Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. do određene granične frekvencije. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. menja i kreće. No. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. a sve ostalo je delo ljudskih ruku. oko nas i u nama. On kaže da je taj put ulazni. Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. alles andere ist Menschenwerk”. tj. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). Platon. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. čini se. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv.”) S druge strane. od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. razvija. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. I zaista. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. s jedne strane. progresivan. osnovnom tonu. a ne po nečemu drugom ”). ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. Međutim. a s druge strane. da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. sokratska ispitivanja. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . koje je dobro po sebi. Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja.

Na nekim instrumentima se. Zaključimo. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. Prvo. naročitim postupkom u sviranju. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. 1/2. harmonijski niz 1. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. čija je frekvencija 110Hz. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. b) = 2ab a +b 5 . flažoleti. 8. Četvrti. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. Takođe. 7. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. 5. to je zvuk instrumenta oštriji. 2. na primer u tonu A. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. 6. odnosno boju glavnog. umesto čvrsto pritisnuti. kao tzv. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. Zatim. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. Rimanovu hipotezu. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. osnovnog tona. Helmholcovim rezonatorima. ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. 4. da je još od najdavnijih vremena. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar. 1/3. kao što je već pomenuto. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. što predstavlja tzv. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. 1/4.Tako su. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. 3. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. dakle. a mogu se registovati i tzv. nego samo kao prizvuk. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. ali prema Rimanu i četvrti. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više.

2 6 . akustičari. 3. Zapravo. obrazuju geometrijsku progresiju. Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. čiji je količnik 2. Ali i bez toga. 2 3 . Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. od vremena pitagorejaca do današnjih dana. 2. matematičari. drugi niz je niz logaritama prvog. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu.. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 . teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. Tokom mnogih vekova. koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. 2 2 . isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. oktavni prostor. na prirodnim zakonima zasnovana niza. ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. 2 4 . ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. 2 5 . Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. niz prirodnih brojeva: 1.Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. jedni sa drugima. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16…. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. podražaja. a drugi linearno. To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. S jedne strane. . možda najvažnija. 4. a s druge strane. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. Prvi od njih raste eksponencijalno. Dakle. Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. i R je intenzitet stimulacije tj. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. a posebno Arhita. i to: oktavni niz: 2 1 .. Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć.. Pre svega. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. tj. 6. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. . Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). po pravilu geometrijske progresije. da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. 5. k je konstanta karakteristična za određeni modalitet.. a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”.

koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. I vide Bog svetlost da je dobra. “I reče Bog: neka bude svetlost. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama.2 tame. i duh Božji dizaše se nad vodom. Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. 7 . odnosno oktavni podniz. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. duh i materija. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. objektivnog i subjektivnog. umetnosti i nauke.jedinstvo religije. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga. fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. i rastavi Bog svetlost od sl.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte. dobija se istinski ljudski kvalitet. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. I bi svetlost. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. u kome Bog i priroda. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu. odnosno harmonijski niz.

ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ. 4a.3 sl.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. U svojoj knjizi O spiralama. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. 3). Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. treći…) odozdo naviše. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. 3a. I sva tri su u neposrednoj. polarnim koordinatama ρ i θ. 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. Postoje. hiperbolička i logaritamska). a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus. drugi. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. 5a. pre nove ere). pa imamo 8 . gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. sl. S druge strane. Ako je frekvencija osnovnog tona a. Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv.

9 . B.5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi.1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona. Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn . mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka.. pa će sl. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. 1/6. 1/2. To znači da jedinični interval [0. 1/5. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl. 1/4. jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca. Poznato je da 4 tačke A. 5). Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv. C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A D : B D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi. 1/3. harmonijskom četvorkom tačaka..

b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. tj. c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. osnovni ton. prvu oktavu. . 3/4. 2) a = 3. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. Inače. αc). Tako. f. 4/5. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. b. itd. 9. 5/6. c uz uslov 0<a<b<c. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. veliku tercu i treću oktavu. gde je α proizvoljan prirodan broj. a a. αb. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. 3/4. pitagorejska četvorka 6. b. drugu oktavu. kvintu i četvrtu oktavu. tj. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. drugu oktavu. 8. 15/16. c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. b = 3. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. g. i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke.Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . na primer. jer svaka uređena trojka (a. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. b = 4. 7/8. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki.

Pre svega.7 sl. Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0. θ 1 . ρ 4 … Na sl. Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1. 2θ 2 . ρ 2 . sl. u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. ρ. tj. 7). određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). 11 sl.8 . 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0.c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. svaka prava koja prolazi kroz pol. ρ 3 . seče spiralu pod istim uglom (videti sl. Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º.6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. 3θ 3 . a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali.

uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. sl. reflektujemo ili podelimo. Na primer. evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. Sve ovo. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. tj.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. Želja mu je u neku ruku ispunjena. Tome se mogu još 12 . a s druge stane. 8). otkrio je 1645. Najčešće. godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. evolutu. uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. kao i neke druge osobine. može se smatrati simbolom snage. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju. 10). evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. verovatno zbog neznanja. spirala ostaje invarijantna. rogovi. Međutim. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika. 9). učenik Galileja. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična. Ipak. Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. Primenom raznih geometrijskih transformacija. našla Arhimedova spirala. nepromenjena. Evangelista Toričeli (16081647). ali se umesto logaritamske. Za neku datu krivu. nizovi zuba ili suncokret (cl. odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke.

Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG. u jedanaestom stavu.pridodati i spiralne galaksije (sl. “zlatni pravougaonik”. Nacrta se kvadrat ABCD na AB. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300. i prepolovi se AC tačkom E. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”. 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. sl.10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl. 13 . i odmeri se EH jednako BE.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. 6180339887. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. godine stare ere. osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja. o kome se vrlo malo zna. 11). Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. povuče se BE. U svojoj drugoj knjizi Elemenata.” sl. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”. Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka. i produži se FG do K. koji ima važnu ulogu u arhitekturi. produži se CA do H.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. nacrta se kvadrat HG na AH. Euklid kaže: “Neka je AB data duž. 12). Kasnije...

duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. OA je bisektrisa ugla COH. pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. 14 . i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl. itd. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN.” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. i on zlatni pravougaonik. C. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. sa koeficijentom τ . Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. te će prave CL i HB biti međusobno upavne. Štaviše. OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te.13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. Slično. gde je a = τ 2 / π . 13). stoga. Na isti način. teme G pripada dijagonali CL. DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. 14). ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl.“Tačkama H. stoga. ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. stoga. Slično. sl. Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ .

12… koje dakle odgovaraju trećem. Najzad. koje ćemo nazvati kvintni ugao.15 oktavama (sl. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala. Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1.14 susedu udesno. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje. ln 2 15 . Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta. dvanaestom alikvotnom tonu itd. 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici. osim svih navedenih. 1/4. odgovaraju uzastopnim To dalje znači da interval [0. Ako izaberemo da je a = ln 2 . 4. Odgovarajući krak ugla. Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. 2. pri čemu tačka 1 označava početak žice. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. 1/8. šestom. 6. 8… koje sl. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3. 16). tj.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. to nije sve. Međutim. dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl.

tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . 17). … 12. 2. 28 itd. godine. 210 º. 1. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. deseti i dvanaesti alikvotni ton. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. a na tercinom zraku peti.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. Kroz istorijski razvoj muzike. Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. 3. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. a logaritmi su eksponenti 0. kvintni. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. 14. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. Ako sada želimo da. na primer.

ni do danas nije potpuno smirilo. učenika Parmenida.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. do B 1 . što znači da kretanje nikada ne može početi. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. prošlosti i budućnosti”. Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. koji se. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. Prema tome. tj. zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. ” Već vekovima stotine filozofa. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. Kada Ahil stigne u tačku P. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . Ahil je brži od kornjače. širi i otvara ka spoljnjem svetu. trajanja. ali da bi je stigao. za sve ovo vreme. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. sl. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . a s druge. Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru.polarnom osom. Međutim. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. ali se nije nastojalo da se one otklone. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se. Ona je simbol dvojstva u čoveku. Strela i Stadion. tačnije oko 2450 godina unazad. i to pod nazivima Ahil. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta. Dihotomija. trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. s jedne strane.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . takoreći.

bilo naviše ili naniže”. 1/16 dužine itd. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji.. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. a njih ima beskonačno mnogo. A idući po tom odsečku. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. ali nikada ne može dostići kraj žice. tj. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja. Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice.od njegovih kritičara. a njegovo ime nikako da izbledi. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. Videli smo da interval [0. 18 . manjom ili većom brzinom. Dok Ahil. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. smanjivaće rastojanje na 1/2. krećući se u smislu muzike. 1/4. može izgledati netačno i apsurdno. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. Međutim. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. 1/8. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. kada se ona može ispraviti. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. onda kretanje u muzici možemo opisati. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava.1] označava žicu muzičkog instrumenta. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. A na kraju žice. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja.

Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. Dakle.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. a Ahil hrabar i istrajan. jer čovek je sklon ulepšavanju. nauke. preko žice muzičkog instrumenta. kornjača je dugovečna životinja. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji. umetnosti i težnje ka saznanju. savršenstvu i beskonačnosti. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. uzdižući se na simbličku ravan. Kroz oktavni prostor.

