Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

Platon. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. čini se. a s druge strane. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. s jedne strane. sokratska ispitivanja. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. I zaista. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. osnovnom tonu. koje je dobro po sebi. Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. a ne po nečemu drugom ”). Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja. razvija. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). No.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. tj. oko nas i u nama. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . do određene granične frekvencije.”) S druge strane. Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. alles andere ist Menschenwerk”. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. Međutim. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. On kaže da je taj put ulazni. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. progresivan. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. menja i kreće. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). a sve ostalo je delo ljudskih ruku.

čija je frekvencija 110Hz. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. osnovnog tona. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. 1/4. Zatim. nego samo kao prizvuk. Prvo. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. 1/2. Rimanovu hipotezu. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. 7. dakle. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. odnosno boju glavnog. Četvrti. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. to je zvuk instrumenta oštriji. 2. harmonijski niz 1. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar. kao tzv. Helmholcovim rezonatorima. Takođe. ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. na primer u tonu A. Na nekim instrumentima se. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. da je još od najdavnijih vremena. kao što je već pomenuto. 5. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. flažoleti. a mogu se registovati i tzv. 1/3. Zaključimo. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. 4. umesto čvrsto pritisnuti. b) = 2ab a +b 5 .Tako su. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. ali prema Rimanu i četvrti. 6. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. što predstavlja tzv. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. 8. naročitim postupkom u sviranju. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. 3.

2. S jedne strane. podražaja. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. a drugi linearno. 3.Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. a s druge strane. koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. Zapravo. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. od vremena pitagorejaca do današnjih dana. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. 2 4 . 6. čiji je količnik 2. Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. 4.. da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 . To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. akustičari. isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. i R je intenzitet stimulacije tj. po pravilu geometrijske progresije. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. a posebno Arhita. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. Ali i bez toga. 2 3 . jedni sa drugima.. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. k je konstanta karakteristična za određeni modalitet. a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. matematičari. možda najvažnija. na prirodnim zakonima zasnovana niza. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. 5. tj. oktavni prostor. Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć. . i to: oktavni niz: 2 1 . . oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. niz prirodnih brojeva: 1.. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16…. 2 5 . Tokom mnogih vekova. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja. 2 2 . Dakle.. Prvi od njih raste eksponencijalno. Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. drugi niz je niz logaritama prvog. Pre svega. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave. obrazuju geometrijsku progresiju. 2 6 .

u kome Bog i priroda. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. duh i materija. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. i rastavi Bog svetlost od sl. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. umetnosti i nauke. i duh Božji dizaše se nad vodom. “I reče Bog: neka bude svetlost. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. odnosno harmonijski niz.jedinstvo religije. I vide Bog svetlost da je dobra. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl. objektivnog i subjektivnog. I bi svetlost. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. dobija se istinski ljudski kvalitet. fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. odnosno oktavni podniz. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz.2 tame. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. 7 . Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu.

a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. pa imamo 8 . ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. U svojoj knjizi O spiralama. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. treći…) odozdo naviše. polarnim koordinatama ρ i θ. 4a. drugi. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. S druge strane. pre nove ere). Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. Ako je frekvencija osnovnog tona a. 3a. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. Postoje. a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata. I sva tri su u neposrednoj. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste. 3). hiperbolička i logaritamska).3 sl. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. sl. 5a.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a.

Poznato je da 4 tačke A.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn .. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. 1/5. 1/4. 1/3. Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova. mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona. pa će sl. 9 . 5).1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta. B. 1/2. jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca.5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv. To znači da jedinični interval [0. 1/6. harmonijskom četvorkom tačaka. C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A D : B D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi.. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl. Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1.

Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. gde je α proizvoljan prirodan broj. kvintu i četvrtu oktavu. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. αc). 8. b.Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . . 15/16. tj. prvu oktavu. 3/4. pitagorejska četvorka 6. 4/5. 2) a = 3. αb. c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. na primer. b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. Tako. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. tj. drugu oktavu. 9. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. 5/6. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. osnovni ton. jer svaka uređena trojka (a. Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. 7/8. c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki. drugu oktavu. b = 4. b. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. itd. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. c uz uslov 0<a<b<c. Inače. veliku tercu i treću oktavu. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. f. b = 3. 3/4. a a. g.

6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0. u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. 11 sl. Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1. tj.6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. sl. 3θ 3 .8 . svaka prava koja prolazi kroz pol. ρ 2 .c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. θ 1 . Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. 2θ 2 . Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. Pre svega. 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. ρ 3 . seče spiralu pod istim uglom (videti sl. Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0. a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali. ρ 4 … Na sl.7 sl. 7). određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). ρ.

spirala ostaje invarijantna. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. kao i neke druge osobine. Tome se mogu još 12 . otkrio je 1645. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. može se smatrati simbolom snage. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. reflektujemo ili podelimo. Evangelista Toričeli (16081647). verovatno zbog neznanja. 9). ali se umesto logaritamske. Na primer. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. tj. evolutu. 8). Međutim. odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta. učenik Galileja. evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika. Za neku datu krivu. rogovi. Primenom raznih geometrijskih transformacija. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. sl.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. Želja mu je u neku ruku ispunjena. Sve ovo.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. nepromenjena. našla Arhimedova spirala. Ipak. Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. a s druge stane.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. Najčešće. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. 10). nizovi zuba ili suncokret (cl. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju.

Nacrta se kvadrat ABCD na AB. “zlatni pravougaonik”. nacrta se kvadrat HG na AH. 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. 12). i produži se FG do K.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. o kome se vrlo malo zna. i odmeri se EH jednako BE. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. produži se CA do H. 13 . Kasnije..10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl. u jedanaestom stavu. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”. koji ima važnu ulogu u arhitekturi. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka.. 11). povuče se BE. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300. Euklid kaže: “Neka je AB data duž. 6180339887. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. sl. i prepolovi se AC tačkom E. osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG. Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. godine stare ere. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1.pridodati i spiralne galaksije (sl. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale.” sl. U svojoj drugoj knjizi Elemenata. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku.

Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. itd. stoga. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl. pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. Slično.“Tačkama H. sa koeficijentom τ . te će prave CL i HB biti međusobno upavne. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. sl. Slično. i on zlatni pravougaonik. Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN. stoga. ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl. duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. 14). ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. teme G pripada dijagonali CL. Na isti način. OA je bisektrisa ugla COH. Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ . stoga.13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. gde je a = τ 2 / π .” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. 14 . Štaviše. C. D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. 13).

2. Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. osim svih navedenih. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube. Najzad. to nije sve. tj. Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. Odgovarajući krak ugla. 1/8. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu. 1/4.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta. Ako izaberemo da je a = ln 2 . 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici. Međutim. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl. šestom. dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl. 16). dvanaestom alikvotnom tonu itd. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. 8… koje sl. 4. ln 2 15 .16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala. koje ćemo nazvati kvintni ugao. 12… koje dakle odgovaraju trećem. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. odgovaraju uzastopnim To dalje znači da interval [0. pri čemu tačka 1 označava početak žice.14 susedu udesno. ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje. 6.15 oktavama (sl.

a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . a logaritmi su eksponenti 0. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. kvintni. 14. Ako sada želimo da. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. … 12. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. 28 itd. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. na primer. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. 3. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. deseti i dvanaesti alikvotni ton. Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. 17). već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. a na tercinom zraku peti. Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. Kroz istorijski razvoj muzike. 210 º. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. godine. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. 1. 2.

što znači da kretanje nikada ne može početi. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru. učenika Parmenida. ” Već vekovima stotine filozofa. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. i to pod nazivima Ahil. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. ni do danas nije potpuno smirilo. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . korjača će se pomeriti u tačku P 1 . Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. trajanja. Prema tome. širi i otvara ka spoljnjem svetu. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. Dihotomija. takoreći.polarnom osom. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. Kada Ahil stigne u tačku P. s jedne strane.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. tačnije oko 2450 godina unazad. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. prošlosti i budućnosti”. koji se. a s druge. Ahil je brži od kornjače. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. do B 1 . za sve ovo vreme. Međutim. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. ali da bi je stigao. Strela i Stadion.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. ali se nije nastojalo da se one otklone. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. sl. tj. Ona je simbol dvojstva u čoveku.

može izgledati netačno i apsurdno. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. A na kraju žice. 1/16 dužine itd. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja. tj. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. onda kretanje u muzici možemo opisati. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. bilo naviše ili naniže”.1] označava žicu muzičkog instrumenta. 1/8. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. 18 . a njegovo ime nikako da izbledi. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. krećući se u smislu muzike. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. Međutim. a njih ima beskonačno mnogo. manjom ili većom brzinom. Videli smo da interval [0. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. smanjivaće rastojanje na 1/2. Dok Ahil. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava. A idući po tom odsečku. ali nikada ne može dostići kraj žice.. 1/4. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. kada se ona može ispraviti. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje.od njegovih kritičara.

umetnosti i težnje ka saznanju. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. Kroz oktavni prostor. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama. a Ahil hrabar i istrajan. jer čovek je sklon ulepšavanju. uzdižući se na simbličku ravan. preko žice muzičkog instrumenta. nauke. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. savršenstvu i beskonačnosti.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . Dakle. kornjača je dugovečna životinja.

I nađoh je gorku.“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I prokleh je!” Artur Rembo 20 .

od kojih su. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. O plutajućim telima. O kraljevstvu. Podizanjem spomenika. Od svojih rezultata. O kraljevima. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. i 361. O konoidama i sferoidama. O rađanju. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. O sferi i cilindru. Bio je prijatelj Platona. vojni strateg. Među njegovim delima su O umu i o počelima. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. Kvadratura parabole. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. državnik. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. Problem volova boga Sunca. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. kao što su Istra. O spiralama. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. O merenju kruga. Stoga su mu. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. matematičar. Katoptika. O polugama. i O čuvanju. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. teoretičar muzike. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. Kalendar. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. O umu i čulima. Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. izloženim u spisu O sferi i cilindru. na jugu Apenskog poluostrva. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. O deset kategorija. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). A izgubljena njegova dela su: Poliedri. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. Otkrio je zakon poluge. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. fizičar i astronom. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. Rodio se u gradu Tarentu. O mudrosti. godine stare ere. Principi. pripadnik pitagorejske škole. Sin astronoma Fidije. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. godine stare ere. s kojim se upoznao na Siciliji. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. O težištu. balkanska Grčka i Afrika. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. međutim. Prebrojavanje zrna peska i Metod. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine.

godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. vrlo se malo zna o njegovom životu. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam.” Jednom prilikom. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. geometrija. Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. prvi iz čuvene porodice matematičara. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1.potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach . i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine.275.1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. Data. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. Jakob (Jacob Bernoulli. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva. godine stare ere pojavom dela Elementi.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. Johan i Danijel Bernuli. U odnosu na druge naučne oblasti.discipline: aritmetika. Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2. među kojima su najistaknutiji Jakob.1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka. pa su i brojevi interpretirani geometrijski. Tada u matematici geometrija dominira. Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. profesor Univerziteta u Bazelu. 1685 . Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250. Euklid (živeo je u periodu od 330 . Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. niti ostala čula.” Bernuli. oči. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. dok je šest poglavlja izgubljeno. tehničkog savršenstva i umetničke lepote. 1654 . otkrio je lemniskatu i lančanicu). matematičke operacije i odnose. Bah.

a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. dat samo u misli. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. ali čovek kao nosilac moralnog zakona. metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr. Wilhelm Wundt-a i G. zatim postaje advokat. postojanje boga i besmrtnosti duše. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. Stanley Hall-a. Kostić. kritičkom periodu). Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. Pre toga. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. 1801 . u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). Sve je 23 . Laza (1841 .1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. u tzv. u vojničkoj porodici. Prema tome. koji pomoću svojstvenih. u Bačkoj.prostora.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. posustaje. godine postavljen je za profesora fizike. Kant. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. gubi vid na jednom oku. dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. veliki beležnik i predsednik suda. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma. noumenalnom svetu. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. Nakon oporavka. Fehner. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. Kant je dao niz drugih dela. datih im a priori formi . Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. uzročnosti. gradu u kom je proveo ostatak svog života. godine usled proučavanja fenomena boje i vida. uključujći i Gerardus Heymans-a. vremena. ali 1839. Takođe. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem. i nakon mnogo patnje. Pančevu i Budimu. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. Ernst Mach-a. većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. gimnaziju u Novom Sadu. 1724 . Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. doktričkom periodu. teoriji brojeva i algebri. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. Otac mu je bio sveštenik. u Kovilju. 1834. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). Imanuel (Kant Immanuel.1887) bio je nemački psiholog.1910) je rođen 1841 god. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim.

Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. u znak priznanja. i tu dođe do sukoba.. tamo je 1807. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. rođen u Novogordskoj oblasti. godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata.. Umro je 1910 god. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. potpuno nezavisno od njega. a 1827. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. sin arhitekte. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. mladi Boljai (Bolyai. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. Leopold. pohađao novootvoreni univerzitet. novinarstvom. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast.1856) je ruski matematičar. godine. Studije završava 1811. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. u Beču. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”.. Kada mu je bilo šest godina.. redovni 1822. No. živo i smelo radio za srpsku stvar. iz nejasnih razloga. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. Njegova vlada ga je odlikovala. Za života. Li Pu Lobačevski. isključivo bavi književnošću. sve do smrti. Kad je oslobođen. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. Poznati nemački matematičar Gaus. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. Međutim iste godine. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. a potom se. vanredni profesor 1816. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. pao u nemilost. pa se vratio u Bačku.to trajalo oko osam godina. gde je. politikom i javnim nacionalnim poslovima. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. 1793 . Lobačevski je kao i Kopernik. ali je 1846. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. docent postaje 1814. Kroneker Ve.

jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. rezača dragoga kamena. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. Isak (ser Isaac Newton. na ostrvu Samu.1727) bio je engleski fizičar. godine. 1643 . i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. Te partijske borbe primorale su starog 25 . Zbog nesuglasica s Polikratom. U matematici. alhemičar i filozof prirode. dodajući jednom da je on.(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. i objavljivanja u Parizu. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Nojbeker. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. astronom. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. Pitagora se rodio oko 568. matematičar. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. U mehanici. U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. ali je ipak dočekao da umre nepriznat. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica). koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. takođe. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. Imovina je bila zajednička. U optici. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. razvijajući na taj način tzv. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. gde su se. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. Peter Njutn. objavljena 1687. Kao i sve ostalo. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. i “najsrećniji. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu.

gde je. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima. Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. Posle Sokratove smrti. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. Po očevoj porodičnoj liniji. U drugoj i poslednjoj zbirci.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. ali se čini da nije ništa napisao. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. Tada je imao 21. umro 493. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. godinu. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna.Salon. opet pesama u prozi – Iluminacje. ako ne društva. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. takođe. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. E – belo. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. kažu isti biografi. treći samo nezrelim buntovnikom.. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. raskrstio je s pisanje. ali da je. Rembo. koja je završena 1874. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu.. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. I – 26 . gdine stare ere. 1854 . drugi katoličkim mistikom. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. Platon (427 – 347. onda bar umetnika. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. godine stare ere. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”. peti pesničkim genijem. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio. tj. spalio svoje tragedije. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. veoma slavljen i duboko poštovan. a objavljena tek 1886. Tvrdi se. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. kojih što autenticnih.

1647) je bio italijanski fizičar i matematičar. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. Evangelista (Evangelista Toriccelli. oder. Prikazivan je i u drugim dramama. godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. iz 1687. Verkmajster. i Musikalische Temperatur.. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. i filozofije uopše.. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast.. godine. 1860 . čudno. nakon toga ga šalje u Rim 1627. Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. Rano je ostao bez oca. iz 1691. ne stvarni. Rođen je u Benekenštajnu. godine.. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. O – plavo. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. a vitezom je proglašen 1937. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”.. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli). a deset godina kasnije u Eldbingerodu. 1645 . Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja. Radi toga. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku.crveno. takođe u Škotskoj. Anreji. vence od prozora do prozora. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. Tompson. Ksenofona i Platona. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika. Andreas (Andreas Werckmeister. 1608 . najpoznatiji po izumu barometra. u Nemačkoj. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 . Međutim. a sahranjen je u San Lorenu. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica.1706) bio je orguljaš. U – zeleno. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika. pa plešem…” Sokrat (470 – 399. Toričeli. profesora matematike u Pizi.kritikuje njihov skepticizam. Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626.. a umro je u St. Sokrat nije ostavio pisana djela. Nije bio sofist . Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus.1948) je bio biologičar. zlate lance od zvezda do zvezda. Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu.

pripadnik elejske škole. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. Zenonu gotovo 40 godina. ali da ga je posvojio Parmenid. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore.temperovanja. a Sokrat je bio veoma mlad. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. Zenon iz Eleje (490 – 430. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu. O njegovom životu ne zna se mnogo. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. godine pre nove ere) bio je antički filozof. koju je osnovao Parmenid. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid.

http://www-groups.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli.cyberscol.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli.50megs. Gagnon. 1969 [2] S. Strojk. Kosmos. Beograd.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson.st-andrews. Segan. Beograd.org/wiki/Zenon [16] S.co.umich. Beogrd.co. http://www. Harmonska analiza. Vlajić.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk. Razvoj tonalnog sistema. Marjanović. Harmonija. Zagreb.htm [17] http://www.prezimenik.htm [10] S.htm [18] http://en.znanje.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K. 2001 [8] N. Beograd. 1970 [7] K. 1980 [6] D.Literatura [1] D. Devičić.dcs.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah.resolutionmag. Perčić. http://mendeleiev. http://www. 1975 [4] V.ac.bath. Despić.wikipedia.wikipedia.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9.znanje.htm [11] http://beleskepsi. Historija muzike. Turkalj. Anderson & V.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon.qc. Filozofija matematike [3] N. Zagreb.html [14] http://cscs.ac.html [15] http://en.com/psifizintenzitet. Grujić.com/pdfs/MAKER/PETERN~1. Scotland. Kratak pregled istorije matematike.htm [12] http://www.uk/~bwillkie/list_arch.html [20] http://agentcities. 1958 [5] N. http://www.cs.php?display=thd&thdId=4327 29 .zlatnipresek. Barker.

mag4.[21] http://www.net/Rimbaud/Biography.html 30 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful