TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi} Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial board Dr Dubravka Stojanovi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton) Prof. dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Aleksandra Ra{i} Radosavljevi} Prevodi na engleski Dr Zoran Janjetovi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles
Prof. dr \or|e STANKOVI] VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A Oratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Mr Ljubomir PETROVI] JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI Yugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mr Sonja DUJMOVI] SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Bojan SIMI] O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE About Refounding of the Newspaper „Samouprava” on 20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dr Milan TERZI] JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81 Dr Katarina SPEHNJAK PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR „[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 „[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Vesna \IKANOVI] JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948 Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prof. dr Jan PELIKAN NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160 Dr Mom~ilo MITROVI] ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography
Dr Dubravka STOJANOVI] LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources
Dr Mile BJELAJAC NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944. General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques
Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Moderna srpska dr`ava 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255 Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004. (Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve, Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

. . . „Social (Trans)formations in East-Central Europe. „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. . . . . maj 2005. . . . . . Ideologije. . . 285 Bojan Simi}. . . . . . Amsterdam. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). april 2005. . . . . . Sofija. . . . . godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. . . . . . april 2005. . . . . 273 NAU^NI @IVOT / Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. . . . . . . 13–16. . . . „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. . juna 2005. . . Beograd. . . . . . . . . . . . . . . . pokreti. . „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. . . . . . 279 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. . . . . . . . Beograd 2004. . . . . . (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . 286 Mr Dragomir Bond`i}. . januara do 30. iskustva”. . . br. . Helsin{ke sveske. 283 Sonja Petrovi}-Todosijevi}. . . Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar. . . . . 285 Dr Radmila Radi}. . Mileti}. mart 2005. . . . . . . . . 18. . 284 Mr Slobodan Selini}. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 . . 4 – 6. . „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”. . . . . 288 Aleksandar R. . . . . . „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. . . . . . . . . . . 287 Du{an Bajagi}. . .Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. . Dragoljub Jovanovi}: tekst D. . . . . SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. 27–29. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Beograd – Sombor. . Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . . . 26–29. Var{ava. . . . . . . . . . . . . . . Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. . KONFERENCIJAMA. maj 2005. . .27. . . . Brno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1918–1968”. . . . . 291 . . . . . Sveti Stefan. . . . . . mart 2005. maj 2005. . . . . . .

redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi u novom sastavu. metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis. godine. januara 2005. ali i da u skladu sa mogu}nostima dalje sadr`ajno. .UZ NOVU REDAKCIJU Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1. Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignuti visoki nivo prethodnih brojeva.

Trg Nikole Pa{i}a Tehni~ki urednik: Dobrica Vulovi} Ra~unarski slog i prelom: Radmila Zdravkovi} [tampa: SD Publik Beograd.Izdava~: Institut za noviju istoriju Srbije Beograd. Kneza od Semberije 12a Tira`: 500 primeraka .

Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa prohujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije. i to vi{e puta istakli. svestrani politi~ar. publicisti~kog i knji`evnog „prou~avanja”. Kada smo 1972. u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malom broju radova o njemu li~no. ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova o`ive.1)(091) VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}a koje je dr`ao na politi~kim skupovima. u doma}im i stranim arhivama. dr \or|e STANKOVI] Filozofski fakultet. To je bio jedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane partijskih drugova.2) 808. zapo~eli nau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili. (093. godine. Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta dela pojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upleten pola veka. da kao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet pojedina~ne nau~ne biografije. Nikola Pa{i}. strana~kim zemaljskim konferencijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora.5:32 (497. publicista i nau~nika. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracije i vi{e nacionalnog romantizma u knji`evnosti (Dobrica ]osi}). I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni 9 . u dve dr`ave u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili u pro{lost. jo{ za `ivota je bio predmet nau~nog.929 Pa{i} N. Beograd UDK 32.^LANCI Articles Prof. Savremenike je fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije i Jugoslavije. ali skromno i oprezno. publicistici (Vasa Kazimirovi} i \or|e Radenkovi}). politi~kih protivnika. dr`avnik i diplomata. koji su po~eli da boja`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom. nego u istra`iva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke. pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milovan Vitezovi}).

u uslovima izmenjenog unutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije. do 1903. To je bio prvi i do 10 . bili zasi}eni srpskim velikanima. znatno te`e. jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. U vreme do 1941. za razdoblje od 1878. Ponajmanje imamo predstavu o govorima koje je dr`ao. vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” mo`e se videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a. ~lanci i govori (1872–1891). Posle Drugog svetskog rata. pa i samog Nikolu Pa{i}a. godine. objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odr`anih u Narodnoj skup{tini od 1878. prodata u pretplati za godinu dana! Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je. Da se objavi na{a. Beograd 1937. pisac ovih redova. Dubravka Stojanovi}. U isto vreme. sa primesama politi~ke rigidnosti i autoritarnog politi~kog re`ima. Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijska nauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celine koja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”. I sami smo se zatekli na pola puta. autor ovih redova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Narodnoj skup{tini.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. do 1926. pak. u {tampi i posebnim publikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. Trebalo je da protekne skoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritet bez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt” srpske i jugoslovenske istorije. opet se tu na{la izdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997. Po{to su „nau~no tr`i{te”. za godine 1903–1914. Koliko je. mladi ruski „Pa{i}olog”. Prva dva toma. u tira`u od dvadeset pet hiljada primeraka. u jugoslovenskoj istoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u. koju su priredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin. ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna~aja. zagreba~kom „Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio. me|utim. ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodne skup{tine. NIU „Slu`beni list”. godine. pojavila se knjiga Nikola Pa{i}. pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih po jugoslovenskom prostoru i celom svetu. kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena. u toj knjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. kako u politi~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. tre}i tom. Ali. a ~etvrti. za period 1914–1926. i 1998. od arhivskih ustanova do porodi~nih ostav{tina. Ali. koju su priredili Milan Stojimirovi}Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}. u~iniv{i pravi izdava~ki podvig. koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. godine 1995. priredila je Latinka Perovi}. Beograd 1995. a beogradskom „Nolitu” ~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samo naslov knjige. Posle je i{lo relativno lak{e. Posebno se izdvaja knjiga Nikola Pa{i}. Nikola Pa{i} je bio obele`en kao glavni predstavnik „velikosrpskog re`ima” i poklonika monarhizma. Pisma. I.

posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti. po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”. Nau~ni zaklju~ak se i sam name}e! Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamo ovu „dru{tvenu instituciju”. tako|e. posebno njenog Glavnog odbora i Poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini. u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotine dvadeset puta. Nepoznato je. U nedostatku izvora. koliko smo uspeli da doznamo. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a tada jedini. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo. koji }e. a nama da iskora~imo sa prethodnom raspravom. za istorijsku nauku anarhi~nom dobu.486 strana objavljena su 772 njegova govora i u~e{}a u debatama. U drugom razdoblju. 11 . Kada to ka`emo. prionuli smo da istra`imo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. rasutih po celom svetu. U prvom razdoblju. Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tini istupao 552 puta. odlo`enim u tzv. na javnim zborovima odr`avanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora. pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a. pedantno formirani od strane raznih obave{tajnih slu`bi. ve} i u evropskoj i svetskoj istoriji. iako se radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji i Jugoslaviji. u kome je skoro stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. pomo}i budu}im istra`iva~ima da nau~no prodube i sa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nim ostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a. za vreme Kara|or|evi}a. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da se radi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj. mislimo na one te{ko}e koje stvara odsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a. U inostranim arhivima i dalje se ljubomorno ~uvaju li~ni dosijei. nadamo se. sa kojima je odr`avao prepisku. koliko se izvora nalazi u vlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom. na raznim sve~anostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje. a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima. izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu. bilo politi~kih bilo li~nih. u kojoj se. Njegovi govori i `u~ne debate iznosili su ~ak 1. [tampani. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska literatura i {tampa”. znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. hrabro se bore}i za uvo|enje parlamentarne demokratije. rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. da ta li~nost – Nikola Pa{i} – zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. Na 2. kao i nepoznata sudbina arhive Narodne radikalne stranke.\. nalazi oko stotinu razli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u.572 strane i to za osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. u kome je po cenu vlastitog `ivota stvarao prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku. ti govori imaju obim od „samo” 914 strana. „predsedni~ke arhive”. uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijih govora.

autor). strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim manifestacijama. Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govora u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov. njihov sadr`aj zavisi od toga koju poziciju govornik dr`i na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program. kazali bismo. ~ak i radikalskim glasilima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo stotinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a. pre svega do sada nepoznati govori. gotovo na rubu falsifikata. S obzirom na istra`iva~ko iskustvo. ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernih dru{tvenih struktura i politi~kog sistema. doneo je odluku sa kojom mora da se pomiri svaki nau~nik suo~en sa istra`ivanjem ovako velike li~nosti – da istra`ivanja treba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano. u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi. zaokru`en istra`iva~ki problem. postaju}i polazi{te za generacije koje dolaze iza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enje jednom davno postavljenog nau~nog zadatka. godine i da ta njegova dru{tvena analiza delovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao ~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907. na na{e iznena|enje. I. To su oni. stvorio politi~ki subjekt i va`an. u druga~ijem obliku i sadr`aju. uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilema u smislu kriti~kog pristupa. Naime. da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti. autor ovih redova. koje smo prou~avali poku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvora. Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patrijarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op. U takvoj situaciji. ne samo nau~nog zadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe. nekoliko autografa govora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima pojavili su se u javnim. dr`avnika i diplomata kao istorijskom izvoru? Kao prvo. a dostupno nauci i publicistici. Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da je Nikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907. ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotine do sada neobjavljivanih govora. a u javnost iza|emo sa obimnom studijom. Za{to? [ta mo`emo da ka`emo o govorima politi~ara. policije i vojske. unapre|enja politi~ke kulture i tolerancije. Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematski problemi bile preto~ene u knjige. koje je dr`ao na politi~kim skupovima. koji ve} tri decenije istra`uje li~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a. pukih politi~kih objekata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva. nismo se nadali da }emo imati veliki uspeh. Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastije Obrenovi}. godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih 12 .

pi{u}i za novine. modernizaciji i napretku dru{tva. Pa{i} je – koriste}i se dr`avni~kom mo}i. na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje. a zatim devetomese~ni zatvor. „zavereni~ke”. da je radikalna stranka od podanika. koji nisu imali prava. ~uvaju dr`avne granice. godine. to je narod sam. modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elu beogradske op{tine. obi{ao 43 od 44 okruga! – op. on zna da uzdigne po{tenje i vrline. diplomatskim vezama. u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog `ivota oseti „boljitak”. op{tinsku samoupravu. da dr`ava ima korist. on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”. koji mogu da savremenom nau~niku pru`e uverenje o zaista realnom progresu ~ovekovog bitisanja. u kojoj je postao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine. zahtevala je slobodu {tampe. ja~anju me|unarodnog ugleda i kapaciteta mo}i jedne male dr`ave i jednog malog naroda. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tena formulacija narod jo{ uvek. slobodu zborova i udru`enja. On zna bespristrasno da upotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana. bra}o. autor) i {ire}i svoj program. a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferu evropejsku”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a godina XIX veka – op. koji su izvojevali slobodu. Evo {ta. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sa dana{njim. u kontekstu drugih.\. Otud onoliko skup{tinskih govora. li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a i Adama Bogosavljevi}a. otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”. stoji u njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po nauci dr`avnoj i filosofskoj (sic!). te poslanik u Petrogradu. Zato je i buknula Timo~ka buna. a iza{ao potpuno osedeo. daju dohodak i hranu za varo{ane. „pobunjeni~ke” i opasne po re`im. i to. me|utim. Govore}i u Skup{tini. Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora. sebi~nost i podlost. obilaze}i izborne okruge (jednom je za izbore. nije mogla da otkrije to revolucionarno 13 . da je radikalna stranka u~inila uspeh. u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i najmudriji upravnik jednog naroda. izme|u ostalog. otud onoliko vlastitog `rtvovanja po cenu `ivota. li~nu i imovinsku bezbednost”. Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i naju`i centri mo}i u Srbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komunaru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj konferenciji Narodne radikalne stranke 1882. u fazi osnivanja stranke. onda }ete videti. stvorila slobodne gra|ane ustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito formulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku promenu Ustava. zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina. one dr`ave kora~aju putem stalnog napretka i razvitka. Ivanjdanski proces i okivanje lancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom i kosom. iza kojih je sledio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju.

14 . interes nacije u celini. ja~anje ekonomske i vojne mo}i. reke i polja. pivnice vinom i rakijom. do 1926. U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88% selja{tva. ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{e narodne dinastije”). ali bez militarizacije. snegu i mrazu. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom. da ih `itom i p{enicom zaseje. po radu i po`rtvovanju. odr`ava je znojem i trudom. razna nadle`atelstva. Gunjac i opanak prelazio je brda i doline. Gunjac i opanak zaustavljao je divlje horde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. koji bi vi{e zaslu`io da bude neograni~eni suveren u svojoj dr`avi kao narod srpski. Jer nema u Evropi nijedne dr`ave. ~uva je `ivotom i imanjem. jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja Svetozara Markovi}a. da bude najve}i gospodar u svojoj zemlji”. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnog turskog gospodstva. godine. Konstante u njegovim govorima tako|e su se promenile: interes naroda. Gunjac i opanak – a to je narod srpski. Gunjac i opanak ~uva stra`u na granici. da po njoj sloboda. radu i rodoljublju. stvorio je ovu dr`avu krvlju. u njima je polako razvijao dr`avnu politiku i nacionalne ciljeve u skladu sa legalisti~kim evropskim merilima. jure}i neumorno od jednog bojnog polja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili. Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu. koju je stvorio sam prosti narod. prilago|avaju}i pri tome govore svojoj dr`avni~koj misiji. pravda i jednakost nikne. kr~e}i polja i lugove. u vreme uvo|enja parlamentarne demokratije. narodnja{tvo. Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve. ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. staje smokom. podigao je i stvorio ovu dr`avu i on treba po pravu i nauci. Gunjac i opanak radio je neumorno. ambare `itom. kako po najve}oj `ezi. Gunjac i opanak. Gunjac i opanak podizao je {kole. odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi. Zar je Nikola Pa{i}. Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davao sudijama da mu pravdu dele. narod srpski. unapre|uje znanjem i iskustvom. mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srpskog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva? U razdoblju od 1903. tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar inostranih dela. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to njegov narod: „U Evropi nema naroda. Drugi va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora le`i u odnosu strukture i sadr`aja govora prema auditorijumu. policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. Podr`an od naroda i drugih centara mo}i. vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljim oru`jem naoru`a. sudove. prosveti da obu~i mlade` nauci. razvoj demokratskih parlamentarnih institucija. po{tenju. tako i po ki{i. prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbli`i i promet olak{a. a to je kao {to rekosmo. i punio je ko{eve ranom.

ina~e programskog karaktera. „tukao je uspe{no opoziciju”. Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ciljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dr`avne i nacionalne ciljeve”. a u ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni. 8. koje su oni na poklon dobili”. U tom svom govoru o bud`etu i Zakonu o narodnom sanitetskom fondu. Tre}i va`an ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li on donosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja. ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno uka`u na namere Srbije. znao je da i bez toga. Nikola Pa{i} je. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pridobijao slu{aoce. [to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku. sve vi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me|unarodne subjekte. stru~no i sadr`ajno pripremi govor. njegovi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor.\. sem toga. Prvi govor koji je Nikola Pa{i} odr`ao u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}u i najbolje poznavaoce „bud`etske politike”. to je ~e{}e ponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slobode” i „ekonomski boljitak dr`ave”. decembra 1879. nikada ne dozvoljavaju}i da mu govore pi{u drugi i menjaju im smisao. bez obzira na auditorijum. koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argumentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je. doveo je predlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i. svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. Govorio je o padu nataliteta i velikom broju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”. da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez. „bilo je i takvih `alosnih slu~ajeva. Nikola Pa{i} nije bio briljantan govornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vrednujemo. Ako se radilo o opoziciji. on je prona{ao niz kontradiktornosti. pomanjkanju lekara. Govore je sadr`ajno tako oblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih saveznika”. bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javno svojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za njihovu dobrobit. padu cena poljoprivrednih proizvoda i oblicima nasilnog napla}ivanja poreza. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. Tim ubojitim oru`jem. 15 . Iako je po profesiji bio gra|evinski in`injer. kazao je. Tra`io je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona. spadaju u najbolje koje je odr`ao mada bez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme. Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i pred bira~ima. {to je najva`nije. Pose`u}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbe svoje politi~ke stranke. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke. Ali. ali se to podrazumevalo. ali i neki njegovi govori u Skup{tini. odnosno za sve ono dobro {to su Srbija i Jugoslavija postigle. „U mome kraju”. na primer. sebe nikada nije pominjao. bilo bud`etsko. godine. pojavama kuge. koje je bilo istorijski ta~no. Bio je majstor skup{tinske debate. da li je inovativan.

obra}aju}i se velikim silama. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku toleranciju u Jugoslaviji. te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili „izbiti revolucija”. Uvek je bio spreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku. znao je da ka`e. koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. u trenucima op{te katastrofe. kratak i jasan. beogradski i ma~vanski okrug. snagom argumenata i „zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog nam neprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili. a kada su povremeno napadali njega ispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga {to ja ne mogu ovde. Nikada nikoga nije li~no napadao. Umeo je da proceni ja~inu „kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”. dr`avnik i diplomata koga su cenili po odr`anim govorima i koga su zbog njihovog sadr`aja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci. da iznesem ~injeni~ko stanje!”). ma koliku `rtvu njihovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju. mada se u govorima prime}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima. nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbije ili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. Retko. na kraju. dakle. Srbi gotovo divinizirali. govorio o spoljnoj politici. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike ~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”! Saveznici su to znali da cene. a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost. mentalitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije. U diplomatiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek. bio je jedini srpski politi~ar. a muslimani i katolici iskreno po{tovali. Nikola Pa{i} je upravo po tome bio najpoznatiji. Za `ivota i dugo posle smrti. iz dr`avnih interesa. mnogi obi~ni ljudi i tre16 . prilago|avaju}i im sadr`aj i „jake re~i” u odr`avanim govorima. pak. Upravo zato {to im je Pa{i} tako govorio! U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~ke kulture. sklopiti separatan mir ili upotrebiti „prejaku re~”. u kome su ga dobro poznavali. potom u skopskom okrugu. na vrhuncu mo}i. Kao istorijski izvor govor. u kojoj je nadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Time je {titio suverenitet dr`ave. po svedo~enju brojnih izvora. U jugoslovenskoj dr`avi to je ~inio najpre u sremskoj `upaniji. Ponekad. Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e. Semberiji (posebno Bijeljini) i. Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio sna`an argument. isto kao ortodoksni muslimani i katolici. u Bosanskoj krajini u kojoj su ga. vi{e je }utao. mo`e da ocrta personalne karakteristike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. Otuda nije nimalo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje~arskom okrugu. Ako je. U vreme Kara|or|evi}a {irio je svoju harizmu i uticaj dalje na zapad – po`areva~ki. izra`enu u brojnim govorima. „na{i saveznici su radili na svoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”.

Neke govore. do krajnosti neukusno i maliciozno. njegovim stavovima i delima. na primer. Konsultuju}i i prou~avaju}i jedino ovu {tampu. Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru ka`e i „va`ne stvari iz domena dr`avne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. Zato su. tu je bio i Dvor. Nikola Pa{i} je. nalazili mesto u osje~koj „Stra`i”. To su bila precizna i ta~na na~ela dr`avne politike. me|u „poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih listova). {to se ti~e Nikole Pa{i}a. me|utim. iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog odgovora. otuda {to je Lazar Markovi} u svojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom karakteru „Politike”. Naj~e{}e. Pouzdanost takve {tampe kao izvora zanemarljiva je. „`uta {tampa” nije ga cenila kao govornika. uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. me|utim. glavni organ Narodne radikalne stranke. pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu. preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovarali tamo{njoj strana~koj politici. ali je nu`no da se i ona bude prou~ena budu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju na odre|ene dru{tvene elite. mo`e mnogo da ka`e o javnom mnenju. istra`iva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole objektivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u. nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi. {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no. list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a. Ne znamo da li je to bila njegova `elja ili odluka dr Lazara Markovi}a. po`areva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zveni politi~ari. Na drugoj strani. nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo17 . {to potvr|uju brojni strani listovi koje smo prou~ili. koji je uglavnom pisao sa negativnom konotacijom. me|utim. „Vreme”. tzv. Bulevarska. pogotovo zato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „`aoka naopaka i nesre}na” na njegov ra~un li~no. slu{aju}i ga. Vi{e se moralo naga|ati iz onog {to nije rekao. be~kere~kom ili pan~eva~kom „Banatskom glasniku”. glavnog kontrolora strana~ke {tampe. ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra{njosti. bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nikada nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”. zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dr`avom mladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”? Kao istorijski izvor govor. nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceo govor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji i Hrvatskoj. Pre }e biti ovo drugo. „Pravda”. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”. nije prenosila „Samouprava”.\. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nije bio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa{kvile”. uti~u}i na op{te shvatanje da je bio lo{ govornik. namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”. U njima.

zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”. vikao je i smetao me je da govorim”. daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka u skup{tini ja izjavljujem da ako g. Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. prihvatili su izvinjenje. „’]uti nitkove!’. taktikom i „jakim argumentima”. a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacijama iznevere „parlamentarni red”. prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebno isticala osje~ka „Stra`a”. stavljaju}i uvek interes partije iznad interesa i mi{ljenja pojedinca. premda je to bilo izme|u mene i njega. godine prvi je u Narodnoj skup{tini postavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Makedoniji. kao predsednik Narodne skup{tine (1889– 1891). pisao je dalje Nikola Pa{i}. 71 Ustava morao je da pru`i izvinjenje. Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne biraju u vi{e skup{tinskih odbora. onda verujem da je to za njega uvreda. Samo svojom ve{tinom govora. nije se ustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”. Sutradan po odr`anju govora u Narodnoj skup{tini od 8. godine upozorio poslanike kako treba da se „dr`e strogo zakonitosti”. u fazi razvoja parlamentarne demokratije. Najnoviji izvori. decembra 1879. novembra 1890. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l. i ja ga molim da me izvini. koji je blizu mene sedeo. U navedenom kontekstu. uredno „pla}aju poreze jer je i to jedan od uslova da neko mo`e uop{te biti poslanik”. pokazuju da je u mla|im godinama. koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru{tvenu mo}. Te 1889. trpeljivog u debatama i govorima. Kada je u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta). Insistirao je da „poslanici iz 18 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. kao i poslanik Deni}. bio mnogo osetljiviji i `ustriji. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisan u svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. upravi”. Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnu re~. I Skup{tina. predsednik suda u Vranji (Sic!). U svojim monografijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravolinijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika. pokazuju}i li~nu odgovornost. I {to se dogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”. o problemu govora moglo bi se razmi{ljati i kao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu. godine pisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}. kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. Jedini izuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor za dr`avne finansije”. u Poslani~kom klubu je zadobio ve}inu da se podr`i predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorene dve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednu filologiju. a naro~ito da. Po povratku iz emigracije. jer nisam imao nameru da mu to ka`em”. Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optu`i za nano{enje javne uvrede. i Skup{tina sva nije ~ula”. znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika. me|utim.

podneo izve{taj po kome je Odbor re{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulici ne moraju podizati dvospratne zgrade. u vreme kada je predsednik bio Nikola Pa{i}. Tako|e. da je imao ose}aj za potrebe dr`ave. kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarne demokratije u Srbiji. „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan u Narodnoj skup{tini. navode}i kao primer „Pe{tu. Tako je. Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio da bude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodne skup{tine. ali i svoje stranke. gradnju lokalnih i regionalnih puteva i `eleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!) dobara”. na sednici od 18. prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu. Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Poslani~kom klubu. podizanja op{te politi~ke kulture. Najpre u Poslani~kom klubu. Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini. a sve to radi postizanja prakti~nog cilja. januara 1892. ne samo da bi {irili i u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak `eli i zahteva od svoje vlade”. koje potpuno odgovaraju 19 . godine. malo se mo`e saznati o njemu kao „operativnom dr`avnom ~inovniku”. Po se}anju savremenika. a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. na primer. generalu Savi Gruji}u. a u svojim predlozima bio konkretan i tra`io precizne odluke. op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dr`avne knjige”) i bonifikacije zemlji{ta. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu u skup{tini i stranci”. o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela.\. Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja (kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”). godine tra`io bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kao prestonice” i njegovo ulep{avanje. „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”. marta 1897. autor) „ne sme javno me{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika). Bukure{t i Sofiju kao prestonice susednih dr`ava”. po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice. u Poslani~kom klubu je u nekoliko navrata izjavljivao „da vi{a dr`avna vlast” (kralj – op. te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom. Iz svega {to smo izneli mo`e se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govorni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~e stranke u cilju modernizacije Srbije. posebno kod njegovog „gunjca i opanka”. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo i to da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”. b) da se u ulici Knez Milo{evoj podi`u zgrade po tipu vila pod tom pogodbom. da se ne povla~e iza sadanje regulacione linije. tako je „brusio sebe i u~io druge kako se govori i pode{ava govor”. `ale}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” ne vr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost. prema zapisniku koji je redovno objavljivan u „Beogradskim op{tinskim novinama”. Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine.

jer se nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama. Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i. ubrzo potom {tampan kao „poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane. pored obave{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvijaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastaviti kabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu. objavljen u „Novom listu”. vrlo odlu~no i beskompromisno. Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam. dostojanstvo vlade i skup{tine. na svoju ruku. ali samo iz kluba. Radikalna stranka ne mo`e nikako biti solidarna sa pomenutim proglasom. Mo`da bi se moglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}. Govorio je jo{ jednom. Kad se ovo re{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”. Me|utim.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. prema originalnom zapisniku. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”. Poslanici vi{e nisu imali izbora. nameri i propisu ~lana 22. februara 1891. Nikola Pa{i} je. predla`u}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu na su|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. Prema istom zapisniku. zak/ona/ gra|evinskog. godine bez znanja i odobrenja Poslani~kog kluba. da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {to vi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). zabele`eno je u zapisniku. On poziva skup{tinu na ga`enje ustava. Nikoli Pa{i}u. Navodi koji su predmeti najnu`niji o kojima je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. februara 1891. u kojoj je Piro}an~eva vila. objavljenom 8. godine. Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ drasti~nijoj formi. Ponovo uzimaju}i re~. me|utim. iz pozicije koju je zauzimao. koja bi sama sebi potpisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stanojevi}a pod naslovom „Pismo narodu”. nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. pisati u ime stranke {ta ho}e. U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formirao svoju prvu vladu. Govori o tome. ni to nije bilo dovoljno. da se ne moraju podizati vile”. On je revolucioni. nastojao da u svojim govorima i stru~nim izve{tajima. jo{ uvek 20 . Na sednici Poslani~kog kluba odr`anoj 24. Klub treba da objavi da ni najmanje ne sau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu – Dragi{i – da ka`e: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”. Nikola Pa{i} je zahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme poslani~ki imunitet. disciplinu u stranci. „demokratizuje urbanizaciju” i modernizuje Beograd po ugledu na druge prestonice. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!). kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslanika Dragi{e Stanojevi}a”. v) u ulici. Nikola Pa{i} je opet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne mo`e sam. na zapadnom Vra~aru.

njeni osniva~i. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba. Ne otvaraju}i diskusiju. Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~kom klubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a. koji je ina~e iste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci `estoko napao i stranku i njenog {efa. u {irokim slojevima selja{tva. Kada je posle 1903. mo`e do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajedno ste}i poverenje stranke”. „ugledni i po{teni doma}ini”. navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenju stranke. godine ponovo „uplovio u politi~ke 21 . me|utim. nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru i odlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje su mogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. teraju}i vladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo da se sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. na primer. karakter njega samog i njegovih govora. Znaju}i. godine. koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}. odr`ane 15. ponovo pokrenuo isto pitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. pre svega. u svom govoru u Poslani~kom klubu osvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a. zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. Poslani~ki klub se pre}utno slo`io sa ovim tra`enjem. napravio je blagonakloni kompromis. u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici i Pa{i}evi bliski saradnici! Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentata uveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i. Nikola Pa{i}.\. jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kih poslanika. mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako se po{tuju partijska na~ela. januara 1892. Nikola Pa{i} je za potpredsednika narodne skup{tine predlo`io „od svoje strane da se bira dr Laza Ili}”! Ve} slede}eg dana. da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. s toga je mi{ljenje da Ranko. Ako bi se Ranko (Tajsi} – op. autora) to bi bilo ubita~no za stranku. Obojica pomenutih prvaka stranke. Ali. Za~udo. ne samo u Klubu i Narodnoj skup{tini ve}. godine. 16. konstatuju}i samo „da je njegovom odstupanju uzrok njegov `ustar temperament. a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke. s tim u vezi. marta 1891. godine i uverenja kako }e od sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”. on se sam izjasnio da je opozicija i sam je iz kluba iza{ao. januara. jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i da imaju na umu re{avanja u skup{tini”. Stranka je u sudbonosnim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. a ne nikako politika u stranci”. opet je tra`io „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) ili ne”. ako je voljan da pomogne stranku radikalnu. U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba.

Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo ~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene `elje da se na izvestan na~in prekine s pro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolucionarnom narodnjaku”). buntovniku ili izdajniku vlastite stranke. a onda veoma odlu~no i spoljnu politiku Srbije. Tek kada je 26. napisao je u konceptu jednog skup{tinskog govora. Spoljna situacija se komplikuje. u kome je tra`io podr{ku za zajam za naoru`anje vojske. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje. „Smatram za du`nost da izjavim”. i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja. na primer. pogotovo sila Antante. januara 1904. On je spoljnu situaciju ocrtao tako. napisale su. ovom prilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentacijama. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”! Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u kome je sebe video kao produktivnog dr`avnika i diplomatu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. opredelila je ~itavu spoljnu politiku Srbije. sve vi{e ga je cenila. Iako to nije izgovorio za skup{tinskom govornicom. imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socijalisti~kih ideja. preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjim novostima”. jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja 22 . vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. vrlo zbunjena. a na{i dr`avnici koji su primili odgovornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”. a glavni neprijatelj – Austro-Ugarska. koje radikalima nisu bile naklonjene. Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prvi put progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru. bilo o trajnijem usmeravanju spoljne politike Srbije. U ministarskoj fotelji i od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih deset meseci da bi tek u novembru 1904. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eo je da prvo menja sebe i svoje poglede. jakobinskih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora. Pa{i}”. no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima zemlje. a evropska diplomatija. sa mnogo parlamentarne ve{tine. Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri. „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladinskim idealima. koje su svojom te`inom izvanredno impresivne. ogor~enog protivljenja li~noj vlasti. da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo pred doga|ajima. godine. Tako je. kojima se kraj njihovog re{enja ne mo`e providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti predskazati – rukovodim se `ivotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radim prema prilikama koje su se sada slo`ile. aprila 1906. koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljno spremni. radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda. na onome zadatku koji se dade izvesti i ostvariti”. „koji nema reputaciju dobrog govornika. Kako su to ove novine prenele? „G. govor odr`an na „Osmoj sednici Kluba beogradskih radikala” 26. Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijatelje u nedoumici”.

godine u Beogradu. Svima je bilo jasno. decembra 1911. godine. oktobra 1913. stalno ja~aju}i dr`avu i njene institucije. kako u zemlji. maja 1908. govorio o onome {to je realno u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti. i da uklanja sve smetnje. javno i bez ikakvih „sakrivenih ideja i namera”. koje se u njenoj zemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”. koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. klevetaju i omalova`avaju naj~estitije patriote. koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalne stranke. itd. za koju misli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju. otvoreno rekao „…da zemljom (treba da) upravlja parlamentarna vlast. on je.\. Srbija ujedinjena sa Starom Srbijom (Kosovom). koji se njome slu`e da ucenjuju. da bi otvorili put nepo{tenima. za koju je uveren da }e sve ono izvr{iti. rekao je Nikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenciji 3. te time podigla cenu `itu. te da samo „narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci. kazao je: „Pored velikog zadatka. da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im je tim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vr`e (sic!) s oru`jem u ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi. Govore}i u Gradi{tu 26. U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini. 23 . povratili su je svojom snagom. Srbija je dvojinom uveli~ana. koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka. ~ine}i to otvoreno. izme|u ostalog. „ali tako isto morate se boriti da joj o~uvate ~ast i poverenje. Tako je bilo i u predizbornom govoru za Po`areva~ki okrug. i s toga je zadahnuta te`njom da sa svim susedima i ostalim dr`avama `ivi u miru i prijateljstvu. Radikalna Vlada radila je i na sklapanju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time. godine. Govore}i o programu radikala. a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”. To zna~i da je Pa{i}. koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova. {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”. da zemlju naoru`a i da joj podigne nove `eleznice. u kome se Nikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. tako i u nenaklonjenim velikim dr`avama. {to je uvela veliku carinu na uvoz sviju raznih `ita. obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila mu je mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko Srpska Vlada uverena je. izlo`enom 29. i svojim zajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove… Sadr`aj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja. da se na jugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dr`ava sa jasnom vizijom svog razvoja i istorijskog zadatka. Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi.

tra`io je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba. Mi smo od saveznika tra`ili. Pred srpskobugarski rat 1913. da se radi ono {to je na dnevnom redu. konsekventno branio tokom celog rata. O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi. pa se onda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti. a potom i svih Jugoslovena. Navedene re~i. Kod nas se po sebi postavlja pitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dr`avi imati sve ono {to su u Austro-Ugarskoj imali. da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da 24 . izre~enu ~ak ~etiri puta. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e. zavisi od rezultata rata”. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas vodite ra~una o tome da mi nismo velika sila. pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugoslovenskih naroda. Smatraju}i da }e dugo trajati. da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje `elja celog naroda. da nas pomognu da se oslobodimo. da Nikola Pa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpske dr`ave. Evo dela njegovog govora odr`anog 15. kada je rat ve} po~eo. decembra 1914. i da smo mi jedan narod. Nikola Pa{i} je ovu vladinu deklaraciju sam izneo. a odluku parlamenta. nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7. na Krfu juna i jula 1917.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar. osnovu jugoslovenskog programa. dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog cilja Srbije. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njega ne treba ulaziti. Treba da steknu uverenje da narod `eli da samostalno `ivi i samostalno radi. godine. u zavisnosti od ishoda rata. me|utim. nimalo ne uva`avaju}i `elju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. Ali. Ali `elja za oslobo|enjem treba da bude tako jaka. jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~ku realnost. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”. Nikola Pa{i} je razlo`no tra`io postupnost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. on li~no niti je mogao niti `eleo da javno govori. na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je do sada. Ali. Sem toga mi smo `iveli pod raznim prilikama. da sve druge obzire potisne. Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskom vladom. juna. umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr Lazar Pa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru prilikom poverljive misije u januaru 1914. i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima niko u ovo nije bio ube|en. godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratne ciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dr`ave. godine. Srbija i Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. Na sednici odr`anoj 16. li~no bio za dvojne ciljeve. To ne zna~i. mudri Pa{i} je. Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude politi~ki formulisana. Me|utim. Ja mislim da u politici treba da je pravilo. kazao je. a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava. ve} tra`iti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekaju u budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”.

Sudbina na{e budu}e dr`ave i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. ali ako je dobre volje kod svih nas. Na{e pleme `ivelo je dugo razdvojeno tu|im dr`avama. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a nismo ~ak ni ravnopravni”. da stvori jednu dr`avu stalnu i jaku. koji je toliko prepatio. put koji }e nas brzo odvesti u redove najnaprednijih naroda. da stvorimo jednu osnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana. decembra 1920. pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista. upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama. Nikola Pa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda koji su se ujedinjavali u novu. radilo je radi tu|ih naroda (sic!). Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrdi temelj na{e budu}e dr`ave i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{em troimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako. gospodo. godine. kao najstariji poslanik. slu`ilo je tu|e gospodare. Vrativ{i se na doma}u politi~ku scenu u jesen 1920. naprednu i slavnu. mi }emo mo}i na}i pravi put na{ega napretka i razvitka. mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje. Takav realan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918. Nikola Pa{i} je. Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom. a sada je. zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa Stjepanom Radi}em na ~elu. ali je 25 . zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~eljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira. kao i tokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. koji `ele i koji se u me|unarodnim odnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda. koji je odbio da on formira prvu jugoslovensku vladu. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obrazlo`ena u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dr`ave. onda se taj posao mo`e svr{iti. da }emo uliti strah onima. jugoslovensku dr`avu. a pri tom i sve napredne narode. Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra. Ja dr`im. koji misle da }e nas razjediniti i rastrojiti”. koji `ive u na{oj domovini. godine rad Ustavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici.\. da }e na{ troimeni narod. Da li su ovo bile samo protokolarne re~i. jednu dr`avu koja }e zadobiti na{ narod potpuno. kao uostalom i razvoj cele dr`ave i njene spoljne politike? Od Krfske konferencije. jedna lepa pristupna i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorne skup{tine usmeri u ovom pravcu. hvala Bogu i prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili. u istoriji na{eg troimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga u kome se sada nalazimo. godine na kojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju. smogao snage da 12. da }emo zadovoljiti na{e saveznike. naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u i istorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata u ovome domu. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em narodu posao je dosta te`ak.

zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad. pa do ovog vremena. a ne da se dogovaramo i da bratski radimo. kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku. nacionalnu dr`avu. a koje sada ne razume nas. me|utim. {to smo u ratu izgubili. kao i u vrlo temeljitom i elokventnom govoru bez pisane pripreme od 7. koji je odr`an samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. Spolja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Ustavotvornoj skup{tini. maja 1921. jer se samo tako nagra|uje vrlina. pripreme oslobodila~kih ratova i ujedinjenja. pozivaju}i na novo stvarala{tvo. kako su na{i interesi nalagali da se radi i kako su `eleli na{i prijatelji na strani. Nikola Pa{i} je. Da je ova na{a konstatacija ta~na. Upu}ivao je jo{ sadr`ajniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom ili privatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte. odr`anom 12. apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitih rodoljuba i onih. ~estitost i moral. me|u dr`avama i me|u narodima”. Zaboravili smo na pale na{e junake. nismo radili onako. kao i procena taktike govora prilikom otvaranja Ustavotvorne skup{tine. da {to pre do|emo do blagostanja. ali nemo}an da se suprotstavi kralju Aleksandru I. na{oj hrabrosti i vernosti. koje nas pozivaju da narodu pomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snage da. od kako smo se oslobodili. godine. Trgnimo se i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti. da se sva|amo. koje se divilo na{em juna{tvu. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalne stranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije. koji izgubi{e svoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo. {to smo izgubili slu`e}i na{oj naciji. te da brzo i `ivo nadoknadimo sve ono. te da jaki i pobedni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti. {to se tako grdimo i ru`imo. koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o. opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i saveznika. iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja. godine. u svom govoru posebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam ka`em. znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti. nego se grdimo i pljujemo kao da je cilj na{em ratu bio. da nema ve}eg blaga na svetu od ~estitosti i dobra. mira i prosvete!” Me|utim. rukovodite se u narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu. juna 1923. za vreme ustavne krize. da brzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {to `ivlje. koji ni malo ne podi`e na{ ugled u inostranstvu. koji je nastojao da derogira i osnove parlamentarizma i samog ujedinjenja. mo`emo videti iz njegovog zaista impresivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u Novom Sadu”. Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjenja. Mi smo po{li putem. oktobra 1920. da nadoknadimo i sve ono. koji dr`e pravdu me|u ljudima. koji su rod svoj zaboravili. 26 . {to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju.

i ne dopire. Ovo kraljevstvo o~uva}e se. koja kao da nisu sklona onom na{emu {to imamo”. septembra 1926. „Ja prona|em {ta je u drugom”. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onih koje su dane za ostvarenje ove dr`ave. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako je u Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali.\. velike energije i upornosti”. odgovorio je: „Pa {ta bih drugo. samo }e sada mnogo lak{e biti. ali pametni ljudi ne sude ~oveka prema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… Molim Vas. svedo~i u svom dnevniku o na~inu na koji je do`ivljavao li~ne napade. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i da ka`ete: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. marta 1918. posebno u zapadnim krajevima. Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. o~uvamo. „slogu i dogovor”. a on „kao da ne ~uje. ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krah dr`avne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta. sekretar kralja Petra I. a kad se izve`ba i da vidi{. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim. neu~tivo je izi}i. po re~ima dr Nika @upani~a. Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu. svakoga koji ho}e. a pogotovo dugo trajanje na politi~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}. U svom poslednjem javnom govoru. a potom i kralja Aleksandra I (do 1929). odr`anom u Cavtatu 26. Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav se ostavi takav se zate~e”. pozivaju}i na „jedinstvo”. `estoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr Dragoljuba Dra`e Pavlovi}a. kao i sve one koji ho}e da nam smetaju da `ivimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom i svakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u. koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles 27 . U ~emu je le`ala tajna te Pa{i}eve. godine. {ara(o) ne{to po hartiji”. znam zbog ~ega tako govori a moram odsedeti. niti mi je to u obi~aju”. godine. „njegove pobude. Klizi sa mene iako dopire do uva. ili jednu ja~u pobudu. [to je stvoreno krvlju ne mo`e se lako razru{iti. kako su to radili na{i neprijatelji. uporno skretao pa`nju na opasnosti koje prete novoj dr`avi. „nordijske hladnokrvnosti. godine u Bijeljini izme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku i pozdravljam vas. nikada nije bilo klevete sa moje strane. itd. onda me se ne doti~e {ta }e re}i ili uraditi”. tako|e je uputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emo posti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari. da nas zarobi. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”. Va{e su `elje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama. radim po narodnim `eljama. Kad to utvrdim. aprila 1924. kao pre nekoliko stotina godina. Tim povodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme „studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr Franje Miklo{i}a prona{ao jednu poslovicu. mi moramo da suzbijemo. govorio je. samo je odgovorio: „Vi znate da ima kleveta protiv svakog ~oveka. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktima sa narodom.

Kakvi su. analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i na javnim skupovima. Nije nam potpuno jasna uloga koju je imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i uglednih ~lanova stranke. stru~nost i prakti~nost poka`u najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. sazvao je {iri Glavni odbor (26. to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti. sukob sa Stojanom Proti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno. va`an zakon. onda je govorio prvi. Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i njenim istorijskim zaslugama” bio je. godine). sa svim atributima {efa stranke. `estoko i ubedljivo. koje je uvek prihvatano gotovo jednoglasno. ponovo neprepoznatljivo odlu~an i o{tar. koji je. bili njegovi govori u Poslani~kom klubu i Glavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govornika sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku o nekom va`nom pitanju iz domena dr`avne politike ili. maja 1904. Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnu radikalnu stranku. kao isto~nja~ki mudrac. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}. To nije ~udno kada se ima u vidu da je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnim istupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. Tek potom je. Gaja Miloradovi}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Godinama docnije. zadovoljavaju}i sve struje u Klubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje. kao i s obzirom na mesto odr`avanja sednica. aprila 1926. pu{taju}i da svoju `estinu. {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zaboraviti” (ili oprostiti). doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju ne samo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. Dragutin Pe}i}. pak. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dr`avnu politiku”. godine. verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enju dvadeset ~lanova stranke. polemi~ki dar. bio je samo }utljivo ljut. Neki od njih bili su osniva~i stranke. U poslednjim godinama `ivota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”! Mo`da. Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanje Nikole Pa{i}a. koji se nisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometali rad vlade”. Iz {turih bele`aka u {tampi jedino znamo da su sednice Poslani~kog kluba odr`avane tajno. S obzirom na to da je Nikola Pa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira od svojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”. na njegov 28 . na {tetu stranke” (1923. Ali. u Ministarstvu inostranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. verstehen alles vergeshen”. godine – op. po njegovom mi{ljenju. me|utim. posle njegovog „na~elnog ali o{trog govora”. kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanova Glavnog odbora iz same stranke. te je samo konstatovao „…da je eto Stojan tako hteo. me|utim. autor). povla~io se u zadnju klupu. kada je pred kraj `ivota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em. sa`imao ono {to je smatrao najboljim. Kosta Timotijevi} i dr.

Uvr{tavanjem i „operativnih govora”. i kra}eg ili du`eg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade. zapisni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom. kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovu raspravu. istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnoj dru{tvenoj zbilji. izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govori”. bez prava na `albu. 29 . stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji. predsednik Narodne skup{tine. godine zbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}. koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu). se}anja savremenika. Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. buntovnik. ~ini nam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda. Tako smo dobili {irok dijapazon govora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanje o konkretnoj istorijskoj li~nosti. politi~kog ili dr`avnog tela. izgnanik. sa~uvana u formi zapisnika. dokumenta. To zavisi i od kriterijuma koje smo postavili sebi. u vreme kojih je bio na ~elu nekog operativnog. Ne mo`emo. vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalno shva}enog govora. iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921. anga`ovani borac za nacionalno oslobo|enje Srba. Zato je izbor govora istorijske li~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji. pisma i drugo. Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko-metodolo{ki postupak istorijske nauke. vlade. Odabiraju}i govore. dr`avni~kom i diplomatskom radu. Kada smo istra`ivali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo u velikoj nedoumici – da li pod pojam govora mo`emo da uvrstimo i njegova izlaganja. na primer. dok „ars poetica” ~ini osnovno polazi{te istori~ara knji`evnosti i njegove procene konkretnog stvaraoca na lestvici knji`evnih vrednosti svoga doba. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo. Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i. me|utim. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a poticaj. ideolo{ke. na primer. {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke. robija{. Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne tako bitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti. a kasnije i Nastas Petrovi}. itd. odnosno metod istorijske nauke koji }e se pribli`iti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja. istori~ara knji`evnosti.) osim one jedine – istorijske nauke. Mislimo da }e budu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo tako vrednuju i koriste. Da bi se poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup. bio je obi~an propagator socijalisti~kih ideja. Kao istorijska li~nost. svim svojim bi}em posve}ena politi~kom. Glavnog odbora stranke. hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijske li~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju. narodni poslanik. prigodne.\. U tom pogledu sve je zavisilo od sposobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a da bismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop. nau~ne objektivnosti i metoda.

pokazalo se da dometi te anga`ovanosti na promenu dru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti koja je oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. pre svih „ars poetica”. ministar inostranih dela. iza kojih stoji literarna imaginacija. Svaki govor.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. me|utim. ministar gra|evina. Op{tinskog odbora Beograda. programske jasno}e i ubedljivosti. Koliko je to postigao svojim govorima. beseda i sli~no. istorijska nauka tek treba da odgovori. kao diplomata. ona mo`e da preko mehanizama dr`avne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove. formu i politi~ku nameru. Pri izboru govora jednog dr`avnika bitno je da se raznovrsno{}u stvori celina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti. U svom govoru mo`e da prenosi. raznih struka. mada motiv mo`e biti isti. Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima. ako ne i nemogu}e. Kao dr`avnik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na promenu dru{tvene stvarnosti. Te{ko je. predstavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama. ^injenica da je ~itao doma}u i stranu knji`evnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima slu`io „literarnim ki}enjima kao neki”. ~itao mnogo i studiozno. nepromenjivo na~elo vrednosti. ~ak i sredstvima kojima se slu`i i literarni stvaralac. mogao je da svojim dobrim poznavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. imao bogatu biblioteku literarnih dela. koji su mu omogu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj. eseja. posebno u esejima. poslanik u Petrogradu. Ona mo`e. izre~en sa jednog od navedenih polo`aja. a u istoriji knji`evnosti stalno. Poslani~kog kluba. oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. da svojim govorom uti~e na emocije ljudi. mi ne zanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knji`evnosti mogu praviti izbori najlep{ih pesama. Po struci je bio gra|evinski in`enjer. li~nog i grupnog do`ivljaja u svojoj svakodnevici. pri~a. imao je druga~iji cilj. delove lepog literarnog iskaza. poeziji i romanu. itd. ^esto nema retori~ke lepote. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it. romana. U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti. kao ilustraciju. Jasno. Nikola Pa{i} nije bio takva istorijska li~nost. Jer. na}i jednog knji`evnika koji se u svom stvarala{tvu bavio tolikim literarnim rodovima. pri~ama. U govorima se slu`io samo onim stvaraocima. da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi na me|unarodnom planu dobrobit”. koriste}i ~ak lepotu literarnog dela. kako je to sam govorio. promenu raspolo`enja i stavova. ali je njegov karakterni i psiholo{ki sklop po anga`ovanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. ali ima mnogo istorijskih refleksija. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nost mo`e da opona{a velike literarne mislioce i retori~are. ali se takva raznovrsnost zbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne mo`e „vezati” za jednu li~nost. Dijapazon dru{tvene delatnosti jedne politi~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog. stvaraoci mogu staviti u funkciju dru{tvene anga`ovanosti. 30 . U istoriji sasvim konkretnog razdoblja dru{tva. pak.

me|unarodne konstelacije snaga. na~ela programa stranke. 31 . Nikola Pa{i} je govorima i debatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. debate. Isto tako. sa~uvani su. itd. Imamo. godine. Poslani~ki klub sastao najmanje dve hiljade puta. Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavije u ukupnom trajanju od {esnaest godina. bio zate~en i nespreman! [ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednik Narodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. da je bio „lo{ govornik a izvanredan takti~ar i parlamentarac”. Posle objavljivanja njegovih celokupnih govora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. po tom kriterijumu. Godine 1897. sjajnih i vi{e desetina briljantnih. u sremskoj `upaniji. da li je govor odraz objektivnog stanja i politi~ke situacije. kao predsednik Op{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u ~etrdeset dva navrata. Ova rasprava zato nije izbor najboljih. Na tim sednicama govorio je po nekoliko puta. to je izbor „od svake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih njegovih skup{tinskih govora. po na{oj proceni. politi~ki najstvarala~kijih ili programski najdoslednijih govora Nikole Pa{i}a. {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nijedan). na primer. zasnovanoj na u~estalosti istupanja na sednicama poznatim iz zapisnika. vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisnici za tri ratne godine (1915–1918). najlep{ih. Nije svaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”. On treba da te`i da utvrdi da li je govor identi~an autografu. govore. zapisnici za {est godina (1889–1893. me|utim. te da razvijenim kriti~kim aparatom objasni prilike u kojima je dr`an. ali se ni iz jednog ne vidi da je anegdotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”. Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sam po sebi otkriva istorijsku li~nost. kako bi mogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini” Nikole Pa{i}a u svom dobu. a ostalo je sa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva). prigodne besede i diskusije. U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. Ponovo po na{oj proceni. do 1926. koji se kao nedoku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istra`e. ima dobrih i lo{ih. Kako bismo to slobodno rekli. polemike.\. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a Autor ove rasprave izabrao je stoga. i 1920–1922). kratka operativna izlaganja. razre{avaju}i „glavna mesta i li~nosti” ukoliko se spominju. banjalu~kom i skopskom okrugu). da li je sadr`aj verodostojan. Do sada je vladalo gotovo stereotipno. pa i mitsko mi{ljenje. Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je trideset osam godina. za vreme kojih se. tri njegova govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novinarskim jezikom (mi navodimo delove dva). Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedan korak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a. za njegovog `ivota je odr`ano ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac od jedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920.

a sa @enevske je ostala samo op{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). iako je na{a diplomatska slu`ba nekoliko puta tra`ila zvani~no obave{tenje. novembra 1904. Po na{em mi{ljenju. Sa~uvani su i objavljeni 1964. zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. na kojoj je bio {ef delegacije Kraljevine SHS. Navodili smo i na kraju }emo navesti samo. sveukupnu analizu u raspravi. nacionalnom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. sa prigodnim govorima. politi~ar i diplomata. ali sa jednom prazninom u nizu redovnih zapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvu vladu. zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija? Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a. Mi mo`emo raditi u tom pravcu samo toliko. kao njen podtekst. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju. za ovih pola veka. Pomenuta praznina ide do 1897. godine. godine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije 1862–1898. godine. da 32 . od onih koje su ih dale na privremeno administriranje susednoj monarhiji. godine. Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega. Pa{i} je 22. odnosno tra`enja okvira za re{enje srpskog pitanja. na osnovu kojih mo`emo objasniti celinu. crpili smo iz svih Pa{i}evih objavljenih i posebno neobjavljenih govora. godine. moralo ih je biti najmanje dvadeset (mi pominjemo samo jedan!). naprosto su neshvatljive. U tom kontekstu je. Njihova kona~na sudba zavisi. Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu. pitamo se. od Velikih Sila. bilo uzaludno. Me|utim. najkarakteristi~nije delove. Kao predsednik vlade Kraljevine Srbije. prvi direktor Arhiva Srbije posle Drugog svetskog rata. sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekoliko onih objavljenih u novinama. Vi{e sre}e je bilo sa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. on je bio pragmati~an dr`avnik. godine (Beograd 1952). me|utim. Dr Nikola [kerovi}. Nave{}emo samo nekoliko primera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama. Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike. za Bosnu i Hercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sada ne znamo. Ni ovi zapisnici nisu dostupni. A {ta je. Nadali smo se da }e se od tog vremena. godine izlo`io na~elo „Balkan balkanskim narodima”. po na{em sudu. ali mi im `elimo svaku sre}u i napredak. tada ministar inostranih dela. 1913. me|utim. Svako traganje je. posle balkanskih ratova. gospodo. krajnji rezultat. kao po~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti. Nikola [kerovi} je u svojoj knjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnika i dokumenata vlade. posebno govora. Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u radu Krfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dr`ave (1917. na primer. U svom prvom programskom govoru u Narodnoj skup{tini. 1918).

gospodo. {to prema karakteru na{eg naroda. da je najbolja politika ona. a te pogodbe. balkanski narodi. mo`e izvr{iti ulogu Pijemonta”. gospodo. onda ta dr`ava nije vi{e nezavisna. da poku{am da se obavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dr`ave. kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku. da pazari kod druge dr`ave. godine. dostojan ~lan evropske zajednice i dostojna potpore da se razvija i {iri”. pa ma koliko je on uman ~ovek. da se nekom cilju do|e. Mi smo to odbili. ali se uvek radi sa onim stanjem koje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dr`ave. Drugi primer je iz 1907. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a gledamo. na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam. davala izjavu da nam mo`e dati i uvoz `ive stoke. u po~etku na{ih pregovora pre dve godine i ranije.\. ona je pod protektoratom te druge dr`ave. kao {to znate. da je slobodna. i da joj prizna prvenstveno pravo nad svim drugim dr`avama. da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri. koja mo`e Srbiju emancipovati od susednih dr`ava… Politika jedne dr`ave ne mo`e da zavisi od jednog ~oveka. Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju. Ista na~ela zadr`ao je i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918). uporno je isticao 33 . godine: „Austro-Ugarska je. koje je ona od nas tra`ila. bile su za nas vrlo te{ke. i za to {to Srbija treba da se pribere. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko. jer nema ni jednog ~oveka na svetu. ja u tom slu~aju mogu onda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje. pa prema tome mogu pravilno i da radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I dr`im. da one steknu uverenje. A to. du`an bio. {to je tvrdo verovala i veruje. naravno pod pogodbama. Srbija nije mogla dopustiti!” Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kih na~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se `eli da se ne{to postigne. da podnese tolike `rtve samo zato. jer se zahtevi Austro-Ugarske nisu mogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dr`ave. o onom {to on o~ekuje i `eli. za koja se ne zna nasigurno. kao i u novoj dr`avi – Jugoslaviji. u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jednoj velikoj slovenskoj dr`avi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi. ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu. samo tako ure|ena Srbija mo`e biti centar Srpstva. da je Srbija kulturno-pravna dr`ava. Jer kada dr`ava primi obavezu. jer kad se obavestim o pravim nazorima. predsednikom Jugoslovenskog odbora. To se vidi na brojnim primerima. propali kad nisu bili zajedno. a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu… Nama je nu`na politika mira. koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutno tokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdr`i tolike udare. Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odr`anih u raznim prilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. gotovo isklju~ivo sa Antom Trumbi}em. da oja~a… I zbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja.

I te tradicije. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao) i hrvatskog plemstva. U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. to mo`e da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~kom narodnom dobru. pak. potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanje feudalnih odnosa. kako je Pa{i} i predvi|ao. Koje su to ideje. ste~ene. koje su nam {kolama. 7. „tvrdoglavog advokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i da se mo`e desiti i obrnuto. koje su. godine. O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni u kom slu~aju kao „zastareo politi~ar”. time samo tra`io da Hrvat mo`e slobodno da u Beogradu ka`e da je Hrvat i da brani svoje interese. koje su nam crkvama nametnute. „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. provincijski i malogra|anski duh – ono {to je Josip Horvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”. To mo`e samo da iz~ezne vaspitanjem. prilikom raspada Austro-Ugarske. Pa{i} je na sednici Poslani~kog kluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji be`i s fronta! /…/ Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izlo`eni potsmehu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”. mi patimo od tradicija. Kada je aprila 1921. rekao je Pa{i} za skup{tinskom govornicom 12. „dr`avni magacini”. Evo za{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimo tekovine narodne. gospodo. pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dr`ave i ostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”. itd. koje su nam silom nametnute. a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. me|utim. Pa{i} je. ne u na{oj slobodnoj dr`avi. zajedni~kim radom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Po{to je Trumbi} bio krajnje uporan. maja 1921. nego u tu|im dr`avama. da Srbin to isto mo`e u Zagrebu. taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju. a narod je krajem 1918. i to uz pomo} na{ih jakih saveznika. „trgova~ke radnje”. da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovoljenje”. godine: „Jeste. „kako to mo`e da nestane. Trumbi} je tra`io da se to pitanje prepusti budu}oj Konstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. juna 1923. me|utim. nije. Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalitetu i ideologiji”. To je razlog zbog koga su bujali parcijalni i sebi~ni interesi. kako smo i mi ranije mislili o njemu. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a. „sam sebi pribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima su oplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve. a mo`e se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropi i svetu nastale”. iz~ezne? To ne mo`e da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom. Jer. kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa u drugim krajevima. godine. koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitno rekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini. „spahiluci” i veleposedi. zajedni~kim `ivotom. mi moramo da le~imo u 34 . godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbog odre|enih re{enja u svom ustavnom projektu. imao vi{e ko da poslu{a! On je. na `alost.

aprila 1926. a da obavezno gube mir. vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne da im sude. Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nije mogla na to pristati. isprebijanih i izmu~enih radikala. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi tra`ili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalnosti. autor) a mi gospodari. godine. Nikola Pa{i} je. pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj `ivota to javno stavio do znanja. na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalne stranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu. u kojima je le`alo hiljadu golih. pored koga stojite. autonomija. me|utim. Ali. na tom istoriskom mestu a u dogledu grobova na{ih vernih. Pa{i} je bio nedvosmislen – tra`ite to u istoriji crkve. Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne od drugih. Iako je takvih bilo na desetine. zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade. federalizam. 8/20. godine izneo je („ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre oko ure|enja Dr`ave i oko narodnog jedinstva (centralizam.\. sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog. iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni. preko puta. koji stoi~ki u kraljeva~kim rupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem. Ose}aju}i brzi kraj svoje dr`avni~ke karijere i `ivota uop{te. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je `iveo a ne. Me|utim. milih i nepre`aljenih drugova. 35 . u nesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada. ve} da im saop{te smrtne presude… A eno. prvenstveno zbog interesa celine srpskog korpusa u dr`avi. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26. bio i retori~ki nadahnut. koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a zajedni~koj bratskoj dr`avi”. a pokojni Adam Bogosavljevi} du{u ispustio. kao i celokupan dru{tveni anga`man. zbog stranih tradicija i uticaja crkve. septembra 1891. gologlavog i izmu~enog Didi}a. ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi – bili ti. itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedan narod”. Pa{i} je svojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga. koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lako gubio mir. ne silom ve} kulturom i prosvetom. „neizvesna utopija budu}nosti”. gladnih. neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog „umjetnog uzgoja mr`nje”. zbog ~ega mu se u tom smislu ne mo`e ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”. Mi nismo `eleli da oni budu sluge (pora`ena ratna strana – op. ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odr`anog u Zaje~aru. znaju}i da kod slu{alaca izazove duboke emocije. po potrebi. Zar ne treba upravo tu tra`iti odgovor na ve} vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku `alopojku kako Srbi znaju da dobiju rat. sedog Ani~i}a i druge na{e bliske drugove i jednomi{ljenike. na stranu onih koji su zahtevali o~uvanje interesa celine. dobrom i bratskom voljom! „Neprijatelji su nas pocepali na Srbe. ni to nije pomoglo. idealnog Bo`inovi}a. onih istoriskih {upa. na mestu gde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao. na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vi|enih radikala. kako je umeo da ka`e.

Dve protivre~nosti. bio je Pera Todorovi}. koji je tu izre~en. koji umirahu sa usklicima: `ivela narodna sloboda. ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”. njene ~vrstine i. iako nije uvek bila vredna. A eno tamo podalje. Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. kao. a poti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. na utemeljenje njene istorije. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i da provla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vremena dato” u crno-beloj vizuri. da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere. jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud. na onom bre`uljku. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef. Otkriva nam se su{tina gra|enja dru{tvene mo}i. ipak. godine: „Pretsednik te skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}. Ljube Davidovi}a. a glavni govornik. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da je istina. tuma~ strankinog programa. Tu se krije i su{tina vrednovanja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. vremenom je stvorila nepokolebljivo uverenje da ‘zna Baja {ta radi’. nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. bio usmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva. Valjda {to su se tako lepo dopunjavali. ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci. Ako se u ovom. izvanredan primer za odmeravanje veli~ine 36 . u Spomenici Ljubomira M. Pa{i} }utljiv do onemelosti. opet. na primer.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. To je. jedno je sigurno. i svih na smrt osu|enih…” Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujund`ijska {ara”. a Todorovi} drag i mio propovednik. nagla{avanjem stvarnih `rtava. Pa ipak. vezanih jedan za drugoga. kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a ne glave”. {to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{ni sud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene u tamnicu i okovane u te{ka gvo`|a. nalazi ne{to od ta~ne ocene govora Nikole Pa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu ali vrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”. Njegova re~ je rado slu{ana. Pa{i}eva jedna. `iveo narod srpski! Eno onim putem sprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a. nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli. ~ini nam se. samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{ala demokratije”. koji juna~ki du{u ispusti{e. nabijen emocijama. koju smo naveli. Primer. Simboli su bili u drugom planu. dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana. koji nije prezao ni od avantura. Svi|ala joj se uzdr`anost Pa{i}eva. red grobova na{ih drugova. Na{ narod ceni re~ ‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom i njenom stvarno{}u. njenih istorijskih simbola. odnosno vlasti. Mada se ne mo`e pore}i da je ovaj govor. Davidovi}a.

Pa{i}. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a istorijskih li~nosti. the least was written about his speeches. Speeches can be also regarded as the state of political culture on general or individual level. On the example of selected speeches of N. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage. Summary Oratory of Nikola Pa{i} Much has been written about Nikola Pa{i}. his speeches held at political meetings. and if it is innovative. with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances in which a speech was delivered. politician and diplomat who could also be rethorically inspired if need be. party conventions and on festive occasions. statesman and a diplomat depends on the position the speaker holds in the pecking order of social or political power. knowing also to stirr deeper emotions with his audience. were an object of an analysis with the aim of deciphering the „art of oratory” and speeches as historical sources. a speech can delineate personal characteristics and psychological type of a historical personage. and on how he outlines his programme. 37 . Firstly. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologije vladanja i njenih raznovrsnih transmisija. Another important factor of speech as a historical source lies in the relation between the structure and contents of a speech and the audience for which it is meant. His subsequently found statements and above all. His speeches show him to have been a pragmatic statesman. For various reasons and despite numerous attempts. And yet.\. and even more lately on. When selecting speeches of a statesman it is important that their diversity help form an overall picture of his character and activities. does not hold true. it is plain to see that the opinion of him as „bad speaker and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now. elucidate his personality. tj. The third factor is the question whether a speech represents a turning point in form and way of delivery. during his lifetime. As a historical source. politician. historiography has so far been denied a comprehensive work which would at least partly. the contents of a speech by a politician. establish veracity etc. statesman and diplomat.

str. Istorija privatnog `ivota od Rimskog carstva do 1000. stalna je karakteristika svih dr`avih sistema. po njegovom mi{ljenju.083 (497. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~ke svrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. godine. nemaju veze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja. 1194). 38 . Po`eljno vaspitavanje mladih. 25. * 1 ^lanak je napisan kao deo istra`ivanja za temu Dr`avna represija u Kraljevini SHS 1918–1929. Beograd 2000. periodike i literature. Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija.12. a koji se finansira iz sredstava Ministarstva za nauku.1) "1918/1941" JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI* Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata APSTRAKT: U ~lanku se. tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br. Filip Arijes. ali se u slo`enim okolnostima postojanja totalitarnih re`ima pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dr`avni servis. a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja. Za njega je istorija {kolstva. u su{tini. samo istorija ideja odraslih o detinjstvu. Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokom istorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce. gradivom i predmetima. veku. u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20. na osnovu arhivske gra|e.Mr Ljubomir PETROVI] Institut za savremenu istoriju. @or` Dibi (prir. a te ideje. do 2001. pripremale za isku{enja realnog `ivota. istra`uje kontrola dr`avnih i prosvetnih vlasti nad `ivotima prosvetnih radnika. Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kraljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanja prosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enika koliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti.”1 Mo`da najve}u potvrdu tih stavova pru`a upotreba pedago{kih radnika u ideolo{ke svrhe.). godine. Beograd UDK 371.

etni~ka pripadnost ili neka druga kategorija. godine. Nepostojanje konsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik. Tre}i cilj odnosi se na preventivno delovanje. a tako su vlastima dali signal za zloupotrebu u~iteljskog stale`a u politi~ke svrhe devet godina kasnije. politi~ki program nove dr`avne zajednice. kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima. prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povoljnije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave. Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kraljevine Srbije postala je. godine. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. prete`no Srbi. podrivanje spoljnog ugleda dr`ave i autaritaran karakter kralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije. odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se tra`ila ~ak i misaona „pravovernost”.LJ. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim. stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji i nacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika Kraljevine SHS. Revizionizam susednih dr`ava. hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. u tim krugovima. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jedne du{e narodne” biti njihov zadatak. Ti ~inovi ne moraju biti strogo aktivni. osnovano sredinom 1920. ali stalno prisutni. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Uop{teno gledano. u smislu odvra}anja kako lica nad kojim se vr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepo`eljnih ~inova. Njene pristalice. Ukidanje parlamentarizma 6. a jugoslovenska dr`ava. da „po~inioce inkriminisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi. sukob izme|u neophodnosti odr`avanja egzistencijalnog polo`aja dr`avnog ~inovnika. II. 39 . Beograd 1997. pa ~ak i ratni konflikti. Ideologija „troimenog naroda” Srba. ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu do nivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenih uloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni. str. 247 . knj.294. Zato i ne ~udi {to je stale{ko Udru`enje jugoslovenskog u~iteljstva. veka. politi~ki i dru{tveni poredak. lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nih politi~kih uverenja. hrvatsko pitanje. Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{ljenja”. Zatim korektivni. krajem 1918. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila je isklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu. januara 1929. sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni. bilo je odgovor kralja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme Kraljevine SHS. da {titi pravni. shvatali su je kao filozofiju oblikovanja nove nacije. u svojim prvim javnim nastupima tra`ilo stvaranje jedinstvenog prosvetnog zakonodavstva u dr`avi. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolom ministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. godine.2 Ishitreni entuzijazam 2 Ljubodrag Dimi}. godine.

proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenim nacionalnim i dr`avnim interesima. Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanja da na~in `ivota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da se procene samo u kategorijama korisnog i {tetnog. u obrazovno nerazvijenim sredinama. Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog i dr`avnog jedinstva. „negativni elementi” suzbili prosve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada. fond Ministarstva prosvete 66 pov. politika. Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku. koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da 3 4 Isti. Beograd 1998. Srbi i Jugoslavija. Pogled s kraja veka. mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva.3 Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dr`ave postojali su otpori. Osnovno {kolstvo bilo je zadu`eno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva. pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu i ograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog `ivota i preuzimanja drugih civilizacijskih obrazaca. koju je diktirao dru{tveni moral. Na prostoru tek ujedinjene dr`ave sudarala su se tri civilizacijska i verska modela. moralni ljudi skloni aktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena. sa izra`enom verskom tolerancijom. [kolske obaveze |a~ke populacije bile su tipi~an primer. od 16. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskom kraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga`ovanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu. marta 1921.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. politi~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dr`avnih tvorevina. Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). Mimikrija nepoverljivog selja{tva. 40 . pravoslavni. islamski i katoli~ki. str. Naravno da je kategorija {tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo da nastavnike savetuju i u pogledu li~nog `ivota van {kolskih prostorija.. nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprotstavljene istorijske svesti.27. društvo. po mi{ljenju integralaca.8 . Prostor. Jedina obzirnost. mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dr`avni zahtev. prosvetnih radnika. 61 .4 Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obrazovnom profilu prose~nog stanovnika. Izveštaj na~elnika krajinskog okruga. nije vodio ra~una o balastu istorijskog. Ovaj savetodavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nadzornika sa prosvetnim radnicima.62. prema dr`avnoj politici obaveznog {kolovanja. godine. vid represije i da ga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora. ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta. Da bi se takvi. u odnosu prema dr`avi i njenim institucijama. narodna i dr`avna kategorija. Razvijati svest i ose}aj za dr`avu bio je primarni zadatak u~itelja kao lojalnog dr`avnog slu`benika. upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela.

pred po~etak Drugog svetskog rata tokom 1939.874 {kola. 188.722. str.409 njihov ukupni broj popeo se na 9.173 |aka. 41 . 36. Postojala je izra`ena razlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila 14.407. poha|alo osnovnu nastavu. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti se primedbe na li~ni `ivot. izla`u pojedincu bez prisustva drugih osoba. Dr`avne vlasti. nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u nepismenim sredinama. a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijene patrijarhalne kulture. 1.384 nastavnika. Ljubodrag Dimi}.LJ. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tva mo`e se sagledati ako se ima u vidu da je. a broj u~enika od 1. Podaci prema: Ljubodrag Dimi}. uprkos deklerativnih javnih istupanja politi~ara.5 Jedan od prvih koraka autoritarnog re`ima bio je intenziviranje rada prosvetnih institucija. Od 1929. tek na po~etku Drugog svetskog rata 1939–1940. nije se mogao suzbijati sredstvima koja su. 191. godine.300. a podu~avalo ih je 49. Beograd 2002. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi i programi.6 [kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernog prosvetnog i civilizacijskog razvoja. 66% stanovni{tva. godine. Beograd 2001. Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525. 192. 181.111 {to zna~i pove}ao se za 106. br. str. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i i cifra po kojoj izdvajanja iz bud`eta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7% svih rashoda na godi{njem nivou. II.326 na 1. Ta brojka nije se mogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina. kroz savete i opomene. Istorija 20. Osnovnu {kolu poha|alo je oko 1. do 1931. Analfabetizam. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkriva i podatak po kome je samo 10% prosvetnog bud`eta bilo namenjeno direktnom ulaganju u razvoj {kolstva. godine.. bilo 10. a 90% sredstava odlazilo je na dohotke ~inovnicima i prosvetnim radnicima. f. godine. 86. godine. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929.61% nepismenih prema popisu iz 1931. Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931. Koliko je prosvetni napor jugoslovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola.785 dece.). knj.). godine izjedna~eno je prosvetno zakonodavstvo. 190. U isto vreme. nameravali su da otvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dr`avi. str.7 5 6 7 ASCG. sa 34. (dalje: Zapisnici. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovi predvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira. Samo je 9.81% u korist mu{karaca. Blagoje Isailovi} (prir. 36. Ljubodrag Dimi}. Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. veka.638. Nikola @uti}. a jo{ manji bio je broj srednjo{kolaca koji su ~inili 1. kao masovna dru{tvena pojava.392 odeljenja.03% ukupne populacije 1939. podignuto je 229 osnovnih {kola od 9. 34. Samo za prvih {est meseci 1929.. Ove naizgled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija imala oko 44. dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepismenom stanovniku.

” M. dobrim delom. Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da bude skroz nacionalna i dr`avna. I. Branko Petranovi}. Ð. 42 . Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca. 35 . Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi. pored slabosti organizacione i normativne prirode. da kroz nju provejava jedinstvo nastavnog programa. pa i prosvetnih radnika.” Kam.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema. njihov polo`aj postaje sve te`i i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje. Ideolo{ka slika prosvetnog radnika U me|uratnom periodu. Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena. izme|u 1929. a glorifikacija dinastije Kara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima. 10.1. 11. umesto znanja. u Beogradu. i 1935. imperativno. knj. a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugog reda. rada i ose}anja. u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enike za samostalno i kriti~ko razmi{ljanje.12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih 8 9 10 11 12 Zapisnici. br.4. Istorija Jugoslavije 1918–1988. napretka i preporoda. novembar 1931. da stvaraju kadar koji ne}e „dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dr`ave”. ukazivalo se na te`ak polo`aj intelektualaca. dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosioci jugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prakti~nim prosvetnim aktivnostima. o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja „jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju po`eljnih ideolo{kih stavova. str.. dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacionalno” vaspitavanje u~enika. Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS. opština. „Jugoslovenstvo i osnovna škola”. str. godine. preduze}a ili pojedinci). privatna udru`enja. više nego i fizi~kih radnika. a od u~iteljskih {kola tra`ilo se. svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila od omladine jedinstvena jugoslovenska nacija. Izveštaj podnesen I Konferenciji umnih radnika 9. 326. str. odr`anoj 12. str. Isto. Beograd 1920.37. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tome suprotstave.. Represivne mere ispoljavane su prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalice levi~arske ideologije. marta 1929. Od prosvete se. Miloševi}. postala je osnovna vrlina podanika Jugoslavije. ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svim ljudskim manama. u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslovenske dr`ave i ljubav prema jugoslovenstvu.9 [kolski programi bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda. postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvetnog radnika i egzistencijalno optere}enog. u dr`avi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslodavcima (bilo da je to dr`ava.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Popovi}. Beograd 1988. Ve} po~etkom 1920. jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dr`ave.8 Takva o~ekivanja bila su. godine. maja 1920. str. 3 . u ideolo{kim i politi~kim vrhovima Kraljevine. Umno radništvo i njegov polo`aj u današnjoj dr`avi i društvu. Poslu{nost. jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dr`avnog `ivota. stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{enih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija. Ve} u osnovnoj {koli tra`ilo se stvaranje jedinstvene jugoslovenske kulture. Jugosloven.

„Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. opstanak ~itavih prosvetnih zavoda.. zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra. N Nikoli}. Prosvetni sistemi Srba. ponekad. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti opaski na rad prosvetnog sistema pre 6. a da i ne govorimo ve} o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa..14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ciljeva.LJ. sa manje ili vi{e prava. januara 1929. pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobila bolji izgled u o~ima ~itavog sveta. treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica. 84. „U~iteljstvo i jugoslovenstvo”. ako ni u ~emu drugom. Jugosloven.” n. „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kulturnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo- 43 .16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dr`avnim namerama. 249. br. knj.17 Visoki zahtevi dr`ave. kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dr`avne prosvetne politike imalo je realnu pozadinu. Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti. Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako. Iako je u ve}oj meri bilo politizovano. „Srednja škola i jugoslovenska misao”. treba omiliti svakome svaki kut naše dr`ave. da nam te razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribli`imo. nisu imali pokri}e u materijal13 14 15 16 17 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inile kulturnu politiku re`ima na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dr`avnog prosvetnog programa. jugoslovenska ideja se ne da diskutovati. decembar 1931. Beograd 1996. pripisivali vi{estrana~kom sistemu u periodu parlamentarizma. izrada jedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu. Proklamovani cilj akcije bio je {irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljublje kod u~enika." Tih. ^itavu deceniju nakon stvaranja jugoslovenske dr`ave postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna i nepovrediva. str. Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijansku ulogu srednje {kole.” L ]ur~i}.13 O{trica kritike integralaca bila je usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politike koji su se. Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma. 4. 82. Jugosloven. izjedna~avanje pravopisa i terminologije. str. koja bi bila pod nadzorom u~iteljskog udru`enja i dr`ave. treba upoznati omladinu. nije to ni potrebno. "Treba pribli`iti sve krajeve. 2. Od }udi pojedinih ministara zavisio je. politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religiozno ruho. br. treba ubla`avati razlike koje je me|u nas postavila istoriska nu`nost. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno. I. unifikacija prosvetnog zakonodavstva. Ljudima koji su se bavili dnevnim pitanjima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrovalo ~itav naš javni `ivot. Po{to je zadatak u~itelja bio da potpoma`u u~vr{}ivanje narodnog jedinstva i dr`avne celine. 206. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. prema u~iteljskom kadru. pretstavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadr`aja i njihova prisutnost u svim sferama `ivota vodilo je ka hipokriziji dr`avnih ~inovnika koji su odbijali da se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti. a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. odnosno. str. godine. str. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine.” Ljubodrag Dimi}. februar 1932.d.

Za utemeljenje jedne moderne ideje. 199. kakva je bila jugoslovenska.d.20 Na te optu`be odgovaralo se da je jugoslovenska dr`ava potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~ke slike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda u stare etni~ke zajednice. br. teško uklapanje u politi~ki. str. Gorda na svoju kulturu i prošlost.” Ljubodrag Dimi}. podozrenje.19 Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpuno druga~iji od onog u Austrougarskoj.78. Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametljislovenskom društvu. podsticali su nepoverenje. da se prilagodi `ivotu u novonastaloj Kraljevini SHS. knj. 131. str. 18 19 20 21 44 .” Ljubodrag Dimi}. Beograd 1994. što je pru`alo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništva monarhije. Ma|arska nacionalna manjina se. Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao je na nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarene realnosti. str. slobodno se mo`e re}i. I.3. zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. 77 . `alila Dru{tvu naroda na prosvetnu politiku dr`ave. 57. neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora.” Ljubodrag Dimi}. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovorima privremeno. „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti i ograni~enja)”. sumnju dr`avne vlasti u lojalnost ma|arske nacionalne manjine. krahu prosvetne revolucije srpskog naroda. „Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”. „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u bud`etu Ministarstva prosvete. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije. {to se odrazilo i na prosvetni polo`aj Ma|ara u Vojvodini. knj. H. O tome videti: n. sume namenjene narodnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu `ivota. Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manjini u vrhovima vlasti. a time i kulturnoj i prosvetnoj politici koju je ona sprovodila. ^injenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}ene grupe. ma|arska nacionalna manjina teško je mogla. knj. a i htela. „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskoj nacionalnoj manjini. Sudar sa stvarno{}u Nasuprot „savr{enom” dr`avnom slu`beniku i beskompromisnom ideologu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo politi~ki protivnici sistema. Jugosloven. III.. I. ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovo zanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele. ekonomski i kulturni `ivot nove domovine. nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje. nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju školskog zakonodavstva. januar 1932. str. nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe. str.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga`ovane na poljima dru{tvene. u vi{e navrata. 165. Beograd 1996. nemirenje sa postoje}im stanjem.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. isticao se trend opadanja broja ma|arskih osnovnih {kola.

Time su se direktno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~e dr`avni jezik. Ministarstva prosvete 66 pov. a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki rad radili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. bili su u funkciji obave{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojska dobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici. sa slabim znanjem „dr`avnog jezika” i nacionalisti~kim sklonostima. habzbur{ki lojalisti. Hrvatski u~itelji.10.4 . Makedonija je slu`ila kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sa komunisti~kim sklonostima. bez obzira da li se radilo o komunistima. u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921. otpuštanja. Tako su ma|arski u~itelji. 45 . Politi~ki proka`eni prosvetni radnici. bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalno sigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kim istomi{ljenicima..22 U takvoj situaciji zvu~ala je deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da se polaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in da tekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~itelji polo`ili navodno nezakonitu zakletvu. f. kazne. Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~ki sumnjivim. ~esto su radili za ma|arsku stranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dr`ave kako ne bi odr`avali kontakt sa neprijateljskim elementima. Ma|arski simpatizeri iz redova dr`avnih slu`benika.LJ. preme{tani u ~isto srpske sredine. ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. Izjave pojedinih u~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da je Vojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebalo klati tupim no`em”. Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali su pa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim anga`ova22 ASCG. Proma|arska delatnost. U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedinjenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti vim. Prvih godina postojanja nove dr`ave bilo je izra`eno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima i pripadnicima nacionalnih manjina. premeštaji. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanju da veliki delovi jugoslovenske dr`ave pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. a ohrabrivali su ljude koji su im bili bliski da izbegavaju slu`enje vojnog roka u jugoslovenskoj vojsci. U Ba~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u kome su na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika. Nije se uop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara mo`e pru`iti u uslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda. ^ak su i ina~e veoma nepopularni `andarmi u makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom polo`aju u odnosu na u~itelje. a posebno u~itelji. simpatizerima biv{e austrougarske dr`ave ili raznim antijugoslovenskim nacionalistima.

Dr`avni slu`benici. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dr`avnim protivnicima. da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustavi izdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje. a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativu policijskih struktura. str. javno je saop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kim sklonostima. „Crna Gora”. za koje bi se ustanovilo da promovi{u bolj{evi~ke ideje.31. X. septembra 1921. Kao što smo ve} napomenuli. list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku. sti~e se sa deset godina efektivne dr`avne slu`be. ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani. br. Da se to ne bi desilo vlada je odlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propagandu”. 240. Uprkos tome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propagandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu23 24 25 Nepotpisano. str. maj 1920. Sergije Dimitrijevi}. nisu imali obezbe|enu stalnost zaposlenja.” Mihailo Ili}. br. od 13. str. Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa 1919–1921. ASCG.23 Kako su u~itelji bili tretirani kao dr`avni slu`benici. a studenti komunisti izlagali su se neprijatnosti da im dr`ava oduzme pomo} za {kolovanje. kakvi su bili komunisti. godine. njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sa hrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dr`avno ure|enje. na zahtev op{tinskih zborova. 3. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja.11 . ratovi i drugi izrazi koji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije. godine. Beograd 1938. Ministarstvo prosvete. 68. kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti. diktaturu ili revoluciju. pak.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 118.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS. otpora dr`ave komunistima i represiji sa izrazitim svojstvima variranja. {to se negativno odra`avalo na nastavu i kvalitet nau~enog. Beograd 2001. „U tome pogledu. Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine. 15. 46 . Ministarstva prosvete 66 pov. 21. f. U kratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo. slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni. zahtevala je podr{ku javnog mnjenja na lokalnim nivoima. vr{ilo je tokom 1920. rizikovali su da ostanu bez posla. sredinom 1920. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutku budu otpu{teni sa posla administrativnim putem. Pravo na li~nu penziju. 1. Nizu za{titnih mera pridru`ila se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvovali u delovanju protiv dr`ave. godine. Radni~ke novine. 244. godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog. Dnevnik. nego kontinuiranog. mo`e se navesti slu~aj administrativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. str. „Hajka protiv u~itelja komunista”.25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljene prosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dr`ave krajem 1920. Narodna škola i narodni u~itelj. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dr`ave pridru`ili komunistima da bi izazvali i podr`ali nerede. . {to se u praksi zloupotrebljavalo. ako još nisu stekli pravo na li~nu penziju.

a drugi prikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom dr`anju prema bolj{evizmu. Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bio je bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadr`e u u~iteljskoj slu`bi. Neki od osumnji~enih verovali su da }e izbe}i odgovornost ako ka`u da su komunistima pripadali samo do Drugog Vukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili. str. 47 . Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nije dostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni sami sebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podr`avanje ideja koje su postale politi~ki nepodobne. 142 . ali su izbegli da se izjasne o tome kakve }e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima.LJ. godine bili su optere}eni poslom da podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno da aktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu. Neki od u~itelja priznavali su da su radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu. Nekima ovakvo dr`anje nije pomagalo da izbegnu otkaz. ali ne i njenu sudsku granu.143. Zbirka dokumenata. Prilikom saslu{avanja pitanja su bila jednoobrazna. Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj varirao od samo 65 do gotovo 200 ljudi. Jugoslavija 1918–1984. Iako se tekst Obznane prete`no odnosio na komuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {to su se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti. U drugoj grupi nalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji do spremnosti da agituju za komunizam. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista. Mom~ilo Ze~evi}. Beograd 1985. da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e dr`anje zauzimati posle pojave Obznane. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ru vlasti. Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja sa ovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike. Negiranje kao strategija povla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komunisti~kih ideja. Strategija pru`anja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgovorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da ka`u kakvo }e dr`anje imati prema komunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nosti nisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom. usput napominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv. [kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja. a njihov podani~ki mentalitet dolazio je do izra`aja u obe}anju da }e u budu}nosti raditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dr`avnom jedinstvu. ali su odmah dodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidr`avni karakter. Bilo je i hrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov 26 Branko Petranovi}.26 Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su ni`im organima dve vrste zadataka.

Razni izveštaji školskih nadzornika. ASCG.11 – 31.28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima. u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja..11 – 31. f. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanje svedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetne struke. isle|ivanju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kih zakona u parcelizovanom pravnom sistemu. Ministarstva prosvete 66 pov. od 10. Kraljevina SHS primila je u slu`bu i kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvog svetskog rata. godine.11 – 31.. Izveštaj komandira `andarmerijske stanice u Nikši}u. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave o radu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorske vojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja. koji su se suprotstavljali re`imu integralnog jugoslovenstva. godine. godine. oktobra 1930. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da obavljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti integralnog jugoslovenstva.11 – 31. ASCG. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG. zakonski je definitivno regulisana tek 1927. od 21. ASCG. maja 1923. godine.27 Kao dr`ava nacionalnog pomirenja. 48 . a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav koji budu ocenjivali za shodno. ASCG. od 27. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~iji je `ivot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dr`ave i naroda i druge vere. na celom podru~ju Kraljevine SHS. Ministarstva prosvete 66 pov. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine. Izveštaj o jataku Vejsa Ðuki}a. godine. Protivljenje jugoslovenskoj dr`avi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatim razbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kod lokalnih dr`avnih slu`benika. Ministarstva prosvete 66 pov. To se de{avalo i {kolskim nadzornicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arima poput Svetozara Pribi}evi}a. od 9. f. od 8.11 – 31. Anonimna dostava.8 – 26. ASCG.29 Disciplinska odgovornost u~itelja. Ministarstva prosvete 66 pov. a posle stvaranja jugoslovenske dr`ave uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalne islamske verske zajednice. o jatakovanju ucitelja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.11 – 31.. U Crnoj Gori pojedini prosvetni radnici dr`ali su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potrebe pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravdanje u~itelja pred `andarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru`je pru`io na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke. f. Procesi pred disciplinskim sudovi27 28 29 ASCG. f. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nadzor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja... febrara 1935. f. godine. Izveštaj o vladanju školskih nadzornika... f. febrara 1933. sve represivne odredbe o optu`ivanju. Ministarstva prosvete 66 pov. od 12. f. Do tada. novembra 1930. Ministarstva prosvete 66 pov. jula 1930. godine Uredbom o u~iteljskim disciplinskim sudovima.

3 . Mandat za me{anje nadzornika u privatni `ivot prosvetnih radnika bio je znatan. Stro`ije kazne izricane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor.30 Me|u brojnim u~iteljima koji su skrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili su se i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno.5. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja. Za izvr{ene „disciplinske istupe”. bile su predvi|ene kazna opomenom. Raši}. a u te`im slu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smela trajati du`e od deset godina. Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sa disciplinskim postupkom.31 Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetne sposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik. Prisilno penzionisanje bez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`be sa nijansama koje su varirale od zadr`avanja ili gubitka ste~enih prava u dr`avnoj slu`bi. Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optu`ene u kratkom roku od tri dana po prijemu optu`be.21.11 – 31. jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova” me|u nastavnicima. pa i preme{taj u drugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove.LJ. njegovo pravo bilo je da istra`uje eventualne „krivice” nastavnika i predla`e kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elnika. Takvi preme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastopno ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine. Najte`i vid 30 31 Više o tome u delu: Vojislav V. po tvrdnjama nekih nadzornih odbora. Beograd 1927. Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalo se sa praksom kontrolisanja privatnog `ivota prosvetnih radnika sa tom razlikom {to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici. Ministarstva prosvete 66 pov. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. da su se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da dr`e nastavu. U okviru staranja za unapre|enje {kolstva. zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate. predvi|ena za {kolu. str. 19. 14. 49 . Nije bio redak slu~aj. ali mu nisu mogli oduzeti celu platu niti druga nov~ana primanja. kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. ASCG. navodno zbog nedostatka ogreva. 20 . f. smanjivanje plate od 20% sa najdu`im rokom trajanja od dvanaest meseci. kojim bi se naru{io ugled profesije ili povredila slu`bena du`nost. a optu`eni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga je stekao pre odlaska na disciplinski sud. 15. tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev `enama koje su mu spremale hranu. Za vreme prve vlade Milana Stojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povreda propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobom krivi~nu odgovornost. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva. Postojali su oblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinski sud. Nekima je {kola slu`ila vi{e kao mesto za politi~ke zborove. .

Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba. od 16. Nije se tolerisalo lakomisleno zadu`ivanje. godine. Primer takve prakse osetio je u~itelj sela Pepeli{te u Tikve{kom srezu.32 Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno. Beograd 1929. koje su dovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije. ASCG. a njegov slu~aj. jula 1936. zbog politi~kih implikacija.1280 – 1525. Kazna nije mogla da se izrekne pre saslu{avanja optu`enog.34 Optu`ivanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acima i da su deca izlo`ena verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~a bila je ~esta pojava. njegovo ponavljanje. Ministarstva prosvete 66 . a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedinca nije smeo da pre|e iznos mese~ne plate. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. ote`avaju}e okolnosti i drugi momenti uticali su na status prosvetnog radnika i direktno se odra`avali na njegov `ivot i sudbinu njegove porodice. a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja bla`ih kazni za neuredno pona{anje. U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam. Kritika postupaka vlade. Nemoral u privatnom `ivotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji disciplinski ka`njavaju. jula 1936.1280 – 1525. Veli~ina prestupa. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao. 77. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovao jednu od svojih u~enica. definisao se kao disciplinski prestup. kocka i skitnja. Ministarstva prosvete 66 . Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929. ASCG. Njega su roditelji `enske muslimanske dece 32 33 34 ASCG. Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no je odgovarao pred sudom. izazivanje sva|e sa drugim nastavnicima. f.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|e je bio te`ak prekr{aj. kojoj su posve}eni idealni ljudi. prekr{aja. pristrasno i nesavesno vr{enje prosvetnog poziva. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornosti školskih nadzornika i nastavnika. uprkos strogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za to krivi~no delo. koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost. Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno definisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvu vrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost. Ministarstva prosvete 66 . f.33 Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece. godine. Upravnik {kole imao je pravo da izri~e samo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ili vi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~ana kazna ne ve}a od 300 dinara. str. a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fonda dr`avnih ~inovnika. od 16. f. do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dr`ave i ministra unutra{njih poslova. Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana. Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je te`ak greh.1280 – 1525. Hrvata i Slovenaca. 50 . Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditelji osvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja.

35 Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja. Nalog referenta odelenja za osnovnu nastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a. Hrvata i Slovenaca. ASCG. Direktor gimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`be nisu istinite.LJ. podno{ene su i protiv suplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom. . ASCG. od 10. pa je direktor gimnazije predlo`io odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti po kazni u neku drugu {kolu. ASCG. od 11. godine.67 – 23. Iz policijske prijave videlo se da je optu`eni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnom napastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti.67 – 25. Pismo ministra prosvete. od 28. Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba. 51 . Ministarstva prosvete 66 pov.. februara 1925. upu}en direktoru gimnazije u Ohridu. od 7. Nalog kabineta ministra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina. 79. Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anju u~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne 35 36 ASCG. novembra 1928. ovoga puta dokazane.67 – 23. donosio je vinovniku i sukob sa zakonom. februara 1926. januara 1924.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno o ispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisu vi{e bili pod ingerencijom ministarstva. Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}. Ministarstva prosvete 66 pov. . godine. str. Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okrivljeni arhimandrit predavao veronauku. jer je predvi|eno da se po~inioci ovog dela kazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o te`em krivi~nom delu. a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da je crkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijih razreda srednje {kole. f. od 7. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima u Beogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sa desetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu. Ministarstva prosvete 66 pov. a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih koji su tu pri~u {irili. Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavne crkve pa su ga i mu{ka i `enska deca navodno optu`ivala za silovanje. upu}eno predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu. Na kraju. Izveštaj direktora ohridske gimnazije. od 26.67 – 23. f. upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja. godine.67 – 23. Prosvetni inspektor iz Skoplja oti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pitanju bio otpor seljaka koji nisu `eleli u selu dr`avnu. ..67 – 25. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije. godine. Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov. ASCG. U~enik op{te zanatske {kole iz Leskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranja na seksualni odnos. februara 1925. februara 1924. f. f. ispostavilo se da ni{ta od optu`bi nije bilo istinito. ASCG. Sli~ne prijave. godine.. osim skandala. f. ve} versku {kolu tako da su odbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovom poku{aju da ih opismeni. f. Ministarstva prosvete 66 pov. godine. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti optu`ili za seksualno uznemiravanje u~enica.

f. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru iz Vinkovaca od 1. f.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. f.67 – 132. godine. po ocenama preterano revnosnih dr`avnih slu`benika i skandalizovane ~ar{ije. Ministarstva prosvete 66 pov.39 Zbog pritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~eja po kazni. marta 1935.. `ivele u „konkubinatima” i imale vanbra~nu decu.f.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kada je u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao oca navela je profesora. f... f. Zato nije ni ~udo {to su mnoge u~iteljice. a Ministarstvo prosvete radi „spasavanja mlade`i” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobno udaljena mesta. ASCG. Prijava redarstvenog povereništva u Zemunu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15. Ministarstva prosvete 66 pov. Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetske oblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove. Izveštaj pravnog otseka Ministarstva prosvete od 3. Ministarstva prosvete 66 pov.67 – 132.. avgusta 1929. Ni njene kolege nisu bile bolje u o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kolega. marta 1927. Ministarstva prosvete 66 pov. godine. Ministarstva prosvete 66 pov.. godine. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasina da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatim `enama i upotrebljavao |ake kao po{tare.67 – 132. godine.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni `ivot prosvetnih radnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole. Iza termina sabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svog posla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji. Za zaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena. da pu{i cigarete i da izgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mesto Vinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji. ASCG. od 12. povrede. Veliki `upan Primorsko kraji{ke oblasti `alio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice `ive „sabla`njivim” `ivotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake.67 – 132. 52 . septembra 1926. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvu prosvete. od 12. Razjareno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora. jula 1929. Ministarstva prosvete 66 pov. Ministarstva prosvete 66 pov.38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama.67 – 132.67 – 132. ASCG. od 10. Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu dok su on ili ona obavljali svoje poslove i `iveli u drugim krajevima zemlje. ASCG. 37 38 39 40 41 ASCG. ASCG.67 – 132. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja po potrebi slu`be. septembra 1929... godine. godine.37 Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama. Izveštaj direktora Dr`avne gimnazije u Prištini. ASCG. f. seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama. skandalima koje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac. a u veliki greh pripisivalo mu se {to je `iveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole.

LJ. 53 . Croats and Slovenes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bear upon teachers to behave according to the idealized social and political image of them. punishing even those who had been victims of backward views of the community. Political and moral correctness had been and remained the crucial component of which it was expected that teachers would make an ideal type of an obedient Yugoslav citizen. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti Summary Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility Oppression of a Profession between the Two World Wars Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs. Educational and police authorities' controlled political opinions and private lives of teachers.

opozicija srpske pravoslavne crkve. To je bilo prvi put da se u Jugoslaviji {efovi opozicije dogovore. ali se mo`e re}i da je Blok narodnog sporazuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dr`avne organizacije. dr Ðor|e Stankovi}. odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu. a i za sve njegove segmente. veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskog stanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata. Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla. mentor je bio prof.17 : 329 (497. 54 .Mr Sonja DUJMOVI] Institut za istoriju. Vladin neuspjeh u pregovorima sa Hrvatima. 1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini 1918–1941”. Sarajevo UDK 323.15) (051) SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EK1 APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka. jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnije zna~enje za cjelokupno dru{tvo. Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”.1) "1937/1939" 323. kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske. ali je njena politika istovremeno do`ivljavana i komentarisana kao zaokru`ivanje Hrvata.2 (497. neformalnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek. ali ne sa vladom nego sa srbijanskom opozicijom (8. povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni{tva. Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se na sve sfere `ivota. U tridesetim godinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigne uravnote`enost u politi~kom `ivotu nisu dovodila do pravih rezultata. koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum. a prvenstveno Velike Britanije dovelo je M. mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskoj jedinici. X 1937.).

Ono je najviše štetilo srpskom elementu ovih pokrajina. Pitanje polo`aja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i to u sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teritorijalnog zaokru`enja. Institut društvenih nauka. Beograd.S. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima. Beograd. II 1939. kada se naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dr`ave. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|e doprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji.. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena. godine i njegov rezultat je bio formiranje Banovine Hrvatske. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u. str. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale princip unitarne organizacije dr`ave i koje su bile provedene bez izmjene ustava. {to je postalo krajnje neophodno za normalizaciju politi~kog `ivota. Br~ko. 1988. sa hrvatske strane. kako gore rekosmo. Odjeljenje istorijske nauke. te srezova Dubrovnik. Grada~ac. koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila se kao najava potpunog kraha dr`ave. 403. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom `ivotu. Tada. serija I. Derventa. augusta 1939. gotovo samo Srbe. Ilok. Travnik i Fojnica. ili se bar to kao 2 3 4 Ljubo Boban. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek.4 Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren. monografije. koji su ovu promjenu u dr`avni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljim tra`enjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku. s tim da je u sporazumu navedeno da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatsku ve}inu. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan.3 U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka bila sasvim ugro`ena do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji su ovu ideju najvi{e i zastupali. godine Milan Stojadinovi} je oti{ao sa vlasti februara 1939. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekom je potpisan 26. 5.2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovoj novoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije. Strah za budu}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste. Srpska politi~ka emigracija o preure|enju Jugoslavije 1941–1943.. {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dr`avi i na svim nivoima otvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izra`avanja nacionalnih strasti. izdijeljena srpska elita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog polo`aja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini. Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla. Nakon organizovanih izbora decembra 1938. [id. Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }e se jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red. Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske banovine. neuzdrman. 1965. Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5. 55 . srpske teritorijalne jedinice u okviru dr`ave. dotada{njem predsjedniku poslani~kog kluba JRZ. Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski. dok ostale..

da je ve}ina srpskog naroda na strani onih koji su `eleli da Srbija ostane Pijemont. u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovi podvojenosti stvorili. briga za budu}nost srpskog naroda je potakla sve njegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da tra`e na~ina da se organizuju.. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njom da hegemoniju jednog naroda nametne drugima. Jedan od njih je i Nikola Stojanovi} koji vrlo rano otvara to pitanje.d. uzori reda i discipline. Da li su ih imali? – to je glavno pitanje. …” – Narod. mesto Pijemonta. br. Moglo bi se re}i da centri mo}i srpskog korpusa nisu iz svog polo`aja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im se vlastiti status ~inio siguran i stabilan. Van sumnje je. Jer. Njihove ambicije da budu i vo|e dr`ave mogle su se shvatiti i odobriti. Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije: Beograd sad voli Srbe. Boban. to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu. Austrijski primer bio je bli`i od švajcarskog. „Srbi su bili glavni tvorci dr`ave. koji su svoju istoriju po~eli s propovedanjem švajcarskih samouprava. godine. Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozoravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. Radikali. naknadnom pame}u re~eno. osje}aju}i da sve ide podjeli zemlje. Zasad. van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bili pravi dr`avnici naša bi dr`ava bila mnogo sre|enija. problem nije do tada ni postavljalo u javnosti. okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naroda i tra`e}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dr`ava”. koji je okrunio našu veliku otad`binu slavom i sjajem. DZ. 98. Bogoljub Kujund`i} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima" rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmak~alana" . ali su naši „Prusi” jedinstveniji. U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}. Otuda njihovi dosadanji uspesi. aprila 1939. 6.5 Jo{ prije potpisivanja sporazuma. 11. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su da prošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti. Ali se našlo Srba koji su hteli nešto ja~e – da od Srbije naprave Prusku.Lj. br. Ali Srbi ne imadoše dr`avnika kakve su iziskivali vreme i prilike. za Prusku trebaju Prusi. Jedinstvenost i cjelokupnost dr`ave ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacionalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i prestala da bude centralisti~ka. a mase su to lakše prihvatile. okretniji. 79. Branko Kalu|er~i}. 6. Mnogo se više i odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji. 5 6 7 56 . dr Savo Besarovi}. jer mi mo`emo. bilo vrlo sumnjivog utemeljenja. prihvatiše prvi austrijske „samouprave”.…” – Srpska rije~. advokat i bivši narodni poslanik Savo Šešlija – ABiH. uzalud ih je veliki dr`avnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem. narodni poslanik i ministar u penziji i dr Bogoljub Kujund`i}. KBUDB – Pov.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. n. i sebi~niji.6 glavni predstavnici JRZ u Bosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni muslimane i katolike. Pojedini izuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. Od sre|enosti dr`ave prešlo bi se u plemensku i versku toleranciju. Samo. Kod takvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdr`i tešku borbu za pobedu svojih na~ela. senator i ministar u penziji. za spas i o~uvanje našeg krvavog truda. 25. decembar 1924. uzalud je svaki trud oko akomodavanja drugih plemena dr`avi. a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. mada je to njihovo shvatanje vlastitog polo`aja. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e.. 5802/1940. januar 1924. koja nosi svoje ~isto versko obele`je. vidimo zbijene u jednu celinu. str.

Svi prirodni putevi. uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo i stvaraju}i novo. Spahe koja se ose}ala u JRZ.S. 1675/1939. kao ni u pro{losti. u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet bude granica izme|u Bosne i Srbije.…Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica izme|u Srba. Spaho je bio i osta}e toliko jak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast.…ni{ta drugo nego anahronizam. Hrvata i Slovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine. koji `ivi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lom stole}u”. KBUDB – Pov. sve doline bosanskih reka. po svom kulturnom progresu. Obrazla`u}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili ~lanovi ove stranke – `eljom za saradnjom sa muslimanima i boljim `ivotom za sve u BiH. Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide da prevlast g. pa je iskustvo pokazalo da su sve te 8 ABiH. u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povuku granicu izme|u Srba i Hrvata.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danas tra`i zasebnu dr`avu za svaku individualnost. i Hercegovini”. nije le`ala u ~vrstini i snazi redova Spahe. {to bi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dr`avne na jugoslovenskim spoljnim granicama.…Bra}o Srbi. mo`e se okarakterisati sa dve re~i. Branko Kalu|er~i} }e napisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}e prema Austro-Ugarskoj. nego u pocepanosti srpskih redova u BiH. Ma~eka itd. Spahe ni od g. i za stvaranje dana{nje velike i mo}ne Jugoslavije. @ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8 U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanja Bosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. {to trebaju Srbi u Bosni da znaju. G. da im dade vi{e vlasti. DZ. ni od g. 57 . od `upanija ka banovinama. kao Politika Bosne.. ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivaju Srbe iz BiH na okupljanje. prema Beogradu. bez veze na prethodno. koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave narodne snage Bosne i Hercegovine. nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavi on }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer „Povla~enje unutarnjih dr`avnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje centrifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granica Jugoslavije.. jer samo tako mogu Srbi u dr`avnom `ivotu Jugoslavije do}i do onoga izra`aja na koji imaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima. Svi na okup. svi na okup pod jednu zastavu. oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „Za Srbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~ekivati ni u budu}nosti. tekle su prema Savi i Dunavu. bez razlike partije. kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinu i slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca. Tra`e}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dr`ave Kalu|er~i} }e re}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka `upanijama.. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.

i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvu jugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNO IZMIRITI U JUGOSLAVIJI. da se odreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugoslavija. „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikih doga|aja. S obzirom na to „treba uspostaviti najintimniju i potpunu saradnju crkve i dr`ave: Samo vera mo`e mr`nju me|u raznovernom bra}om pretvoriti u ljubav. pa jugoslovenski narod vi{e pola`e nadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”. koji u ovome ~asu na postavljeno pitanje ima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati na posebne dr`avnopravne jedinice i oblasti. Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom 9 ABiH. ni bosanskim.. u neodlu~nosti jugoslavenske odbrane. 2394/1939. koja je izabrana na na~elu: „jedan narod.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.9 Novembra 1939. a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj. koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvir osim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji `ive u okviru dr`avnih granica Jugoslavije.” Me|utim. ne mogu da upravljaju ni da im dadu pravac koji oni `ele i ho}e. KBUDB – Pov. godine.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlo bliska stvar. kakav vlada u Hrvatskoj. ako `eli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da }e ~uvati Ustav. da ma i jedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda. ona ne sme ni pod koju cenu kapitulirati pred separatizmom. ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTIMA. tako da ishod doga|aja zavisi vi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih. nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta. veruju u rani instikt [umadije. Tra`iti od Srba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLITI^KOG SISTEMA…zna~i tra`iti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu. bez razlike prepla{ili i uzbunili i da podi`u svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda na milost takovom politi~kom sistemu terora. ni srpskim. zato. a ispod tih promena tekao je nepromenjeno u dubini. za ~iju je veli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo `ivota i krvi svojih najboljih sinova…Eto. narodni `ivot Jugoslavije. na okup. 58 . DZ. ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SE BOSNA I HERCEGOVINA CEPA.… Opasnost za Jugoslaviju ne le`i u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kog talasa. ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NA DRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI. jedna dr`ava. jer niko nema pravo na to. da su se Srbi Bosne i Hercegovine. JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI I HRVATI…” Na kraju. nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazuma. promene i{le samo po povr{ini. jedan Kralj”.…Dana{nja Narodna Skup{tina. u obranu celine i Jugoslavije”. Kalu|er~i} }e svoj traktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve je razumljivo. koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti. ni hrvatskim. i od Jugoslavije. izgleda. opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugoslaviju. bra}o Srbi. ni slovena~kim.

drugi prema obrazovanju srpske jedinice i tre}i. Bogdan Bogdanovi} trgovac – ABiH. Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu.S. stav prema autonomiji Bosne. zabrani sokolima da odr`e komemorativnu sjednicu kralju Aleksandru. DZ. Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana. Vita Kajon. ABiH. jer Srbi u hrv. nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”. KBUDB – Pov. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i okupljeni oko Beograda. novembra 1939.”10 Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali su u debati nakon sporazuma. DZ. direktor gradske štedionice. Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu. „naglasuju}i potrebu da se ovaj Sporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat u Beograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenje o sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu. te je sporazum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice. „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sa napadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo do spla{njavanja prvobitnog raspolo`enja prema sporazumu jer je srpski narod sma10 11 12 ABiH. Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. 28. organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije.”11 Istovremeno. radikali tuzlanskog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma. koja vodi u kona~ni rascep ujedinjene Jugoslavije”. te dr Braco Poljokan. s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova. predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare radikalne stranke. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog kluba pozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata. 3569/1939. DZ. proto Dušan Komljenovi}. Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}. banovini. na 19.. te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske. odnosno formiranju jedne jednice koju bi ~inila Bosna i Hercegovina. mo`e biti uspostavljena samo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eve Zvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija. na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatske selja~ke sloge”. KBUDB – Pov.. u oduzimanju sokolskih domova. ne mogu o~ekivati bolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~ima izmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog `ivota u Jugoslaviji. 6288/1939. 18/1939.. 59 .. teroristi~kim metodama „hrvatske za{tite”.12 U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|e podr`ati rije{enje hrvatskog pitanja. KBUDB – Pov. advokat. dr Milan Jojki}. Petar Aleksi} trgovac. a istovremeno dozvoli da se odr`e zadu{nice generalu Sarkoti}u. jer samo u ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti. Oni su se ogledali u gubljenju autoriteta dr`ave..

Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito do druk~ijeg sastava vlade. 60 . 260.. ABiH.. podvgnuti kritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost. str.20 Ali. Stojadinovi}a. sporazum je i dalje bio `eljen me|u radikalima.. Od prvobitnog olak{anja koje je sporazum sa Hrvatima donio. KBUDB – Pov. u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke. ^ak }e D. ABiH. decembra na skupu u Obrenovcu sa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH. god….d. 4574/1939.. trao da su zahtjevi V. te da je do sporazuma moralo do}i u interesu dr`avnog jedinstva i da za njegovo uspostavljanje najvi{e zasluga ima V. KBUDB – Pov. DZ.. 10. 285/1940. DZ. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici. 6288/1939. KBUDB – Pov.. ABiH. KBUDB – Pov. Ljubo Boban. str. ministrom poljoprivrede u vladi. mi Vam ovde svi jednodušno izjavljujemo `elju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnja opozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”. uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predat mu kao gotov ~in. a ukoliko bi se to dogodilo „Bila bi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo. DZ.. KBUDB – Pov.”16 U svojim istupanjima sarajevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~ke stranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata. 1965. M. oktobra 1939. ^ubrilovi}em. ve} 10.18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „bili ona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih re`ima. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing. Drugim rije~ima. pola godine kasnije re}i „da se sa Hrvatima mo`e razgovarati o „Sporazumu” samo na bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka 8. 1937. tako|e potvrditi slaganje sa sporazumom na skupu u ^ajni~u. ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesi i prava srpskog naroda.. Boban. Ovaj stav je bio oja~an iskustvom sa vladom M. Beograd.17 On }e sa dr B. 7008/1939. Ma~ek. 5039/1939. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek. kako ka`e izvje{taj. 234. 984/1940. 22. jer vodi slabljenju dr`ave.14 Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio SpoNa jednoj od konferencija. n. DZ. DZ. Ma~eka pretjerani.”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940. DZ.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. DZ. ^ubrilovi} dr`i skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma. Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. ABiH. ABiH.” – Lj. KBUDB – Pov.15 13 14 15 16 17 18 19 20 21 ABiH. s naglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti. prvak zemljoradnika Arso Kopivica }e. re}i da Srbi treba da se ugledaju na Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi za oslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari.”21 Protiv autonomnog polo`aja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska razum. 4267/1939.”19 I u Tuzli B. na Palama. ABiH. 3101/1939. „niti da Drina ponovo bude granica. KBUDB – Pov.

decembra 1939. Miki}. decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srpskom narodu prika`u opasnost od sporazuma sa Hrvatima. Ovo predavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga i zna~aj Vrbaske banovine”. izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – dr Laza Markovi} i dr Branko ^ubrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno budu u krugu onih koji odlu~uju. str. str. senator iz Zagreba. a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe. osudio Sarajevo. pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecima postati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.24 Poznato je da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dr`ave mo`da u sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba u ovoj tvorevini. 61 .. advokat iz Beograda. ~injenica da je centralizam i unitarizam napustila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi baca druk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj. a ne samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi.23 Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~ke stranke bili za sporazum. 5033/1939. godine sastali. 273. Me|utim. str. a ne vladike.22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17. Evolucija demokrata u ideji oko dr`avnog ure|enja od centralizma do federalizma do Sporazuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija do`ivjela osudu i na jedno široj.d.. DZ. Boban.. rukovodstva Saveza zemljoradnika. Savo Seleni}. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. advokat iz Vara`dina. Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. n. dr Milan Martinovi} iz Sarajeva.. Izrazio je i bojazan da }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati. Veceslav Vilder. koji je postao predsjednik oblasnog odbora Srpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|ana izjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda. popovi i begovi. ABiH. 242. Savo Kosanovi}. Ð.” Dva dana ranije on }e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijanci nego pre~anski Srbi”. senator iz Zagreba.d. n.S. Mihajlo Blagojevi}. 244-245. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezoluciju u tom smislu..d.25 Jedan od njih je Stevan Moljevi}. 7669/1939. O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940.Miki}. advokat iz Sarajeva – ABiH. KBUDB – Pov. novinar iz Zagreba. Rajko Ðermanovi}. profesor iz Beograda.26 U Bijeljini su se semberijski Srbi 21. Milan Durman. a o autonomiji BiH da }e odlu~iti narod selja~ki. Hinko Krizman. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i na kojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade. dr Ljubo Leonti}. dr Ivica Subaši}. dr Ismet Popovac. ljekar iz Kovina.. Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13. advokat. poduzetnik iz Sarajeva. Pov: DZ. novembra 1939. po ugledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo22 23 24 25 26 Ð. n. dr Duda Boškovi}. advokat iz Pan~eva. zbog njegovog „bo{njakluka”. advokat iz Splita.

KBUDB – Pov.27 Ovaj sastanak. KBUDB – Pov. decembra pod vo|stvom prote Milana Petkovi}a. DZ. ABiH. tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskog naroda. 62 . novembra zastupali stanovi{te „da u daljem preure|enju dr`ave BiH bude integralno priklju~ena eventualnoj Srpskoj Banovini”30. n. gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje. DZ. odr`an zbor Srba na kojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Bo`i}.28 Zvorni~ki Srbi su 11. DZ. biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkordatske krize (JRZ). koje je bilo vi{a dr`avna potreba i `elja svih gra|ana ove dr`ave”. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi. odr`ali konferenciju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezoluciju poslali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Hercegova~ke Banovine”. Miki}. 247. 4699/1939. bila je uo~ena akcija na pridobijanju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju.. 4994/1939. donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte. Grada~cu i Modri~i. razuma izme|u Srba i Hrvata. pa su se prisutni razi{li bez kona~nog dogovora. ABiH. Sa obje strane. KBUDB – Pov. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovine po ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog individualiteta..d. a koji su po sporazumu pripali Banovni Hrvatskoj. Sljede}i sastanak. biv{eg radikala i narodnog poslanika. KBUDB – Pov. str.. vo|en u kafani „Zvijezda” vodio je Ljubomir Panti}. advokata. ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju.. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uz prisutnost dr Vladimira Stani{i}a..6288/1939. i srpske i hrvatske. te izjavljuju da „Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dr`ave. KBUDB – Pov. Srbi }e prihvatiti stvaranje ~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”. 4763/1939. DZ.. "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH.32 Vijesti iz Zenice govore da je 30. Vojislav Vukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za 27 28 29 30 31 32 ABiH. jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke. ABiH. Ð. 5880/1939. bosansko -hercegova~ke banovine. DZ.29 U Srebrenici su Srbi 24. „jenesovac” i Radoje Popovi} sudija iz Sarajeva. Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnosti koje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja. novembra 1939. zbor predstavnika svih Srpskih kulturno-prosvetnih dru{tva iz Bijeljine.31 U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da sporazuma treba da bude. te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neumjereni zahtjevi sa hrvatske strane. kome je prisustvovalo oko 150 lica na istom mjestu odr`an je 26.

Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko. Ni jedan bosanski Srbin na to ne}e pristati. Milanu Nedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problem autonomije Bosne i Hercegovine.. ve} da oni dolaze u Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda..”33 Ponukani izjavom D`afera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponoviti svoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa najo{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv razdrobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|u Bosne i Srbije”. kada su se unutar naše dr`ave razbuktale plemenske strasti. 5055/1939. 4834/1939. U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom.j. KBUDB – Pov. i da u interesu dr`ave ~uvaju red i mir.. decembra 1939. gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftiniji i gde je mo`da i sama kontrola više ote`ana nego ovde u provniciji i manjim mestima” – ABiH. DZ. oktobra 1939. KBUDB – Pov. koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja. Miki}. ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni su autonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedinstvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda.. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov.36 On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovima JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu. n. gde ima Hrvata ve}ina neka bude Hrvatsko. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci.. 15. DZ. 3567/1939. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS. DZ. tra`i}e da sve oblasti i krajevi van Slovenije i Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija i mogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama.. u izvještajima iz 1939. Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom srezu. godine prisajedinjenjem Srbiji”. 4476/1939. ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica. U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t. ABiH. Drugim rije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom.. ABiH. 244. augusta on }e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava seljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe. DZ. Ve} 26. protom Milanom Bo`i}em. Kulenovi}a.37 U ^ajni~u. KBUDB – Pov. Ð.34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Luci je po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanak koji je odbacio izjavu D`.. U tom smislu doneta je rezolucija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji. Dragi{i Cvetovi}u.d. koja dana u ovim teškim danima pre`ivljava tešku borbu.. ABiH.35 Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju da je pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918. }e uputiti i knezu Pavlu. 3101/1939. DZ. koji govore o skupovima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke. str. da u okviru Jugoslavenske dr`ave ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. kad se rat razbukato u Evropi. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. ali se pojavljuju i u Sarajevu. …Mimo Srpske 63 .. budu vjerni Kralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli.…” – ABiH. godine.38 33 34 35 36 37 38 ABiH. DZ. 4153/1939. On }e 10.. KBUDB – Pov. pa }e im se tim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima.S.

DZ. dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba. 4138/1939. 37. KBUDB – Pov. Izdanje piš~evo. Br~kom ABiH. DZ. 3627/1939. N.. Lorkovi}eva je granica išla isto~no od Subotice na Ba~. 4284/1939. sve Slovence i samo jedan dio Srba i postati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji. DZ. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati na istom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomiju Bosne.. Broj ~etni~kih udru`enja se pove}ao. Kijevu kod Sarajeva ABiH. pa Bosnom i Neretvom do mora.39 Pored neuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene.. 5646/1940.. KBUDB – Pov. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak u Evropu Masariku.. DZ. na Ra~u i odatle uz Savu do Šamca. DZ. KBUDB – Pov. 1791/1940. dobiva se u knji`ari Bra}a Jakši}. KBUDB – Pov. koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”. ali ne uspijevaju da organizuju mjesne odbore.Gakovi}. KBUDB – Pov... na Tovarnik. Banja Luka. Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizacije su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine na cijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina. Ta~no je da Hrvati ne `ele da se izdvoje iz 39 40 41 64 .41 Navode}i razlike nacionalnih volje ne mo`e se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti. on }e o sporazmu sa Hrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali. Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavate sukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH. P. U svojim zavr{nim razmatranjima. i hrvatski – ujedniti sve Hrvate.. Ove 1939. Gakovi} }e u svom izdanju objaviti knji`icu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnografski pregled Bosne. jer po istom pravu na ujedinjenje koje tra`e Hrvati i Srbi to pravo mogu da potra`uju. U uzavreloj politi~koj atmosferi. Kraji{nik Petar N. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci i manje grupe. 4299/1939. Zenici ABiH. a politi~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji. Bla`uju kod Sarajeva ABiH. 190/1939.…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo na pamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr. 2091/1939. Interesantno obrazla`e i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije koncepcije. 3101/1939... Ba~ku Palanku isto~no od Iloka. To treba da upamti i Spaho i svaka druga sorta. Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH. Tuzli ABiH. Ivan Lorkovi}. DZ. str. i u krajnjoj liniji svih Jugoslovena. i prolivena krv nas ne sjedini. KBUDB – Pov. KBUDB – Pov. pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i D`afer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanski Srbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH.. DZ.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1939. DZ. te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret.. nema ni sporazuma ni sa`ivljavanja”. i on je sastavio za taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima. 285/1940. Bosna vilajet. DZ. i da je tako svjedo~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata. KBUDB – Pov.40 Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nosti njenog rje{avanja. KBUDB – Pov. aktivnosti i revnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakoj vrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dr`ave.. ~etni~ka udru`enja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskim organizacijama i politi~kim li~nostima. koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir. DZ. 5880/1939. 1817/1939. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum. ABiH. KBUDB – Pov. 3253/1939. Visokom ABiH.

kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enjima zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave. u kafani. Po nare|enju bana. moglo bi se prili~no lako sporazumjeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita. starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. pa poslao oktobra 1939. pritisak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima se po~ela dogovarati. tako i pojedinaca42 da se ujedine i ponovno organizuje. organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba. tako|e potpukovnik u penziji. … Niko ne pokre}e od Srba ovu akciju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i. Kre~kovi}. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti. Dušan Ðeri}. Mihajlo Vasi}. policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju i spoljnu politi~ku situaciju. nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici. prvi poslije 20 godina u ovim krajevima. sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e se vrlo brzo.. proto Jovan Magaraševi}.. 4258/1939. te da „sa Hrvatima u Bosni. što za ova pitanja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a. Oni su na poziv episkopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odr`ali jedan sastanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je publikovana i u novinama. trgovac. Pov. u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijem politi~kom doga|aju. Milan Popi}. 37-38 Bogdan M. bogatstva. kako grupa. Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914. Njihovi dogovori su rezultirali. i boriti se svojom privatnom inicijativom kao i za Austrije…. U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}. kulture („Hegemonija je i srpski duh”). vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjena naporima srpskog naroda. Ali. poveš}e se odmah protivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovnik nije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode. ako Srbi iz ~isto srpskih krajeva pojme ovu stvar. Jovan Simi}. U po~etku. Ugarska u Pe{ti. Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj. simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci. dr D`afera Kulenovi}a o autonomiji Bosne. pitanja naše unutarnje politike a pogotovo spoljne politi~ke situacije. senator. a dodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda. potpukovnik u penziji.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih Jugoslavije. ali sa Zagrebom ne.. koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova – zbog polo`aja na Balkanu („ki~ma Balkana”). ono u toliko pre. episkop zvorni~ko-tuzlanski. DZ. godine predsjedniku ministarskog savjeta Dragiši Cvetkovi}u. 42 43 65 . iako imaju jednu nacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str.S.” I zaista je ~etrdeseta godina 20. Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u. a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na 1918. na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine je upozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposredno dostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu. a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti. Nikifor Todi}. njihove brojnosti. vojni~kog presti`a.” – ABiH. ali tra`e u njoj ono što su Mad`ari imali u Austro-Ugarskoj. i doslovce … da Hrvatski nacionalizam li~i na mad`arski kao jaje na jaje. jer je polemiku oko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura. dalmatinskom i hrvatskom Primorju. advokat. Simo Erakovi}.

advokat. Save”. Lazo Risti}. KBUDB – Pov. kroja~. Svi danas koji smo bar malo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno ne cepamo”. Mihajlo Markovi}. 4745/1939. Vaso Marinkovi}. upravitelj gra|anske škole. Pero Jovanovi}. Banja Luke. Pojezine. Odlu~no protestujemo protiv svih akcija i poku{aja.. ljevar kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva.d. ljekar. trgovac predstavnik društva „Sv.. Ljubo Jovanovi}. sudija Sreskog suda kao predstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo. – ABiH. trgovac. dr`avni tu`ilac. staklar ispred Srpskog kluba. Rajko Popovi}. potpukovnik u penziji. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjem pitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. Svetolik Popovi}. Protestujemo. trgovac. trgovac.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovaj sabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”. 44 45 46 66 . što se pokazalo kao ta~no. zubar. apotekar. dr Milan Neškovi}. sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}.. Veljko Pr`ulj. n. Mihajlo Vasi}. trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca. Tesli}a. Todor Jakši}. Obrad Mi~i}. direktor gimnazije. gostioni~ar. `eljezni~ki ~inovnik kao predstavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva. a planirane su i pretkonferencije delegata iz Sarajeva.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dr`avi. 270/1940. Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da „ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” ali je gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umno`eni i dijeljeni u svima srpskim krajevima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”. ~inovnik trgova~ke komore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”. Nikifor Vasiljevi}. DZ. Mercep Kosta. bravar. da }emo se kao u pro{losti. trgovac. 7862/1939. Skugri}a. Dragutin Bu~i}. za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi ~estiti sinovi. Dr. XII 1939. ~inovnik banske uprave ispred Zadruge Srpkinja. str. te Jovan Vukoti}. Tuzle i Biha}a na kojima }e se sastaviti rezolucija. Stevan Jakši} knji`ar. Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja. Nikola Baroš. Joka Šiljak. dru{tava 31. kao i omladinu da zbiju redove. Miki}. Šorše Vaskovi}. bivši senator kao predstavnik Bratstva „Sv. {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}a srpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavjujemo. da se slo`e kao bi se „obilje`io jasan nacionalni program”.46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazotrgovac. 246. Te{nja. Š}epan Mari}. Na ovaj sastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava.. To ~inimo.. Svetozar Cali}. Biha}a. Vojo Vasiljevi}. te prota Nikola Skaki} isrped društva „Krajišnik”. KBUDB – Pov. nego sva pokoljenja od Kosova. koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugoslovenske dr`ave. Prnjavora. advokat. Savo Ljubibrati}. Mostara.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Modri~e. tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga {to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim. KBUDB – Pov. – ABiH. sudija Okru`nog suda kao predstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”. Jovan Vasiljevi}. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. Marko”. pukovnik u penziji. dr Stevo Mil~i}. DZ. Bosanske Krupe. Rajko Milanovi}. DZ. 2. jer je letak sa sabora dijeljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH. Crne Gore i ostalih srpskih zemalja. Ð. Simo Umi~evi} ispred Udru`enja Srba interniraca. ljekar. Jajca i drugih mjesta. jer ne `elimo da postanemo izdajice narodne i dr`avne zavjetne misli. da se srpski krajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije. Bilbija Marko. Dr Voja Besarovi}.

DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine. Marko Markovi}. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja. Prilozi. 3300/1940. 2004. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja bi uklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pru`ana nikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. in`injer Mašo Jovanovi} i Vladimir Blagojevi}. školski nadzornik u penziji. januara 1940. godine. kazand`ija. in`injer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}. Krsto Mercep. tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom. U izvršni odbor su ušli: predsjednik Milan Bo`i}.” Ovaj Savjet je trebao biti sredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva. industrijalca i radikalskog uglednika. sekretar Narodne odbrane. te da se preko toga ~ina i zavjeta koji su dati ne bi moglo pre}i. sekretari: Rajko Popovi}. te na `elju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918. kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostalim srpskim pokrajinama. clanovi: in`injer Mašo Jovanovi}. pretsjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu. direktor Trgovacko-industrjske komore. vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. trgovac i Ðorde Bobarevi}. Š}epan Mari}. podpredsjednici: Uroš ^ovi}. Jovan Vukoti}.. Svoje konferencije su radikali odr`ali i u Zenici i Rogatici. te Vojislav Pr`ulj. predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Novog Sarajeva. Jovanka Jankovi}. 67 . 253-263. predsednik Srpskog kluba. a na samoj konferenciji se osvrnula na lo{ polo`aj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. Specifi~nost ove grupe sa Du{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine. 7862/1939. penzioner.49 Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosni i Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju. direktor Dr`avne štamparije i Jovanka Šiljak. sudija i Nikola Triši}. DZ. u Sarajevu dr`ali svoju konferenciju. dakle protiv autonomije. KBUDB – Pov.47 Stari radikali su 5. poslovo|a. „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosne i Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”. Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}. – ABiH. sekretar: Rajko Popovi}. podpredsjednici: Milan Bo`i}. Institut za istoriju u Sarajevu. KBUDB – Pov. 33. Upravni odbor su sacinjavali: predsjednik dr Savo Ljubibrati}. ~inovnik Saveza srpskih zemljoradni~kih zadruga.S. knji`evnik. apelacioni sudija. ~uvanje srpskog nacionalnog obilje`ja Bosne i Hercegovine. Nikola Baroš iz udu`enja dobrovoljaca. str.48 Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu govoriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vesti i letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata va`an zbog odbrane zemlje. ABiH. Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a. Navodile su se obostrane `rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje. pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}. Sporazum je bio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da 47 48 49 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor... Cilj ovog savjeta je „{to intenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli.. blagajnik: Hamdija Nikši}. Marko Bilbija. pozivanje kako na zajedni~ku vjekovnu pro{lost i sudbinu. sudija.

Pov. koja ima da odlu~uje o ratu i miru. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostao je formalno bez hljeba. 722/41. bojati se krvavog prolje}a”. sa naslovom „Poslije mirne zime. da je on tvorac sporazuma. vojni~ki jaki. agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu. poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki put koji bi ih vodio jedinstvenom stavu.…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred prodavnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na.…” Miris rata je bio na pragu. broj~ane slabosti i njene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom. Nigdje nije bilo ni zrna soli. konzervativne i netolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nije se pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazila`enju navedenih granica. Iz takve sredine. 68 . {to sirotinji pripada. materijalno spremni. optere}enom vjerskim suprotnostima. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultat istro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje o g. mo`e on da i sam vjeruje.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da se osoli zaoblica. te se silina rasprava oko Sporazuma u njemu i izgubila. izgleda najve}eg govornka isto~ne Bosne. kao ni ulja. Izgledalo je da `ivimo u srcu najgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narod pri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la. te nedostatkom kulture koja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. januara 1941. uznemiruju}im vijestima sa rijetkih radio aparata. a kamo li pro{la glavna opasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimske mjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovno potpuno ujedinjeni. jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja. DZ. a pola seoskih ku}a provelo je Bo`i} i Bajram u mraku. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnim vje`bama. nezrele za mogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu. mo`e on da bude i istinski dobar ~ovjek. raspu{tanju vojske. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etka rata. [e}era nije bilo ni dekagrama. a i osamdeset ~etvrtim letkom.”50 50 Isti letak rasturan 8. pokretu komora i stoke. Cvetkovi}u. – ABiH. ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbi reaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jedne vlade. sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima.

69 . The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was completely denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected.S. Summary Serbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their political leaders and prominent personages saw their vital national interest and future only in a community with Serbia. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine.. Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ek was seen as framework in which they could think about their own future only for a very short time.. The beginning of the war cut short the expected denouement of this political act.

Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kih partija. Jovanovi}. godine ali ga zbog sukoba sa ostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}.Samouprave''. 70 . novinar koji je po re~ima Slobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao ili ismevao jednu odre|enu li~nost. glavnog urednika obnovljene . godine. Vlada Milana Obrenovi}a. godine „Samouprava” nije izlazila. GODINE APSTRAKT: Rad se temelji. O tome videti S. kao lista novosnovane Jugoslovenske Radikalne Zajednice. na objavljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a.. U tom broju objavljen je program ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumu tada{nje Srbije. Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi. Politi~ke i pravne rasprave I. januara 1881. pa sve do 1920. U radu je data i analiza uzroka ponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njih politi~kih zbivanja. 167-223. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nije prihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost. Hrvata i Slovenaca „Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929.Bojan SIMI] Institut za noviju istoriju Srbije. U Kraljevini Srba. Beograd UDK 070.2 Od 1886. Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20. godine stvarni direktor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}. „Pera Todorovi}”. Beograd 1934. Pera Todorovi} je list obnovio 1886. Najpoznatiji urednik u 1 2 S. U periodu okupacije. Beograd 1908. str.1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazila povremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li u zatvoru. godine kao glavni organ Narodne radikalne stranke (NRS). od 1915 do 1918.48:329 SAMOUPRAVA "1936" O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. pored poznatih izvora i literature. FEBRUARA 1936. U ovom periodu njegov uticaj na razvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan. Jovanovi}.

koji se nalazio na ~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra. Stojkov. Naravno. Antona Koro{ca. novembra 1937. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. godine javila se `elja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a. Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17. On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila u Narodnoj biblioteci. List je vi|en kao centralni organ stranke.. i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre 6. Poslednji broj lista iza{ao je 5. Mehmeda Spaha. Teši}. 20. 71 . godine. i D. ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade. Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939. Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima. urednik i ~esto uvodni~ar. re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samouprava”. studirao je prava u Beogradu i [vajcarskoj. avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovima „Politika” i „Vreme” sutradan. zadr`avaju}i se u Francuskoj. Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke i obave{tava pristalice i javnost. Za mesto urednika Stojadinovi} je nakon 18. Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samouprave” u periodu od 1921. nadre|en svoj drugoj partijskoj {tampi. a posle pri Jugoslovenskom poslan3 4 5 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumarevi}. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnog odbora radikala.janura 1929. predsednika vlade. decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a.5 Kasnije je bio i ata{e za {tampu. Vlada Milana Stojadinovi}a. januara 1929.4 Stranka je prijavljena Ministarstvu unutra{njih poslova 19.. M. Dnevnik 1936–1941. ~ovek velike li~ne kulture. jedan od najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nu ulogu i u ranijem periodu. do 1923. ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za partijskim listom. koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u decembru 1935. Slovenske ljudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj diktaturi. Beograd 1985. godine. ovaj prekid u izla`enju izazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti.B. Prilikom pisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena od predstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS). godine. Nema~koj. Knez Pavle Kara|or|evi}. 28. Ve} te 1935. ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”. O osnivanju partije i odabiru imena videti: T. prvo pri delegaciji u @enevi (1923). str. Ovi politi~ari re{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila ime Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). rodom iz Smedereva. Svoj `urnalisti~ki rad zapo~eo je u listu „Politika” jo{ 1919. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Beograd 1997. godine. Belgiji i Holandiji.3 Period od 1935. Jovanovi}-Stoimirovi}. avgusta 1935. Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}. Novi Sad 2000. Ovaj istaknuti novinar. godine predstavljao je doba ubla`avanja „stega” diktature i bu|enja partijskog `ivota. formiranom u doba diktature. odustao je od saradnje sa re`imskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS). godine.

posledica je toga što je Stoimirovi}. Ovo upadljivo izostavljanje Stoimirovi}a. Pritom treba uzeti u obzir da list nije izlazio nedeljom. 10. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez 6 7 8 9 10 11 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat ni pakt”.800 dinara na godi{njem nivou. daleko manji od predvi|enih rashoda koji iznose 1.10 Samim tim budu}i urednik je predvideo deficit lista za prvu godinu izla`enja (1936) u vrednosti od 804. od personalnih izdataka. do 7. godine Stoimirovi} je pokrenuo.323.800 dinara. Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao. 1938.478. ostao uz Cvetkovi}a. izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnika dok je bio na vlasti. do 1935. godine. pa do eventualnih vanrednih izdataka. Matica srpska. Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd i preduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista. direktora agencije „Avala” i visoka funkcija u Centralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednika vlade u`ivao. dokument pod oznakom M. U periodu od 1932. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izra`aja i u realnoj proceni prihoda koje list mo`e da ostvari.026. Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je list posle njegovog odlaska imao potra`ivanja od 500. a o Stojadinovi}u je zadr`ao lepo mišljenje. njegovu strukturu i mogu}u perspektivu. Dnevnik 1936-1941. Predvi|eni prihodi od prodaje. M. preko tro{kova {tampe. Novi Sad 2000. Zbirka Centralnog presbirooa (38) fascikla 75. Stojadinovi} je poverio obiman i va`an posao oko organizacije lista. 9. godine.13. Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu do najsitnijih detalja. kao što je prvobitno predvi|eno. i to samo uzgred. Stoimirovi} je kako sam ka`e „ostao veran kruni”.9 Ve} 10. stvu u Berlinu (1929). 32. U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravi i pogana jezika”. 72 . novog predsednika vlade. Arhiv Jugoslavije.000 dinara.8 nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronala`enje prostorija za redakciju. nakon pada Stojadinovi}a. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povodom ponovnog izdavanja „Samouprave”. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od planiranog i da je iznosio ogromnih 1.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom poznavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su `elelo da plasiraju novoosnovani list. U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. osim u kratkom periodu od 26.000 dinara.603. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evim rukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu. Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karad`i}a 14a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. uporedo sa poslom urednika „Samouprave”. Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i probleme vezane za pokretanje jednog lista. ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju.6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neophodnijim. da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisivanje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940. pretplate i oglasa bili su 674. Rukopisno odeljenje. Taj posao sastojao se ne samo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”). Ovom darovitom i ve} tada iskusnom novinaru.63 dinara. str. pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Jovanovi}-Stoimirovi}.

Dnevnik 1936–1941.13. Jovanovi}-Stoimirovi}. cena je bila jedan dinar. 32. M. kritikovati Jevti}a i ljude oko njega za postoje}e stanje u zemlji. bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost: 1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih). pomereno na 16 ~asova. 2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutarnjih tako i ve~ernjih listova. Dnevnik 1936–1941. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. a negde u ovom periodu obnovljena je i sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO.. slobodu i demokratiju”.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskom Preduze}u „Vreme AD”. godine. Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~ki deo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”. velikih subvencija od strane vlasti. Ze~evi}. Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štamparija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine. Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}a vezane za unapre|enje lista. B.000 primeraka. Novi Sad 2000. dokument pod oznakom M. 4) Da cena primerka bude 0. isticati mu~eni{tvo i `elje pokojnog kralja za povratak demokratiji. 73 . str.50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”. Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uva`eni jer list nije izlazio nedeljom. 172. 1937.323. januar ne smeju se dirati. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan je Du{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim `eljama da ne snosi svu odgovornost za izdavanje lista. Ve} u po~etku jasno je bilo. str. Beograd 1991. Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20. Rukopisno odeljenje. Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka. M. odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima. da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gde je `iveo srpski narod.14 Uputstva koja je dobio od samog predsednika vlade. februara 1936.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenske radikalne zajednice. U prvom broju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”. potpisan od strane Stojadinovi}a. str. Prema podacima CPB-a iz 1937. godine tira` „Samouprave” bio je 10. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neumorno borio za pravdu. Novi Sad 2000. 11. a vreme izlaska je od 18. koji svojim imenom „simboli~ki 12 13 14 15 16 Matica srpska. Beograd. Agonija dve Jugoslavije. 37. Za ovaj zaklju~ak dovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda. 3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj. Jovanovi}-Stoimirovi}. dvostruko ve}a. neposredno pred sam po~etak izla`enja lista.. kao {to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. Petranovi}. poklapala su se sa onim {to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio na vlasti: Kralj Aleksandar i 6.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938. M. Koro{ca i Spaha. 5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se list ne bi vra}ao”12.B. tira`u koji }e list te{ko dosti}i u budu}nosti.

br. Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku. Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnika bila je iz „Samouprave” i CPB-a. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemlje koji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama. Samouprava. pa ~ak i „povr{nog i pogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”. br. „Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih izdvajamo „Partijska kretanja”. 1 od 20. nagove{tava pravi i najbli`i put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”. Imaju}i to u vidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti. eti~ka snaga i jugoslovenska borbenost Slovenske ljudske stranke. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karad`i}a 14. List Samouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove. U toku septembra 1936. godine. februara 1936. 1 od 20. kako oni pod upravom ili bliski JRZ. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajednice. februara 1936. Uskrs i 1.23 17 18 19 20 21 22 23 Samouprava. Isto. godine samo je podvu~en kontinuitet. od osnivanja do 1929. Prvi broj kao i naredni. objavljenim u prvom broju. na srpskom i na slovena~kom jeziku.21 Istorijatom lista. To je naravno bila posledica pritisaka odnosno „preporuka” dr`avnih organa. godine. Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampe i da usmerava njeno pisanje. Da taj apel nije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8.20 List je izlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja. 74 . koja je donosila detaljne informacije o aktivnostima strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}ano na „grehe” pripadnika opozicije.17 Cilj lista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „`i`a na{eg partijskog `ivota u pogledu prosve}ivanja. obave{tavanja i moralnog sna`enja na{ih partiskih pripadnika”. Samouprava. odraz nezadovoljstva uredni{tva prodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne. pre svega Centralnog presbiroa. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su prenosili drugi listovi. nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozi partijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikuju se „neki prijatelji” zbog njihovog „le`ernog odazivanja”. maja 1936. Mora se dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz prilo`enih podataka o prodaji i tira`u mo`e naslutiti. 65 od 8.18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`na pregnu}a Narodne radikalne stranke. Naime tekstovi su {tampani }irilicom i latinicom. maja. Jasno je da je ovaj ~lanak. Prazni~na izdanja štampala su se na Bo`i}. tako i oni koji nisu imali naro~ito povoljan stav prema vladi.19 Sama `elja da se prika`e jedinstvo novih partnera uo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”. U toku oktobra 1938. neke njihove izjave i postupke. br. {tampan na prvoj strani lista. nepuna tri meseca od ponovnog pokretanja lista. `ivotna energija i moralna visina Jugoslovenske muslimanske organizacije”.godine.22 U daljem delu ~lanka podse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine taj broj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju. decembra na dan Ujedinjenja. gde se i nalazila redakcija Samouprave.

85 4 321. telegrami. Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja.50 75 .80 1 512 617.85 36 290.35 61 127.80 4 843.83 2 764.00 10 078.B.00 49 132.95 5 474.85 45 527.40 3 230..07 258 548. instalacija. ~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe "Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos instalacija osvetljenja provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una Ukupno re`ija Otpis od name{taja 50% Otpis od pribora 70% Ukupno otpisi UKUPNO RASHODI 745 194.66 30 815.00 9 130.00 17 535.75 79 379. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”.83 5 545.90 610 503.00 31 177. izdavanja i vo|enja jednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izla`enja u kome se vidi pravo poslovanje ovog lista: Bilans „Samouprave” za 1936.me|ugradski razgovori pretplata ~asopisa i listova kancelarijski materijal kompleti "Samouprave" biblioteka – knjige putni tro{kovi po{tarina.60 103 594.00 3 425. godinu Tabela rashoda [tampanje [tampanje lista Kli{ea Po{tarina ekspedicije lista Materijal za pakovanje i razno Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i Ukupno [tampanje Re`ija Plate urednika i presbiroa Honorari saradnika..00 3 028.50 3 009.50 20 105.07 856 823. takse.50 15 627. ~lanci Plate administracije Organizacija pretplate Kirija Ogrev i osvetljenje Telefon: pretplata.

Tabela prihoda Prihodi od oglasa Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936. Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”.75 8 439. {to „u ku}i”. ekonomsko poslovanje lista.395.90 139 625. 76 . Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje. Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale su se od 7. prose~no je prodato1284 primeraka po broju. {to i nije bio primarni cilj njegovih osniva~a.20 341 559.20 7 119. U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 brojeva. napla}eno samo 21. S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”.75 dinara.207.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.00 486 013.63 Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti. godine list je dotiran sa ~ak 1.00 201 934. fascikla pod oznakom M.75 7 795. Samo u toku 1936. zna~i da je efektivno prodato 80 primeraka po broju. jasno je da je redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje list ostvaruje.284.000 pa ~ak do 100. GODINI 1 026 603.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke. pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao. Prave 24 Matica srpska. ali je i od toga napla}eno oko 40%. za normalno funkcionisanje neophodne su bile donacije.20 GUBITAK U 1936. potpuno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista.25 94 677. Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate. uz obra~unat odbitak za takse i provizije Pretplata Napla}eno do 31.13. decembra 1936 Du`nici nenapla}ene pretplate Ukupno pretplata Prodaja preko revizora Prodaja na broj Prodaja van ku}e – napla}eno Prodaja u ku}i – napla}eno Ukupno prodaja MAKULATURA – stare novine UKUPNI PRIHODI 13 412.868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno.000 dinara. Rukopisno odeljenje. {to „van ku}e”.00 21 207.

1 red 3 dinara *Mali oglasi najmanje tri reda + dr`avna taksa Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12 do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklamni deo” ili „tekstovni deo”). Rukopisno odeljenje. ^lan ovog udru`enja mogao je biti svaki ~lan JRZ. Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imao prava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara. koji su barem jednom mese~no imali svoje sednice. Matica srpska.395. i njegovoj `elji da svoj uticaj i uticaj politi~ke stranke koju je `eleo da kontroli{e i njome upravlja. str.6% nepismenih. fascikla pod oznakom M. razloge treba tra`iti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovane stranke. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke. a da je cena oba lista bila dinar. naro~ito Milana Stojadinovi}a. Status ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga. Treba imati u vidu da je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji. On je 25 26 27 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. 88. (1cm) 6 din. Lj. dobrotvori i veliki dobrotvori. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 44...25 Tarifa za oglase u „Samoupravi” Strana Cela Polovina ^etvrtina jedanput 2 000 1 000 500 2 puta 3 600 1 800 900 3 puta 4 800 2 400 1 200 5 puta 7 500 3 750 1 875 Jedan stubac (10cm) 60 din. odnosno tri ~lana. Nije zanemarljivo da je „Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. dok su drugopomenuti imali pravo u~ešca. Srbi i Jugoslavija. Ovakvom cenom. Postojali su poma`u}i i redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i. bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikad bila „Samouprava”. 77 . Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. Beograd 1998. ~ak i do tri puta jeftinijom. Dimi}.26 Finansiranje Udru`enja predvi|eno je prevashodno od ~lanskih uloga. Cilj udru`enja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke Jugoslovenske Radikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske propagande”. Pored lista osnovano je i Udru`enje nakladnog fonda lista „Samouprava”.B. `elelo se privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava.. Poma`u}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara. glasa i izbora. Skup{tina Udru`enja sastajala se jednom godi{nje i to u mesecu decembru. Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od 5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava.27 Formirani su i Upravni i Nadzorni odbor od pet.13. pro{iri i u~ini dostupnijim {to {irim narodnim masama. prvi to nisu imali.

naro~ito Mi{u Trifunovi}a i Lazara Markovi}a. mogao je da tra`i i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora. Stojkov. str. ve} posle razlaza sa GO NRS.13. 28 29 30 31 Pravila udru`enja nakladnog fonda lista Samouprava. krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enje li~nih pozicija kako u stranci tako i u dr`avi. List „Samouprava” trebalo je da poslu`i kao sredstvo na tom putu. Sam naziv Samouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije. Beograd 1985. Stojadinovi}a. Po{to je iz sukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik. „gurne u stranu”. mesto i banku gde }e se novac ~uvati. i njegove saradnike.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Acu Stanojevi}a. u kome se izra`ava protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samouprava”. ^ak ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom opredeljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ. str. jer se time „`eli da unese zabuna u radikalske redove”. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. To se vidi i u tome što je Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936. godine.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji same stranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. Stojkov. dokument pod oznakom M. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”. nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugove~nost.395. 78 . Sve to je Milan Stojadinovi} `eleo da prisvoji za sebe. februara 1936.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednog partijskog lista po`uri. organizacija stranke nije bila potpuno izvr{ena. godine nosi sa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir. i sebe promovi{e kao vo|u radikala. partiju koja je u vreme nastajanja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. T. ne samo zato {to im je bila malo poznata. stranku ~iji je vo|a bio Nikola Pa{i}. to i bio. Vlada Milana Stojadinovi}a. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskog naroda pa i dr`ave. Matica srpska. dobiv{i podr{ku kneza i kolega iz vlade i stranke Koro{ca i Spaha. najve}i srpski politi~ar.28 Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke. da potvr|uje Uprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne mo`e da se slo`i. Srpske narodne mase nisu pokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na kome je prethodno bio Aca Stanojevi}. Beograd 1985. 142. Predstavljaju}i se kao naslednik Nikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i} osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. Vlada Milana Stojadinovi}a. davao saglasnost na tro{enje sredstava. T. Rukopisno odeljenje. Imaju}i u vidu da re`imska i cenzurisana {tampa nije `elela niti smela da {tampa ovo saop{tenje ono je {ireno u formi letka. ali je fakti~ki. Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odr`anoj juna 1936. Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. Poku{avao je da „formalnog” naslednika Pa{i}a u stranci. na funkcionisanje i rad lista bio ogroman29. 141-142. februara 1936.

godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”. ina~e novinar. februara 1936. Naime. marta 1936. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje. dok je va`nu ulogu u listu imao Stojadinovi}ev mla|i brat. {to se posebno odnosilo na prostore naseljene srpskim `ivljem. zavr{ena je njegovom medijskom dominacijom u odnosu na konkurenciju. glavni urednik je ostao Grgur Kosti}. jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M.. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”. Dragomir Stojadinovi}. Kontroli{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali su Stojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalom Petrom @ivkovi}em. Jovanovi}-Stoimirovi}. str. nego mu dati i dodatnu funkciju u ovom sukobu.. Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosno u~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati.000 primeraka. Dnevnik 1936–1941. Vreme od 7. pa ~ak i fotografije.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal dr Ljuba Popovi}. 79 . Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. poklanjao mu je nekoliko ~asova dnevno. U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke. razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”. Jovanovi}-Stoimirovi}.35 Propagandna ofanziva Milana Stojadinovi}a zapo~eta februara 1936. 404-408. godine. @elja Milana Stojadinovi}a je bila da se predstavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji.B. redigovao njegove uvodnike i ~lanke.34 List je trebalo da poslu`i u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”. Njega je otkupio Milan Stojadinovi} sa prijateljima. marta u Narodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao „definitivan slom reakcije i fa{izma”. Vreme je imalo tira` do 130.33 Preuzimanjem drugog po tira`u beogradskog lista. Novi Sad 2000. Iako je i kasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada je uticaj predsednika vlade bio nesumljiv. ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predstavljaju va`an ~inilac ka tom cilju. 7. Novi Sad 2000. Dnevnik 1936–1941. 32 33 34 35 M. 33.000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150. Stojadinovi} je hteo da svojim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku. str. i prvih meseci 1936. kao Stojadinovi}ev recept kako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of newspaper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promote Milan Stojadinovi} as chief of the government party. In order to confirm that victory. is closely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia. leader of all radicals and the sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia. Stojadinovi} refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of the Radical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia. 80 . at the end of 1935 and beggining of 1936. Summary About refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936 The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936. Struggle power in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between the prime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party. with the help of colleagues from the government Koro{ec and Spaho. ended with Stojadinovic victory. representatives of Slovenian and Bosnian Muslims.

Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943– 1944.Dr Milan TERZI] Vojnoistorijski institut. Br.: studija i dokumenti /Mom~ilo Pavlovi}. Branislav Kova~evi}.d.d. Arhiva Srbije i Crne Gore i literature. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske (1943–1945). U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. godine – operacija ‘Ratweek’”. /Istorijski stereotipi i stvarnost/”. S pozivom na knjigu dokumenata. GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944. septembra 1944.. Office od Air Force History Headquartes USAF. U daljem tekstu: M. mitologije. D`elebd`i}. svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu. Veroljub Trajkovi}. 3/1970. Pisan je na osnovu gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta. GODINE APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima koje su dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevska vlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. VIG br. 27–28.) oko naru~ioca bombardovanja. Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6.1) "1942/1944" JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA. The Army Force in Word War II. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca da iskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okviru jugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene politi~kom pozadinom.1) "1942/1944" 355. Pre toga tekst objavljen u listu Politika. Tokovi istorije. Beograd 1999. Leskovac 1995. n. do 7.. 1-4/2001.489 (497. Combat Shronology. 81 . New York 1973. Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je poslednjih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau~nih tuma~enja (zavere. Podgorica 2003. Ðor|e Stankovi}. n. Ðoko Tripkovi}.d. urote. n.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji treba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih 1 Videti: Milovan D`elebd`i}. Beograd pod bombama. itd. Beograd UDK 94 (497.. U daljem tekstu: Ðor|e Stankovi}. dezinformacije. septembra 1944. septembra 1994. „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1.

oktobra 1942. novembra 1943. A VII. a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta. k. 175. je depeša br.d. n. jula 1942. 289. Isto: A VII. maja 1942. br. EV. br. Isto: AVII. EV. 10/4. 171. Od 21. EV. 38. 171. br. 29F. je depeša br. 30/6. k. EV. 29F. Isto: A VII. 10/5. 29F. Od 4. Razlozi za tra`enje bombardovanja u prole}e 1942. EV. 29F. EV. 29F. je depeša br. br. Isto: Rat i mir |enerala. k. 17/3. 30/6. k. EV. br. 796. EV. 30/6. Od 15. Isto: A VII. je depeša br. 228. Tokom 1944. br. A VII. EV. Isto: A VII. A VII. Isto: A VII. 30/6. 127. reg. 10/5. Od 8. 29G. 18/7. k. reg. br. Od 9. A VII. strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. EV. 285. knj. 163. EV. EV. br. tom XIV. A VII. 881. EV. reg. reg. u i oko. k. k. 29F. A VII. U daljem tekstu: Rat i mir |enerala. je depeša br. k. Od 11. reg. reg. juna 1942. reg. EV. EV. 174. k. oktobra 1942. Od 16. avgusta 1942. Od 17. Od 8. Isto: A VII. A VII. EV. je depeša br. k. 16/4. Isto: A VII. br. oktobra 1942. A VII. 1. br. je depeša br. br. reg. 16/4. br. uputio jugoslovenskoj vladi. k. do 23. br. EV. 30/6. Isto: A VII. br. avgusta 1942. 30/6. 30/6. reg. EV. je depeša br. je depeša br. EV. je depeša br. EV. br. maja 1942. 124 od 29. EV. 175. k. k.d. br. 30/6. maja 1942. br. EV. EV.d. Isto: A VII. br. reg. 30/6. 174. je depeša br. reg. Od 25. EV. br. reg. 29F. br. 175. A VII. avgusta 1942. marta 1942. 175. k. 175. maja 1942. Isto: A VII. 178-179. 29F. maja 1942. Isto: A VII. EV. EV. EV. je depeša br. reg. br. Isto: A VII. 803. EV. br. Od 15. je depeša br. Isto: A VII. EV. 13/2. Isto: A VII. 29G. ^injenice govore da je general Dra`a Mihailovi} u depe{ama upu}enim jugoslovenskoj vladi tra`io bombardovanje ciljeva. k. septembra 1942. br. EV. 28/9. Od 25. reg. k. reg. 30/6. novembra 1942. k. str. EV. 474. 161. 30/6. br. 174. A VII. 175. Od 7. br. 815. EV. br. 29F. k. 25/2. k. A VII. knj. jula 1942. je depeša br. je depeša br. k. k. k. je depeša br. Od 11. 720. k. br. 29F. k. 29F. k. EV. 20/2. septembra 1942. 26/8. br. A VII. k. EV. k. Izabrani ratni spisi. reg. je depeša br. A VII. 29F. k. reg. EV. 7/3. reg. reg. Isto: A VII. k.3 Najintezivnije tra`enje je u prole}e i naro~ito jesen 1942. A VII. 33/3. reg. 10/5. priredili: Milan Vesovi}. je depeša br. Beograd 1981. 29F. 29F. br. oktobra 1942. br. br. jula 1942. EV. k. 28/3. EV. EV. Nakon italijanske kapitulacije. 29F. 30/6. k. reg. oktobra 1942. reg. k. Isto: A VII. EV. k. reg. k. od marta 1942. EV. EV. reg. br. Isto: A VII. br. br. oktobra 1942. 48. 172. k. k. EV. je depeša br. k. 24/6. reg. oktobra 1942. 171. reg. EV. EV. br. 29F. 30/6. reg. Isto: AVII. 782. EV. 857. je depeša br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 175II. k. 29F. reg. str. Beograd 1998. br. Isto: A VII. 30/6. k. reg. EV. U na{im istra`ivanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom 1942/1943. Isto: A VII. 171. 17/3. Isto: A VII. Od 9. EV. Depeša br. 192. EV. reg. str. A VII. br. 30/6. mogli su biti zbog povla~enja 2 3 Ðor|e Stankovi}. 29F. Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}. Isto: Dragoljub M. k. 30/6. najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943. br. 19/5. reg. Od 22. 629. br. br. reg. br. 30/6. reg. A VII. br. Isto: A VII. A VII. A VII. je depeša br. br. 20/2. reg. 36. A VII. Isto: A VII. 358-360. EV. reg. Rat i mir |enerala. 175.2 Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovi}em kod zapadnih Saveznika tra`ila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. 29F. Od 30. 18/7. br. reg. EV. br. A VII. EV. br. 175. 29F. 82 . operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumunski izvori nafte). reg. Isto: A VII. 18/7. br. k. 38. 178-179. br. 175II. 29F. 30/9. reg. reg. Od 24. reg. je depeša br. 16/6. 29G. br. n. 30/6. 14/8. 29F. Isto: A VII. reg. oktobra 1942. 16/4. 29F. I-II. k. reg. 243. k. Isto: A VII. EV. EV. k. Od 14. Isto: Zbornik NOR-a. 337. 172. k. 30/6. br. k. 199. br. Od 13. Isto: A VII. A VII. septembra 1942. EV. k. Od 2. 348. Od 21. Isto: A VII. br. k. Od 15. EV. 2/3. 843. je depeša br. 30/6. reg. Mihailovi}. EV. EV. k. juna 1942. reg. k. 29F. 476. 30/6. A VII. k. k. k. 27/6. 30/6. AVII. 692. marta 1942. 34/3. n. 29F. reg. reg. Jugoslavije. 30/6. 2. 29F. 175II. k. br. 30/6. 29F. A VII. reg. 28/3. k. 174. reg. reg. reg. kao i novembra 1943. A VII. Od 5. k. Od 30. reg. reg. reg. Isto: A VII. k. Od 7. 287. 175II. Isto: A VII. br. reg. je depeša br. reg. 30/6. A VII. je depeša br. A VII. br. br. 174. EV. 651. 10/3. br. je depeša br. 991. br. reg. reg. 29F. k. 29F. reg. 34/3.

put Zemun–Beograd. je depeša br. k. A VII. je depeša br. zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u. EV. Teokarevi}. bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor. 7II. Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). br. Savezni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. most na Dunavu prema Pan~evu. Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazduhoplovstva. k.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bombardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija da je re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta. k. podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovi}a. Jesen 1942. br. Celje.4 Ciljevi ~ije je bombardovanje tra`io Mihailovi}. 13/8. Mostar (usta{ki severni logor). 175II. EV. k. 2221. k. 29F.. jula 1943. Omi{ (elektri~na centrala). Benkovcu. 12/8. reg. EV. koji je tra`io operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. novembra 1943. EV. br. 179A. 12/8. avgusta 1942. EV. što je trebalo da bude bla`a varijanta zbog ne`eljenih postupaka. je depeša br. da u slu~aju da do|e do bombardovanja Beograda. 2214. dobijene od generala Mihailovi}a. A VII. 2222. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab generala Mihailovi}a. EV. Perkovi}. 179A. a novembra 1943. A VII.. iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. 1083. 1232. Kninu i Šibeniku. 2215. 30/6. Od 23. 14/2. A VII. je depeša br. Bor. kako bi se destabililizovao neprijatelj. ali se na kraju ka`e da je re~ o istom. [ibeniku i Zadru. januara 1943. reg. Od 23. reg. Drni{. A VII. Od 9. k. Šta ka`e radio London. br. Trep~a. reg. br. Podgorici. Jagodina (fabrika Klefis). novembra 1943. Od 23. Sinj. Gra~acu. br. decembra 1942. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva).B. Metkovi} (glavni italijanski saobra}ajni ~vor). kao što je to slu~aj u Nišu. neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu. Od 23. Si}eva~ka klisura. je sa ~etni~ke strane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku. 4 5 83 . 287. general Dragoljub Mihailovi}. br. 179A. decembra 1942. A VII. fabrike Ikarus. Kranj. k. 1765. 14/7. br. reg. put Pan~evo–Vr{ac. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 12/8. naselja pre~anskih Nemaca. 70. Od 1. 1068. reg. Ljubu{ki.5 2. Beograd (Savski most. novembra 1943 je depeša br. Od 5. A VII. A VII. novembra 1943. Rogo`arski i Rakovica. je depeša br. reg. EV. je depeša br. na to najbolje ukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1. 2221) tra`eno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo.M. k. 1/1. da se na `elezni~kim stanicama Perkovi} i Slivno nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati. Ca. itd. 179A. Sipski kanal. Ni{ (`elezni~ka stanica). da se ne bombarduje logor na Banjici gde je veliki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi. U jednom zahtevu za Beograd (depe{a br. str. i po~etkom 1944. k. br. Zmaj. 5/2. reg. 348. Zagreb.C. Para}in (fabrika Teokarevi}). A VII. Ministru informacija za Kikpatrika (B. kao i Top~ider i Ta{majdan). Beograd 1989. Jevtovi} Miroljub. Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izra`avanja. je depeša br. reg. EV. na kraju se tra`i da se o ovom izveste nadle`ni savezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca.

i 17. 5097 od 14. novembra 1942. reg. EV. da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se tra`i: „Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”. U MIP-u Str. kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a. 932. Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. 57/1. Hrvatskoj. za {to su predlo`eni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okolinom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska. decembra 1942. br. Zagreb 1988. 10/5. EV. novembra 1942. 173. Str. jula 1942.Br. k. Str. A VII. 978. je dopis Slobodana Jovanovi}a MIP-u da se od Rusa. Od 17. V. U vladi V. 932. Br. Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak represalija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centara Zagreba. Pov. 163. br.V. 1027 od 11.O. 84 .K. Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`ja izme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji). br. EV. priredio Ljubo Boban. 4/4. 15/1. 173. Str. 34/1. EV. A VII. juna 1942. 957. br.Br. Isto: A VII. k.9 Maja 1943. reg. jula 1942. U štabu komande u Kairu Str. k. EV. reg. A VII.K. Str. Isto: A VII. te da general Mihailovi} smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi. 568. br. I. Budimpe{ta (Ma|arska). Za glavne gradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je tra`eno kao opomena zbog zlo~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji. da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe u vojsku. koje je prosle|ivao saveznicima. k. MIP-u dostavio odgovor Forin Ofisa.K.V.Br. Pov. Pov. 163.D. br.Br. U MIP-u POV. br. za bombardovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nad stanovni{tvom.K. jula 1942.V. 621 od 27. k.8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegli~ke vlade 1941–1943.V. 215. Pov. Br. knj. zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavnika Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u. od 29. reg. 34/1. 8/4. Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba. EV. reg. 183. Isto: A VII. br. 33/1. Pov. 48.6 Slobodan Jovanovi} je 28. Str. k. 41/5. Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana. EV. EV. Kada je re~ o Zagrebu. EV. novembra 1942. 3677. Br. 174. A VII. Pov. reg. dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima u Kraljevu. septembra 1942. br. komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu.K. Slobodan Jovanovi} je 31. Ba~koj i Kopaoniku. novembra 1942. Strogo poverljivi delovodni protokol vojnog kabineta Predsedništva vlade.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. k.br. Ankaru i Moskvu) i za Antoni Idna.V. februara 1943. Engleza i Amerikanaca zatra`i bombardovanje gradova u Nema~koj. reg. str. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu) 6 7 8 9 AJ. reg. novembra 1942. br.7 Potom je Slobodan Jovanovi} 4. vlada prosledila Ministru dvora.K. 103-28-181. koji je 24. 279B. Pov. U MIP-u 6. da ako bi se ukazala prilika da se usta{ki re`im jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini. Str. Pov. reg. dostavio diplomatskim predstavni{tvima zahteve.br. Isto: A VII. 684. Pov. k.K. Br. 174. prosledio MIP-u (za Vašington. Ob. Br. Pov. 957. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju u zemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je tra`io da se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalija izvr{i bombardovanje Graca i Trsta. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi i Mihailovi} tra`i da saveznici bombarduju Zagreb. 299.Br. Na ovo je 21. Dra~ i Skadar). pisao podpredsedniku vlade Juraju Krnjevi}u. k. 174. A VII.

Depe{om br. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br. novembra 1943. 178. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948. 265-274. br. Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici. 4/1. str. U daljem tekstu: Staniša R. upu}enom generalu Mihailovi}u. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanju Cetinja. Izveštaj od jednog našeg komandanta”. 62 od 20. 85 . uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa Piterom Bojom 22. br. br. oktobra 1942. 2318 od 21. Rusa i Amerikanaca da se osude pokolji Srba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilo dalje uni{tavanje srpskog naroda. k. 179. general Dragoljub Mihailovi}. 13/1. Pov. Staniša R. da se preko radio Londona `igoše izdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana. 179. n.. EV. A VII. da ustašama treba zapretiti bombardovanjem Zagreba. o posledicama bombardovanja Beograda. na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana. izveštavaju}i o velikim `rtvama. Str.Br. kao odgovor na njegovu depe{u br. 2318 od 21. Budimpešte i Sofije. br. A VII. reg. EV. EV. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. kada je na tra`enje generala Mihailovi}a za bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. Ca. 39. br. oktobra 1942. oktobra 1942. 14/7. A VII. reg. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Saveznika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstva i pokolje koje u zemlji vrše okupatori. odgovoreno da to trenutno nije mogu}e izvesti. sem zahteva za bombardovanjem. Staniša R.Vlahovi}. 163. elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom tra`enju za bombardovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji. reg.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bombardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta.d. depe{om od 9. 281. da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe. EV.M. k. k. k. 4/1. depe{a br. da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugoslovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knji`evnog jezika. na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a. 121 koju je Slobodan Jovanovi} uputio generalu Mihailovi}u. I pored `elje Engleza da iza|u u susret na{em tra`enju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protiv ovih objekata”.15 10 11 12 13 14 15 Od 26. ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom. 281. reg. Od 31. reg. jula 1942. EV.13 General Mihailovi} je kasnije. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. n. Birmingham 1985.12 Major @ivan Kne`evi} je 23.d. A VII. 179A. Ca. 10/1. 629: „Bombardovanje bi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne `eli”. k. br. Vlahovi}. da se zapreti bombardovanjem ustaških centara u NDH. 481 da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. aprila 1944. 275 dostavio je: „Tra`eno od Engleza.14 a depe{om br. aprila 1944. kao odgovor na njegovu depe{u br. Isto: A VII.. reg. Zbornik dokumenata iz britanske arhive. je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na Bliskom Istoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim su dostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ine ustaša nad Srbima. „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje.11 Potom je od 5. decembra 1942. maja 1943. k. reg. A VII. br. 45/5. br. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 4/1. k. Isto: A VII.

288. Ljubljana–Trst.000 i Slovenci 80. da su glavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gde treba bombardovati `elezni~ki most i stanicu). 882 od 6. sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugoslovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba i odjeku koje je imalo u Hrvatskoj. da je njegov uticaj izra`en na pruzi od Broda preko Sarajeva i Mostara do Metkovi}a. Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na `elezni~ka raskrsnica sa stanicom i fabrikom lokomotiva i vagona). Karlovac. EV. Vinkovci. Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a. Karlovac (stanica i most na Kupi). Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica).16 Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vlade pod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”. da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru. iako samo sa jednim avionom. Potom je od 17. da su objekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu. Zagreb–Budimpe{ta. da je sigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka. bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH. delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. da Nemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi). Br. 182. Trep~i (rudnik cinka). Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica). Vara`din (stanica i most na Dravi). 86 . da Italijani dr`e aerodrome Ljubljana. septembra 1942. Zagrebu. onemogu}avanja neprijatelju da koristi sirovine u Jugoslaviji i tra`i bombardovanje va`nih vojnih objekata.Br. Pov. a daju se najva`nije `elezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd– Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu. da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona u kojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune. predstavlja stavove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugoslaviji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji ve`e 40 neprijateljskih divizija i da tu akciju najvi{e poma`u Srbi koji su do sada dali 900. oktobra 1942.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. oktobra 1942. Mostaru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa. Ljubljani. dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljani van njegovog uticaja. ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije na pruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod i Metkovi}). AJ. Ljubljana–Be~. Septembra i oktobra 1942. Mostar i Su{ak. Br. 882. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona da je.000 `rtava. da je zamra~ivanje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb. 103-190-663. Iz Lisabona 24. a potvrda je i u dosa16 A VII. Vara`din. Zagreb (most i `elezni~ka stanica). zatim Zagreb–Kralovac. da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most na Dravi). Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo– Mostar–Metkovi}). da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa. Pov. predla`e se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezorganizacije `elezni~kog saobra}aja. akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu pruge Beograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu. Direkciji za informativnu slu`bu Br.

majora Gligorijevi}a. `elezni~ki most u Karlovcu. da shvata razloge za „neprakti~nost operacija u sada{njem momentu”. H. da bombardovanje neposredno potpoma`e ~etni~ku akciju. `elezni~ki ~vor Zagreb. reg. da istovremeno treba bacati letke. `elezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{. o 17 18 A VII. a bombardovanje Trep~e i Bora prekid eksploatacije. dostavio je savezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. da{njim letovima nad Jugoslavijom. marta. 127. 87 . okrenuli bi se protiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije. 2147. 2/1. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11. da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni. k. `elezni~ki most na Savi u Beogradu. da bi bombardovanje „bila najbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”. 1/1. da bi efekat bio u materijalnim rezultatima razaranja ~ime bi se presekao saobra}aj.17 Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30. a ono bi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~ali bi polo`aj u narodu. U tekstu se na kraju ka`e da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima tra`i bombardovanje pojedinih ciljeva. reg. `elezni~ki ~vor u Zidanom mostu.000. da je bilo 9 letova. ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska vojska. da se poseduju karte 1:1. H. da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskih avijati~ara koji poznaju ciljeve. 53/2. 29B. k. sirovine u Boru.. januara 1943. Zagreb.18 Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. na~elnik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu. Crom) zahtev: da treba bombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi}eve redove doveli oni koji oklevaju. br. prema {to skora{njoj Va{oj `elji”. EV. br. Nema~ku i Ma|arsku. Ljubljana i grad Banja Luka kao operativna baza usta{a.000 gde su ciljevi ucrtani.M. da nije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana. Brod–Sarajevo. da je ~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretno za odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”. da je put iznosio 14 sati. te aerodrumi Zemun. da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~ke mogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijati informacije. general Dragoljub Mihailovi}.. EV. Isto: A VII. da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kombinovati pojedina~ne i grupne ciljeve. ameri~kom pukovniku Kromu (W. reg. EV. A VII. da bi tek nakon prvih akcija sledila poja~ana protivvazdu{na odbrana. br. Trbovlju i Zenici. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 29D. `elezni~ki most u Osijeku. k. dodaju}i „Mi bi pozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta. koja bi mogla da objasni situaciju”: da je u toku pro{le (1942. Trep~i. da su najva`niji objekti za bombardovanje `elezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju. br. prepis dokumenta.. Mostar.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli do Durmitora. da je bacan materijal. dodaju}i: „Ali mi uzimamo slobodu ipak da dademo slede}e na{e primedbe.

i 16. (b) Da }e za vezu sa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}i iz Va{ingtona. javljanje Mihailovi}a o mestu i vremenu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije. Ob. Str. da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodilo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji. i sa kapetanom Susmanom i da je Gligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenski zahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji. ako nema odgovora generala Mihailovi}a.O. 179D. EV. Krajem septembra 1942. reg. materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predla`e plato planine Sinjajevine. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata. br. Putnik misli da bi jugoslovenski vazduhoplovci mogli pru`iti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugoslaviji. EV. da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tete pojedincima koji simpati{u sa saveznicima”. kako se ka`e. 50. da }e se. iznala`enje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad 88 . da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove. te na kraju pukovnik Putnik tra`i mišljenje o ovim planovima. mart 1943. 21/2. A VII.20 a da se jugoslovenska strana 19 20 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a. da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }e to puno pomo}i savezni~koj stvari. dodaju}i: „(A) Da Vi predla`ete da uspostavite sa svojim ljudstvom i materijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. marta 1943. da }e Mihailovi} o tome izvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo. koji mu je rekao da je major Gligorijevi} izvestio o razgovoru sa njim 11. da prilikom tih akcija treba voditi ra~una. 646.” Dalje se ka`e: da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihvata saradnja. bacali leci i paketi sa hranom. zatim se daju predlozi šifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen. (e) Da se ova stvar smatra kao isklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S. u kome ka`e: da su tokom 1942.br. Pov.A. Datumi slanja pisma su 11. „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovoj svojini”. smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obaveštajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavije shodno tra`enju generala Mihailovi}a. 12/5. br. Str. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal i radio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a. marta 1943. u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je `elja da pravo komandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandant i daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a. Isto: A VII. k. ti poslovi su bili i još se nalaze kod „britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku dr`i radio-telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em. daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali. pukovniku Putniku. da se u skorijoj budu}nosti o~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi. gde je evidentiran 15.br.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg. k.D. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davati nama.19 Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majora Gligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. ~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}. 646. Zbog toga pukovnik Putnik predla`e da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e ga izvestiti o ovim dogovorima. Ob.

da je potom Gligorijevi} tra`io sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar). EV. da je potom 20. decembra 1942. k. prepis dokumenta. A VII. reg.Br. 3/1. da su potom 8. oktobra 1942. da potra`im pomo} Amerikanaca za bombardovanje”. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. da je odgovor dobijen 28. U štabu komande Str.Br. {to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik. Isto: A VII. 14/5. 3/1. pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanja koji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik. da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zainteresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku. Ob. Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je o`enjen Amerikankom i koga je Gligorijevi} upoznao 10. itd. da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} tra`iti nove puteve. zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije. da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpski narod i borbu generala Mihailovi}a. br. da je Gligorijevi} predlo`io Putniku. general Dragoljub Mihailovi}. Ob. da je tra`io pogodnu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e. reg. time je jugoslovenska strana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa. da je 20. a od Amerikanaca bio kapetan Susman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombardovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943. da je sa kapetanom Susmanom dogovorena razmena obaveštajnih podataka. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik. januara 1943. na šta je dobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanske Vrhovne Komande i dr`avnom ministru Keziu. oktobra 1942. EV. na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije iz grupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji. na~elnika Obaveštajnog odeljenja štaba IX ameri~ke armije. decembra 1942. k.Br. šefom odseka za Jugoisto~nu Evropu i 10. reg. 356). da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardovanje otpo~ne odmah. januara 1943. septembra 1943. municije.O. imao sastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom. A VII. izlo`io engleskom majoru Rouzu (Rose). da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima i Gligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme. ode}e. kapetan Susman (pomo}nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njegovog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor. da nastoji ostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i. 648 od 15. februara 1943. okrenula drugom savezniku. januara 1943.). 2147) od 30. marta 1943. U štabu komande Str. 29B. pukovnika Stronga. da je potom Putnik 6. reg. imao sa njim sastanak na kome je izlo`io ceo problem. da je radi toga Gligorijevi} sastavio akt (Ob. br.. EV. sanitetskog materijala. da britansko vazduhoplovstvo na Srednjem Istoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti. potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. da o detaljima treba odr`ati tehni~ku konferenciju i predlo`io da to bude u jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odr`ana u jugoslovenskom štabu 13. da je potom Gligorijevi} 20. šefu sekcije za Balkan Obaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande. oktobra 1942. Amerikancima. br. hrane. marta 1943. k. da su Amerikanci pokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu. izvestio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji. februara 1943. izvešten zastupnik Ministra vojske.. br. te da su to razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izlo`io u svom referatu 14. te da je o tome 21. da je plan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje. što je odobreno. da je potom major Rouz 20. k. 648 od 15. odr`ana dva sastanka sa pukovnikom Kromom u Štabu IX ameri~ke armije. što je prihva}eno i 5.M. 50.O. mornarice i vazduhoplovstva (Str.O. 50. januara 1943. marta 1943.21 Me|utim. na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma. EV. Isto: A VII. prepis dokumenta. Gligorijevi} imao sastanak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnih ciljeva. „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjem istoku. 14/5. to sam rešio. 89 . 29B. u kome je tra`io sastanak sa pukovnikom Kromom. br. da je tada Gavrilovi} tra`io manje akcije „radi podizanja morala”. O pojedinostima dogovaranja sa 21 na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja.

da je od jugoslovenske strane tra`io plan za ubacivanje ljudstva i materijala. da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije budu izvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenska inicijativa.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da englesko otkrivanje ovih pregovora mo`e jugoslovensku stranu dovesti u te`ak polo`aj. Gligorijevi} dalje ka`e da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne mo`e da da svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju da dobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije. a kada se veza uspostavi. M. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. da ujedno Ameriklanci `ele da tako provere izve{taje koje im Englezi daju o situaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji. da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generala Maklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prvi poslati pismo jer jugoslovenska strana tra`i pomo} i zato inicijativa treba da do|e od nje. Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantu Jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku. da mu je kapetan Susman u~inio predloge i saop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predlo`ene od jugoslovenske strane februara 1943. da sa ovim treba da bude saglasan jugoslovenski komandant. nagla{avamo ~injenicu da je Susman predlo`io da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore treba smatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njima treba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik). da je po pitanju veze sa Mihailovi}em Susman rekao da se to mo`e ostvariti. koji je u {tabu komade zaveden 15. da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje ste nam dali”. koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanom koji je preneo spremnost da se pomogne i da su tra`ena dva pisma kao jugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeo mere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred 90 . marta 1943. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid. da je jedan ~ovek odre|en za vezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopije svih (podvu~eno u tekstu – prim. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestio Putnika kojem je predlo`io pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”. da je istog 13. pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom tra`enju. da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju na vojne ciljeve sa 9 aviona. marta po pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom. marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovim stavovima. pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja. te da je kao prevodioca poveo sa sobom poru~nika fregate Simu Simi}a. ekspoloziv i pakete sa hranom. T. pukovniku Putniku. da je istog 13. koji je pomo}nik pukovnika Kroma koji je operisao slepo crevo. pomo}nik ameri~kog pomorskog izaslanika u Londonu. te da i za ovo treba da da saglasnost jugoslovenski komandant. da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznaju ciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion.) primljenih telegrama dava}emo i vama”. da je potom 13.

te da }e se tada tra`iti saglasnost britanske Vrhovne komande. odgovorio na Putnikovo tra`enje i pisao jugoslovenskoj vojsci u Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str. reg. aprila 1943. Pov. br.V. iz Kaira br. je 18. 91 . da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu je rekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora koje je jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije. marta 1943. k. U Kairu zavedeno 23. Ob. 38/6. general Dragoljub Mihailovi}. marta 1943. k. A VII. 358 od 19. 257.Br. 641. Putnik je iz Kaira dostavio. Isto: A VII.O. br. Ob. Ob. 17. U štabu komande u Kairu Str. EV. k. 9.Br. EV. k. reg. Jovanovi}”. te da je potom 15. reg. 9. EV. u delovodniku br.br. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom pod izgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli. aprila 1943. Ob. marta 1943. aprila 1943. je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika sa Amerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}. dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira. u delovodniku br. O.26 Slobodan Jovanovi} je 22. 179D. 29G. 179. 641: „Primite saradnju i u~inite sve za slati {to ve}u pomo}.Br. 40/2. jer je jo{ uvek Vrhovna komanda u engleskim rukama”. Str. EV. marta 1943. A VII. Str. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”. reg. 38/6. 16/2. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikanci predla`u bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. pukovnik Dimitrije Putnik. da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku koji je pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma. br. k. Br. aprila 1943. br.M. Vezu sa zemljom njihovim sredstvima i osobljem. br.24 Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta.. 257 od 22. pukovnikom Strongom. evidentiran u delovodnom protokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu tra`ili”23 i sutradan. 357 od 19. iz Kaira br. A VII. A VII. k. EV. br.25 Istog 18. br. 385. marta 1943. k. na~elnik obave{tajnog odeljenja u Kairu. marta 1943. da je Gligorijevi} potom obavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar. Englezima sa „naslonom na Va{ington. U delovodniku br.22 Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govore Putnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu. 649. reg. Dajte pismen pristanak za bombardovanje sviju vojnih ciljeva predlo`enih od Amerikanaca. reg. 386.27 Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslovenske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15. a u vezi zahteva vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. {to je evidentirano u delovodnom protokolu u Londonu. marta 1943. 675. major Gligorijevi}. 38/2..O. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabinet i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri22 23 24 25 26 27 A VII. A VII. 9. EV. 29G. 4/1. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.K.O. EV. izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}a sa Amerikancima” i ponovo tra`io smenu. reg. Tako je od 16. Str. 38/6.

A VII. reg. marta 1943. 179. br.O. Poverljivi delovodni protokol V.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivana Kne`evi}a Slobodanu Jovanovi}u 19. br. prepis dokumenta. Isto: A VII. 29B. 46. Major Danilo Zobenica. Italiji i Albaniji.Br. k. 16. A VII. da koristi rumunsku naftu. 92 . pisao o saradnji sa Amerikancima. 1099 od 12. {ef Vojnog kabineta. 1098. A VII. od 12. EV.V. A VII.O. reg. EV. Br. K. 3/1. da se ne raspola`e informacijama o kapacitetu rafinerije.34 kome je pukovnik Putnik 28 29 30 31 32 33 34 A VII. marta 1943. Br. 29B. jugoslovensku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (za vojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi. ukazuje se na stav prema SAD nakon Foti}evih depe{a. Ob. k. 3/1. zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu. 46. 29B. k. EV. Da je u Beogradu rafinerija nafte na ^ukarici pored fabrike še}era. prepis dokumenta. Br.K. te da rudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci. 177II. 2478. 163. reg. U vladi u Londonu br. gde je Kne`evi} tra`io bolje upoznavanje Amerikanaca sa situacijom u Jugoslaviji. da je u Italiji rafinerija kod Napulja. {to su predali pukovniku Ovenu. Putnik je dostavio Vojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicima bakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%.33 Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. o ekonomskim prilikama u Jugoslaviji. da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje da radi za Italijane. maja 1943. marta 1943. Hudec – kartona`a. br. Br. 30/9. br. 3/1. da su u Boru stigli radnici iz Bugarske. izvestio je da se ameri~ki pukovnik Solbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji. reg. Grigu. U vladi evidentirano V. reg. EV. 40/9. D. da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu general Mihailovi}. EV. 25. reg. Predsednika vlade br. da je mogu}nost da se Bor prugom pove`e sa `eleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku.Br. EV.K. reg. br. Pov. k. izvestila jugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komande u Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor). izve{tavaju}i Predsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena (Ronald Owen – Office of the Minister of State). k.K. D. Br.K. Pokorni – proizvodnja alhohola. Union – tvornica ~okolada. 834 od 25.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 48/2. A VII. Iz Kaira. marta 1943. br. 2498. 2483. da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trude da spre~e korištenje. 5/1. EV. Paspa – elektro materijal. dostavio britanskom Ministru vojske. Ob.30 Potom je {tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. kraljev a|utant. maja 1943. Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte na ^ukarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja. maja 1943. marta 1943.31 Istog 30. k.O. maja 1943. k. da joj je aktivnost pove}ana 50%.28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima za akciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kne`evi}. k. da nije o{te}ena prilikom bobardovanja. da u Albaniji petrolejske izvore eksploatišu Italijani. 1093 od 12. Ob. br. Pov. 2484.V. tanskom ministru vojske Grigu.29 I pukovnik Putnik je 28. 23/1. U vladi V. A VII.Br. marta 1943. 177II. br. reg. EV.

k. Neophodno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Dra`i. k. k. Isto: A VII. 26/27. k.38 Putnik je na ovo odgovorio 26. EV. D. ^im Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemlju Gligorijevi} }e do}i u London na mesto Kne`evi}a. protivu moje volje. ali ne zbog bojaznosti od odgovornosti. ~inovnik publicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi. po{to 35 36 37 38 A VII. 93 . ne znam ko je.111): „Dejstvo na trupe sa sada{njih baza nemogu}e. 38/5. maja 1943.K. A VII. Javite o rezultatu”. izvestio komandu u Kairu: „Nema~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Dra`u. A VII. Molio i Amerikance. kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D. ali da se ne tuku varo{i zbog obrnutog efekta. Tra`io sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva. ve} zbog toga {to sam znao da se ne}e mo}i ispravno raditi. EV. Isto: A VII. aprila 1943. Nemogu}e je organizovati specijalnu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i u nadle`nosti komandanta trupa. A VII. na njegove zahteve. Mostara i Podgorice. maja 1943. 357. u nastavku teksta o problemima rada u Kairu.V. EV. Dotle potrebno je da ostane na redovnoj du`nosti”. da je ono o ~emu se o njemu govorka ta~no: „Ne sla`em se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti. reg. 45/1. br. br.Br. reg. 10/3. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman u intelid`ensu devete vazdu{ne ameri~ke sile.). Navikao sam da idem pravo. Hitno vidite kod Britanske Komande mogu li ga pomo}i avionima. Dra`a bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa Bliskog Istoka. aprila 1943. Susman je na svoju ruku tra`io moj pismeni pristanak za bombardovanje ciljeva u zemlji.K. dostavio savezni~koj komandi na Srednjem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav. pa se bojim da ne u~inim ne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”. T.Br. 52.37 Slobodan Jovanovi} je 24. ustvari u intelid`ensu ili sekurite.Br. Po ameri~kim informacijama vrlo dobar. reg. general Dragoljub Mihailovi}. 178.Br.35 Kada je re~ o ovim kontaktima sa Amerikancima. 111.O. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj komandi u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde nam Amerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kod Komandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao. Pov. br. reg. Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogo da koriste na{oj stvari (podvukao M. maja 1943. 29G. 29C.36 Slobodan Jovanovi} je 4.K. k. br. Ja odr`avam potrebne veze sa nadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni objekti neprijatelja u na{em susedstvu. iz Kaira. Štab komande jugoslovenskih trupa Str. prepis dokumenata. sa kartom i detaljima. Do mog postavljenja i ina~e je slu~ajno do{lo. maja 1943. pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. Str. Ne verujem u brz rezultat. EV. kao {to se to govorilo u Londonu. pukovnik Putnik je iz Kaira 16. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. ali neiskusan. 29G. EV. br.. 29B. 2) Mi{el sirijac. k. 19/3. reg. EV.V.M. 386 od 16. 6/1.V.. odbacuju}i. br. 3/1. Ne mogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir. reg.

Priznaje se da }e bombardovanje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko na Patriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”. O rezultatu javi}u naknadno”. 784. u delovodniku br. EV. da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanju Balkana sa juga. 38/6. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dr`ava na S. 784. Molim anga`ujte se kod Ministra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i na Balkanu. Molim da se Predsednik li~no anga`uje u gornjem smislu kod Sinklera. reg. A VII. Bombardovanje u ovom periodu mogu}e da se ostvari jedino. reg. k.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg. U MIP-u Str. juna 1943. maja 1943. Na ovo mu je odgovorio pukovnik Mur (William S. „radi znanja”. br. 94 . Arhivirano u "specijalni dosije". 446. O. maja 1943. Arhivirano u "specijalni dosije". 23/4. juna 1943. EV. br. O. 1/7. 45/1. 52.Br. EV.V. POV. 52II. k. iz Kaira br. iz Kaira br. 9. EV. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se razra|uju detalji. 38/6. savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve. pisao komandi na Srednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile da slome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je sna`an pritisak izvr{en protivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. k. Isto: A VII. reg. 9.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci sa engleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombarduju ciljevi u Jugoslaviji. maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji potrebno je da se g. 45/8. 103-33-189. Pov. 508. 29/2. reg. k. nikakva lokalna akcija ne mo`e biti preduzeta”. 522. U ovo vreme i{li su i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji i okru`enju. Br. ali do sada nema jo{ ni{ta. 446 od 26. EV. Ob. Komanda je ve} odavno predala Englezima i Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije i suseda. ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje 12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. br. Br. EV. a Balkan jo{ nije u{ao u zonu tih neposrednih ciljeva. da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a 39 40 41 42 A VII. Isto: A VII. Br. Isto: A VII. u delovodniku br. EV. D.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. AJ. Amerikanci ka`u da se lokalne akcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. A VII. k. reg.(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kod na{ih vlasti i. 52 II. Str.K. br. ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza da su na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu. k. A VII. Pukovnik Putnik je 2. Str. reg. Predsednik li~no anga`uje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 aviona za dejstvo za Balkan”. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari `eljeno bombardovanje”. Str. 46. br. marta predato i „Politi~ko stanje u Jugoslaviji”. koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. 179 i. k. br. dok odluka ne bude pala. br. 167 od 9. 52II.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi u zaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan. MIP-u.(rednjem) I. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako u delovodnom protokolu vojnog ministarstva 31.

br. juna 1943. a naro~ito engleski. reg. br. juna 1943. 1/7. T. reg. (Pov. potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|arske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije. 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. M. upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~ki Vrhovni {tab u Va{ingtonu.. Mostar. 23/4. da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ciljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan. da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugoslaviji. kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. 29B. da je u aprilu 1943. EV. da su poslednji ameri~ki. general Dragoljub Mihailovi}. T. EV. 52II. 25. 33/1. prepis koncepta odgovora. Br. 3/1 od 5. br. br.M. k. Crnoj Gori i Sand`aku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori. da je u poslednja tri meseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih {tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ciljeva na Balkanu. naro~ito kada moramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}. Kraljevo. da je englesko Ministarstvo vazduho- 43 A VII. da su Englezi nakon prijema ovih predstavki tra`ili kopije da bi ih uputili u London. itd. Str. Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske. a u jugoslovenski {tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirima razra|ivao detalje predlo`enih vojnih ciljeva. Isto: AVII. k. EV. da se kao glavni argument isti~e strategijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv okupatora u Jugoslaviji i Gr~koj. reg. da je te`i{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji. Isto: A VII. EV. br. Sarajevo. da se sa dostavljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu u Al`iru. Pov. te da su ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima. odgovori obeshrabruju}i sa obrazlo`enjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i osovinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanu u ju`ne delove kao {to su Podgorica. da je jedan engleski oficir prijateljski predlo`io da se izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vlada poku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu. britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslanika 18.) jugoslovenske vlade tra`eno bombardovanje najbli`ih ciljeva u okupiranoj Hercegovini. 95 . to i dalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da poka`emo potrebu bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezi sa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji. Isto: A VII. k. 179i.43 Na jugoslovensko tra`enje u Londonu. k. 454. zatim u Bugarskoj.).. Isto: A VII. Putnik dalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. EV. Br. mornarice i vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata. br. 52II. reg. Putnik razgovarao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po njegovim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na Jugoistoku Evrope. da su odgovori saveznika u martu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspolo`ive avijacije. Sinklera. 45/8. reg. godine. k. i njima i nama.

novembra 1943. 4204.br. da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama na Balkanu”.br. da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100. 61. Lukovi}a (Pov. jula) kao nastavak izveštaja Str. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. konkretno u Beogradu.44 Iz jula 1943. novembra 1943. da je u Beogradu oskudica u hrani. AJ. jula 1943. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlo pouzdanog izvora”. itd. Na prethodni jugoslovenski zahtev. novembra 1943. EV. 103-160-582. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca u Beogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatog porekla. ali su spremni da generala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima.Br. Isto: A VII. oktobra 1943. vojnom ministarstvu i ministarstvu socijalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. A VII. A VII. b r. Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg na Balkanu general-feldmaršala Vajksa. 41/4. 165A. reg. reg. Isto: AJ. da je u Hrvatskoj „haos”. {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. vlada mi{ljenje da prvo treba re{iti srpsko pitanje.Br. Pov. a u Jugoslaviji se ra~una oko 400.45 Na strah od savezni~kog bombardovanja u Jugoslaviji. 38/6. Pov. Br.Br. da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100. i Ministarstvima socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu od mogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje ~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i dr`e svoje automobile u Zemunu. a istog datuma je i odgovor u vezi sa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji. izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a. ukazuje dopis MIP-a odeljku {taba Vrhovne komande u Kairu 29.256 od 11.47 44 45 46 47 A VII. Nemci smatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”. plovstva odgovorilo da ne mo`e izvr{iti bombardovanje. 103-160-582. reg.000 ljudi. 9. dostavio kancelariji kralja.Ob. Ovaj odgovor je potom prosle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. 38/6. Pov.Ob. Isto: AJ.O. reg. Pov. k. 9. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju `ivljenja u Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova. k. u slu~aju kapitulacije Italije.) o prilikama u Srbiji.O. 3250 od 8. EV. da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radi opreme. k. Pov. Br. EV. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada. je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju. oktobra 1943. da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da partizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda. 36/3. 5662. 5807.Br. k. 96 . br. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja od strane Saveznika. EV. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata. juna 1943.000. 3592 od 8. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|u most”. da je Beograd podeljen izme|u pristalica Mihailovi}a i komunista. br. Br. 45 od 7.000. 103-112-416. (Pov.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnog konzulata u Carigradu. da je u Beogradu „sa velikim raspolo`enjem” primljena italijanska kapitulacija. na osnovu izve{taja poslanstva u Stoholmu od 30. da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velika mr`nja.Br. Pov. 256. Vojni izaslanik dostavio 18. vladi. b r. MIP je 27. vladi.

preko Had`i-\or|evi}a iz Kaira. U Kairu 16. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu. jula. Br. Pov. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od 48 49 50 51 A VII. EV. EV. O. Str. Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}a na reci Neretvi. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnom Ministarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. sa zadatkom da izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva u Ma|arskoj.M. Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i da su Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu. da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izveden pred sud. br. da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beograda izba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnih napada sklanja od `elezni~kih stanica i mostova. Isto: A VII. o. Isto: A VII. jula 1943. Str. 48/3. da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane. U štabu odeljka Vrhovne komande br. 53. AJ. 874. Br. U vojnom ministarstvu str. reg. Str. 111 od 11. avgusta 1943. decembra 1943. pisao vojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledu bombardovanja ciljeva. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komande kojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beogradom. EV. Ob. da je u Pan~evu proširena škola za avijati~are.br. k. 179H. Str. tuneli. decembra 1943. 874. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. k. jula 1943. Pov. Br.Ð. pov. 15/2. komandantu jugoslovenskih trupa u Kairu. 103-161-583.O. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Ð. fascikla 11. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumova.Br. mostovi.O. 97 . kao i ostale korisne podatke”. 34/4. iz MIP-a. EV. avgusta 1943.m. br. ali zbog oskudice u uglju nema ni vode ni struje od 5 do 18 ~asova. novembra 1943.Br. jazovi. A VII. Ob.. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kairu o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovao iz Beograda: da je bila dobra `etva konoplje u Beogradu. januara 1944. AJ. Potom je od 24.50 Od 29/30. 874. stanje drumova u razna godi{nja doba. 912 sa podacima da je 5. k.49 Ministarstvo vojske. Pov. Ob. od kakvog materijala je gornji sloj druma. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. reg.. Od 26.48 O preletanju savezni~kih aviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26.O. general Dragoljub Mihailovi}. br. uputio ameri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera. da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad. Bugarskoj i u Jugoslaviji. 634 od 3. O. avgusta 1943. mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnik Miodrag Raki}) dostavilo je 24. Ob.Br. 25. U MIP-u POV. 241. Br.51 Potom je Putnik 28. Str. avgusta Str. prema zahtevima generala Mihailovi}a.Br. 603. da je Ministarstvo ratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Va{ingtonu zamolilo za izvesne podatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbrane du` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju. kao i docnije promene. 14/1. reg. O. 6180. 61. Ob. Br. novembra 1943. reg. k. da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinuti turski i švajcarski konzulat. EV. zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21. br. 3681 od 27.

ali to ovde nije slu~aj”. Da to isto ~ine i sa Francuzima. da je nakon ovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je „podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku. da je Radovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat u Jugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog i napi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati. a da je Radovi} na ovaj susret po{ao u pratnji majora Huota. 2170 od 31. koji je ovo pismo 9. da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodna Francuska. avgusta 1943. avgusta 1943. Ob. da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je 52 A VII. Ne obe}avam za sada ni{ta.Br. 98 . na {to je Teder rekao da to napi{e. Bar za sada. Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategijski planovi nisu stvoreni”. 277. reg.). industriju. Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje se bore i daju otpor”. rekao da su snage anga`ovane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”. da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”. a Amerikanci da je obalska zona Jugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera. imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelid`ensa” britanskog mar{ala Tedera kome je izlo`io ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) i da su obe}ali da }e se susresti sa Tederom. T. a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Radovi} iznosi utisak da je Tedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku. br. „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Al`ira i Kaira oko nadle`nosti na Balkanu. ali sve uzimam u pamet i vide}u. nakon Radovi}evog nagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali. 3075. avgusta nakon sastanka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder. da su primetili da su Dra`i i Titu Nemci „dali istu cenu”. Ca. avgusta 1943. da ga u susretima prati ameri~ki major radi prevo|enja („jezika”). U Ministarstvu u Londonu br. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreo sa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati.52 Pukovnik Radovi} je do{ao u Al`ir odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo. itd.” (podvukao M. 19/2. da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju. komunikacije. moral. kako se ka`e. Ne `ele nikako da se me{aju u unutra{nje stvari. da je Radovi} predlagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji. Bariju i Brindiziju. ^er~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”. da „Englezi vide stvari detaljnije. da je Radovi} govorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu. da su Englezi zauzimali stav da je Balkan operativna zona srednjeg Istoka. da je 4. jer je za nas glavni zadatak slomiti i zauzeti ju`nu Italiju”. sirovine. Teder je rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i. da ga je Teder primio 7. da saveznici: „Na sve probleme gleda se samo vojni~ki.O. na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu. da je razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata. da kod. da je Merfi obe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima. k.

55 Italijanska kapitulacija i povla~enje 53 54 55 AJ. na kraju Radovi} od Putnika tra`i: „Molim vas naredite da se ponovo kopiraju svi podaci za aerodrume. EV. 5783 od 2.S. koja su radili posle mene”. avgusta 1943. br. municiju i hranu koji su neophodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabota`e i zato treba da do|u do tog materijala. oktobra 1943. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. Pernik. da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju. te da je potom 14. mar{alom Tederom (komandant savezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima. k. Bor. upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga. u Al`iru). a da Italijani imaju oru`je. O~ekuje se italijanska kapitulacija. gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a. da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa druge strane Jadrana sa partizanskim posadama. da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i tako ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice.54 U elaboratu od 3..O. za Bari. Str. fascikla 11. primerak lista „^etnik”. ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materijala. da je od prispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „Glas Crnogorca”. oktobra 1943. br. gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugoslovenskim ljudstvom.Br. Eddya – U. 5/4. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{ao u Italiju.M. Ni{ i sva ostala mesta. sre}emo izve{taj iz Al`ira pukovnika Du{ana Radovi}a komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Al`iru o ~emu je 28. i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju. 261. da dolaze izbeglice iz Dalmacije. ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Al`ira.C. br. ukazuje se na potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale italijanske kolone u povla~enju. da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis. Isto: reg. da su njihovi predstavnici (Makijedo) stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O. da bi to ujedno delovalo na vojsku 99 . (Pov.Br. saobra}ajnu i ekonomsku situacija u Jugoslaviji. potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kim komandantima generalom Ajzenhauerom.M. utvr|enja du` na{e obale i granice. novembra 1943. izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”.53 Potom 15. da je Amerikance zamolio da dostavljaju prikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji. Ob. Razgovaralo se o vazduhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} im je dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu. A. U Kairu evidentirano 26. novembra 1943. 16/1. oktobra na poziv Saveznika otputovao u Al`ir i o toj delatnosti }e javiti. A VII. 3230.S-a i otputovali u Al`ir gde su dobili pomo}. Isto: A VII. septembra podneo i izve{taj.Br.S. izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije. Pe{ta. Predsedništvo Ministarskog saveta je 1. 931. EV. general Dragoljub Mihailovi}. pukovnika Edia (W. EV. 17/1. referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpukovnik @ujovi}. 28. reg. izve{taje iz nacionalnih jedinica u Dalmaciji.. k. reg. da je primio oba Putnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kod saveznika. Str. Ob. Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih polo`aja i daju se {iri predlozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu. Br. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku.O. Pov. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.

rudnik Bor. Amerikancima.M. n. Isto: A VII.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je 3. novembra 1943. da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da bi obezbedili to podru~je i vršili represalije. upu}ena generalu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19. italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora. da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u preko Jadrana. AJ. Bugari i ma|arske divizije. da pošto postoji podesna veza sa geriliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se tra`i od Vazduhoplovnih snaga”. Ovaj sre}ni momenat došao je. {to su mesto njih pobili nevine `ene i decu”. da su Nemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi. T. plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navodi se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava). Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon invazije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabota`e boraca Jugoslavije”.Br. rudnik uglja Pernik u blizini Sofije. mornarice i vazduhoplovstva (dostavljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnji sa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplokoja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana.56 Nastojanje ka okretanju drugom savezniku. {to je radi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21. str. `ena i dece. n. avgusta poru~nik ameri~ke mornarice Valter R. Mensfield. 98. da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombardovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu. Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. reg. avgusta 1943. da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}. reg. A VII.Ð. celo srpsko stanovništvo i sekcije Hrvata i Albanaca”. 103-33-189. Njihov izve{taj. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostima spram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”. 2. 29C. da su u italijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspolo`eni partizani. Naša frekvencija 6540 i 5405.T.d. 5/1. avgusta 1943. 1/6. 2. šumovita oblast Ozrena u Bosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja. 1/6. 98. str. Isto: Rat i mir |enerala. USMC. 1. da su ubili 20. Nik{i}a i Podgorice. reg. U interesu je. ta~an je u toliko. br. kako naše tako i vaše zemlje. Br. knj.000 ~etnika i partizana. da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati. obja{njavaju}i da su vesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su 18. 1st L. ali zbog industrije (Zenica-Brod) neprijatelj je otvara. nakon nesporazuma u saradnji sa Britancima. ukazuje Mihailovi}eva poruka generalu Donovanu avgusta 1943. br. k. Iz nešto ranijeg perioda je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od meseca septembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. 20II. da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost. da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog ~ega se predla`u vazduhoplovne operacije bombardovanja luka. k. ~as G. Slušamo Vas 6265 i 6755”. Zagreb sa va`nim mostom na Savi i Sofiju kao centar `elezni~kih linija. garnizona. Pov. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP. knj. Isto: Rat i mir |enerala. Str. A VII..d. 680. Budimpeštu kao centar saobra}aja.. Ca. 20II. saobra}ajnica i na Balkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili da zamene polo`aje Italijana. Ca. 56 57 100 . k. Br. ako pošaljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. Ministarstvu vojske. @abljaka. br. EV. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a (oficir u penziji Mitar Lakovi}). bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina. 1. Ako `elite imati vezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21.

O. tra`e}i da se po{alje telegram 15. a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih biti i ameri~ke. novembra 1943. 3681 od 27. da je usvojena jugoslovenska `elja da se posade ~uvaju i {to vi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom. 20. AIR FORCE. 34/4. Str. `eljezaru Zenica. 631. A VII. podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduhoplovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji. U nedeljnom izve{taju britanskog Ministarstva rata za period 8–14. major M. br. Br. da je upotreba prvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijala Dra`i Mihailovi}u. Puri} Mihailovi}u o padu jugoslovenskog bombardera prilikim bombardovanja Sofije. 29C. br. EV. D. Mi{ovi}. A VII. novembra 1943. br. Zagreb i Zemun. general Velimir Ranosovi}.br. 120. 3527). U nastavku se dodaje. k. vaca. EV. k. k. te da li mo`e biti obavešten o teško}ama koje ote`avaju taj rad i od koga one dolaze. 3704). jugoslovenska vlada je na dan 4. k. U štabu odeljka Vrhovne komande br. 61. EV. k. da li je mogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno. Pov. 20/1 Depeša br. oficir za vezu pri 15. Pov. da }e baze za rad nad Jugoslavijom biti na Siciliji. Br. (Str. pisao je pukovniku Muru (Moor). reg.V. reg. da li je mogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju. u vezi sa Jugoslavijom je 58 59 60 61 A VII. 6180.. reg. na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskog Ministarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. Str. 61. Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ili mornari~ke i vazduhoplovne udare. Pov. EV. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Slavonski Brod sa mostom na Savi.60 Bo`idar Puri} je u depe{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. Pov. reg. 29D. 88 od 24. dodaju}i: „U Jugoslaviji predla`e slede}e ciljeve”: `elezni~ki ~vor Vinkovci. novembra 1943.61 Italijanska kapitulacija i pribli`avanja savezni~kih frontova Balkanu vojno su otvarali jugoslovensko rati{te.59 Potom je 14. (novembar i decembar) i januara 1944. iz MIP-a. "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom.V. br. To su izve{taji s kraja 1943. kako je došlo do izvesnih izmena. Isto: A VII. 101 . Depeša br.. Br. decembra 1943. Br. novembra 1943. 34/10. Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanju ciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj. 3681 od 27. da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao „na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”. iz MIP-a.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu. decembar 1943. novembra 1943. reg. A VII. Ova je veza imala da poslu`i samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obaveštenja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a.M. rudnik Bor i aerodrome Sarajevo. Puri} Mihailovi}u da je prilikom bombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder. D. A VII. decembra 1943. 7II.K. Mišovi} je tra`io objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a. Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanja u Jugoslaviju. Veles sa mostom na Vardaru. koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu. general Dragoljub Mihailovi}. 6180. EV. k. 2/1.br. U štabu odeljka Vrhovne komande br. Veza je imala da bude pod punom kontrolom organa štaba 15 Air Force-a". Pov. Pov. 5/1. izve{tavao o u~estvovanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi. br. Str. (Str.K. reg. 34/4. predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi se mogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. 78 od 30. EV.

66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba.d. br. kao i kod JVuO. [ibenik i Zadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena a tri o{te}ena. reg. br. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanski razara~i i obalske jedinice bombardovale su Split.64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamo ovim za period 17–23. k. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijatelja”. 7. br. reg. A VII. dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej. k. Pristani{ta Split. br. saop{tava se: „Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/ na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja je pri~inila prili~nu {tetu. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu u Jugoslaviji”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 158II. godine: „Isto~no sredozemno rati{te. izve{tavao jugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bombardovanja na oprezu. je 2. Ljubimir Vi{acki. da engleski avioni lete iznad grada. Staniša R. Vela Luku i brod u luci Bra~.65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugova jugoslovenske vlade. 40 vozila je bilo uni{teno. Druge 62 63 64 65 66 67 A VII. 30/6. Rovinj. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega. str. da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci i da su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. EV. kao i Zadar i njegovo pristani{te. aprila 1944. 158II. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombardovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”. Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u cilju ometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja. 24/6. reagovao nadbiskup Stepinac. A VII. kao najve}eg sutra{njeg suparnika. Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin). a daljih 50 o{te}eno. reagovali su Hrvati u jugoslovenskoj vladi. da je radno vreme skra}eno i da se radi do deset sati pre podne. 26/6. ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sa pokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju u odnosu na Narodnooslobodila~ki pokret. dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna koncentracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. marta 1944.67 Jugoslovenski diplomatski predstavnik u Madridu. EV. koji su protestovali kod savezni~kog komandanta Vilsona. januar 1944. decembar 1943. 158II. reg. k. Vazduhoplovstvo: Uspeli napadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma. k. 20/6. EV. reg. izazivalo je i dalje podgrejavalo nade u savezni~ko iskrcavanje. 102 . 158II. A VII.Vlahovic. n. 263-264. i 26.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9.. Isto. Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitu kao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”. uputiv{i protest britanskom ambasadoru kod Svete Stolice. EV. da se stalno slu{a ho}e li se za~uti sirene.62 Na bombardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20.

P.Pov. Pov. Br. EV. reg. da je neraspolo`enje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtev i da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji. upu}enom Londonu 17. Pov. izve{tavao jugoslovenski MIP da je. da je u Srbiji sav narod za kralja.. koji je doputovao u Carigrad. juna 1944. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. Pov. 29. da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva. savezni~ka avijacija bombardovala Nik{i}. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvu vlade. A VII. 103177-620. saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Nema~ka izgubila rat. 188/44-VII-8. ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em. 89. general Dragoljub Mihailovi}. decembra 1943. 103-157-574. AJ. Br. kako se ka`e. Sulejmanom Ugremanom. 103-177-620. izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja. vesti. 42. 103-160-582.71 Jugoslovenski konzul Kne`evi} je iz Carigrada 20. Br. Br. da se nakon bombardovanja stanovni{tvo iz grada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja. aprila 1944. Pov. da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i da su po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod katedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev biskupa taj benzin sklonjen. Br. da srpski narod pola`e nade u Amerikance i lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta. da je kod srpskog naroda jako rusofilstvo. Pov. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsedniku vlade u London i ambasadi u Londonu. Bar. 212/44-VII-8. 103-160-582. prema izve{taju dobijenom iz zemlje.70 @ujovi} je u telegramu iz Kaira. dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavilo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva. 39/2. „radi znanja”. 103-7-66.). u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P. Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo veliko neraspolo`enje kod naroda. da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~ito stradali muslimanski delovi grada. Tako je od 1. februara 1944.M.69 Petkovi} je i 8. koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezima nakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opadaju. Isto: AJ. br. da je poja~ana protivavionska odbrana Nemaca i usta{a. AJ.72 Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugih strana. 81. 103 . kojim se.68 Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Bo`idaru Puri}u 10. AJ. tra`io da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanja stanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. AJ. ali ne}e da se pomiri sa komunizmom. 17 od 20. dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu 68 69 70 71 72 AJ. aprila 1944. P. aprila 1944.. Br. Str. Stim u vezi moglo bi se predlo`iti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vazduhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”. k.

aprila 1944. {to isto deluje na raspolo`enje stanovni{tva”. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. A VII. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih. U Ministarstvu u Londonu O. EV. (Pov. marta jedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne. cene mobliranih soba su fantasti~ne. Bombardovanje Gru`a. 9. 9.000 Beogra|ana. da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanje Beograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi. reg. br. 12/2. mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. 29 od 10. da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40. Osim toga. Brodovi su potopljeni. reg. mornarice i vazduhoplovstva u Kairu. koji je u to doba bio pun.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad. k. dodaju}i na 73 74 A VII. Br. Tako cene od 30 do 40.Br. fascikla 11. {to je bilo uzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. Sada su pak ~esto ogor~eni. da sada grad ima svetla i da je ostrvo Lokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije. k. oko 11 i oko 4 sata.br. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilo poznato. EV. juna 1944. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika u Londonu. Isto: AJ. ba{ kada je narod izlazio iz crkve. podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljim namerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima. U delovodniku br.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo. 17. aprila 1944. dodaju}i da je op{tina nabavila naftu. 206 od 25. ve} u okolini. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe.74 Kne`evi} je istog 17. stanovnici su vrlo religiozni. MIP šalje štabu odeljka Vrhovne komande. EV. br. 54. 34/2. dostavio je zastupniku ministra vojske. maja 1944. Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo. kao naprimer Moko{ici. Dubrovnik je uvek bio vrlo dobro raspolo`en prema saveznicima. aprila 1944. mitraljirao sam grad. da je nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu. u kome je ukazao da je Beograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve. zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila na Stradun. a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gru`u i Lapadu. U Rijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova.). jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. Po pravilu. jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojne objekte. 1712. Br. pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16. Pov. Pov. dobijeno od „informatora” o prilikama u Ju`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da `eleznica Dubrovnik–Sarajevo te{ko funkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha. tako da sada u Gru`u stanuje samo oko 20 osoba. 104 . Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19. svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro. da je nema{tina. 502 od 22. skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gru`a svi su se stanovnici iselili u grad. me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}.73 @ivan Kne`evi}. aprila 1944. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a.

146. 54) od 17. Br. M. reg. br. Ob.77 Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu. Zemunski aerodrum i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi). aprila 1944. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kog bombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. aprila 1944. mostovi na Savi i `elezni~ka stanica. Ob. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade. kao i odgovor brigadnog generala Lorisa Norstada (Lauris Norstad). 10. Istok) i za Amerikance. je 25. maja 1944. izvestio: dostavlja pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beograda na dan Pravoslavnog uskrsa 16. O. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.Br. Br.F.78 Re~ je o telegramu pukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob. 4496. 4563 od 7. kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu. @ivan Kne`evi} Pov. reg. i 17. aprila 1944: da su napadi izvr{eni 16. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str.75 Potom je 22. fascikla 11. AJ. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a. k.Br. br. 4317 od 2. maja 1944. @ivan Kne`evi}. 54. aprila 1944. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni izaslanik u Va{ingtonu (Pov.O.Br. a za koji dobio zahvalno pismo oktobra pro{le godine”. (Sred. da „fotografska interpretacija rezultata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. Isto: AJ.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”. Pov. 46/2. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. 103-160-582. upu}en MIP-u kojim je dostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslovenskog tra`enja detalja o bombardovanju Beograda. da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. juna 1944. Br. znatne i da nisu bile „`eljene”. Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika iz Kaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvo|enja. EV.O. EV. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregled vazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] za R. i 17. jula 1944. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi} 75 76 77 78 A VII. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. 2/1.A. A VII. bez ovla{}enja vlade. kasarna Kraljeve Garde.Br. 196. sem ciljeva.E. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. aprila na Beograd (Sava. k. da va`nost koloseka Beograd–Zemun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti. AJ.. juna 1944. Re~ je o odgovoru ameri~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. kao veza prethodnog telegrama br. br. U MIP-u POV.76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljka Vrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13.Br.M. EV. 502. fascikla 11. pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica.. da su {tete. 55. 2019 od 13. general Dragoljub Mihailovi}. EV. 105 . Larrabe) koji je dostavio podatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima.

Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju preko njega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani u bli`oj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa. 4603 od 22. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}a videti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca. AJ. pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji. Pov. 192. o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beogradu imali biti pogo|eni. dalje. a o velikim `rtvama i razaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16. Pov. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombardovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo. k. 2318 od 21. ja sam Ambasadoru opširno govorio o velikim `rtvama u `ivotima i dobrima koje su pretrpljene. @ivan Kne`evi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije telegrama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da ne vr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve} samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja. A VII. 62. snabdevanja i ishrane. kako se ka`e. na osnovu vesti iz zemlje. fascikla 11. maja 1944.79 Kne`evi} je telegramom od 10. „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduhoplovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g. jugoslovenski ambasador u Londonu. socijalnoj i moralnoj pometnji ne samo Beogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe. po mom mišljenju. EV. 55/1. 265-274. ulo`io je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu. EV.80 Zatim je 12. str. n. izve{tavaju}i o velikim `rtvama. Staniša R.d. juna 1944.d. o ~emu je 2.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. O. O bombardovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bi zaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imaju u vidu. 103-160-582. 61A.Br. EV. n. nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu: „Vojni ciljevi dati po tra`enju generala Mihailovi}a. fascikla 11. zatim o mu~eni~koj sudbini naše prestonice ve} i godine 1941. ameri~kom ambasadoru. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. Svetozara Ra{i}a.83 Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stokholmu. poljoprivrede. AJ. U štab komande Ob. kako mi je rekao. o ~emu je 12. jula 1944.Vlahovi}.82 Zbog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. XLIII-XLIV. studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogo`arski.O. str. po sopstvenoj pobudi”. U {tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. maja 1944. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande: 79 80 81 82 83 AJ. kao i otvorenoj bezna~ajnosti ciljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama. grada preuzeta iz arhiva SMIP-a. kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolni i teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pru`im podatke. maja 1944. Br. Stvorio sam utisak da se vi{e ne}e tu}i. To }e u~initi. Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku. br. Britanci ovde objavili da je tu~en po tra`enju Tita”. maja 1944. reg. Mac Veaglia i da njemu li~no. Ambasador g. Br. Skrenuo sam mu.. 4317. aprila 1944. 106 . Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku.81 Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete. i o politi~koj. u koliko mi je to poznato. izvestio jugoslovenski MIP. dr Bogoljub Jevti}.

da je veliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanja i to najvi{e od Torlaka do Avale. 103-160-582. koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9. i za njega je 90% naroda. Rumunska ulica.800 mrtvih. EV. 1956. objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17. deo oko Kne`evog spomenika. Njego{evom kralja Aleksandra.Br. U ambasadi u Ankari Pov. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. zatim deo od Prote Mateje. 231. 107 . da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju. 1685. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. AJ. Jedan sat kasnije Beograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”.85 84 85 AJ. Skadarska. {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”. maja. maja 1944. ugao Pozori{ta i Simine. Glavna stanica sravnjena sa zemljom.br.. aprila: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak po podne napad na Beograd. dok je u Zemunu procena `rtava oko 1.. aprila 1944. Carice Milice i Knjeginje Ljubice.br. Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma Bo`idaru Puri}u. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnoge ku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{egradskom do Kralja Milana kod Manje`a. zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredima Mihailovi}a. U MIP-u POV. Pov.M. zatim je stradao Bulevar Kralja Aleksandra. da nema~ka propaganda nastoji da uka`e kako su to u~inili srpski prijatelji. da je pogo|ena palata Albanija ali se nije sru{ila. iz MIP-a Pov. Kraljice Natalije. Isto: AJ. U pitanju je izve{taj informatora o stanju u Srbiji i Beogradu. juna 1944. 103-84-326. juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradali delovi Dobra~ine. da je bombardovanje tra`io Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove. kao nastavak izve{taja Pov. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velikih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje. da je uni{tena `elezni~ka stanica Beograd-Sava. gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a.200 i tamo je najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra.Br. Pored toga bombardovane su avionske fabrike u okolini Beograda.O. Posle bombardovanja Beograda. da su procene `rtva prilikom prvog bombardovanja 3.Br. Zemunski aerodrom. da i pored svega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu. da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanju Beograda 16.Br. 367 od 22. Smatra se da su gubici u mrtvima i ranjenima vrlo veliki.84 Potom je od 16. da su nema~ki gubici bezna~ajni. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena. da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcija poja~ana velikim brojem `rtava. Ob. Dalje se dodaje da je {vedski list 19. kompleks bolnica. 216 od 4. 4390. general Dragoljub Mihailovi}. ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugoslovenskih gradova da se iseli”. U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hiljadama bombi i svuda su izbili po`ari. Gunduli}ev venac.

da je najvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmerno ja~e. da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestio u izve{taju Pov. da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke.000. da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dok fabrika Rogo`arski nije. zgrada osiguravaju}eg društva Jugoslavija. da je potpuno uni{tena `elezni~ka stanica i kolosek u Zemunu. aprila. da je pogodena fabrika Ikarus u Zemunu. kanalizacija. da je o{te}en `elezni~ki most na Savi. 199. dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en. maja 1944. kao i pomo}ne zgrade pivare Vajfert. Ratni~ki dom. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. Br. da je tek posle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda.86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz 86 AJ. POV. da je Pan~eva~ki most o{te}en. da je ošte}em Zemunski aerodrom. „Nemci pri~aju da je Tito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”. da je za vreme bombardovanja poginulo ukupno 174 nema~ka vojnika i oficira. uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajlonijeve pijace. dok su uništene fabrika Ma~va. aprila i da je broj mrtvih ispod 2. 1887. da je materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade. a za komesara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstva saobra}aja i Ministarstva šuma i ruda. da je pogo|ena po{ta na `elezni~koj stanici. da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most. a me|u zarobljenim pilotima su i tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu. da su srpski dobrovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana iz Srbije. da je za vreme bombardovanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika. itd. da je ošte}en `elezni~ki most na Savi. raniji Progres. oktobra 1943. a varo{ nije. te zgrade u Knez Mihajlovoj i Kralja Milana. 103-183-(643-644). Ove informacije. Beograd je prvi put bombardovan u podne 16. da je zbog bombardovanja gra|anstvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali. da je razoren deo pruge Stala}–Ni{. Isto: AJ. da je pogo|en vodovod i strujovod. da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen. maja 1944. da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}. 256 od 11. Tehni~ki i Pravni fakultet. a sam grad nije pretrpeo štete. Br. i od koga su dobijene vesti: da je Beograd prvi put bombardovan 16. {uma i ruda. da je oboreno deset aviona ~ije su se posade spasavale padobranima. Br. Pov. da je drugo bombardovanje 17. te drugi put 17. 108 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombardovanja i da su materijalne štete velike. da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca. da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog. zgrada Pravnog i Tehni~kog fakulteta. aprila 1944. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. aprila bilo ja~e. da je u Beogradu bilo su|enje visokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije. da je bila pogo|ena i `elezni~ka stanica. juna 1944. ovaj izveštaj je uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji. da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan. da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu. MIP 31. štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik Kosta Simi}) 16. da je o{te}ena palata Albanija. da su o{te}eni Ratni~ki Dom. da su direkno pogo|ena Ministrstva saobra}aja. tako|e ošte}ena fabrika hartije Milana Vape. strujovodi i kablovi. da su ošte}ene zgrada Dr`avne hipotekarne banke. sa više pojedinosti. vodovod. 103-160-582. palata Albanija. Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigrada odakle je Lukovi} 19. da je `ivot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mnogo sveta se iselilo.

`elezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. 56/5. EV. U vezi prednjeg dostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan . da se broj `rtava procenjuje na oko 3. Str. general Velimir Ranosovi}. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samo jedno policijsko odelenje. Naro~ito su stradali: sedmi kvart.M. objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji: „I. da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulo oko 1. AJ.Br. itd.87 U Kairu su. Uprkos grozni~ave aktivnosti na popravci ovog mosta. 103-160-582. juna 1944. tako|e. Gra|anstvo se ve}inom iselilo iz Beograda”. Njegoševa. 221. Gunduli}ev venac. Ni{a i drugih gradova u Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam `ivu akciju kod ovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da se tome stane na put. 54. 29A.88 Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su. Zemunski aerodrom. Rumunska. maja”. Simina. Pa{ino Brdo i okolina Vajfertove pivare. Knjeginje Ljubice. da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje tra`io Tito koji ruši srpske. da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje. Višegradska. mornarice i vazduhoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda. bulevar Kralja Aleksandra. Kraljice Natalije. k.. Deligradska. general Dragoljub Mihailovi}. reg. Vojni izaslanik. Prištinska. maja 1944.O. Ova katastrofa proizilazi otud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom.800. AJ. Dobra~ina. 26. Sama pivara je uni{tena. br. Ob.. 87 88 109 . Isto je u~inio i Gospodin Ambasador u ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima. 31. k.pro memorie' dostavljen britanskom Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beograda: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja. Krušedolska. MIP Pov. Br. gde se govori o bombardovanju od 18. kod saveznika intervenisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. itd.000 stanovnika ovog na{eg grada. dostavljeno štabu odeljka Vrhovne komande Ob.30 ~asova. itd.Br. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Gori poginulo je preko 2. Vašingtonova. kraj oko Kne`evog spomenika. Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novi saobra}aj. maja 1944. br. Skadarska. 161. maja 1944.O. Br.200 ljudi. juna 1944. Izvor je „jedno pismo” upu}eno iz Beograda. A VII. EV. da je pogo|ena palata Albanija. Bilten br. Kralja Aleksandra. bulevar Vojvode Putnika. 50/6. 4476. da je i pored svega moral naroda na visini. 16 i 17 aprila. 4476. da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu. je u izve{taju Ministarstvu vojske. Kralja Milana. u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenske vlade. 1887 od 31. dok u isto vreme nije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napada iz vazduha. II. Prote Mateje. a štedi hrvatske gradove.Br. 103-84-326. maja 1944. 52 od 30. Carice Milice. Isto: A VII. Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6. Pov. da je prilikom drugog bombardovanja stradala `elezni~ka stanica. da gra|anstvo misli da je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eve odrede. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada. a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od 10 do 12. Bajlonijeva pijaca i okolina. reg. Za vreme bombardovanja Beograda.

savezni~kog vicegenerala oko dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a. n.93 Septembra 1944. aerodrom kod Mostara. Kosova i Crne Gore. br. itd. Saveznici su se o tome dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944. da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”. postrojenja nafte u Rijeci i Zadru..92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga Balkana i njihova razasutost po Balkanu. Jovan Ðonovi}. sveska 2. Vladimir Velebit.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u Italiji. bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru. 7-57. 78 od 22. da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i izvla~enje vojnih efektiva.d. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Re~ je o interesima vo|enim prevashodno vojnim logikom. 29.pro memorie' dostavio sam i ameri~kom vojnom izaslaniku”. reg. str. str. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja. „Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”. za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot (William Elliot).Br. Se}anja. U štabu komande u Kairu Ob. 82-98. aerodrom Zagreb. {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom. str. s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi saobra}ajne veze. vazduhoplovnom izaslaniku.90 Nakon savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce (BAF). n.d. Knina. 231-233.O. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se Mihailovi}u pošalje poruka (br. vazduhoplovna armija preba~ena je iz Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca. Sli~an takav .d. EV. Ameri~ka 15. `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka).juna 1944. Zagreb 1983.94 Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Saveznicima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}eve depe{e i zahtevi jugoslovenske vlade. Pov. n. 4504 od 16. jula 1944. a po~etkom septembra izvedene su obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. Savezni~ko bombardovanje Leskovca. kada je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo. 15/4. aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje.d. Br.. XXXVI-XXXIX. 188. n. a u jesen vr{eno bombardovanje Srbije. 110 . da je maršal Tito skrhan. Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. bila je razlog za kasnije akcije savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”). decembar 1958. jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Banja Luke. Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektiva neprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i 89 90 91 92 93 94 A VII. Milovan D`elebd`i}. Glasnik SIKD „Njegoš”. Po Jovanu Ðonovi}u. jula 1944.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u. str. k.89 Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija.

a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstva na stanovni{tvo u Jugoslaviji. whereas the bombardment was seen as conducive to causing moral effects with the population in Yugoslavia. After addressing the British and their postponement. upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava. and which led to controversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments. as part of broader strategical planning and actions in the Balkans and in Yugoslavia. as testified by contacts in Cairo. okre}u se drugom savezniku. General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944 The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topic that became usable in daily politics in the last couple of years. jugoslovenske vlade. An intention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure more favourable positions in the final stage of the war within the framework of Yugoslav internal slaughtering was perceptible. The Yugoslav Government with General Mihajlovi} coordinated the bombing. Allied bombardments should be seen within the framework of general Allied war interests.. the Yugoslav Government filed protests with the Allies because of the casualties. general Dragoljub Mihailovi}. the Americans. they turned to the other Ally. Amerikancima. Jugoslovenska vlada. Summary The Yugoslav Royal Government. Algeria and London. and military operations were explained by a political background. o ~emu govore kontakti u Kairu (pukovnik Putnik i major Gligorijevi}. which is proven by Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. Demands for destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views of General Mihajlovi} and the Yugoslav Government.. After the news about the effects of the bombardments which reported on massive losses among the civilian population. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada.M. 111 . Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu (Vojni kabinet jugoslovenske vlade). nakon vesti o posledicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog stanovni{tva.

Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju sa`imaju u sebi sva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije i interese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evoluciju jugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem – KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima. britanska je politika prema Jugoslaviji odre|ena ovim faktorom. isto~nom i zapadnom. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu nove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a. APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istra`uju kulturne veze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike.019.Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32.85 (497. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i. 112 .1:410) "1945/1948" PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948. problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca. britanskog aduta.1. Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjima odlu~uje na nastavak normalnih odnosa. Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni pred novom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjetska bloka. Zagreb 351. Iako je u vrijeme odluke da podr`i Tita i partizane Churchill smatrao da nije va`no `ele li oni uvesti komunizam – jer Britanci „tamo ne}e `ivjeti” – godine 1945. Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}a NOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzo pokazalo da su bili privremeni.410) "1945/1948" Hrvatski institut za povijest. |elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenske propagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima. i kada opozicija – onemogu}ena i od re`ima ali i vlastitom podijeljenosti – odustaje od politi~ke borbe. realizacije Sporazuma Tito – [uba{i}.5:008 (497.

”3 Bilo je poku{aja sporazuma na ni`oj razini ali i mnogo progona. 1941-1949.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato. Odnosi su s Katoli~kom crkvom slo`eniji. Ann Lane. kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali i zbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju. budu}nost monarhije je prema Sporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada je njezina pozicija znatno izmijenjena. „Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nom gra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegovih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobitnu podr{ku Dra`i Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednostima monarhije. Mnogo je toga u politici Jugoslavije {to jo{ nije definirano. ka`e se. Na{ pristup.. u polazi{tima propagande uvodno stoji da je te{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. 1. 'Plan of Propaganda'... Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pitanjima. Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948. The National Archives. 113 . Jera Vodušek Stari}. ovisno o religijskim institucijama. 4. vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga i zato su mu odani. 5. U tom smislu oni izgledaju vi{e kao propagandni rat nego kulturna suradnja. Beograd 1990. 20.”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u.. Cold War and Yugoslav Unity. postoji mogu}nost postizanja sporazuma na na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a. kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbog partizanske propagande. da bi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije. nego zadire i u podru~je vanjske politike. Propaganda prema Jugoslaviji U dokumentu iz ljeta 1945. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Ljubljana 1992. Foreign Office: General Correspondence-Political Department /dalje FO 371/48845. Prevzem oblasti 1944-1946. Britain. London /dalje: TNA/. Brighton 1996. Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju privrede. „Ona je dobrim dijelom podr`avala usta{e i bijelu gardu i sada trpi posljedice. Kako su oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponira partizanima u odre|enom stupnju”).K. „Znatnim dijelom osje}aj protiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska. Na primjer. morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo republika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku. a kako vo|u imaju sada i. VII 1945. osobito. iako on nije kralj. u vezi Trsta i Koru{ke. U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u to vrijeme nu`no su skromni. Isto.. ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske 1 2 3 Više o tome: Ðoko Tripkovi}. Odnosi dr`ave i crkvi variraju.

a kad se prometna situacija popravi. polaze}i od na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na prihva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja. Mihailovi}a i kolaboranata. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti i sindikata. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e biti promjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dr`avnom. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje. jer }e smanjiti pritisak na agrarni fond zemlje. policija koju kontrolira Partija. borbe i osobito. „Koliko se sada mo`e vidjeti izgleda da }e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijske opreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja. o{trih borbi krajem rata. hvatanja {pijuna. ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane iste slu`bene politike”. Zasada. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorske komisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: publika `eli „lak{e”.”4 Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispomo} pri `etvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju. 7. Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizacija imaju svoje novine.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 114 . Iako je u Jugoslaviji ve}ina kina u privatnom vlasni{tvu. privatnom i zadru`nom vlasni{tvu. javnog reda i sigurnosti do obavje{tajnog rada. ~etnika D. 5.5 Partizansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi. zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima. zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”. ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakom kontrolom dr`ave”. ratne filmove. nisu vi{e jednostavna jer su partizani u cilju zadr`avanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izra`avanja. iako zasad nema naznaka o kolektivizaciji. „jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. Ozna je NKVD”. Posljedica 4 5 Isto. Njezine su funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona. bit }e hrane dovoljno za sve. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerima re`ima ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dr`ave. Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. dr`avno filmsko poduze}e ostvaruje kontrolu rada kroz odobravanje programa. Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji. „to su prazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne. „Ustvari. Pitanja koja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji. „Dr`ava }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva. poljoprivrede i trgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”. Isto. U normalnim okolnostima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad u Dalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata.

Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Britaniji. bila je garancija da }e zagovor Rusije do}i od samih partizana. Kad je rije~ o narodu.”6 Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`no njegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju. osobito sada u vrijeme krize oko Trsta. pona{anje stanovni{tva nije pravi indikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast.” British Council je bio prisutan u 6 7 Isto.K. poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanja suglasnosti. „kada su oni dobri. gdje su veze uspostavljene davno. ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost nezavisnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad mo`e biti najvredniji. ~injenica je da je za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”. u Rusiji ne. dobar je i odnos Jugoslavije prema Britaniji”. ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji i Dalmaciji. iako je potpuno proruski osje}aj javan. „Op}enito. „Ta je ~injenica temeljna. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski.” ^ini se da op}e direktive „isijavaju iz Moskve”. Ipak. nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatu kao ruska. bilo putem partijske suradnje. nema javnih dokaza o vezama vodstava. Isto. izdavali nikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive. a ni nakon dolaska vojne sovjetske misije 1944. ka`e se. 115 . U cjelini se mo`e re}i da je ve}ina stanovni{tva pozitivno orijentirana prema Britaniji. pri ~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku. odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemlji direktan utjecaj na vlast ili upravljanje. 8. a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputama. na primjer. British Council slobodno radi u Jugoslaviji. Sve ostalo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Npr. b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u. a kako narod.. 9... AF@ i USAOJ. Ali. to se nije promijenilo. a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji. a slabije je u Sloveniji. ^ak i ~injenica da mu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mijenjali politiku mo`emo je mijenjati opet. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast. Jedino {to su Sovjeti u~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji. bilo putem diplomatskih kanala. osim {to se zna da u vojsci ima mnogo sovjetskih instruktora.” Danas prorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ.”7 Odnosi sa susjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” a primjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila. Sada je njezina politika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a. Malo je dokaza da su Rusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu.

O tome se poku{alo pregovarati s carinskim vlastima jer bi tolika davanja.8 ^itaonica je otvorena u maju. „Press attache's monthly report no 9”. njegove zadatke obavljat }e press slu`be ambasade i konzulata. Marsano koje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka: trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelatnosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanje obavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslavenskim vojnim vlastima.”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila 8 9 TNA. major S. 116 . iako je pitanje koliki mu je utjecaj. Crichton. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja. FO 371/48900. Dok Council ne organizira svoju mre`u. te administrativna slu`benica Davson. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~in kalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno. ali ne i cenzurom. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. Jo{ nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an dio zakonske procedure. R 21361. Stevenson. Od doma}eg osoblja predvi|eno je bilo upo{ljavanje jo{ sedam osoba. Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar. Press slu`ba Kada je u Jugoslaviju 12. ocjenjivalo se. jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih novinara. Godine 1946. D. imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. dok su se na onaj na doma}em jeziku od po~etka 1945. ~ije su poslove privremeno obavljali vojnici. Clissold. Od jugoslavenskih predstavnika mo`e se o~ekivati dobra suradnja jer saveznog ministra informacija. do{ao ambasador R. kao i oni u konzulatima u Zagrebu. Sarajevu i Skopju te krajem godine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. „jako velike da`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku. Cllisold. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda. {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega mo`e ra~unati”. Kosanovi}a dobro poznaje S. Jugoslaviji prije rata. FO 371/48883. ubrzo je otvoren Press Office. R 12784. pla}ale prema Press Officeu. S. TNA. tajnica L. III 1945.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. trebao pribli`iti gra|anima Jugoslavije. U press slu`bi u ljeto 1945. Britanska press slu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e. narednik Collins i kaplar Wills. bili su: {ef. uz tajnice i prevoditeljice O. dovela do pove}anja prodajne cijene. njegovi zamjenici major Masters i poru~nik Carey. Oblici propagandnog djelovanja 1. Miller i M. Tokom godine pro{iruje se ured. pomo}nik. Ljubljani.

jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnih lekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja. u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{e poti~e nego u Beogradu. Zato je BBC znatnom dijelu gra|anstva bio va`an korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini. Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji je rado primao i objavljivao ponu|ene materijale. op}enito uzev{i ne mo`e se re}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasak se daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kritika britanske politike. U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojne cenzure. „Ali.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu uspostavljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osobni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama. postoji ovdje {ira zajednica onih koji govore engleski. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Zatim. a osobito su nezadovoljnici re`imom ra~unali na vijesti iz Londona.” Zatim se isti~e da je va`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojim anglofilskim sklonostima” – pa se odr`avanje dobrih odnosa s njima i redovito opskrbljivanje materijalima treba stalno odr`avati – „~ak i ako rezultati ne budu spektakularni. U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemalja iza „`eljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma. uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`na nego tokom ratnih godina. kako u odnosu na unutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kog ogranka press slu`be. 1946. program za Jugoslaviju Nakon rata. jasno je da se pri oblikovanju programa nije samo te`ilo profesionalnim kriterijima o objektivnosti. Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio „slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata. bitku protiv komunizma. informativni `ivot u Jugoslaviji je bio restrikitivan. Uz sadr`ajna ograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bila je jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani..” Zagreba~ka press slu`ba je ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi „daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu. njima simbola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku. i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivaju strane materijale samo od francuskog konzulata.”10 2. lak{e je s njima kontaktirati. i op}enito. krajem 1945. nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine 10 Isto.K. jer u Zagrebu jo{ nema drugih predstavni{tava. British Broadcasting Corporation – BBC.. Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolaze u ured i tra`e engleske novine i ~asopise. 117 . Kada se vide popratni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima. Tako|er.

”11 Dalje se ka`e: „Svakom Jugoslavenu. R 17777. Tako|er. kao {to je poznato. 1. o „radio Londonu kako se ovdje naziva”. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{te Foreign Office-a. ako bi se javljalo na drugi na~in. U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajima press slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme. razvidno je da BBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja. ~uju i pozitivne ocjene. tako i nakon rata. Jedini put da se ovo prevlada jest {to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa. U to je vrijeme BBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12. bez obzira na politi~ku orijentaciju. Ona je.. izbora. 118 . zna se i u najudaljenijim krajevima i on ima „neizmjeran utjecaj”. „te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC u`iva u Jugoslaviji”. ideja javne korporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek u najop}enitijim stvarima. strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”. FO 371/48900. sigurno bi podlijegale cenzuri.. BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovnika. bila gorljivi zagovornik jedne strane. ka`e se u elaboratu. politike.) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike prema Jugoslaviji. oni ne mogu razumjeti kako se Britanija mo`e smje{kati re`imu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom.. BBC je tada smatran najboljim na~inom izra`avanja pogleda na bitne stvari o kojima. X 1945. „o ~emu nema sumnje”.00. a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenciju”'.00 i 19. dolazi do nerazumijevanja i optu`ivanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni na objektivnost. 16. on je „izvor inspiracije. ne poku{avaju}i praviti ravnote`u opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im programima. (. Postaju zbunjeni i skloni su kriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedino poku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. prilog izvještaju od 11. daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva. kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena. za ve}inu. godine. pa se njegova uloga u obradi na primjer. Jer. Treba stoga zadr`ati {iroku liniju i dr`ati je se tako da se svaka emisi11 TNA. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitalisti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”. Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945. godine. U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme. Tr{}anskog pitanja. „u skladu s BBC-ijevim objektivnim pristupom”.45 po GMT. odnosa re`ima prema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikom nakon II svjetskog rata. osobito 1945. stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojoj zemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga. stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihove povezanosti s njom.

” Iako dosad nije bilo poku{aja da se zabrani slu{anje radio Londona. Ima i onih koji re`im ne prihva}aju zbog manjka demokracije. jer. u cilju podrške partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}. osnovanog 28. pak. Miro Rajkovi} i Davorin Gardum. koji ka`u da nisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevom odlukom da podupre Tita i partizane. a jedini izvor vijesti i pogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki. Ta publika obuhva}a {irok spektar orijentacija.”12 Oni. jer su potpuno vjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima. Sada. Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jer se smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to je pogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”.. ali nisu re`imu suprostavljeni na 12 13 Isto. ka`u oni. 119 . za koje su znali da su se udru`ili s Nijemcima i Talijanima protiv njih. Mihailovi}u”. od prija{njih kolaboranata. ~etnicima. seljaci i srednji slojevi. 2.13 Njegov lik se karikira i naziva „`alosnom figurom koja }e prodati svoju savjest. ja mo`e jasno prepoznati kao njoj konzistentna. „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avaju tome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje. unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe. tj.” Ustrajnost u objektivnosti potrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to. Odnos re`ima prema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”. Paveli} i Rupnik. O tome se ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „ime poznatim u svijetu”. osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”.. ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London. a onda su ~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima. O tome se ka`e: „partizani }e potanko pri~ati kako su `eljno ~ekali vijesti i ohrabrenja. U jugoslavenskim novinama ~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskog pristupa ovog radija. prija{nji sljedbenici ~etnika. SPEHNJAK Propaganda prije svega . zemlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade. a 'obi~ni ljudi'. Publika BBC-ija jesu oni koje se uop}eno mo`e zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo. „re`im jasno pokazuje namjeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”.” Ipak. uobi~ajeno u selima. kada je BBC kriti~an. tako|er su razo~arani i optu`uju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e. nezadovoljni su ekonomskim uvjetima. nego se radi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usobno suprotnih – nezadovoljno re`imom. a to je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D. koji nisu napustili nadu da }e se vratiti na vlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadu svoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}. koji su u „pet do dvanaest” promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani. Vinko Stanti}.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijeme njema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. nije sigurno tamo gdje je vlast jaka. nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”.K. XII 1944.

120 .15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1. dostignu}ima u dru{tvenoj. it. obja{njavanje pozadine vanjske politike. „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo – moraju biti ubije|eni da se re`im kritizira ne zato jer je previ{e partizanski.) izravna projekcija Britanije. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji je nekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima. zadatak je BBC da prebaci te`i{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvislinzi. niti kriticizam smije dati utisak – kakav na`alost mnogi partizani imaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”. Dapa~e. 2.) BBC-ijevi programi moraju stalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljne dosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima. politi~koj osnovi. obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskih za|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda.”16 Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrim ostvarenjima. Dakle.. Pru`aju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to ulo`ila” u Titov re`im. seljake – odnosno. osobito zdravstva. i „ohrabriti stvarno demokratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er. stoji u elaboratu. tre}u grupu. ekonomskoj i kulturnoj sferi. ~etnici. Primjer koji se navodi. mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP koja se protivi javnom utjecaju BBC. onda treba naglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri” – „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora. 3. Isto. Isto. 11.”14 Dapa~e. nego zato {to je premalo partizanski” tj.d.. 4. Pritiskom na tu. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen. ka`e se dalje. upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna. govor o sistemu. BBC je zato suo~en sa slo`enim problemom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih elemenata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojno vezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”'). 2. tj.) svaki prilog o unutarnjim pitanjima Jugoslavije mora zadr`ati objektivnost. „lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tj. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbiljna alternativa partizanima. ni`e slojeve partizana. za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnost i o~ekivanje intervencije stranih sila”. Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi. u pogre14 15 16 Isto kao bilj. a ne iz propusta vezanih uz sam sistem”. prodrijeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera re`ima koji nisu bitno protubritanski ali su „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”. konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu. idealima. bur`oaski liberali. jer to je ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije. na naju`e saveznike KP. 3. demokrate.

spominjanja kanona marksisti~ke doktrine”. TNA. „mo`da najte`ima u Evropi. okrene isklju~ivo u rusku orbitu. Ostavka G.. bilješke FO od 26. ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugoslaviji prili~no te{kima. FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446. mo`e zamijeniti re`im.17 3. ruski dosezi u svakoj sferi posvuda se propagiraju. Prema ovom spisu.” Dakle. ako bi joj se dala odgovaraju}a podr{ka. Tako je na primjer. ali da se pri tome ne spominje izvor informacija. Na primjer. „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kolama i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na `elje studenata. u Foreign Oficeu odlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju. uvod u historiju engleske knji`evnosti koja se predaje na fakultetima. VII i 25. niti na ranije bogate. Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{e Zapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samo uvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnom mi{ljenju. {nom uvjerenju da postoji opozicija. ruske knjige ili prijevodi s ruskog pune knji`nice. TNA. prijevod je ruskog djela.” Dr`ava. posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. X 1946.K.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan. s ciljem da Jugoslaviju potpuno. tajna policija i armija oblikovani su po ruskom modelu. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerziteta u Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dr`ave. 2. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Zlatopera „idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radioli~nosti jest samo po sebi za `aljenje”. u bilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature.. mo}ne ili politi~ki reakcionarne. ne isklju~uju}i ~ak Moskvu ili Var{avu”. nego djela Marksa i Engelsa. iskren i pro{iren”. Ipak. S druge strane. „bez ma kako nategnutog. sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}e koristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijateljska u svom pona{anju prema nama”. Jugoslavija ne smije postati popri{te anglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladi i britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. koje ma kako dobro u nekim dijelovima. British Council Jedan spis British Councila iz 1945. Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je smatrao da u javnost treba pustiti neke informacije. FO 371/59532. kada je generalni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}. nije ograni~en na samo jednu klasu ili regiju. ovo se 17 18 Kasnije se uspostavilo da BBC nije `elio objaviti tu informaciju. i {to je „mogu}e vi{e. 121 . „~ak imaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanje ne mo`e pro}i. koja.

a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije.19 U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu „ba{ povoljni. Prije svega. diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. na primjer gubitkom posla. 122 . jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policije ja~a”. u ljeto 1946. Zagrebu i Ljubljani. jer }e svaki novi pothvat biti do~ekan sa sumnjom. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Makedonije.22 Zazor prema Councilu zabilje`en je i kasnije kada se u jednom spisu iz 1948. koji }e pokrivati i Split. ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plodnijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te nego Skopje”. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~ili{ta u Beogradu. 1946. Ali. Prema arhivi British Councila ipak je u 1945. TNA. Organization in Yugoslavia'. u Zagrebu studiraju oni iz Hrvatske. 5. jo{ ne usu|uju otvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj i pomo} nisu po`eljni u Jugoslaviji. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|aju studenti iz Srbije. Split „iako nije jedan od republi~kih sredi{ta po novom ustavu”. u Britaniji bilo 60 studenata. 'Balkan Section.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Vlast je „potpuno ignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”. treba izbje}i multiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu. Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormalni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postigla odre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. Vladaju}i se krugovi na primjer. pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim pod vodstvom direktora u Zagrebu. zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e. FO Publicity Files /dalje 930/420. navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu 19 20 21 22 Isto.21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~enosti u tr{}anski problem. „Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}en je na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svaki otvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama. Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{e nego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije.”20 Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”. Isto. pri tom se ne govori otvoreno o „nepo`eljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego se prona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama. FO: Ministry of Information & FO. Podru~je obrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlasti da zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom re`imu pokazuju vi{e entuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj sna`an a „ekstremni reformisti” u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast biti prisiljena raditi prikriveno. odbijena je molba za otvaranje ~itaonice.

U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11. Bakari} je. napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Izvještaj od 3. SSSR . na sjednici Politbiroa CK KPH u Zagrebu. U spisu u FO 924/123 (LC 5575).Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilo daleko vi{e no u Beogradu (300). na primjer o tifusu i o TBC.000 gostiju. imala je po~etkom 1947. ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed. ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. Preneseno je stajali{te zagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imala Njema~ka. prema zapisniku.. ^itaonica u Zagrebu. IV 1947. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je „op}e.8. naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti da se zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice. u Beogradu ne. Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. Zagreb /dalje: HDA/. Na primjer. u Argentini 71. U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da je takav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”.” Pivo se mo`e dobiti u Zagrebu.26 Navodi se i da su „ruske knjige jeftinije od engleskih”.000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju. osobito intelektualce i studente. Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti.”28 23 24 25 26 27 28 TNA.24 ^itaonica Councila u Beogradu otvorena je te godine. rekao: „Napominje da bi za intelektualce. 123 .. Grad je potpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”. sada upra`njeno”. Turskoj . 'Visit to Zagreb 21-25 July 1945'. Yugoslavia /dalje: BW 66/5. sekretar V. U svom radu Council je kroz ~itaonicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve. izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove u Jugoslaviji. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju. Hrvatski dr`avni arhiv. izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji. a 1948. David Shillan. III 1948. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju i svibnju 1947. u CSSR .23 U ljeto 1945. Zapisnik od 3. formalno otvorena 14. British Council: Registered Files. BW 66/4. 250. navodi se da je npr. Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih. IV 1947. ~lana BC-a nastao je izvje{taj u kojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je to te{ko shvatiti”. „@ivio Stepinac”.. on je samo pozvao svoje studente da posje}uju priredbe koje organizira British Council. FO: Confidential Print..27 U isto vrijeme. izvikivalo je prema ovom izvje{taju. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskog jezika i popularizacija britanske knji`evnosti. fond CK KPH. sije~nja 1946. Politbiro. ve} nakon tri mjeseca”.142. „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljiv nego u Beogradu ali su trgovine praznije.15. Izvještaj od 25. TNA.1. ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~ka Hrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otklizati otvorena srca u rusku orbitu”.K. TNA. u isto vrijeme u Italiji bilo 10. Pojavio se i na Omladinskoj pruzi gdje je odr`ao nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja.

124 . kako sada nema vremena ni sredstava 29 TNA. Sada je propaganda potpuno u slu`bi re`ima. ali su bili spremni djelovati na patriotskoj osnovi. jugoslavenski komunisti su ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. „Da li je demokratska?” Tu analiti~ar ka`e da je „vlast partizana mo`da za narod. Ovim argumentima.” Zanimljivo je. „Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istrenirani oko slogana koje moraju izvikivati. jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava 'kompromitiranih'. prilog izvještaju od 21.” Na lokalnoj razini.. koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~ka organizacija SKOJ. federaciji i demokraciji. 1. Jugoslavenska propaganda Obilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima Ve} u junu 1945. „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~ke partije. VI 1945. pri ~emu je temeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca. oni su bili poslije redom izvikivani”. „jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada. nedostaje uvjerljivost. „Narodne demonstracije” su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom `ivotu nove dr`ave „za koje njegovi vo|e ka`u da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”. Propaganda je tu ostala ista kao i po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike. Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{taju razli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protiv omrznutog re`ima” i postala „glas re`ima koji izgleda postaje diktatorski i neomiljen kao njegovi prethodnici”. u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slobodni izbori.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ranijeg glavnog predmeta propagande”. Elaborat se potom bavi analizom na~ela i politi~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima. Jer.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pitanja te se pribli`ila i onima koji nisu bili komunisti. FO 371/48883. vje{to organizirana”. njezin zna~aj postaje jo{ ve}i. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politici i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijih oru`ja partizana: bila je jasna. Na samopostavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dr`ava”. autor odgovara potvrdno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separatizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”. po~ev{i s onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'. stoji dalje. kad je osvojena vlast. 'Partisan Policy and Propaganda'. 2. dosljedna i sna`na i poga|ala je `elje ve}ine stanovni{tva. stoji dalje. R 11208. niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje i uni{tenja izdajnika i kolaboratora”. Bila je. ali jo{ uvijek nije narodna. kako je malo spontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la u posjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista.

Autor elaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Iako postoje listovi politi~kih stranaka. 125 .. koji „bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama. Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala. dovoljno je promatrati svakodnevni `ivot.K. `ena i sindikata. Amerika i Britanija su u doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog. odnosno izdava~i su im masovne organizacije omladine. jako su ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organ Komunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list. mar{ira s drugovima demonstrantima. osobito mlade generacije. Jer. Selo. npr. odnosno u propagandnom odjelu V[ NOVJ. strani dopisnici mogu raditi.30 Ali. najbolje se vidi u pitanju Julijske krajine. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velika KP'. antifa{isti~kog bloka ali „one sada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in `ivota druk~iji od onog u novoj Jugoslaviji”.. ne mo`e se re}i da je cenzura „prevelika” jer. Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugoslaviji. veliki Tito'. Tu je velika uloga SKOJ-a. navodi se dalje. Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj. za velike promjene u obrazovanju. ~ak je i selja~ki pjesnik i ~lan HRSS-a. prema elaboratu. ka`e se u ovoj analizi. Isto. Stanko [kare. 3. pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i ponavlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 On posvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarni elementi u savezni~kim zemljama. sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odane u~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. ali ~lan obitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik. da usmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija. Zanimljivo. sjedi u dr`avnom ministarstvu. a koje su „samo nali~je slu`bene politike”. koji „jo{ uvijek dr`i cenzuru iako je i posljednji Nijemac istjeran”. 'veliki Staljin”. Slobodni dom. pi{e dalje. ovo pitanje „Tito i njegov najbli`i krug mudro su ~uvali dok 30 31 Isto. postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u i to u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik za kulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja. nedavno izdao knjigu balada posve}enih Crvenoj Armiji. prodaju se strane publikacije. Jer. 2. Iako se nastoji dr`ati ravnote`a u uvozu stranih publikacija. nego su svi dr`avni. jer su u njima samo prijevodi s ruskog”. nema listova koji bi bili nezavisni. Kako radi „ova ma{inerija”. u kojemu rade civili. Novinski napadi su obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca i njihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. „kakav pogled na `ivot mo`e imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu.

„Od stranih jezi32 33 34 35 Isto. 'Anexure B'. 126 . I 1946.” I propaganda je do`ivjela velike promjene. Ali sada je jasno da je njihov poziv na izgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizma rezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima. Jedan od pozitivnijih aspekata novog re`ima jest pobolj{anje polo`aja `ene. se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javna kampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima.33 Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno da komunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odiozna proteklih dvadeset godina. FO 371/59425. Nedostaje doma}ih knjiga pa }e velika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom. 4. humanisti~kim znanostima se posve}uje minimalna pa`nja. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~ke osnove u cijeloj dr`ave va`e za nastavu historije i knji`evnosti. TNA. stoji u spisu s kraja 1945. U listopadu 1945.” Te`i{te se stavlja na prakti~no i tehni~ko obrazovanje. X 1945. ka`e autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda u Jugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i okovala kriti~ka misao”. za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pitanje'. vrti}i za djecu „grade se pored tvornica”. da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slojevi i politi~ke grupe”.. kako „`ene moraju raditi”.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter partizanskog pokreta jako promijenio. 153. Stevenson je izvještaju prilo`io materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog ka`e da.35 Jedini novi ud`benik koji se radi jest onaj za ni`e razrede osnovne {kole „koji se potpuno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta. Iako u Beogradu nikad nije bilo za to interesa. To da je on nekad zaista bio vrlo popularan i reprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodima Jugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao.”32 Slijedio je niz napisa u novinama. 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzvikivati: 'Ho}emo Trst'. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanja podsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja problema upotrebom sile. Izvještaj od 5. 3. TNA. izjave su davali i „oni Slovenci koji nisu ~lanovi KP.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.34 Uloga propagande u {kolstvu U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalo truda da ga se prilagodi doma}im prilikama. FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje: 1110/. sada je – a to je zapravo ironija. 'Memorandum'. 5. Isto. prilog izvještaju od 7. dok je prije slu`ila borbi za nacionalnu slobodu.

” Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten {irom zemlje. uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost re`imu a ne da pobolj{ava njihov polo`aj. ali koji su „bili s partizanima”. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni. Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946. mitinge i demonstracije. „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine. U mnogim osnovnim {kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir.36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgube posao „malo je {anse da se dobije neki drugi”. SKOJ. objavila je `estok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka. koja jest jaka. ~esto i nesvr{eni studenti. povijest partizanskog pokreta i bezvrijednu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a.” Vjeronauk je tako|er neobavezan. I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska. godine. Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stalno sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima. 4. u ve}ini {kola u~enicima koji `ele poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke. Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedam godina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u kojima se to mo`e provesti. mora pogledati {kolske 36 37 Isto.K. Vlast je {kole pretvorila u oru`je svoje propagande. izgleda. nakon povratka iz Jugoslavije. ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijim razredima gimnazije. Sve su one pridru`ene Narodnoj fronti i organiziraju u~enike da odlaze na proslave.. II 1946. sposobnosti da pou~avaju i{ta drugo do partizanske pjesme. u nedostatku {kolskih knjiga.” Na to se i posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe u racioniranoj opskrbi. Kad pristignu novi nastavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijesti i sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”. „kojima je te{ko ne pripadati”.” [kole formalno vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na polo`aj nastavnika ima sindikat u koji oni nisu obavezni u}i.. u protivnom se izla`u opasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'. SPEHNJAK Propaganda prije svega . Beogradska Politika od 9. USAOJ. 127 . Sve to utje~e da nastavnici naizgled podr`avaju re`im a njihovu sindikatu je. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kola pretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustva da dr`e red u {kolama niti.” Postavljanjem ili razmje{tanjem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao i u svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom povjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti. objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine. „U stvari. ali nije otvoreno komunisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”.

Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina. Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstro`oj kontroli. dostignu}a. stje~e se neizbje`an dojam da Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke re`ime.000.000.”. R 1107.) „bespogovorna podr{ka politike NF i njezinih vo|a”. Daily Telegraph. 25. FO 371/59425. militaristi~ke i totalitarne u tonu. On jest prekr{io neke zakonske odredbe.38 Uloga medija u propagandi Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga. vode imperijalisti~ke ratove. preko 1.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. [uba{i}a i [uteja. g) „odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mjesta”. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke. I 1946. h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za re`im ili onih koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo u narodu.” Kao primjeri navode se ispu{tanje djelova govora ministra E. „Sukladno tome. f) „namjerno krivo citiranje”. 'Anexure C'. sve druge su zatvorene.” TNA. kao i u slu~aju ostavki Grola. savezne informativne agencije. 'The future of Jugoslavia'. kultura. ud`benike. Memorandum. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1. Pjesmarica za istu dob sadr`i i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'. za razliku od Narodnog glasa. Bevina. „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu. FO 371/59425. Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su „temeljno politi~ki u tonu i mo`e se re}i da nema ni jednog lista za potpuno nepoliti~ku zabavu. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola. d) „puni publicitet svakoj vijesti iz Sovjetske Rusije (sovjetska politika. a tehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu. Oba lista bila su tiskana u velikoj nakladi za jugoslavenske prilike. dok se koristi svaka prilika da ih se prika`e u lošem svjetlu. umjerena i inteligentna”. a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~ki u tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. „iako list nije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi. prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata. Grolova Demokratija. itd. 2. c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj fronti kao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”. ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugoslaviji. R 1107. b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje. 128 . „uravnote`ena. i jo{ se moglo prodati da ih je bilo. pojam nikad jasno definiran”. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili 6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu. Nikad se ne daje publicitet pozitivnim dostignu}ima zapadnih demokracija. e) „monotono omalova`avanje svega britanskog ili ameri~kog”39. neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je na njega u~injeno mnogo osvrta.” Opozicijske novine – listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni. itd. dobro pisana. iako „tehni~ki niti jedan od tri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere. Humoristi~ki listovi su me|u naj`e{}e politi~kima u tonu. koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|anin ne htio vjerovati u ono {to mu govore novine. monotono ponavljanje }e ipak 38 39 TNA.

” Sve {to se reklo o novinama. „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast `eljeznim lancima u cijeloj zemlji”. u Borbi na neke suce koji su. naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri~ko). 5. Jugoslavija je s Britanijom sklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}. zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualizmom. Ali.”41 Ipak. „Filmovi se u Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. 129 .. mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje oko zapadnja~kih filmova. ali ima i drugih. ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti.) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede. Isto. imati rezultata. Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba. temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'.” Bilo je vremena kad je i on sam mislio tako. Ne}e znati da ima dru{tvenog.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj. 'Anexure C'. 40 41 42 Isto. ameri~kih predratnih filmova. kojemu se tako|er pridaje velika pa`nja pa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetu doga|a i to ba{ putem svojih novina. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podr`ava reakciju i potpiruje imperijalisti~ke ratove. vanjskopoliti~koj domeni. 6. ve}inom ruski. proizvode se samo `urnali i to lo{e kvalitete. On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali broj glasova na op}im izborima. Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha. I ne}e znati {to je britanski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu. S.” Nedavno su tri filma zabranjena. bili blagi u izricanju kazni za privrednu kolaboraciju. va`i i za radio. ministra za Crnu Goru u saveznoj vladi. ali kako nije sklopljen ugovor o kori{tenju. SPEHNJAK Propaganda prije svega . koji su jako gledani. koji predstavljaju usku manjinu. R 1107. tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kao i u Rusiji. Zato su u kinima prikazuju strani filmovi. Nakon nekoliko dana javni tu`itelj tra`io je njihovu smjenu. prema njemu.. njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjoj situaciji. U tom smislu. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kralja (Petra. TNA.42 R. „Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom re`im mo`da postati manje diktatorski i vi{e liberalan u svojim metodama. navodi se napad Milovana \ilasa.K. Oni rade za Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~kog gledi{ta – da }e Jugoslaveni `eljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to su dali novinama (to jest. tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i prihvate britanske filmove. FO 371/59425. to }e uskoro prestati. K. On }e po~eti vjerovati da je sva opozicija svemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka. 7. jedan zato „{to je prikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudima pri povratku u civilni `ivot. Tako|er.

”45 Orijentacija jugoslavenskih novina da povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine. I 1946. IV 1945. Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapadni saveznici.44 Na ovo je iz FO-a Stevensonu 22. ka`e Churchill. neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije bilo obe}ano u ranijim dogovorima. Hitleru i Hirohitu. 'Press Attache's monthly report'. VIII 1945. R14413. TNA. TNA. Amerika je direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova i aviona za slamanje kineskih patriota. FO 371/48883. mj.. Izvještaj od 25. [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ih namjera. Upravo je na tragu te nove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju. I narod i predstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinama se o tome ne pi{e. FO 371/48883. u ministarstvu informacija je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{u neprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju. Noyes pisao „[to sam vidio u Jugoslaviji”. 6. „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima. FO 371/48883. Ova mjera ote`at }e rad stranim novinarima pa }e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima koje jugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeovim instrukcijama. R 7659. ali se Kosanovi} po`alio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori „ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Zemlja je zaista stradala u ratu kao rijetko koja u Evropi. VIII 1945. prilo`en je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'sloboda {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”.”46 Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. Nakon protesta iz ambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbog neiskustva novinara” i da je od ukupno 60. Izvještaj od 23. Na ist. U njemu je komentiran napis u ameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A. Sloboda {tampe Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskim karikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera koji ga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju. bila da je raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. osobito Britanija.000 tiskanih primjeraka konfiscirana ve}ina tira`a. Izvještaj od 14. kapitalisti krvopije i fa{isti”. Kasnije. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je 43 44 45 46 TNA. Slu`beni protesti nikad ne urode plodom. ambasadi nije uvijek bila razumljiva. jula poru~eno.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula. R 13747. Na primjer. @estina s kojom se to radilo. 130 . stalno se govori da su saveznici koji danas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti. ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. bila je pak konstantna: prema jednom izvje{taju. U izvje{taju iz Beograda od 29.

