Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. Međutim.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. do određene granične frekvencije. progresivan. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. No. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. oko nas i u nama.”) S druge strane. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. tj. Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. a sve ostalo je delo ljudskih ruku. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). I zaista. čini se. a ne po nečemu drugom ”). Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. s jedne strane. menja i kreće. razvija. da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . osnovnom tonu. od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. Platon. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). sokratska ispitivanja. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. On kaže da je taj put ulazni. alles andere ist Menschenwerk”. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd. a s druge strane. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. koje je dobro po sebi. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija.

6. Prvo. b) = 2ab a +b 5 . Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. flažoleti. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. 2. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. Takođe. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. Rimanovu hipotezu. što predstavlja tzv. dakle. ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka.Tako su. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. Helmholcovim rezonatorima. harmonijski niz 1. 1/4. Zaključimo. 1/2. ali prema Rimanu i četvrti. Zatim. 5. osnovnog tona. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. Četvrti. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. na primer u tonu A. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. čija je frekvencija 110Hz. a mogu se registovati i tzv. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. 1/3. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. umesto čvrsto pritisnuti. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. Na nekim instrumentima se. 7. naročitim postupkom u sviranju. nego samo kao prizvuk. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. 8. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. 4. 3. to je zvuk instrumenta oštriji. kao što je već pomenuto. da je još od najdavnijih vremena. odnosno boju glavnog. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. kao tzv. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar.

. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. 2 4 . na prirodnim zakonima zasnovana niza. k je konstanta karakteristična za određeni modalitet. i to: oktavni niz: 2 1 . ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. . i R je intenzitet stimulacije tj. čiji je količnik 2. Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. 6. Dakle. 4. ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. niz prirodnih brojeva: 1. 3. Ali i bez toga. oktavni prostor. čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv.. 2 3 . tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. tj. a drugi linearno. njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16…. a posebno Arhita. 5. da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. obrazuju geometrijsku progresiju. . koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. Prvi od njih raste eksponencijalno. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. Zapravo. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. od vremena pitagorejaca do današnjih dana. Pre svega. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. podražaja. Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć.Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. akustičari. isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. a s druge strane. 2 5 . Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. drugi niz je niz logaritama prvog. 2. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja.. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 . Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”. S jedne strane. po pravilu geometrijske progresije. jedni sa drugima. 2 6 . Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. Tokom mnogih vekova.. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. 2 2 . matematičari. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. možda najvažnija.

umetnosti i nauke. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. I bi svetlost. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga.2 tame. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. duh i materija. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. “I reče Bog: neka bude svetlost. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. dobija se istinski ljudski kvalitet. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. i rastavi Bog svetlost od sl. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama. I vide Bog svetlost da je dobra. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. odnosno harmonijski niz. objektivnog i subjektivnog. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti. i duh Božji dizaše se nad vodom. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. u kome Bog i priroda. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. odnosno oktavni podniz. 7 .jedinstvo religije. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji.

S druge strane. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. treći…) odozdo naviše. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. pre nove ere). Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. I sva tri su u neposrednoj. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. pa imamo 8 . 3). drugi. hiperbolička i logaritamska). ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ. ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus. Postoje.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. 5a. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. U svojoj knjizi O spiralama. Ako je frekvencija osnovnog tona a. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava.3 sl. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. polarnim koordinatama ρ i θ. 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. 3a. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste. a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. sl. 4a.

1/5. 1/3. pa će sl. 1/2.. 1/4. Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1. mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv. 9 . harmonijskom četvorkom tačaka. Poznato je da 4 tačke A. To znači da jedinični interval [0.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn . jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca. B.1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta.5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona. 5).. 1/6. C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A D : B D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl.

f. b. na primer. 2) a = 3. 15/16. u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. tj. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv.Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. 7/8. Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. a a. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki. veliku tercu i treću oktavu. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. Tako. gde je α proizvoljan prirodan broj. 8. . osnovni ton. i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. prvu oktavu. αb. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. b = 3. jer svaka uređena trojka (a. b = 4. g. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. pitagorejska četvorka 6. 3/4. 4/5. Inače. c uz uslov 0<a<b<c. 5/6. drugu oktavu. b. drugu oktavu. 9. itd. αc). kvintu i četvrtu oktavu. 3/4. tj. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2.

Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali. ρ 4 … Na sl. ρ 2 .c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. 2θ 2 . ρ.7 sl. 3θ 3 . 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. svaka prava koja prolazi kroz pol. 7). Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. sl. 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0. Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1.8 . ρ 3 . u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). 11 sl. seče spiralu pod istim uglom (videti sl.6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. θ 1 . Pre svega. Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0. tj.

godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. Međutim. evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. Evangelista Toričeli (16081647). ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta. reflektujemo ili podelimo. kao i neke druge osobine. Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. tj. Najčešće. učenik Galileja. Želja mu je u neku ruku ispunjena. a s druge stane.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. Ipak. nizovi zuba ili suncokret (cl. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. 8). može se smatrati simbolom snage. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. našla Arhimedova spirala.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju. Tome se mogu još 12 . verovatno zbog neznanja. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. Za neku datu krivu.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična. Primenom raznih geometrijskih transformacija. uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. nepromenjena. evolutu. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . Sve ovo. 10). Na primer. otkrio je 1645. spirala ostaje invarijantna. ali se umesto logaritamske. sl. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. 9). rogovi.

Kasnije. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. i prepolovi se AC tačkom E. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG. 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja. povuče se BE. i produži se FG do K. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. 12). koji ima važnu ulogu u arhitekturi. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. Euklid kaže: “Neka je AB data duž.pridodati i spiralne galaksije (sl. 11). o kome se vrlo malo zna. produži se CA do H. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku.10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl. u jedanaestom stavu. 13 . a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”. godine stare ere. 6180339887. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”.” sl. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”. sl. nacrta se kvadrat HG na AH. “zlatni pravougaonik”.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. U svojoj drugoj knjizi Elemenata. Nacrta se kvadrat ABCD na AB.. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka. i odmeri se EH jednako BE. Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost..

14).“Tačkama H. Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. 14 . Slično. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. itd. DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. sa koeficijentom τ . ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. te će prave CL i HB biti međusobno upavne. a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. gde je a = τ 2 / π . pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. stoga. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl. Slično. Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. sl. Na isti način. 13). Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ . i on zlatni pravougaonik. stoga. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN.13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. stoga. duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. Štaviše. OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. C. OA je bisektrisa ugla COH. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl.” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. teme G pripada dijagonali CL.

1/8. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu. ln 2 15 . Najzad. 2. 4. 12… koje dakle odgovaraju trećem. dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata.15 oktavama (sl. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube. to nije sve. pri čemu tačka 1 označava početak žice. 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici. osim svih navedenih. Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. odgovaraju uzastopnim To dalje znači da interval [0. 1/4. 8… koje sl. 16). ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje. koje ćemo nazvati kvintni ugao. Odgovarajući krak ugla. tj.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3. Ako izaberemo da je a = ln 2 . Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta. dvanaestom alikvotnom tonu itd. šestom. 6. Međutim.14 susedu udesno.

Kroz istorijski razvoj muzike. a logaritmi su eksponenti 0. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. 1. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. 2. 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . 17). kvintni. 28 itd. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. 14. na primer. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. 3. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. deseti i dvanaesti alikvotni ton. … 12. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. Ako sada želimo da. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. 210 º. godine. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. a na tercinom zraku peti.

ali se nije nastojalo da se one otklone. tj. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. Obratimo pažnju na prva dva paradoksa.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. koji se. Dihotomija. takoreći. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. prošlosti i budućnosti”. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. Ahil je brži od kornjače. s jedne strane. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. tačnije oko 2450 godina unazad. Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se. Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. ” Već vekovima stotine filozofa.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. što znači da kretanje nikada ne može početi. sl. Prema tome. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . a s druge. Strela i Stadion. trajanja. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. i to pod nazivima Ahil. učenika Parmenida. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. širi i otvara ka spoljnjem svetu. za sve ovo vreme. Kada Ahil stigne u tačku P. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. do B 1 . jedva da je zapamćeno ime nekog 17 .polarnom osom. ali da bi je stigao. Ona je simbol dvojstva u čoveku. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. ni do danas nije potpuno smirilo. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. Međutim.

smanjivaće rastojanje na 1/2. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. A na kraju žice. Međutim. Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. a njegovo ime nikako da izbledi. A idući po tom odsečku. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja.1] označava žicu muzičkog instrumenta. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. 1/16 dužine itd. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. onda kretanje u muzici možemo opisati. krećući se u smislu muzike. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. a njih ima beskonačno mnogo. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. može izgledati netačno i apsurdno.od njegovih kritičara. Videli smo da interval [0. manjom ili većom brzinom. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. bilo naviše ili naniže”. kada se ona može ispraviti. 1/4. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. tj. ali nikada ne može dostići kraj žice. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. 18 . Dok Ahil. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila.. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. 1/8.

uzdižući se na simbličku ravan. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. Dakle. umetnosti i težnje ka saznanju. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. nauke. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. jer čovek je sklon ulepšavanju. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. preko žice muzičkog instrumenta. a Ahil hrabar i istrajan. savršenstvu i beskonačnosti. kornjača je dugovečna životinja. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . Kroz oktavni prostor. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama.

I prokleh je!” Artur Rembo 20 . I nađoh je gorku.“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo.

teoretičar muzike. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. Katoptika. O plutajućim telima. godine stare ere. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . Sin astronoma Fidije. O deset kategorija. A izgubljena njegova dela su: Poliedri. Stoga su mu. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. O umu i čulima. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. Bio je prijatelj Platona. izloženim u spisu O sferi i cilindru. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. i 361. fizičar i astronom. od kojih su. O mudrosti. O kraljevima. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. Podizanjem spomenika. godine stare ere. sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. O polugama. O težištu. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. O konoidama i sferoidama. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. O spiralama. balkanska Grčka i Afrika. međutim. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. O sferi i cilindru. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. matematičar. Rodio se u gradu Tarentu. O rađanju. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. Od svojih rezultata. Kvadratura parabole. pripadnik pitagorejske škole. O kraljevstvu. kao što su Istra. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. Među njegovim delima su O umu i o počelima. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. na jugu Apenskog poluostrva. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. vojni strateg. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. Prebrojavanje zrna peska i Metod. Principi. državnik. i O čuvanju. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. Kalendar. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. Problem volova boga Sunca. s kojim se upoznao na Siciliji. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. Otkrio je zakon poluge. O merenju kruga.

niti ostala čula.1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. Data.1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. Jakob (Jacob Bernoulli. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima. profesor Univerziteta u Bazelu. među kojima su najistaknutiji Jakob. oči. prvi iz čuvene porodice matematičara. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1. vrlo se malo zna o njegovom životu. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". Bah. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. 1654 . geometrija. Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina. tehničkog savršenstva i umetničke lepote. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. pa su i brojevi interpretirani geometrijski. matematičke operacije i odnose. Tada u matematici geometrija dominira. Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. otkrio je lemniskatu i lančanicu). U odnosu na druge naučne oblasti.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250.” Bernuli. i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2.275. Euklid (živeo je u periodu od 330 . Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. 1685 .potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća.” Jednom prilikom. dok je šest poglavlja izgubljeno. Johan i Danijel Bernuli. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach . Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri.discipline: aritmetika. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. godine stare ere pojavom dela Elementi. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena.

Laza (1841 . Wilhelm Wundt-a i G. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. teoriji brojeva i algebri. doktričkom periodu. kritičkom periodu). u Bačkoj. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. Nakon oporavka. veliki beležnik i predsednik suda. noumenalnom svetu.1887) bio je nemački psiholog. u vojničkoj porodici. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. koji pomoću svojstvenih. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. ali čovek kao nosilac moralnog zakona. 1724 . zatim postaje advokat. metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr. dat samo u misli. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. Fehner. gimnaziju u Novom Sadu. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam.1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. Ernst Mach-a. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. Kant je dao niz drugih dela. Otac mu je bio sveštenik. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. datih im a priori formi . supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem. Stanley Hall-a. u Kovilju. Sve je 23 . gradu u kom je proveo ostatak svog života. uzročnosti.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. godine postavljen je za profesora fizike. Kant. Pre toga. posustaje. Pančevu i Budimu. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim. postojanje boga i besmrtnosti duše. uključujći i Gerardus Heymans-a. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. Takođe. Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. Imanuel (Kant Immanuel. i nakon mnogo patnje. gubi vid na jednom oku. godine usled proučavanja fenomena boje i vida.1910) je rođen 1841 god. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner.prostora. ali 1839. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. u tzv. vremena. 1834. 1801 . Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. Kostić. Prema tome.

godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. Leopold. novinarstvom.. Kada mu je bilo šest godina. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. isključivo bavi književnošću. u Beču. tamo je 1807. pao u nemilost. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. Poznati nemački matematičar Gaus. Umro je 1910 god. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. godine. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. mladi Boljai (Bolyai. Lobačevski je kao i Kopernik. i tu dođe do sukoba. pohađao novootvoreni univerzitet. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. politikom i javnim nacionalnim poslovima. Li Pu Lobačevski. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. redovni 1822. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom. sin arhitekte. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович.1856) je ruski matematičar.. vanredni profesor 1816. pa se vratio u Bačku. Kad je oslobođen. sve do smrti. Za života. rođen u Novogordskoj oblasti. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast. Studije završava 1811. Njegova vlada ga je odlikovala. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . Međutim iste godine. a potom se. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. u znak priznanja. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”. docent postaje 1814. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. Kroneker Ve.. živo i smelo radio za srpsku stvar. ali je 1846.to trajalo oko osam godina. gde je. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. a 1827. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije.. No. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. 1793 . ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. iz nejasnih razloga. potpuno nezavisno od njega. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera.

On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. dodajući jednom da je on. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. ali je ipak dočekao da umre nepriznat. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. Zbog nesuglasica s Polikratom. U mehanici. Kao i sve ostalo. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. U optici. 1643 . godine. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. Imovina je bila zajednička. objavljena 1687. matematičar. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. alhemičar i filozof prirode. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. na ostrvu Samu. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. razvijajući na taj način tzv. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. Pitagora se rodio oko 568. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. i objavljivanja u Parizu. Peter Njutn. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. i “najsrećniji. astronom. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica). veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. takođe. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove.(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa.1727) bio je engleski fizičar. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. rezača dragoga kamena. gde su se. Isak (ser Isaac Newton. U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. Te partijske borbe primorale su starog 25 . Nojbeker. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. U matematici. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja.

kažu isti biografi. E – belo. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. raskrstio je s pisanje. ali se čini da nije ništa napisao. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. godine stare ere. 1854 . Platon (427 – 347. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. treći samo nezrelim buntovnikom. peti pesničkim genijem. kojih što autenticnih. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. veoma slavljen i duboko poštovan. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno.. onda bar umetnika. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”. Rembo. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma.Salon. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. ali da je. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. tj. godinu. gdine stare ere. gde je. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. a objavljena tek 1886. stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. Tvrdi se. ako ne društva.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. drugi katoličkim mistikom. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica. U drugoj i poslednjoj zbirci. Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. Posle Sokratove smrti. Tada je imao 21. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma.. Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. umro 493. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima. takođe. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. I – 26 . koja je završena 1874. Po očevoj porodičnoj liniji. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. spalio svoje tragedije. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. opet pesama u prozi – Iluminacje. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom.

1706) bio je orguljaš. godine. Ksenofona i Platona. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu. najpoznatiji po izumu barometra. Verkmajster. Anreji. vence od prozora do prozora. ne stvarni. a sahranjen je u San Lorenu. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika. Radi toga. godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. Prikazivan je i u drugim dramama.. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. a deset godina kasnije u Eldbingerodu. U – zeleno.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar. 1645 . Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja. O – plavo. Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus. pa plešem…” Sokrat (470 – 399. u Nemačkoj.1948) je bio biologičar..kritikuje njihov skepticizam. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika. a vitezom je proglašen 1937.. i Musikalische Temperatur. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima.. a umro je u St. i filozofije uopše. profesora matematike u Pizi. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. Tompson.crveno. nakon toga ga šalje u Rim 1627. čudno. iz 1687. Sokrat nije ostavio pisana djela. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626. Međutim. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. Evangelista (Evangelista Toriccelli. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 . takođe u Škotskoj. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. 1608 . Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica. Andreas (Andreas Werckmeister. godine. 1860 . Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera.. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. oder. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast. zlate lance od zvezda do zvezda. iz 1691. Rođen je u Benekenštajnu. Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah.. Rano je ostao bez oca. Toričeli. Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”. Nije bio sofist . da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli).

i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. godine pre nove ere) bio je antički filozof. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“.temperovanja. Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . koju je osnovao Parmenid. a Sokrat je bio veoma mlad. O njegovom životu ne zna se mnogo. Zenonu gotovo 40 godina. pripadnik elejske škole. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. Zenon iz Eleje (490 – 430. ali da ga je posvojio Parmenid.

Harmonska analiza. Strojk.wikipedia. 1958 [5] N.html [14] http://cscs. 1969 [2] S. Zagreb.bath. Historija muzike. Despić.ac. Anderson & V. Kratak pregled istorije matematike.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9.resolutionmag.ac.znanje.htm [17] http://www. Filozofija matematike [3] N. Harmonija.com/pdfs/MAKER/PETERN~1. Zagreb.znanje.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews. 1975 [4] V.co. http://www-groups. Gagnon.cyberscol. Grujić.dcs.html [20] http://agentcities.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K. Beograd.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk. 1970 [7] K. Devičić.prezimenik.htm [10] S.htm [18] http://en. http://mendeleiev. Beogrd.html [15] http://en.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson. http://www.50megs.org/wiki/Zenon [16] S.wikipedia. Scotland. Razvoj tonalnog sistema.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon.uk/~bwillkie/list_arch.qc. http://www.umich.cs. 2001 [8] N.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli.co. Marjanović. Beograd.st-andrews.Literatura [1] D. Beograd. Perčić.htm [11] http://beleskepsi.zlatnipresek.com/psifizintenzitet. Vlajić.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah. http://www. Segan.htm [12] http://www. Barker.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli. Turkalj. 1980 [6] D. Kosmos.php?display=thd&thdId=4327 29 .

[21] http://www.mag4.html 30 .net/Rimbaud/Biography.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful