P. 1
Harmonija-i-Matematika-u-Muzici

Harmonija-i-Matematika-u-Muzici

|Views: 29|Likes:
Published by Marko Ćatić
Matematika
Matematika

More info:

Categories:Book Excerpts
Published by: Marko Ćatić on Oct 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/05/2014

pdf

text

original

Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. osnovnom tonu. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. a ne po nečemu drugom ”). sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. progresivan. alles andere ist Menschenwerk”. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. Platon. čini se. No. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht.”) S druge strane. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. tj. a sve ostalo je delo ljudskih ruku.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . a s druge strane. I zaista. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). oko nas i u nama. s jedne strane. do određene granične frekvencije. koje je dobro po sebi. Međutim. menja i kreće. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. On kaže da je taj put ulazni. sokratska ispitivanja. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd. Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. razvija.

7. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. a mogu se registovati i tzv. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. kao tzv. naročitim postupkom u sviranju. 2. Zaključimo. 4. harmonijski niz 1. 1/3. 1/4. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. čija je frekvencija 110Hz. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. na primer u tonu A. 5. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar. flažoleti. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. Helmholcovim rezonatorima. ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. Rimanovu hipotezu. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. Prvo. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. 3. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. 1/2. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. dakle. kao što je već pomenuto. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. nego samo kao prizvuk. b) = 2ab a +b 5 . da je još od najdavnijih vremena. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. ali prema Rimanu i četvrti. što predstavlja tzv. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. Zatim. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. 6. Takođe. osnovnog tona. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. 8. umesto čvrsto pritisnuti.Tako su. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. Četvrti. odnosno boju glavnog. Na nekim instrumentima se. to je zvuk instrumenta oštriji.

Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. oktavni prostor. S jedne strane. . da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv. Dakle. Pre svega. a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”. matematičari. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja. a drugi linearno. na prirodnim zakonima zasnovana niza. jedni sa drugima.. Ali i bez toga. To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. možda najvažnija. koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 . oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. akustičari. Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. 2 4 . što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. 3. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. 2 5 . Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak.. čiji je količnik 2. a s druge strane. drugi niz je niz logaritama prvog. . i to: oktavni niz: 2 1 . od vremena pitagorejaca do današnjih dana. Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. Prvi od njih raste eksponencijalno. obrazuju geometrijsku progresiju. 5. 2 2 .Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. 2.. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. Zapravo. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. i R je intenzitet stimulacije tj. isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć. 2 6 . jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. 6. niz prirodnih brojeva: 1. 2 3 . k je konstanta karakteristična za određeni modalitet.. njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16…. podražaja. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. po pravilu geometrijske progresije. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. Tokom mnogih vekova. 4. tj. ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. a posebno Arhita. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave.

tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. odnosno harmonijski niz. I vide Bog svetlost da je dobra. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. 7 . Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. objektivnog i subjektivnog. umetnosti i nauke.jedinstvo religije. dobija se istinski ljudski kvalitet. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. i duh Božji dizaše se nad vodom. i rastavi Bog svetlost od sl. duh i materija. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. I bi svetlost. u kome Bog i priroda. “I reče Bog: neka bude svetlost. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu. koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji.2 tame. odnosno oktavni podniz. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”.

Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus. U svojoj knjizi O spiralama. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. 3a. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. sl. drugi. pa imamo 8 . Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. treći…) odozdo naviše. hiperbolička i logaritamska). gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. I sva tri su u neposrednoj. 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. Postoje. 3). ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja. a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. S druge strane. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ.3 sl. 4a. 5a. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. pre nove ere). polarnim koordinatama ρ i θ. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. Ako je frekvencija osnovnog tona a. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a.

1/2. 5).y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn .5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. 1/4. Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1. C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A D : B D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi. mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl. To znači da jedinični interval [0. jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca. 9 .. harmonijskom četvorkom tačaka. 1/5. Poznato je da 4 tačke A. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova. 1/3. pa će sl. 1/6. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv.1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta.. B.

c uz uslov 0<a<b<c. b = 3. pitagorejska četvorka 6. αc). b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. 9. Inače. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . itd. gde je α proizvoljan prirodan broj. b. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave.Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. 7/8. drugu oktavu. Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. Tako. c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. 15/16. u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. b = 4. b. drugu oktavu. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. 8. kvintu i četvrtu oktavu. αb. 5/6. 2) a = 3. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. g. osnovni ton. veliku tercu i treću oktavu. . i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. 4/5. na primer. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. 3/4. tj. a a. prvu oktavu. f. 3/4. jer svaka uređena trojka (a. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. tj.

ρ 4 … Na sl. 2θ 2 . Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. 7).c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. 11 sl. 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1.7 sl. θ 1 . 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0. Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0. ρ. 3θ 3 . Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0.6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali. Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1. Pre svega. sl.8 . određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). tj. svaka prava koja prolazi kroz pol. ρ 3 . ρ 2 . seče spiralu pod istim uglom (videti sl.

rogovi. Najčešće. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. Tome se mogu još 12 . 9). umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. 10). uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. učenik Galileja. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . kao i neke druge osobine. Sve ovo. Primenom raznih geometrijskih transformacija. spirala ostaje invarijantna. sl. verovatno zbog neznanja. reflektujemo ili podelimo. Evangelista Toričeli (16081647). ali se umesto logaritamske. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. Ipak. Za neku datu krivu.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. Na primer. Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. nepromenjena. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika. odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. našla Arhimedova spirala. može se smatrati simbolom snage. evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. otkrio je 1645. nizovi zuba ili suncokret (cl. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. tj. Želja mu je u neku ruku ispunjena. Međutim. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta. evolutu. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. a s druge stane. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. 8).

osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja.pridodati i spiralne galaksije (sl. “zlatni pravougaonik”. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku. 6180339887.. godine stare ere. Kasnije. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1. Euklid kaže: “Neka je AB data duž. 11). Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG. sl. i produži se FG do K. Nacrta se kvadrat ABCD na AB. i odmeri se EH jednako BE. 13 . 12). 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”.” sl. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”. i prepolovi se AC tačkom E. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. o kome se vrlo malo zna. produži se CA do H. U svojoj drugoj knjizi Elemenata.. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. u jedanaestom stavu. povuče se BE. nacrta se kvadrat HG na AH.10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. koji ima važnu ulogu u arhitekturi. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka. Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost.

DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. i on zlatni pravougaonik. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ . stoga. sa koeficijentom τ . itd. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl. pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN. te će prave CL i HB biti međusobno upavne. Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. stoga. 13).“Tačkama H. Slično. Na isti način.13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. gde je a = τ 2 / π . i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl.” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. Štaviše. 14 . 14). C. Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. teme G pripada dijagonali CL. D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. OA je bisektrisa ugla COH. stoga. Slično. sl.

odgovaraju uzastopnim To dalje znači da interval [0. koje ćemo nazvati kvintni ugao. Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. 12… koje dakle odgovaraju trećem.14 susedu udesno.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. Najzad. osim svih navedenih. Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. to nije sve. dvanaestom alikvotnom tonu itd. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl. Odgovarajući krak ugla. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube. 4. dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl. šestom. 8… koje sl. pri čemu tačka 1 označava početak žice. 6. Ako izaberemo da je a = ln 2 . 1/4. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3. tj. 1/8. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. Međutim. 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici. ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta.15 oktavama (sl. ln 2 15 . 2. 16). Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala.

Ako sada želimo da. deseti i dvanaesti alikvotni ton. a logaritmi su eksponenti 0. 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. godine. a na tercinom zraku peti. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. 3. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. Kroz istorijski razvoj muzike. 28 itd. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. 17). stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . 2. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. kvintni. … 12.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. 1. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. 210 º. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . 14. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. na primer.

Međutim. Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. što znači da kretanje nikada ne može početi. Kada Ahil stigne u tačku P. a s druge. koji se. učenika Parmenida. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . ali se nije nastojalo da se one otklone. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. do B 1 . Prema tome. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. ” Već vekovima stotine filozofa. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. Ona je simbol dvojstva u čoveku. tj.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova.polarnom osom. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. Ahil je brži od kornjače. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. širi i otvara ka spoljnjem svetu. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. Strela i Stadion. ali da bi je stigao. trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. ni do danas nije potpuno smirilo. trajanja. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. i to pod nazivima Ahil.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. tačnije oko 2450 godina unazad. s jedne strane. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru. prošlosti i budućnosti”. za sve ovo vreme. takoreći. Dihotomija. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . sl.

manjom ili većom brzinom. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. a njih ima beskonačno mnogo. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. može izgledati netačno i apsurdno. kada se ona može ispraviti. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. Videli smo da interval [0. Dok Ahil. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. 1/4. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj.. 1/8. smanjivaće rastojanje na 1/2. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”.od njegovih kritičara. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. A idući po tom odsečku.1] označava žicu muzičkog instrumenta. krećući se u smislu muzike. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. 1/16 dužine itd. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. 18 . Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. tj. A na kraju žice. ali nikada ne može dostići kraj žice. onda kretanje u muzici možemo opisati. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. Međutim. a njegovo ime nikako da izbledi. bilo naviše ili naniže”.

Dakle. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. nauke. umetnosti i težnje ka saznanju. preko žice muzičkog instrumenta. savršenstvu i beskonačnosti. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . ova priča otkriva nam neke nove horizonte. Kroz oktavni prostor. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama. uzdižući se na simbličku ravan. kornjača je dugovečna životinja. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. a Ahil hrabar i istrajan. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji. jer čovek je sklon ulepšavanju.

“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I nađoh je gorku. I prokleh je!” Artur Rembo 20 .

Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. Problem volova boga Sunca.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. Bio je prijatelj Platona. Otkrio je zakon poluge. O sferi i cilindru. O konoidama i sferoidama. O spiralama. vojni strateg. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. Među njegovim delima su O umu i o počelima. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. Kalendar. i 361. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. Prebrojavanje zrna peska i Metod. O kraljevstvu. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. O merenju kruga. kao što su Istra. fizičar i astronom. Stoga su mu. Sin astronoma Fidije. s kojim se upoznao na Siciliji. Kvadratura parabole. O deset kategorija. O umu i čulima. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. Rodio se u gradu Tarentu. O mudrosti. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. državnik. matematičar. Od svojih rezultata. pripadnik pitagorejske škole. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. A izgubljena njegova dela su: Poliedri. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. teoretičar muzike. O polugama. O plutajućim telima. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. izloženim u spisu O sferi i cilindru. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. od kojih su. Principi. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. O rađanju. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. balkanska Grčka i Afrika. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. O težištu. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). godine stare ere. međutim. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. Podizanjem spomenika. godine stare ere. na jugu Apenskog poluostrva. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. i O čuvanju. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. O kraljevima. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. Katoptika. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine.

dok je šest poglavlja izgubljeno. pa su i brojevi interpretirani geometrijski. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". geometrija. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam.275. Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. oči. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. Data. profesor Univerziteta u Bazelu. Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina. geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. Johan i Danijel Bernuli. matematičke operacije i odnose. Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. Bah. vrlo se malo zna o njegovom životu.1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1.1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka. otkrio je lemniskatu i lančanicu). 1654 . Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar.” Jednom prilikom. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas. Tada u matematici geometrija dominira. Euklid (živeo je u periodu od 330 .” Bernuli. Jakob (Jacob Bernoulli. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. godine stare ere pojavom dela Elementi. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. tehničkog savršenstva i umetničke lepote. niti ostala čula.discipline: aritmetika.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. 1685 . Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. prvi iz čuvene porodice matematičara. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach . U odnosu na druge naučne oblasti. među kojima su najistaknutiji Jakob.potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća.

Sve je 23 . gradu u kom je proveo ostatak svog života. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. u vojničkoj porodici. datih im a priori formi . Pre toga. Nakon oporavka. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. zatim postaje advokat. Kant. Kant je dao niz drugih dela. veliki beležnik i predsednik suda. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. u Bačkoj. u tzv. vremena. teoriji brojeva i algebri. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem.1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. Otac mu je bio sveštenik. uzročnosti. koji pomoću svojstvenih. godine usled proučavanja fenomena boje i vida. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. doktričkom periodu. Kostić. Imanuel (Kant Immanuel. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike.1887) bio je nemački psiholog. dat samo u misli. Fehner.1910) je rođen 1841 god. Stanley Hall-a.prostora. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. Wilhelm Wundt-a i G. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. noumenalnom svetu. 1834. u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). ali čovek kao nosilac moralnog zakona. 1801 . Takođe. ali 1839. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. postojanje boga i besmrtnosti duše. kritičkom periodu). 1724 . gimnaziju u Novom Sadu. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. u Kovilju. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. godine postavljen je za profesora fizike. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. uključujći i Gerardus Heymans-a. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. Pančevu i Budimu. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). i nakon mnogo patnje. Ernst Mach-a. posustaje. gubi vid na jednom oku. Prema tome. među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. Laza (1841 . većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja.

Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom. Poznati nemački matematičar Gaus. živo i smelo radio za srpsku stvar. 1793 . kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. a potom se. iz nejasnih razloga. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. a 1827. redovni 1822. No.1856) je ruski matematičar. Za života. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast. pa se vratio u Bačku. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. Kroneker Ve. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. sve do smrti.. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. u Beču. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića. Kad je oslobođen. Kada mu je bilo šest godina. Studije završava 1811. ali je 1846. Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. Međutim iste godine. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. rođen u Novogordskoj oblasti. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. politikom i javnim nacionalnim poslovima. godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. Li Pu Lobačevski.. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. vanredni profesor 1816.. i tu dođe do sukoba. Leopold. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). gde je. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. Umro je 1910 god. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja.to trajalo oko osam godina. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. potpuno nezavisno od njega. tamo je 1807. Njegova vlada ga je odlikovala. u znak priznanja. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. novinarstvom. Lobačevski je kao i Kopernik. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. pohađao novootvoreni univerzitet. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno.. sin arhitekte. mladi Boljai (Bolyai. godine. pao u nemilost. isključivo bavi književnošću. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . docent postaje 1814.

matematičar. U matematici. U optici. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. Isak (ser Isaac Newton. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. dodajući jednom da je on. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. i “najsrećniji. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. ali je ipak dočekao da umre nepriznat. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. Nojbeker. takođe. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. i objavljivanja u Parizu. objavljena 1687. rezača dragoga kamena. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. Imovina je bila zajednička. razvijajući na taj način tzv. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. astronom. godine. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica). Kao i sve ostalo. godine pre nove ere kao sin Mnesarha.(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. gde su se. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi.1727) bio je engleski fizičar. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. alhemičar i filozof prirode. U mehanici. Peter Njutn. Pitagora se rodio oko 568. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. na ostrvu Samu. 1643 . kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. Te partijske borbe primorale su starog 25 . Zbog nesuglasica s Polikratom.

.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. U drugoj i poslednjoj zbirci. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. onda bar umetnika. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu. tj. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. opet pesama u prozi – Iluminacje. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. gde je. stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. Tada je imao 21. godinu. Tvrdi se. E – belo. kojih što autenticnih. kažu isti biografi. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. takođe. I – 26 . ako ne društva. umro 493. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. veoma slavljen i duboko poštovan. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. Po očevoj porodičnoj liniji.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. treći samo nezrelim buntovnikom.. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. drugi katoličkim mistikom. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. raskrstio je s pisanje. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. 1854 . Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. gdine stare ere. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. spalio svoje tragedije. ali da je. Platon (427 – 347. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. Rembo. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. peti pesničkim genijem. Posle Sokratove smrti. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. ali se čini da nije ništa napisao. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. a objavljena tek 1886. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio. koja je završena 1874. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju. godine stare ere.Salon.

crveno. ne stvarni. Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. najpoznatiji po izumu barometra. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. zlate lance od zvezda do zvezda. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli). u Nemačkoj. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. a deset godina kasnije u Eldbingerodu. nakon toga ga šalje u Rim 1627. Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”. godine. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. O – plavo.. profesora matematike u Pizi. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah.1706) bio je orguljaš. Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. i filozofije uopše. oder. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica. Radi toga. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu. Evangelista (Evangelista Toriccelli.1948) je bio biologičar. takođe u Škotskoj.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika.kritikuje njihov skepticizam.. a sahranjen je u San Lorenu. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 . D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. godine. U – zeleno. Rano je ostao bez oca. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626. Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus. vence od prozora do prozora. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima. Sokrat nije ostavio pisana djela. čudno. Andreas (Andreas Werckmeister. a vitezom je proglašen 1937. i Musikalische Temperatur. 1645 . 1608 . Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja.. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. Prikazivan je i u drugim dramama. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast.. Ksenofona i Platona. Tompson. pa plešem…” Sokrat (470 – 399.. iz 1691. Verkmajster. iz 1687. Nije bio sofist . godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. Međutim. a umro je u St. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. Rođen je u Benekenštajnu. Toričeli. Anreji. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. 1860 ..

pripadnik elejske škole. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. godine pre nove ere) bio je antički filozof. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid.temperovanja. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. Zenon iz Eleje (490 – 430. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . a Sokrat je bio veoma mlad. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. Zenonu gotovo 40 godina. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“. ali da ga je posvojio Parmenid. koju je osnovao Parmenid. O njegovom životu ne zna se mnogo.

Grujić. 1970 [7] K.resolutionmag.znanje. http://www. Harmonska analiza. Devičić.zlatnipresek.st-andrews.wikipedia.Literatura [1] D. http://www-groups.html [14] http://cscs.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli.50megs.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews. Gagnon.htm [11] http://beleskepsi. 1958 [5] N.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K. http://mendeleiev.umich. Marjanović. Perčić.htm [10] S. Scotland.html [20] http://agentcities. http://www.ac.php?display=thd&thdId=4327 29 . Strojk.bath.co. Anderson & V.prezimenik. Beograd. Beogrd.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk. Kosmos. Beograd. Barker. 1975 [4] V. Beograd.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson. Harmonija. http://www. Historija muzike.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah.uk/~bwillkie/list_arch. Kratak pregled istorije matematike. Segan. Turkalj.co. Despić. 1969 [2] S.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9.cyberscol.htm [12] http://www. Zagreb.org/wiki/Zenon [16] S. 2001 [8] N.qc.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon.htm [17] http://www.com/pdfs/MAKER/PETERN~1.dcs.cs.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli. Vlajić.ac.znanje.wikipedia.htm [18] http://en. Razvoj tonalnog sistema.com/psifizintenzitet. Zagreb. Filozofija matematike [3] N. 1980 [6] D.html [15] http://en.

mag4.net/Rimbaud/Biography.[21] http://www.html 30 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->