Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

koje je dobro po sebi. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. sokratska ispitivanja.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . I zaista. čini se. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. osnovnom tonu. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. tj. progresivan. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. s jedne strane. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona.”) S druge strane. menja i kreće.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. oko nas i u nama. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd. Međutim. No. a ne po nečemu drugom ”). Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. alles andere ist Menschenwerk”. a sve ostalo je delo ljudskih ruku. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. razvija. On kaže da je taj put ulazni. do određene granične frekvencije. da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. Platon. od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. a s druge strane.

3. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a.Tako su. flažoleti. 4. Zatim. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. harmonijski niz 1. 5. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. Na nekim instrumentima se. dakle. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. 1/3. 7. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. Četvrti. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. kao što je već pomenuto. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. a mogu se registovati i tzv. 8. osnovnog tona. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. kao tzv. 1/2. b) = 2ab a +b 5 . Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. čija je frekvencija 110Hz. ali prema Rimanu i četvrti. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. Prvo. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. na primer u tonu A. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. 1/4. Rimanovu hipotezu. Zaključimo. Helmholcovim rezonatorima. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. 2. 6. što predstavlja tzv. naročitim postupkom u sviranju. odnosno boju glavnog. Takođe. ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. nego samo kao prizvuk. to je zvuk instrumenta oštriji. umesto čvrsto pritisnuti. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. da je još od najdavnijih vremena. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći.

da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. S jedne strane. ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. 4. Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. a posebno Arhita. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. tj. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. Zapravo. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja. podražaja. Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”. jedni sa drugima. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. akustičari. obrazuju geometrijsku progresiju. 2 2 . Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć. Dakle.. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. oktavni prostor. Prvi od njih raste eksponencijalno. čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv. Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. . 2 3 . teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. 2 6 . ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. a drugi linearno. možda najvažnija. 3. što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave. njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16…. a s druge strane. 6.Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. drugi niz je niz logaritama prvog. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. i to: oktavni niz: 2 1 . Pre svega. 2. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 .. po pravilu geometrijske progresije. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. od vremena pitagorejaca do današnjih dana. matematičari. Tokom mnogih vekova. koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. i R je intenzitet stimulacije tj. Ali i bez toga. čiji je količnik 2.. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. 2 5 . . 5. niz prirodnih brojeva: 1. 2 4 .. na prirodnim zakonima zasnovana niza. To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. k je konstanta karakteristična za određeni modalitet.

koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. 7 . objektivnog i subjektivnog. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama. fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu.2 tame. duh i materija. “I reče Bog: neka bude svetlost. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. dobija se istinski ljudski kvalitet.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja.jedinstvo religije. Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. odnosno harmonijski niz. umetnosti i nauke. I bi svetlost. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. odnosno oktavni podniz.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte. i rastavi Bog svetlost od sl. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. I vide Bog svetlost da je dobra. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. i duh Božji dizaše se nad vodom. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. u kome Bog i priroda. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu.

koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. I sva tri su u neposrednoj. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. Postoje. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. S druge strane. a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. drugi. Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv. 5a. 4a.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. pre nove ere). živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. polarnim koordinatama ρ i θ. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ. pa imamo 8 . ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja.3 sl.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. 3). gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. 3a. Ako je frekvencija osnovnog tona a. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. U svojoj knjizi O spiralama. treći…) odozdo naviše. 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. sl. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava. gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. hiperbolička i logaritamska). ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata.

9 . 1/5.5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. B.. 1/2.1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv. 1/3. Poznato je da 4 tačke A. pa će sl. Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1. C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A D : B D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi. mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka. harmonijskom četvorkom tačaka. 5). Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova. 1/4. jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn . To znači da jedinični interval [0. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona.. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl. 1/6. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi.

Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . c uz uslov 0<a<b<c. 9. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. 3/4. b. b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. drugu oktavu. tj. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. Inače. c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. veliku tercu i treću oktavu. b = 3. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki. . f. jer svaka uređena trojka (a. i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. na primer. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. 15/16. αb. 5/6. tj. b = 4. pitagorejska četvorka 6. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . kvintu i četvrtu oktavu. 7/8. 3/4. u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. a a. αc). drugu oktavu. osnovni ton. 2) a = 3. prvu oktavu. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. 4/5. Tako. 8. Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. b. itd. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. gde je α proizvoljan prirodan broj. g.

određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). ρ 4 … Na sl. Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1. Pre svega. ρ 3 . 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0. seče spiralu pod istim uglom (videti sl.7 sl.8 . svaka prava koja prolazi kroz pol. ρ 2 .6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. tj.c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. sl. 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. θ 1 . u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. 7). 2θ 2 . Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali. ρ. 3θ 3 . Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0. 11 sl.

Primenom raznih geometrijskih transformacija. nizovi zuba ili suncokret (cl. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. Najčešće. Evangelista Toričeli (16081647). Na primer. 9).Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta. kao i neke druge osobine. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika. odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. otkrio je 1645. tj. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . Želja mu je u neku ruku ispunjena.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. 10). 8). reflektujemo ili podelimo. a s druge stane. Sve ovo. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju. ali se umesto logaritamske. evolutu. uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. verovatno zbog neznanja. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična. Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. Međutim. rogovi. Ipak. učenik Galileja. nepromenjena. spirala ostaje invarijantna. evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. sl. godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. našla Arhimedova spirala. Tome se mogu još 12 . Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. Za neku datu krivu. može se smatrati simbolom snage.

10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl. i prepolovi se AC tačkom E. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”. povuče se BE. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. Kasnije. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”.. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”. i produži se FG do K. “zlatni pravougaonik”.” sl. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka. U svojoj drugoj knjizi Elemenata. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku.. 6180339887.pridodati i spiralne galaksije (sl. 13 .12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. u jedanaestom stavu. i odmeri se EH jednako BE.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. o kome se vrlo malo zna. osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja. koji ima važnu ulogu u arhitekturi. produži se CA do H. sl. Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. Nacrta se kvadrat ABCD na AB. 12). 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. nacrta se kvadrat HG na AH. Euklid kaže: “Neka je AB data duž. godine stare ere. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1. 11).

Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ .13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. 14 . Na isti način. te će prave CL i HB biti međusobno upavne.“Tačkama H. teme G pripada dijagonali CL. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. i on zlatni pravougaonik. DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. stoga. stoga. ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl. Slično. Štaviše. Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. C. 13). i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl. itd. 14). duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. sa koeficijentom τ . Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. gde je a = τ 2 / π . sl.” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN. D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. OA je bisektrisa ugla COH. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. Slično. stoga.

U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl. pri čemu tačka 1 označava početak žice. dvanaestom alikvotnom tonu itd. 16). dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala. to nije sve. tj. 4. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. Najzad. 6. Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. Međutim. 12… koje dakle odgovaraju trećem. odgovaraju uzastopnim To dalje znači da interval [0.14 susedu udesno. 2. koje ćemo nazvati kvintni ugao. 8… koje sl. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. šestom. 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici.15 oktavama (sl. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu. ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta. Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. Ako izaberemo da je a = ln 2 . Odgovarajući krak ugla. osim svih navedenih. 1/4. ln 2 15 . 1/8.

a na tercinom zraku peti. na primer. … 12. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. Kroz istorijski razvoj muzike. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. 17). 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. Ako sada želimo da. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . godine.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. 2. 28 itd. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. 210 º. 14. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . 1. Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. kvintni. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. a logaritmi su eksponenti 0. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. deseti i dvanaesti alikvotni ton. 3.

ali da bi je stigao. prošlosti i budućnosti”. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. Kada Ahil stigne u tačku P. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . do B 1 . on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. Međutim. koji se. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . trajanja. Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru. za sve ovo vreme. sl. učenika Parmenida. što znači da kretanje nikada ne može početi.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek.polarnom osom. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. Strela i Stadion. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. širi i otvara ka spoljnjem svetu. a s druge.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. takoreći. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. ali se nije nastojalo da se one otklone. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . tačnije oko 2450 godina unazad. tj. zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. i to pod nazivima Ahil. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . Prema tome. Dihotomija. ” Već vekovima stotine filozofa. s jedne strane. Ona je simbol dvojstva u čoveku. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. ni do danas nije potpuno smirilo. Ahil je brži od kornjače. Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se.

dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom.. bilo naviše ili naniže”. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. a njegovo ime nikako da izbledi. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. 1/4.1] označava žicu muzičkog instrumenta. A na kraju žice. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. manjom ili većom brzinom. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. Dok Ahil. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. A idući po tom odsečku. tj.od njegovih kritičara. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. onda kretanje u muzici možemo opisati. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. a njih ima beskonačno mnogo. kada se ona može ispraviti. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. Međutim. može izgledati netačno i apsurdno. smanjivaće rastojanje na 1/2. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. krećući se u smislu muzike. 18 . da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. ali nikada ne može dostići kraj žice. 1/16 dužine itd. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. 1/8. Videli smo da interval [0. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom.

kornjača je dugovečna životinja. savršenstvu i beskonačnosti. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. umetnosti i težnje ka saznanju. preko žice muzičkog instrumenta. uzdižući se na simbličku ravan. a Ahil hrabar i istrajan. Kroz oktavni prostor. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. nauke. jer čovek je sklon ulepšavanju. Dakle. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama.

I prokleh je!” Artur Rembo 20 .“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I nađoh je gorku.

te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. O težištu. Problem volova boga Sunca. međutim. O mudrosti. balkanska Grčka i Afrika. Podizanjem spomenika. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. Otkrio je zakon poluge. O deset kategorija. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. O konoidama i sferoidama. O spiralama. kao što su Istra. godine stare ere. Kvadratura parabole. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. i 361. na jugu Apenskog poluostrva. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. pripadnik pitagorejske škole. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. Bio je prijatelj Platona. O kraljevima. A izgubljena njegova dela su: Poliedri. Među njegovim delima su O umu i o počelima. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. Katoptika. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. teoretičar muzike. O rađanju. i O čuvanju. Sin astronoma Fidije. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. fizičar i astronom. O kraljevstvu. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. Principi. državnik. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. O umu i čulima. Rodio se u gradu Tarentu. matematičar. Stoga su mu. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. Od svojih rezultata. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. s kojim se upoznao na Siciliji. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. vojni strateg. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. izloženim u spisu O sferi i cilindru. O sferi i cilindru. O polugama. Kalendar. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. O merenju kruga. od kojih su. godine stare ere. Prebrojavanje zrna peska i Metod. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. O plutajućim telima. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat).

Bah. 1685 .” Bernuli. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine. dok je šest poglavlja izgubljeno. profesor Univerziteta u Bazelu. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . godine stare ere pojavom dela Elementi. prvi iz čuvene porodice matematičara. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250. Jakob (Jacob Bernoulli. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima. matematičke operacije i odnose. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. Tada u matematici geometrija dominira. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. otkrio je lemniskatu i lančanicu). među kojima su najistaknutiji Jakob. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1. Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. Data. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam. Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. tehničkog savršenstva i umetničke lepote.1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina.potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća. Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach . pa su i brojevi interpretirani geometrijski. Euklid (živeo je u periodu od 330 . geometrija. niti ostala čula. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije.275. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2.discipline: aritmetika. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa.1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. vrlo se malo zna o njegovom životu. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. Johan i Danijel Bernuli. 1654 . oči. Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi. U odnosu na druge naučne oblasti. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje.” Jednom prilikom. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas.

dok je preko tih granica transcendentalno idealan. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim. u vojničkoj porodici. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. teoriji brojeva i algebri. postojanje boga i besmrtnosti duše. gubi vid na jednom oku. 1724 . godine usled proučavanja fenomena boje i vida.1887) bio je nemački psiholog. ali čovek kao nosilac moralnog zakona. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. vremena. Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. gimnaziju u Novom Sadu. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. doktričkom periodu. Ernst Mach-a. Pre toga. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). Fehner. Kant. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. kritičkom periodu). metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr. Kant je dao niz drugih dela. Prema tome.prostora. u Kovilju. 1834. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem. većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. zatim postaje advokat. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. uključujći i Gerardus Heymans-a. Kostić. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. Nakon oporavka. među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. Imanuel (Kant Immanuel. koji pomoću svojstvenih. gradu u kom je proveo ostatak svog života.1910) je rođen 1841 god. dat samo u misli. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. datih im a priori formi . Takođe. uzročnosti. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. godine postavljen je za profesora fizike. veliki beležnik i predsednik suda. dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. i nakon mnogo patnje. Wilhelm Wundt-a i G. noumenalnom svetu. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. posustaje. u tzv. 1801 . u Bačkoj. Laza (1841 . Sve je 23 . Otac mu je bio sveštenik. Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. Stanley Hall-a. u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza).1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. Pančevu i Budimu. ali 1839. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma.

Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. rođen u Novogordskoj oblasti. docent postaje 1814. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). pao u nemilost. politikom i javnim nacionalnim poslovima. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. sve do smrti. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. a potom se. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. vanredni profesor 1816. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. iz nejasnih razloga. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost... No. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. živo i smelo radio za srpsku stvar. godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. Kroneker Ve. tamo je 1807. sin arhitekte. Kad je oslobođen. godine. Li Pu Lobačevski. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. gde je.to trajalo oko osam godina. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom. Lobačevski je kao i Kopernik. Umro je 1910 god. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. 1793 . potpuno nezavisno od njega. Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja. novinarstvom. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . a 1827. pa se vratio u Bačku. Studije završava 1811.. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića.. Poznati nemački matematičar Gaus. u Beču. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. mladi Boljai (Bolyai. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića. isključivo bavi književnošću. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”. Međutim iste godine. i tu dođe do sukoba. Njegova vlada ga je odlikovala. Leopold. pohađao novootvoreni univerzitet. u znak priznanja.1856) je ruski matematičar. Kada mu je bilo šest godina. ali je 1846. redovni 1822. Za života.

U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat.1727) bio je engleski fizičar. Zbog nesuglasica s Polikratom. godine. ali je ipak dočekao da umre nepriznat. razvijajući na taj način tzv. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. Nojbeker. Kao i sve ostalo. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica). Njutn je takođe ukazao na jedan novi. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. i objavljivanja u Parizu. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. Peter Njutn. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. na ostrvu Samu. U mehanici. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. U matematici. alhemičar i filozof prirode. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. gde su se. U optici. i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. dodajući jednom da je on. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. 1643 . i “najsrećniji. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. astronom. objavljena 1687. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma.(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. Pitagora se rodio oko 568. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. rezača dragoga kamena. takođe. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. Imovina je bila zajednička. matematičar. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. Te partijske borbe primorale su starog 25 . Isak (ser Isaac Newton. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke.

tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. E – belo.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”. 1854 . Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju. ako ne društva. koja je završena 1874. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. Tada je imao 21. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. tj. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu. U drugoj i poslednjoj zbirci. Rembo. a objavljena tek 1886. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica. gdine stare ere.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma. godine stare ere. umro 493. spalio svoje tragedije. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić.Salon. Po očevoj porodičnoj liniji. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. onda bar umetnika. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. ali se čini da nije ništa napisao.. opet pesama u prozi – Iluminacje. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. Platon (427 – 347. peti pesničkim genijem. godinu. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio. veoma slavljen i duboko poštovan. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. raskrstio je s pisanje. drugi katoličkim mistikom. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. gde je. I – 26 .. Tvrdi se. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. kojih što autenticnih. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. kažu isti biografi. Posle Sokratove smrti. takođe. ali da je. treći samo nezrelim buntovnikom.

takođe u Škotskoj. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. profesora matematike u Pizi. Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. vence od prozora do prozora. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626. Međutim. godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. Ksenofona i Platona. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika.crveno. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika. a vitezom je proglašen 1937. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima.1706) bio je orguljaš. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli). oder. Anreji. iz 1687. i Musikalische Temperatur. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. 1645 . pa plešem…” Sokrat (470 – 399. Toričeli. zlate lance od zvezda do zvezda. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. Tompson. a sahranjen je u San Lorenu. O – plavo. Andreas (Andreas Werckmeister. iz 1691. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. Rođen je u Edinburgu u Škotskoj.... Rano je ostao bez oca. čudno. Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja. u Nemačkoj. Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. najpoznatiji po izumu barometra.kritikuje njihov skepticizam. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu. 1608 .. ne stvarni. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. Evangelista (Evangelista Toriccelli. Verkmajster. Rođen je u Benekenštajnu.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku. Prikazivan je i u drugim dramama. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. a umro je u St. Radi toga.. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. godine. Nije bio sofist . matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. 1860 . Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”.1948) je bio biologičar. i filozofije uopše. Sokrat nije ostavio pisana djela. U – zeleno. godine. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast.. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 . Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus. nakon toga ga šalje u Rim 1627. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica. a deset godina kasnije u Eldbingerodu.

Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 .temperovanja. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. pripadnik elejske škole. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid. koju je osnovao Parmenid. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. Zenonu gotovo 40 godina. a Sokrat je bio veoma mlad. godine pre nove ere) bio je antički filozof. O njegovom životu ne zna se mnogo. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. Zenon iz Eleje (490 – 430. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“. ali da ga je posvojio Parmenid. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik.

Devičić.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli. 1975 [4] V. http://www.50megs.uk/~bwillkie/list_arch. 2001 [8] N. Historija muzike. Strojk.znanje.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9.html [20] http://agentcities.znanje. Zagreb. Harmonija.prezimenik.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews. Gagnon. Turkalj.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah.ac. http://www. Kratak pregled istorije matematike. Razvoj tonalnog sistema.com/pdfs/MAKER/PETERN~1. Beograd.html [14] http://cscs. Harmonska analiza. http://mendeleiev. Beograd. Zagreb.resolutionmag. 1969 [2] S.htm [10] S. Filozofija matematike [3] N. Perčić.htm [11] http://beleskepsi. 1958 [5] N.php?display=thd&thdId=4327 29 . Marjanović.com/psifizintenzitet.qc. http://www-groups.html [15] http://en.cyberscol.wikipedia.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli.htm [18] http://en.htm [17] http://www. Segan. Beogrd. Kosmos.umich.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K. Beograd.cs.ac.zlatnipresek. 1980 [6] D.wikipedia.bath.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson.Literatura [1] D. Grujić.org/wiki/Zenon [16] S. Despić. http://www.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk. Scotland.co. Anderson & V.co. 1970 [7] K. Barker.htm [12] http://www.dcs.st-andrews. Vlajić.

net/Rimbaud/Biography.mag4.[21] http://www.html 30 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful