Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. progresivan. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. No. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. oko nas i u nama. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. menja i kreće. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). Platon. a sve ostalo je delo ljudskih ruku. s jedne strane. Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona. osnovnom tonu. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. čini se. Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. do određene granične frekvencije. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. koje je dobro po sebi. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. Međutim. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd. a s druge strane. sokratska ispitivanja.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. a ne po nečemu drugom ”).”) S druge strane. razvija. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. alles andere ist Menschenwerk”. I zaista. On kaže da je taj put ulazni. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. tj.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 .

flažoleti. Zaključimo. 2. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. 5. osnovnog tona. odnosno boju glavnog. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. 1/4. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. na primer u tonu A. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. da je još od najdavnijih vremena. a mogu se registovati i tzv. to je zvuk instrumenta oštriji. 4. 6. naročitim postupkom u sviranju. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. 1/2. dakle. Na nekim instrumentima se. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. b) = 2ab a +b 5 . što je manji broj alikvotnih tonova (tj. kao što je već pomenuto. 8. nego samo kao prizvuk. 3. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. Takođe. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. harmonijski niz 1. umesto čvrsto pritisnuti. što predstavlja tzv. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. Helmholcovim rezonatorima. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. kao tzv. Četvrti. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. 7. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. Zatim. Rimanovu hipotezu. Prvo. čija je frekvencija 110Hz. ali prema Rimanu i četvrti. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta.Tako su. 1/3.

Dakle. čiji je količnik 2. akustičari. po pravilu geometrijske progresije. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija.. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. tj. Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć. jedni sa drugima. Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 . matematičari. 2 6 . da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. Prvi od njih raste eksponencijalno. a posebno Arhita. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. drugi niz je niz logaritama prvog. i R je intenzitet stimulacije tj. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja. a s druge strane. S jedne strane. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. 4. niz prirodnih brojeva: 1. Tokom mnogih vekova. Ali i bez toga. . . od vremena pitagorejaca do današnjih dana. podražaja. 6. 2 3 . 5. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. obrazuju geometrijsku progresiju. oktavni prostor. možda najvažnija. koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. 2 2 . teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. osnovni ton i njegova oktava nisu identični.. ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. k je konstanta karakteristična za određeni modalitet. isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”.. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. Pre svega. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. 3. a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”. a drugi linearno. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. i to: oktavni niz: 2 1 . To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. 2 5 . njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16….Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave. Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. 2. Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv.. 2 4 . Zapravo. na prirodnim zakonima zasnovana niza.

umetnosti i nauke. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. dobija se istinski ljudski kvalitet. fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji. I vide Bog svetlost da je dobra. I bi svetlost. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl.2 tame. i duh Božji dizaše se nad vodom. u kome Bog i priroda. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. odnosno harmonijski niz. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. 7 .jedinstvo religije. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. objektivnog i subjektivnog. i rastavi Bog svetlost od sl. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi. odnosno oktavni podniz.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. duh i materija. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. “I reče Bog: neka bude svetlost. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus.

sl. Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. Ako je frekvencija osnovnog tona a. Postoje. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ. ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. I sva tri su u neposrednoj. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. 3). 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. polarnim koordinatama ρ i θ. hiperbolička i logaritamska). a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste. treći…) odozdo naviše. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. 3a. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava. U svojoj knjizi O spiralama. 4a. pa imamo 8 . a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. drugi. 5a.3 sl. pre nove ere). živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. S druge strane.

C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A D : B D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi. 1/2.. Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova. 1/5. 1/3. mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka.1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta.5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. B.. harmonijskom četvorkom tačaka. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona. 1/4. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv. pa će sl. To znači da jedinični interval [0. Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. 5). 1/6. 9 . Poznato je da 4 tačke A. jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn .

u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. αc). Tako. Inače. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. tj. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. f. drugu oktavu. 2) a = 3. b. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. 9. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. 5/6.Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . αb. b = 3. pitagorejska četvorka 6. 3/4. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. 8. kvintu i četvrtu oktavu. jer svaka uređena trojka (a. Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. b = 4. b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. 15/16. a a. veliku tercu i treću oktavu. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. prvu oktavu. osnovni ton. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . b. c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. gde je α proizvoljan prirodan broj. 7/8. itd. 3/4. . na primer. g. 4/5. drugu oktavu. tj. c uz uslov 0<a<b<c. c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki.

4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. 11 sl. 7). ρ 4 … Na sl.c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama.6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. svaka prava koja prolazi kroz pol. θ 1 . Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali.8 . 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0. 3θ 3 . određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). sl. Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0. tj. seče spiralu pod istim uglom (videti sl. 2θ 2 . ρ 2 .7 sl. ρ 3 . Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1. Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. Pre svega. ρ.

Ipak. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. evolutu. otkrio je 1645. našla Arhimedova spirala. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. 8). Za neku datu krivu. rogovi. spirala ostaje invarijantna. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. Evangelista Toričeli (16081647). a s druge stane. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. 10). nepromenjena.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. može se smatrati simbolom snage. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. nizovi zuba ili suncokret (cl. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta. Međutim. odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. učenik Galileja. Tome se mogu još 12 . sl. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. tj. evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. kao i neke druge osobine. Na primer. 9). Želja mu je u neku ruku ispunjena. Sve ovo. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. ali se umesto logaritamske. Najčešće. verovatno zbog neznanja. reflektujemo ili podelimo. Primenom raznih geometrijskih transformacija.

koji ima važnu ulogu u arhitekturi. Euklid kaže: “Neka je AB data duž.10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl. i produži se FG do K. 6180339887.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300. Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. u jedanaestom stavu. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. U svojoj drugoj knjizi Elemenata. osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja. “zlatni pravougaonik”. 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. godine stare ere. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku.. 13 .. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”. i prepolovi se AC tačkom E. o kome se vrlo malo zna. 11). Kasnije.pridodati i spiralne galaksije (sl. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1.” sl. produži se CA do H. 12). da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”. sl. povuče se BE. Nacrta se kvadrat ABCD na AB. nacrta se kvadrat HG na AH.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. i odmeri se EH jednako BE.

13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl. Štaviše. Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. OA je bisektrisa ugla COH. 14). sa koeficijentom τ . Slično. stoga. Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ . a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. stoga. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. stoga. D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. gde je a = τ 2 / π . OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. Na isti način. Slično. i on zlatni pravougaonik. 13). C. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN. ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. itd. te će prave CL i HB biti međusobno upavne. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. 14 .” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. sl. teme G pripada dijagonali CL.“Tačkama H. duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF.

ln 2 15 .1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta. to nije sve. Odgovarajući krak ugla. 8… koje sl. koje ćemo nazvati kvintni ugao. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu. dvanaestom alikvotnom tonu itd. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl. 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici. dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl. 2. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. 4. šestom. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º.14 susedu udesno. 6.15 oktavama (sl. pri čemu tačka 1 označava početak žice. 12… koje dakle odgovaraju trećem. 16). odgovaraju uzastopnim To dalje znači da interval [0. Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. Najzad. Međutim.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. Ako izaberemo da je a = ln 2 . ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje. 1/4. 1/8. tj. osim svih navedenih. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala.

… 12. kvintni. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. deseti i dvanaesti alikvotni ton. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. a na tercinom zraku peti. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. na primer. 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. godine. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . Ako sada želimo da. a logaritmi su eksponenti 0. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. Kroz istorijski razvoj muzike. 210 º. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. 14. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. 2. 1.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. 3. 28 itd. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . 17).

ni do danas nije potpuno smirilo. Ona je simbol dvojstva u čoveku. prošlosti i budućnosti”. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. ali se nije nastojalo da se one otklone. Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. tj. takoreći. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. a s druge. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. tačnije oko 2450 godina unazad. Strela i Stadion. Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. učenika Parmenida. trajanja. ” Već vekovima stotine filozofa. ali da bi je stigao. trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. Kada Ahil stigne u tačku P. Ahil je brži od kornjače. i to pod nazivima Ahil. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. do B 1 . Međutim.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. sl. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. Dihotomija. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . koji se. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. što znači da kretanje nikada ne može početi.polarnom osom. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . za sve ovo vreme. Prema tome. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. s jedne strane. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. širi i otvara ka spoljnjem svetu. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd.

A na kraju žice.1] označava žicu muzičkog instrumenta. 1/8. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja. 1/16 dužine itd. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. Međutim. smanjivaće rastojanje na 1/2. kada se ona može ispraviti. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom.od njegovih kritičara. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. onda kretanje u muzici možemo opisati. A idući po tom odsečku. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. ali nikada ne može dostići kraj žice. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. a njih ima beskonačno mnogo. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. može izgledati netačno i apsurdno. krećući se u smislu muzike. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. 18 . pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. bilo naviše ili naniže”. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. Dok Ahil.. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. tj. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. Videli smo da interval [0. manjom ili većom brzinom. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. 1/4. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. a njegovo ime nikako da izbledi.

nauke. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. Kroz oktavni prostor. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. Dakle. savršenstvu i beskonačnosti.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. umetnosti i težnje ka saznanju. jer čovek je sklon ulepšavanju. kornjača je dugovečna životinja. preko žice muzičkog instrumenta. a Ahil hrabar i istrajan. uzdižući se na simbličku ravan. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji.

I nađoh je gorku.“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I prokleh je!” Artur Rembo 20 .

Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. na jugu Apenskog poluostrva. O težištu. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. državnik. O polugama. i O čuvanju. Problem volova boga Sunca. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). O deset kategorija. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. kao što su Istra. Prebrojavanje zrna peska i Metod. Bio je prijatelj Platona. O konoidama i sferoidama. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. O rađanju. fizičar i astronom. O sferi i cilindru. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. balkanska Grčka i Afrika. Stoga su mu. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. izloženim u spisu O sferi i cilindru. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. O umu i čulima. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. O merenju kruga. i 361. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. matematičar. pripadnik pitagorejske škole. O mudrosti. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. Među njegovim delima su O umu i o počelima. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. O kraljevstvu. Katoptika. Sin astronoma Fidije. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. O spiralama. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. međutim. O plutajućim telima. Kalendar. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. godine stare ere. A izgubljena njegova dela su: Poliedri. Podizanjem spomenika. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. Principi. Kvadratura parabole. Rodio se u gradu Tarentu. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. s kojim se upoznao na Siciliji. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. godine stare ere. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine. teoretičar muzike. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. od kojih su. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. O kraljevima. vojni strateg. Od svojih rezultata. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. Otkrio je zakon poluge.

Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi.275. 1685 . geometrija. Tada u matematici geometrija dominira.discipline: aritmetika. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje.potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1. U odnosu na druge naučne oblasti. geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. među kojima su najistaknutiji Jakob. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach . Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. pa su i brojevi interpretirani geometrijski. Jakob (Jacob Bernoulli. godine stare ere pojavom dela Elementi. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". vrlo se malo zna o njegovom životu. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250. Johan i Danijel Bernuli. Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. Bah. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. prvi iz čuvene porodice matematičara. Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. oči. Data. niti ostala čula. Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. 1654 . pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva. tehničkog savršenstva i umetničke lepote.” Jednom prilikom. Euklid (živeo je u periodu od 330 .1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka.” Bernuli.1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. matematičke operacije i odnose. Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. profesor Univerziteta u Bazelu. dok je šest poglavlja izgubljeno. otkrio je lemniskatu i lančanicu). i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine.

dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. u Kovilju. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem. u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). Stanley Hall-a. uključujći i Gerardus Heymans-a. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim. ali čovek kao nosilac moralnog zakona. Sve je 23 . 1801 . u Bačkoj. Prema tome. Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. Laza (1841 . Pančevu i Budimu. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. Takođe. većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. godine usled proučavanja fenomena boje i vida. kritičkom periodu). godine postavljen je za profesora fizike. ali 1839.1887) bio je nemački psiholog. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. 1834. teoriji brojeva i algebri. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr.1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. doktričkom periodu. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. noumenalnom svetu. Nakon oporavka. vremena. Kant je dao niz drugih dela. Ernst Mach-a. Kostić. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. Imanuel (Kant Immanuel. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. Kant. i nakon mnogo patnje. Pre toga. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma.1910) je rođen 1841 god. Wilhelm Wundt-a i G. dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. 1724 . postojanje boga i besmrtnosti duše. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. u vojničkoj porodici. gimnaziju u Novom Sadu.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. u tzv. koji pomoću svojstvenih. uzročnosti. Fehner. veliki beležnik i predsednik suda. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja. među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. datih im a priori formi . posustaje. dat samo u misli. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. zatim postaje advokat.prostora. gradu u kom je proveo ostatak svog života. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. Otac mu je bio sveštenik. gubi vid na jednom oku.

. redovni 1822. Kada mu je bilo šest godina. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast.. Međutim iste godine. tamo je 1807. Kad je oslobođen. Studije završava 1811. gde je. u Beču. politikom i javnim nacionalnim poslovima. pohađao novootvoreni univerzitet. u znak priznanja. pao u nemilost. mladi Boljai (Bolyai. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. iz nejasnih razloga.to trajalo oko osam godina. Kroneker Ve. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. Umro je 1910 god. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . a potom se. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. pa se vratio u Bačku. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja. isključivo bavi književnošću. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. novinarstvom. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije.1856) je ruski matematičar. docent postaje 1814. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. a 1827. i tu dođe do sukoba. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. rođen u Novogordskoj oblasti. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”. živo i smelo radio za srpsku stvar. Poznati nemački matematičar Gaus. potpuno nezavisno od njega. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. No.. Leopold. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. Lobačevski je kao i Kopernik. 1793 . sin arhitekte. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. Li Pu Lobačevski. ali je 1846. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. sve do smrti. godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. Njegova vlada ga je odlikovala. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). Za života.. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića. vanredni profesor 1816. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. godine.

U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. Nojbeker. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. Imovina je bila zajednička. ali je ipak dočekao da umre nepriznat. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. i “najsrećniji.1727) bio je engleski fizičar. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. Pitagora se rodio oko 568. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. i objavljivanja u Parizu. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. razvijajući na taj način tzv. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. gde su se. objavljena 1687. Isak (ser Isaac Newton. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. Zbog nesuglasica s Polikratom. rezača dragoga kamena. matematičar. 1643 . domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. astronom. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. U mehanici. U matematici. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica). On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. alhemičar i filozof prirode. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija.(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. takođe. U optici. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. Kao i sve ostalo. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. dodajući jednom da je on. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. Peter Njutn. Te partijske borbe primorale su starog 25 . Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. godine. na ostrvu Samu.

Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. godinu. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma. treći samo nezrelim buntovnikom.Salon. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. drugi katoličkim mistikom. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. gdine stare ere. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. a objavljena tek 1886. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu. kojih što autenticnih. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. U drugoj i poslednjoj zbirci. Tvrdi se. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. I – 26 . Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. 1854 . da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. ali se čini da nije ništa napisao. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. umro 493. koja je završena 1874. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju. ali da je. kažu isti biografi. Posle Sokratove smrti.. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. Platon (427 – 347. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac.. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. veoma slavljen i duboko poštovan. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. Rembo. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica. takođe. peti pesničkim genijem. onda bar umetnika. E – belo. Po očevoj porodičnoj liniji. Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. Tada je imao 21. ako ne društva. tj. raskrstio je s pisanje. gde je. spalio svoje tragedije. opet pesama u prozi – Iluminacje. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. godine stare ere. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”.

pa plešem…” Sokrat (470 – 399. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. i Musikalische Temperatur. Toričeli. a deset godina kasnije u Eldbingerodu. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah. U – zeleno.. O – plavo. 1645 . i filozofije uopše. Radi toga. Ksenofona i Platona. Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku.crveno. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. najpoznatiji po izumu barometra. u Nemačkoj. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika... Andreas (Andreas Werckmeister. Rođen je u Benekenštajnu.. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. čudno.1948) je bio biologičar. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica.. Međutim. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast. vence od prozora do prozora. 1608 . iz 1691.. 1860 . Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. Prikazivan je i u drugim dramama. godine. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. Evangelista (Evangelista Toriccelli. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima. Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”. profesora matematike u Pizi. Sokrat nije ostavio pisana djela. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu. Nije bio sofist . takođe u Škotskoj. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. a umro je u St. godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije.1706) bio je orguljaš. ne stvarni. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. Anreji. oder.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar.kritikuje njihov skepticizam. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 . Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. Verkmajster. a vitezom je proglašen 1937. zlate lance od zvezda do zvezda. Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. godine. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. iz 1687. nakon toga ga šalje u Rim 1627. Tompson. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. a sahranjen je u San Lorenu. Rano je ostao bez oca. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli).

a Sokrat je bio veoma mlad. O njegovom životu ne zna se mnogo. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. pripadnik elejske škole. koju je osnovao Parmenid. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . Zenon iz Eleje (490 – 430. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala.temperovanja. Zenonu gotovo 40 godina. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. godine pre nove ere) bio je antički filozof. ali da ga je posvojio Parmenid.

Beograd. Marjanović. Beograd. Harmonska analiza.ac. Zagreb. 1958 [5] N. Gagnon.zlatnipresek.umich.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli.com/pdfs/MAKER/PETERN~1.qc.co.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews. Scotland.st-andrews. http://www-groups.cyberscol.htm [12] http://www.wikipedia. 2001 [8] N.php?display=thd&thdId=4327 29 . Barker. Despić.htm [10] S. http://www.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson.50megs.org/wiki/Zenon [16] S. Strojk.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K. Grujić. Turkalj. Vlajić. Anderson & V.prezimenik. Filozofija matematike [3] N.bath.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk.htm [11] http://beleskepsi.wikipedia. Segan.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah.html [20] http://agentcities.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli.ac. http://www.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9.uk/~bwillkie/list_arch. 1975 [4] V.com/psifizintenzitet. Razvoj tonalnog sistema. Harmonija. Kratak pregled istorije matematike.htm [17] http://www. http://www. Beograd.cs.znanje. http://mendeleiev.htm [18] http://en. Perčić. 1980 [6] D.dcs.co. Devičić.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon.znanje.html [14] http://cscs. Kosmos.html [15] http://en.resolutionmag. 1969 [2] S. Beogrd. 1970 [7] K. Zagreb.Literatura [1] D. Historija muzike.

mag4.net/Rimbaud/Biography.html 30 .[21] http://www.