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

pisao o „vojsci Dra`e Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i 1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijansko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni razgovor s Mihailovi}em, „naoru`anim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e i ograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Dra`a' te izvijestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 sudaca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu, izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisala je Borba, ali je jasno, ka`e ona, na {to svi oni misle „kada optu`uju na{u zemlju da nema u njoj slobode {tampe. Kako se mo`e vidjeti, sloboda {tampe zna~i urednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva 'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}e postojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis u kojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju klevetati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivati ubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novinama a u vezi ove zemlje.”48 Na~ela kulturne politike 1948. Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”, analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}a na Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU. On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”, „zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slaveni branili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vremena za knji`evnost.”49 Ne mo`e se ipak re}i da je „zapadna civilizacija u Jugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom literaturom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dosta knjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maughama, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekim autorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovano problemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {to su to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi, ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedne knjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u elaboratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedam knjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja47 48 49

TNA, FO 371/67440, R 1996, 3. Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946. TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

131

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedene u prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela' – prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj (Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „neprijateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti, njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika', moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i ne treba pridavati pa`nja, ka`e se u dokumentu.50 Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poezije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavili su ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi u humoristi~kim novinama, one ne sadr`e vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor, nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Temeljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dr`avi samo jedan smisao `ivota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost i literatura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevima vlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kih nego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpuno razli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dr`ava fanati~no puritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrira i novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djela Knuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, ka`e se, sve dok ne do|e „komunisti~ki milenijum” i dr`ava ne odumre, ljudi se u takvom shva}anju moraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komunisti su puritanci i u osobnom `ivotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo da ga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema `enama, kao i njihovu sklonost da se „`ene nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bila i slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu „{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno s otkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemaju mogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uva`avanje njezinih na~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglo navesti da isto po`ele i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce u Jugoslaviji, stoji u dokumentu.

50 51

Isto, 24. Isto, 25.

132

K. SPEHNJAK

Propaganda prije svega ...

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948
Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years after the WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office of the Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cultural organization British Council were marked by political questions. The same held true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of which was „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA" Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954
APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmejcima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazuju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti i komemoracija odr`avanih oko ovih spomenika. U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isidore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovljevi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstova mogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izra`avaju potiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kao oslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadr`aj pri~a je topao i emotivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za te`inu uloge koja je Crvenoj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj
1 2

Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 1946 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpskoturskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovi ja~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu: Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik `ivi u srcu Srba daleko je ve}i. Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvala uspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu. Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je u Beogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je bio jedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika u Velikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusima palim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenik Rusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13. januara 1936, str 5.

134

O. MANOJLOVI] PINTAR

[iroka strana moja rodnaja

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enom Beogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika ukazivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novu kolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideolo{kog pribli`avanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vremenu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnih manifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smislu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika u borbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~ kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime, postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja novog identiteta jugoslovenske zajednice. U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta je vest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvog spomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su „komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todorovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika. Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime Crvene Armije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Narodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa Mijalko Todorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji je podignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti podigle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/jugoslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti. Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnije podizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava period u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, ali i na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojnika Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i sna`enja socijalisti~kog dru{tva, ali i dr`ave. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflektovala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|utim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavali i marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno raspadalo tokom ~etiri ratne godine. Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcima jasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana
3

Politika, 28. oktobra 1944.

135

godine dominirala je zvezda petokraka. nove vlasti su poku{avale da organizacijom svakodnevnog `ivota. Pre filma prikazan je i `urnal o boravku Tita u Moskvi. ali je uz petokraku i krst kao dekorativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani. 23. sati. Aleksandar Rankovi}. Jugoslavija . Vlada Ze~evi}. naime. str. gotovo uvek postavljan je i beli mermerni krst. nova ideologija uz jelo najlak{e konzumirana. Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomenika koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mestima koja je ona osvojila. namesnici. broj 32. ~ija je prva sve~ana premijera bila drama „Najezda”. Sve {to se u njoj de{ava – u Rusiji. a prisutni su bili i Edvard Kardelj. nije narodni. koji je prevela Desanka Maksimovi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR. decembra 1944. 3. Me|utim. kao paradigma nove dr`avne ideologije. Andrija Hebrang. 3. kroz brojne kulturne aktivnosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti. nova ideologija. Uostalom ovaj komad. 136 . Politika. kasnije Trgu Republike. ^udno je sve. koliko i ruski. na po~etku nove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nom trgu.. i 1945. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom. izvorni komad? S pravom. obavezno izno{ena i izlagana hrana. ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola. Politika. ali je u njenom podno`ju. Jedna od prvih aktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta. Sreten @ujovi}.5 Tako je skroman spomenik postao prvi simbol novog dru{tva. Kenigzbergu. str. gde je ova praksa tako|e sprovo|ena. koji bele`i po~etak nove povesti na{eg grada.4 Premijeri je prisustvovao Josip Broz Tito sa dr Josipom Smodlakom. Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{to prva premijera u zaista narodnom pozori{tu. ali je sna`no kori{}en u dr`avni~koj retorici. predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi premijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije. 4 5 6 Maršal Tito. veoma ~esto sa srpom i ~eki}em. str. 21. juni 1948.6 Njima. ili Berlinu. ali je „Najezda” isto toliko na{ komad. 30. s Ingulca i Dnjepra reke. zemlji podunavlja Sme{ali im se datumi. jo{ su intrigantniji primeri sa sela. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu „Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”. Odmah po ulasku u Beograd.SSSR. de{avalo se i kod nas. Le`e sad sred ulice daleke U Beogradu. april 1945. Po re~ima upravnika Narodnog pozori{ta. ko da se u snu javlja. koji je objedinio oba ova suprotstavljena simbola. Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944. ili na grobljima vojnika u Be~u.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. na primer. . Se}anja o svetlim podvizima. Milovan \ilas. ili sa leve strane.

Svi }e opet u bojnu smenu. 27 novembar 1944. Politika 2. Hodo~a{}e na spomenik palim crvenoarmejcima na Trgu Republike. 137 . decembra. decembra 1944 str 3.8 Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~esto isticana i pre partizanske. I `ene u crnini ne`no Cve}em im grobove zavile I plakale sve neute{no. ali nikako jedini podignut u tom periodu. ispred kojih je svaki doga|aj i politi~ka demonstracija zavr{avana u to vreme. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana. organizovano je u formi lai~kih procesija. Kao da su srdaca nade. a pripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do 10.O. Tako je na primer. koje su demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere. Vidi: Politika. Vidi: Politika. 26. Samo od 15. Mu`eve pratile pale. 16 juli 1945. dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim za boravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane. To su samo o Beogradu snovi. Obudovele `ene mlade Nad njima uplakane stale. dr`avnim i srpskim zastavama polo`ili srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika. str 9. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja Vojnici uniforme nepoznate Kao bra}a stajali nad njima. do 30. Spavaju-i sve im se ~ini San im je ispod rednog svoda. Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dr`ava do`ivljavala je simbiozu kroz spomenike. kao da su sinove `alile. novembra 1944.7 Ovaj spomenik je svakako bio najzna~ajniji. da bi pri~e o plja~kanjima 7 8 Tako su `elezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim. Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladine Jugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica Miloša Velikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika. Ne mogu iz njih da se prenu. Svenarodnom grobu njinom Zemlja do{la da po~ast oda. poginulim crvenoarmejcima stanovnici glavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika. Do}i }e za snom desant novi. njegovi u~esnici su polo`ili vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob neznanog junaka. mart 1945.

jun 1945 str 5.13 16. februara 1945. je u Beogradu u podno`ju Vukovog 9 10 11 12 13 Vladimir Dedijer.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjetskih vojnika koji su `ivote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu. 25 decembra 1944 str. Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja Aleksandra predstavljao je mesto `estokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda i mesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao. 25 decembra. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskih vojnika. decembra 1944. 24. koji su u jednom pismu upu}enom u Beograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskoj neprijateljskoj zemlji”. 13. Miodragom Popovi}em.10 U skladu sa tim. 1948. koji se u danima osvajanja grada komanduju}i jedinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti. Polaganje njegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika. Razgovor sa Prof. Politika. i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR. Var{ave i Praga.12 Posle desetak dana. ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvojene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vu se i ogledao iz ovako definisanih obrazlo`enja. decembra 2003.9 U prvim danima po oslobo|enju uru~ivani su. decembra 1944. Josip Broz Tito. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te. ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori o bratskoj slovenskoj ljubavi. gde je od ranije le`alo telo majora Vasilija Mihailova. ordeni i odavana priznanja. II i III reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda. tako|e poginuo pred Budimpe{tom. Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo pred Budimpe{tom. Politika. Politika. 20. 3. ali nijednu granatu ne}u da pustim na slovenski Beograd”. koji je „po sopstvenoj `elji” sahranjen u Beogradu 13. koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj~eš}e prepri~avanih na ^uburi i u okolnim delovima Beograda. Beograd 1953 (2. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJ odlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I. pristao da poštedi `ivot nema~kog vojnika. decembra 1944. novine su podse}ale javnost da se radilo o velikom prijatelju Beograda. str 4. me|utim. str 3. 138 . izdanje) Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja. 16. Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vukovog spomenika. Prilozi za biografiju. po sopstvenoj `elji je sahranjen u Beogradu. komandant strelja~kog puka Crvene Armije. u: Politika. a to je i `elja njihovih drugova. dok su ukazom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesarijata Odbrane SSSR. Kenigsberga. Veli~aju}i njegovo herojstvo.11 I Ivan Aleksandrovi~ Stri`ev. Be~a i Berlina. Politika je donela vest da su jo{ dva crvenoarmejca po sopstvenoj `elji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zalmanovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihova `elja. ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda.

21. Politika. Akcije njihovih postavljanja 14 15 16 17 18 19 Politika. me|utim. januara 1945. pitanje da li se radilo o stvarnim `eljama poginulih. 139 . januar 1945. na kojima su govorili profesori Viktor Novak. koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a. mart 1945. a sahrana je odr`ana na centralnom gradskom trgu pored jos tri oficira Crvene armije. 17. Isto. Oni su na{li „ve~iti po~inak u bratskoj zemlji”. nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. Me|utim. svakako problematizuje ovo pitanje. Politika. su svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspolo`enim sredinama. Kreiranje se}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset i sedam godina Crvene armije. februar 1945. pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spomenika 9. „manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom Savezu”.14 U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Republike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu). MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin. Me|u njima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~ Dudkin”. Isto.O. u Kara|or|evom parku. na Slaviji. poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te. sumnja u humanost vojni~ke prakse i brigu za obi~nog vojnika i njegove `elje u trenucima najve}ih borbi.15 Ostaje. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anosti u Beogradu. februar 1945. Kirilo Savi}. 16. Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i u drugim gradovima Srbije. Njegovo telo prethodno je bilo izlo`eno u Sali doma lokalnog JNOF. Na Slaviji su polo`eni venci na grobove i odr`an veliki miting na Pozori{nom Trgu. Borislav Bogojevi}. ispod spomenika Vuka Karad`i}a.16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakov sve~ano sahranjen u Petrovrgradu. 10. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije.19 Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beograda koja su se na{la na putu Crvene armije. Vodi~ kroz Beograd sa planom. Du{an Nedeljkovi}. koja je sjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i pre`ivelih ja~ala dru{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici.18 Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgleda sve~anosti. kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu. Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946. 24. Na ulicama grada. kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beogra|ana. februar 1945. ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direktno sna`en izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje.

20 Na seoskom Domu kulture danas se.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. dok je spomen plo~a skinuta i verovatno uni{tena. ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palih Crvenoarmejaca.22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici. godine. Lug 8. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanik patrijar{ije. Na vrhu samog spomenika je postavljen krst. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce u blizini sela. Spomenik je ogra|en. istina. Ceremonija je sve~anao protekla. narod Velikog Mokrog Luga i na{e domovine podi`e ovaj spomenik selo V. Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog narodnooslobodila~kog odbora.21 Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i partizanima palim za slobodu. niti je podse}anje na veze sa SSSR bilo po`eljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela. januar 1945. Na spomeniku je zapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije. Tako je spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi. NOV I POJ za oslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva. a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka. U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedam godina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnika Crvene Armije i jugoslovenskih partizana. 26. Posebno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~eni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. rame uz rame sa predstavnicima sovjetske vojne misije. 9. februar 1945. M. Politika. januara 1945. a ispred njega su ura|eni posebno interesantni cvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em.” Ispred spomenika je u skladu sa narodnim obi~ajima polo`ena hrana i pi}e i organizovana da}a za „pokoj du{a poginulih”. U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Bo`i}a – 8. Interesantan je i re~it dalji `ivot ovog spomenika. Posle rezolucije Inform Biroa i odgovora jugoslovenskih komunista. ambasade i Jugoslovenske narodne armije. a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protiv unutra{njeg neprijatelja. nalazi spomen plo~a na kojoj su zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB i koja je postavljena 1963. a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetske ambasade. I 1945. ali na njemu vi{e nema 20 21 Politika. Njega je otkupio lokalni kafed`ija i iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina. svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva. ali su ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. kada spomenici crvenoarmejcima nisu vi{e predstavljali najsvetija mesta. 140 . Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sredstava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja. sve{tenik je izvr{io crkveni obred.

maj 1945. 141 . praksa podizanja spomenika nije prekidana. koje su odr`avane u vreme nema~ke okupacije Beograda. Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti. 7. otvorena je prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu.26 Pri tome. ~iji je Akcioni odbor usvojio smernice za rad. po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi. „Tri tenkista”.maj 1945. omladinskih i vojni~kih horova. 4. Prepevi sovjetskih kora~nica. „Kapiten Komsomoljec”. 21. „Tjomnaja no~”. su bile redovno izvo|ene u Srbiji posle 1944. 16. pod predsedni{tvom Rodoljuba ^olakovi}a. predstavljale su jedan od najefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i Sovjetskom Savezu. Na godi{njicu oslobo|enja grada. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su pali bore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav. 9. Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Pozdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom.23 a ceo oktobar trajalo je i snimanje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. podignut je na grobu u koji su polo`eni ostaci vojnika izva|enog iz 22 23 24 25 26 Isto. „Sveti rat”. od kojih je najgledaniji bio Ural kuje pobedu. str. Iako je spomenik u relativno dobrom stanju i ogra|en.. organizovana i izlo`ba u cilju propagande Crvene armije. Moskva 1988. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi}evi}. pokrenuta i brojna kulturna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom. str 4. Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer. „Motrozi komsomoljci”. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije. E. Birjukov. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu. 21. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be. „Kalinka”. oktobra 1944. Politika. {to je verovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu.25 U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog doma kulture. februar 1945. pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enja ruskog jezika. 8. uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”. 1945.24 Tako|e. Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u: Politika. februar.O. Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR. na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18. Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu. Mali spomenik sa petokrakom. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu na Kalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji. Isto. oktobra. poznat i kao „I|ot vojna narodnaja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”. Politika. snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sve istorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd. maj 1945. ambasade i predstavnici sreskog narodnooslobodila~kog odbora. O Sovjetskim kora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami” prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predstavljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih. on je potpuno neprimetan za prolaznike. „Sevastopoljski valjs’. Po voennoj doroge. a popularne pesame i kora~nice. pa je tako u Vi{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”.

koje je podiglo granitni spomenik palim crvenoarmejcima. a leta 2003. ili je preme{ten na seosko groblje. jun 1945. posle sukoba sa IB-om. prisustvovao je otkrivanju spomenika palim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda. Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna. danas nigde nema ni pomena.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako da je pitanje da li se on jo{ uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a. koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica. Sve~anosti je prisustvovala sovjetska delegacija. tako je lo{e pro{la i spomen plo~a poginulim borcima NOB. ~ije ime {kola nosi. Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo redovnu pojavu poslednjih dvadeset godina. koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu. oktobar 1945 Politika. kao {to su Aleksinac (u kome su vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slobodu Srbije pre osam decenija). ^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskom dvori{tu. Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava heroju palom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”. 4. jun 1945. zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata. nalazi se selo Le{tani. Uprostoravanje ideologije socijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa. koje su isticanje `rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan. Politika. Sovjetski ambasador. O grobu neznanog crvenoarmejca. po ko zna koji put je uklonjena i bista Ivana Milutinovi}a. jun 1945 142 . 27.28 I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu (kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo). a kad je skinut selja~ki {areni }ilim sa spomenika. 30. a po re~ima seljaka. Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutne na ruskom jeziku.27 Ovaj prili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesantan. 15. ili Subotica. u toku prvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|eno podizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj27 28 29 30 Politika. a sve~anost koja je tom prilikom prire|ena predstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. Sad~ikov. koja joj je izjahala u susret. Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosila duboku simboliku i obavezivala gra|ane. Nekoliko kilometara dalje.29 Spomenici su podizani i u ve}im mestima. Politika.30 Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam.

broj 43 maj 1949. 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i 145 `urnala. na kome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog saveza i zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”. 143 . MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja nicima Crvene armije.O. prikazana su 192 umetni~ka filma.50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR. ustupaju}i mesto Stojanovi}evom spomeniku Vojvo|anskim brigadama. me|utim. 1948. prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tira`u od 17. prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270. Prema podacima u Novom Sadu su od 1945. a na prijemu u Domu JNA. odr`ana 1864 nau~na predavanja. sve~ani govor je odr`ao Mihajlo [vabi}. što je predstavljalo 63%.288 primeraka. ali i kona~noj pobedi partizanske borbe. ulice su prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetu komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu. tj 488. do aprila 1949. sve~ano ure|ivani na gradskim trgovima. U Vršcu je odr`ano 12. koji je mestom postavljanja. juna 1949. što zna~i da je prose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP). godine. koji je samo kratko rekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilometara. sekretar gradskog komiteta SKJ. da zajedno sa na{im borcima daju `ivote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”. potpuno je zaboravljen.946. kao i idejnim re{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku.000 ljudi. gorbovi palih vojnika. sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca. na repertoar je stavljeno 67 stranih pisaca. 31 32 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odr`alo Plenum uprave 14. Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovu zaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komunalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja. str 27 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u inostranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara.32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji pola`u vence na grobove crvenoarmejaca. Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposredno po zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji na Batinskoj skeli. od toga 43 sovjetska. preispitivanje celokupnog odnosa sa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokaza o nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama socijalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskve stizale.505. preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilaca Beograda.847. je 76.31 U tako promenjenom odnosu snaga. što je predstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga. a mesto i uloga crvenoarmejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenuti u sve~anim govorima. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji „u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”. na kojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1. Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. gotovo svi simboli su. Ovo groblje je otvoreno u okviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda. Do kraja 1948. Umesto grobova crvenoarmejaca. a u sezoni 1948-49.776 predavanja.622 slušalaca. Dr`avna pozorišta su u sezoni 1947-1948 prikazala 88 stranih dramskih pisaca . prepisani novim partizanskim.od toga 48 sovjetskih. Od raskida sa Isto~nim blokom. U ^a~ku je odr`ano 645 predavanja o SSSR i 75 akademija. koje je sve~ano otvoreno 1954. Jugoslavija-SSSR. Od oslobo|enja do marta 1949. U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od 10 do 21 isto kao i kod radio stanica.

the first monuments erected already in October 1994. Creation of the new collective consciousness was grounded in the political and ideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the paradigm of the Red Army soldier. Although first actions considering Soviet soldiers burials and monument erections were organized by the local communities and with the active participation of the church. monuments were one of the strongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslav identity constitution. in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second World War. the ceremonies of their unveilings included Yugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army. glorification of the Soviet martyrs and heroes was marginalized and replaced by the glorification of the autonomous battle of the Yugoslav communist. Summary „[irokaæ stranna moæ rodnaæ” Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) Ever since the first days of liberation. but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the battle against Nazism. 144 . After 1948. However.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

7(=163. str. Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove.6)(73)"1945/1948" Institut za noviju istoriju Srbije. U budu}im ekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su. 203-206.4. godine APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosa nove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SAD kroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~koj populaciji. sveobuhvatnim promenama u politi~kom. nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sa dr`avama Zapada.6)(73)(091) JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI Propagandni rad me|u iseljenicima u SAD od 1945. barem u prvoj posleratnoj godini. do 1948. uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije. bili su jasni pokazatelji budu}e politike jugoslovenskih komunista.3/. jugoslovenska dr`ava se suo~avala sa nizom te{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji. ono se. sadr`aj Ugovora o prijateljstvu. jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. ali i nestabilnim politi~kim prilikama. ali i sa su{tinskim. Beograd 1969. svrstavaju}i se u red zemalja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma.Vesna \IKANOVI] UDK 314. Posle Drugog svetskog rata. Beograd 32.3/.019. suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom. Tako je Sava 1 Ideološka bliskost. uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave.15:32(=163. time i dr`ave Jugoslavije u posleratnom periodu (B. vojna saradnja za vreme rata i kona~no.1 Me|utim.1945. ekonomskom.) 145 . Na me|unarodnom planu. sklopljenog 11. dru{tvenom `ivotu kao neminovnosti procesa preobra`aja dru{tva usled uvo|enja novog sistema vlasti. komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile u pitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku. a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije. Petranovi}.5-054.

V. Aptona Sinklera. a samim tim zahteva poseban pristup i organizovani rad. VI/2-(1-96). avgusta 1945. Komisija za me|unarodne odnose i veze. IX. jugoslovenske vlasti su vrlo brzo u iseljeni{tvu uo~ile i va`an potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i pre svega ekonomskim promenama u zemlji. naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~ajeva.1945. Dedijer me|utim. Pogled se upirao ka pojedincima.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. k-5 A SCG. f.06.SAD. intelektualni i liberalni krugovi. Str. u Njujorku proširene su aktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. Jugoslovenska emigracija . k-5.rezerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije. 109-VI-1-82. jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetan refleks u Americi. „za nas u dana{njoj situaciji najva`nije diplomatsko mesto”. br. V. kako u okviru planiranih aktivosti u SAD. tra`ili su se alternativni oblici za{tite ili ostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD. Save The Children Federation. 109-VI-1-82. VIII. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih dela da omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu. Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {to kod Amerikanaca mo`e izazvati utisak nekog neprijateljskog dr`anja isti~u}i da je to „i mi{ljenje Mar{alovo”2. IX. 1944. pre svega ekonomski. gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo veliku mogu}nost. sama po sebi. Va{ington. prestonica „zemlje imperijalizma”. u rukama Angloamerikanaca.pov. glumci. dok je za Vladimira Dedijera. koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti. A SCG. privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partnerima u budu}oj saradnji. Pored izra`enih negativnih ocena o emigraciji. Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv. CK SKJ. godine. ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugoslavije u Americi. Krajem te godine. CK SKJ Ideološka komisija. a u materijalnom smislu. Izveštaj V. Dedijera iz SAD. Ovo je jako va`no iz politi~kih razloga. iako ni politi~ka komponenta nije bila zanemarena. javnim li~nostima. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. f. dostavljali su pomo} preko razli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ. bez datuma Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD. 20. definisanje ciljeva u 2 3 4 5 6 Sava Kosanovi} dalje u pismu S. pre svega onoj politi~ki aktivnoj. bila. a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugih agentura”5. Karnegi i Rokfeler. u njujorškoj luci otvoreno 146 .avgust 1945. fascikla 6. javni radnici poput ^arlija ^aplina. fondacije. UNRRA.4 Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao. pisci. CK SKJ. 7. tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara niz mogu}nosti. k-37.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu. ? SCG. Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}e pravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj. reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali.3 S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`niju i otvoreniju institucionalnu saradnju.6 Me|utim.” Arhiv Srbije i Crne Gore. ocenjenoj da je „glavna baza za antijugoslovensku propagandu. istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u toj zemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo „kapitalisti~ki svet”. bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD.

000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma).000 dolara i 350. bilo je povezano. odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovog ostvarenja. S obzirom na to da }e slika. kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom `ivotu SAD. 25. uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ula`enja u problem potpune objektivnosti i ta~nosti iznesenih procena. Jedinstvom ova dva elementa (potrebe zemlje i ukupan polo`aj iseljeni{tva) dolazilo se do procena u pogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD. socijalnog i politi~kog. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanje zna~aja iseljeni{tva. sakupila 450.000 Hrvata. pre svega. a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanih za korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati. Slovenski Narodni Savez 119. fasc. Me|u njima. str. Ministarstvo rada. 273-281). (S. 1963. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. br. 8. u SAD je `ivelo 750-800. kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu.9 Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanja predloga. A SCG f. CK KPJ. ekonomskog. avgust 1946. CK SKJ.7 Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugoslovenskih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju). Ministarstvo rada. U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD i Kanadi". Uspomene jednog iseljenika. Dodatak k izveštaju DCKJ.8 Ako je i postojala nedoumica oko broja. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo je centralno skladište za prikupljanje pomo}i. f. me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali. 250. Lojen. a u sklopu potreba zemlje suo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa. IV 7 8 9 147 . Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika. 507 IX. bila je socijalno ekonomska slika iseljenika.200. Stoga. fasc. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici odnosu na iseljeni{tvo posle 1945.000 Srba (uklju~uju}i tu i Makedonce). A SCG. 68 jedinica 194.000 dolara pomo}i. a samo mali broj me|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”. na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale. profesora.. fasc. dok je mišljenje o drugoj generaciji bilo nešto druga~ije. `eleznoj.. procene su govorile. postignut je visok stepen saglasnosti. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim. automobilskoj industriji dok je materijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”. f. sugestija procena.000 (A SCG. Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljale i slale pomo}. Zagreb. U njima se videla masa radnika anga`ovanih u te{koj. S. advokata. svaka budu}a aktivnost. Zato }e. u pogledu socijalno ekonomskog polo`aja iseljenika. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Matice iseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizacija). pominje se broj od oko 1. fasc. Ministarstvo rada . sa potrebama Nove Jugoslavije. brojnog. fascikla IV. bile poznate. A SCG.000 dolara vredne robe. podrazumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja.V. nalazio se ve}i broj lekara. f. oko 650.000 Slovenaca i 100. a sa Tre}om generacijom oko 900. 67. A SCG. istovremeno ambicioznim planovima koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje. pre svega. biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnog izvora kvalifikovane radne snage. 68 jedinica 194).000 iseljenika. po nacionalnoj pripadnosti.

a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada. koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemlju dok je.SAD. tvrdilo se. Dedijera iz SAD. od 1945. Problemima vezanim za iseljenike. 67. Izveštaj V. politi~kih i ekonomskih promena u njoj. A SCG. 8.12 Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu na iseljenike. kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partije kao snage koja je usmeravala i vodila te promene. Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obrazovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa. ~ini se. Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjem pozitivne slike Nove Jugoslavije. f. golem izvor pomo}i na{oj zemlji. godine. 69. Odlike propagandnog rada Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja. Potreba dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. Ministarstvo rada. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnih organizacija (AF@. avgust 1945. Komisija za me|unarodne odnose i veze. a isto tako i rezervoar kvalifikovane radne snage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva tako potrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11. vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu i svoj tamo stvoreni kapital”. avgust 1946.000 prvoklasnih stru~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogla dobiti povratkom iseljenika iz SAD. bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne i nov~ane pomo}i. A SCG. fasc. 109-VI-1-82. njihovim povratkom. Dedijer iznosio. pov. 8. bili su uslov za preciziranje oblika. ne manje va`no. sindikati. kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time. avgust 1946.f. CK SKJ. k-5. sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uz anga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji. dru{tvenih. ambiciozne i optimisti~ke procene o „20. fasc. inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organizovanja. br. Dodatak k izveštaju DCKJ. Crveni krst. Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava. Me|utim. 50. 148 . dok je V. Upravo }e to biti i osnov za pokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD. sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba pri Ministarstvu rada.10 Iseljenici su. 10 11 12 A SCG f.Ministarstvo rada. 7. uslova za ostvarenje budu}ih interesa. a preko diplomatskih predstavni{tava i u SAD. jugoslovenski komunisti prvi put nastupaju sa pozicija vlasti. XI. Centralni odbor narodne omladine). „danas nesumnjiva podr{ka. istina. malobrojnim ~lanstvom.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

br. Maleti}a iz Njujorka. 149 . godine. Komitet za kinematografiju). Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike 1948.15 Komunisti~ka partija Amerike. Komitet za nauku i {kole. jul 1946. dok me|u slovena~kim sveštenstvom vlada podeljenost. CK SKJ . fasc. New York. avgust 1945. 86/49. Ministarstvo rada. me|utim. 507/ IX.13 Oslonac i podr{ka. posedovanje ameri~kog dr`avljanstva. smatralo se uz Jugoslaviju. Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946. Zanimljiva je i ocena stava crkve. 313) V. Ministarstvo rada. zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}a srpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata". organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika. me|utim. Izveštaj S. fascikla 68. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. stanje konfuzno. kao i ideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privr`ena novim vlastima. Po~etkom 1948. 109-VI-1-82. 1971. bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti prepoznale.68. str. Od njih se. A SCG f. f. kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na radništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu". \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu. s obzirom na mali uticaj u SAD. nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnosti jugoslovenskih vlasti u Americi. tra`ili su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i istaknutim pojedincima. dok se celokupan rad odvijao pod kontrolom i direktivama najvi{eg dr`avnog rukovodstva. udru`enjima i licima koja su svojim anga`ovanjem tokom rata ili neposredno posle njega. Veliki zna~aj pridavao se organizacijama poput Udru`enja za obnovu Jugoslavije. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS". Radilo se. 25. Tako je KPA sredinom 1945. Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji. CK SKJ. k-5. Prpi}. Dedijera iz SAD. godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odr`avanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP. A SCG. sa delom ~lanstva uz Ma~eka. f. Izveštaj V. Potporne organizacije bile su. Kasnije ce rad ovog udru`enja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. IV Udru`enju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru~njaka u Jugoslaviju (A SCG. The Croatian Immigrants in America. sanitetskog materijala).V. u teškoj industriji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700. br. o~ekivalo da se u svemu pridr`avaju saveta i instrukcija iz Jugoslavije. f. U pogledu dr`anja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za Novu Jugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini". o organizacijama. 7. dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanje nov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina. f. IX. Ujedinjenog odbora ju`noslovenskih Amerikanaca. Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u iseljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu.16 Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je na informisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u 13 14 15 16 A SCG.). Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednota bila je. dok je u najve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. U izveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD. 138. fasc. Ministarstvo rada. a delom uz novu Jugoslaviju. kao i ve}ina makedonskih iseljenika.14 Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima. a krajem iste godine i Odsek pravne zaštite iseljenika (A SCG. Luja Adami~a. godine. pre svega.

zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugoslaviji.5286. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima. nacionalnom ravnopravno{}u i socijalnom pravicom”. a {to se stvarno osje}a i vidi svakog dana”. kao do sada. 150 . f. To je svakako bio i odli~an na~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|ana i iseljenika. godine A SCG . kao „ljudi koji se u jagnje}im ko`ama. u Njujorku. smatralo se. Plan rada socijalnih atašea. f. kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno u sadr`ajima na koje se moglo ra~unati. f. ^ikagu i Va{ingtonu. Ministarstvo rada fasc. govorima jugoslovenskih politi~ara.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. zemlji i strukturom nove Jugoslavije”.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga. 9. bro{ura. A SCG .”. CK KPJ. ~asopisa ispunjenih sadr`ajima iz NOB-a. godine. kroz svoje ~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima. biti upotpunjeni novim sadr`ajima vezanim za tekovine Nove Jugoslavije. Pored pisanog materijala. organizovane su izlo`be. 7. ali i lak{eg dobijanja informacija o njima.. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. Dedijera iz SAD. f. k-5. 68. Ministarstvo rada. Pozicija Jugoslavije posle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kim pokretom. avgust 1945. 8. fotografije. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada{njeg propagandnog rada u inostranstvu. iseljenicima su dostavljane plo~e. sadr`aji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbe morali su. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX.109-VI-1-82. ve} iste 1946.20 Me|utim.. ekonomskom strukturom. Izveštaj V. avgust 1946. a sve to pratile su i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. 17 18 19 20 21 A SCG f. sredinom 1946.19 Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etka aktivnostima masovnih organizacija. ro|acima i prijateljima u inostranstvu. upozorava da se pisma moraju strogo kontrolisati” da se ne bi desilo. 68. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~esto dopisivanje sa roditeljima. Ministarstvo rada.21 Stoga. Njihova pisma trebalo je da budu „pro`eta optimizmom i perspektivom. postavljena su tri socijalna ata{ea. i partizanki „od kojih je svaka ubila po stotinu Nemaca”. da se pi{u i stvari koje nam ni malo ne slu`e na ~ast. goloruki tuku sa Nemcima”. Me|utim. 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iseljenicima. 69. br. fasc. ve} u leto 1945.17 Trebalo je da budu upoznati sa „istinskom narodnom demokracijom. istovremeno se. Radi poja~anog kontakta sa iseljeni~kim kolonijama. br. me|utim. ise~aka iz jugoslovenske {tampe. da kroz ista ne provejava samo krik i vapaj pomo}i. O~ekivalo se da upravo one. A SCG. a time i u Americi. no i duh vjere i saznanja boljeg i sre}nijeg `ivota u na{oj zemlji. slika partizana koja je jedno vreme figurirala u Americi. fasc. bez datuma A SCG. avgust 1946. 68. Ministarstvo rada. preklinjanja i moljakanja. fasc.

Izveštaj socijalnog atašea. ali i neobazrivost u postupanju prema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~ke po{iljke. Br. Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara Maleti}a.V. 122. Soldatica iz SAD. 67. 70/46. stru~nih kadrova sa znanjem jezika. A SCG. Maleti}a o prilikama u Americi.68. S.000 dolara. u ameri~koj javnosti postane izrazito negativna. f. Svetozar Maleti}.299. otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sada nezabele`enoj histeriji. Ministarstvo rada. a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti. A SCG. ve} septembra 1946. Pov. 21. f. oslanjanje na. septembar 1946. treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godine intezivnijeg nastupanja. f. u~inili su da slika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti. 69. Ministarstvo rada. f. kao posledice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije. U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dr`ava. 30.24 Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo. su|enja Dra`i Mihailovi}u i Alojziju Stepincu. poput nedostatka hartije. fasc. najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladu Republiku”. fasc. fasc. u drugoj polovini iste godine iznos pomo}i bio je znatno skromniji. odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosa Jugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovodstva u ameri~koj javnosti. 7. Ministarstvo rada. A SCG.26 Zabele`eno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odbor za pomo} Jugoslaviji sakupljao. iznad jugoslovenske teritorije. a za tako mali broj krivica se tra`ila u nedostatku organizacije. 9.br. 68. Ministarstvo rada. fasc. 67. f. 203. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ.68. godine iz Sjedinjenih Dr`ava vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovremeno tvrdilo da postoji `elja za povratkom. godine A SCG. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. fasc. upravo daje sliku ameri~kog raspolo`enja prema Jugoslaviji. slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. Izveštaj socijalnog atašea D. Ministarstvo rada. jul 1946. akt Ministarstva rada NR Hrvatske. 12. godine A SCG. U odnosu na prvih {est meseci 1946. fasc. 15. godine kada je prikupljeno 380. fasc. br. septembar 1946. socijalni ata{e. br. A SCG.25 Tokom maja i juna 1946. 151 . A SCG. iseljeni~kog odeljenja.27 Me|utim.28 Dodatan udarac. Ministarstvo rada. br. fotografskog materijala. mart 1947.000 dolara. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednog centra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu.f. uo~ene jo{ tokom 1945. 4174. 67. 6. Ministarstvo rada. Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. isklju~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22. daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se to pitanje ne mo`e ni postavljati. Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946. Dalibor Soldati}. jul 1946. „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”.23 Ukazivalo se i na druge probleme. socijalni ata{e u SAD. posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta22 23 24 25 26 27 28 A SCG. Potreba raspsa glede iseljenika. fasc. f. f.

f. br. septembar 1946. br. novembar 1946. fasc. Ministarstva rada. zatim. i na tre}em mestu. Ministarstvo rada. A SCG. Ministarstvo rada. materijal poslat u Ameriku 1. Borba naroda porobljene Jugoslavije. mart 1947.30 Slika dru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale o zadrugarstvu i sl. Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva. vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dr`ave avgusta 1946.29 U skladu sa uo~enim problemima. komplete „@ena danas”. „{to u SAD usta{ko-ma~ekovsko-~etni~ka banda. A SCG. godine i njegovo povezivanje sa emigrantskim krugovima. javljaju se izvesne promene i dopune u sadr`ajima i razlozima propagandnog rada. A SCG. Dokumenta o izdajni{tvu Dra`e Mihailovi}a. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju se dela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori. 9. Izveštaj o rezultatima kulturno-propagandnog rada me|u iseljenicima. G. 10790. 67. Pijade). Desanke Maksimovi}. fasc. ise~ak iz Njujork Tajmsa. f. M. O narodnim odborima. br. Ministarstvo Rada. f.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.33 Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitnije promenila ni u prvim mesecima 1947. godine. Iz jugoslovenske perspektive ukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve te`e i kriti~nije „radi agresivnosti reakcije”. E. ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanu kampanju za novi rat i fa{izam”. decembar 1946. Dostavljana su i dela ]opi}a. f.32 Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946.34 Ovakvo stanje odra`avalo se i na iseljeni{tvo „na njihova 29 30 31 32 33 34 A SCG. referate o `enama-radnicama. 9. 10790. 203. A SCG. Maleti}a. u cilju reagovanja na antipropagandu. fasc. A SCG. septembar 1946. B. I. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoj i FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom” svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskih vlasti i sliku koju su `elele da obrazuju. fasc.31 AF@ upu}uje slede}e sadr`aje. Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima A SCG. fasc. 12. jedinica 194. „Oslobo|enje Cvijete Andri}”. Izveštaj socijalnog atašea iz SAD S. f. 24. pored do tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ih iseljenika”. Tita. 67. Kardelja. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odr`ali izbori Tito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji. Ustav FNRJ. fasc. br. istovremeno slu`e i kao odgovor na antipropagandu u Americi. Ministarstvo rada. Maleti}a socijalnog atešea u SAD. Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnog rada me|u iseljenicima. sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i provokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”. 67. f. decembar 1946. Mo`e se primetiti izvesna raznolikost u sadr`ajima koji su pratili uo~enu potrebu predstavljanja i popularisanja promena u zemlji a. 21. AF@. Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim organizacijama. 299 Izveštaj S. 67. 67. krajem 1946. 67. f. neophodnost. 152 . fasc. Ministarstvo rada. J. Kova~i}a (Jama) kao i svi zakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa. 25. itd.

CK SKJ. 72166. U tom cilju.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugoslavija „demokracija. u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”. kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. 67. a ima previ{e njih koji se brinu da takve propagande ne bude”.36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avao rad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{e propagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi se brinuo da takve propagande bude. Zajedni~ar 24. ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”.38 U nastupu pred iseljenicima Kosanovi} je te`io da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpuno ignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadr`aje. decembar 1946. U njegovim stavovima prema iseljenicima. 35 36 37 38 39 40 41 Isto. 19. str. Save Kosanovi}a. nastupu i prepoznatim ciljevima. Proslava Ujedinjenja u Cikagu. katoli~ke crkve. Isto. za Kosanovi}a. njegovi pogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti. A SCG. Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom manjinom koja je ostala u nekoj drugoj dr`avi. Jugoslovenski iseljenici. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici politi~ka i socijalna gibanja”. na {ta se nije adekvatno odgovaralo. Ministarstvo rada. 153 . Save Kosanovi}a. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao. fasc. ve} vlada velika ve}ina naroda kako je za njega bolje”. maj 1947. f. on tra`i prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih naroda Americi.V. k-31. Ideološka komisija. bili su Amerikanci jugoslovenskog porekla ili samo Amerikanci. jula. Foti}eve propagande.39 On poru~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti najbolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu. da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a. Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu. A SCG.35 dok je ocena jugoslovenske propagande bila izrazito lo{a. Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i sav po{ten svijet”. (bez datuma) Isto. A SCG. fasc. A SCG. f. 19.41 Govore}i o nastupu prema iseljenicima S.VIII. fasc. Save Kosanovi}a. Krivica se tra`ila u delovanju „reakcionarne {tampe”. Izveštaj Eriha Koša iz SAD Agitpropu CK KPJ. 15. Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalna pripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj. Pov. f. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRRE kao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dr`ava. juli 1946.37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na rad jugoslovenskog ambasadora u SAD. primetno je bitno odstupanje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i organizacija iz Jugoslavije. II/10-(1-57). Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22. Hrvatski svijet 1.

Po njemu. u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija i najlak{a”. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim govorima ili su bili neprikladni u datom trenutku. 67. k-5 154 . ali ga ne treba precenjivati i da on nije ja~i od ameri~kog. 72166. Kosanovi} je smatrao. ovde. pov. ili slali filmovi o jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazito lo{ih odnosa sa SAD. pored stava o emigraciji. CK SKJ. to izaziva otpor u ameri~koj. koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporima Jugoslavije.43 Prema tome. fasc. Sava Kosanovi}. Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagandnog rada u Americi. Pov. k-5. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. dok se potpuno suprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi. „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” po Kosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”. A SCG.46 42 43 44 45 46 A SCG. Sava Kosanovi} naprotiv. jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~igledan. stvaranja povoljnog raspolo`enja me|u iseljenicima za povratak. f. On ukazuje na problem ponu|enih sadr`aja koji se nisu osloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu. IX. aktivnostima emigracije u SAD. maj 1947. Br. 15. Koristili su se komentari „kako se moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebu ameri~kih pilota u Beogradu. Kao primer navodi neiskori{}enost potencijala filma.45 Uz kritiku dotada{nje prakse. pov. a namenjenom ameri~koj javnosti.44 Me|utim. Kosanovi}. A SCG.42 Upravo je. 67. smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deo ove emigracije mo`e da se povrati ku}i”.IX 109-VI-1-82. 15.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u i kome je prilikom tra`enja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugoslaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima. Primedbe za organizaciju propagande 8. maj 1947. a time i iseljeni~koj populaciji. taj procenat je toliko mali da je suvi{no o njemu voditi ra~una. Ministarstvo rada. S. 72166. u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovo amerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom `ivotu SAD i na taj na~in brane}i interese dr`ave. u pogledu propagandnog rada potpuno druga~ije stajali{te od dotada{nje prakse. je da je „Amerika od sviju zemalja na svijetu. str. on zauzima. Izveštaj Ambasade u Vašingtonu. Str. Njegovo polazi{te. Ministarstvo rada. A SCG. prioritet u ciljevima propagandnog rada daje. U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva. CK SKJ. pre svega. smatrao je. da pre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” . f. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljeno uz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”. Isto. 401. april 1948. fasc. pri tom ne negiraju}i samu potrebu propagandnog rada. 109-VI-1-82. jer po njemu.

str. Prpi}. otvaranju knji`are Jugoslovenske knjige. ali i ameri~ku {tampu. CK SKJ. U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki. S obzirom da. New York 1971. Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjem prodavnice Jugoslovenske knjige. Prpi}. Prpi}. jugoslovenska ambasada nije mogla posedovati radio-stanicu.49 Od planiranog otvaranja informativnog centra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle tra`iti reciprocitet. Ideološka komisija. Hrvatskoj Bratskoj Zajednici. daje prednost plo~ama i muzikalijama nad politi~kom literaturom i knjigama. a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”. jugoslovenske vlasti preduzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD. Ideološka komisija. The Croatian Immigrants in America. dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksu u ciljevima. agenta FBI. George J. II/10-(1-57) k-31. Anga`ovani kadrovi morali su biti pouzdani i u tom cilju tra`ila se preporuka UDB-e. rad Jugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a. Tokom aprila/maja 1947. Luj Adami~). Njujork Tajms je novembra 1947. rad turisti~ke agencije Putnik kao i rad Pomorskog biroa. a planiralo se i otvaranje propagandnog centra. George J. Ova oprema okvalifikovana je kao ratni materijal. Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanja jugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu. u trenucima izuzetno lo{ih odnosa sa Amerikom dovode u opasnost. omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda. Pod udarom ameri~kih vlasti. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici Nasuprot tome.47 Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogledu na jugoslovensku propagandu. bio je ishod izbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji. našao se i Komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji.V. pod istragom FBI. Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja (Tito koji se igra sa {kolskom decom). metodama i sadr`ajima. k-31.48 Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanju biltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku. pristupilo se organizovanju podru`nice Tanjuga u Njujorku. a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica. ugovorom sa RCA. II/10-(1-57). protivi se direktnim kontaktima jugoslovenskih organizacija sa iseljeni~kim. str 313. pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a. prema ameri~kim zakonima. CK SKJ. navodi da su ciljevi ove organizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande u Americi. 313 A SCG. Na udaru ovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji su okvalifikovani kao komunisti~ki. smatraju}i da ih. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ 155 . nemaju vremena da je ~itaju”. {to svakako nije bilo bez osnova. Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ A SCG. New York 1971. The Croatian Immigrants in America. 47 48 49 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu. objavio da je ova organizacija kupovala radarsku i radio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta.

dobijanje kvalifikovane radne snage. fasc. prestaje sa radom. Tako. Tito je bio i ostao „jedan od najistaknutijih neprijatelja zapadnih demokratija”.. str.50 Rezultati ovih. do tada neprijateljski raspolo`eni prema jugoslovenskim komunistima. u gotovo svakom segmentu rada (ciljevima. do Rezolucije. New York 1971. ozbiljno }e biti dovedeni u pitanje u leto 1948. CK SKJ. f. IX.).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije.53 S druge strane. A SCG.. The Croatian Immigrants in America. Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD. Po~inje se sa izno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”. Iako povratak iseljenika. k-5. a sada je dovedena u pitanje. a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unutra{nja stvar Tre}e Internacionale”. kao i dotada{njih aktivnosti. Srpskog Naprednog Pokreta.313 A SCG. New York 1971. 25. pouzdani saradnik. organizacije i listovi. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. AF@. fasc. odr`anih 15. odre|ene promene. AF@. CK SKJ. 109-VI-1-82-. f. godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenila me|unarodni polo`aj Jugoslavije. jedinica 150. Pregled iseljeni~ke štampe 156 . ali bez otvorenog izja{njavanja protiv Jugoslavije. jugoslovenska akcija u Americi.. 10. Neposredne posledice. Umesto dotada{njeg rukovodstva izabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji. prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i.52 dok Ameri~ki komitet za pru`anje pomo}i Jugoslaviji. f. nisu svoj stav promenili ni nakon razlaza Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima. Sukob sa Sovjetskim Savezom. ostaju u fokusu interesovanja. 507/IX. Prpi}. IV. listovi Narodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~. fasc. do`iveli su tako|e. Od strane protivnika HBZ }e biti optu`ivana da je levi~arska organizacija i da je povezana sa jugoslovenskim agentima. jugoslovensko iseljeni{tvo dobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. a u jednom periodu i realne ratne opasnosti.25. koja je bila u velikoj meri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti. Stanje me|u iseljenicima u SAD George J. sadr`ajima. Izveštaj Lj. The Croatian Immigrants in America. osetila je na polju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima. januar 1949. Njih je podr`avala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzela pozicije pristajanja uz Rezoluciju. treba „mobilizirati ogromnu ve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na 50 51 52 53 54 George J.54 Ciljevi propagandnog rada. ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”. po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskog karaktera. Nova situacija se bitno odrazila i na jugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima.51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica. Prpi}. septembra 1947. str 315-316 A SCG. samim tim i ~itavim Isto~nim blokom. Za njih. jula 1948. jedinica 150 A SCG.. kao i slanje nov~ane i materijalne pomo}i. u Pitsburgu.

a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemima ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija. f. reporta`a o iseljenicima povratnicima. f. ina~e posve}enom isklju~ivo sukobu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.58 Veliki zna~aj pridavao se podsticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija sa levi~arskim i komunisti~kim predznakom. glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva o stavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju Edvarda Kardelja iseljenicima u Njujorku. Jugoslavija je. 10. k-5 A SCG. pa prema tome i sa Amerikom”. ~lanaka. 109-VI-1-82.. navodi sadr`aj depeše upu}ene od strane A. sastanke sa pojedincima. populiziranje svim raspolo`ivim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgradnje i na{e borbe za mir”. k-5. CK SKJ. IX. mo`e se uo~iti novi momenat u posmatranju iseljeni{tva i njegove uloge.59 Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija. f. Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iseljenicima u SAD . 109VI-1-82. A SCG. f. U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sa drugim narodima. AF@. CK SKJ. otvorena za saradnju sa svim narodima. IX. 8. Rankovi}a u kojoj se ka`e kako je u današnjoj situaciji veoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi. a od posebne va`nosti istaknut je film kao propagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i sliku i re~. U govoru. k-5 Drndi}.60 Dodatnim naporima trebalo je da pomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanja materijala. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. f. 109-VI-1-82. CK SKJ. od 1950. IX. Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~inili u tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”. upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji. U tom smislu. 25. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. Stanje me|u iseljenicima u SAD 157 . jedinica 150. A SCG. jedinica 150. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. IX. k-5. AF@. Izveštaj Lj. Na kraju. neutrali{u}i problem nepismenosti. ina~e slu`benik Direkcije za informisanje.”. Ova mera trebalo je da neutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih 55 56 57 58 59 60 A SCG. f. ina~e prijatelji SSSR. tvrdi Kardelj. Borba.V. januar 1949. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici nosioce politike IB-a”. direktor ureda u SAD.56 U Sjedinjenim Dr`avama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu protiv izolacije nove Jugoslavije. {tampanjem bro{ura..57 Tako propagandni sadr`aji postaju i sredstvo politi~ke kampanje u cilju suzbijanja IB propagande. a iseljenici postaju „va`an faktor te saradnje”. fasc. novembar 1949. 109-VI-1-82. osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije. CK SKJ. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. A SCG. fasc. plasiranjem bro{ura i sl. a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehe na{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”.25.

Sadr`aji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali su isklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje.25. 109-VI-1-82. tako|e. IX. On je.. informacije o platama i sli~no. Plan rada za 1949. 158 . A SCG. Iseljenicima su tako|e bili dostavljani materijali sa V kongresa. ise~ci iz jugoslovenske {tampe. 109-VI-1-82. Li~ni kontakt ostaje prioritet. CK SKJ. Stanje me|u iseljenicima u SAD A SCG. kako bi se dobile neophodne ma{ine i postrojenja. k-5. slike stanova. k-5. f. 109-VI-1-82. tra`ili su se sadr`aji iz `ivota. prema izve{taju Drndi}a. o nesta{ici i skupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavaju izrazi „kontrarevolucija”. Materijali vezani za Rezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levim elementima”. 68. sa suprotstavljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Dr`a- 61 52 63 64 65 66 A SCG. f.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. k-5. IX. da se na ~lanke o gladi. 10. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. decembar 1948. Tako se prime}uje. istovremeno upozoravaju}i na njihov sadr`aj. o~ekivao povratak svega 300 iseljenika iz SAD. jedinica 150. IX. fasc.f. januar 1949. bro{ure. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG.66 U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada. A SCG.68. Ministarstvo rada. Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA A SCG. godine ostvareno je svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika.61 Tako|e.1616/2. br.64 Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika. f. januar 1949. AF@. Zapisnik sednice komisije za iseljenike. Drndi}a Agitpropu CK SKJ. Ve} 1948. Rezolucija. Komisija za me|unarodne odnose i veze. A SCG. IX.63 Nasuprot tome. koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). Izveštaj Lj. 10.f. CK SKJ. Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~ki imperijalizam i slu`benu Ameriku. U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju i poslu`ili kao „najbolja `iva propaganda”. CK SKJ. januar 1949. 109-VI-1-82. CK SKJ.62 {to je podsticalo komentare da „svi pi{u kao da su ~lanovi CK”. Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu. k-5. 20. f. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. f. „revizionizam”. antipropaganda kao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili su posledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva. pa se za 1949. fasc. Zabele`en je i smanjen priliv nov~anih po{iljki. fasc. govori vode}ih jugoslovenskih rukovodilaca. nastavlja se sa podsticanjem slanja li~nih pisama. Ministarstvo rada.65 Stavovi S. 4. Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD. odnosno neke uo~ene probleme. smatrao da ne treba tra`iti od iseljenika otvorenu osudu Rezolucije jer bi ih to moglo izlo`iti opasnosti. bili su po svemu sude}i suprotstavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog anga`ovanja. a ambiciozne procene i o~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim. ilustracije. Kosanovi}a i u ovoj prilici. Izveštaj Lj.

Yugoslav economic backwardness. uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe. These activities were conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and among the emigrants in the USA. continuous counter-propaganda. Flagging support among the left-wing organizations in the USA. In order to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labour force. Writings. Diverging approaches of the Yugoslav officials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslav action in the USA. were some of the changes that would determine the future course of the Yugoslav action in the United States. They were dealing with the wartime. sustained material aid). but also with subsequent events. the Yugoslav authorities became aware of potential benefits the country could have in the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA. films and personal letters were utilized as propaganda tools. 159 . the Yugoslav Government launched a propaganda campaign among the Yugoslav emigrants. Summary Yugoslavia and the Emigration Faced with economic difficulties after the Second World War. The Yugoslav split with Stalin had numerous consequences on the Yugoslav action in America. The main goal was to create a positive image of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. but also the new approach to the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia. depicting the whole development of Yugoslavia. photos. Jugoslavija. counter-propaganda in the USA and deteriorating relations between the two countries were some of the reasons for unsatisfactory results of the Yugoslav propaganda. \IKANOVI] Jugoslovenska dr`ava i iseljenici vama.V. ulazila je u period tra`enja novih osnova za ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom u SAD. ideolo{ku opredeljenost ali i novi me|unarodni polo`aj.

Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí). mnohem více však vliv objektivních společenských procesů. dr Jan PELIKÁN Univerzitet u Pragu UDK 323 (497. Od počátku 60. ekonomické i společenské sféře. Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu. Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. ale provedl některé dílčí modifikace. probíhaly postupně. 160 . do značně míry živelně. Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedonského vedeni k albánskému národnimu hnuti. které se projevily v politické. Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu. LET 20. Autor mj. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zaběhlého již skoro dvě dekády. Změny vytyčily základní kontury rámce. která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze. Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence.Prof. Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20. které vyvrcholilo albánskými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968. se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. Jako katalyzátor často působily personální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace. Nedošlo k nim naráz.7) "1968" NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. STOLETÍ APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968. v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu. Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů.

Jednotlivé části federace disponovaly jistou. L. unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu. Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu. let 20. Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv.1 Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligarchie v létě roku 1966. jednotlivé republiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech. Sekelj. Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly poskytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 161 .). Státní i straničtí představitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. J. zejména v hospodářské oblasti. Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. (ed. Až do počátku 60. Identitet: Srbi i/ili Jugosloven. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich. respektive jeho organizačním tajemníkovi. P. i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií. století respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla.J. Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. 2001. Po roce 1966 přešel 1 Marković. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem. Elity. jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí). Počátkem 60. Beograd. Fungování svazového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace. s. 45 an. respektive na Josipu Brozi Titovi. Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala. získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie.

ale i drtivá většina obyvatel této republiky. V Makedonii proto tehdy . Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval. Makedonský národ.. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity. Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky federace. 1-2. V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben. se ani v polovině šedesátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel. a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. kritika práce civilní tajné služby. kteří přijali makedonskou národní identitu. „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”. 162 . který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ. Narozdíl například od Chorvatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky orientovaného nacionalismu. veka. Istorija XX. I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské.2 Rankovićův pád provázela mj. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii neměla větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické oblasti.neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. D. Lazar Mojsov a posléze i o generaci 2 Bogetić. s. albánské a řecké hrozby. Jakákoliv vážnější vnitropolitická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie. ale i samotnou existenci makedonského národa. výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu. ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace. let . Makedonie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugoslávského státu. 48. V Makedonie byl dopad i ohlas změn. Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků. ale také kontrolovala jejich činnost. Kiro Gligorov. Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů.a vlastně až do konce 80. Své osobní ambice část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1999. relativně velmi malý.

3 Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala. „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20. Pričinite i početokot na iseluvanje. Pelikán. Skopje 1994. Stamova. století mladší Krste Crvenkovski.” Slovanský přehled. Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národnostních problémů. letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou náboženskou tradicí do Turecka. 106.již dříve napjaté .): Makedonski istoriski rečnik. republikové vládě a parlamentu. 483-498. 1997. G. 2000. č. Kiselinovski. 1-2. zpracované N. Skopje. 63-97. č. Úloha těchto funkcionářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální. 87. školství. 2.vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly. „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iseluvanje na Turci vo pedesettite godine. Lokální komuni3 4 5 Gligorov. století. s. Srovnej též: Kiselinovski. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. č. S. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent. K tomu srovnej: Todorovski. vědě či kultuře. V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy. kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Makedonii se trvale usadili. 2001. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí.. 4. let 20. považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace). 89.: Vremeto na Koliševski. K. Veljanovskim). Skopje 2000. D.: Makedonija e se što imame. 187-197.J. s. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynamických změn vyvolaných v 50. s. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl výrazný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii.” Slovanský přehled.5 Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné. Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců. s. 163 . Reformy aktuálně nijak neohrožovaly stabilitu Makedonie. 491-492 (heslo Krsto Crvenkovski. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie.4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifikoval příchod několika tisíc kosovských Albánců.. Skopje 2001.. M. J. s.. (ed. Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995).” Glasnik. Ve skutečnosti se však . S. 2003. „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963). Kljakić. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě.

Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný. které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. který byl použit po brionském plénu v Kosovu.přehlíželo či tolerovalo. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily. Zřejmě doufala. Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy. fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení. Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél 164 . V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo. tyto rozdíly výrazně zvýšily. Kritika zneužívání moci tajnou službu. jen okrajově. Změny po roce 1966. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu. let. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. Falešné obvinění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postupně automaticky zlepší. Změny. kde žili příslušníci albánské komunity. Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva. která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Kosovu. a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice. totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii. Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie. Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Makedonii. ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny . Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků. kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin. stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost.

Ve druhé polovině 60. se mj. 926. 1970). že se její příslušníci obávali. let 20.6 V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti. IV/92. f. nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbánskými komunistickými funkcionáři (tamtéž. k. 12. 130-Savezno izvršno veće. v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost). která již v této době vznikla v Kosovu. 1969. Strani6 7 8 Archiv na Makedonija . o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacionalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža. Jak bylo výše konstatováno.191. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. 559. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců.J.1/1-127. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. vyplývající z toho. a 19. 2. I v Makedonii však muselo po kritice tzv. přepis zvukového záznamu diskuse na 30. Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.427. 1. kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu. která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity. že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 . kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války. O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie. přepis zvukového záznamu diskuse na 14. f. V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních. Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace. 1969). Tamtéž.Skopje (ANM) 1. Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG). hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969. století hranice s Kosovem a s Albánii. důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Makedonii projevovalo jen dílčím způsobem. V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci.7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmírnil represivní charakter státní moci. včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou. IV/76. f. let scházela Albáncům v Makedonii významnější vedoucí vrstva. bývalých pozemkových vlastníků).obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí. se v Makedonii teprve utvářela. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. Nová elita formující se převážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace. 165 . zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost. 6. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. 507-CK SKJ.

Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy. Neša Markovskeho. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 1. Paradox přitom představoval fakt. 12.170. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9.427. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albánského národního hrdiny z 16.427. 6. makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota.12 9 10 11 12 ANM 1. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války.427. že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezistence v Kosovu. 507-CK SKJ. f. 1.Skanderbega.231.427. Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity. 1968. Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé.191. hospodské hádky).1/1-127.427. 1.17/355-524.427. které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu. ANM. Objevily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albánských obcích. krádeže úrody. ASCG. schůze ÚV SKM 13. lékaři. že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie. 1. že se tito lidé snaží obnovit protistátní aktivity.1/1-127.170.12/281-294. které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje. 12. mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969. Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće. 12. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho. 166 . Stenografický zápis ze 3. cké orgány dostávaly informace.11 Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.1/1-127. ANM.191. 12.12/89-131. studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku. Strachila Gigova. Důvodem byla především skutečnost. 1968: záznam z diskuse. IV/74. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. 1. 1. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16. století .191. přepis zvukového záznamu diskuse na 12.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie docházelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze. 1969: vystoupení Pavle Davkova.

2001. Krste Crvenkovskeho. Srbija u Jugoslaviji. 1.): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo. Makedonii. 143.13 Z dohody však nepřímo vyplývalo.bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat. k tomu též: Marković.427. kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům. M. godine. kde žila albánská komunita. 397-401.1/1-127. veka. 1. 172. 1999. že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory. Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jednotlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskriminací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić.” Istorija XX.191. P.J. P. tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966. – Hradečný. K zasedání podrobněji např. 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. č. datovaný 31. let 20. M. Černé Hoře a jižním Srbsku. (ed. – Šesták. Istorija srpske državnosti. Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity. (ed.15 13 14 15 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži. že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii. Stevana Doronjskeho.v rámci vstřícných kroků směřujících k faktickému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie . 12. se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti. P. Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo. Jedan dokument. s. Vlajka byla ovšem chápána . ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. P. dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb. III.. Makedonci a Černohorci nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti. století Počátkem roku 1968 .a to jak Albánci žijícími v Kosovu.: Dimić. Vlajka. 1969. o problému také Hradečný. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. s.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman. Lj. 167 . tak i Srby. 1-2.14 Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. ANM. s. Praha 1996. Novi Sad. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji.

Nereagovalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou. aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie. podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného výboru ÚV SKJ 14. že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod. kterou tehdy nebylo možné vyloučit.17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava. III/144. že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry. Tvrdila. f.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. V podstatě je však ignorovalo. že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc. kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace. 172. Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery. 11.): Služba državne. Zproblematizovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře.. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plnoprávného postavení albánského národa v Kosovu. (ed. 507-CK SKJ. ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii. že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické. Marković. 168 . kulturní a civilizační úrovně albánské komunity. K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v dosavadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. 10. zachovali neutralitu.16 Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie. s. která se 16 17 ASCG. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. 1968. od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu. která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka. P. Domnívali se také. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionalismu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastoupenou v roce 1966. Obávalo se. Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity. Po okupaci Československa Albánie. proč by Jugoslávii bránili. Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů. omezila podporu své agentuře v Jugoslávii. neboť jsou pevni spjati s albánským státem..

144-145. kterou přednesl 28. 11. d. znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru.): Služba državne.191..(ed. listopadu. Izvršno veće Srbije.s. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv.19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova. f. listopadu. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. f. 507-CK SKJ. které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28. že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova. listopadu nepřetržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska. 11. a 28. 12. který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu.. ASCG. 12. Šlo však jen o relativně drobný incident. nedatovaný oběžník ÚV SKJ adresovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik.427.1/1-127. k. za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny. užším Srbsku).): Služba državne. P. P. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu). Savez komunista Srbije–Centralni komitet. 1968. let 20. 1. III. Drobné konflikty. (ASCG. f. depeše a šifrované telegramy. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal. století v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování makedonského nacionalismu. (ed.12/281-294. které zde proběhly až 28. sl. Marković. neměly charakter organizovaných demonstrací. Z publikovaných pramenů nejvíce v dokumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković. depeše a šifrované telegramy. listopadu 1968 na mnoha místech Kosova. tak v příslušných částech federace šokující překvapení. dále také AS. s.21 V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace.. nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách) 169 . 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS. 507-CK SKJ. 173-174.427. P. III. tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný. a 29.170. 1968. Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27. Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace.20 Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. 1968). schůze vlády 27.J. neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií. Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova. Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska Slavka Zečeviće. f. které vypukly 27. 1.. 1. Vypukly jako drobné šarvátky 18 19 20 21 K tomu srovnej: ANM.: c. zápis ze 79. Poprvé od roku 1913. s.18 Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije Beograd (AS).

listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace) vyvěšeno několik albánských vlajek.427. tak i z Albánie. že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova. snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice.1/1-127.1/1-5. vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepokojení.23 Shromáždění. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru. 11. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega. 1968. 12. 1968) ANM. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Makedonie. (ANM. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii. 12. výročí ilindenského povstání. ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků. které se sešlo již o tři dny později. mezi Albánci a Makedonci v Debaru. a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu. Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. 1. 1.427. se hned na své první schůzi 6.22 Několik incidentů. Tvrdil. Apostolski zcela správně konstatoval. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí. Upozornil.194. Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu. zápis z I. jednak emisary vyslanými protisocialistickými silami. schůze sekretariátu ÚV SKM 6. Gostivaru a Struze.191. které měly jasně protialbánský osten. že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. 22 23 V Debaru bylo 29. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího. 170 . Kritizoval vyvěšování albánské vlajky. které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii. Sekretariát ÚV SKM. svým charakterem. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65. které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Bělehradě. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně. rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech. který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z rozšíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separatistických snah zdejší albánské komunity. přestože zde vládne nejautoritativnější režim v Evropě. se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii. krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie. který nutně provokuje albánskou komunitu. ale albánského nacionalismu. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. na nichž vlajky visely. Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově.

let 20. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu. ANM. Upozorňovali na to. schá24 25 26 ANM. 1. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.170.25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu. 1. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím. V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. století V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. zmíněno. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb. který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení. že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii. 12.kritizovali makedonský nacionalismus. který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie. že se většina odborných předmětů v albánských středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností. Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski. 171 . tedy ještě před demonstracemi Albánců v Tetovu. Upozorňovali také na špatný stav albánského školství v Makedonii. ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. Stěžovali si na to. ve skutečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky. 1968.12/281-294. 1968.427. 12. respektive albánských paralelních tříd v obcích. že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky.191. V třináctistránkové rezoluci. Rozhodně kritizoval demonstrace v Kosovu. Crvenkovskeho. formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie. Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně . kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. Kritizovali požadavky makedonských Albánců. kritizovali zřizování albánských škol. prosince26.1/1-127. odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu. Obavy z albánského nacionalismu.24 Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM. tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii. Tamtéž. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu. V projevech bylo mj.427. které zazněly před týdnem v projevu K. která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra.J. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze.

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci. Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komunitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit problémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejícími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usnesení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních pokrokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí. Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacionalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze
27

28 29

V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv. Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových demonstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.) Tedy albánské vlajky. V letech 1941-1945.

172

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur. Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevylučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31 Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovskoalbánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie. Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokračovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i
30

31 32

Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969) Politika (Beograd), 20. 12. 1968. Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.

173

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parlamentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugoslávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33 Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Makedonii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa. Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné
33

O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167. 34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.) 35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174. 36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albánské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.

174

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37 Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozhodlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dávány do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovskoalbánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40 Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou
37

38

39

40

ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští členové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komunity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců. Politika, 27. 12. 1968.

175

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacionálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kritizoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii. Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo překvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvýznamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44 Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a
41 42

43

44

ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech. Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi. ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.

176

Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů. 9. V roce 1969 makedonské vedení definitivně opustilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice. nic nenamítal Josip Broz Tito. vystoupení V. byly důsledkem shody okolností. 97. 6. kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu. že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Makedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci makedonského státnosti. V 70. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů. 507-CK SKJ. 1969. Savez komunista Srbije-Centralni komitet. k. AS. začala považovat historicky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální. 418-419. IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ.J. Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14.46 Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity. ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70. tvořícího již počátkem 70.: c. s. Mocenská elita většinového národa. vystoupení F. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval. Devi) 177 . d. jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii. století v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války až v prvním roce nového milénia. f. let skoro pětinu populace Makedonie. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu. (ASCG. Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 46 Kljakić. Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. a 70. Hodži. respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii. Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér bránících neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. letech menšiny diskriminovány. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit stanovisko. Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací instituce.otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně . 1969. f. D. Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika. let 20. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity.

Perović. Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan republičkih okvira. razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. Postupno je ograničilo delovanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. Od januara 1968. považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace. V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie. Državni vrh u Skoplju. centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emancipace albánského etnika. Bez većeg protivljenja pomirilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice. Nikezića i L. godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. Rezime Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. přivírali nad diskriminací albánské menšiny v Makedonii oči. Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina. koja je kulminirala albanskim demonstracijama u Tetovu u januaru iste godine. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorijski proces koji je Albance stavio faktički u geto. Makedonsko rukovodstvo se 1969. godine). godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacionalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Gore spome- 178 . Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. veka Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne napetosti u Makedoniji 1968. godine konačno odreklo pokušaja integracije albanskog stanovništva u većinsko društvo. Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod. godine. odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom. za razliku od grupe pod vođstvom M.

J. PELIKÁN

Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

179

Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

UDK 341.485 : 17 (4-12)

ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ
APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezultata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti. Nema sumnje da je osamostaljivanje dr`ava na prostorima biv{e SFRJ pratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projektovanih ili ostvarenih dr`avnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dr`ave kao strate{ki cilj `elele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacionalne dr`ave. U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}im delom ostvareni u svim novostvorenim dr`avama, biv{im republikama SFRJ, bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili du`e vreme ili ih na odre|enim teritorijama uop{te nije bilo. Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a be`anja naroda sa prostora zahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijent iz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo. Bilo da se radi o odlasku u strane dr`ave ili se radilo samo o preseljenju unutar dr`ave u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajednice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u i me|unarodnim institucijama. Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnim karakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale u najve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”, organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sredstava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri180

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje, nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1 Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, dela teritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se u budu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injenica da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili svesni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini te`ili poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko je bio proces kontinuiran i na kraju delotvoran. Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priznavala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojim redovima”. Posebno ne kao strategiju dr`ava u nastajanju. Izuzetak se mo`e na}i u ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karad`i}a na primer, koji je prilikom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se rat zavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima” pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane produbljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dr`avnih granica pojedinih zemalja...” Otuda to mo`e imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razloga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2 Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990– 1999. godine, u dr`avni~kom `ivotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi i delatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj republici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dr`ava isklju~ivo hrvatskog naroda, tj. dr`ava u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”. Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godine bilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjina i ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”. Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo o tome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojao ostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka” dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz
1

2

S. ^eki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo 2000, str. 29. S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

181

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. U zajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor „o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama i omogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje to `ele izme|u dviju dr`ava”.3 Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju a zatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata iz Severne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kao operacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovaka ostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivno napustili. Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamdesetak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oru`anih snaga Hrvatske posve o~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnih odreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomeranje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovom prostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH o napu{tanju domova srpskog stanovni{tva. Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni{tvo do`ive}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugi put bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}ina Srba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999. godine do~ekati novi rat. Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „humanim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki, kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka, Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati narode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se po pravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim. Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegovi akteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po
3 4

D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682. Isto. Dr`avni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugarske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnu praksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dr`avama da urade isto kad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105.

182

M. MITROVI]

Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ

pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom, nastoje da doka`u kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imaju namere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”. Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme 1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se ka`e da je to: „genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, rat za ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5 U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni, dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencija dana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzimanje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog, tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To je genocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}i rat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6 Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sve ju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasilju a neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjetonadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi u XX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire iz primitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{e Donija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavno ustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7 Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dr`avama je i razli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovija istra`ivanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom” srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojnim publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oni izjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojam kao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjem tako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~ke grupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in – me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regulisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine, gde se ka`e, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih u namjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili
5 6 7

S. Livada, n.d., str. 263. Društvena istra`ivanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248. Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, ^asopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

183

80. vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe. Armautovi}. da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvo pona{anje ~ini „akte genocida”.”11 U pomenutoj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti. str.. Uz sve to. 184 . d) mjere uperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe. a jo{ ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”. Etni~ko ~i{}enje. n. sa namjerom da se prisile na bijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”. prihvatile su i vlade i institucije zapada. Arnautovic. 739-744. Isto. pale}i ku}e i teroriziraju}i civilno stanovni{tvo. Vidi opširnije o tome R. ubijeno je preko 1 300 Srba. nakon ubistva Gorana Zeki}a. str. uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo je etni~ko ~i{}enje. 8 9 10 11 12 R. da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog tra`ila i njegovo zaustavljanje.9 Autori Instituta za istra`ivanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava iz Sarajeva. 32. c) namjerno podvrgavanje grupe `ivotnim uslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju. „prihvatile kao da su ga i same izrodile”. maja 1992.d. Zbornik radova. godine. Djeca u vihoru rata. „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe iz grada. 81 i dalje. da se stvore „etni~ki ~ista podru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike. b) te{ka povreda fizi~kog ili mentalnog integriteta ~lanova grupe. 361. e) prinudno preme{tanje djece iz jedne grupe u drugu”. Isto. Za taj „uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala. Sarajevo 1997. Grupa autora. Sarajevo 2000. odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja. str. Razlog za ovakve kvalifikacije. uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA. da srpski napadi „grani~e sa genocidom”.8 Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnovi posve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pritisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid. Genocid u BiH.10 Citiraju Izve{taj generalnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se ka`e: „Svi me|unarodni posmatra~i se sla`u da ono {to se doga|a predstavlja zdru`eno nastojanje Srba u BIH. ka`u da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebu vojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije.12 Po mi{ljenju Sajrusa Vensa.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. pisalo se u tim navodima. Idu}i dalje u ovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedelima Srba. str. 39. „Dok su se {irili iz Srebrenice. Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog ~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima.. str. bo{nja~ki autori vide u ~injenici.

ka`e jedan od savremenika koji pi{e u jugoslovenskim prostorima. 739-744. hidrocentrale. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etnici”. izve{taja me|unarodnih humanitarnih agencija. li{eni profesionalne ~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. Krempton. Ru{e mostove. godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja. U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije. CIA. sakralne gra|evine. Beograd 2003. {kole. str. R. da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planski sprovodili etni~ko ~i{}enje. To uglavnom. koje su Srbi izvr{ili jula 1995. Za svoja nedela javno su pohvaljivani. dalekovode. Grupa autora.13 “Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori ne pominju. str. dovedeni na teritoriju koja im je bila strana. Sarajevo 1997. iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojima se tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno harizmati~nog vo|e bez stega. nije bilo ta~no. i jedni i drugi za Muslimane da su „islamski fundamentalisti” i tako u krug. godine. kulturne spomenike. 355. Za Hrvate i Bo{njake se jo{ ka`e. kako govore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka. Genocid u BiH. U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{e SFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid.14 Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demonizacija drugih strana.M. Balkan posle Drugog svetskog rata.15 Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima ka`e: „Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”. Ve}inu nedela po~inili su „siroma{ni. Hrvati i Bo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” ali su „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plansko. tradicionalne vojne discipline. 185 . Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u 13 14 15 Istoriografska problematika ovog zlo~ina tra`i sveobuhvatna dodatna istra`ivanja i prevazilazi okvire naše teme. ovi opet za Hrvate da su „usta{e”. Kremptom. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nema re~i o „genocidu”. od mnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje. fusnotom su objasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (primjedba redakcije). kada je. od jula 1995. ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacije opro{tene. nedovoljno obrazovani mladi}i. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”. na primer generalu Krsti}u. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i masovan zlo~in nad Bo{njacima. `eljezni~ke pruge. tvornice. Zbornik radova. televizijske i radijske oda{ilja~e.

Pominju se genetski kodovi. 16 17 18 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u. 8. kulturu. ranjavanje i ubijanje Hrvata. prisilno ih se preseljava preko dr`avne granice. 243. itd.. istorijska prava. Sa`eto govore}i iznala`ene su sve nove i nove mogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”. 236. mu~e i masakriraju. nemogu}nosti zajedni~kog `ivota.16 Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske. Kuhari}a – Zagreb. Zagreb 1988. nesrbe odvode u konclogore. Siluju djevojke. dopunjavan je i novim „oblicima”: „dobrovoljno preseljenje”. samostana i ku}a.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Istra`iva~u nije te{ko da uo~i da na svim primerima (kod Srba. Katolike i Muslimane tjera se iz njihovih ku}a. bi}e. Slobodna Dalmacija. „razmena teritorija i naroda”. „zamena imovine” i drugo. premla}ivanje. Posrbljuju se nazivi sela i gradova. Hrvata i Muslimana) postoji gotovo isti obrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. miniranje crkava. dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih. veru. predmet ~i{}enja – nevina `rtva. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus 250. samostalnost. `ene i starice. bez obzira na versku pripadnost. i V Pulji}a – Sarajevo. Agresor `eli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju. Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dr`avnom zakonodavstvu etni~ko ~i{}enje ima kodifikovane norme. enklava u Srebrenici je iseljavana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”. Ud`benik za IV razgred gimnazije. str. „Muslimansko fundamentalisti~ko vo|stvo te`i za unitarnom muslimanskom BiH i u tu se svrhu slu`i razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti. U vokabular se uzimaju termini: vekovnog neprijatelja. 1994..18 Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog naroda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995. a mnogi su i ubijeni. U sredi{tu je rat i krivac – kolektivitet. Srpske muke se ne pominju. 186 . napada na svetinje. Isto. „humanitarno preseljenje”. fizi~kim mu~enjima. Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga. zlo~ina iz pro{lih ratova. doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no. mr`nje.” Pri tome su podvrgnuti nasilju. spre~avanje povratka izbeglica itd”. str.17 U Apelu hrvatskih kardinala F.. svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja. naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim. srpsko je Sarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom. ali se konretno navodi da na svim podru~jima „pod srpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje. 9. „nasrtaja na na{ jezik”. tlo. ono na jugoslovenskim prostorima nije uva`avalo ni pravila ni norme pravno regulisane. izbegli{tvo i progonstvo. vi{e Hrvata iz Vojvodine zamenilo je imovinu sa Srbima..

d. Danskoj 22.127.360. izolacijom. a do 15.869 212.609 117.768 272.592 167.164.1997. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor i proterati „neprijateljski narod”.555.870 210. 1. 8.449. maja do 30. Bosna i Hercegovina imala je oko 2.000. br. Podravske Slatine 1. 31. zatvoriti ga u logore.660 408. dece i sli~no. Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva. Vinkovaca 1.493 527. verskih sloboda.199.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se prema donjoj tabeli: Razdoblje 1.721 94.1998. mu~iti. zloupotrebom `ene.1991. [vajcarskoj 20. od 18.. oktobra taj broj se popeo na 78.5.000. itd. 1.545 106. Petrinje 1.2 miliona (polovina stanovni{tva) a hrvatska 450. 4. osnovnih demografskih prava. Norve{koj 12.385 Ukupno 550. uskra}ivanjem lekarske pomo}i. 3. 187 . str. Holandiji 23.000. u Srbiji je taj broj iznosio 418.1996. izbacivanjem iz stana.264 352.000 izbeglica i oko 20.926 399. prekr{tavanjem. str.154 224. 1.000. Vojvodinu i Sloveniju. jula 1991. godine. Prognanici 550.19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je 3. registrovano 34.12.056 188. [vedskoj 122. Osnovni. 6. godine.791 196.325.M.471 126.1994. {kolovanja. ali i prostora gde sudara vojnih i paravojnih formacija nije bilo.750 31. 5. 195. n.000.1993. Francuskoj 15. Nema~koj 330.000. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu je bilo skoro 19. Siska 1.705 254. Zagreb 1996.181 U Srbiji je od 1. Erazmus. registrovanih samo u Beogradu. zlostavljati.562. 1.000 663.000.000.000. glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice. 4. Najve}i broj izbeglica dosti19 20 Livada.338. Ovo se odnosi na delove Hrvatske. li{iti materijalne egzistencije. bez obzira da li se radi o unutra{njim izbeglicama unutar jedne dr`ave ili spoljnim (izbeglicama u zemljama u okru`enju ili u celom svetu).1992. pogubiti. 1.000 260. 18. odnosno krajem 1992. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine raseljene su u 25 zemalja.179 i Zadra 1. Vukovara 3.661.000 raseljenih u vlastitim zemljama.836 izbeglica.1995. oktobra 1996.672 184. Izbeglice su bile iz 73 op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3. Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokreti naroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije. zatvore.000 proteranih Srba.796 Izbeglice (BiH i SRJ) 402.12. ograni~iti u slobodi kretanja. U Finskoj ih je bilo 89.

itd.941. 50-58.d. Krajem te godine (deo izbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka je bila: 47% iz BiH.774 vojnika. n. Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina. ranjenih.000 bo{njakinja. Vukovara 6. godine.076 civila (33. U poslednje tri godine evidentirano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional21 22 23 Grad otvorenog srca.545. Muslimani 9%. Tuzle 3. str.000 u Beograd.000 i u Crnoj Gori oko 70.320 mu{karaca (87%). Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju je stiglo 189. str. jer im tobo`e prijeti „usta{ki pokolj”. Me|u 167. I doista dio srpskog pu~anstva. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije.000 izbeglih i prognanih lica od ~ega u Srbiji 585. str. najvi{e iz je bilo iz Sarajeva 27.904 lica odnosno 63%.22 Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinim dr`avama. Od 1992–1995. J. 43% iz Hrvatske. Mostara 4. invalida. 2.000 izbelica od ~ega preko 65.. godine pod za{titom Ujedinjenih nacija poginulo je ili nestalo 3. procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. 7. ali se nakon zavr{etka rata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih `ena. godine. kada je registrovano 665.481.190 poginulih i nestalih lica.389. Jugosloveni 10%. 858 `ena (13%). bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani. Grupa autora. zatim 1991.21 Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskog stanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu: „Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta.6%) i 188 nepoznatog statusa. kao „izbjeglice” odlaze u Srbiju”.219 itd. godine. godine 2. Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje. n.d. 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. godine utvrdio 6. gnut je u aprilu 1993. uglavnom srpske nacionalnosti.682. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%. Procentualno je 1995.23 Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskoj iznosio je nekoliko stotina.219.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. godine. 141 policajac. Nacionalni sastav: Srbi 77%. Me|u poginulima i nestalima nalazi se 3. Me|u `rtvama je bilo 5. godine 56% izbeglica je bilo iz Bosne i Hercegovine. U intervjuju Tadu{a Mazovjetskog 28. Vuji~i}. „Veritas” je me|utim. Zagreba 6. 2. do novembra 2000. Primera radi. 224. siro~adi i drugo. Osijeka 7. jula 1995. Hrvati 3% i ostali 1%. godine iznet je podatak „da su srpske trupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini”. tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih.301. maja 1994. Beograd i izbeglice 1991-1996. govori da je u Bosni silovano najmanje 20. sa podru~ja Republike Hrvatske.000. Beograd 1998. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima daju pau{alni brojevi. 188 .

000. zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nije prelazio 220.28 24 25 26 27 28 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”. a da je unutar same Jugoslavije bilo 850. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe. januara 1996. Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala. mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od 329. @erjavi} je konstatovao da je 158. Srba 22. Beograd. NIN.000 a od ukupno 1.12. a koje je prikupila demografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45. Autor ka`e da su Srbi od maja do avgusta 1991.024.000. uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4. Veritas. R. poru{eno je oko 3. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH. 189 .279 ostalih. 346 i 354. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nosti pribli`ava cifri od 7.000 i ostalih 14. Had`ovi}. godine da je u ratu poginulo 156. Bo{njaka je nastradalo 160. Od oko 2.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”.000 muslimana stradalo od „srpskog agresora”.642 Srba. Banja Luka 2001.240. na Bo{njake otpada 1. 5. U celom tom prostoru nije bilo ni~eg novog.239 sru{enih i devastiranih bogomolja na islamske otpada 1. Krempton. str. „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”. dok je 2. n. str.M. pravoslavnih 28 i jevrejskih 5. 16. 265 i 273. Hrvata 31.000 Hrvata ubili su srpski agresori a 2.25 Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdravstvenu za{titu od 1. str.500 stradalo od muslimanske vojske i isto toliko od hrvatske. Kremptona.000 muslimanski. Zbornik radova. godine u Hrvatskoj proširili svoje teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla. Beograd 2002.000 `rtava.. Beograd 2003. od ~ega 75–80% bili su civili.000. 7.5%.000 smrtno stradalih. „Glasine o etni~kom ~išcenju. osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko ~išcenje. dok je kod Srba 12. Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da je bilo 158. S. 12. da je 250.26 U knjizi R. str.000 ili blizu 71%.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta.000 ili oko 9. str.000 ljudi.980 Muslimana.000.2004. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra~unati.000.000 miliona prognanih. 28.000 raseljenih lica. katoli~ke 182.000 stambenih jedinica (1/3 stambenog fonda BiH). obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da bi prestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”.000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”. str.d.629 Hrvata i 3. Bio je to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata. Isto.27 Krempton jo{ ka`e da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja” postigli sve {to su `eleli. 367.000 `ivota. itd.21. 364. „a 152. navodi se podatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200.000 naselja. 20. Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999. Balkan posle Drugog svetskog rata.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima Seada Had`ovi}a bilo je 230.

M. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istoriji.32 U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvora u kojima su tamnovali Srbi.. Bosanski narod optu`uje za genocid. kino sale. E. Udru`enje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu 29 30 31 32 M. pod neposrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih nacija. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u Tar~inu i Konjicu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Mitrovi}. Svaka od tih strana je istra`ivala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su registrovana razna zverstva i zlo~ini. Sasvim je jasno da su postojali razra|eni (osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane. jame. konstatuje da je na okupiranoj teritoriji Bosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora. str. 105.d. i da je na teritoriju Srbije i Crne Gore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta. Muslimanski logor Visoko. fabri~ke hale. Genocid u BiH. Prema izjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom koji ina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima. hotele. {to je o~ito stereotip iz ^ilea iz 1967. Me|utim. Dretelju. 452-453. Godinja. Boji}. Ekme~i}. nije to bio jedini generator. ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. betonske bunkere. godine. magacine. Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi. a koja ~ak i povr{nom analizom pokazuju gotovo identi~an na~in zlostavljanja i poni`avanja ljudi. Novi Sad 1996. n. 190 . Sarajevo 2000. Bojl. E.31 Bez namere da se tra`i simetrija. Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine. E. {kolske zdravstvene i rekreativne institucije. F. Godinjak. vojne kasarne. podrume. Beograd 1995. gara`e. Beograd 1996.30 Zapravo sve ono {to se mo`e pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima i zatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj. ^esto se na svim stranama kod teme logora i zatvora pominju i stadioni. sabirna centra i zatvora. kazneno popravne domove. posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugoslovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata. ukazujemo samo na neke naro~ito uo~ljive ~injenice. Tar~inu. „Zlo~ini u koncentracionim logorima”. dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nih institucija. tunele.. str. Godinjak. E. Pomenuti autor. Stradanje Srba u Sarajevu. Godinjak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte.29 Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnih sukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. stanice milicije. iako glavni. skladi{ta. legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”. koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju. O bezbol palicama mo`e se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i. koje su 1945. S. hangare. ka`e E. Srbi su. pravoslavne crkve i drugo.

One su na razne na~ine uz pregovaranje. Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji. Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranim dr`avama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. itd. Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260. Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e. „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i Crne Gore. „beli orlovi”. da su prilikom razmene logora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”. posebno po~etkom rata. Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu. Bile su formirane od lokalnog nivoa pa sve do dr`avnih institucija. Koliko je ve} javnosti poznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”. Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slobode dolazili razmenom. paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodili Mu{an Topalovi} Coce. ali ih zato po neda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. ~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u 20–40. razmenjivale „ratne zatvorenike”. Bili su tu „arkanovci”. M. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ ponudilo 527 lokacija. Jedno vreme. Odlazak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovih brakova. 33 Isto. str. Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice. „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”. regiona ili oblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. Luka Prazina i drugi. prevare i drugo. cenkanje.M. gde su boravili srpski zatvorenici. {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebivali{ta. mnogima je bio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope. Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formirane mnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. 453. „vukovarci”.000. „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja” koji su do{li. naneli su mnogobrojna zla srpskom stanovni{tvu. „{e{eljevci”. „srpska garda”. ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja. [pegelj ka`e da su u Hrvatsku dolazili. Osnovnu ~injenicu da su ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana `eli se zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. Poznato je da su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini.33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno. Amerike i Australije. Gotovo da nije postojalo mesta. Neki nau~nici u Bosni i Hercegovini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset {est paravojnih grupa. U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logora za Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto). 191 .000 Bo{njaka. „rojalisti”.

str.O. ne mo`e se opovr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali. Špegelj. 217. vojska Mate [abi} [abana. 341. Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostorima neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvu stanovni{tva. 9. paljenje. 192 . 382. Po popisu stanovni{tva iz 1948. Sarajevo 2001. K. Brok. ili bar da su formalno nastojali spre~avanje njihovog delovanja. koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno (su|enje i ubistva vo|a). str. oktobra 1991. godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanak objavljen na {tetu Srba. Nikiforov. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim republikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da su aktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike. Izme|u Kremlja i Republike Srpske. a koji su kraticu svog imena mogli ~itati i kao hrvatske oru`ane snage. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvatskom sto`eru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratska stranka 26. „Medijski rat” izme|u suprotstavljenih strana je tema za posebnu analizu. analiziraju}i 1.34 Od leta 1991. godine. minirnje. „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa.35 Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”. str. Manje je poznata ~injenica do kojih je do{ao ameri~ki novinar T. Jo{ ka`e da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj. Zagreb 2001. „Lisice”. u kojoj je pod ta~kom 12. nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i prevesti u T. kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojska NDH. godine u okviru stranke prava (HSP) nastaje hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje su nosile crnu odoru. pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programeri oslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”. „Satnija Uskok” u Osjeku. str. Isto. U Naredbi je naglašeno da zadatak treba „obavezno sprovesti”.36 Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom ~i{}enju (zlo~ini.”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{la Armija BiH.). itd.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godine izdala Naredbu. od 34 35 36 37 38 M. „Psi rata uvjek na|u svoje mjesto. str.38 Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala se kroz celu drugu polovinu XX veka. Ma~i}. itd.500 novinskih ~lanaka iza{lih tokom 1992. U Hrvatskoj je bilo takvih grupa „na desetke”. znakovlje usta{ko. Isto. „Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice. 262. plja~ka. Zlo~in protiv mira. Nikiforov još konstatuje da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija na`alost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratu koji se vodio protiv Srba”. zastra{ivanje. Beograd 2000. Dr B. Sje}anje vojnika.

ne{to vi{e od 10% ukupnog stanovni{tva.0%. Daruvaru 33. Podravskoj Slatini 35.3%. Beograd 1994. Grubi{inom Polju 32. Rijeci 10. Na{icama i Slavonskoj Po`egi.%.1%.9%.739 ili oko 15% ukupne populacije. etni~kih grupa u formiranju jugoslovena u razmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji. Dubrovniku 6.5%. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju . Orahovici 21.5%. ukinute su sve zvani~ne srpske institucije.6%.9%.0%. Hrvatska etni~ka populacija u Hrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova.502 ili oko 11. Lopušina.8%. Donjem Lapcu 97. Bitnu ulogu u formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%). Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine (5-10%). 193 .7 miliona `itelja Hrvatske. Od pojave Mas-poka. Petrinji 44.5%.0%. 173. Mas-poka na primer.obespravljeni ili privilegovani. godine (nakon ukinute kategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581. 2. Drni{u 21. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven. str. Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva. srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe. Udeo pojedinih naroda. Gre~i}. Svi Srbi sveta.4%. str. Benkovcu 57. Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ 3. Novskoj 21. U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg zaklju~ka: 1. Belom Manastiru.5%. Dvoru 85. dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%. Kutini 7. Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu.9%. U Zagrebu ih je `ivelo 5. gu{en je „srpski kulturni. a do 15% u Rijeci. Do 20% bilo ih je u Osjeku. Titovoj Korenici 75. Daruvar.2%. Novoj Gradi{ki 20. Belom Manastiru 25. nacionalni identitet”. mešovitim brakovima i porodicama.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12.9%. 5. Obrovcu 65. a deo se iseljavao usled raznih pritisaka.40 Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991.8%. deo njih se od 1961. Slavonskoj Po`egi 14. Glina. Anti}.4%. Karlovcu.Lj. Zagreb 1996.2%.5%. i 1981. Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin. Glini 60. godine iseli 157.39 Neizvestan politi~ki polo`aj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde su `iveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest je `ivelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u 1971. M. Tri su osnovna razloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”. Ogulinu 35. Kostajnici 62%. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37. Novoj Gradi{ci i Sisku.3%.4%. Donjem Miholjcu. 4. Isto.8%. 39 40 41 V.M. Gospi}u.530 Srba.6%. Srba je bilo 543. Slunju 29. Bjelovaru 8. Novskoj.8%.4%. izme|u 80–90% samo u op{tinama Donji Lapac. 55. Pakrac. [ibeniku 10. Dvor. Pakracu 40. Orahovcu i Grubi{inom Polju. Gra~acu 82. narodnosti. Kninu 88.978. ali i posle njega. Donjem Miholjcu 11. Godine 1981. Karlovcu 20.9%. Podravska Slatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u.5%.8%. Na{icama 11.4%. pa prema tome i jugoslovena.3. 3. Srbi . Gospi}u 31. taj broj je iznosio 531.7%.

Vrbovskom 33.047 3. Vinkovcima 13.164 2. avgusta 1990.382 2.83%) (7. godine.513 10.513 1.67%) (5.41%) (8. [ibenika. 9. godine. itd. Vukovaru 37. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba.83%) (3. Brod Benkovac Zadar Beli Manastir Osijek [ibenik Knin Vinkovci Vukovar Split Pula Dubrovnik 18.980 8.41%) (7.89%) (4. navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda.16%) (20. Osijeka.147 1. godine. u Krajini su izneti razlozi za njeno formiranje.767 1. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost MUP-u Hrvatske 19. Nakon prvog oru`anog sukoba 31.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.55%) (0.412 3.00%) (32.44 42 43 44 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991. 194 .0%.1%.5%.4% i Zadru 10.0%. str. Knin 1993. ukupno je u ovoj dr`avi registrovan 201. Vrginom Mostu 70. Kao razlog.076 437 1. podaci sa CD-a.26%)43 Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba iz Hrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formiranje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990. Zbornik radova i izveštaja. marta 1991.631 pripadnik srpskog naroda {to u procentima iznosi 4.0%. Splita.21%) (4.946 625 1. Simboli i tehnologija vladanja re`ima u Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dr`avu Hrvatsku. nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog `ivota u iole ravnopravnim odnosima i toleranciji. godine.920 8. a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en 2001.65%) (3. godine. Srbima nisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode.426 (2.5%.42 Nakon etni~kog ~i{}enja.88%) (1.28%) (26. Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001. izbacivani su sa radnih mesta i iz stanova.627 3.37%) (2.54%.557 730 2. Zagreb Karlovac Vara`din Bjelovar Rijeka Gospi} Po`ega Sl.82%) (5.46%) (3.58%) (7. Virovitici 15. Vojni}u 90. godine na Plitvicama.811 5.73%) (6.

kulture i drugog..52 89. profesija.599 11.986 Hrvata % 97..854 7. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ Pojedini istra`iva~i utvrdili su da je tokom 1991.05% 9. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”.52 24.434 11.92 60. godine.371 8.975 18.60 50.043 3. Politika.393 16.88 broj 44 116 3. 195 . rob. str. koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispred Isusa Krista. decembar 1992. ka`e on.36 32. 20.555 10.”46 \odan na ovom skupu uverava da ne zna {ta zna~i re~ „Srbin”.954 14.395 1.378 Srba broj 7. zanimanje.45 U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZ javno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti.343 13. godine iz Hrvatske proterano 270.996 4.44 88.040 33. mali u svakom pogledu `eli da od Beograda napravi ~etvrti Rim.697 1.886 1.M.66 65.761 4. Zadr`avaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske i podnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti br.295 8.585 11. a zna~i sluga. Niš 1994. decembra 1990.851 23. Nestajanje Srba.35 70.41% 9.. 223.20 86..23 75. To je. megalomanije.262 17.041 13.51 80.572 9.52 62.557 14.55% 1..90 40. Bogavac.54 28. Korenica Vrginmost Obrovac Kostajnica Glina Benkovac Ukupno 8. I to je zapravo Svetosavska sekta. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj krajini nakon njenog progla{enja 21. koja je te{ka bolest. To je {izma u {izmi.000 Srba.729 7. vere. SAO KRAJINA Mesto Donji Lapac Vojni} Knin Dvor Gra~ac T.60 45 46 T.366 37.591 8.-553 % 0.39 16.888 12.236 42. godine.054 8. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao: „Srbi su jedini pravoslavni narod.92 34. koja se onda preta~e u velikosrpski imerijalizam. Jedan mali narod. Postoji sindrom svetosavskog {ovinizma.

godine.079 1. oktobar 1992.708 5.760 21.026 2.g.639 Hrvati 1981.775 1.289 34 1.327 1.532 873 296 432 651 418 125 1. 20.177 14.951 1.901 1.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.352 1. U isto~noj Slavoniji.690 44.770 572 190 2.106 1.682 1. Kne`evo Lug Popovac Zmajevac Ukupno 1.248 1.700 604 190 142 3.881 13.504 1. BARANJA Batina B.42547 Bapska Bobota Borovo Br{adin Ilok Lovas Negoslavci Sotin [arengrad Tovarnik Trpinja Vukovar Sredinom 1993. 149. 1991. 1991. 1.034 240 Srba 61 3.g.065 Srbi 1981.491 6. str.262 1.770 1.235 Hrvata 446 3.g.887 6.093 1. godine.408 1.624 1.449 10.036 1.465 493 484 136 133 1.Vinograd.442 2. 179.g.769 5. 30 33 1.127 1.243 2.676 4.439 551 674 411 27 347 29 Ma|ara 688 865 422 46 626 31 67 289 382 90 834 17 888 ISTO^NA SLAVONIJA Stanovni{tvo 1981. 163.953 8. zapad47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske.654 1.g.171 33.699 1.482 1.146 2. Manastir Bilje Branjin vrh Darda Grabovac Jagodnjak Karanac K.146 1.700 6.960 3.702 1.466 2.582 1. 1.005 2.578 6. 196 .388 1.478 68 56 3.324 1.751 1.136 51 73 12.996 2.001 2.681 1.441 17 25 731 789 940 904 1. nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajine prema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanovni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba. 1991.926 1.594 336 372 88 48 661 670 1.698 1.571 1.g.

Pre svega ~injenica da su RSK.450 km2) od 87. neke su ~injenice nedvosmislene. Najmanji pocenat Srba bio je u zapadnoj Slavoniji (5. avgusta 1995. stradanje civila i drugo. ^injenica je tako|e.406 stanovnika `ivelo je 97% Srba. 48 49 Stanje i osnovni pravci o`ivljavanja RSK.800 stanovnika 95% su bili Srbi. pre svega u Republiku Srpsku a onda u SRJ. U avgustu 1995. pre svega ameri~kih aviona. Isto. 73% bilo Srba.808 km2) od 48. razaranja.000 vojnika. Na Baniji (3. 197 .595 stanovnika od ~ega 91% Srba. a ostali 10%. 7% Hrvata i 2% ostalih. Tu mislimo na ubistva. ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni 4.008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29. naro~ito potencirana u Hrvatskoj.000 stanovnika 90% su bili Srbi. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada bila dezorganizovana. dok je Lika (4.000 hrvatskih vojnika i policajaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srpski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika.49 Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja Republike Srpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo do etni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vreme ratovanja 1991–1995. Jedna od teza. Knin-Beograd 1994.000. i da je pre toga ve} pet godina sa njenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta. govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva. Bez obzira na sve ove spekulacije i mnoge druge. Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40. 5% Hrvata i 2% ostalih. str. 2. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda o kojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vremena biti predmet sporenja istori~ara.389 stanovnika imala 93% Srba. jasno pokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajeva Republike Hrvatske. sociologa i dr. Kordun (2.000 stanovnika od ~ega 98% Srba i 2% Hrvata. 25% Hrvata i 2% ostalih.48 Na prostoru cele Republike Srpske Krajine `ivelo je u to vreme 433. napadnuti od strane 200.500 km2) od 135. U severnoj Dalmaciji (3. koji je organizovan i uslovljen dr`avnim organima RSK. bez politi~ke i vojne elite. Po pravilu odlazili su imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak u izbegli{tvu.M. da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska vojska u nekoliko navrata. „Maslenica”.456 km2) me|u 83. da je dogovoren na relaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevina ustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva. godine.306 km2) je imao 51. godina. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ nom Sremu i Baranji (2. 2% Hrvata i 1% ostalih. „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki d`ep”. 4% Hrvati i 1% ostali. plja~ku.

734. godine da je taj broj 154.789 Srba. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. 202. Gra~ac 4. Helsin{ki odbor Hrvatske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila. Od 1996-1999. Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja policije i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora. verske i rasne netolerancije.163 incidenta: nasilje. Na po~etku ratnih sukoba Hrvati su uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2. 50. Isto. str. Hrvatski Helsin{ki odbor ka`e da ih je bilo izme|u 200–180.500. Isto. itd. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001. ali i u kancelarijama dr`avnih i lokalnih ~inovnika.079. Sistematsko razaranje gradova i sela. hrvatska vlada utvrdila je avgusta 1995. I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju. ubojstva.430. krevetima stradalo 34 civila. Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002.51 ^ak i da se zanemari neka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji su na{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji „Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko 200. dvorištima. pretnje na ulici.50 Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali. ili 7. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama. dok je ostalih bilo oko 15. Obrovac 4. Izbegli~ki korpus. Oni ka`u da je u sektorima jug i sjever `ivelo oko 300.000. 1999. od crkvenih. str. ru{enje. Beograd 2000. godine u Benkovcu je ostalo 730 Srba. Potpredsednik iste vlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko 6. plja~ka. 198 . Donji Lapac 3. Knin 20. pokazuje da se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9.52 Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacionalnosti. Beograd 2004. paljenje. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srba na vekovna ognji{ta. terorizam.000 stanovnika.000 Srba.000 stanovnika od ~ega oko 85. Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda to potvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj i ovom slu~aju apsolutno sprovedenoj.000 od kojih je 3. str. sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne. ili se nisu odazvali registraciji. kad su mnogi promenili izbegli~ki status. 6. zlostavljanje. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. dok se vojne `rtve ne pominju.000. Tu je pre rata `ivelo 749 Hrvata i 2.964.255 potpuno nemo}nih starih osoba. plja~ka pokretnih dobara i stoke. godine.46%. itd.598. i uop{te stvaranja ambijenta u kome je `ivot povratnicima nemogu}.53 O „rezultatima” 50 51 52 53 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina.327.000 Hrvata i 200. oti{li u tre}e zemlje. a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme registrovano 2.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

Ku}e koje nisu minirane.. Oplja~kana je sva srpska pokretna imovina.54 Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ „Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje 22.000 „djelomi~no po zapovjedi vlastitog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. septembra 1995.. Hrvatska mo`e slobodno tra`iti pomo} od Evropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u `estini etni~kog ~i{}enja”.000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljeno i minirano. uni{teni bibliote~ki fondovi.. 77. godine. potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja. da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska. „Bljesak”. i ne samo u ovom slu~aju. strahota. „Oluja”. donosi ~lanak Roberta Ficka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba u punom jeku. namerno izostavljamo. „Meda~ki d`ep” kao i etni~ko ~i{}enje gradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono u Hrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj. Srpska krajina. hrvatska policija i hrvatski civili.”55 Opise ubijanja. 76.. uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti. potpuno su devastirane. 199 . str. str. Hrvatska ima mnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine. godine. uni{ten celokupni sto~ni fond. Poseban problem. – pa ~ak i da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi. Mulimani kao „`rtve” a Srbi kao „agresori”. paljenja. Cetinje 1998.. domovi kulture. . I drugu (konstataciju). 167. Isto.M. bilo ih je na hiljade. da ovdje nema etni~kog ~i{}enja”. Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotip po kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”.. Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora. uni{ten znatan deo komunalne infrastrukture. srpske ku}e su opusto{ene i orobljene. Oni jo{ zaklju~uju da je „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalno politi~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”. vredni predmeti i crkvene knjige nestale. inventar uni{ten.Izgon. jednu konstataciju reportera smatramo zna~ajnom: „Nitko posle toga ne `eli da objavljuje njihova ratna zlodjela. sad kad je svetska pa`nja zaokupljena bosanskim paklom. sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama. zapadni istori~ari su izneli podatak da je Krajinu napustilo 120. avgust 1995. Me|utim.. proteranih i „ni~ijih ljudi”. Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002. str. U ratu 1991–1995.. The Independent 4.56 54 55 56 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina. Nepostojanje volje kod vlada novonastalih dr`ava da rasvetle ove slu~ajeve produ`ava agoniju obespravljenih. ~ine nestala lica.

Sadr`an je u „na~inu nastanka. 67. Mnogi Srbi su izbegli i zbog mogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela.. smatra citirani autor.59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskih lidera. no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i ~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju. Zagreb 1996. pre svega Evropska zajednica.61 Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi se i teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a oko podele Bosne i Hercegovine. str. svakako je „uticalo i povjesno sje}anje na kolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru. Isto. 70. Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj. do 22. Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migracije”. str. avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu. metodama odr`avanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva. Kova~evi}.58 Na odluku o iseljenju. tim II. Beograd 2003.Krajina u dogovorenom ratu. Anti}a je logi~an nastavak procesa na prostoru Republike Krajine. godine. Kavez .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Anti}. mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog ~i{}enja bio evidentan. 200 . 68. “U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istjerivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. na osnovu „posmatranja RSK” od 7. Detaljnije o tome: D. kao srpski odgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju.62 Kad je u pitanju me|unarodni faktor. Srbi su jo{ i govorili o „masovnom” samoubojstvu {to se „mo`e smatrati metaforom za egzodus”. Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza” prije kona~nog iseljenja. povratnikom kome su nanijeli zlo”. kao i da izbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom.57 Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda. Masovno iseljavanje je najavljeno. Pojavljuje se u mnogo 57 58 59 60 61 62 Lj. oni su se „uklonili” da ne padnu u ropstvo.60 Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~ja Hrvatske.d. Isto. str. Anti} daje obrazlo`enje o okolnostima u vreme „Oluje” i ka`e da je „usled brzine akcije i ote`ane komunikacije” pojava imala i elemente stihije tako da su iselili i oni kojima to nije bila `elja. Kriminalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu poslu`iti pri argumentovanju da se strah u Srba bio argumentovan. Isto. Posmatra~ka misija EZ. n. Isto.

„Storm”.) were just one of the methods in a complex strategy of ethnic cleansing. 74. The paper tries to prove this clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts of the former common state territory. It is also a fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connection with „others”. str. etc. Ono {to je primje}eno kod posmatra~a od Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja” najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba koji su uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”.M. refusing to admit it as their own strategy. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dr`ava na prostoru biv{e SFRJ razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi. avgust. These methods resulted in expulsion of hundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of millionmasses of refugees which will encumber political relations between the Balkan states for years to come. Greatest war crimes committed by individuals (Srebrenica. 201 .63 Summary Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniable fact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995. 63 Srpska Krajina. The paper shows that ethnic cleansing played a more important role in the war strategy than all other elements or features.

on je smatrao da nije potrebno baviti se posebno teorijom. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvede stalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijske nauke.ISTORIOGRAFIJA Historiography Dr Dubravka STOJANOVI] Filozofski fakultet. 203 . Iako je „otac” moderne istorijske nauke. {to strane istoriografije nedovoljno koriste njene rezultate. posmrtno. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire (Pariz 1953) i. u izvanrednom prevodu Marije D`uni}-Drinjakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}. da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanju o pro{losti. prihvatanjem metodologija susednih drut{venih nauka. Pour une histoire a part entiere (1962). Zbog toga su nam ostala samo njegova predavanja. Beograd LISJEN FEVR. godine i u kome je izneo neke od osnovnih postulata „nove istorije”. `ele}i. Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopiti svoj `ivot sa istorijom”. tvorac dru{tvene istorije. „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM” Jedan od problema srpske istoriografije le`i u tome {to ona ne obra}a dovoljno pa`nje na teoriju. ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~no primenjivati na istra`ivanja. na taj na~in. Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knji`evnoj zadruzi na ustupanju ovog teksta. {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodolo{kim re{enjima. {to slabo komunicira sa svetskom istoriografijom. Srpska knji`evna zadruga objavila je 2004. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe. prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svoje shvatanje istorije. Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956) nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji. Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odr`ao studentima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941. druk~ijim struktuisanjem teksta. dokazati novim ~itanju ostataka pro{losti. sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora.

A ko bi znao ne{to vi{e tih detalja od onog do sebe. upravo je prvo {to `elim da 1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941. Anatol Frans (Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istoriju Francuske „sa svim detaljima”. posle godinu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina. godine u{ao u ovu ku}u.1 Sre}an sam zbog toga. ne upoznaju li se pri tom svi samo sa prvom? Smelo pitanje. volji: valjao je za istoriju! Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na Ecole Normale. No ipak mogu da vam ka`em slede}e. i druga. ne bih bio istori~ar. o istoriji? re}i }ete mi. I Jednostavno. *** „Volim istoriju.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ako ne sve detalje. priznaje to. Sa onim smislom za humor. razume se. Onoj koju poku{avam da unapredim. Ne ba{ tako. Ali. Zamoljen da im odr`im tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istoriju. Nego o onoj drugoj. Da ne postoje isto tako i dve istorije. Raspolutiti svoj `ivot. poput vam. 204 . i koji je sa~uvao sve do kraja `ivota – jedan nedavno preminuli kolega Collège de France. dve godine pomnog pretresanja Priru~nika spoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Bur`oa (Emile Bourgeois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). ^inilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijama nude detinjasti ideal malog Anatola. Ali ona nije mogla da izdr`i dve godine viskoke retorike u gimnaziji Louis-le-Grand. pristupa~na. koliko su mu{karci moje generacije u proseku dali vojni~kom `ivotu) – upisao sam se na Odsek za knji`evnost. Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila duboko usa|ena vokacija istori~ara. godine. Onoj koju volim. smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati. veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue). ne `elim da vam govorim o toj istoriji. Reklo bi se da baviti se istorijom po njima zna~i saznati. to je sasvim prirodno. Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am o onome {to volim. Da je ne volim. jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo nameniti zadovoljenju svojih dubokih potreba: to je u`asno kad je poziv koji je ~ovek izabrao intelektualni. po{to najavljujete }askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”. ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misiji gospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. matematika Generalnih Inspektora. Jednostavno. stra`na. o istoriji. koju on. koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijedna te{ko}a ne pla{i. bio je. Kad sam 1899. ne razume dobro. Ne volim mnogo da me{am razli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem. poverio nam je jednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna. U svakom slu~aju.

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

vam ka`em da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samo zato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica – ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{ta nije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji`evna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu nam neki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i ne razmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijski razlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjoj liniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|e dugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problema Istorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se slu`im ovom uobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i najmanje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) i ja dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mi smo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onih prideva pomo}u kojih se u toku vremena izra`avalo toliko razli~itih stvari, da on, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatili ovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira na koricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jedne nove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom prihvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {to je „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi poslu`ila kao oznaka ~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno, {tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh: ho}u da ka`em – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu. ** Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivnosti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, u okviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je postulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunili doba {to su se smenjivala. Podu`a definicija: ali sumnji~av sam prema odve} kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojim odredbama otklanja mnoge la`ne probleme. Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a ne kao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju (Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasifikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to 205

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbiru rezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su neki nov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pretstavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no, ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da se postignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im se uka`e kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novim `ivotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviru neprestano sebi grade. A kao drugo, ka`em – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije koja se uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju, psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti ~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zanimaju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudipripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja – ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, koji su raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}uju jedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modus vivendi koji se naziva @ivot. Ovako definisanog ~oveka mo`emo, ako nam je tako zgodnije, da uhvatimo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~im povu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade, jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni; istori~ar prou~ava pro{li `ivot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe – na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli `ivot i koji ume da ga posmatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja – a mi se onda mo`emo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju on obavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je da nikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okviru dru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni, koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{eg prou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudske aktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada. ** Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih, ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se u ovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zanimljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u kojima, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim 206

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odr`ao studentima tre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mlade ljude, koje je ~ekao te`ak profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, u nekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nosti da lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~ar koji to ho}e svuda mo`e korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {to je Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, `arom svojih re~i i zra~nom snagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja – upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eo da se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskom pozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istoriji iznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod tim imenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ tra`iti na ispitima do doktorata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar mo`e da izmakne ovoj opasnosti; ako bih mogao da vam podarim ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i. No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj `ivot mo`ete da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama, razmotriti neke od `ivih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji u istra`ivanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ije su o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont? Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije. Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompilacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~no vo|enom” istra`ivanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz „nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovi svakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dve operacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer, postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubaciti u utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti... U to vreme istori~ari su `iveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju „~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji, priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. ^injenica koje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje, ~injenica koje je on sad samo imao da zabele`i. Dovoljno bi bilo da je ma koji od ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikroskopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nije dato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Za samo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethodno dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje – 207

TOKOVI ISTORIJE

1-2/2005.

sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istra`iva~a, ~ije je delanje samo time i omogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enu hipotezu. ** Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje ne isporu~uje sirove ~injenice. ^injenice kojima bi nekim ~udom bilo podareno nekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {ta drugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u `ivot priziva istori~ar. Znamo da ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no klanjamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba da posegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|u kojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako ~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanu u samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a to je istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono {to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e u kriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji se na njih poziva... Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon {to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke, tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da ka`em da on malko zaostaje i za poslednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti na prvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezuju za ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to. [ta }ete! kad u nekoj od onih knji`urina na ~ije pisanje izgleda ve} godinama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onih po{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {to vrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ili ma{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta, Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa na nekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kad je ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih u na{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on je zna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo li onda i dalje da se pitamo za{to istoriju izla`u poruzi, okre}u glavu od nje, `igo{u je i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, toliki ulo`eni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjem jedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove be`ivotne istorije u kojoj se nesuvislo sla`u re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je 208

D. STOJANOVI]

Lisjen Fevr, “Stopiti svoj `ivot sa istorijom”

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje je sazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e im slede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnuti pokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?” Pa ~udite li se onda onim `estokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelosti mladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj krizi istorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi iz moje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije na Ecole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato {to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato {to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjuje na analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to, kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadr`aja, ve} pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jednostavno kriti~ki metodu. Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji`evna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji`evnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (André Michel), naslednikom plahovitog Kura`oa (Courajod), tog JUpitera gromovnika iz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojim napretkom, ponosna na svoje pobede, uobra`ena zbog svojih materijalnih uspeha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svom hodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovo stvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvuk jednog glasa s one strane groba. Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala i svoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet), Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa (Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija, koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijao Deman`on (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zadovoljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{e okrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj od svake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemu onome {to nije ona sama u naju`em smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {to bi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost prema ovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali od svega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto u na{em duhovnom `ivotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I da bismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji po formi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi 209

izra`avaju ono ~emu treba na}i leka. i to brzo. razo~aranost. potpuni nestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom.” 210 . bez razlike. sad smo zna~i gubiti vreme.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. ~itati istoriju..

Karapand`i~.V. u: 100 znamenitih Srba. VINC. Beograd 2002. Nova iskra.1-2. Mladen Stefanovi}. Klivlend Ohajo 1958.1 U zemlji. Narodna knjiga. Srpski preporod. M. vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}''. Prof. Beograd 2004. Stanislav Krakov.1945. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 . Kosti}. VINC. Australija 1976. Beograd 2003). Dragan Aleksi}. ''Nikola Paši}''. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro1 2 Boško Kosti}. Minhen 1968. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Beograd 1968.GRA\A Sources Dr Mile BJELAJAC Institut za noviju istoriju Srbije. Mirjana Zori}. Istina o Milanu Nedi}u. Borkovi}. Knj. doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zagreb 1976. Bor. B. Quinsland. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. B.1945”. Beograd 1992. Southport. Milan Ristovi}. Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu. I-II. I-II. INIS. Beograd . @arko Jovanovi}. INIS-Dobra. Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 . Iskra 1990 Milan Borkovi}. U`i~ka republika. „D. M. njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima. Armijski |eneral Milan Nedi}. Milan Nedi}. Gradanski rat u Srbiji. naj~e{}e su objavljivali van Jugoslavije. Srbija u završnici rata 1943 .1944/1945. Ljoti}. Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. INIS. Milvoki. Lil 1949. Princip. SAD 1965. „General Milan Ð. Ilinoj 1956 (reprint. Beograd NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945 O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}i broj radova. Beograd 1993.2 Mo`e se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa tendencijom da se njegov rad prika`e kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacije i borbe protiv komunizma. Zbor i Komunisticka partija Jugoslavije 1935 . ^ikago. Beograd 1979.1944. Kontrarevolucija u Srbiji. Privatno izdanje. Beograd 1995. Nedi} i njegovo doba. Beograd 1991. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov. 211 .Biografija i drugi istorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”. N. General Milan Nedi}. Za istoriju naših dana.1945. ''Sloboda''. prevladavali su istori~ari koji su mu posvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskom ratu na tlu Srbije. Milan Nedi}. Pavlovi}.1941. Kosti}. Petranovi}. Zbor Dimitrija Ljoti}a 1934 . Ilija M. Lazo M. Vjenceslav Gliši}. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 . Beograd 1994) Milutin Propadovi}. Petar Martinovi} Bajica. Melburn. Nedi} . I-II. Kvislinška uprava 1941-1944.

ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel). odelenje Maryland College Park. ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta. Smatramo da su ovi datumi ta~ni.370) 212 . (Borkovi}. FO.II.4 Kako saznajemo iz ameri~ke prepiske. Nedi}. kucanih bez proreda. jula. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihvatio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat. Collins) komandanta 42. jula. da su postojali legitimisti i revolucionari.3 Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu u Washington-u. 3 4 5 National Archives Washington. Record Group 84. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof. do sada nisu kori{}ena u istoriografiji.d. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnosti u kojima je delovao general Nedi}. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uz dodatne izvore.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. „Izjavio je da nema ~ega da se boji od Amerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”. Dokumenta koja objavljujemo. knj.. Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat. Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. Mesec dana pre ove informacije. glavno-komanduju}em savezni~kih snaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T. augusta 1945. juni kao datum hapšenja. verze u nauci. a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije doveden je 9. jula iste godine. 1945. Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo je da general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija od razaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti. zavr{ava King. posebno u Kicbilu. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|unarodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom. file 800. Dakle ovaj memorandum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO. britansko poslanstvo Berlin. a jo{ vi{e u javnosti. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. Kinga. Nedi} je svoj boravak u Austriji. maja 1945. godine i nekoliko prate}ih. n. predstavio kao internaciju u koju su ga stavili Nemci sve do dolaska Amerikanaca. u fondu State Department-a. mogao rasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. godine kao „poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija (Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10. Yugoslavia. a s druge strane da ne bude previ{e eksploatisana od Nema~ke. Riddleberger-u CE (verovatno odelenje Central Europe). box 52. te propisivalo obaveze okupatora i okupiranog. Nedi} je potom uhap{en 6. Memorandum generala Milana Nedi}a generalu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopiju Nedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. koji je general Nedi} uputio 25. Fond State Department. budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima. Dao je informacije o svim svojim saradnicima koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} i ministar dr Nedeljkovi}. isto poslanstvo je iz Berlina dobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana. s.5 Prema zapisniku majora Edmunda L.

ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata. siro~adi starih do 14 godina. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavu odstupanja. Upro je prstom u hrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda koja je nastupila po slomu armije na svim stranama. politi~ka manjina. on u ovom memorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na sve na~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi. grupe armija JV). Tako je. Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dr`ali u internaciji sve dok krajem augusta nije prihvatio polo`aj. i brat mu na ~elu 2. Zala`e se da Amerika uti~e i kontroli{e izra`avanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}e politi~ka manjina manipulacijom.000 dece. obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno 400. poslao dr Nojbaheru (Dr Herman Neubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. On u vi{e navrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu. 213 . Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaska sovjetskih snaga i partizana 1944. predstavnici demokratija koje su svoje predstavnike slale glavnom {tabu Dra`e Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke.M. U prilogu memoranduma Ajzenhaueru. mada su i dalje bili anga`ovani u borbi sa partizanima. Hrvata i Ma|ara. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu se izra`ava zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika. Izra`ava li~nu spremnost. {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srpskog naroda. Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskog naroda od represalija. Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srba iz zarobljeni{tva. Naveo je nedela Ma|ara i Bugara. godine. koliko je bilo u njegovoj mo}i. Kada je njegov odnos prema pokretu Dra`e Mihailovi}a u pitanju. Istako je ~injenicu da ni jednog trenutka ni njegove. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad. Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslaviji te da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprla Nemcima (on na ~elu 3.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a u Jugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. po Nedi}u. kao i spremnost ministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovom radu tokom okupacije. a posebno na teritoriju NDH. ali ta~no i pred me|unarodnim sudom. januara 1945. general Nedi} je prilo`io rezime svog memoranduma koji je 19. a posebno ~injenica da su ih oslobodile ameri~ke snage. a ne pred Titovim. ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstave savezni~kim sovjetskim jedinicama. uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarila Srbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji. pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara. Uprkos tim te{kim okolnostima. srpskih radnika te 20.

da se taj odnos. godine. objavljena je u Glasu Kanadskih Srba. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade daleko preciznije iznesena i. januara 1945. Pov. ni u kom obliku nije tra`ila od srpske Vlade u Srbiji. i{la bi mu vi{e u prilog: „Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. okupatora prema okupiranom. Shvatanje koje je izlo`eno u Memorandumu od 19. Gosp. mo`emo se pitati za{to se Nedi} nije odlu~io da i njega prilo`i uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru. u Kicbilu. tj.d. kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije. ispu{ten je predistorijat memoranduma Nojbaheru. ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihailovi}a preko Sarajeva. da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom. br. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sa nema~ke strane.1/1945. Ministru dr Nojbaheru u Be~u. a {ta podupire njegove ocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli i o~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u. E. februara tek. u ovom pismu od 2.167-173. februara 1945.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}a ministru Nojbaheru od 2. odnos pobedioca prema pobe|enom. januara ove godine samo konstatuje ovu situaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. 214 .” Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanje sada menjamo (. postojao izme|u Nema~ke i Srbije. Pri ovome napominjemo da Nema~ka nikada. U najkra}em. januara ove godine na svojim sednicama 1. Naime.. s. koji iza njih stoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28. 1990 i 1991 za 1971. istori~ari mogu uo~iti {ta je Nedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike. ako je hteo. godine i do{la do ovog zaklju~ka: 1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka.)” U nastavku ovog pisma se izra`ava stav prema onima iz srpske emigracije koji su imali druga~ije poglede: „Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi. a taj odnos i sada jo{ postoji. godinu (priredio Radoje L. Nj. Kne`evi}). to je njihovo privatno 6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade. Str. od 19. pro{log meseca – doista stoje i ostaju na stanovi{tu neposrednog produ`avanja borbe. n. Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim. Vidi tako|e: Ilija M. i 2. Prema napomeni prire|iva~a radio ih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima. pro{log meseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade: Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. a „protiv zajedni~kog neprijatelja. ma u kom pogledu izmeni. pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima. tj.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. pozivanje na njihove susrete u Be~u. Pavlovi}. u kome general i njegove kolege u izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od 19. Br..

Borkovi}. godine u emigraciji.2.8 Za u`e znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sada znalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi u svetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imaju razumevanja. 364-365 215 . Kako se verovatno ne bez ironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~ita svedo~enja savremenika. To im je bila osnova da tra`e od vlade Rajha da ih kao vladu i priznaju.d. a grad je bio izlo`en bombardovanjima. izjavama pojedinih li~nosti kao {to su Dragi Jovanovi}. vojno-politi~ki savez sa Rajhom. od kojih su neki nastavili da `ive posle 1945. n. Kontrarevolucija. 362-372.M. Borkovi}. Ve} od 17. posebno u Jugoslaviji. a Nedi} da bude predsednik tog odbora. M. I. Tanasije Dini}. godine. koje srpska nacionalna Vlada. ne mo`e prihvatiti. Aleksandra Cincar Markovi}a. Privid funkcionisanja ove grupe kao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945. Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odr`ava sednice i razra|uje svoje planove i taktiku za bli`u budu}nost. 4. otputovali su po~etkom oktobra 1944. oni su se zaista „igrali vlade” i tra`ili priznanje od Nemaca. pa i samog Nedi}a tokom njegovog saslu{anja. M. predsednik „vlade nacionalnog spasa” Milan Nedi} i njegovi ministri. koji je preko Joni}a saznavao {ta se me|u ~lanovima vlade de{ava. Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11.9 7 8 9 Vidi nap. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 mi{ljenje. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla dobijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama. s. su se do sada koristili najvi{e zarobljenom nema~kom gra|om.”7 Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz `ivota „srpske vlade” i samog generala Nedi}a istori~ari. oktobra. izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali u Beogradu. vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili „Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”. internircima i biv{im zarobljenicima. Pavlovi}. 173-174. iz Beograda i preko Srema. Neki ministri su bili mi{ljenja da vlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitet koji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londonom. knj. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u prostorijama hotela „Imperijal”. skupo}a. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacija promeniti. Prema dosada{njim znanjima. kojoj ja stojim na ~elu. s. Kontrarevolucija. pomo} u organizaciji novih trupa. U grad su se slivale i druge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da prebace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. U Be~u je vladala beda.

''Jugoslovenska kraljevska vlada. i 17. 8. a sudbina Nedi}a i ve}ine njegovih saradnika bila je tragi~na.10 Na takvu su`enu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}i komparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije. a lakše nekoliko hiljada. teško povredeno 1. godine. Mosburg i Novi Ulm. Ðoko Tripkovi}. ameri~ka divizija.600. Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pitanje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944. dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja. godine. Dra`a Mihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. a oni su mu pored pisama slali pakete sa hranom. Terzi}. Leskovac 1995. Na dan nema~ke kapitulacije. Ðor|e Stanko- 216 . Beograd pod bombama. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina je uhap{ena jula 1945. Veroljub Trajkovi}. januara 1946. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi prebacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu. kako }e se prema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potra`ivanja }e ispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apel na generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka. maja u Kicbil je u{la prethodnica ameri~ke 36.'' (s. februara 1946. a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42.11 10 11 Mom~ilo Pavlovi}. umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio u pokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a. U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezultati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. septembra 1944”. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5.260 gra|ana. godine''. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturi Nedi} je odr`avao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni. Beograd 1999. kada je prema slu`benom saop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. Svoj doprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istra`ivali dublje razloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojne stvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu. Leskova~ki zbornik. ''Razoreno je oko 600 ku}a. godine. aprila 1944 poginulo 1. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana u beogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga. a privremena egzistencijalna za{tita u civilnoj upravi generala Milana Nedi}a.65) Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. divizije. godine. Jedan deo srpskih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{losti bio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskog naroda.

Dokumente smo pribavili tokom skorašnjeg istra`ivanja u National Archives u Washington-u.M.000. Zori}. Pridonoff. „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dr`ave Hrvatske 1943 . koja su nastala nema~kim i savezni~kim bombardovanjima. Iz analize je vidljivo da je jugoslovenska vlada odredila grupu od 40 in`enjera da u roku od ~etiri dana pregleda razaranja Beograda. s. 27.000. d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. State Department.000 dinara za kvadrat kao u 1939. isti dokumenti upozoravaju nas da su danas u opticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula: a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metara kvadratnih. ekonomski savetnik.000 dinara (2. a 80% od predratne cene za potpuno uni{tenje.000 $). 1-4/2001.150.000 $. b) procenjena gra|evinska cena bila je 1. Suma {tete nad li~nim dobrima iskazana je posebno. isklju~uju}i mostove i razaranja na `eleznici. Koristimo priliku da se zahvalimo prof.77-86. Informaciju je izradio Eric L. u ovom izve{taju nisu uklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga. postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanja broj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama. Mirjana M. Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1. 84.12 Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dr`ava u Beogradu i poslati su u Washington. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je vi}.270. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kog boravka u toj instituciji. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo. ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj. Na drugoj strani.000 dinara (3. Box 53. Washington.000$ prema kursu iz 1939). Podgorica 2004. dok. Tako|e. Pobjeda. Tokovi istorije. Reg. U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {teta pri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na 220. c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939. zbog ratne propagande. 12 217 . a na stvarima 1. po na{em sudu doprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugom svetskom ratu. br. avgusta 1945. od toga {teta na stvarima i li~nom imovinom gra|ana procenjena je na 113. 815. a potpisao tada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta 1941 . doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. ode}a i dr).0250. Tako|e. godini.1945 (Istorijski stereotipovi i stvarnost)”.1944”. Korisno je u svakom slu~aju saznati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i. National Archives.222. godine od one iz 1944. godine.992. za te{ka o{te}enja 50% od iste cene. „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”.

Prema izveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3. 22-23 Nikola @ivkovi}.5 mld nema~ka.000 od ukupno 80. Rusa. (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975. Kod nema~kog dela. Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9.192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. odnosno razli~iti akteri na istom voji{tu. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu.300. dobra i ljudi imao udela rat uop{te.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom I inventara.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci pominju jo{ 600 poru{enih objekata. Beograd 2002. Beograd 1992. 1.831 stan. te`e o{te}eno 1.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inventar i stoku.888. Dokumenti u prilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira koliko je u {teti koju je pretrpeo prostor. 218 . a 289. INIS.615 zgrada. Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1. a nema~ke procene o 4. o{te}eno 76 tramvaja od 104. 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana. razlikuju se od podataka koje je samo za nema~ko bombardovanje 6. a ukupno utvr|ena ratna šteta 46. ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme u svakom gradu posebno.1944.000 $.271 `rtvi. aprila 1941. dala Tehni~ka direkcija op{tine grada. Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. s.100. ISI. Autor piše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logora (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih (Italijana. Beograd 1975. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714. i 7.880 lak{e o{te}enih stanova.000 metara tramvajskih pruga. Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 . Ista direkcija je tada utvrdila da je vodovodna mre`a bila o{te}ena na 360 mesta. 9. Razoreno 60. Od toga 35. Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji je proveravao {tetu na odre|enom uzorku. O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve} pisano.145 milijardi ameri~kih dolara. a lak{e 6.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastale kao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. {to je izazvalo jugoslovensku vladu u 13 14 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu. dok je lak{e o{te}en 22.85 italijanska i 1. U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autor izve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istra`ivanja u sedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje je podneo tim od 40 in`enjera. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2. 16 od 87 autobusa. Milan Koljanin. Zemuna i drugih srpskih gradova.9 milijardi $. U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nim posledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda. Dragan Aleksi}.000. najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisano je direktnoj plja~ci. pripadnika NOV).

da va`nost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti.15 Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Normandiji 6. povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. 15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova. aprila nad Beogradom: „Izvr{eni napadi 16. da su {tete. sem ciljeva. znatne i da nisu bile `eljene”. kako se vidi iz fotografskih snimaka prilikom izvi|anja.000 gra|ana. Na protest potpukovnika @ivana Kne`evi}a. juna 1944. sa obja{njenjem: „Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima. i 17. deo izve{taja ameri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Londonu da ulo`i hitne proteste i zatra`i da se takav tim akcije obustavi.M. Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogo`arski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog ~ega su veoma va`an vojni cilj. {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika. navodi Terzi}. stigao je odgovor. koji je preneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. a ni u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ili drugim putem” U prilogu ove poruke vlada je dobila. godine. vojnog izaslanika u Washington-u. da fotografska interpretacija rezultata bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo. 219 . da je glavni udar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve. Larrabe vladi. u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo je stavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombardovanja poginulo oko 20. aprila na Beograd (Sava. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvim danima otvaranja drugog fronta. i 17.

000 (about $1.000 dinars ($3.000 dinars (about $2. ** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyed buildings could be salvaged.992. Economic Analyst. and the American bombings of 1944.000. * Not including demage done to bridges and railway installations. CONFIDENTIAL BOMB DAMAGE IN BELGRADE (Prepared by Eric L.i. August 27. The loss of personal property (furniture.270.000 at the rate of 55. Approved: Harold Shantz.000. The formulae of appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numerical unit.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. which does not include the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latter part of 1944 and personal property.000 at the 1939 rate) 30. calculating the degree of damage at 20 percent of total 1939 value for slight damage. The breakdown of the estimated damage to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No.000. Pridonoff) The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers to conduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the several bombings of the city by enemy and Allied aircraft since April. according to the survey. 14 American Embassy. each having an average of 100 square meters of space. Eric L.150. Pridonoff. The major share of personal property loss is said to have been caused by military pilfering. DOKUMENTA No. and 80 percent of such value for complete demolition** and separating damage into that caused by the German bombings of 1941. Belgrade.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). The aggregate material loss from both the German and American bombings.000. and 43. 220 .000) to the German.000) of such loss having been attributed to the American bombing. (b) estimating construction cost a 1. 50 percent of such value for heavy damage. 1941.050. 1). clothing and other personal effects) amounted to 113. amounted to 220.000 dinars (about $780. Yugoslavia. Charge d' Affaires a.000.000 dinars per meter in 1939. 1945. (Voluntary) Enclosure: As stated.

$1...000 Total bombing damage....000 21.500 18. American Embassy..000 German bombing 235 23. 1 to Report No... 1941–1944 Slight damage 20% value loss American bombing Number of 1.000 16......00 Total housing damage by American bombing..800.650. Yugoslavia..00 29..000 Heavy damage 50% value loss American bombing 590 59. SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE..000 dinars ....400.500..080 flats damaged Total square meterdamage Loss in dinars* 108..67. 1945..000 221 ..000 dinars ......39.600..000 dinars .000 Germanb boming 820 82.450..000 German bombing 89 8...720.. 14 dated August 27.150.......400..........107.. Belgrade..M.000 Complete destruction 80% value loss American bombing 205 20..500 16...... BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 TABELA Enclosure No..900 4..942..000 Total housing damage by German bombing..500.$1..222...

bb 222 . 14 Belgrade. ELP. of the bombing damage in Belgrade. at the suggestion of Mr. Emil Kekich.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Hectograph to Department. the author. These sport checks on 12 properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closely with those of the 40 engineers charged with making the overall damage estimates. Report No. Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analyses. Yugoslavia. had conducted sample appraisals. Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report.

CE. 820. former Chief of Staff of the Yugoslav Army and Minister of War. 1945. D. Belgrade. Riddle Berger. who later became the Prime Minister of the German controlled regime in Serbia. Copy for American Embassy. CONFIDENTIAL No. Washington. 794 SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION REPORT ON MILAN NEDIC The Honorable The Secretary of State. Respectfully yours.C. James W.02A RM:co 223 .M. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 Berlin. Robert Murphy Enclosure: Preliminary Interrogation Report of July 10. File No. august 18. In ozalid to Department Copy for Mr. Sir: I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the preliminary interrogation of Milan Nedic. 1945 on Milan Nedic.

After that he became Chief of the General Staff. In a memorandum. however. and the Bolshevists. Yugoslavia. He was placed under house arrest in Belgrade by the Germans. During his internment there were persistent proposals on the part of the Germans to form a new Serb government. the rest being divided among Germany and her satellites. Austria where he remained interned until the arrival of the Americans. Berlin. 1945. Italy. The following members of Nedic's government are still at Kitzbuhl. From 1918 to 1933 he was a corps commander. Minister of Finance. he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. then rose to the rank of General of the Armies and deled that position until 1935. fought against Germany during World War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. They are: Djura Dokitch.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. stayed there for three months at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. he fled to Austria in October 1944. Minister of Communication. was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. HEADQUARTERS COPY THIRD UNITED STATES ARMY INTELLIGENCE CENTER Interrogation Section APO 403 PRELIMINARY INTERROGATION REPORT PRISONER: NEDIC. The Russian advance into Serbia becoming imminent. Nedeljkovitch. to despatch no. dated 9 January 1945. August 15. from Ambassador Murphy. He was pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group South with which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. Josif Kostitch. as well as German threats effectively. and Dr `. He states he entered a silent coalition with Gen. From Wien the Germans sent him to Kitzbuhl. 794. Milan AIC 1588 (Political) Date: 10 July 1945 PERSONAL DATA: Nedic was born in Belgrade. His offer. Nedic believes two other members of his cabinet can be found in Venice. M. at the same time protecting the Serb people from German designs. With German consent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito. a position he relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. Minister of Public Travel. He was left to govern only a slice of Serbia. Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met the Russian. 224 . Minister of Justice. the communists. Jochsbergstrasse 40: Bogoljub Kujudjitch. Minister of Kuzmanovitch.

Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945. SHAEF Index Card. He is well-acquainted with Balkan affairs. King /t/ EDMUN L. KING Major. KNOWLEDGE BRIEF: Augmented by accompanying files. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ADMINISTRATIVE DATE: Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl. Infantry Commanding 225 . /s/ Edmund L. He states he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position will be understood. COMMENTS AND RECOMMENDATIONS: Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was necessary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitated civil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other.M. Nedic could ahead light on his collaboration with Germany.

Belgrade File No. Robert Murphy Enclosure: Communication described above.C. copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the Supreme Allied Commander by General Milan D. D. Respectfully yours. BELGRADE SECRET July 14. COPY FOR AMERICAN EMBASSY. Washington. 1945 SECRET No. Riddle Berger Copy sent to: American Embassy. In triplicate to the Department Copy for CE . No action has been taken on this communication at this Headquarters. 633 SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWER BY MILAN D. I have provided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum. Sir: I have the honor to transmit for the information and records of the Department. Neditch in justification of Serb policy since the German attack on Yugoslavia in the spring of 1941. NEDITCH The Honorable The Secretary of State.Mr.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 800 GFR/dn 226 .

She has done that with the knowledge that nobody could help her because the whole Europe was already oppressed by Germany and allies. Yugoslavia succombed hobnorably in this unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with her Allies but that she rendered them also in this moment important services by her sacrifice. If this fight did not give better results the reason for that is the treachery of the Croats. bulgarian. It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of the Allies under extremely difficult political and military conditions. of America had the most comprehension for our so difficult and delicate situation during the four years of ennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sending military missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch. Colloins Commander to the 42d Division of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmitted to H. Commander of the American Forces in Europe. italian.M. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 MEMORANDUM To H. which from military point of view was a real suicide. The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two commanders of armies who commanded in april 1941. and hungarian. Excellency General Harry T. which have such a great part in this victory. in this difficult and fatal days. The Serbs nationalists – political emigrants. as they are deeply persuaded will also bring the deliverance to the whole Serbian people. This admiration is so much the greater because the really democratic conscience and the high conception of the right and justice of the American nation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans and the continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nation has given for the difference of the own liberty and her territory. 227 . They express their admiration for the people and for the army of the United States of America. who facilitated to the Germans to penetrate so quickly into Zagreb.S. who are now far from their country in Kitzbuhel. Yugoslavia did not hesitate to enter in this conflict. german. on a front of two thousand miles by the ennemy armies. Excellency. two third of the yougoslav forces. From there the Croats announced the fall of Yugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they caused the dislocation on the not not only of the croat unities. wish first of all to express their great joy for the victory of the Allis. We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as to get liberated by the American troops because the U. Surrounded from all parts. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower. which. but also of the mixed serbo-croat unities.

Hercegovina and Dalmatia. was to provoks incidents in an extremely hard and savage from. the 22nd of june 1941. Their aim was to provoke from german side the most hard reprisals according to their principle: "hundred Serbs for one German". Germany kept for herself the central part of the Serbian people.S. There they fell in the hands of communist organisations. First of all. ears. this action of the home communists. However when the war broke out between Germany and the Soviets. Their infernal plan. They resolved the serbian problem by the following principle: one third of the Serbs killed. all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as communists by the occupators. regulating in this way their ancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. or drawing out their eyes. exasperate and mortal ennemies of the serbian nation.S. Kosovo. the communists of the country have immediatly changed their attitude. who educated and prepared them to be employed for the propagation of the communism in Yugoslavia. The communists of the country were in good relations and faithful collaborators with the authorities of occupation. Although this different occupators knew very well that the serbian people was all but communists. From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. for instance massacrating small detachments of german soldiers. The independent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north territory and on the west of Sava and Drina. cutting them their noses. The first three months of the ennemy occupation passed away with the organised occupation of the conquered land. suited very well to the occupators to begin a general extermination of the Serbs.000 Serbs in Montenegro.R. Germany at this time was in friendly relations with U. especially the Croats and the communists. one third depopulated and to one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized. Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Morava and of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750. among whom were many foreign elemants. The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbian nation. Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Sava and the Danube and they began to exterminate them by different methods. especially the german ones. Serbia (Shumadia) with about four millions inhabitants. With 228 . Victims of this coordination were exvlusively the nationalists elements and especially the Serbs. who were improsoned and confined in the concentration camps. In this way a great number of men run away into the woods and the mountains. The principle actors of this tragedy are the Germans and their allies. directed in first place against the serbian nationalists and the serbian people.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and the division of the serbian people in five deals and every part was given to each of the german allies.

A similar fate had also the population of Krushevac. completely powerless to help the serbian people. his national attitude and his induscutable authority in the army and in the large classes of the serbian people. Under this conditions the situation of the serbian people became catastrophic. The german principle hundred for one began to devastate the country. who was made prisoner and confined in Belgrade. while the town of Gornji Milanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia. General Milan Neditch because of his military position and his non political attitude refused to accept his mission and proposed to find an other person more adapt to inspire more confidence to the occupators. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2. His position. The mission of such a government was extemely difficult and asked personal sacrifices. which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) in three parts and to give them to the Croats. Such a person could not be found and the situation in the country became very dey more difficult. Spontaneously the eyes of all were directed towards the General Milan Neditch. Hungarian and Bulgarian. To mark the situation in which was the serbian people at this time. were the only hope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission. Alexander Belitch who recently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom of Yugoslavia. among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium who were taken out of the forms to the place of execution. with the aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the communists as well as reprisals of the occupators. The representatives of all the political national parties. 229 . were entirely destroyed by fire. The national Committee of Commissaires.M. Kraljevo and other localities. whom the Germans designed immediatly after the occupation. At the same time the communist gangs continued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists. presented his demission and in and in agreement with all the national political serba parties proposed the formation of a national government with a greater authority and whos only aim should be the protection and the deliveranca of the serbian people. as well as representatives of the cultural and economical corporation and the representatives of other non political organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch to accept in this extremely difficult moment the formation of a government. commander of the army in the south against the Germans during the war. it must be mentioned that a special appeal was addressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy of Sciences and the rector of the University in Belgrade Dr. on one side from the Germans and on the other side from the communists. the Matchiva. The situation for the Serbian people became still more critical because of the new German plan.500 Serbs. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared in few hours. out of all political parties.

Simultaneously with this action of the Serbian government. However this state of things caused much worsen situation in the other Serbian regions. among them 86. but secrete supported by the Serbian government. thanks to the efforts of the Serbian Government of Public Safety. Hungarian. because they wanted to use them for their political aims. Bulgarian and their occupators. Such a government was formed and the whole Serbian people answered to his appeal. helping at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly and indirectly because from one side the authorities of the government did not prevent really the development of the organisation and from the other vent really the development of the organisation and from the other side the government gave them arms. Draja Mihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains. clothing. withdrew from the frontiers of Shumadia. In spite of all these difficulties.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. the danger of the communists was in great measure removed from Serbia. concentrating their forces especially in the independent Croat State. food etc. added to the action of execution by the occupator in Serbia. independent from the occupator. especially under the Croat. The only and principle aim of this government was to neutralize the communism and at the same time to protect the Serbian people from them and from the German. The communists. caused to the Serbian people the loss of more than one million lives. Bulgarian and Albanian occupation. From there whole communist armies well organ230 . That is why a great number of Serbs from the other regions – more than 400. well known and good nationalists. Under this conditions a group of well known political men declared themselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the German authorities to from a government of public under the presidency of General Milan Neditch. but much greater was the danger which menaced Serbia from her neighbors.000 children from two to fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult. which protected the Serbian people from the communists and the occupators. because they were all brave. By these two simultaneous action of the government and of Draza Mihailovitch. while the Serbian government directed and protected the Serbian people. The only and principle aim of this presidency of General Milan Neditch. ammunition. the situation in Serbia was less critical then in the other Serbian regions. was formed and gradually developed the movement of Draja Mihailovitch. for the country was in extremely heavy conditions.000 men. There happened awful massacres and incredible ferocities which. neither from the Croats nor from Germans. But Serbia received and helped all her fellow countryman. where they were not really pursued and combated. thrown out from Serbia. especially from Croatia.

BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 ized and recruited voluntary and by force among the local elements. the majority of the members of the Serbian government took refuge in Vienna. and in his Memorandum Nr. But these communist actions were not seriously neither from the Croats nor from the Germans. That was the general situation till the appearance of the Soviets in the Balkans at the beginning of autumn 1944. 1 of the 19th January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. loosing more than a million Serbs. The danger of this attacks was so much the greater because in the Croatian State was formed a small communist state with an army under the command of marshal Josip Broz – Tito. declaring that the mission of the government was over after leaving the country. and cause a collision between them. it seems. addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian people. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by the enemies. by tolerating the development of the communism in the Balkans that they could impressionate their enemies. During the first three months. 231 . Side by side with the armed detachments of the Serbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menaced frontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbian people. and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at least out of the Serbian territory and Yugoslavia. sometimes attacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dispersed communist organisation. the Serbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with their troops. entered into Belgrade and imposed his power in the whole Yugoslavia. The Serbian government was opposed resolutely to this. When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia. from where they were send and practically interned in Kitzbuhel in Tyrol. At the beginning of October 1944. which. always faithful to the principle of solidarity with the Allies. the Allies. Like hat finished the civil war in Serbia and an unimportant minority of communists under the command of Tito and with help of the Soviet troops became ruler of Serbia. For thanks to this the Croats could continue to exterminate the Serbs. did not even think to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fight against Tito. the high competed German factors determined political attitude.M. The same government should also give a declaration that Serbia will be on the side of the German Reich in the fight against the common enemy. It was clear that such a fight would be directed against the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia. and the Germans thought.

whom the Germans in great majority have collected by force in Serbia and brought in Germany. On account of this attitude of the Serbian government the German rulers refused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serb armed detachments. But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with the attitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginning of may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Allied troops in the region of Trieste. and in his Memorandum No. Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr. who as nationalists had to abandon their homes and seek abroad a refuge against he communist terror. who have fought against the communists of the country.000 serbian workers. The Serbian government was opposed resolutely to this. d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbian nationalists consisting of about 20.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Nikolai. Gorizia and Udine. who were liberated by the Allies during the last weeks. With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr. we are persuaded that the Serbian people in an enormous majority will vote against the also in the future about the destiny of our people In Germany are to-day: a) about 136. On account of this attitude of the Serbian government the Allies of the Serbian people and of Yugoslavia.both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in 232 . c) More than 75. but never against the Allies.000 serbian war prisoners. The Germans were afraid that this attitude of the Serbian government could be an obstacle to the German plan to employ the Serbian troops for their own interests. not even against the russian troops when they p{enetrated into Serbia. If a really free plebiscite could be guaranteed. e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees. 1 of the 19th of January 1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration. b) A great number of Serbs confined by the Germans. From the beginning of the war 1941. for the cause of the Allies has sacrificed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation by the enemies. officers and soldiers. from Serbia na from the other serbian regions. ---------The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslavia is under a terror regime of a communist minority. loosing more than a Million Serbs. which. declaring that the mission of the government was over after leaving the country.000 men.

here in kitzbuhel are some members of the former serbian government who. that all serbian war prisoners. They all declare that they do not fear at all the responsability which results from their work and they express the desire that this responsability should be exactly examinated. Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. former chief of the General Staff and former Minister of War of the Kingdom of Yugoslavia. so to say. The 25 th of may 1945 Kitzbuhel 233 . but only by the international tribunal. ask the great American Allz. as well as the serbian nationalists. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 a prison in Serbia. They.M. NEDITCH) General of the yugoslav forces. have ruled. all confined Serbians and who do not dars to go back to their countrz as long as the communist regime lasts. as well as in Europe. (signed MILAN D. and not by a tribunal of Tito. Finally. Klagenfurt and Kitzbuhel. 1 of the 19th of january 1945. as well as vis-a-vis of the communists. Yours very respectfully. in Serbia during the ennemy occupation. should not be send back. but on a territory under the control and occupation of the American forces. 1 of the 19th of january 1945. They ask also that all the armed serbian national detachments and all the serbian refugees should be brought together and placed out of Germany. where they could wait the development of the events and the definite arrangements of the political situation in their own country. former Prime Minister of the serbian government. but who never did anything against the Allied interests. as it can be seen in their Memorandum Nr. and the six last months they were interned in the concentration camp of Dahau and after that confined in Vienna. for the defence and the protection of the serbian people vis-a-vis of the occupator and his allies. We praticularly pray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered to Tito.

c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees. My declaration about the situation in which are now rhe serbian government and the serbial people. It is impossible to from another government under the circumstances oif to-day. because they supported the policy of the serbian government in his collaboration with Germany.E. b) The German Reich must help us to create the serbian army. but that our existence in Germany should be afforded by the middles of our land. We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisoners in Germany. in a way that at a certain and suitable moment. A summary of the Memorandum Nr. Ljotitch and the Neditch adherents. 1 of the 19th of january 1945. e) We. the whole serbian people could participate. the Serbs were and are fighters against the communism. These troops should be employed anly for the fight against the communists and for the liberation of the serbian territory and that at the right moment for both.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Dr. This collaboration shal be enabled by the german help. and my declaration about the possibility of a further coordination of the sarbian government with the Great German Reich. send by the General Neditch to H. Neubacher. d) We ask to regulate our financial question in order not to be considered as german merceneries. f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs. consisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch. THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE: 1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to the interests of the serbian people. the German and the serbian government. represantative of the Ministry of Foreign Affairs. I have presented clearly. They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany. Because we have not the consent of the serbian people and we are persuaded that the people would never give it. and now I repeat it in writing: THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich. that means by loans on the serbian demands. and as such we are ready to collaborate with the German Reich. 234 . frankly and sincerely by words.

BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945 2) We cannot and dare not incite now the serbian people. the decisive and irreconcilable adversary of the communism. 3) We cannot give now any political declarations which would be in contrast with our above-mentioned policy. to accomplich a secret organisation. which have the same point of view. which could be set in action by our order. When all these references and conditions will be clarifyed. In this sens the serbian people agrees with all the other peoples. to its traditions and to its glorious passed. If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfounded. who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people. the Croats and the Bulgarian. without changing its terms towards the other nations. Upon our people weigh its most illfamed ennemies and executioners: the Soviets. which have origin in the position of Yugoslavia in the present great international collision. faithful to its strong high developed national spirit. Its position under the communist terrorregime of to-day is very hard. 4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange all our affairs. 235 . to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions. – terms. I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to find another solution. at a suitable time. a new serbian government could be formed. This new government could be formed on the foundation and on the programme of the following declaration: "The serbian people.M. remains also in the present situation.

13-113). Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspolo`ivi. 117-315). Pored nepreglednog istra`iva~kog rada. a pored svoje enciklopedijske funkcije. 362 Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je. o. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije le`i u sudbini biv{ih austrougarskih oficira koji su. Velika unapre|enja 1923. naro~ito kada se ima u vidu da dostupni podaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebi postavio. 237 . i 1925. ~esto oskudni fond informacija.PRIKAZI I KRITIKE Reviews and Critiques Mile S. INIS-DOBRA d. Sastoji se iz uvodne studije (str. knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskog dru{tva u nastajanju”. prema njegovim re~ima. Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti – od listanja vojne periodike i {tampe. str. koga je parlament optu`io da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene. godine dosegao ~etvrtinu svih jugoslovenskih. Bjelajac. o. udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. rezultata zama{nog istra`iva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitete jedne institucije. a kamoli pojedinca. svojevrsne sume Bjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i stranih arhiva. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. trebalo je dosta entuzijazma da se stvar privede kraju. kontakata sa kolegama koji bi mogli biti od pomo}i. po novom zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima. Iako su ubrzo penzionisani. a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a. Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani. Beograd 2004. do{lo do afirmacije „crnorukaca”. do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {ali nazivao „terenskim istra`ivanjem”. 540 kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga. uzgred. imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije. ali i u javnosti zbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. Plod takve upornosti je. Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i leksikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanoj generaciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima. Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve ~etiri godine jugoslovenske dr`ave kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en. izme|u ostalog. Predvi|eni broj generala se kretao od 150 do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”). a u zajedni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. Trifunovi}a. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hegemonije”. nastala kao odgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom trajanja jugoslovenske dr`ave. pa je u vreme mandata D. Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom u istoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samo dvojica Hrvata i Slovenaca.

@ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mre`u rodbinskih veza ukazuju}i na potencijalno va`ne detalje. Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj bio preveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reorganizaciju `elezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”. Prema mi{ljenju Bjelajca. Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga je dr`ao za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu. Naime. kada su uglavnom pomilovani i penzionisani. Nedi} je jo{ po~etkom 1940. podneo ostavku kao `rtva korumpiranosti svojih zetova. Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala. Had`i}). ina~e Hrvata. U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljev manir da se slu`i „nagorelim” ljudima. ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedne klike”. zbog ~ega su takve penzije bile nesrazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. sa prepoznatljivim tragovima do aprilske katastrofe 1941. Pored mre`e vidljivih i oficijelnih odnosa. uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio `rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuske dobija pravi kontekst i logiku. za {ta je optu`ivao ministra finansija. pristalicu sporazumnog re{avanja srpskohrvatskog pitanja. penzionisana ~etvrtina generaliteta. Dimitrijevi}.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Trifunovi}). diktaturu (P. iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcije vojnog bud`eta. Nenadovi}. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i brat Milana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoru`anja. koje je iznenadilo doma}u i svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandanata. uvideo da je Francuska nemo}na da pomogne Jugoslaviji. M. V. Bjelajac ukazuje na kontekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvale Milosavljevi}ev rad. ali da. Svode}i bilans ovog fenomena na podatak da je do kraja 1929. {to mu je zamerano i u francuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio. Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra i prikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihove sudbine 1918. Bjelajac pi{e i o delovanju „neformalnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903. opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be i javne klevete. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je za prvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a. kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svim vladama (S. O velikom penzionisanju 1929. Me|utim. Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” koji su va`ili za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. Veljkovi}). dr`e}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala. Bjelajac raspravlja i o motivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. dovela je na ~elo vojske modernizatorski nastrojenog Lj. bio prinu|en da vrati generala @ivkovi}a. U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skicira ustanove vojnog pravosu|a. Mari}a koji je ve} 1938. bez stvarnog autoriteta. dvorske intrige i glasine o kne`evoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromitovale su jo{ neke generale. osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza 238 . Milosavljevi}). O Beloj ruci Bjelajac pi{e kao o „neformalnoj kamarili” sa P. masovno penzionisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje. sve do njihovog izjedna~avanja uo~i Drugog svetskog rata. Pe{i}) i beskompromisnim stavovima prema korupciji (D. a brutalnost postupka je mnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj na kralja u kadrovskim pitanjima. s obzirom na to da je on. Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanica za vojsku.

dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. Me|utim. u Savskoj i Primorskoj banovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske. Me|utim. dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora sklapanja pakta sa SSSR-om. Stvoreno je novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D. usled ~ega je ra`alovano oko 20 generala i admirala. Dra{ki} izveo vojsku na ulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola). Autor tvrdi da. ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicima koji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. Simovi} pristao da bude vo|a iz senke. stanje improvizacije nije dugo trajalo. itd. Sa druge strane. opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generala Mitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisao Radi}a. svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evom re`imu. Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnog vrha. u samom logoru je do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udru`enja. pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde. {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na ~elo vojske. odvajanja „manjinaca”. dok je Nedi} zastupao sporazum sa Hrvatima. Trifunovi}a zbog Ili}evih antihrvatskih stavova). parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. @ivkovi}). Slikaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku. Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskom pitanju i atmosferu u Zagrebu. jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala u NDH i progla{avala ih dezerterima. Autor registruje logore i rekonstrui{e raspored zarobljenih generala. ali i oficire drugih narodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. nije li to bila posledica stavova o hrvatskom pitanju. Prevremeno penzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita. a protiv komunisti~ke akcije. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}. Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo postajali omiljeni u Hrvatskoj. a B. Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala. Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje su me|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. izuzev sporadi~nih incidenata (npr. ali i politi~ke podele u zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a. Sredinom aprila 1941. umrle i privremeno otpu{tene. nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre. Uva`avaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna komanda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak. Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u rat svesni negativnog ishoda. ni posle okupacije. Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuo saradnji sa SSSR-om. nepopustljive struje. prikazana je kao o~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog ministra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati tra`ili D. Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. I pored visokog procenta potpisnika. 239 . Ili}. Vlasti novouspostavljene NDH su po inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli. Autor ka`e da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla i Cvetkovi}eve vlade. Mirkovi}. zbog ~ega je njegova smena s pravom do`ivljena kao politi~ka sankcija. Trifunovi}a koga je Davidovi} optu`io za propast pregovora sa Radi}em. oko 95% zarobljenih generala potpisalo „nirnber{ku izjavu”. od 1929–35.PRIKAZI I KRITIKE moral vojske. sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao postoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. kada je P. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}a da je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnosti generala. Mirkovi}a u kome je D.

I-II. te intervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. ako se izuzmu istra`ivanja na lokalnom nivou. propisa i zakonskih re{enja. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile. a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije postojala kao zasebna teritorijalno ome|ana dr`ava. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je u pitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovoljava najvi{e leksikografske standarde. Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra`iva~i istorije Srbije u XX veku. prevashodno iz ministarskih. Dr M. kartoteka generala koji su ostali u emigraciji. dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e. Op{ti je utisak da Bjelajac ne be`i od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici. istra`ivanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopnene vojske u Parizu. a potom. rasporedi i vojne formacije u razli~itim politi~kim situacijama i sl.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji. Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide u susret i polemi~ki ih raspli}e. Podaci o socijalnom poreklu govore da je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”. Dr Mom~ilo Isi} je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za trajanje Kraljevine SHS/Jugoslavije. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om. bila je godinama zapostavljena. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „neformalnog plemstva”. godine. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije. diplomatskih i trgova~kih porodica. Posebno je upe~atljiv primer generala A. U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karakter vojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. INIS Beograd 2005. koja ~ini drugi deo monografije. Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. ~inovni~kih. „vojna diktatura”. Aprilski rat). Iako su imali plate u rangu ministara. u Beogradu su `iveli mahom u stanovima. 27. Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada podjednako tretirala generale koji su pri{li NDH. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bjelajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva koje je. generalskih dosijea. na primer. a re|e u porodi~nim ku}ama. Bogata oprema knjige je adekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|u kojima dominiraju spiskovi generala i admirala. sa naznakama o napredovanju u slu`bi. porodi~nim prilikama. nekada{nji 240 . ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. U svakoj biografiji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja `ivota. dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|anskih slojeva. pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. kao i one koji su se priklonili Nedi}u. {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvatiti istra`ivanjem. hrvatsko pitanje. do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbiji s kraja {kolske 1939/40. Takvu mogu}nost su mu pru`ili kori{}enje personalnih kartona. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fonda Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je raspolagao. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi. Mr Vladan JOVANOVI] Mom~ilo Isi}. odlikovanjima i sl. tj. prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja. mart.

na primer 1922/23.78% dece. Oskudevale su u svim najosnovnijim potrebama. [kolske 1939/40. posebno `enske. Ne{to bolja slika bila je u Beogradu. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razloga.) i Staru Srbiju (oblast Kosova i Ra{ke).17% imalo je samo po jednu. Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mre`e u Srbiji i njenim malim kapacitetima. nastalim zbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dr`avi i te{kih ekonomskih prilika. nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdra`avanja na banovinske uprave. po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu. oskudevali su u odgovaraju}oj obu}i. od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna pojava u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata. Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbije uve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919. Ispisivani su zbog prestarelosti. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem nastave i uslovima u kojima su u~enici radili. od svih {kolskih zgrada u Severnoj Srbiji ~ak 38. pa su mnoga deca. ode}i. U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu na okruge i srezove. Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS). Uvo|enjem Zakona o narodnim {kolama iz 1929. siroma{tva. zbog bolesti. Formiranje tog sistema bilo je.4%. u severnoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66. usled boljih op{tih uslova rada. prete`no seoska deca. da bi posle 1929. nedostatka radne snage na selu. ishrani. a 41. Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole. U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svetskog rata. pove}an je upis dece u {kole. prema nalazima autora. naro~ito `enska.PRIKAZI I KRITIKE deo tzv. ote`ano izra`enim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva. od name{taja. [kolske zgrade ~esto nisu uop{te odgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebom saniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kolskog sistema zajedni~ke dr`ave.13 u~ionica. Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom. M. to su bila `enska deca. ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti za`ivela. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. U~enici osnovnih {kola. {kolske 1922/23. {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2. posebno me|u selja{tvom. U nekim krajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole. ali to jo{ uvek nije bilo dovoljno. Autor nam nam po~etku pru`a iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog {kolstva. godine. do nastavnih sredstava. poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolski sistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastav Kraljevine SHS. a u Staroj Srbiji ~ak 87. koristio srezove kao administrativno-teritorijalne jedinice. godine. Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nose naslove: Materijalna osnova. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }e se ona stvarno {kolovati. u~ila i knjiga. bili su podlo`ni bolestima usled `ivota i {kolovanja u neodgovaraju}im higijenskim uslovima i sl. U najve}em procentu tokom celog razdoblja. gubicima u nastavnom kadru. kako konstatuje autor. dr Mom~ilo Isi} nas upoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Na primer. 241 . Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova i zimi usled vremenskih uslova.34% samo po dve u~ionice. ispisivana tokom {kolovanja. velike udaljenosti {kole od ku}e i drugih razloga.

Prvi deo knjige. obja{njava organizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. {ezdesetih godina grad je do`iveo promenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika. Istakao je da je demografski. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedan u~itelj. ve} }e ona biti nezaobilazna za svakog istra`iva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XX veku. godine. Naime. Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostatak u~iteljskog kadra.33% a u Staroj Srbiji 93. [kolske 1921/22. U drugom delu knjige. Dr Radmila RADI] Slobodan Selini}. u osnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91. autor detaljno izla`e polo`aj poljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama. Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~avanju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata. nedovoljna akumulativnost i drugo. strukturalnih problema u privredi i. {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog {ireg vremenskog i prostornog odredi{ta.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika. Beograd je u tom periodu godi{nje primao 23. infrastrukturnoj. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an i iskusan u radu. zdravstvenoj. Pored toga.000 novih stanovnika. Od svih pismenih u severnoj Srbiji.73%. Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata. str. Standard `ivota se popravljao i kvalitetnije se `ivelo. komunalnoj. Svoje izlaganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini 242 . godine. prosvetnoj. Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostataka ipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918. 1940. Osnovni problemi beogradske privrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (sna`an mehani~ki prira{taj). indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtama dao jasnu sliku `ivota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda. {to je ~itav jedan grad iz unutra{njosti zemlje. Tako|e. Zatim je detaljno analiziran razvoj grada sa demografskog i prostornog aspekta. Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e u najnepovoljnijem tipu urbanizacije. sportskoj sferi `ivota. kao jedini obrazovani ljudi u selima. Poljoprivreda Beograda. prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj. kao posledica toga. Na jednom {iroko utemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugoslovenskoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka. pru`ene su u jednom magistralnom vidu sve osnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada. bili optere}eni i nizom drugih van{kolskih aktivnosti. 529 Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana predstavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji. do 1941. Beograd 2005. INIS. a smanjivao se procenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji. izuzev Beograda i Ni{a. u~itelji su.

Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradsko tr`i{te (mleko. Spas iz stanja u kojem se na{la poljoprivreda grada tra`en je u integracijama. Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge. odnosno problemi sa za{titnim cenama. Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidno pove}avao. Stanje u njima tokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e. Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji. dobra i kombinati) bile su najva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. Poljoprivreda je bila jedina grana 243 . Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora. Jedna od trajnih karakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. Gubici su postali jedna od naj~e{}ih karakteristika poljoprivrednih organizacija. koncentraciju i iskori{}enje stru~nih kadrova. ravni~arski reon Posavine. Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnom materijalnom i tehni~kom bazom. Gro~anski basen. ali i fizi~kih radnika. ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radna snaga. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedostatak proizvodnih kapaciteta. Nau~noistra`iva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privredi Beograda i svega 0. izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora u vo}arstvu i povrtarstvu. Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedme decenije nalagala je organizaciono sre|ivanje. osim {to govori o namerama vlasti. povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju. restriktivne mere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove za poslovanje.2% zaposlenih u poljoprivredi. meso. povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivrede bio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu. Baza beogradske poljoprivrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”. Novu ote`avaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i to za oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. Bio je to najopipljiviji izraz proklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. Mere SVA-a (ukudanje premija. {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organizacija. zamrzavanje cena. ali je to tako|e nosilo mnogo ne`eljenih posledica. Vo`dovac. trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja. Neregulisano dejstvo tr`i{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljan polo`aj. U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji planiranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i {irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija. Ponavljanje istih ciljeva. nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka. To je uticalo da izdvajanja za poslovne fondove budu mala. te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zaposlenih. mehanizacijom proizvodnje i ubiranja plodova. Poljoprivredu je te{ko poga|ao ote`an plasman proizvoda naro~ito na doma}em tr`i{tu i niska stopa akumulacije. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom i ekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu. Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radne snage. Barajevo i Sopot).PRIKAZI I KRITIKE (ravni~arski deo severno od Save i Dunava. a samim tim poljoprivredu je odlikovala zadu`enost. govori i o tome da mnoge namere nisu u praksi ostvarivane. Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ^ukarice.

a ostatak iz fondova preduze}a. tovili{ta. podizanje su{ara. a izdvajali su se i nekompletnost poljoprivredne opreme. Dru{tveni sektor poljoprivrede. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila je do izra`aja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve. dovodila je do usporavanja ulaganja u poljoprivredu. Od svih investicija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji. klanica. Mehanizacija i pored svih ulaganja nije prevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvodnji nego druge zemlje. a to je posebno bilo evidentno u `ivinarstvu. pove}anje sto~nog fonda. pa i intenzivan na~in 244 . sekundarnih puteva i transportnih sredstava. nedostatak servisa i remontnih radionica. staja za goveda. Kada je re~ o investiranju. Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektora poljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privatni posed. silosnih magacina i stanica za osemenjivanje.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Razvoj sto~arstva je povremeno dobijao prioritet. privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. Od ukupno zaposlenih u poljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad. melioracione radove. hladnja~a. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nije obavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita. Dru{tveni sektor bio je inferioran. Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje. Restriktivna investiciona politika. Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na kojima je vr{eno navodnjavanje. izgradnju fabrika sto~ne hrane. Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i za stvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturi ishrane. sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih |ubriva. od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekivalo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmova. poljoprivredne organizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija. Adekvatna primena ovih mera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova. Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina. Postojali su i problemi sa kvalitetom sto~nog fonda. s druge strane. Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala u poljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. posebno na imanjima seljaka. {to opet na svoj na~in govori o njenom polo`aju u privredi zemlje. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tine Krnja~a. Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana `itaricama. Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivano uglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. Poljoprivredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. {to se odra`avalo na smanjenje proizvodnje. ^esti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odra`avali na sto~arsku proizvodnju. {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnju istog proizvoda. tri ~etvrtine realizovane su pomo}u zajmova i bud`etskih dotacija. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etih radova. nabavku mehanizacije. Opiranje krupnih socijalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstanta povrtarske proizvodnje. na kojima su agrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane. {to pokazuje da je proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekonomi~an i ekstenzivan. To zna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja. podizanje vo}njaka i vinograda.

optere}ena starim na~inima rada i shvatanja. pa se postavilo pitanje zamene za njih. Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja. a da posebno {ezdesetih godina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom. da seoska sredina postaje prostor u koji se Partija. treba pomenuti i alkoholizam koji se sve vi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom prestonice. rak. Ipak. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritoriji op{tina Grocka. Primenu prava poljoprivrednika na zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivrednika sa pravima koja imaju. zadruge su u posao ulazile materijalno i kadrovski nespremne. Od 1. Najra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis. a obim zasnivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga. ali i {irenja povr{ina pod vo}em. Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo. do 1964. rasturenost i ote`ana pristupa~nost pojedinim naseljima i naseljenim mestima. godine sa 49. govori o pitanjima kooperacije. 245 . Barajevo i ^ukarica. godine primenjivan je izmenjeni sistem zdravstvenog osiguranja. posebno omladinom. leukemija. Problemi sa finasiranjem su nastavljeni. ve} su Komunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa. Velike oscilacije u proizvodnji bile su posledica rodnosti godine. Sopot. Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”. Promene na selu bile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja i prilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu. sa kojom ote`ano komunicira. udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. ~ije potrebe sve te`e razume. Dovoljnog broja drugih prevoznih sredstava nije bilo. Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e. Tako|e. Sistem zadravstvene za{tite seljaka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tine i civilizacijskog nivoa podru~ja.PRIKAZI I KRITIKE proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948. Rashod fonda osiguranja omogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci. pod naslovom Selo i grad. uklanjanje zaprege sa gradskih ulica nije bio naivan posao. zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici.6%. o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nih vozila u gradu. koji se svodio na ma{inski rad zadruga na imanjima seljaka. ote`an kontakt sa osiguranicima. oktobra 1967.5%). motivi higijenske prirode. To su razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja. neravnomeran raspored zdravstvenih stanica. ali i `elja da grad dobije imid` evropske prestonice. Me|utim. Tre}i deo knjige. jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebe grada bilo prili~no visoko (21. Ova grana poljoprivrede bila je u razvoju.9% na 9. a to su: tuberkuloza. htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od uticaja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{tite zemljoradnika. nedovoljna pomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt. delovanju Saveza komunista na selu. Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatrano je za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike u pravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva. le~enje trudnica. bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova. ne uklapa. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan od osnovnih ciljeva kooperacije. dece. Vinogradi su se nalazili na planta`ama „Bole~” i „Umka”. Zakon je propisao minimalni nivo za{tite.

Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okvirima postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivala gradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih i republi~kih propisa. godine. republi~kom. Materijalni tro{kovi poslovanja. samousluge. slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivredne delatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostalo osetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada. prema nekim pokazateljima. Op{ti utisak je bio da se radilo o malim prodavnicama u zastarelim. „Soko”. Snabdevanje grada hlebom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisu re{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. u`u specijalizaciju prodavnica. Maloprodajnu mre`u karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnih mesta. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bio je pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i uslu`ivanja gra|ana. Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa i snabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”. ali to nikada u potpunosti nije bilo ostvareno. Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizacija od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osiguranja. kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanja grada koji }e obele`iti skoro celu narednu deceniju. potenciranje savremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarska preduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”. Poreska davanja seljaka beogradskog podru~ja bila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom. ^etvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisuje trgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka. samoizbor i supermarketi). U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proizvodima. Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje. pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovine koja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zastarelom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe. a to su: „Klas”. Polo`aj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je. i materijalno i tehni~ko za zahtevima tr`i{ta grada koji je postajao sve ve}i. Kada je re~ o {irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju. Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgova~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decentralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije. Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ije koli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenih industrijskih preduze}a. Snabdevanje grada do 1952. gradskom i op{tinskom). Mere za sre|ivanje sistema snabdevanja grada preduzete su 1958. Da bi se otklonili negativni efekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja posle rata te`i{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a. nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda. Raspored prodajne mre`e po op{tinama bio je neravnomeran. doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatno ve}i za promet prehrambenih proizvoda. „Beograd” i „Sloboda”.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara. 246 .

Ali. izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanje naknade. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne mo`e. imala je prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. Op{te higijenske prilike na pijacama bile su veoma nepovoljne. Po mnogo ~emu. Snabdevanje grada mlekom postao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. Postojali su i drugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom. proizvo|a~a iz drugih delova zemlje. {pekulacija u trgovini mesom. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nih proizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada. zastareli i slabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mre`a. odr`avanje ~isto}e na pijacama. Osim toga. proizvodnja na privatnom sektoru bila je ekstenzivnija. Navedeni problemi odra`avali su se na poslovanje mesarskih preduze}a. do nesta{ica je dolazilo zbog neuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena.7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca. a da bi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bi bar donekle pobolj{ala polo`aj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko. Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnja mleka uglavnom zadovolji potrebe grada. Na beogradskim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io. ali i vremenskih prilika). prometu i cenama robe. nesta{ice sto~ne hrane. Mleko je bio najjeftiniji artikal na jugoslovenskom tr`i{tu. Iako nevoljno. `iveo. seoskog. i istiskivanje privatnog sektora iz snabdevanja grada. problema u sto~arskoj proizvodnji. Zauzimala je 13. nepo{tovanja ugovora. Najuo~ljivije osobine snabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana. Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je slo`eniji nego za druge prehrambene proizvode. Ovo je pove}avalo tro{kove dopremanja robe.PRIKAZI I KRITIKE Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava. patrijarhalnog i tradicionalnog. [esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace. restorani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta. neurbanog. Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanju vo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti~kom sektoru poljoprivrde. Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdevanje Beogra|ana. Beograd je i pored napretka dru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. odr`avanju pijaca. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji. vo|enje evidencije o dopremanju. razmi{ljao. tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina. kako u pogledu cena. govorio. 247 . pijace su u gradu predstavljale oaze negradskog. Od beogradskih pijaca pojedina~no. „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima” i drugi. Politika ugovaranja do`ivela je potpuni krah. poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada. odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormalno visoke”. {to je pokazatelj pozitivnih promena u standardu. pa su snabdeva~ka preduze}a Beograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. nebeogradskog. [ezdesetih godina na u`em podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je „Gradskoj pija~noj upravi”. a za gradsku vladu problem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a. a to su: „nedovoljna disciplina u radu”. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizvesnost.

I pored velikog upliva dr`ave u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uticaj zakona tr`i{ta na formiranje cena. Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila na potrebnom nivou. Ogroman priliv stanovni{tva. Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavano jedanaest nameta. {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane. kao velikog proizvodnog i potro{a~kog centra u jugoslovensko tr`i{te prehrambenih proizvoda. Ovo je sa druge strane doprinosilo integraciji Beograda. Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice. a da bi se to postiglo bilo je potrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. One su dobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou. Jedan od na~ina odr`avanja cena na ni`em nivou od realnih bile su i isplate iz bud`eta grada privrednim organizacijama. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnih potreba ishrane grada. Tako se ukazala potreba da se Beograd snabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. analiziran je polo`aj Beograda na jugoslovenskom tr`i{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. po cenu poslovanja mnogih preduze}a po nerentabilnim i neekonomskim cenama. Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo se i u ovom periodu. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnote`ena”. a cene niske („popularne”). a najve}a pa`nja ishrani radnika posve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. Cilj je bio pove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva. U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i to po pitanju cena i sistema formiranja cena. socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije. Po~etkom {ezdesetih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnog kapaciteta. Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda. |a~kim kuhinjama i studentskim menzama. Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodne za pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni~ki uslovi. U preduze}ima koja su odvajala velika sredstva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar. sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artikala. Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktora i odre|ivane su na nekoliko nivoa. Tako|e. Statisti~ki podaci bakteriolo{kih analiza `ivotnih namirnica koje su slu`ile u ishrani stanovnika Beograda 248 . Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beogradu ostao je nezadovoljavaju}i. uticali su da Beograd kako u cenama komunalnih usluga tako i u cenama `ivotnih namirnica ~esto bude jeftiniji od drugih ve}ih jugoslovenskih gradova. a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalori~nosti. cena namirnica na tr`i{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo. Najve}i korisnici restorana bili su samci. s obzirom na to da su preduze}a davala dotacije restoranima. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. ishrani pojedinih kategorija stanovnika i op{tem zna~aju koji je ona imala. Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima. Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proizvodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja. Cene ishrane u radni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja. Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njima je hrana uglavnom pripremana ru~nim putem. poku{aj da se za{titi standard gra|ana. strukturi obroka poklanjan je nedovoljan zna~aj. koli~inama hrane koje su proseku uno{ene.

2004. nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”). koja sadr`i „svest o vremenu kao toku i o razli~itim vremenima”. Istorijski arhiv grada Beograda. ali i sa vrstama hronologija. Du{an BAJAGI] Moderna srpska dr`ava 1804-2004. priru~nik stru~njacima. hronologija. ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbije i Crne Gore. Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda posle rata. 249 . godine objavljena hronologija moderne srpske dr`ave koja sadr`i najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nije imao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom. civilizacijama.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. spisak pregledanih izvora. str. strana). a zavr{ava registar (515-534. Knjiga sadr`i vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu od najluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi i neizvesnosti. Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu. U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004. Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. dr Andreja Mitrovi}a. Iz uvodnog teksta redakcije vidi se njena `elja da opravda izla`enje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srpskoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture. studentima i |acima. slabom kvalitetu i uni{tavanju (bacanju) hrane. kao i da uka`e ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. sa Instituta za noviju istoriju Srbije. Nastala je radom trideset petoro stru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda. Arhivu Srbije . iz Narodne biblioteke Srbije itd. Zna~aj hronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstu teksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”. ekonomskog i dru{tvenog `ivota srpske dr`ave u poslednja dva veka. U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na `ivopisan na~in zasvodnjuju temu ove knjige. epohama. usled njihovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju. Iako su postojali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa `ivotnim namirnicama. Prilo`en je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu. registar privrednih organizacija i prilog. kao i spisak {tampe i periodike. kulturnog. ali i poneki doga|aj iz svetske istorije. Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijom hronologija u razli~itim istorijskim vremenima. sa Filozofskog. pa je ta godina smatrana za najbolju posleratnu godinu u tom periodu. kori{}ene literature. 536.PRIKAZI I KRITIKE govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. Beograd. Ve} je 1959. Autor je u knjizi jo{ prilo`io zaklju~ak.@eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadeset fondova. Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri i pro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji. Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta iz Beograda.

ili prve zabele`ene konjske trke u Srbiji (odr`ane u ^a~ku 1822). Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se mo`e uo~iti da su u prvim godinama moderne srpske dr`ave dominirali politi~ki doga|aji. od 47 doga|aja iz 1840. (~etiri godine pre Beograda). ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830. ne mo`e o~ekivati ni da ima budu}nost. godine. razaranja i pogrome. Pred ~itaocem hronologije ni`u se doga|aji iz istorije srpske dr`ave u poslednja dva veka. ekonomije ili istoriji dru{tva. samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati. Hronologija moderne srpske dr`ave daje celovitu sliku doga|aja koji su obele`ili poslednja dva veka srpske istorije. Podse}anje na neke doga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja. demografske slomove. da je vodila ratove. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u centralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. diplomatskih pregovora i inicijativa. a dr`ava dobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator koji jasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine. primanja kulturnih uticaja spolja. unutra{njih politi~kih lomova i kriza. od 57 izabranih doga|aja iz srpske istorije 1804. trpela katastrofe. Kako je vreme odmicalo. Tako nas „Moderna srpska dr`ava” potse}a na neke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju. da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu 1831. kao {to je osnivanje Velike {kole (prete~e Univerziteta) 1808. Tako. Slobodno se mo`e re}i da je u godinama na ~ijim stranicama u hronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centra svetske politike. ali i nedovoljnom istra`eno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. godine. Neki od njih su nau~noj. Tako je broj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamdesetih godina. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804. decembra 2003. borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|unarodno priznanje. godine izgradnje kulturnih institucija. Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obele`ili devedesete godine dvadesetog veka znatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpske dr`ave. a neke druge zbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji. a zavr{ava podatak iz 31. politi~koj istoriji pripada samo 10. i 1841. njenom vremenskom blisko{}u. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak koji odmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepoznati. To se svakako mo`e objasniti zna~ajem ove decenije. a sve iz uverenja da narod bez pro{losti. preglednost. kulture. da je prvi bal u Srbiji odr`an u Kragujevcu 1834. pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednje decenije pro{log veka u istoriji Srbije. a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod 250 . te svesti i znanja o svojoj pro{losti. a tre}e zbog pouka koje iz njih treba izvu}i.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. poku{aja organizovanja dr`ave. kao {to su naredba kneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neutralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska konvencija iz 1864). da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbe kneza Milo{a iz 1832. {to im daje kontinuitet. vremenski okvir i kontekst. `ivela u neizvesnosti od sutra{njeg dana. a kada su nastupale godine ratova. tako su sve u~estaliji doga|aji iz drugih oblasti `ivota. a koji svedo~e o nastojanjima na{ih predaka da `ivot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet. Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. ali su sada sabrani na jednom mestu. do`ivljavala agresije. godine. Suprotno tome. a i {iroj javnosti ve} dobro poznati. dok je Beograd prvu apoteku dobio ~etiri godine kasnije.

kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osvajanja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002. istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dr`ave te{ko mo`e imati kompletnu hronologiju.4 odsto 1931. zgrada SIV-a. prvomajskih parada. pa bi tako bilo bolje da fotografija koja prikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999. ^itanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIX veka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogi va`ni procesi iz dru{tvenog. 5. kne`evske. pionire i udarnike. nema~kih ratnih plakata. Uostalom. ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992. Stotine i stotine ilustracija verno prate i o`ivljavaju doga|aje koji su za nama. Josipa Broza prilikom susreta sa svetskim dr`avnicima. sokole.9 odsto 1991. voza „Bratstvo-jedinstvo”. Zato je Moderna srpska dr`ava krupan korak napred. sahrane predsednika vlade Zorana \in|i}a. a ne uz 1963. te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem `ivota u gradskim sredinama. bombardovanja. Stevan Sremac. O vremenima koje su simbolizovale govore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara. arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. politi~ara. Srbija prvu banku 1869. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. Sretenjskog ustava.PRIKAZI I KRITIKE vo|stvom Joakima Vuji}a. a ne uz 1992. Milo{ Crnjanski objavljivali svoje radove. hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka. demonstracija 9. kongresa SKJ. Vojni Muzej osnovan je 1878. napada na tenkistu JNA u Splitu. Vuk Karad`i}.). Objavljivanjem knjige Moderna srpska dr`ava 1804-2004. godine 238775 ili podaci po kojima je udeo poljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76. dinastija. nov~anica iz vremena hiperinflacije. Obimnost posla. analfabetskih te~ajeva. sportskih doga|aja. 1931. Osim doga|aja i njihovog opisa. govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada. sokolskih parada. palate „Beogra|anke”. prva opera izvedena 1894. nau~nika itd. smotri kulturno-umetni~kih dru{tava. monarhisti~ke i republikanske dr`avne simbole. Zmaj. Bogdan Popovi}. bombardovanja Beograda. dok je kraj obele`en odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincijskih gradova. a 17. ali i o neozbiljnosti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u delo to elementarno civilizacijsko dostignu}e. 1874. Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863. ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~no istra`ena i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji 251 . Kao retko kada na istom mestu na{le su se godine koje obele`avaju va`ne datume u istoriji vladara. gospodu i drugove. o dva veka srpske dr`ave upe~atljivo govore i ilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. logora{a sa Sajmi{ta. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabranjeno 1841. ali je mo`da trebalo posvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija. oktobra. knji`ara Gece Kona osnovana je 1901. kulturnog i ekonomskog `ivota Srbije za~eti van Beograda. slikari slikali danas svima poznata dela. godine 27600. marta. Hati{erifa. politi~kih stranaka. kada je ta titula osvojena. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predstavljaju razli~ite dru{tvene sisteme. dinastije i vlade. scena iz pozori{nih predstava i filmova. politi~ara. Ivo Andri}. ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a. knji`evnika. itd. godinu. udarnika na Banjici. Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hronologija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. sa godinama u kojima su Nu{i}. kraljevske i socijalisti~ke ustave. odlaska slovena~ke delegacije sa 14. Topolivnice u Kragujevcu. godine. kompozitori komponovali svoje kompozicije. ratova. imao 13724 stanovnika.

razume se. to jest knjiga. vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavili po strani. ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata. s pravom. Element upore|ivanja sadr`an je i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. ono {to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici. pojava Roksandi}eve knjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenske dr`ave. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono 252 . Ali. izostavio svoju egohistoriju. koji su contradictio in adjecto parohijalnosti. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja. To je. barem u savremenom zna~enju. ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja i rada. koju je priredio dr Drago Roksandi}. Zagrebu i Parizu. Biblioteka Dialogica europea. bilo presudno za Roksandi}evu posve}enost komparativnoj istoriji. Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individualnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. On se {kolovao na univerzitetima u Beogradu. ishod. profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu. na pomenutu Roksandi}evu posve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istra`ivanja: sistemi vojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje. Istovremeno.). Drugo. zajedno sa njegovom uvodnom studijom Komparativna historija: izazovi i mogu}nosti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. u nadi da }e nau~ne veze izme|u istori~ara dr`ava koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalne javnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga. u ovoj egohistoriji sadr`ano je iskustvo koje treba da bude poznato naro~ito istori~arima u formativnim godinama. Najzad. budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji karakterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu. Zagreb 2004. Uvod u komparativnu historiju. knjiga Draga Roksandi}a zaslu`uje pa`nju svake od tih istoriografija. Uostalom sami autori su. Bilo kako bilo. uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugoro~nim me|unarodnim istra`iva~kim projektima. Prvo. kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpske dr`avnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. 303 Knjiga Uvod u komparativnu historiju. kao i kontinuiranog i celovitog razmi{ljanja o njoj. ostaje ~injenica da }e onima koji budu dr`ali u rukama ovu knjigu biti znatno olak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije. Drago Roksandi} je. ona je evidentno intenzivirala komparativistiku. ali i kratak rok u kom je posao morao biti zavr{en. str. predmet istra`ivanja. Uvod u komparativnu historiju. Mr Slobodan SELINI] Drago Roksandi} (ur. verovatno su razlozi zbog kojih je poneki bitan doga|aj i ispu{ten. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije. Uostalom. Golden marketing – Tehni~ka knjiga. istorijsko vreme u kome stvara. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{e univerziteta: u Beogradu i Zagrebu. Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada. predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatske istoriografije. prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dr`avnosti.

PRIKAZI I KRITIKE na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i. Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava. Smatrao je da bi „i sve one sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedino mogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”. godine.. U smislu da ljudi otkad istra`uju dru{tveni `ivot. godine i savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke. danas je.. mo`e komparirati: odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama. U tom {irem smislu poredba zauzima sredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (Charles Ragin). U luku tekstova koji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. historijski govore}i. Ali. ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska. Uz ve} pomenutu uvodnu studiju. Prema Bloku. „potrebna su dva uvjeta da se. Utemeljiva~i „nove istorije”. pod naslovom Uvod u istoriju. u jednom odli~nom prevodu na srpski jezik.. Ali je i mnogo vi{e od toga. za pojavu interdisciplinarnog istra`ivanja dru{tva. sa izuzetkom istorijske demografije i privredne 253 . odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su Mark Blok i Lisjen Fevr.. njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” u Francuskoj tridesetih godina pro{log veka. neprestano suprotstavljaju istorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol. privrede i civilizacije. na njene unutra{nje mene i na njene {anse. knjigu Uvod u komparativnu historiju zaokru`uju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova. tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put. Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverze uporedne istorije. u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. Prire|iva~ se usresredio na razvoj komparativne istoriografije. U celini. Pore|enje je bilo vi{e implicitno nego eksplicitno. Zbog toga komparativna istoriografija i jeste veoma zahtevna. ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj.. U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na ruka prire|iva~a. Blok je imao u vidu Evropu. isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istra`iva~ka sredi{ta ili sveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu historiju i/ili komparativne metode”. Usput. kojim je Roksandi} i zapo~eo svoj izbor. Jednostavno. imperativi „svakovrsnih usporedbi” postali su „fenomen svakida{njeg `ivota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}). i odre|ena razli~itost me|u sredinama u kojima su se one pojavile”. Bibliografija (~ak na trideset stranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima). U njoj je egzatnost istorijske nauke dovedena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. tek 2004. Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor. Ipak. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne literature impresivnog obima i iznimno bogatog sadr`aja. Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika iz komparavistike. Tek zajedno uzeti. Imensko kazalo. priredila i pogovor napisala dr Dubravka Stojanovi}. Tekstove je. nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”. Margaret Somers).. Uprkos tome. kao izdanje Srpske knji`evne zadruge. Gotovo svako empirijsko istra`ivanje podrazumjeva neku vrstu poredbe. Poredba pru`a temelj za izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima. uporedna istorija nije nova. Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat njegovog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u.

Ovaj tekst je veoma podsticajan. da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina. Tamo su se ve} od sedamdesetih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilans onoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike. Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave – u sociologiji. komparativna istorija ukazuje na unutra{nje sukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitalizma i politi~ke demokratije. odnosno u strahu od „sociologizma”. bez komparativistike uop{te. 3. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. 254 . mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedinstvu istorijske nauke. Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta” promenio okvir u kome se upore|ivalo. Zbog toga je Uvod u komparativnu historiju. uz ve} navedene kvalitete. Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{ava tekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska poredba: slu~aj njema~kog Sonderwega. ovome treba dodati i evropocentrizam. i to ne upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike. politologiji. ne mo`e se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkulturalni. Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocentrizam. Ali. gotovo da nije mogu}e odgovoriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”. stolje}a” (Jurgen Osterhammel).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. da je u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj. 4. Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji le`ao je u razvitku sociologije. Pojam mnogostruke modernosti izra`ava tu slo`enost. Bez komparativne istoriografije. Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernosti kakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale – naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji. istorije. 2. Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en. u transkulturnom i internacionalnom „kulture”. odnosno nacionalne dr`ave. uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija uporednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije. a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju. ali i u istorijskoj nauci. Za razliku od optimisti~ke vizije. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to i provincijalizam. i da }e daljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. Ali. Ovo poslednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} i njegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije. Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalne istorije. kultura kao jedna od temeljnih dimenzija ljudskog `ivota ne mo`e se isklju~iti iz transkulturnog postupka. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabliranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili narcizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanju nositi se s izazovima kasnoga 20. ona rizikuje razli~ite stepene izolacije. otvoreno je pitanje kako da stav postane metod. jasan metod. Eisenstadt). ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima. ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod. Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istorije. jo{ i knjiga efektnog kraja.

prema Koki. nefa{isti~kih alternativa. analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora koji je ona napravila 1933. 6. Beograd 2003. je i jedna lepo pisana knjiga. Zato.PRIKAZI I KRITIKE Koka. uostalom. Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. ka`e Koka. str. Dubravka Stojanovi} dobila je nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. u ispitivanju kolektivnog identiteta. veku ne izgleda neizbe`an. niko. Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otprilike sli~nim uslovima. va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za trendovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju. najzad. po mome mi{ljenju.. Odnosno. i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u vremenu ve}. imao u vidu ~itaoca kome je knjiga i namenjena. Udru`enje za dru{tvenu istoriju. U srednjoj i mla|oj generaciji srpskih istori~ara. i stoga je. posao manjine” (Jirgen Koka). biva sve podsticajniji. nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja. veka nego su ga u celini i odredili. ima svoj posebni put. odnosno nacionalsocijalizma. pa ~ak i regija. Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a. To je teret. {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona vrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno. U pitanju je asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka. Sve zavisi. funkcija istorijske nauke sastoji se. godine. posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka je intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }e se to uskoro promijeniti. Komparativistika je. teorijski orijentirane. Za po~etak. U svetlu boljih. osim pokojnog Ivana \uri}a. Kakve su. zasad. ve} sastavni deo formiranja novih generacija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu. manje diktatorskih. tok nema~ke istorije u 20. Biblioteka Ideje. Dr Latinka PEROVI] Dubravka Stojanovi}. ka`e on. Srbija i domokratija 1903–1914. Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj. U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku istoriografiju. Re~ je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne samo obele`ili po~etak 20. 450 Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914. O posebnom putu Rusije i da se ne govori. rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u pogre{no razmi{ljanje. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom zapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je verovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba 255 . brojna bi se pitanja mogla druga~ije postaviti”. analiti~ke histori~are. naprotiv.. Van ovog konteksta. naime. od izbora predmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe. koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji.

prezicno”. uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|u demokratije i razvijenosti postoji. Posle dramati~nog po~etka 20. kao i stanovi{ta Lipseta da demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i recepciju bratstva. U jednom selja~kom i siroma{nom narodu. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. jednakosti i bratstva. Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokratije u Srbiji. Stojanovi}eva zaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za demokratiju. 1913) i Prvi svetski rat (1914–1918). naime. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore. ali veza nije kauzalitet”. iz raznih razloga.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. prema 256 . Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti. Zatim je do{la doktorska disertacija Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite 1903–1914. godine. Narodna radikalna stranka ostvarila je apsolutnu ve}inu. do 1914. U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode. ideja jednakosti odredila je i model demokratije. godine. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a dinastijom Kara|or|evi}a. „da ima taj dar. Najiscrpnije je analizirana ideja jednakosti. Na osnovu toga. Ali. Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji ili o Prvom srpskom ustanku. U sredi{tu ove studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914. blago lepog pisanja. ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i sindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. parlament. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenutoj knjizi. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji? U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentarizma. Srpska intelektualna elita je. interes selja~kog naroda. godine. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njen karakter i karakter politi~kih stranaka. Ona polazi sa Volterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „mo`e praviti samo u uslovima kapitalisti~ke industrijalizacije”. to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demokratije: od 1903. Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju. Na toj velikoj trijadi Francuske revolucije 1789. godine. U sredi{tu ove studije su institucije: kralj. ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara: Borba za istoriju Lisjena Fevra. Francuska istoriografija je blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. teme iz nacionalnih istorija bile potisnute. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer ona izra`ava dominantan interes. jednostavno. institucije. Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba istra`ivati. vlada. Bez toga. koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. organizacije) a ne celovito. doga|aju i li~nosti.

kao jo{ jedan „po~etak novog doba”. Prema pomenutim kriti~arima.) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas. srpska intelektualna elita je odnos prema Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji. vek je po~eo revolucijom 1804). dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru{tvima. samostalci i sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. ulazak vojske u politiku. slabo dru{tvo pred velikim izazovom. kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor. vek. kulturna i politi~ka ograni~enja srpskog parlamentarizma. Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali. uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911) tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. 1910). pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}). trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju potresale kroz ~itav 19. U tom klju~u su. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna stranka bila politi~ki hegemon. koji i bez toga nije stajao visoko. za koju su evropske forme imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost. maja 1903. U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava. Ve}ina je imala sva prava. Za Nikolu Pa{i}a. bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. maja 1903. Jedna. dakle. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarodni polo`aj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva. i ideja jednakosti i ideja bratstva. socijalna. odnosno narodne demokratije. no samo spoljno” (Du{an Nikolajevi}. Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze. Austro-Ugarska je zabranila uvoz robe iz Srbije. Istorijski akteri bili su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. sloboda „celog srpskog naroda”. analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih savremenika. stvarno se stropo{tao. maja 1903.. maj 1903. godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj istoriji (i 19. Najzad. kako je pokazala Dubravka Stojanovi}. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca. Ujedno. Njen cilj je bio priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji.PRIKAZI I KRITIKE Stojanovi}evoj. maja 1903. Narodnu radikalnu stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alternativu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u praksi. Ubistvo kraljevskog para 29. slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. istorijska prekretnica koja je vi|ena kao „sveto stanje”. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu”. Prvo. uprkos svim krupnim frazama. unutra{nju politiku Srbije posle 29.. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dinastije Obrenovi}a. Ona to nije mogla (. A njen me|unarodni polo`aj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplomatskih odnosa koje je bila prekinula posle 29. do`ivotnog vo|u Narodne radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”. Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska. Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni njegovi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. Dr Latinka PEROVI] 257 . godine (naprednjaci i pojedini intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope. godine sve dok se ne re{i zavereni~ko pitanje. ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. samim tim i od liberalne demokratije. Drugo.

bio profesionalno nezamenljiv. ove reforme sledile su engleski model modernizacije. s. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan istorijski izvor koji }e. Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati. po vrednosti. on je. iz raznih razloga. Uostalom. „Videlo” je „bilo prvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. ekonomske i prosvetne. ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih priredi za {tampu. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu. Priredila Suzana Raji}. Piro}an~eve Bele{ke malo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19. i 20. E. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}en listu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. 538 Objavljivanje Bele`aka dr`avnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srpskoj istoriografiji. Pou~ena iskustvom da mnoge namere. Nazvan „revolucijom odozgo”. Bele{ke. Suzana Raji}. koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim istorijskim izvorima. One su imale da budu krunisane dono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom sistemu vladavine. to je vi{e bilo izgovor nego stvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomne decenije 1878–1888. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba da krene mlada nezavisna dr`ava. Zna~aj objavljivanja Bele`aka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje one bacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dr`avni~ki rad. pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanja dr`avne nezavisnosti. me|u nekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova. ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo sa memoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). Uloga elita. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdublje reforme: politi~ke. li{en je Predgovor Suzane Raji}. godine. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme kneza Mihaila videli kao novi po~etak za Srbiju. veka. Biblioteka Dva stole}a. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem 258 . ostaju neostvarene. Na primedbu da je {teta {to njen rad nije objavljen. Beograd 2003. godine. 3. Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak u Srbiji 19. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da se osvrnem na ve} ostvarenu nameru. Milan Piro}anac. Ali. od sticanja dr`avne nezavisnosti do dono{enja liberalnog ustava. knj. po njenom opravdanom uverenju. ba{ te naivnosti. Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882). str. Mili}evi} ka`e da ni sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegov prire|iva~. Ve} u Predgovoru. kako je zapisao u Bele{kama. nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. Beograd 2004. Po njemu. veku. vojne. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istoriji Srbije koja je nastala sa sticanjem dr`avne nezavisnosti 1878. „poslu`iti za upotpunjavanje i korigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} i o drugim nedovoljno istra`enim istorijskim pojmovima i procesima”. Obja{njenje je nala`eno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. U su{tini. Milan Piro}anac. je bio predsednik njene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine. Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. Ipak. Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac koji istra`ivanja ne mogu vi{e zaobi}i.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1-72). ne~uveno dugo vreme za kabinet kralja Milana”.

to jest u prakti~nom radu. Iz Bele`aka izranja li~nost. Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog i privatnog interesa. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosu stoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima na njenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad? U unutra{njoj politici. kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a. Iz Predgovora Suzane Raji} mo`e se naslutiti izvesna rezerva prema ocenama Slobodana Jovanovi}a. Otkuda ta potreba? Slobodan Jovanovi}. nije uspo u svojoj politici. 259 . Istorijski izvori svaku od ovih etiketa dovode u pitanje. partizanstva i dr`avni{tva. Ta je politika proisticala iz njegovog razumevanja me|unarodnog polo`aja Srbije. ratovi ne treba da budu njen izbor. posle Turske. Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se. o koherentnosti u pogledima koji dose`u nivo jedne koncepcije i jednog programa. da osigura pravosu|e i uredi finansije. one su se odr`ale ne samo po inerciji ve} s ciljem da se li~nost diskredituje. intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obrazovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnom pogledu. posle Bele`aka Milana Piro}anca. normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci. Ali. Su{tina tih sukoba. ne i brojne ~lanke. Ali. Kao privatna li~nost. ne bez zebnje za budu}nost srpskog naroda. kao vo|a Napredne stranke i predsednik vlade. javile kao novi pretendenti. Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga da Srbija postane moderna evropska dr`ava. Ali. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velike sile. ni pristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci. njena orijentacija treba da bude savez Balkanskih naroda. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. u sadr`aj Piro}an~eve misli Jovanovi} nije ulazio. Re~ je. Bele{ke su li{ene privatnosti. ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala i jedini rad o njemu. Milan Piro}anac je bio svestan toga. zahteva novu interpretaciju. koji je Suzana Raji} na{la u zaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a. Zato je {teta {to Raji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno. bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. Pisao je o tome bez gor~ine. dakle. Njegova je te`nja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dr`avama.PRIKAZI I KRITIKE modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. Me|utim. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razumevanja nego do suda istorije: „Va{ otac. ona ne ide dalje. Milan Piro}anac je pisao za svoju decu a ne za istoriju. a naro~ito njegovu raspravu o ustavu. smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac nego kao dr`avnik. da dovede u red administraciju. govori o politi~kom i socijalnom ambijentu u kome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. korupciona{. najamni~kog slu`enja i nezavisnog delovanja. koji se ti~u unutra{njeg razvoja Srbije posle sticanja dr`avne nezavisnosti. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnoj politici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. austrofil. ^injenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretaciju Milana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. Taj rukopis namenjen deci. Ali. Pomenuti rukopis va`an je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bila oblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav. deco.

a nije imao snage na raspolo`enju da ih pobedi. dakako. s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i d`ilitati. Autorka je pisala knjigu zanimljivo. dok su agrarni zakoni uvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”. Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu. Dr Latinka PEROVI] Mari-@anin ^ali}. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvo istorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticaja pojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu. a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama. sve je drugo bila sporedna za nju stvar. Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin ^ali} razmatra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja. Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti. smatra Mari-@anin ^ali}. niti je mogao sa strujom. oja~avaju}i dr`avna sredstva za rad. Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom. ne mo`e smatrati zakasnelim. Beograd 2004. I. nisu htele ove namere potpomagati. da organizuje vojsku. Problem se. veka. do oko{tale mentalne svesti otporne na promene i modernizaciju. s obzirom na to da su druge evropske regije. U domenu neuspele dr`avne intervencije u knjizi se ukazuje na to da su najva`niji. Suzana Raji} je s darom koji poseduje i profesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu i po zna~aju. On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{ta vi{e. tako da se njeno pojavljivanje. ali {to je slabo za srce prijanjalo. razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu. konceptualno i sadr`ajem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura u pristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19. usredsre|enjem na istra`ivanu temu i oblast. „tre}eg sveta Evrope”. nalazile na~ina da se prilagode zahtevima tr`i{ta i uklju~e u evropski model razvijene ekonomije. koju je isto {to i druge ove stranke i koja te`i za komandom. logi~ki dosledno. iz poznatih razloga. ni te`nje na prestolu. Tu le`i i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i rad Milana Piro}anca. Metodolo{ki. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu institucionalizovani relikti prvobitne zajednice. ne mo`e jednostavno otpisati modelom „tipi~ne periferije”. koji se nije mogao hipotekarno zalo`iti. ona je htela mesta vlasti i para za partizane. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju. Ni struja u stranci. Tu le`i uzrok njegovom neuspehu”. ni deset godina nakon nema~kog izdanja. minimalnog zemlji{nog poseda. tj. organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravo konzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima. a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnost bio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se- 260 .TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istra`iva~ka i saznajna iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije od na{e. tako|e izolovane i zatvorene. a struja. ubedljivo i efikasno. i 20. Socijalna istorija Srbije 1815–1941. nezavisni sudovi nisu mu trebali. Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin ^ali} od velike je va`nosti i zna~aja za na{u sredinu. administracija mu je bila krasna. Clio.

u osnovi demago{kih propisa. itd. pokretala su se u slu~aju rata.PRIKAZI I KRITIKE ljake za komad poseda. tako|e. takvi zakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije. u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~ekivani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl. me|utim. Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945. ova knjiga Mari-@anin ^ali} zaslu`uje najve}u pa`nju doma}e publike. sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskog dru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije. industrijalizacije i preobra`aja unutra{njeg tr`i{ta i kupovne mo}i razmatrani su analiti~ki. ni da umru'. 40)” Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovima nemogu}e. Imanentne sile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih tr`i{nih mehanizama. ne samo da je koristila najnaprednija tehnolo{ka dostignu}a. str. Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape i deonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. Tako su. U Srbiji. ali i na mikro planu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog do`ivljaja istorije. kako vojno tako i civilno. Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekst dovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. poput Jelenka Petrovi}a u me|uratnom periodu. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnut imperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i socijalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. Aleksandar R. Beograd 2004. prepoznati i razvrstati dobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalo otvaranje `eleni~kih veza sa svetom. (str. U Srbiji. Tako|e. od kojeg nisu mogli 'ni da `ive. Ovakav postupak iziskivao je veliki istra`iva~ki napor koji se samo delimi~no mo`e nazreti u spisku kori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige. MILETI] Nikola @uti}.). i u Nema~koj zabele`eni slu~ajevi zakonske za{tite i favorizovanja sitnoposeda. Vazduhoplovstvo. polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~avalo konkurenciju i ostavilo trajne posledice. Jedina afirmativna svojstva ovih. istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od seljaka-sitnoposednika. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila i ubedljivim. 214 Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bila zna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer. naprotiv. ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana i suo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. Fenomeni urbanizacije. Njima su ozakonjene privilegije i monopol drevnih. veka. na primer. u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa. geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme je uve}avala razmere agrarne prenaseljenosti. osetne i tokom tridesetih godina 20. Te{ko je. Devetnaestovekovni zakoni o trgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. je 261 . koji su imali neposredan do`ivljaj da odbranom dr`ave brane i svoju grudu i svoj domazluk. ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvije intenzivna nau~no-istra`iva~ka delatnost.

Realizacijom 262 . mnogo intenzivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom. 2) Ovakvo tuma~enje autora da se dr`ave ekonomski povezuju na osnovu srodnosti re`ima mo`e samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja. posebno fa{isti~ke Italije. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku. suprotstavlja marksisti~kom na~inu posmatranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom du`em vremenskom periodu u na{oj istoriografiji bio dominantan. Nikola @uti}. aerodromi. pot~injena In`enjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920. iako je spadala u red parlamentarnih dr`ava. godine osnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo. ne susre}e se prvi put sa ovom problematikom. U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredne istorije. Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore. nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. Arhiva fabrike „Ikarbus”. koja je o ovom pitanju relativno skromna. kako nagla{ava. Istorijskog arhiva Beograda. Pridodati su joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austrougarske avijacije – hangari. zahteva velike investicije i visokokvalifikovanu radnu snagu. Sa`eto izla`e formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS. odraz privredne snage jedne dr`ave. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}i periodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije. U drugoj glavi. Odredbe Mirovne konferencije u Versaju nametnule su pora`enim dr`avama ograni~enja u naoru`anju. pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privredi jer je njegovo odr`avanje i unapre|ivanje skupo. obimna gra|a o ovoj problematici koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida rada Arhiva usled NATO bombardovanja. ekonomskom politikom. {tampu i literaturu. „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929– 1934” autor je izlo`io ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}eg ratnog raspolo`enja revizionisti~kih dr`ava. Stoga istra`ivanje avioindustrije i vazduhoplovstva predstavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i krizama. O sporednoj ulozi ovog vida oru`anih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}eg stepena. Autor je istorijskog dela.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i du`im rezimeom. za sve vreme svog postojanja imala je najobimniju privrednu saradnju sa totalitarnim dr`avama – Italijom i Nema~kom. koje je nastalo od Prve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite francusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. ilustrovane monografije „Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici. Velikom Britanijom i ^ehoslova~kom. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{kopoliti~ka osnova dru{tva (dr`ave) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dr`avi”. radionice za popravku. dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog i nedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnoj industriji. On svoje gledi{te. „Pripadnost dr`ave odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matrici uslovljava privredni karakter te dr`ave” (str. uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom. Na`alost. Odnosno da konkrentan dr`avni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakteristike jedne zemlje.

PRIKAZI I KRITIKE novog programa modernizacije naoru`anja predvi|ena je izgradnja novih. Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939– 1941. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okru`enju 1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugog svetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije. u na{oj istoriografiji uvre`eno mi{ljenje. kada se osloba|a od. fabrika vazduhoplovne industrije. konstrui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoru`anjem i ure|ajima za vezu i navigaciju. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove grane industrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoru`anju u @enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke. Jugoslavija. Istra`ivanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija. Istovremeno sa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika. mada bi prikazivanje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje. vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjom u doma}im fabrikama. posebno u godinama ekonomske krize. U vreme Velike ekonomske krize 1929–1934. dominantnog uticaja francuske vazduhoplovne industrije i usvaja veoma slo`enu proizvodnju savremenih lovaca metalne konstrukcije u doma}im pogonima. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je u suprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje. „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stojadinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju Jugoslavije. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u ratnoj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu industriju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da se meri sa najboljim lovcima tog vremena. vojnoprivredni kompleks je kao i ~itava privreda bio doveden u te`ak polo`aj jer dr`ava kao glavni naru~ilac aviona nije imala para. o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj. U poslovanju fabrika avioindustrije. Poslednja dva poglavlja. Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade Milana Stojadinovi}a. Istovremeno sa poslednjom fazom predratne vazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehnolo{ki napredak. da modernizuje svoju avijaciju. Dr Dragan ALEKSI] 263 . do tada. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona. velikih sila. kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podr`ana je od svojih partnera. U tre}oj glavi. uz ve} postoje}e. agrarnoj zemlji i na primeru vazduhoplovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dala izvanredne rezultate. Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnim operacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu. u prvom redu prve jugoslovenske fabrike aviona „Ikarus” autor se slu`i uglavnom finansijskim pokazateljima.

Beograd u hodu ka Evropi. uz predgovor i zaklju~ak. prepoznatih u jednoj sredini. Institut za savremenu istoriju Beograd. Vremenski okvir rada. U svom nau~nom radu. ne mo`e se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {ireg okvira posmatranja. isto tako. imaju}i u vidu dominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva. godine. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanje kontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Berlinu i Kilu). ekonomskog. Ranka Ga{i}. Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja.. centara za usmeravanje kulturne saradnje (kroz rad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu). period izme|u dva svetska rata. uz analizu njihovog daljeg razvoja. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenije pokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje su dve kulture mogle ostaviti. Organizacije i udru`enja. istra`ivanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura. postavljanju problema. dok je istra`ivanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru{tvo gotovo zanemareno. Uz svu slo`enost koju taj poduhvat podrazumeva i jasnu nau~nu opravdanost. promena i novih pojava u mi{ljenu. ~iji nastanak i funkcionisanje R. kulturni). kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enje relavantne nau~ne literature. uzimaju}i u obzir njihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali. regionalnog. od vi{estrukog je zna~aja. stvarala~kom izrazu. Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja. U tom smislu. autorka se opredelila za problemski i komparativni pristup. u izdanju Instituta za savremenu istoriju. 2005. posebno u drugoj polovini XX veka. upu}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu. socijalnog `ivota kao i svakodnevice ljudi). politi~ki. 289 Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju. karakter i intezitet oba uticaja koliko je problematika to dozvoljavala. indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature. predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo. me{ovitih dru{tava 264 . sadr`ajima i obimu istra`ivanja. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941. uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike u ispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. Ranka Ga{i} pristupila je i istra`ivanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima. jugoslovenske ideje po~etkom XX veka. idejama. me|uratnom istorijom Beograda. pored bavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa. kao i da prati uticaje u nastajanju. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige. on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}nosti u pristupu. U metodolo{kom smislu. pro{iruju}i znanja o njima samima. ali. paralelno obra|uju}i oblike. uz analizu relavantnih oblika i vidova njegovog funkcionisanja (politi~kog. kona~no i svetskog. Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenog funkcionisanja i posebno polje istra`ivanja je analiza uticaja drugih kultura na jedan prostor (teritorijalni. jednako prisutnom i danas. problemima dru{tvenih elita. Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema iz kulturne i dru{tvene istorije. kao i kontinuiranost nema~kog uticaja na na{im prostorima. Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i}. dva aneksa sa statisti~kim podacima. evropskog. str. Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istra`enoj u doma}im i stranim arhivima (u Bonu. Beograd u hodu ka Evropi. a zatim i sistematskog uticaja. Istaknut je rad tri najva`nija oblika organizovanog rada.

svakodnevni `ivot i komunikacije. radija. Ga{i} isti~e. Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja uticaja svake vrste. zahvaljuju}i jasnoj analizi. balova). prepoznavanje gotovo neuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. rad karitativnih organizacija. pru`anju pomo}i nezaposlenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva. R. Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija. ukazala na va`ne odlike njihovog prisustva u beogradskoj sredini. ~lanstva.PRIKAZI I KRITIKE u Nema~koj. Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanje kurseva jezika. Preplitanje stvarala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko je zatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kulture. ulogu Ministarstva prosvete u odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. Politi~ki faktor nije zaobi|en ni u sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{nje odsustvo nema~kih umetnika. ~ije aktivnosti su bile okrenute ka dobrotvornom radu. predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica. autorka ipak ukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja. svakako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja. Va`ni oblici uticaja. Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnost engleske drame. muzi~ari). Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha. ^ini se posebno zahtevnim zadatkom za istra`iva~a. a u sklopu politi~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti. na kraju. izazivaju}i. niz kontroverzi u na{oj kulturnoj javnosti. uz manju prisutnost nema~kih i znatno ve}u zastupljenost anglosaksonskih autora. njihovog anga`ovanja u Beogradu (nema~ke arhitekte. kao i u godinama neposredno pre izbijanja II svetskog rata. Nema~ki uticaj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika. jasnom propagandnom svrhom. etni~kog i evropskog. kako autorka nagla{ava. u slikarstvu. Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova u Beogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u 265 . stranog filma kao sredstva zabave. i. sukob tradicionalnog i modernog. Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost. predavanja. knji`evnosti. posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje. gde se. posebno intezivnog tridesetih godina XX veka. R. orkestri. Maga Magazinovi}). {tampe sa. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini. sport. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenutih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija. posebno kada se ima na umu da su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja. stizali su putem gostovanja umetnika. knji`evnih i muzi~kih ve~eri. profesori na likovnoj akademiji. da defini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine. R. Ga{i} je sistematskim pra}enjem rada organizacija. na~in odevanja). kao specifi~nost engleskog anga`ovanja. ameri~kog filma ili d`ez muzike. Ipak. Strani dramski komadi preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta. ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti. i instituta (organizovanih pred II svetski rat kao centara za koordinaciju kulturne propagande). prisustvo Jevreja emigranata. uz sve ograde neophodne u pristupu ovom problemu. Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma. Svakodnevni `ivot izlo`en kompleksnim uticajima sa strane usvajao je nove oblike pona{anja (kroz zabavu. autorka jasno podvla~i i drugu dimenziju njihovog anga`ovanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog uticaja. pedagogije ali i propagande. kako R. muzici. pored informativne funkcije. obrazovanju `ena i dece. na~ina funkcionisanja. Velikoj Britaniji i Beogradu.

ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mnogobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. samo su neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj. Kada su se oni. samo specifi~ni. obra|uje se va`an segment uticaja pojedinaca na kulturni i nau~ni `ivot Beograda. kako R. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala. Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog anga`ovanja (istra`iva~ki rad u Jugoslaviji. Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjige koji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene. sti~e se uvid u potrebe jugoslovenske dr`ave za odre|enim stru~nim kadrom. anga`ovanjem raznih fondova. uzimaju}i u obzir svu ograni~enost takvog uticaja. izostajanjem ranije navedenih razloga. Od posebnog zna~aja. a samim tim i kulturama. ekonomski razlozi. za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se te`i. opreme. bili su neki od na~ina upoznavanja sa ovim jezicima. Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i potpunije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini u periodu izme|u dva rata. Kursevi. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika neposredno pre II svetskog rata. R. knjiga. a u slu~aju Nema~ke. zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. pokretanje ~asopisa). Ga{i} nagla{ava. nau~ni i stru~ni. Ujedno. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {irenje uticaja samog po sebi. stipendije. putem reparacija. engleski jezik je ~inio prve korake. kako autorka nagla{ava. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanu samo svoji. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studenti. ali i kao osnovu daljeg anga`ovanja kroz prikaz organizovanih oblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obrada postavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~koj publici. Pored pojedina~nog doprinosa. putem razmene. pred Drugi svetski rat pojavili. {kole.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. za razliku od nema~kog. ~ini se zanimljivim opa`anje reakcija koje daju potpuniju sliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. Tradicija. politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}e nema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo. nau~ni radnici. znatno manje. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kih stru~njaka pred Drugi svetski rat. ali i uticaji strane kulturne sredine. {kolovanja pojedinaca. autorka nagla{ava njegov zna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osnivanje {kola. U Beogradu. Politi~ki. pristiglih u me|uratnom periodu. politi~ki i ideolo{ki uzor. U poglavlju Transfer znanja i tehnologije. umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i. bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V. period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obrazovnih institucija bio je suvi{e kratak. ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedinaca. geografska blizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora (posebno u sferi medicinskih nauka). Istovremeno. R. upravo. ona predstavlja podsticaj daljim istra`iva~kim naporima u cilju razu- 266 . Ga{i} zaklju~uje. samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani od dru{tvenog procesa razvoja”. od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja. ali i o~igledni ekonomski interesi. ujedno ga ne minimiziraju}i. tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju. gostovanja predava~a. ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i propagandnog rada Nema~ke. kako autorka navodi. Iako je Engleska. u Velikoj Britaniji. u~e{}a na me|unarodnim skupovima). Kako R. nau~nih institucija. koji su se prenosili na beogradsku. Kona~no. tradicija.

godine. do 1934. Pored kratkog uvoda. svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatno prema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nih publikacija. izme|u ostalog i kao diplomata. u~enicima. Uvodni tekst koji prati fotografije. Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934). U pitanju je knjiga koja mo`e biti od koristi zaljubljenicima u istorijske teme. dakle. To pitanje dobilo je svoj kona~ni epilog tek 1924. str. studentima. konciznih skica iz evropske i jugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilike koje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a posebno u periodu od 1918. Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikacije koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantan sadr`aj. zapo~ela kao katalog izlo`be fotografija na kojima su zabele`eni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra. Me|utim. ali i profesionalnim istra`iva~ima koji se bave me|uratnim periodom jugoslovenske istorije. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi sa Italijom ostali do`ivotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenske spoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom. „jadranskog pitanja” koje je pretilo da novoformiranu dr`avu uvede u te`ak sukob sa Italijom. Knjiga je svoj `ivot. delovao kralj Aleksandar Kara|or|evi}. godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda. Naglasak je naravno stavljen na one procese i doga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodim odnosima toga doba. predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu koji ima malo stru~nog znanja na dopadljiv. knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja Aleksandra Kara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934. mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i polo`ajem i zna~ajem pora`enih zemalja. u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika. Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastojanjima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo je re{avanju spornih pitanja ali ne i onog najte`eg. iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama da ponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji. Tre}a skica (Balkanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema 267 . pre svih Nema~ke. izdejstvuju priznanje nove dr`ave. Beograd 2004.PRIKAZI I KRITIKE mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenom `ivotu Evrope. Vesna \IKANOVI] Bogdanka Novakovi}. tzv. tekst sadr`i nekoliko malih. priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {tete za zemlju koja je bila gotovo razorena. nestajanja starih i nastajanja novih dr`ava na tlu Evrope. koncizan ali i stru~no korektan na~in oslika epoha u kojoj je. pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona na kontinentu. Muzej grada Beograda. 213 Strogo uzev{i. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi se op{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovna konferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da na Mirovnoj konferenciji u Parizu.

jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i. Berlina. Kralj Aleksandar je Malu antantu do`ivljavao pre svega kao garanta koji je sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom ili otvorenom obliku. Pariza. veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. Bukure{ta. stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu. njegova diplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u prestonicama Evrope poput Ankare. godine. godine odnosno do datuma kraljeve smrti. sasvim prirodno. Dat je kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izlo`ena istorija stvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbli`avanja Jugoslavije. ekonomskom i kulturnom planu. pa sve do 19. premijerima. Na `alost. Madrida. Osim toga. kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalaze na fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografiju prona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnim vladarima. peta skica. Pored hronologije diplomatske aktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i sa`etu hronologiju spoljopoliti~kih doga|aja u Evropi po~ev od 1918. Tra`e}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljala mesto za jedinstvenu jugoslovensku dr`avu. kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sa zemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam. Rima. do 1934. Berna. Gr~ke. oktobra 1934. u pojedinim segmentima. Budimpe{te. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionih faza bilo i antagonizama. Iako postoji mogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju 268 . godine bile na polo`aju ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Var{ave. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolicini li~nosti koje su u periodu od 1918. memoara i publicistike. pogotovo onaj ma|arski. ^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost severnih granica. Praga. objavljene gra|e. njegova istupanja u Narodnoj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i razgovori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. Sofije i Tirane. u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukcija fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Sa druge strane. u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisak jugoslovenskih opunomo}enih delegata. godine i nestanka ^ehoslova~ke sa istorijske scene me|uratne Evrope. Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je. katalog fotografija svojevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori ~etvrta skica. Atine. do 1934. Vatikana. da li je u pitanju originalna fotografija ili fotokopija. Poslednja. Be~a. on je pre`iveo sve do 1938. Londona. Italija je poku{avala da deluje i preko Podunavlja `ele}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor na jugoistok Evrope. Njegova politika prema tom prostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorima Balkana koja je preko Albanije koju je dr`ala u poluzavisnom polo`aju poku{avala da destabilizuje ~itav region. Odmah iza kataloga fotografija i predmeta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora. Rumunije i Turske na politi~kom. Ukupno 260 katalo{kih odrednica sadr`i obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje. literature. (Beograd i balkanski susedi) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima.

veku. ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadr`aj iz oblasti lokalne istorije. i 2004. agrarna struktura. obimom nevelika knjiga Bogrdanke Novalovi}. Godi{wak 2003. veku. Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve. Pored istra`iva~kih radova. Na mnogim od ovih fotografija o`ivljavaju likovi careva. i u prvoj polovini 20. Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka. zadrugarstvo. atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ili sa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`ne posledice na `ivote miliona ljudi. veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i njegov sudar sa globalnim procesima modernizacije. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne. na dokumentovan na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji) nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dr`avane industrijalizacije i modernizacije. kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju. Lokalna istorija Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. Upravo zbog toga. i to putem analize demografskih kretanja (smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema u razvoju zadrugarstva. tu je i da bi bogatstvom svog sadr`aja podsetila istori~are i druge istra`iva~e koliko fotografija kao istorijski izvor mo`e biti va`na ali i koliko. 269 . Rad Mom~ila Isi}a. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. Mr Vladimir CVETKOVI] Svileuva. Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuve omogu}ila je autorima priloga da na `iv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istoriju jednog sela i poka`u kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. i 20. na `alost. godinu. Svileuva Pokretanjem godi{njaka Svileuva. mo`e biti zanemarena od strane na{e istorijske nauke. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenaseljenosti. na mnogobrojnim fotografijama. saobra}aj. premijera i ministara koji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope.PRIKAZI I KRITIKE grada Beograda ipak nam preostaje samo da `alimo {to sve fotografije prikazane na izlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu. Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} mo`e biti veoma korisna mnogim istori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jer veoma plasti~no. Na nekima od njih mogu}e je osetiti atmosferu Mirovne konferencije u Parizu. „Stanovni{tvo Svileuve u 20. sadr`aj godi{njaka ~ine i objavljena arhivska gra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala na dru{tveni `ivot Svilevue u 19. Prvi srpski ustanak) prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. predsednika. veka. i 20. 2004. kraljeva. ve} i za ~itavu Isto~nu Evropu u 19. i 20. Najzad. ostaje nada da bi ova zanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru. poreska struktura. {to je mogu}e ve}i deo pro{losti” ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva. Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve dalo je uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbije danas. veku” (2003). ~iji je predmet stanovni{tvo. za 2003. o`ivljava ~itavu epohu.

ali i prodaje. Postepeno nestaju celi zaseoci. str. Rad prati i tabela razreza poreza po poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. smanjenje poreza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%. veka.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. \or|e Nikolajevi} je odli~no upoznao. daleko od zavi~aja: u Dubrovniku. Centar za crkvene studije. kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji. 8). veka prouzrokovali su masovno iseljavanje iz Svileuve. pro{lost grada sv. Predano prou~a- 270 . do 1895. svoj `ivotni i radni vek proveo je me|u Srbima u drugim sredinama. karakterisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti reprodukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja na Balkanu. godinu posebnu pa`nju privla~i rad Miroljuba Jovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19. Usled masovnog odlaska selja{tva u inostranstvo i prelazaka u gradove. Priredila Irena Arsi}. godine u Beogradu. veka Svileuvu. nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta. dok su poreske obaveze sela kao celine smanjene za 71. sve{tenik. koje je Nikolajevi} tajno. Nestala su brojna stara~ka doma}instva. Srpski narod on je zadu`io na vi{e na~ina. pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku. U {koli.54% svoga stanovni{tva. Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. Od 1991. veka”. stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve} posle 1953. znatnim smanjenjem zemlji{ta druge klase. koji }e ih vrlo je mogu}e. karlova~ki |ak. mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. Istra`uju}i. a pove}anjem povr{ina ni`ih klasa. Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbije razvijenim istra`iva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije. Ni{ – Ars libri. kada dolazi do smanjenja poreza. „U 21. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta. Smanjenje poreza nastaje i usled deobe imanja. veka. 177 Iako rodom iz Srema. Zadru i Sarajevu. vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanju zemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20.” (str. Prvu polovinu 20. godine. U Godi{njaku za 2004. kojih je svakim danom sve vi{e. Beograd 2004. zbirke starih }irili~nih rukopisa iz Dubrova~kog arhiva. kri{om od vlasti. Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896). u~itelj i kulturni poslenik. na prvorazrednim izvorima. a u preostalim domovima sve re|i je de~iji pla~. uglavnom za dug. prepisao i objavio 1840. Vlaha. ve} u mladosti. godine. Dr Marija OBRADOVI] Georgije (\or|e) Nikolajevi}. Autor osvetljava proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19. O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice.33%. pa i male. Uskoro ih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus. koja je pre njegove pojave delovala sasvim neformalno. godine. Svileuva je izgubila ~ak 20. odvoziti do {kole u Koceljevi. zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatinskog magazina i kao autor Srpskih spomenika. do 2002. U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a. dubrova~ku arhivsku gra|u.

utvrdio etni~ku pripadnost Dubrov~ana. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskom magazinu. prire|iva~u se spontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige. ^itaju}i ih. „Okru`ije dubrova~ko (circolo di Ragusa)”. predstavio privredne karakteristike dubrova~kog prostora. Nikolajevi}a. tako i {irom srpskog sveta. sve do \ive Sorge i Luke Mihe Bona). diplome i povelje. kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika i Srbima u Dubrovniku. autora istorije 271 . nezavisno jedan od drugog. nejednakog obima. mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|enijima. dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kog perioda. preko Stefana Gu~eti}a. kulturno-prosvetne i verske prilike. sti~e se utisak da je pred nama posebna monografija potekla iz pera \. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana. Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vreme kada je on `iveo u gradu pod Sr|em. s razlogom. a druga. Nikolajevi}a. Andrije ^ubranovi}a. posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~noj publikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. dr Irena Arsi} nije se pridr`avala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je. jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara. a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knji`evnosti. ali jo{ krajem 19. on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije i knji`evne istorije Dubrovnika. manja. u istorijama srpske pravoslavne crkve. U zavisnosti od toga kakvim je podacima raspolagao. izlo`io njen istorijat. enciklopedijama i leksikonima. sela. unutra{nje ure|enje. Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima. a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. Na te elitne predstavnike dubrova~kih Srba. Tom nizu du`ih i kra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tekstova. Pripremaju}i odabrane tekstove \. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik. Nikolajevi}evi radovi korisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentacije. napravila potpuno druga~iji raspored. obuhvata deo njegove prepiske. On se pominje i u drugim. ali i one manje poznate autore. tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{te informacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako da predstavljaju jednu zaokru`enu smisaonu celinu.PRIKAZI I KRITIKE vaju}i dokumenta. [i{ku Men~eti}u. ve}a. kada je autenti~na dubrova~ka knji`evnost po~ela da posustaje i da zamire. Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike. koji su u`ivali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana. koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. na~in pona{anja i odevanja. U prvom i najdu`em tekstu. on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije. Prva. pre svega istori~arima i istori~arima knji`evnosti. Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti. veka. koju je priredila doktor knji`evnih nauka Irena Arsi}. Marinu Dr`i}u. O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac. znamenitim li~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. opisao znamenitosti grada i okolnih predela. veka. a ne njegovi pojedina~ni radovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima. sastoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik. Mavrije ^av~i}a. \. zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatinskog magazina. Nikole Dimitrijevi}a. Ivanu Gunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Dr`i}a. a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom. gradova. njihov mentalitet. ostrva i poluostrva. tako da. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpske pravoslavne crkve u slovenskoj Atini. Esejima o piscima mitropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uva`ene.

Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bi mo`da potra`io na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnog identiteta Dubrov~ana. sredini s mukom opstajala. I pisma upu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. @ivotopis B. Dimitrija Milakovi}a. Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava se njegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopa preuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano doseljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja. Nikolajevi}a kao velikog rodoljuba. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan u Srpsko-dalmatinskog magazinu. jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je. da se srpskim {kolama u Dalmaciji odobri odr`avanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga {tampanih }irili~nim pismom. Prepisku mitropolita Nikolajevi}a. 1880. u svom izvornom obliku. sa~uvan je duh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravoslavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj. rimokatoli~koj. naime. ve} kao zasebna publikacija. sasvim sigurno. po~etkom i krajem ~etrdesetih godina 19. sre}om. Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakve dalekose`ne zaklju~ke. Na taj na~in. naprotiv. koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupi nov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima. upravo – srpski. Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezik kojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama. Konstatuju}i sve te ~injenice. obra}aju}i se vlastima. da su vladari i vlastela susednih srpskih dr`ava poklanjali i prodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~in sticala i {irila svoju teritoriju. biskupa dubrova~kog”). da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika. Verujemo da nu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitropolita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva ote`avaju}a okolnost za dana{njeg ~itaoca ve} da }e mu. a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860. nesvakida{njim. donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu. kako bi bio razumljiviji. ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovratno i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identiteta smatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profila grada. veka. godine. Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreni prijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada. Mr Sofija BO@I] 272 . On je znao. a protuma~en u prilogu na kraju knjige. objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranih spisa. Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih. godine i dva pisma Vuku Karad`i}u iz 1847. u Zadru. do`ivljajem. ~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. Crne Gore. ~ak toliko da bi ga Srbi s drugih prostora dosta te{ko razumeli. objavljeni u ovom izdanju. koji su se vremenom pokatoli~avali. U tim pismima mitropolit je tra`io. Bo`e Bo{kovi}a. i bogatog trgovca i dobrotvora. da se za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. („Milakovi}a kavaljera Dimitrija `ivot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Bo`a Bo{kovi}a”). napu{taju}i veru svojih predaka.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obrazovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. veka. kakav je bio mitropolit Nikolajevi}? Na{ utisak je da je \. Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a.

„provincijalizam kulture”. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika. Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}). On prati formiranje nacionalne svesti u 19. Dragoljub Jovanovi}: tekst D. Verski faktor u formiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. „milenijumski i ekstremisti~ki pristup politici kao i izra`ena verska netolerancija kao podloga vojnog i politi~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. br. kao ujedinjavaju}e veze. autor prenosi zaklju~ke doma}e medievistike. 6). „masovne i politi~ke samospoznaje”. ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma i njegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”. Helsin{ke sveske. prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”. nego na etnolingvisti~koj osnovi. zaklju~uje Aleksov. U takvoj atmosferi. Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knji`evnosti. ja~anju crkvenih kultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dr`ave. uprkos jasnoj simbolici koju sugeri{e naslov. Ekme~i}a. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno nezavisna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpske nacionalne svesti” (str. Stoga su suprotstavljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije. 273 . 18. Istovremeno.PRIKAZI I KRITIKE Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov. kao {to je inferiornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”. ekonomskoj i dr`avnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobila i socio-ekonomsku dimenziju. ^ak se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao pre primeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj. po kome je na ju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjem verskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str. Beograd 2004. 140 Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti. netrpeljivosti izme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba. 12). odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str. konfesionalnih za{titnica ju`noslovenskih naroda. veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac” pri stvaranju kolektivnog identiteta. on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbi pravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima. do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznaju i odre|uju. Autor prenosi Ekme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iracionalizam i „mitologizacija istorijske svesti”. 41-140). pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor. mo`e nagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine. Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}aja krivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knji`evnosti i istoriografiji. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji. pri ~emu je versko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. trude}i se da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. Krajem 19. str. ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranja verske podvojenosti. nauci i istoriografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera i antagonizama. inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije. U osvrtu na narodno predanje kao izrazito stilizovani izvor.

[trosmajer). Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzija Albanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice. „masakr dobija versku apoteozu” (str. V. Pelagi}). Autor markira introvertnost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima se preobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike. mleta~kog i austrijskog doba. Iako ~esto opre~ni. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dr`ave nije ono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju. „ve} ono {to je izabrano. do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema „bogumilskoj teoriji”. 29). zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva. Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L. Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov se ponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi~kom karakteru ve}ine tekstova. Sremac. pa se samim tim i islamizacija smatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. J. te da danak u krvi (mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska. 17). strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu. J. protivno doma}im standardnim tuma~enjima. iako je jo{ S. U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austrougarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konverziji bogumila. tj. ve} pragmati~na vojna mera sra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih. ve} za koje se peva”. Idu}i tragom E. Kosti}a. Bosni. Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema muslimanskoj veri. stavove ju`noslovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj u Gracu koja kolokvijalno govori o duhovnom `ivotu u Bosni pod turskom vladavinom (premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisao kroz knji`evni izraz slu`e}i se metaforama). a ne smi{ljene strategije. Cviji}evim zaklju~kom se mo`e smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkvene organizacije. raspravljaju}i o srpskim zlo~inima u Bosni (1992–95). J. Zmaja i I. Dobrud`i i pokazuju}i u svom kona~nom sudu da islamizacija u Bosni. napisano. Aleksov se distancira od savremenika koji. nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacionalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kontroverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturica” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije. Novakovi}. Pored toga. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`nje spontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa. pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta 274 . te Cviji}a na kome se posebno zadr`ava. J. uo~avaju}i njihov razli~iti intenzitet u Albaniji. ali i Dvornikovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije do`ivljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}i tragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta. Aleksov registruje i pisce koji su sa izrazitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to ~ine” (str. pri ~emu „zao{trenu versku raznolikost” smatra najte`im nasle|em iz turskog. Aleksov podse}a da strani autori vide klju~ islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”. Andri}a. prikazano. 15). nije bila najmasovnija (str. Deo o ulozi knji`evnika. Autor na veoma dopadljiv na~in ni`e radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o „kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni. te da u tome treba tra`iti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja na Kosovu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. delovima Gr~ke. 26). kulturnih i statusnih argumenata.

Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popis va`nijih dela. itd (str. pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva. On ponavlja opa`anja „objektivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu. knji`evnosti i publicistici osamdesetih godina. 84-140). 48). Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora. ali i uo~i raspada SFRJ. * Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz 1964. na primer. ve} koncizno sagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dr`ave i nema~ku invaziju. U spretnoj gradaciji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH. Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja iz pro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”. I zaista. 33). Izrazito agresivnoj „dehumanizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izlo`eni bosanski muslimani kod kojih se potenciralo njihovo strano poreklo. Neki su to odmah primetili i postali 275 . Samard`i}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi koja prati svako preveravanje (str. Olbine iz kojih se slika pokatoli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva” (str. pa u skladu sa tim nabraja njene glavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom. 35-36). kada je svaka od strana obra|ivala procese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika. Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama (kakva je. neiskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora. o`ivljenim mitovima o „inovernim prevrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja u istoriografiji. U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autor zaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evog jugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e nego o~igledne. iz koga izbijaju iskustvo i strast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja.PRIKAZI I KRITIKE dinaraca. autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku” spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. verolomnicima i inferiornim Srbima”. borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. pri ~emu se posebno zadr`ava na delima V. Iako se autor nije trudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima. Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da su islamizaciji podlegli krajevi bez dr`avnih struktura i jakog plemstva. ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige (str. godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`de Jovanovi} (str. uz neizbe`ne kvalifikacije o „otpadnicima. te stavove R. Tekst D. do hipokrizije ljudi koji su potpisali Krfsku deklaraciju (str. Kresti}a i J. Korene antagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religioznom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda. ova „brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga. Ispituju}i „dalje” i „bli`e” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propasti Jugoslavije. Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugoslovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”. orijentalna senzualnost i prevrtljivost. ~ija je histeri~na produkcija kulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homogenizaciju do klimaksa”. kao i sto~arski krajevi („vla{ki stratum”). svesno obilaze}i teme koje se ti~u konverzije katolika. {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom. 47-83). islamizacija u Srbiji). 30). 37). Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji javila pred Drugi svetski rat.

forsiranjem re`imskih sindikata. zakleti republikanci. lo{e pro{ao. ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama (str. Iz haosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom. a po{to je crkva anatemisala poslanike. Jovanovi} na nekoliko mesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastite unutra{nje politike. Time se Jovanovi} priklonio gledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike. 60). i sl. uo~i samog ulaska Nemaca u Prag. a me|u generalima prvenstvo davao slabim vojskovo|ama. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imao nameru da dugo dr`i na vlasti” (str. nagla{avaju}i njihove napore da izbegnu invaziju. „Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} delimi~no abolira predratnu vladu i namesnike. me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „.. berze bile zatvorene. „Bli`e uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kralja u Marseju. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena. Cvetkovi}. Od tih trenutaka. Ipak. indukovali su defetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. 65). vlada je ustuknula i odustala od podno{enja teksta Senatu na ratifikaciju. razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. {to je po njemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv. drugi su opa`ali samodr`a~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }e se „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti. pa je na njegovo mesto. Prevara je trebalo da bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnog demokrate Marinkovi}a. stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”. Re`im kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnom politikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladi pona{ao kao „strano telo”. skoro neizbe`no je morao do}i 9. Za Aleksandra ka`e da je svesno poni`avao parlament dr`e}i ga „u {talama i manje`ima”. tre}i su tek posle deset godina uvideli „da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”.Posle 20. Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~ki za~eta i pre Petomajskih izbora. Stojadinovi}evo mirenje sa An{lusom. Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo. ^ak je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktaturu – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali. kao {to je na po~etku svoje vladavine `eleo da ima ustavnu monarhiju bez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. Jovanovi} portreti{e i kneza Pavla za koga ka`e da je odavao utisak liberalnog vladara „koji je usisao britanske metode u politici”. Po{to je na avgustovskim izborima 1938.. Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika i glasova. {to je poku{ao da ilustruje ekstremno o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorske budale”). doveden D. Dontovom sistemu.. Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj. godine. te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutra spremaju}i se da je sam preuzme. pa je u narednom periodu „la`nog parlamentarizma” dr`ao narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”. 61). a novine nisu izlazile tri dana. tj.. na najvi{e polo`aje dovodio stare i nesposobne. oktobar 1934. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kao vladina lista. 56). Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem. tvrdi vo|a Zemljoradni~ke stranke. dok se svojom „spoljnopoliti~kom digresijom” okrenuo Rumuniji.” (str. re`im se na{ao u defanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo- 276 . ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do 1940. ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvim druga~iji. Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir da nemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje. juna 1928. smatra Jovanovi}.

{tavi{e. Kao savremenik. a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izlagana ruglu njihova dr`avotvornost. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kada su zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren. te da je naoru`anje bilo „raspareno i pome{ano”. te da je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. pa u formi anegdote iznosi detalje kako su `ene skidale svoje kecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. 79). Njegova Crna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica. aprila mahali nema~kim avionima. dok je Vojvodina ostala bez zaslu`ene autonomije. „Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”. Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim” rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vlade koja je. koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. one se u nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. pretvorenom u „d`inovsku buktinju”. Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i ^er~ila da su „Jugosloveni na{li svoju du{u”. Jugoslavija je ostala bez vojne i diplomatske odbrane. Zapanjuju}u preciznost nema~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”. sru~e poluge zlata. tvrdi autor. 68-69). 71). Propast Jugoslavije „u haosu i sramoti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom. Bez obzira da li su ova dva doga|aja bila inscenirana. zbog ~ega su mnogi optimisti 6. misle}i da je u pitanju sovjetska pomo}. Bez obzira na formalnu. Makedonci tretirani kao „Ju`nosrbijanci”. * Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati. U pregledu stranih reakcija na pu~ D. Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mesta pi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega. ba{ velike koli~ine. ubrzo postale bezvredna hartija” (str. proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. koje su. on ka`e da su dr`avne ideje Srbije. Mr Vladan JOVANOVI] 277 . njihovo objavljivanje je (makar i pod zajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat.PRIKAZI I KRITIKE |anski Nemci povla{}ivani. U njemu je bio crnogorski ~lan vlade M. pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojsci bilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a. premda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugoslavija (str. 77). 83). Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanju ugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut. a naro~ito sa vojvo|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca. nego je dopunjuje i ispravlja” (str. Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele. ili ~ak istorijski izvor o jednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporu pristupanju Trojnom paktu. ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno posmatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. Ma|ari i Albanci marginalizovani. Jovanovi}evo sumiranje gre{aka jugoslovenske politike mo`e biti ilustracija prethodnog teksta. Nije samo vlada bila demoralisana. Izbegla vlada se zadr`ala na Palama gde je i doneta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji. uvek siroma{nog i skromnog. Jovanovi} sa puno entuzijazma pozdravlja „neanga`ovanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negira pro{lost. tematsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova. Iako o samom ustanku pi{e veoma {turo. Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Makedoniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu. kao i pohvala „jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji.

dr`ava je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires". Naime. ali i dr`avnog zna~aja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena i omogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza". koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odr`ava u Kulturnom centu Beograda. organizacija panel diskusija. Prof. dr`avna zasta- 279 . {tampano osam kapitalnih tomova. ali i da metodolo{ki osavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini Polazna osnova pri formulisanju teme. sa ciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obele`ila kreiranje kolektivnih identiteta. do 1992. u kome su vode}i francuski istori~ari. 6. decembra 2004. godine. Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3. dr Latinka Perovi}. ~iji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir. Prof.NAU^NI @IVOT Scientific events NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. dr Smilja Du{ani}. sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije. dr Dubravka Stojanovi}. nau~nih tribina i predavanja. 2005. najavljena je tribina "Istorija i se}anje". u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. Doc. dr Mile Bjelajac. Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima se suo~ava srpska istoriografija. Naime. bio je projekat istori~ara Pierra Nora – "Mesta se}anja". dr Milan Ristovi}. uka`e na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dr`ave. u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske bur`oaske revolucije. pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta. na kojoj su u~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}. Kao projekt od izuzetnog nau~nog. Akademik Andrej Mitrovi}. – 30. u Kulturnom centru Beograda. 1. u kojima su sadr`ani ~lanci najistaknutijih analiti~ara francuske istorije i dru{tva. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005 "ISTORIJA I SE]ANJE" Pored bogate izdava~ke delatnosti. pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje". predstavlja jednu od najzapa`enijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005.

maj Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajama gra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karad`i}u i njegovim oponentima Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karad`i}a Linije podele i sukoba u srpskom dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije Rat i se}anje Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji Slika drugog u srpskoj knji`evnosti Politi~ki protivnik kao neprijatelj Podele kao deo politi~ke kulture Dr Miroslav Timotijevi} 280 . odnosno druge klase – Stvaranje tradicija – Istorijski stereotipi – Dr`avni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma" – Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije. biciklisti~ka trka Tour de France. mart Dr Ljubodrag Dimi} Dr Sreten Vujovi} Tradicije: 5. februar Dr Nenad Makuljevi} Dr Vesna Matovi} 17. va. otvore novi na~ini za razumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta. istori~are umetnosti. kao {to su: – "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta. Program rada tribine u 2005. januar Dr Latinka Perovi} Dr Dubravka Stojanovi} 24. mart Dr Kosta Nikoli} Dr Todor Kulji} 31. pripadnika druge nacije. istori~are knji`evnosti u Srbiji. Simboli i tribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme i problemi.. Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vode}e istori~are. Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele. sociologe. ili ~ak gastronomija. i sl.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. godini: Sukobi i podele: 27. Tradicije..

seoska) 281 . jer su razgovori sa predava~ima u toku. jun Dr Ana Stoli} Mr Aleksandra Vuleti} Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima. gra|anska.NAU^NI @IVOT 30. Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska.

mr Radina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije. School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies i AHRB istra`iva~ki projekt „East Looks West”. temu koja je ostala na marginama istra`ivanja. dok o prethodna dva skupa odr`ana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East European Studies. u saradnji sa British Council. Martovski skup u Sofiji promovisao je.htm. Program skupa.ssees.ac. koju su bele`ili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta. mart 2005.ssees.htm. Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istra`ivanja postavi analize putovanja i putopisne literature.uk/eastwest. organizovali su krajem marta 2005. ali koja svojom {ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. SIMPOZIJUMIMA Information on conferences. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope i Balkana. Sofija. KONFERENCIJAMA.ac. Iz na{e zemlje na skupu su u~estvovale prof. ~ime je po re~ima organizatora Prof. tako i nacionalnom i regionalnom nivou.uk/seecentre. posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slike o sebi – kako na individualnom. ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”. poslednjih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istra`ivanjima. na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona. Wendy Bracewell. potpunije podatke sadr`i internet stranica www. 283 . British Academy i sofijskim univerzitetom.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. workshops and symposia Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije. me|utim. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”. Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internet adresi www.

Ulf Brunnbauer. 1918–1968. u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskoj itoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. saradnja me|u nau~nicima. 284 . Everyday Life. Breda Lutar. Tibor Valuch. Changing Patterns of Consumption. Deo je regionalnog seminara.Ljubljana. 1918–1968 International workshop Warsaw”. Models for Interpreting Macro-Social Change: Migrations and Modernization. 2005.Sofija. Skup u Var{avi organizovali su: Pasts Inc. koji su bili najzastupljeniji.. Mariusz Jastrzab. Dariusz Stola. Maru{a Pu{nik. Gregor Starc. Daniela Koleva. Sanja Petrovi} Todosijevi} Institut za savremenu istoriju. the Institute of History of the University of Warsaw. Me|unarodna radionica. u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusijama. mart.Lester. modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi? Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze iz razli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informacija koje predstavljaju rezultate brojnih istra`ivanja koja se sprovode u razli~itim nau~no-istra`iva~kim centrima. 18 – 20.Berlin.Var{ava. the Collegium Civitas. marta ove godine. Osamnaest u~esnika (Peter Apor. Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the Higher Education Support Program of the Open Society Institute. u dru{tvenim naukama.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Central European University's Center for Historical Studies. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-Central Europe. Sandor Horvath. Market and Work. odr`ana je u Var{avi od 18. Budapest.Budimpe{ta. prisustvo nekolicine sociologa pokazalo je da je. Social (Trans)formations in East-Central Europe. koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istra`ivanja. potrebnija nego ikada. Koje oblasti dru{tvenog `ivota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnih promena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izra`aja? [ta je glavna pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni mentaliteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti i razlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li mo`emo govoriti o specifi~nom. do 20.Beograd ) izlo`ilo je prezentacije u okviru slede}ih panela: Transformations of the Rural World. Gabor Gyani. Bo`o Repe. isto~noevropskom. Damir Jeli}. Constantin Iordachi. Svojim radovima. Zdenko ^epi~. Dorin Dobrincu. Sanja Petrovi} Todosijevi}. Tamas Kende. Pored istori~ara.Ja{i.

godine uz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope. odr`ana zavr{na konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”. godine. 25 – 27. U~estvovalo je oko sto nau~nika iz ^e{ke. april 2005 U Amsterdamu je od 27. dr Ljubodraga Dimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana. Bugarske. posebno kolega iz ^e{ke.2005. Osim prilike da na jednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istra`ivanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu. posebno pitanju Kosova i Metohije. godine. 27 – 29. april 2005. Beograd Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu. 285 . a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u ^ehoslova~koj. Hrvatske i Makedonije. za nau~nike iz Beograda od velikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ^e{ke. do 27. do 29. tokom prvog i drugog dana simpozijuma. Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ^e{kog Univerziteta 1918–1941”. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku i jezi~ko-kulturolo{ku sekciju. katedra za Istoriju Jugoslavije. Tako je prof. Slovenije. Treba izdvojiti i u~e{}e prof. Brno. Amsterdam.4. pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnja srpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”. Program je zapo~eo 2000. Mr Slobodan Selini} Institut za noviju istoriju Srbije. u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Pogled iz Beograda na ^SR 1968. Srbije i Crne Gore. dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~e bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. posebno sa prof. Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ^e{ke. Slova~ke. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dr Radmila Radi} Institut za noviju istoriju Srbije. [esti balkanisti~ki simpozijum odr`an je u Brnu (^e{ka republika) od 25.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Veoma veliku pa`nju. maja 2005. mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslova~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i ~ehoslova~ke industrije 1945–1950”).

Septembra 2003.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Austrije i Danske). Gr~ke. Velike Britanije. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskih zemalja (Nema~ke. organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. njihovom poreklu i uzrocima. uklju~uju}i i Rusiju i zemlje Isto~ne Evrope. tim 4: Struktura svakodnevnog `ivota. muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu. na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|im saradnicima Instituta. tim 2: Kontinuitet crkava. Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est monografija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni. Norve{ke. pritom odgovaraju}i na postavljena pitanja. Italije. Holandije. odre|uju saradnike za pojedine teme. tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hri{}ana. Na tom seminaru u~e{}e bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske. do 8. odr`ana je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovi podneli izve{taje o svom radu. odr`ana je prva konferencija u Trentu (Italija). Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~ara poreklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija. Bojan Simi} Institut za noviju istoriju Srbije. Poljske. Radilo se u grupama i u~esnici imali priliku da izraze i obrazlo`e sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enim razmi{ljanjima. u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. Finske. na kojoj je odlu~eno da se formira {est istra`iva~kih timova. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odr`avanje radionice koja je imala za temu stereotipe. Prva poseta bila je posve}ena upoznavanju sa uslovima za rad. 286 . Drugi deo radionice bio je posve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereotipima o evropskim narodima. [vedske. Belgije. Francuske. ^e{ke. [vajcarske. ustanova. napi{e jedinstvena istorija Evrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate. prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~kom i kulturnom `ivotu. Novembra 2000. Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima koji rukovode radom grupe. Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. maja. Beograd Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije U periodu od 1. Gostima se obratio direktor Mitrovi} po`elev{i im dobrodo{licu. tim 3: Ekonomije pod okupacijom. Na projektu je anga`ovano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja. Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji.

istoriografiji. posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo (Nata{a Mili}evi}). u~estvovalo je i pet saradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije. maj 2005. o slici neprijatelja i saveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin). o slici Nemaca u srpskim ud`benicima posle rata (Vladimir Ivanovi}). Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju. mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „narodne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}). Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnika instituta. Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci). situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja). maja me|unarodni nau~ni skup u Somboru pod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Pored toga. Tema skupa je {iroko postavljena. o obele`avanju Dana pobede u Srbiji 287 . bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje. doktoranata i postdiplomaca iz Beograda. komunisti~ki nacionalni koncept (Nikola @uti}). Istorijski institut Ma|arske akademije nauka u Budimpe{ti. Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. Ideologije. pokreti. Ideologije. iskustva. jugoslovenski koncept nesvrstanosti (Dragan Bogeti}). U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ine obele`ava {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{izmom. a me|unarodni karakter skupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija. o kultu Dra`e Mihajlovi}a (Milan Terzi}). predstave i slike u stvarnosti. Muzej genocida. ud`benicima i umetnosti u posleratnoj Srbiji. sa tendencijom da se ne istakne sam rat i njegov tok. istra`ivanje stradalih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}). propagandi. Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridru`io obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja organizuju}i od 4. Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor. pokreti. Vojnoistorijski institut. pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istra`ivanja iz oblasti politi~ke i vojne istorije. Istorijski arhiv Sombor). Takav pristup je omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima. Beograd – Sombor. U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata (Mom~ilo Pavlovi}). Ve}i deo u~esnika ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). do 6. Tako je. Ministarstvo kulture Republike Srbije. Podr{ku u organizaciji pru`ili su Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata (Neboj{a Popovi}). ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitak Srbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istoriografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca). iskustva”. prelazak armije u mirnodopski `ivot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanje od ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara). Bugarska. {tampi. Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{losti u Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}). 4 – 6.

V. Treba na kraju pomenuti da su gostoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim znamenitostima. Zemskoj. postavljena pitanja. N. u Republici Hrvatskoj. do 16. Na ovoj konferenciji u~estvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda. Odr`avanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars. Glavne teme referata. o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi i nebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks BergholcToronto). ali stalno u akademskim i stru~nim okvirima. ove godine na Svetom Stefanu odr`ana je me|unarodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su interesantne i korisne diskusije. New York. ponu|eni odgovori i rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku. Mo`da ne}e biti pogre{no ako se ka`e da je ovo nastavak saradnje koja je po~ela na skupu „Velike sile i male dr`ave u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije) odr`anom 3–4. tokovi diskusija. o vaspitavanju dece nema~ke nacionalnosti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}). Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned Movement”. Organizatori: The Cold War Studies Centre-London School of Economics and Political Science (London). F. postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama. zasnovane na arhivskim istra`ivanjima. USA. (Dragomir Bond`i}). Garabedjan).TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). Mo`e se re}i da je me|unarodni skup u Somboru. 13 – 16 maj 2005. Washington DC. pored toga {to je dao doprinos obele`avanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji. Zima. U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i njihovo ulogu u okon~anju rata (V. o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampi posle rata i posle 1948. V. V. a delegacija u~esnika skupa je posetila i polo`ila venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici. International Center for Advanced Studies-New York University (Njjork). Alekseev. U maju mesecu od 13. posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu. metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima. novembra 2003. (Ivana Dobrivojevi}). Du{an Bajagi} Institut za noviju istoriju Srbije. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu- 288 . Sveti Stefan. A. na momente intenzivne. USA i The Ford Fondation. pokretima i iskustvima iz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije.

Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the 289 . ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike. Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnom okviru. i tada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. jer je na taj na~in ostvarila zacrtane dr`avne projekcije. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO). a po pitanju Tunisa. u Indoneziji. aprila 1955. Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah. Dragan Bogeti} je u referatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”) istakao veliko uva`avanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privr`eno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson. Od pojedina~nih pitanja konferenciju je obele`io indone`ansko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnog dr`avljanstva. samoopredeljenje naroda. U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje. godine u Bandungu. borbu protiv kolonijalizma. {irenje procesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). Bandun{ka konferencija usvojila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile na razoru`anje. Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. Vladislav Zubok u svom referatu („The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) ka`e da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku. „Indochina and Bandung”).INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Japan je bio zemlja koja je izgubila rat. Konferencija je odr`ana u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razmatranjem. Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. jer je isticala antinuklearni princip. Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odr`anoj od 18. Maroka i Al`ira od Francuske je tra`eno da pristupi mirnom re{avanju ovih problema. emancipaciju nacija. Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan. „Non – Alignment in the Cold War”). Podr{ka je data Arapima Palestine. u okviru koga funkcioni{e „Program za istoriju hladnog rata”. „Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States”). Pojedine zemlje kao {to su Kina. Izlo`ena su {esnaest referata. Za Jugoslaviju }e kasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta. Prvi referat dr`ao je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao izazov hladnom ratu. Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|e me|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. ali ne i poziciju vode}e ekonomije. cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE. do 24. Osudi „sovjetskog kolonijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svet ostane bipolaran. ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. odnosno nadu da se Tre}i svet mo`e promeniti na bolji na~in (Mick Cox. Indija i druge imale su va`nu ulogu na Konferenciji.

Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. demografskog. Ljubodrag Dimi} pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. U momentu kada je usledio porast tenzija izme|u Indije i Kine. sagledavanje ekonomskog. a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog. politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non-Alignment”). Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. Razmena kulturnih sadr`aja bila je u razvoju uo~i Beogradske konferencije. jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative („Tito's Two Trips to Asia and Africa. Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju nau~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”). osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potra`i podr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje knji`evnosti.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. 1954 and 1958: The Shaping of the Non-Aligned Movement”). a naj~e{}e kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih. On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok. Nehru je osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj. ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. Dragomir Bond`i} i Slobodan Selini} dali su vi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav- 290 . Hadiz ka`e da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna. Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je tra`eno ne{to lo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim. ^injenica je da je Nehru bio prili~no naivan u vezi namera koje je imala Kina. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnih zemalja. godine. Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su pro`eti te{kim i napornim radom. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju. nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu u Indoneziji. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti. jer je to do`ivljavano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non-Alignment). koncerte filharmonije. Ipak. Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudila ga je da se pridr`ava politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of Nehruvian Non-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma.

26 – 29. U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro predava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedavaju}eg. i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih promovisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries. Od konferencije se o~ekivalo da na njoj progovori Azija. Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. istorija mentaliteta. and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference”). Aleksandar R. nom mnjenju. ulogu Kine u Tre}em svetu. Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{tvenih nauka i arhitekture. Mileti} Institut za noviju istoriju Srbije. Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu. strah i sli~no. ideja itd („Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”) Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). generacija i drugo. Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog `ivota u Jugoisto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istra`ivanja. religija. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. Kontrola populacija se posmatra kroz mre`u me|unarodnih institucija. Predlo`ene su jo{ neke zanimljive teme: degolizam. stereotipi. Beograd. definisanje zna~aja koji je imao Egipat. bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. Kennon. Beograd Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”. pozitivan element i doprinos miru. D`im He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dr`ava prema Beogradskoj konferenciji 1961. Konferencija je pru`ila SAD uvid u unutra{nju jugoslovensku stvarnost („John F. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom terminu njihovih predavanja. Neke od ideja ponudili su i ostali u~esnici skupa. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije. kolektivni portreti vo|a. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog 291 . socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj. vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova. \or|e Borozan u svom referatu je izneo vi|enje o Prvoj konferenciji {efova dr`ava nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. institucije. Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju. George F. ideje. Belgrade 1961”).INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. pozdravljano je antiblokovsko raspolo`enje („The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio”). Kennedy. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sa biv{eg jugoslovenskog prostora. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim nastojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta. Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima. maj 2005.

.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. na Balkanu: istorijske. a predavanja su dr`ana na engleskom jeziku. Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udru`enje za antropologiju Jugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology – INASEA). Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije. kulturolo{ke. Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnoj publikaciji. 292 . odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. me|uetni~kih interakcija. sporta. Za u~esnike skupa bili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini grada Beograda. turizma. Veliki trud oko organizacije Konferencije ulo`ili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer. demografske. antropolo{ke. sociolo{ke. Radni deo konferencije odr`avao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu. arhitektonske. profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Filozofski fakultet iz Beograda i Udru`enje za Jugoisto~nu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena.

Svi prilozi (~lanci. 7 za prikaze. "Josip Broz. tabele.d. I-III. veli~ina slova 12. prored 1. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman.yu Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: kurziv Naziv ~asopisa: kurziv Isto: kurziv n. 293 . Isto. Beograd 1998. Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}. I/235. prikazi.23-60. str. Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili na INISªptt. U fusnotama. 1-4/1998. str. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955-1956". Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i uz disketu. rezime i spisak literature). uz jednostruki prored.: kurziv Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}. Beograd 1997. Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i. gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. str.44. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10.5.Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. Tokovi istorije. i instituciju u kojoj radi. Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku.

130-783-1259 (dalje ASCG. str. Citiranje novina: J. Hri{}anska misao. Nau~ni skup. Enciklopedija Jugoslavije.TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005. SIV). Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}.36-41. i 20. Beograd 1998.u. www. 25 .arizona.edu 294 . 2. 1-2. VI. Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a. 7. 529. Section 18. 2003. veka. g. Beograd 1940. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije. (ur. Jovanovi}. (dalje AS). "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)". Latinka Perovi}). 9. Savezno izvr{no ve}e. str. Citiranje iz encikolpedija: "Srbi". "Porodica i njen vaspitni zna~aj". Zagreb 1968. Srbija u modernizacijskim procesima 19. Citiranje sa World Wide Web: Carrie Mc Laughlin. Arhiv Srbije i Crne Gore. str. "The Handmaid's Tale in the context of the USSR". Polo`aj `ene kao merilo modernizacije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful