kao jedna od temeljnih dimenzija ljudskog `ivota ne mo`e se isklju~iti iz transkulturnog postupka. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to i provincijalizam. Ali. Ovo poslednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} i njegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije. Tamo su se ve} od sedamdesetih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilans onoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike. uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija uporednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije. mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedinstvu istorijske nauke. ona rizikuje razli~ite stepene izolacije. da je u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj. u transkulturnom i internacionalnom „kulture”. odnosno u strahu od „sociologizma”. Eisenstadt). Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istorije. 254 . Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji le`ao je u razvitku sociologije. Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalne istorije. Pojam mnogostruke modernosti izra`ava tu slo`enost. Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernosti kakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale – naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji. Zbog toga je Uvod u komparativnu historiju. komparativna istorija ukazuje na unutra{nje sukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitalizma i politi~ke demokratije. Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{ava tekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska poredba: slu~aj njema~kog Sonderwega. gotovo da nije mogu}e odgovoriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”. Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en. Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocentrizam. uz ve} navedene kvalitete. ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod. istorije. ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima. Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. Ovaj tekst je veoma podsticajan. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave – u sociologiji. ovome treba dodati i evropocentrizam. ne mo`e se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkulturalni. Ali. ali i u istorijskoj nauci. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabliranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili narcizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanju nositi se s izazovima kasnoga 20. otvoreno je pitanje kako da stav postane metod. 3. bez komparativistike uop{te. da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina. i da }e daljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. Bez komparativne istoriografije. a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju. politologiji. Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta” promenio okvir u kome se upore|ivalo. 4. odnosno nacionalne dr`ave. 2. i to ne upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike. jo{ i knjiga efektnog kraja.

teorijski orijentirane. Dr Latinka PEROVI] Dubravka Stojanovi}. Beograd 2003. nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. je i jedna lepo pisana knjiga. rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u pogre{no razmi{ljanje. U srednjoj i mla|oj generaciji srpskih istori~ara. analiti~ke histori~are. od izbora predmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe. Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. tok nema~ke istorije u 20. po mome mi{ljenju. niko. manje diktatorskih. veku ne izgleda neizbe`an. Biblioteka Ideje. posao manjine” (Jirgen Koka).. Komparativistika je. U svetlu boljih. ka`e Koka. naprotiv. brojna bi se pitanja mogla druga~ije postaviti”. Kakve su. Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj. naime. u ispitivanju kolektivnog identiteta. Srbija i domokratija 1903–1914. Van ovog konteksta. i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u vremenu ve}. nefa{isti~kih alternativa. osim pokojnog Ivana \uri}a. Dubravka Stojanovi} dobila je nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora koji je ona napravila 1933. str. Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja. funkcija istorijske nauke sastoji se. {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona vrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno. va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za trendovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju. Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otprilike sli~nim uslovima. U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku istoriografiju. ka`e on. pa ~ak i regija. najzad. To je teret. odnosno nacionalsocijalizma. Zato. godine. posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka je intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }e se to uskoro promijeniti. 450 Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914. i stoga je. imao u vidu ~itaoca kome je knjiga i namenjena. veka nego su ga u celini i odredili. Re~ je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne samo obele`ili po~etak 20.PRIKAZI I KRITIKE Koka. O posebnom putu Rusije i da se ne govori. prema Koki. biva sve podsticajniji. 6. Odnosno. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je verovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba 255 . ve} sastavni deo formiranja novih generacija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu. Za po~etak. koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji. zasad. ima svoj posebni put.. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom zapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. Sve zavisi. uostalom. U pitanju je asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka. Udru`enje za dru{tvenu istoriju.

U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode. institucije. Na toj velikoj trijadi Francuske revolucije 1789. koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. Stojanovi}eva zaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za demokratiju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara: Borba za istoriju Lisjena Fevra. interes selja~kog naroda. jednakosti i bratstva. jednostavno. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a dinastijom Kara|or|evi}a. Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. godine. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba istra`ivati. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer ona izra`ava dominantan interes. naime. ideja jednakosti odredila je i model demokratije. Ali. blago lepog pisanja. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore. ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i sindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. Ona polazi sa Volterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „mo`e praviti samo u uslovima kapitalisti~ke industrijalizacije”. organizacije) a ne celovito. Narodna radikalna stranka ostvarila je apsolutnu ve}inu. godine. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i recepciju bratstva. Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju. teme iz nacionalnih istorija bile potisnute. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji? U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentarizma. to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demokratije: od 1903. godine. Na osnovu toga. parlament. prezicno”. nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912. Francuska istoriografija je blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|u demokratije i razvijenosti postoji. Zatim je do{la doktorska disertacija Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite 1903–1914. „da ima taj dar. kao i stanovi{ta Lipseta da demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti. Bez toga. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenutoj knjizi. U jednom selja~kom i siroma{nom narodu. U sredi{tu ove studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914. godine. Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. Srpska intelektualna elita je. Posle dramati~nog po~etka 20. ali veza nije kauzalitet”. doga|aju i li~nosti. dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji ili o Prvom srpskom ustanku. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njen karakter i karakter politi~kih stranaka. Najiscrpnije je analizirana ideja jednakosti. 1913) i Prvi svetski rat (1914–1918). vlada. do 1914. Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su. iz raznih razloga. Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokratije u Srbiji. U sredi{tu ove studije su institucije: kralj. prema 256 . Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije.

A njen me|unarodni polo`aj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplomatskih odnosa koje je bila prekinula posle 29. no samo spoljno” (Du{an Nikolajevi}. U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava. kulturna i politi~ka ograni~enja srpskog parlamentarizma. godine (naprednjaci i pojedini intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope. uprkos svim krupnim frazama. ulazak vojske u politiku. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. koji i bez toga nije stajao visoko. kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor. vek. pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}). Drugo. maja 1903. maja 1903. Jedna. maja 1903. vek je po~eo revolucijom 1804). Austro-Ugarska je zabranila uvoz robe iz Srbije. Narodnu radikalnu stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alternativu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. U tom klju~u su. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu”. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna stranka bila politi~ki hegemon. trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju potresale kroz ~itav 19. 1910). bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. sloboda „celog srpskog naroda”. dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru{tvima. Za Nikolu Pa{i}a. maj 1903. odnosno narodne demokratije. kao jo{ jedan „po~etak novog doba”.. za koju su evropske forme imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dinastije Obrenovi}a. dakle. Istorijski akteri bili su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih savremenika. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarodni polo`aj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva. uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911) tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. Ujedno. kako je pokazala Dubravka Stojanovi}. stvarno se stropo{tao. Ve}ina je imala sva prava. Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. slabo dru{tvo pred velikim izazovom. do`ivotnog vo|u Narodne radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”. Prvo. Njen cilj je bio priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji.PRIKAZI I KRITIKE Stojanovi}evoj. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca. i ideja jednakosti i ideja bratstva. Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska.. ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i. Dr Latinka PEROVI] 257 . Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni njegovi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. Najzad. unutra{nju politiku Srbije posle 29. srpska intelektualna elita je odnos prema Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji. slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. Ubistvo kraljevskog para 29. Ona to nije mogla (.) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas. istorijska prekretnica koja je vi|ena kao „sveto stanje”. samim tim i od liberalne demokratije. maja 1903. godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj istoriji (i 19. socijalna. godine sve dok se ne re{i zavereni~ko pitanje. samostalci i sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali. karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u praksi. Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze. Prema pomenutim kriti~arima.

Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac koji istra`ivanja ne mogu vi{e zaobi}i. U su{tini. ba{ te naivnosti. Beograd 2003. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istoriji Srbije koja je nastala sa sticanjem dr`avne nezavisnosti 1878. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba da krene mlada nezavisna dr`ava. Milan Piro}anac. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da se osvrnem na ve} ostvarenu nameru. Bele{ke. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Milan Piro}anac. Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak u Srbiji 19. Mili}evi} ka`e da ni sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. Ipak. godine. Pou~ena iskustvom da mnoge namere. od sticanja dr`avne nezavisnosti do dono{enja liberalnog ustava. godine. ekonomske i prosvetne. s. nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. knj. Beograd 2004. ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih priredi za {tampu. Priredila Suzana Raji}. po vrednosti. Piro}an~eve Bele{ke malo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19. ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem 258 . 538 Objavljivanje Bele`aka dr`avnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srpskoj istoriografiji. Uloga elita. Ve} u Predgovoru. „Videlo” je „bilo prvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. Ali. Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme kneza Mihaila videli kao novi po~etak za Srbiju. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdublje reforme: politi~ke. i 20. po njenom opravdanom uverenju. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan istorijski izvor koji }e. ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo sa memoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). Na primedbu da je {teta {to njen rad nije objavljen. Po njemu. 3. ostaju neostvarene. iz raznih razloga. veku. on je. Obja{njenje je nala`eno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882). veka. Suzana Raji}. Zna~aj objavljivanja Bele`aka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje one bacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dr`avni~ki rad. One su imale da budu krunisane dono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom sistemu vladavine. to je vi{e bilo izgovor nego stvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomne decenije 1878–1888. ne~uveno dugo vreme za kabinet kralja Milana”. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu. li{en je Predgovor Suzane Raji}. ove reforme sledile su engleski model modernizacije. Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegov prire|iva~. 1-72). Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim istorijskim izvorima. vojne. Biblioteka Dva stole}a. je bio predsednik njene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}en listu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. E. bio profesionalno nezamenljiv. str. kako je zapisao u Bele{kama. pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanja dr`avne nezavisnosti. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. „poslu`iti za upotpunjavanje i korigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} i o drugim nedovoljno istra`enim istorijskim pojmovima i procesima”. Nazvan „revolucijom odozgo”. me|u nekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Uostalom. Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati.

dakle. Milan Piro}anac je pisao za svoju decu a ne za istoriju.PRIKAZI I KRITIKE modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. njena orijentacija treba da bude savez Balkanskih naroda. partizanstva i dr`avni{tva. koji je Suzana Raji} na{la u zaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a. da osigura pravosu|e i uredi finansije. Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se. smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac nego kao dr`avnik. normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci. deco. Ali. Iz Predgovora Suzane Raji} mo`e se naslutiti izvesna rezerva prema ocenama Slobodana Jovanovi}a. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnoj politici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. Me|utim. Njegova je te`nja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dr`avama. Su{tina tih sukoba. a naro~ito njegovu raspravu o ustavu. posle Bele`aka Milana Piro}anca. ne bez zebnje za budu}nost srpskog naroda. ne i brojne ~lanke. ona ne ide dalje. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosu stoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima na njenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad? U unutra{njoj politici. posle Turske. one su se odr`ale ne samo po inerciji ve} s ciljem da se li~nost diskredituje. Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga da Srbija postane moderna evropska dr`ava. zahteva novu interpretaciju. Re~ je. ^injenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretaciju Milana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. ratovi ne treba da budu njen izbor. Istorijski izvori svaku od ovih etiketa dovode u pitanje. korupciona{. Ali. to jest u prakti~nom radu. javile kao novi pretendenti. Zato je {teta {to Raji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno. bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. nije uspo u svojoj politici. Kao privatna li~nost. da dovede u red administraciju. o koherentnosti u pogledima koji dose`u nivo jedne koncepcije i jednog programa. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razumevanja nego do suda istorije: „Va{ otac. Ta je politika proisticala iz njegovog razumevanja me|unarodnog polo`aja Srbije. Ali. Pomenuti rukopis va`an je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bila oblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav. koji se ti~u unutra{njeg razvoja Srbije posle sticanja dr`avne nezavisnosti. kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a. intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obrazovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnom pogledu. Bele{ke su li{ene privatnosti. govori o politi~kom i socijalnom ambijentu u kome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala i jedini rad o njemu. Iz Bele`aka izranja li~nost. Pisao je o tome bez gor~ine. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velike sile. kao vo|a Napredne stranke i predsednik vlade. Ali. Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog i privatnog interesa. u sadr`aj Piro}an~eve misli Jovanovi} nije ulazio. austrofil. ni pristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci. 259 . najamni~kog slu`enja i nezavisnog delovanja. Otkuda ta potreba? Slobodan Jovanovi}. Milan Piro}anac je bio svestan toga. Taj rukopis namenjen deci.

On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{ta vi{e. ali {to je slabo za srce prijanjalo. logi~ki dosledno. ubedljivo i efikasno. i 20. I. nezavisni sudovi nisu mu trebali. niti je mogao sa strujom. do oko{tale mentalne svesti otporne na promene i modernizaciju. Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin ^ali} razmatra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja. koju je isto {to i druge ove stranke i koja te`i za komandom. Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti. a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama. Autorka je pisala knjigu zanimljivo. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju. usredsre|enjem na istra`ivanu temu i oblast. Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin ^ali} od velike je va`nosti i zna~aja za na{u sredinu. organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravo konzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima. administracija mu je bila krasna. s obzirom na to da su druge evropske regije. nisu htele ove namere potpomagati. Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom. ona je htela mesta vlasti i para za partizane. ni deset godina nakon nema~kog izdanja. a nije imao snage na raspolo`enju da ih pobedi. tako da se njeno pojavljivanje. ne mo`e smatrati zakasnelim. razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu. tj. dok su agrarni zakoni uvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”. „tre}eg sveta Evrope”. Tu le`i uzrok njegovom neuspehu”. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu institucionalizovani relikti prvobitne zajednice. Metodolo{ki. Problem se. da organizuje vojsku. a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnost bio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se- 260 . Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu. konceptualno i sadr`ajem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura u pristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19. smatra Mari-@anin ^ali}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a struja. ne mo`e jednostavno otpisati modelom „tipi~ne periferije”. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvo istorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticaja pojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu. veka. ni te`nje na prestolu. koji se nije mogao hipotekarno zalo`iti. Beograd 2004. Tu le`i i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i rad Milana Piro}anca. iz poznatih razloga. sve je drugo bila sporedna za nju stvar. Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istra`iva~ka i saznajna iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije od na{e. oja~avaju}i dr`avna sredstva za rad. Clio. s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i d`ilitati. Suzana Raji} je s darom koji poseduje i profesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu i po zna~aju. minimalnog zemlji{nog poseda. Socijalna istorija Srbije 1815–1941. nalazile na~ina da se prilagode zahtevima tr`i{ta i uklju~e u evropski model razvijene ekonomije. tako|e izolovane i zatvorene. Dr Latinka PEROVI] Mari-@anin ^ali}. U domenu neuspele dr`avne intervencije u knjizi se ukazuje na to da su najva`niji. dakako. Ni struja u stranci.

itd. Vazduhoplovstvo. ni da umru'. osetne i tokom tridesetih godina 20. u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~ekivani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl.PRIKAZI I KRITIKE ljake za komad poseda. kako vojno tako i civilno. 40)” Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovima nemogu}e. ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvije intenzivna nau~no-istra`iva~ka delatnost. Fenomeni urbanizacije. istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od seljaka-sitnoposednika. Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape i deonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekst dovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~avalo konkurenciju i ostavilo trajne posledice. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnut imperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i socijalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. koji su imali neposredan do`ivljaj da odbranom dr`ave brane i svoju grudu i svoj domazluk. ali i na mikro planu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog do`ivljaja istorije. Beograd 2004. pokretala su se u slu~aju rata. i u Nema~koj zabele`eni slu~ajevi zakonske za{tite i favorizovanja sitnoposeda. prepoznati i razvrstati dobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalo otvaranje `eleni~kih veza sa svetom. industrijalizacije i preobra`aja unutra{njeg tr`i{ta i kupovne mo}i razmatrani su analiti~ki. u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa. na primer. Aleksandar R. u osnovi demago{kih propisa. Devetnaestovekovni zakoni o trgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. Jedina afirmativna svojstva ovih. (str. je 261 . U Srbiji. me|utim. naprotiv. Imanentne sile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih tr`i{nih mehanizama. U Srbiji. ova knjiga Mari-@anin ^ali} zaslu`uje najve}u pa`nju doma}e publike. ne samo da je koristila najnaprednija tehnolo{ka dostignu}a. Te{ko je. MILETI] Nikola @uti}. veka. Tako su. od kojeg nisu mogli 'ni da `ive. takvi zakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici. geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme je uve}avala razmere agrarne prenaseljenosti. Ovakav postupak iziskivao je veliki istra`iva~ki napor koji se samo delimi~no mo`e nazreti u spisku kori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige. tako|e. 214 Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bila zna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer. Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila i ubedljivim. str. Tako|e. ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana i suo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. Njima su ozakonjene privilegije i monopol drevnih. sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskog dru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije.). poput Jelenka Petrovi}a u me|uratnom periodu.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Arhiva fabrike „Ikarbus”. Sa`eto izla`e formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS. U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredne istorije. nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. Odnosno da konkrentan dr`avni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakteristike jedne zemlje. dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog i nedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnoj industriji. Realizacijom 262 . pot~injena In`enjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920. radionice za popravku. ilustrovane monografije „Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici. Odredbe Mirovne konferencije u Versaju nametnule su pora`enim dr`avama ograni~enja u naoru`anju. Nikola @uti}. Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i du`im rezimeom. Velikom Britanijom i ^ehoslova~kom. U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. Istorijskog arhiva Beograda. pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privredi jer je njegovo odr`avanje i unapre|ivanje skupo. za sve vreme svog postojanja imala je najobimniju privrednu saradnju sa totalitarnim dr`avama – Italijom i Nema~kom. Pridodati su joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austrougarske avijacije – hangari. zahteva velike investicije i visokokvalifikovanu radnu snagu. koja je o ovom pitanju relativno skromna. Na`alost. godine osnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo. mnogo intenzivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom. Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{kopoliti~ka osnova dru{tva (dr`ave) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dr`avi”. iako je spadala u red parlamentarnih dr`ava. aerodromi. {tampu i literaturu. Autor je istorijskog dela. On svoje gledi{te. koje je nastalo od Prve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite francusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. obimna gra|a o ovoj problematici koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida rada Arhiva usled NATO bombardovanja. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku. Stoga istra`ivanje avioindustrije i vazduhoplovstva predstavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i krizama. „Pripadnost dr`ave odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matrici uslovljava privredni karakter te dr`ave” (str. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}i periodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije. odraz privredne snage jedne dr`ave. ne susre}e se prvi put sa ovom problematikom. uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom. posebno fa{isti~ke Italije. ekonomskom politikom. 2) Ovakvo tuma~enje autora da se dr`ave ekonomski povezuju na osnovu srodnosti re`ima mo`e samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja. „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929– 1934” autor je izlo`io ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}eg ratnog raspolo`enja revizionisti~kih dr`ava. U drugoj glavi. kako nagla{ava. suprotstavlja marksisti~kom na~inu posmatranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom du`em vremenskom periodu u na{oj istoriografiji bio dominantan. O sporednoj ulozi ovog vida oru`anih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}eg stepena.

Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939– 1941. U poslovanju fabrika avioindustrije. u prvom redu prve jugoslovenske fabrike aviona „Ikarus” autor se slu`i uglavnom finansijskim pokazateljima. do tada. Jugoslavija. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okru`enju 1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugog svetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije. Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnim operacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu. dominantnog uticaja francuske vazduhoplovne industrije i usvaja veoma slo`enu proizvodnju savremenih lovaca metalne konstrukcije u doma}im pogonima. Dr Dragan ALEKSI] 263 . vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjom u doma}im fabrikama. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je u suprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje. da modernizuje svoju avijaciju. Istra`ivanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija. vojnoprivredni kompleks je kao i ~itava privreda bio doveden u te`ak polo`aj jer dr`ava kao glavni naru~ilac aviona nije imala para. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stojadinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju Jugoslavije. U tre}oj glavi. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove grane industrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoru`anju u @enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke. Istovremeno sa poslednjom fazom predratne vazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehnolo{ki napredak. fabrika vazduhoplovne industrije. Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade Milana Stojadinovi}a.PRIKAZI I KRITIKE novog programa modernizacije naoru`anja predvi|ena je izgradnja novih. kada se osloba|a od. Istovremeno sa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika. u na{oj istoriografiji uvre`eno mi{ljenje. posebno u godinama ekonomske krize. uz ve} postoje}e. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u ratnoj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu industriju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da se meri sa najboljim lovcima tog vremena. velikih sila. mada bi prikazivanje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje. kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podr`ana je od svojih partnera. Poslednja dva poglavlja. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona. agrarnoj zemlji i na primeru vazduhoplovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dala izvanredne rezultate. konstrui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoru`anjem i ure|ajima za vezu i navigaciju. U vreme Velike ekonomske krize 1929–1934. o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj.

paralelno obra|uju}i oblike. str. kao i da prati uticaje u nastajanju. autorka se opredelila za problemski i komparativni pristup. indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature. kona~no i svetskog. uzimaju}i u obzir njihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali. uz analizu njihovog daljeg razvoja. Organizacije i udru`enja. Istaknut je rad tri najva`nija oblika organizovanog rada. ~iji nastanak i funkcionisanje R. od vi{estrukog je zna~aja. promena i novih pojava u mi{ljenu. socijalnog `ivota kao i svakodnevice ljudi). uz analizu relavantnih oblika i vidova njegovog funkcionisanja (politi~kog. uz predgovor i zaklju~ak. posebno u drugoj polovini XX veka. Berlinu i Kilu). u izdanju Instituta za savremenu istoriju. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. period izme|u dva svetska rata. postavljanju problema. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenog funkcionisanja i posebno polje istra`ivanja je analiza uticaja drugih kultura na jedan prostor (teritorijalni. on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}nosti u pristupu. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. upu}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu. kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enje relavantne nau~ne literature. ne mo`e se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {ireg okvira posmatranja. jednako prisutnom i danas. Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema iz kulturne i dru{tvene istorije. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige. Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i}. stvarala~kom izrazu. centara za usmeravanje kulturne saradnje (kroz rad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu). godine.. prepoznatih u jednoj sredini. sadr`ajima i obimu istra`ivanja. karakter i intezitet oba uticaja koliko je problematika to dozvoljavala. ekonomskog. Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja. U svom nau~nom radu. Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja. me{ovitih dru{tava 264 . imaju}i u vidu dominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva. predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo. idejama. U metodolo{kom smislu. Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istra`enoj u doma}im i stranim arhivima (u Bonu. pro{iruju}i znanja o njima samima. evropskog. Beograd u hodu ka Evropi. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanje kontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918. dva aneksa sa statisti~kim podacima. Ranka Ga{i} pristupila je i istra`ivanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima. Vremenski okvir rada. pored bavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa. me|uratnom istorijom Beograda. uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike u ispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva. kulturni). U tom smislu. a zatim i sistematskog uticaja. ali. Beograd u hodu ka Evropi. isto tako. problemima dru{tvenih elita. dok je istra`ivanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru{tvo gotovo zanemareno. jugoslovenske ideje po~etkom XX veka. politi~ki. 2005. istra`ivanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura. Uz svu slo`enost koju taj poduhvat podrazumeva i jasnu nau~nu opravdanost. regionalnog. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenije pokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje su dve kulture mogle ostaviti. Institut za savremenu istoriju Beograd. 289 Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ranka Ga{i}. kao i kontinuiranost nema~kog uticaja na na{im prostorima.

muzici. svakodnevni `ivot i komunikacije. a u sklopu politi~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti. u slikarstvu. jasnom propagandnom svrhom.PRIKAZI I KRITIKE u Nema~koj. na kraju. predavanja. predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica. uz manju prisutnost nema~kih i znatno ve}u zastupljenost anglosaksonskih autora. kako autorka nagla{ava. Ipak. Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanje kurseva jezika. kao specifi~nost engleskog anga`ovanja. da defini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine. sukob tradicionalnog i modernog. ulogu Ministarstva prosvete u odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. zahvaljuju}i jasnoj analizi. Strani dramski komadi preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta. Va`ni oblici uticaja. Preplitanje stvarala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko je zatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kulture. sport. R. Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha. muzi~ari). prisustvo Jevreja emigranata. Svakodnevni `ivot izlo`en kompleksnim uticajima sa strane usvajao je nove oblike pona{anja (kroz zabavu. Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma. prepoznavanje gotovo neuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. pored informativne funkcije. na~in odevanja). uz sve ograde neophodne u pristupu ovom problemu. rad karitativnih organizacija. posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenutih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija. radija. ~lanstva. ^ini se posebno zahtevnim zadatkom za istra`iva~a. i instituta (organizovanih pred II svetski rat kao centara za koordinaciju kulturne propagande). Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost. stranog filma kao sredstva zabave. obrazovanju `ena i dece. ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti. njihovog anga`ovanja u Beogradu (nema~ke arhitekte. Ga{i} je sistematskim pra}enjem rada organizacija. ukazala na va`ne odlike njihovog prisustva u beogradskoj sredini. profesori na likovnoj akademiji. {tampe sa. posebno kada se ima na umu da su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. i. knji`evnosti. na~ina funkcionisanja. gde se. Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnost engleske drame. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini. kao i u godinama neposredno pre izbijanja II svetskog rata. pru`anju pomo}i nezaposlenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva. ~ije aktivnosti su bile okrenute ka dobrotvornom radu. Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova u Beogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u 265 . etni~kog i evropskog. posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje. orkestri. Ga{i} isti~e. knji`evnih i muzi~kih ve~eri. Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja uticaja svake vrste. autorka ipak ukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja. R. stizali su putem gostovanja umetnika. R. kako R. niz kontroverzi u na{oj kulturnoj javnosti. Nema~ki uticaj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika. balova). ameri~kog filma ili d`ez muzike. Velikoj Britaniji i Beogradu. izazivaju}i. autorka jasno podvla~i i drugu dimenziju njihovog anga`ovanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog uticaja. Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija. Maga Magazinovi}). posebno intezivnog tridesetih godina XX veka. Politi~ki faktor nije zaobi|en ni u sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{nje odsustvo nema~kih umetnika. svakako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja. pedagogije ali i propagande.

putem razmene. za razliku od nema~kog. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {irenje uticaja samog po sebi. Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog anga`ovanja (istra`iva~ki rad u Jugoslaviji. autorka nagla{ava njegov zna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osnivanje {kola. tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju. period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obrazovnih institucija bio je suvi{e kratak. putem reparacija. kako autorka nagla{ava. bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V. znatno manje. obra|uje se va`an segment uticaja pojedinaca na kulturni i nau~ni `ivot Beograda. samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani od dru{tvenog procesa razvoja”. kako R. a u slu~aju Nema~ke. Iako je Engleska. ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mnogobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. ali i uticaji strane kulturne sredine. geografska blizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora (posebno u sferi medicinskih nauka). Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjige koji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene. dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obrada postavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~koj publici. Kursevi. pokretanje ~asopisa).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pored pojedina~nog doprinosa. Kona~no. U poglavlju Transfer znanja i tehnologije. samo specifi~ni. kako autorka navodi. Istovremeno. gostovanja predava~a. Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i potpunije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini u periodu izme|u dva rata. za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se te`i. Kako R. nau~nih institucija. samo su neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. R. ekonomski razlozi. koji su se prenosili na beogradsku. opreme. ali i kao osnovu daljeg anga`ovanja kroz prikaz organizovanih oblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj. ali i o~igledni ekonomski interesi. ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i propagandnog rada Nema~ke. bili su neki od na~ina upoznavanja sa ovim jezicima. Ujedno. Ga{i} nagla{ava. nau~ni radnici. izostajanjem ranije navedenih razloga. umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i. uzimaju}i u obzir svu ograni~enost takvog uticaja. engleski jezik je ~inio prve korake. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanu samo svoji. Tradicija. {kolovanja pojedinaca. pristiglih u me|uratnom periodu. sti~e se uvid u potrebe jugoslovenske dr`ave za odre|enim stru~nim kadrom. stipendije. anga`ovanjem raznih fondova. ujedno ga ne minimiziraju}i. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika neposredno pre II svetskog rata. ona predstavlja podsticaj daljim istra`iva~kim naporima u cilju razu- 266 . Kada su se oni. nau~ni i stru~ni. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala. ~ini se zanimljivim opa`anje reakcija koje daju potpuniju sliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studenti. od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja. zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kih stru~njaka pred Drugi svetski rat. politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}e nema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo. upravo. u~e{}a na me|unarodnim skupovima). u Velikoj Britaniji. tradicija. a samim tim i kulturama. U Beogradu. ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedinaca. Od posebnog zna~aja. Politi~ki. Ga{i} zaklju~uje. politi~ki i ideolo{ki uzor. pred Drugi svetski rat pojavili. R. {kole. knjiga.

knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja Aleksandra Kara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934. izdejstvuju priznanje nove dr`ave. svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatno prema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nih publikacija.PRIKAZI I KRITIKE mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenom `ivotu Evrope. tekst sadr`i nekoliko malih. Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastojanjima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo je re{avanju spornih pitanja ali ne i onog najte`eg. studentima. Naglasak je naravno stavljen na one procese i doga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodim odnosima toga doba. pre svih Nema~ke. Vesna \IKANOVI] Bogdanka Novakovi}. „jadranskog pitanja” koje je pretilo da novoformiranu dr`avu uvede u te`ak sukob sa Italijom. Pored kratkog uvoda. koncizan ali i stru~no korektan na~in oslika epoha u kojoj je. konciznih skica iz evropske i jugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilike koje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a posebno u periodu od 1918. Beograd 2004. godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda. pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona na kontinentu. Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934). u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika. do 1934. dakle. mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i polo`ajem i zna~ajem pora`enih zemalja. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovna konferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da na Mirovnoj konferenciji u Parizu. U pitanju je knjiga koja mo`e biti od koristi zaljubljenicima u istorijske teme. Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikacije koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantan sadr`aj. iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama da ponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji. tzv. godine. To pitanje dobilo je svoj kona~ni epilog tek 1924. Knjiga je svoj `ivot. predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu koji ima malo stru~nog znanja na dopadljiv. ali i profesionalnim istra`iva~ima koji se bave me|uratnim periodom jugoslovenske istorije. str. zapo~ela kao katalog izlo`be fotografija na kojima su zabele`eni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra. Tre}a skica (Balkanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema 267 . u~enicima. izme|u ostalog i kao diplomata. priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {tete za zemlju koja je bila gotovo razorena. nestajanja starih i nastajanja novih dr`ava na tlu Evrope. Me|utim. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi se op{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica. Muzej grada Beograda. Uvodni tekst koji prati fotografije. delovao kralj Aleksandar Kara|or|evi}. 213 Strogo uzev{i. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi sa Italijom ostali do`ivotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenske spoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom.

(Beograd i balkanski susedi) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima. memoara i publicistike. Be~a. Praga. Sa druge strane. veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. Kralj Aleksandar je Malu antantu do`ivljavao pre svega kao garanta koji je sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom ili otvorenom obliku. Rumunije i Turske na politi~kom. Italija je poku{avala da deluje i preko Podunavlja `ele}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor na jugoistok Evrope. Budimpe{te. Osim toga. Londona. Madrida. Na `alost. godine bile na polo`aju ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Pored hronologije diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i sa`etu hronologiju spoljopoliti~kih doga|aja u Evropi po~ev od 1918. literature. u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisak jugoslovenskih opunomo}enih delegata. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u prestonicama Evrope poput Ankare. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionih faza bilo i antagonizama. Ukupno 260 katalo{kih odrednica sadr`i obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje. Tra`e}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljala mesto za jedinstvenu jugoslovensku dr`avu. pogotovo onaj ma|arski. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori ~etvrta skica. ekonomskom i kulturnom planu. kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sa zemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam. Bukure{ta. Vatikana. ^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost severnih granica. Atine. Berlina. sasvim prirodno. premijerima. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnim vladarima. oktobra 1934. njegova istupanja u Narodnoj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i razgovori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. do 1934.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Pariza. Gr~ke. Poslednja. Dat je kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izlo`ena istorija stvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbli`avanja Jugoslavije. peta skica. Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i. Rima. da li je u pitanju originalna fotografija ili fotokopija. u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukcija fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalaze na fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografiju prona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. u pojedinim segmentima. Njegova politika prema tom prostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorima Balkana koja je preko Albanije koju je dr`ala u poluzavisnom polo`aju poku{avala da destabilizuje ~itav region. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolicini li~nosti koje su u periodu od 1918. katalog fotografija svojevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda. on je pre`iveo sve do 1938. do 1934. godine odnosno do datuma kraljeve smrti. objavljene gra|e. Var{ave. stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Berna. Iako postoji mogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju 268 . ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja. Sofije i Tirane. godine i nestanka ^ehoslova~ke sa istorijske scene me|uratne Evrope. pa sve do 19. Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je. Odmah iza kataloga fotografija i predmeta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora. godine. njegova diplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje.

ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadr`aj iz oblasti lokalne istorije. Na mnogim od ovih fotografija o`ivljavaju likovi careva. 2004. kraljeva. Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} mo`e biti veoma korisna mnogim istori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jer veoma plasti~no. Svileuva Pokretanjem godi{njaka Svileuva. ve} i za ~itavu Isto~nu Evropu u 19. zadrugarstvo. atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ili sa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`ne posledice na `ivote miliona ljudi. Pored istra`iva~kih radova. ~iji je predmet stanovni{tvo. veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i njegov sudar sa globalnim procesima modernizacije. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. na mnogobrojnim fotografijama. tu je i da bi bogatstvom svog sadr`aja podsetila istori~are i druge istra`iva~e koliko fotografija kao istorijski izvor mo`e biti va`na ali i koliko. ostaje nada da bi ova zanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru. „Stanovni{tvo Svileuve u 20. Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuve omogu}ila je autorima priloga da na `iv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istoriju jednog sela i poka`u kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. Lokalna istorija Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne. veku. mo`e biti zanemarena od strane na{e istorijske nauke.PRIKAZI I KRITIKE grada Beograda ipak nam preostaje samo da `alimo {to sve fotografije prikazane na izlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu. Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve dalo je uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbije danas. veku” (2003). Upravo zbog toga. agrarna struktura. na `alost. na dokumentovan na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji) nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dr`avane industrijalizacije i modernizacije. Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve. kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju. obimom nevelika knjiga Bogrdanke Novalovi}. i 20. Godi{wak 2003. i 2004. i u prvoj polovini 20. premijera i ministara koji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope. Rad Mom~ila Isi}a. saobra}aj. veka. veku. Najzad. {to je mogu}e ve}i deo pro{losti” ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva. sadr`aj godi{njaka ~ine i objavljena arhivska gra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala na dru{tveni `ivot Svilevue u 19. 269 . godinu. i to putem analize demografskih kretanja (smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema u razvoju zadrugarstva. Mr Vladimir CVETKOVI] Svileuva. za 2003. Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka. i 20. o`ivljava ~itavu epohu. poreska struktura. i 20. Prvi srpski ustanak) prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. Na nekima od njih mogu}e je osetiti atmosferu Mirovne konferencije u Parizu. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenaseljenosti. predsednika.

U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti. stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve} posle 1953. smanjenje poreza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%. Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbije razvijenim istra`iva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije. godine. veka. a pove}anjem povr{ina ni`ih klasa. veka”. godine. veka prouzrokovali su masovno iseljavanje iz Svileuve. Srpski narod on je zadu`io na vi{e na~ina. kri{om od vlasti. kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji.” (str. Dr Marija OBRADOVI] Georgije (\or|e) Nikolajevi}. do 2002. „U 21. Prvu polovinu 20. kojih je svakim danom sve vi{e. nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta. 8).33%.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ve} u mladosti. zbirke starih }irili~nih rukopisa iz Dubrova~kog arhiva. znatnim smanjenjem zemlji{ta druge klase. karakterisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti reprodukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja na Balkanu. zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatinskog magazina i kao autor Srpskih spomenika. Vlaha. sve{tenik. prepisao i objavio 1840. daleko od zavi~aja: u Dubrovniku. u~itelj i kulturni poslenik.54% svoga stanovni{tva. Usled masovnog odlaska selja{tva u inostranstvo i prelazaka u gradove. koje je Nikolajevi} tajno. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta. na prvorazrednim izvorima. Istra`uju}i. Beograd 2004. Svileuva je izgubila ~ak 20. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanju zemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. ali i prodaje. Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20. O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice. Rad prati i tabela razreza poreza po poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. Centar za crkvene studije. pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku. Postepeno nestaju celi zaseoci. koji }e ih vrlo je mogu}e. do 1895. koja je pre njegove pojave delovala sasvim neformalno. godine u Beogradu. Smanjenje poreza nastaje i usled deobe imanja. dok su poreske obaveze sela kao celine smanjene za 71. U Godi{njaku za 2004. Autor osvetljava proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19. Ni{ – Ars libri. mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. godine. Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896). karlova~ki |ak. vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20. Od 1991. Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. 177 Iako rodom iz Srema. veka. odvoziti do {kole u Koceljevi. kada dolazi do smanjenja poreza. uglavnom za dug. a u preostalim domovima sve re|i je de~iji pla~. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a. Priredila Irena Arsi}. Nestala su brojna stara~ka doma}instva. Uskoro ih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus. str. svoj `ivotni i radni vek proveo je me|u Srbima u drugim sredinama. veka Svileuvu. dubrova~ku arhivsku gra|u. Predano prou~a- 270 . U {koli. godinu posebnu pa`nju privla~i rad Miroljuba Jovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19. Zadru i Sarajevu. \or|e Nikolajevi} je odli~no upoznao. pa i male. pro{lost grada sv.

\. pre svega istori~arima i istori~arima knji`evnosti. ali jo{ krajem 19. ali i one manje poznate autore. sastoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik. on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije i knji`evne istorije Dubrovnika. sti~e se utisak da je pred nama posebna monografija potekla iz pera \. [i{ku Men~eti}u. posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~noj publikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. Na te elitne predstavnike dubrova~kih Srba. a druga. Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti. U prvom i najdu`em tekstu. Pripremaju}i odabrane tekstove \. a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knji`evnosti. dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kog perioda. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik. tako i {irom srpskog sveta. napravila potpuno druga~iji raspored. U zavisnosti od toga kakvim je podacima raspolagao. gradova. diplome i povelje. njihov mentalitet. Ivanu Gunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Dr`i}a. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vreme kada je on `iveo u gradu pod Sr|em. Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine. koju je priredila doktor knji`evnih nauka Irena Arsi}. manja. Nikole Dimitrijevi}a. „Okru`ije dubrova~ko (circolo di Ragusa)”. kulturno-prosvetne i verske prilike. kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika i Srbima u Dubrovniku. koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{te informacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako da predstavljaju jednu zaokru`enu smisaonu celinu. tako da. jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara. on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije. prire|iva~u se spontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige. dr Irena Arsi} nije se pridr`avala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je. O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac. ve}a. na~in pona{anja i odevanja. veka. opisao znamenitosti grada i okolnih predela. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana. nejednakog obima. a ne njegovi pojedina~ni radovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima. sela. Nikolajevi}a. kada je autenti~na dubrova~ka knji`evnost po~ela da posustaje i da zamire. veka. Nikolajevi}a. sve do \ive Sorge i Luke Mihe Bona). Andrije ^ubranovi}a. Esejima o piscima mitropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uva`ene. Marinu Dr`i}u. enciklopedijama i leksikonima. s razlogom. znamenitim li~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. utvrdio etni~ku pripadnost Dubrov~ana. izlo`io njen istorijat. autora istorije 271 .PRIKAZI I KRITIKE vaju}i dokumenta. ostrva i poluostrva. Tom nizu du`ih i kra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tekstova. u istorijama srpske pravoslavne crkve. Mavrije ^av~i}a. Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima. Nikolajevi}evi radovi korisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentacije. mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|enijima. zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatinskog magazina. a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. obuhvata deo njegove prepiske. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskom magazinu. unutra{nje ure|enje. On se pominje i u drugim. predstavio privredne karakteristike dubrova~kog prostora. nezavisno jedan od drugog. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpske pravoslavne crkve u slovenskoj Atini. Prva. ^itaju}i ih. preko Stefana Gu~eti}a. koji su u`ivali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana. a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom. Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike.

Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bi mo`da potra`io na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnog identiteta Dubrov~ana. nesvakida{njim. da se za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. veka. Na taj na~in. 1880. u svom izvornom obliku. ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovratno i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim. Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih. da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika. rimokatoli~koj. sredini s mukom opstajala. do`ivljajem. Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakve dalekose`ne zaklju~ke. godine i dva pisma Vuku Karad`i}u iz 1847. ve} kao zasebna publikacija. Nikolajevi}a kao velikog rodoljuba. upravo – srpski. ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je. koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupi nov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan u Srpsko-dalmatinskog magazinu. sasvim sigurno. Verujemo da nu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitropolita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva ote`avaju}a okolnost za dana{njeg ~itaoca ve} da }e mu. donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu. On je znao. Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezik kojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama. U tim pismima mitropolit je tra`io. godine. Crne Gore. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identiteta smatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profila grada. Mr Sofija BO@I] 272 . da su vladari i vlastela susednih srpskih dr`ava poklanjali i prodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~in sticala i {irila svoju teritoriju. objavljeni u ovom izdanju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kakav je bio mitropolit Nikolajevi}? Na{ utisak je da je \. @ivotopis B. naprotiv. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obrazovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. veka. da se srpskim {kolama u Dalmaciji odobri odr`avanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga {tampanih }irili~nim pismom. Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava se njegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopa preuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea. napu{taju}i veru svojih predaka. („Milakovi}a kavaljera Dimitrija `ivot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Bo`a Bo{kovi}a”). Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreni prijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada. objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranih spisa. sre}om. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano doseljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja. sa~uvan je duh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860. u Zadru. biskupa dubrova~kog”). i bogatog trgovca i dobrotvora. a protuma~en u prilogu na kraju knjige. kako bi bio razumljiviji. Dimitrija Milakovi}a. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravoslavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj. naime. ~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. koji su se vremenom pokatoli~avali. Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a. ~ak toliko da bi ga Srbi s drugih prostora dosta te{ko razumeli. po~etkom i krajem ~etrdesetih godina 19. obra}aju}i se vlastima. jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je. I pisma upu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. Konstatuju}i sve te ~injenice. Bo`e Bo{kovi}a. Prepisku mitropolita Nikolajevi}a.

do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznaju i odre|uju. Verski faktor u formiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila. 6). „masovne i politi~ke samospoznaje”. po kome je na ju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. nauci i istoriografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera i antagonizama. br.PRIKAZI I KRITIKE Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. trude}i se da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. Beograd 2004. nego na etnolingvisti~koj osnovi. U osvrtu na narodno predanje kao izrazito stilizovani izvor. U takvoj atmosferi. Istovremeno. kao ujedinjavaju}e veze. ja~anju crkvenih kultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dr`ave. ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranja verske podvojenosti. autor prenosi zaklju~ke doma}e medievistike. Ekme~i}a. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). netrpeljivosti izme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba. pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor. Stoga su suprotstavljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije. uprkos jasnoj simbolici koju sugeri{e naslov. 140 Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti. on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbi pravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima. 18. pri ~emu je versko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. Autor prenosi Ekme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iracionalizam i „mitologizacija istorijske svesti”. 273 . konfesionalnih za{titnica ju`noslovenskih naroda. 12). ^ak se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao pre primeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj. Krajem 19. mo`e nagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine. Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knji`evnosti. ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma i njegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”. Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjem verskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno nezavisna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpske nacionalne svesti” (str. Helsin{ke sveske. str. veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac” pri stvaranju kolektivnog identiteta. Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}aja krivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knji`evnosti i istoriografiji. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str. „milenijumski i ekstremisti~ki pristup politici kao i izra`ena verska netolerancija kao podloga vojnog i politi~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. ekonomskoj i dr`avnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobila i socio-ekonomsku dimenziju. kao {to je inferiornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”. odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str. On prati formiranje nacionalne svesti u 19. „provincijalizam kulture”. zaklju~uje Aleksov. 41-140). prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”.

Andri}a. J. do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema „bogumilskoj teoriji”. Kosti}a. Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije do`ivljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}i tragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta. zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva. 15). Aleksov registruje i pisce koji su sa izrazitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. raspravljaju}i o srpskim zlo~inima u Bosni (1992–95). Sremac. protivno doma}im standardnim tuma~enjima. Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj u Gracu koja kolokvijalno govori o duhovnom `ivotu u Bosni pod turskom vladavinom (premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisao kroz knji`evni izraz slu`e}i se metaforama). popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to ~ine” (str. Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov se ponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi~kom karakteru ve}ine tekstova. kulturnih i statusnih argumenata. Pored toga. U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austrougarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konverziji bogumila. pa se samim tim i islamizacija smatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. mleta~kog i austrijskog doba. iako je jo{ S. te Cviji}a na kome se posebno zadr`ava. Deo o ulozi knji`evnika. J. Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima se preobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike. ve} pragmati~na vojna mera sra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih. stavove ju`noslovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. te da u tome treba tra`iti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja na Kosovu. Bosni. J. Autor markira introvertnost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. prikazano. te da danak u krvi (mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska. ali i Dvornikovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta 274 . pri ~emu „zao{trenu versku raznolikost” smatra najte`im nasle|em iz turskog. uo~avaju}i njihov razli~iti intenzitet u Albaniji. „ve} ono {to je izabrano. 26). Autor na veoma dopadljiv na~in ni`e radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o „kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni. Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema muslimanskoj veri. 17). [trosmajer). a ne smi{ljene strategije. delovima Gr~ke. 29). napisano. nije bila najmasovnija (str. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dr`ave nije ono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju. Iako ~esto opre~ni. Aleksov se distancira od savremenika koji. J. tj. Novakovi}. Aleksov podse}a da strani autori vide klju~ islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”. Idu}i tragom E. nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacionalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kontroverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturica” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije. V. Dobrud`i i pokazuju}i u svom kona~nom sudu da islamizacija u Bosni. Cviji}evim zaklju~kom se mo`e smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkvene organizacije. Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L. strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`nje spontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa. „masakr dobija versku apoteozu” (str. Pelagi}).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zmaja i I. ve} za koje se peva”. Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzija Albanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice.

borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. itd (str. * Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz 1964. autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku” spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da su islamizaciji podlegli krajevi bez dr`avnih struktura i jakog plemstva. Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora. {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom. na primer. pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva. U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autor zaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evog jugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. Olbine iz kojih se slika pokatoli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva” (str. 48). Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji javila pred Drugi svetski rat. kada je svaka od strana obra|ivala procese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika. Samard`i}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi koja prati svako preveravanje (str. knji`evnosti i publicistici osamdesetih godina. svesno obilaze}i teme koje se ti~u konverzije katolika. verolomnicima i inferiornim Srbima”. Tekst D. Izrazito agresivnoj „dehumanizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izlo`eni bosanski muslimani kod kojih se potenciralo njihovo strano poreklo. ali i uo~i raspada SFRJ. pa u skladu sa tim nabraja njene glavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom. Kresti}a i J. orijentalna senzualnost i prevrtljivost. 47-83). kao i sto~arski krajevi („vla{ki stratum”). iz koga izbijaju iskustvo i strast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja. Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popis va`nijih dela. pri ~emu se posebno zadr`ava na delima V. On ponavlja opa`anja „objektivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu. ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige (str. Ispituju}i „dalje” i „bli`e” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propasti Jugoslavije. Korene antagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religioznom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda. ve} koncizno sagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dr`ave i nema~ku invaziju. Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e nego o~igledne. 37). uz neizbe`ne kvalifikacije o „otpadnicima. 84-140). o`ivljenim mitovima o „inovernim prevrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja u istoriografiji. neiskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora. I zaista. Iako se autor nije trudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima. ova „brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga. ~ija je histeri~na produkcija kulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homogenizaciju do klimaksa”. 33). Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugoslovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”. do hipokrizije ljudi koji su potpisali Krfsku deklaraciju (str.PRIKAZI I KRITIKE dinaraca. Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama (kakva je. te stavove R. islamizacija u Srbiji). Neki su to odmah primetili i postali 275 . Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja iz pro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”. 35-36). godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`de Jovanovi} (str. U spretnoj gradaciji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH. 30).

Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir da nemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje. ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do 1940. Re`im kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnom politikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladi pona{ao kao „strano telo”. 65). kao {to je na po~etku svoje vladavine `eleo da ima ustavnu monarhiju bez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. Cvetkovi}. 60). ^ak je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktaturu – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali. Jovanovi} portreti{e i kneza Pavla za koga ka`e da je odavao utisak liberalnog vladara „koji je usisao britanske metode u politici”. dok se svojom „spoljnopoliti~kom digresijom” okrenuo Rumuniji. razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu. lo{e pro{ao.Posle 20. a novine nisu izlazile tri dana. vlada je ustuknula i odustala od podno{enja teksta Senatu na ratifikaciju. na najvi{e polo`aje dovodio stare i nesposobne. Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo. doveden D. Prevara je trebalo da bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnog demokrate Marinkovi}a. pa je u narednom periodu „la`nog parlamentarizma” dr`ao narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”. „Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} delimi~no abolira predratnu vladu i namesnike.” (str. ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama (str. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena. nagla{avaju}i njihove napore da izbegnu invaziju. juna 1928. tvrdi vo|a Zemljoradni~ke stranke. ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvim druga~iji. Za Aleksandra ka`e da je svesno poni`avao parlament dr`e}i ga „u {talama i manje`ima”. 61). oktobar 1934. tre}i su tek posle deset godina uvideli „da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”. Ipak.. indukovali su defetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. „Bli`e uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kralja u Marseju. Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~ki za~eta i pre Petomajskih izbora. pa je na njegovo mesto.. 56). smatra Jovanovi}. godine. tj. {to je po njemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imao nameru da dugo dr`i na vlasti” (str. Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. skoro neizbe`no je morao do}i 9. Dontovom sistemu.. Iz haosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom. Po{to je na avgustovskim izborima 1938. zakleti republikanci. uo~i samog ulaska Nemaca u Prag. i sl. {to je poku{ao da ilustruje ekstremno o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorske budale”). Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj. re`im se na{ao u defanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”. Od tih trenutaka. a me|u generalima prvenstvo davao slabim vojskovo|ama. raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv. Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika i glasova. forsiranjem re`imskih sindikata. Time se Jovanovi} priklonio gledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo- 276 . me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „.. te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutra spremaju}i se da je sam preuzme. Stojadinovi}evo mirenje sa An{lusom. drugi su opa`ali samodr`a~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }e se „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti. Jovanovi} na nekoliko mesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastite unutra{nje politike. a po{to je crkva anatemisala poslanike. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kao vladina lista. berze bile zatvorene.

Bez obzira na formalnu. ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno posmatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. dok je Vojvodina ostala bez zaslu`ene autonomije. Zapanjuju}u preciznost nema~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”. Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanju ugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut. Ma|ari i Albanci marginalizovani. Bez obzira da li su ova dva doga|aja bila inscenirana. on ka`e da su dr`avne ideje Srbije. tvrdi autor. Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim” rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vlade koja je. Propast Jugoslavije „u haosu i sramoti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom. 79). Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Makedoniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu. misle}i da je u pitanju sovjetska pomo}. 77). Jovanovi}evo sumiranje gre{aka jugoslovenske politike mo`e biti ilustracija prethodnog teksta. ili ~ak istorijski izvor o jednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. Kao savremenik. a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. ubrzo postale bezvredna hartija” (str. pretvorenom u „d`inovsku buktinju”. kao i pohvala „jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji. koje su. proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. Makedonci tretirani kao „Ju`nosrbijanci”. zbog ~ega su mnogi optimisti 6. te da je naoru`anje bilo „raspareno i pome{ano”. U njemu je bio crnogorski ~lan vlade M.PRIKAZI I KRITIKE |anski Nemci povla{}ivani. aprila mahali nema~kim avionima. njihovo objavljivanje je (makar i pod zajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat. U pregledu stranih reakcija na pu~ D. u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izlagana ruglu njihova dr`avotvornost. Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mesta pi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega. one se u nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. Iako o samom ustanku pi{e veoma {turo. * Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati. Jovanovi} sa puno entuzijazma pozdravlja „neanga`ovanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negira pro{lost. pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojsci bilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a. 83). Mr Vladan JOVANOVI] 277 . pa u formi anegdote iznosi detalje kako su `ene skidale svoje kecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. nego je dopunjuje i ispravlja” (str. 68-69). a naro~ito sa vojvo|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca. 71). „Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”. premda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugoslavija (str. Nije samo vlada bila demoralisana. Njegova Crna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica. tematsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova. sru~e poluge zlata. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kada su zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren. uvek siroma{nog i skromnog. Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele. Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i ^er~ila da su „Jugosloveni na{li svoju du{u”. te da je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporu pristupanju Trojnom paktu. Izbegla vlada se zadr`ala na Palama gde je i doneta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji. Jugoslavija je ostala bez vojne i diplomatske odbrane. koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. {tavi{e. ba{ velike koli~ine.

bio je projekat istori~ara Pierra Nora – "Mesta se}anja". u kome su vode}i francuski istori~ari. dr Latinka Perovi}. dr`ava je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires". sa ciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obele`ila kreiranje kolektivnih identiteta. 1. pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje". u kojima su sadr`ani ~lanci najistaknutijih analiti~ara francuske istorije i dru{tva. 2005. dr`avna zasta- 279 . u Kulturnom centru Beograda. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005 "ISTORIJA I SE]ANJE" Pored bogate izdava~ke delatnosti. ali i dr`avnog zna~aja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena i omogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza". sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije. Prof. Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima se suo~ava srpska istoriografija. u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. Kao projekt od izuzetnog nau~nog. ali i da metodolo{ki osavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini Polazna osnova pri formulisanju teme. ~iji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir. Naime.NAU^NI @IVOT Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. 6. dr Mile Bjelajac. Naime. dr Smilja Du{ani}. Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3. predstavlja jednu od najzapa`enijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005. pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta. u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske bur`oaske revolucije. – 30. nau~nih tribina i predavanja. decembra 2004. godine. najavljena je tribina "Istorija i se}anje". koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odr`ava u Kulturnom centu Beograda. organizacija panel diskusija. {tampano osam kapitalnih tomova. Prof. dr Milan Ristovi}. dr Dubravka Stojanovi}. Akademik Andrej Mitrovi}. Doc. uka`e na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dr`ave. na kojoj su u~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}. do 1992.

mart Dr Kosta Nikoli} Dr Todor Kulji} 31. godini: Sukobi i podele: 27. sociologe.. odnosno druge klase – Stvaranje tradicija – Istorijski stereotipi – Dr`avni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma" – Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije. ili ~ak gastronomija. Program rada tribine u 2005. kao {to su: – "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta.. februar Dr Nenad Makuljevi} Dr Vesna Matovi} 17. Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele. va. maj Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajama gra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karad`i}u i njegovim oponentima Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karad`i}a Linije podele i sukoba u srpskom dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije Rat i se}anje Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji Slika drugog u srpskoj knji`evnosti Politi~ki protivnik kao neprijatelj Podele kao deo politi~ke kulture Dr Miroslav Timotijevi} 280 . Tradicije. Simboli i tribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme i problemi.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. biciklisti~ka trka Tour de France. otvore novi na~ini za razumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta. januar Dr Latinka Perovi} Dr Dubravka Stojanovi} 24. istori~are umetnosti. istori~are knji`evnosti u Srbiji. i sl. mart Dr Ljubodrag Dimi} Dr Sreten Vujovi} Tradicije: 5. pripadnika druge nacije. Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vode}e istori~are.

jun Dr Ana Stoli} Mr Aleksandra Vuleti} Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima. seoska) 281 . gra|anska.NAU^NI @IVOT 30. jer su razgovori sa predava~ima u toku. Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska.

mr Radina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies i AHRB istra`iva~ki projekt „East Looks West”. Wendy Bracewell. 283 .uk/seecentre. KONFERENCIJAMA. ~ime je po re~ima organizatora Prof. tako i nacionalnom i regionalnom nivou. me|utim. koju su bele`ili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta. ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”. ali koja svojom {ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope. posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slike o sebi – kako na individualnom. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope i Balkana. Iz na{e zemlje na skupu su u~estvovale prof.ac. u saradnji sa British Council.htm.ac. Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internet adresi www. Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istra`ivanja postavi analize putovanja i putopisne literature. British Academy i sofijskim univerzitetom. Program skupa.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. mart 2005. potpunije podatke sadr`i internet stranica www. Martovski skup u Sofiji promovisao je. temu koja je ostala na marginama istra`ivanja. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije.htm.ssees. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona. poslednjih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istra`ivanjima. organizovali su krajem marta 2005. dok o prethodna dva skupa odr`ana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies.ssees. SIMPOZIJUMIMA Information on conferences.uk/eastwest. Sofija. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka.

Svojim radovima. Constantin Iordachi. Central European University's Center for Historical Studies. marta ove godine.Berlin. 284 . Daniela Koleva..Lester.Ja{i. u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusijama. isto~noevropskom. Maru{a Pu{nik. Sanja Petrovi} Todosijevi} Institut za savremenu istoriju. Dariusz Stola. odr`ana je u Var{avi od 18. Deo je regionalnog seminara. Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the Higher Education Support Program of the Open Society Institute.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. do 20. Bo`o Repe. koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istra`ivanja. Dorin Dobrincu.Var{ava. 2005. prisustvo nekolicine sociologa pokazalo je da je. Gregor Starc. Skup u Var{avi organizovali su: Pasts Inc. the Collegium Civitas. koji su bili najzastupljeniji. Mariusz Jastrzab. Zdenko ^epi~. u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskoj itoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-Central Europe. mart.Budimpe{ta. 1918–1968. Osamnaest u~esnika (Peter Apor.Beograd ) izlo`ilo je prezentacije u okviru slede}ih panela: Transformations of the Rural World. Sandor Horvath. Sanja Petrovi} Todosijevi}. Koje oblasti dru{tvenog `ivota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnih promena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izra`aja? [ta je glavna pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni mentaliteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti i razlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li mo`emo govoriti o specifi~nom. Tibor Valuch. modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi? Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze iz razli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informacija koje predstavljaju rezultate brojnih istra`ivanja koja se sprovode u razli~itim nau~no-istra`iva~kim centrima. Ulf Brunnbauer. Changing Patterns of Consumption.Sofija. Budapest. saradnja me|u nau~nicima. Tamas Kende. 1918–1968 International workshop Warsaw”. Models for Interpreting Macro-Social Change: Migrations and Modernization. Social (Trans)formations in East-Central Europe. Me|unarodna radionica. Gabor Gyani. Breda Lutar.Ljubljana. 18 – 20. Everyday Life. the Institute of History of the University of Warsaw. potrebnija nego ikada. Damir Jeli}. Pored istori~ara. Market and Work. u dru{tvenim naukama.

Treba izdvojiti i u~e{}e prof. posebno sa prof. godine. dr Ljubodraga Dimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~e bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ^e{kog Univerziteta 1918–1941”. u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Pogled iz Beograda na ^SR 1968. april 2005 U Amsterdamu je od 27. do 27. Srbije i Crne Gore. Brno. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnja srpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku i jezi~ko-kulturolo{ku sekciju. Dr Radmila Radi} Institut za noviju istoriju Srbije. 25 – 27. Osim prilike da na jednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istra`ivanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima. posebno pitanju Kosova i Metohije. Mr Slobodan Selini} Institut za noviju istoriju Srbije.4. Amsterdam. Bugarske. odr`ana zavr{na konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). do 29. maja 2005. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. za nau~nike iz Beograda od velikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ^e{ke. [esti balkanisti~ki simpozijum odr`an je u Brnu (^e{ka republika) od 25. godine. godine uz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope. posebno kolega iz ^e{ke. Veoma veliku pa`nju. 285 . tokom prvog i drugog dana simpozijuma.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Tako je prof. U~estvovalo je oko sto nau~nika iz ^e{ke. mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslova~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i ~ehoslova~ke industrije 1945–1950”). 27 – 29. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. april 2005. pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}. Slovenije.2005. Slova~ke. Program je zapo~eo 2000. Hrvatske i Makedonije. katedra za Istoriju Jugoslavije. posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ^e{ke. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu. a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u ^ehoslova~koj. Beograd Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu.

Francuske. [vajcarske. Finske. njihovom poreklu i uzrocima. tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hri{}ana. odre|uju saradnike za pojedine teme. Belgije. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereotipima o evropskim narodima. ustanova. na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|im saradnicima Instituta. Holandije. ^e{ke. Poljske. pritom odgovaraju}i na postavljena pitanja. 286 . Na projektu je anga`ovano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja. tim 4: Struktura svakodnevnog `ivota. Novembra 2000. Drugi deo radionice bio je posve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odr`avanje radionice koja je imala za temu stereotipe. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskih zemalja (Nema~ke. prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima koji rukovode radom grupe. [vedske. muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu. Radilo se u grupama i u~esnici imali priliku da izraze i obrazlo`e sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enim razmi{ljanjima. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~ara poreklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. napi{e jedinstvena istorija Evrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate. Septembra 2003. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. Prva poseta bila je posve}ena upoznavanju sa uslovima za rad. Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika. Gr~ke. Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. odr`ana je prva konferencija u Trentu (Italija). Bojan Simi} Institut za noviju istoriju Srbije. tim 2: Kontinuitet crkava. Gostima se obratio direktor Mitrovi} po`elev{i im dobrodo{licu. Norve{ke. maja. Velike Britanije. uklju~uju}i i Rusiju i zemlje Isto~ne Evrope. u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. tim 3: Ekonomije pod okupacijom. Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est monografija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni. na kojoj je odlu~eno da se formira {est istra`iva~kih timova. Beograd Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije U periodu od 1. do 8. odr`ana je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovi podneli izve{taje o svom radu. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~kom i kulturnom `ivotu. Austrije i Danske). Italije. Na tom seminaru u~e{}e bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske.

jugoslovenski koncept nesvrstanosti (Dragan Bogeti}). Vojnoistorijski institut. istra`ivanje stradalih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}). mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „narodne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}). Bugarska. Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor. ud`benicima i umetnosti u posleratnoj Srbiji. Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridru`io obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja organizuju}i od 4. posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo (Nata{a Mili}evi}). ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitak Srbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. Beograd – Sombor.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. do 6. o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istoriografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca). Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{losti u Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}). o obele`avanju Dana pobede u Srbiji 287 . Podr{ku u organizaciji pru`ili su Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. o slici Nemaca u srpskim ud`benicima posle rata (Vladimir Ivanovi}). U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata (Mom~ilo Pavlovi}). sa tendencijom da se ne istakne sam rat i njegov tok. maj 2005. propagandi. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Muzej genocida. Pored toga. iskustva”. Ideologije. pokreti. pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata (Neboj{a Popovi}). istoriografiji. iskustva. Tako je. maja me|unarodni nau~ni skup u Somboru pod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Istorijski institut Ma|arske akademije nauka u Budimpe{ti. Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnika instituta. pokreti. U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ine obele`ava {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{izmom. a me|unarodni karakter skupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija. Ve}i deo u~esnika ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). prelazak armije u mirnodopski `ivot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanje od ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara). Ministarstvo kulture Republike Srbije. {tampi. doktoranata i postdiplomaca iz Beograda. Istorijski arhiv Sombor). Ideologije. o slici neprijatelja i saveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin). situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja). u~estvovalo je i pet saradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije. bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje. Tema skupa je {iroko postavljena. pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istra`ivanja iz oblasti politi~ke i vojne istorije. 4 – 6. predstave i slike u stvarnosti. Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju. Takav pristup je omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima. komunisti~ki nacionalni koncept (Nikola @uti}). o kultu Dra`e Mihajlovi}a (Milan Terzi}). Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci).

N. Zemskoj. Mo`e se re}i da je me|unarodni skup u Somboru. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. pokretima i iskustvima iz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije. Mo`da ne}e biti pogre{no ako se ka`e da je ovo nastavak saradnje koja je po~ela na skupu „Velike sile i male dr`ave u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije) odr`anom 3–4. USA i The Ford Fondation.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Organizatori: The Cold War Studies Centre-London School of Economics and Political Science (London). V. o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampi posle rata i posle 1948. ali stalno u akademskim i stru~nim okvirima. Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). Odr`avanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars. New York. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu- 288 . 13 – 16 maj 2005. (Dragomir Bond`i}). tokovi diskusija. ponu|eni odgovori i rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku. pored toga {to je dao doprinos obele`avanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji. U maju mesecu od 13. International Center for Advanced Studies-New York University (Njjork). Sveti Stefan. u Republici Hrvatskoj. metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima. USA. Alekseev. Garabedjan). o vaspitavanju dece nema~ke nacionalnosti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}). Treba na kraju pomenuti da su gostoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim znamenitostima. Glavne teme referata. Zima. (Ivana Dobrivojevi}). Washington DC. na momente intenzivne. A. postavljena pitanja. V. o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi i nebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks BergholcToronto). F. Du{an Bajagi} Institut za noviju istoriju Srbije. ove godine na Svetom Stefanu odr`ana je me|unarodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. a delegacija u~esnika skupa je posetila i polo`ila venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici. Na ovoj konferenciji u~estvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda. zasnovane na arhivskim istra`ivanjima. postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama. do 16. V. novembra 2003. U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i njihovo ulogu u okon~anju rata (V. posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu. Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su interesantne i korisne diskusije.

{irenje procesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). „Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States”). godine u Bandungu. Za Jugoslaviju }e kasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta. borbu protiv kolonijalizma. emancipaciju nacija. Osudi „sovjetskog kolonijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. Pojedine zemlje kao {to su Kina. Maroka i Al`ira od Francuske je tra`eno da pristupi mirnom re{avanju ovih problema. i tada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike. dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. „Non – Alignment in the Cold War”). Podr{ka je data Arapima Palestine. Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. Prvi referat dr`ao je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao izazov hladnom ratu. ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odr`anoj od 18. do 24. U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje. a po pitanju Tunisa. Dragan Bogeti} je u referatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”) istakao veliko uva`avanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privr`eno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. samoopredeljenje naroda. Indija i druge imale su va`nu ulogu na Konferenciji. Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan. Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. u Indoneziji. Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|e me|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. Od pojedina~nih pitanja konferenciju je obele`io indone`ansko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnog dr`avljanstva. cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE. Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. ali ne i poziciju vode}e ekonomije. jer je na taj na~in ostvarila zacrtane dr`avne projekcije. odnosno nadu da se Tre}i svet mo`e promeniti na bolji na~in (Mick Cox. Vladislav Zubok u svom referatu („The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) ka`e da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku. U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svet ostane bipolaran. Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnom okviru. Izlo`ena su {esnaest referata. u okviru koga funkcioni{e „Program za istoriju hladnog rata”. „Indochina and Bandung”). jer je isticala antinuklearni princip. aprila 1955. Japan je bio zemlja koja je izgubila rat. Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the 289 . Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO). Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah. Konferencija je odr`ana u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razmatranjem. Bandun{ka konferencija usvojila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile na razoru`anje.

Ipak. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju nau~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”). a naj~e{}e kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. 1954 and 1958: The Shaping of the Non-Aligned Movement”). Nehru je osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj. koncerte filharmonije. Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu u Indoneziji. nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. U momentu kada je usledio porast tenzija izme|u Indije i Kine. Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je tra`eno ne{to lo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim. On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok. Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudila ga je da se pridr`ava politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of Nehruvian Non-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). Dragomir Bond`i} i Slobodan Selini} dali su vi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav- 290 . Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative („Tito's Two Trips to Asia and Africa. demografskog. Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike. politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non-Alignment”). Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnih zemalja. ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje knji`evnosti. Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su pro`eti te{kim i napornim radom. Ljubodrag Dimi} pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti. Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. jer je to do`ivljavano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non-Alignment). Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti. dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. ^injenica je da je Nehru bio prili~no naivan u vezi namera koje je imala Kina. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog. Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. sagledavanje ekonomskog. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju. Razmena kulturnih sadr`aja bila je u razvoju uo~i Beogradske konferencije. a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine. Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih. osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potra`i podr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. Hadiz ka`e da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna.

Aleksandar R. Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog `ivota u Jugoisto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istra`ivanja. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog 291 . 26 – 29. Predlo`ene su jo{ neke zanimljive teme: degolizam. institucije. ulogu Kine u Tre}em svetu.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. kolektivni portreti vo|a. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom terminu njihovih predavanja. D`im He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dr`ava prema Beogradskoj konferenciji 1961. pozitivan element i doprinos miru. Beograd. ideje. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sa biv{eg jugoslovenskog prostora. strah i sli~no. Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju. nom mnjenju. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije. Belgrade 1961”). Kontrola populacija se posmatra kroz mre`u me|unarodnih institucija. Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima. Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{tvenih nauka i arhitekture. Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. istorija mentaliteta. stereotipi. George F. Konferencija je pru`ila SAD uvid u unutra{nju jugoslovensku stvarnost („John F. pozdravljano je antiblokovsko raspolo`enje („The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio”). vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova. religija. \or|e Borozan u svom referatu je izneo vi|enje o Prvoj konferenciji {efova dr`ava nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. maj 2005. socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim nastojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta. and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference”). Kennon. ideja itd („Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”) Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro predava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedavaju}eg. Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu. definisanje zna~aja koji je imao Egipat. generacija i drugo. Kennedy. Neke od ideja ponudili su i ostali u~esnici skupa. i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih promovisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries. Mileti} Institut za noviju istoriju Srbije. Od konferencije se o~ekivalo da na njoj progovori Azija.

Za u~esnike skupa bili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini grada Beograda. kulturolo{ke. Filozofski fakultet iz Beograda i Udru`enje za Jugoisto~nu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena. demografske. me|uetni~kih interakcija. antropolo{ke. Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije. Radni deo konferencije odr`avao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu. turizma. profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnoj publikaciji. odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. Veliki trud oko organizacije Konferencije ulo`ili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer. arhitektonske. na Balkanu: istorijske.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. sporta. sociolo{ke.. 292 .. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udru`enje za antropologiju Jugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology – INASEA). a predavanja su dr`ana na engleskom jeziku.

I/235. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955-1956". Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote. prikazi. uz jednostruki prored. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10. tabele. Isto.: kurziv Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}. I-III. Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku.44.yu Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: kurziv Naziv ~asopisa: kurziv Isto: kurziv n. Beograd 1997. Beograd 1998. Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i. prored 1. Tokovi istorije. Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i uz disketu. Svi prilozi (~lanci.d. str. str. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora. rezime i spisak literature).Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. veli~ina slova 12.5. 1-4/1998. "Josip Broz. gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata. 293 . 7 za prikaze. Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili na INISªptt. U fusnotama.23-60. str. i instituciju u kojoj radi.

Srbija u modernizacijskim procesima 19. Beograd 1940.36-41. Beograd 1998. Citiranje novina: J. "The Handmaid's Tale in the context of the USSR". 9. Jovanovi}. Citiranje iz encikolpedija: "Srbi". Hri{}anska misao. Zagreb 1968. str. (dalje AS). str. www. Latinka Perovi}). 25 . Section 18.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1-2. "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)". "Porodica i njen vaspitni zna~aj". Nau~ni skup. 529. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije. 130-783-1259 (dalje ASCG. SIV). g. Savezno izvr{no ve}e. 2. i 20. veka. VI. str. Citiranje sa World Wide Web: Carrie Mc Laughlin. 7.u.edu 294 . Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a. 2003. Polo`aj `ene kao merilo modernizacije. Enciklopedija Jugoslavije. (ur. Arhiv Srbije i Crne Gore. Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}.arizona.