Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

Platon. a s druge strane. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. tj.”) S druge strane. Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). No. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. oko nas i u nama. Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . sokratska ispitivanja. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. alles andere ist Menschenwerk”. Međutim. On kaže da je taj put ulazni. I zaista. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. s jedne strane. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. do određene granične frekvencije. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. progresivan. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. koje je dobro po sebi. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). osnovnom tonu. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. a sve ostalo je delo ljudskih ruku. čini se. razvija. od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. menja i kreće. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. a ne po nečemu drugom ”).

flažoleti. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. b) = 2ab a +b 5 . umesto čvrsto pritisnuti. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. 1/4. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. osnovnog tona. Takođe. da je još od najdavnijih vremena. 2. što predstavlja tzv. Zatim. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. Zaključimo. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar. 4. čija je frekvencija 110Hz. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. 8. 6. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. 1/3. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. 5. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. Prvo. odnosno boju glavnog. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. harmonijski niz 1. ali prema Rimanu i četvrti. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. 1/2. Na nekim instrumentima se. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. 3. naročitim postupkom u sviranju. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. na primer u tonu A. a mogu se registovati i tzv. nego samo kao prizvuk. to je zvuk instrumenta oštriji. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. Četvrti. dakle. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. Rimanovu hipotezu. kao tzv. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. kao što je već pomenuto. 7. Helmholcovim rezonatorima.Tako su.

teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. obrazuju geometrijsku progresiju. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. oktavni prostor. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. Zapravo. 2 4 . 4. . k je konstanta karakteristična za određeni modalitet. od vremena pitagorejaca do današnjih dana. Dakle. Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave.. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. 2 3 . Pre svega. drugi niz je niz logaritama prvog. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16….. Tokom mnogih vekova. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja. Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. 2 5 . a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”. a s druge strane. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. na prirodnim zakonima zasnovana niza. 6. ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 . koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. 3. akustičari. 5. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. matematičari. S jedne strane. i R je intenzitet stimulacije tj. jedni sa drugima. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. možda najvažnija. i to: oktavni niz: 2 1 . Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. čiji je količnik 2. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. Prvi od njih raste eksponencijalno. isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. tj. po pravilu geometrijske progresije. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). 2 6 .. čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv. . što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. podražaja. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. 2.. a drugi linearno. niz prirodnih brojeva: 1. 2 2 .Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. Ali i bez toga. a posebno Arhita.

Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. duh i materija. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće.2 tame. dobija se istinski ljudski kvalitet. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. 7 .” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. i duh Božji dizaše se nad vodom. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte.jedinstvo religije. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. I bi svetlost. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama. odnosno harmonijski niz. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. umetnosti i nauke. I vide Bog svetlost da je dobra. objektivnog i subjektivnog. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. odnosno oktavni podniz. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl. i rastavi Bog svetlost od sl. fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. “I reče Bog: neka bude svetlost. u kome Bog i priroda. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu.

hiperbolička i logaritamska). a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata. sl. 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. drugi. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. pa imamo 8 . Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. Postoje. S druge strane. a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. polarnim koordinatama ρ i θ. gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste. I sva tri su u neposrednoj. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja.3 sl.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. 3a. 3). ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. treći…) odozdo naviše. gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. pre nove ere). Ako je frekvencija osnovnog tona a. 4a. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava. 5a. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. U svojoj knjizi O spiralama. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a.

Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona. To znači da jedinični interval [0. 9 . na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A D : B D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn . Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova.. 5).. jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca. 1/3. Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1. 1/5. 1/6. mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv.5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. B. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl.1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta. 1/4. pa će sl. Poznato je da 4 tačke A. 1/2. harmonijskom četvorkom tačaka.

b = 3. u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. drugu oktavu. 3/4. αc). i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. . Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. drugu oktavu. f. na primer. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . osnovni ton. c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. Tako. jer svaka uređena trojka (a. gde je α proizvoljan prirodan broj. Inače. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. b = 4. kvintu i četvrtu oktavu. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. b. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. c uz uslov 0<a<b<c. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. veliku tercu i treću oktavu. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki. αb. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. 2) a = 3. 9. 3/4. 5/6. prvu oktavu. b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. 7/8. itd. a a. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. tj. pitagorejska četvorka 6.Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. b. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. 8. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. 15/16. g. tj. 4/5.

11 sl. Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali. Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0. seče spiralu pod istim uglom (videti sl.c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. ρ 2 . sl. ρ 3 . 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. tj.8 . Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1.6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. 3θ 3 . θ 1 . ρ. 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0. svaka prava koja prolazi kroz pol. ρ 4 … Na sl. Pre svega.7 sl. u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. 7). 2θ 2 .

Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. Primenom raznih geometrijskih transformacija. rogovi. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . a s druge stane. sl. može se smatrati simbolom snage. evolutu. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. reflektujemo ili podelimo. kao i neke druge osobine. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika. ali se umesto logaritamske. uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. tj. otkrio je 1645. 8). Za neku datu krivu. spirala ostaje invarijantna. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. Želja mu je u neku ruku ispunjena. verovatno zbog neznanja. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. 9). učenik Galileja. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju. Sve ovo. Evangelista Toričeli (16081647). odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. Ipak. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. našla Arhimedova spirala. Najčešće. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta. nizovi zuba ili suncokret (cl. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. Na primer. 10). nepromenjena. Tome se mogu još 12 . evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična. godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. Međutim.

obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1. 12). Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka. 11). Nacrta se kvadrat ABCD na AB. sl.10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300.” sl. “zlatni pravougaonik”. Euklid kaže: “Neka je AB data duž. 13 . 6180339887. o kome se vrlo malo zna.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. nacrta se kvadrat HG na AH. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost. koji ima važnu ulogu u arhitekturi. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku.pridodati i spiralne galaksije (sl. povuče se BE. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. i odmeri se EH jednako BE. Kasnije. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”. produži se CA do H. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. i prepolovi se AC tačkom E. osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja.. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”. 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. i produži se FG do K. godine stare ere. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. u jedanaestom stavu. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG. U svojoj drugoj knjizi Elemenata..

teme G pripada dijagonali CL. sl. Slično. te će prave CL i HB biti međusobno upavne. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN. ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl. a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. 13).“Tačkama H. stoga. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. sa koeficijentom τ . Slično. gde je a = τ 2 / π . Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. C. ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. Štaviše. Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ . Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. 14). D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. itd. 14 . DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima.13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. stoga. OA je bisektrisa ugla COH. stoga.” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. i on zlatni pravougaonik. Na isti način. i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH.

odgovaraju uzastopnim To dalje znači da interval [0. Međutim. 4.14 susedu udesno. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl. tj. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl. 12… koje dakle odgovaraju trećem. šestom. 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici. Odgovarajući krak ugla. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3. Ako izaberemo da je a = ln 2 . Najzad. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube. 16). Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. koje ćemo nazvati kvintni ugao. 6.15 oktavama (sl. dvanaestom alikvotnom tonu itd. 2. 8… koje sl. ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje. Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. osim svih navedenih. 1/8. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. pri čemu tačka 1 označava početak žice. to nije sve. ln 2 15 . 1/4.

Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. deseti i dvanaesti alikvotni ton. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. Ako sada želimo da. 28 itd. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. 210 º. 1. … 12. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. kvintni. Kroz istorijski razvoj muzike. tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. 17). godine. a na tercinom zraku peti. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. 14. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. 3. na primer. a logaritmi su eksponenti 0. 2.

Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . što znači da kretanje nikada ne može početi. zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. Ahil je brži od kornjače. Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se. prošlosti i budućnosti”. ali se nije nastojalo da se one otklone. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta.polarnom osom. tj. Međutim. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. s jedne strane. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. koji se. Prema tome. za sve ovo vreme. sl. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. ali da bi je stigao. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. Ona je simbol dvojstva u čoveku. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. Dihotomija. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. tačnije oko 2450 godina unazad. ni do danas nije potpuno smirilo. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. takoreći. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. učenika Parmenida. do B 1 .” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . Strela i Stadion. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . ” Već vekovima stotine filozofa. Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru. Kada Ahil stigne u tačku P. Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. trajanja. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. širi i otvara ka spoljnjem svetu. a s druge. i to pod nazivima Ahil.

kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. a njih ima beskonačno mnogo. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. manjom ili većom brzinom. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu.od njegovih kritičara. Videli smo da interval [0. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. smanjivaće rastojanje na 1/2. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. 1/4. 18 . jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. Međutim. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. onda kretanje u muzici možemo opisati. a njegovo ime nikako da izbledi. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. ali nikada ne može dostići kraj žice. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. A na kraju žice. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. kada se ona može ispraviti. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. 1/8. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. bilo naviše ili naniže”. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. krećući se u smislu muzike. Dok Ahil. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. A idući po tom odsečku..1] označava žicu muzičkog instrumenta. može izgledati netačno i apsurdno. tj. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. 1/16 dužine itd. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo.

umetnosti i težnje ka saznanju. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . nauke. Kroz oktavni prostor. a Ahil hrabar i istrajan. jer čovek je sklon ulepšavanju. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama. Dakle. kornjača je dugovečna životinja. preko žice muzičkog instrumenta. savršenstvu i beskonačnosti. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. uzdižući se na simbličku ravan.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji.

I prokleh je!” Artur Rembo 20 .“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I nađoh je gorku.

na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. vojni strateg. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. A izgubljena njegova dela su: Poliedri. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. Sin astronoma Fidije. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. fizičar i astronom. Među njegovim delima su O umu i o počelima. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. O polugama. Bio je prijatelj Platona. pripadnik pitagorejske škole. O kraljevima. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. teoretičar muzike. O težištu. od kojih su. s kojim se upoznao na Siciliji. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. O kraljevstvu. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. Katoptika. O umu i čulima. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. državnik. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. O mudrosti. Stoga su mu. i 361. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. matematičar. balkanska Grčka i Afrika. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. O sferi i cilindru. O konoidama i sferoidama. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. međutim. godine stare ere. O merenju kruga.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. na jugu Apenskog poluostrva. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. izloženim u spisu O sferi i cilindru. Problem volova boga Sunca. Otkrio je zakon poluge. godine stare ere. Od svojih rezultata. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine. O rađanju. Rodio se u gradu Tarentu. Principi. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. Prebrojavanje zrna peska i Metod. Podizanjem spomenika. O spiralama. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. O deset kategorija. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). Kvadratura parabole. Kalendar. kao što su Istra. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. O plutajućim telima. i O čuvanju. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina.

Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri. profesor Univerziteta u Bazelu. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. Tada u matematici geometrija dominira. otkrio je lemniskatu i lančanicu).potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća. među kojima su najistaknutiji Jakob. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine. Data.275. niti ostala čula. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. prvi iz čuvene porodice matematičara. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach . tehničkog savršenstva i umetničke lepote. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. 1685 .1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2. Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. matematičke operacije i odnose. oči. pa su i brojevi interpretirani geometrijski. geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska.discipline: aritmetika. Johan i Danijel Bernuli. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas. U odnosu na druge naučne oblasti. Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". Bah. 1654 . Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. geometrija. Jakob (Jacob Bernoulli. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam. vrlo se malo zna o njegovom životu. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . godine stare ere pojavom dela Elementi. dok je šest poglavlja izgubljeno. Euklid (živeo je u periodu od 330 . Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1. Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara.1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250.” Bernuli.” Jednom prilikom. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje.

metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. Imanuel (Kant Immanuel. godine usled proučavanja fenomena boje i vida. vremena. i nakon mnogo patnje. u vojničkoj porodici. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem.1910) je rođen 1841 god. dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. postojanje boga i besmrtnosti duše. u Bačkoj. teoriji brojeva i algebri. godine postavljen je za profesora fizike. noumenalnom svetu. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. Kostić. 1724 . Kant je dao niz drugih dela. Stanley Hall-a. 1801 . Ernst Mach-a. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. kritičkom periodu). Pre toga. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. ali 1839. Kant. doktričkom periodu. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. zatim postaje advokat. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. datih im a priori formi . većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. koji pomoću svojstvenih. u tzv. Otac mu je bio sveštenik. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. Prema tome.1887) bio je nemački psiholog. gubi vid na jednom oku. Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam.prostora. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim. u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). Pančevu i Budimu. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. uključujći i Gerardus Heymans-a. Fehner. ali čovek kao nosilac moralnog zakona. Laza (1841 . gimnaziju u Novom Sadu. posustaje. gradu u kom je proveo ostatak svog života. 1834. Wilhelm Wundt-a i G. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. veliki beležnik i predsednik suda. među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). Sve je 23 . dat samo u misli. Takođe. u Kovilju. Nakon oporavka.1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. uzročnosti. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma.

ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”. Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. sin arhitekte. Njegova vlada ga je odlikovala. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. pa se vratio u Bačku. godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. u Beču. politikom i javnim nacionalnim poslovima. Međutim iste godine. novinarstvom. ali je 1846. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog.. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. sve do smrti. isključivo bavi književnošću. Kroneker Ve. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. docent postaje 1814. Kada mu je bilo šest godina. i tu dođe do sukoba.. u znak priznanja.1856) je ruski matematičar. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. 1793 . potpuno nezavisno od njega. Umro je 1910 god. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. pohađao novootvoreni univerzitet. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. Lobačevski je kao i Kopernik. Poznati nemački matematičar Gaus. mladi Boljai (Bolyai. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. a 1827. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast. No. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom.. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. Studije završava 1811. pao u nemilost. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja. Li Pu Lobačevski.to trajalo oko osam godina. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića. redovni 1822. iz nejasnih razloga. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj.. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. vanredni profesor 1816. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. gde je. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. a potom se. Leopold. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. živo i smelo radio za srpsku stvar. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. rođen u Novogordskoj oblasti. Za života. godine. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. Kad je oslobođen. tamo je 1807.

matematičar. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. gde su se. Imovina je bila zajednička. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. rezača dragoga kamena. Kao i sve ostalo. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. dodajući jednom da je on. Peter Njutn. takođe. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. i objavljivanja u Parizu. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. 1643 .(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. razvijajući na taj način tzv. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. Pitagora se rodio oko 568. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. i “najsrećniji. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica).1727) bio je engleski fizičar. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. U mehanici. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Te partijske borbe primorale su starog 25 . godine. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. Nojbeker. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. Isak (ser Isaac Newton. na ostrvu Samu. U optici. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. objavljena 1687. ali je ipak dočekao da umre nepriznat. i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. U matematici. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. astronom. U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. Zbog nesuglasica s Polikratom. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. alhemičar i filozof prirode.

Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu. Tada je imao 21. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. drugi katoličkim mistikom. raskrstio je s pisanje. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. veoma slavljen i duboko poštovan. spalio svoje tragedije. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. kojih što autenticnih. gdine stare ere. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. U drugoj i poslednjoj zbirci. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. takođe. gde je. opet pesama u prozi – Iluminacje.Salon. tj. E – belo. a objavljena tek 1886. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica. Tvrdi se. kažu isti biografi. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. ali se čini da nije ništa napisao. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. I – 26 .Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. Platon (427 – 347. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. peti pesničkim genijem. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju. Po očevoj porodičnoj liniji. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. Rembo. 1854 . koja je završena 1874. ako ne društva. Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. umro 493. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”. treći samo nezrelim buntovnikom. Posle Sokratove smrti. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu.. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. onda bar umetnika. godine stare ere.. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. ali da je. godinu. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom.

crveno. u Nemačkoj. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah. Anreji. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica.1706) bio je orguljaš. Tompson. a vitezom je proglašen 1937. godine. U – zeleno. profesora matematike u Pizi.1948) je bio biologičar. ne stvarni. Rano je ostao bez oca. godine. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. iz 1687.. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626. zlate lance od zvezda do zvezda. Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. nakon toga ga šalje u Rim 1627. godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. Evangelista (Evangelista Toriccelli. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. 1860 . Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja.. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli).kritikuje njihov skepticizam. Nije bio sofist . Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. Radi toga. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 .. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. 1608 . Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. čudno. a sahranjen je u San Lorenu. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar. najpoznatiji po izumu barometra.. Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima. pa plešem…” Sokrat (470 – 399. i Musikalische Temperatur. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika. Ksenofona i Platona. Andreas (Andreas Werckmeister. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. a umro je u St. i filozofije uopše. takođe u Škotskoj. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika. 1645 . a deset godina kasnije u Eldbingerodu. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus. Sokrat nije ostavio pisana djela. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima.. O – plavo. Međutim. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. Toričeli. Verkmajster. oder. vence od prozora do prozora. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi.. Prikazivan je i u drugim dramama. iz 1691. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. Rođen je u Benekenštajnu.

godine pre nove ere) bio je antički filozof. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. a Sokrat je bio veoma mlad. ali da ga je posvojio Parmenid. Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. koju je osnovao Parmenid. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. pripadnik elejske škole. O njegovom životu ne zna se mnogo. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid. Zenonu gotovo 40 godina. Zenon iz Eleje (490 – 430.temperovanja.

Vlajić. 1969 [2] S.50megs.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah. 2001 [8] N. 1980 [6] D.uk/~bwillkie/list_arch. Harmonija.html [20] http://agentcities.Literatura [1] D.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9.htm [17] http://www.org/wiki/Zenon [16] S.com/pdfs/MAKER/PETERN~1. Grujić.cyberscol. http://www-groups.dcs. http://mendeleiev.zlatnipresek. Segan.prezimenik.umich.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson. Devičić.ac. Beograd. Zagreb. 1958 [5] N.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk.co. Strojk.html [15] http://en. Gagnon. Historija muzike.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K.wikipedia.com/psifizintenzitet.znanje.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon.bath. http://www. Perčić.htm [18] http://en. 1970 [7] K.wikipedia. http://www. Kosmos. Filozofija matematike [3] N.htm [11] http://beleskepsi. Marjanović.htm [12] http://www.co. Kratak pregled istorije matematike. Scotland.qc.znanje. Beograd.ac.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli. Turkalj.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews. Zagreb. Razvoj tonalnog sistema.cs. http://www. Beograd.php?display=thd&thdId=4327 29 . Anderson & V.st-andrews.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli. Beogrd. Harmonska analiza. 1975 [4] V. Despić.resolutionmag.html [14] http://cscs. Barker.htm [10] S.

[21] http://www.html 30 .mag4.net/Rimbaud/Biography.