I prokleh je!” Artur Rembo 20 .“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I nađoh je gorku.

pripadnik pitagorejske škole. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. O kraljevima. Rodio se u gradu Tarentu. Stoga su mu. Bio je prijatelj Platona. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. fizičar i astronom. vojni strateg. O rađanju. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. O konoidama i sferoidama. godine stare ere. državnik. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. Katoptika. Problem volova boga Sunca. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. O merenju kruga. O sferi i cilindru. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. O plutajućim telima. izloženim u spisu O sferi i cilindru. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. Podizanjem spomenika. Otkrio je zakon poluge. O težištu. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. O polugama. O umu i čulima. međutim. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. O spiralama. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. s kojim se upoznao na Siciliji. na jugu Apenskog poluostrva. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. Od svojih rezultata. O kraljevstvu. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. Kvadratura parabole. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. i O čuvanju. godine stare ere. i 361. Kalendar. od kojih su. kao što su Istra. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. O deset kategorija. Prebrojavanje zrna peska i Metod. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. teoretičar muzike. Sin astronoma Fidije. balkanska Grčka i Afrika. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. O mudrosti.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. matematičar. Principi. Među njegovim delima su O umu i o počelima. A izgubljena njegova dela su: Poliedri.

tehničkog savršenstva i umetničke lepote. matematičke operacije i odnose. niti ostala čula. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. pa su i brojevi interpretirani geometrijski. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . vrlo se malo zna o njegovom životu. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri. Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. među kojima su najistaknutiji Jakob. U odnosu na druge naučne oblasti.potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća. otkrio je lemniskatu i lančanicu). prvi iz čuvene porodice matematičara. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. profesor Univerziteta u Bazelu. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". 1654 . Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas.1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka.discipline: aritmetika. Jakob (Jacob Bernoulli. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. geometrija. Johan i Danijel Bernuli. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250. dok je šest poglavlja izgubljeno. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. Data. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1.275. Euklid (živeo je u periodu od 330 . 1685 . Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. Bah. geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach .godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi.” Bernuli.1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina. i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine. godine stare ere pojavom dela Elementi. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva. Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. Tada u matematici geometrija dominira. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2. oči. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine.” Jednom prilikom. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima. Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa.

Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. koji pomoću svojstvenih. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim.1910) je rođen 1841 god. Kant je dao niz drugih dela. Kant. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. godine postavljen je za profesora fizike. Takođe. uključujći i Gerardus Heymans-a. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. ali čovek kao nosilac moralnog zakona. kritičkom periodu). dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. u vojničkoj porodici. 1834. 1801 . Pančevu i Budimu. veliki beležnik i predsednik suda. Wilhelm Wundt-a i G. Kostić.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. zatim postaje advokat. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja. teoriji brojeva i algebri. Otac mu je bio sveštenik. Pre toga. postojanje boga i besmrtnosti duše. Prema tome. Sve je 23 . Stanley Hall-a. Ernst Mach-a. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. gubi vid na jednom oku. Imanuel (Kant Immanuel. u Kovilju.1887) bio je nemački psiholog.1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. 1724 . datih im a priori formi . u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. noumenalnom svetu. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem. posustaje. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr. gradu u kom je proveo ostatak svog života.prostora. u tzv. većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma. godine usled proučavanja fenomena boje i vida. Fehner. Nakon oporavka. dat samo u misli. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. gimnaziju u Novom Sadu. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. uzročnosti. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. doktričkom periodu. i nakon mnogo patnje. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. vremena. ali 1839. među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. Laza (1841 . u Bačkoj.

. Lobačevski je kao i Kopernik. pa se vratio u Bačku. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. u Beču. novinarstvom. politikom i javnim nacionalnim poslovima. No. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”.1856) je ruski matematičar. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . potpuno nezavisno od njega. Za života. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. tamo je 1807. docent postaje 1814. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast. Li Pu Lobačevski. Njegova vlada ga je odlikovala. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. mladi Boljai (Bolyai.. pohađao novootvoreni univerzitet. Kad je oslobođen. sve do smrti. rođen u Novogordskoj oblasti.to trajalo oko osam godina. vanredni profesor 1816. Poznati nemački matematičar Gaus. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. 1793 . Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. a 1827. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. sin arhitekte. a potom se. isključivo bavi književnošću. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. ali je 1846. i tu dođe do sukoba. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. Kada mu je bilo šest godina. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. Studije završava 1811.. u znak priznanja. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). gde je. živo i smelo radio za srpsku stvar. iz nejasnih razloga. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. redovni 1822. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. Kroneker Ve.. Umro je 1910 god. godine. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. Međutim iste godine. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. Leopold. pao u nemilost.

godine. Imovina je bila zajednička. astronom. takođe. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. matematičar. i “najsrećniji. alhemičar i filozof prirode. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. Zbog nesuglasica s Polikratom. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. Te partijske borbe primorale su starog 25 . Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. U matematici. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”.1727) bio je engleski fizičar. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. ali je ipak dočekao da umre nepriznat. rezača dragoga kamena. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. 1643 . otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada.(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. U mehanici. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. dodajući jednom da je on. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. objavljena 1687. Nojbeker. Peter Njutn. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. gde su se. Isak (ser Isaac Newton. Pitagora se rodio oko 568. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. U optici. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica). razvijajući na taj način tzv. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. i objavljivanja u Parizu. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. na ostrvu Samu. Kao i sve ostalo.

Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. Po očevoj porodičnoj liniji. Tvrdi se. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog.Salon. veoma slavljen i duboko poštovan. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. kažu isti biografi. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus.. peti pesničkim genijem. tj. drugi katoličkim mistikom. Rembo. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. raskrstio je s pisanje. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. onda bar umetnika. Posle Sokratove smrti. ali se čini da nije ništa napisao. E – belo. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio. ako ne društva. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. takođe. opet pesama u prozi – Iluminacje. umro 493. a objavljena tek 1886. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. gdine stare ere. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika.. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. ali da je. Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. 1854 . Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. I – 26 . stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. spalio svoje tragedije. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. koja je završena 1874. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. U drugoj i poslednjoj zbirci. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. treći samo nezrelim buntovnikom. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. kojih što autenticnih. godine stare ere. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima. gde je. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. Platon (427 – 347. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. godinu. Tada je imao 21.

Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar.1706) bio je orguljaš.. Radi toga. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. a deset godina kasnije u Eldbingerodu. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika. O – plavo. Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja. Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. takođe u Škotskoj. Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah. U – zeleno. najpoznatiji po izumu barometra. ne stvarni. Andreas (Andreas Werckmeister. profesora matematike u Pizi. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. 1645 . godine.. čudno.. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. iz 1687. Toričeli. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika. a umro je u St. Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. Rano je ostao bez oca. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. Rođen je u Benekenštajnu. zlate lance od zvezda do zvezda. nakon toga ga šalje u Rim 1627. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama.kritikuje njihov skepticizam. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 . Verkmajster. vence od prozora do prozora. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica. 1860 . godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. godine. a vitezom je proglašen 1937. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku. a sahranjen je u San Lorenu.1948) je bio biologičar. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. Ksenofona i Platona. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626. Prikazivan je i u drugim dramama. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu.crveno.. 1608 . Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. Međutim. Nije bio sofist . u Nemačkoj. i filozofije uopše. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli). Tompson. Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. i Musikalische Temperatur. oder. Evangelista (Evangelista Toriccelli. pa plešem…” Sokrat (470 – 399. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. Anreji.. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima. iz 1691.. Sokrat nije ostavio pisana djela.

U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. Zenonu gotovo 40 godina. Zenon iz Eleje (490 – 430. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. a Sokrat je bio veoma mlad. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“. koju je osnovao Parmenid. godine pre nove ere) bio je antički filozof. ali da ga je posvojio Parmenid. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. O njegovom životu ne zna se mnogo. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu.temperovanja. Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. pripadnik elejske škole.

html [15] http://en. Beograd.com/pdfs/MAKER/PETERN~1. http://mendeleiev.htm [17] http://www. http://www.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk. Historija muzike.co. Turkalj. Zagreb.dcs. Scotland.wikipedia. Perčić.htm [18] http://en.st-andrews. Despić.htm [11] http://beleskepsi. Zagreb.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K.wikipedia. Marjanović.Literatura [1] D.znanje. 1969 [2] S. Harmonija.ac. Vlajić.html [20] http://agentcities.org/wiki/Zenon [16] S.bath. Filozofija matematike [3] N. Anderson & V. 1980 [6] D.zlatnipresek. http://www.uk/~bwillkie/list_arch. Beograd. Razvoj tonalnog sistema.cyberscol.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon. 2001 [8] N. Kosmos.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson.prezimenik. 1975 [4] V.qc. Grujić.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9. http://www-groups.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah. Harmonska analiza. Strojk. Segan. Devičić. Gagnon.html [14] http://cscs.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli. Beograd.resolutionmag.htm [12] http://www.php?display=thd&thdId=4327 29 .uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli.50megs. Kratak pregled istorije matematike. Barker. Beogrd.htm [10] S.com/psifizintenzitet.znanje. http://www.co.ac.umich. 1958 [5] N.cs. 1970 [7] K.

[21] http://www.html 30 .net/Rimbaud/Biography.mag4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful