Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. osnovnom tonu. razvija. tj.”) S druge strane. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. On kaže da je taj put ulazni. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. čini se. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. a ne po nečemu drugom ”). Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. koje je dobro po sebi. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. s jedne strane. do određene granične frekvencije. a s druge strane. progresivan. No. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. Međutim. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). oko nas i u nama. a sve ostalo je delo ljudskih ruku. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). menja i kreće. sokratska ispitivanja. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. alles andere ist Menschenwerk”. I zaista. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. Platon.

čija je frekvencija 110Hz. Rimanovu hipotezu. 8. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. umesto čvrsto pritisnuti. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. što predstavlja tzv. naročitim postupkom u sviranju. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. kao što je već pomenuto. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. da je još od najdavnijih vremena. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. harmonijski niz 1. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar. osnovnog tona. 1/2. Prvo. 7. Helmholcovim rezonatorima. 3. dakle. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. Četvrti. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. 6. 4. flažoleti. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. to je zvuk instrumenta oštriji. Zatim. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. Zaključimo. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. odnosno boju glavnog.Tako su. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. 5. nego samo kao prizvuk. Takođe. 1/3. ali prema Rimanu i četvrti. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. a mogu se registovati i tzv. 1/4. ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. na primer u tonu A. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. 2. kao tzv. Na nekim instrumentima se. b) = 2ab a +b 5 .

Ali i bez toga. čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv. teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. k je konstanta karakteristična za određeni modalitet. . S jedne strane. 2 4 . a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”. i to: oktavni niz: 2 1 . akustičari. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave. po pravilu geometrijske progresije. ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. 5.. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 .. Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. Prvi od njih raste eksponencijalno... a posebno Arhita. njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16…. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). tj. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. niz prirodnih brojeva: 1. Tokom mnogih vekova. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja. 2 6 . Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć. a drugi linearno. od vremena pitagorejaca do današnjih dana. jedni sa drugima. obrazuju geometrijsku progresiju. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. na prirodnim zakonima zasnovana niza. To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. a s druge strane. 3. 2 2 . . matematičari. Dakle. 6. Zapravo. Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu.Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. 2 3 . drugi niz je niz logaritama prvog. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. čiji je količnik 2. 2. podražaja. Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. oktavni prostor. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. 4. možda najvažnija. 2 5 . i R je intenzitet stimulacije tj. Pre svega.

fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. odnosno oktavni podniz. umetnosti i nauke. odnosno harmonijski niz. koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. u kome Bog i priroda. dobija se istinski ljudski kvalitet. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu.2 tame. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti. Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. I vide Bog svetlost da je dobra.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi. duh i materija. i duh Božji dizaše se nad vodom.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama.jedinstvo religije. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. i rastavi Bog svetlost od sl. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. “I reče Bog: neka bude svetlost. objektivnog i subjektivnog. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga. 7 . 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl. I bi svetlost.

pa imamo 8 . 4a. hiperbolička i logaritamska). a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus. S druge strane. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata. Ako je frekvencija osnovnog tona a. U svojoj knjizi O spiralama. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. pre nove ere). drugi. 3). 3a. treći…) odozdo naviše. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ. ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. sl. tri glavna tipa spirala (Arhimedova.3 sl.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a. ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja. 5a. I sva tri su u neposrednoj. Postoje. gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. polarnim koordinatama ρ i θ. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste.

C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A D : B D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi. Poznato je da 4 tačke A. Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1.1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta. B. harmonijskom četvorkom tačaka. 1/5.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn .. 1/3. 5).5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. To znači da jedinični interval [0. Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova. 1/4. pa će sl. jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca. mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl. 1/6. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona.. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. 9 . 1/2.

c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. 8. b. osnovni ton. veliku tercu i treću oktavu. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. Tako. 3/4. αc). u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. prvu oktavu. b = 4. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. g. na primer. drugu oktavu. f. b. 3/4. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. itd. 2) a = 3. c uz uslov 0<a<b<c. tj. Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. 7/8. b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. .Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . b = 3. αb. 4/5. 9. jer svaka uređena trojka (a. 5/6. i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. Inače. drugu oktavu. 15/16. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . a a. Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. tj. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. gde je α proizvoljan prirodan broj. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. pitagorejska četvorka 6. kvintu i četvrtu oktavu. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki.

Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0.8 . tj. 11 sl.c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. ρ 4 … Na sl. određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). 7). Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1. ρ. Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. Pre svega. ρ 3 . θ 1 . 2θ 2 . sl.7 sl. 3θ 3 . 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. svaka prava koja prolazi kroz pol. ρ 2 .6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0. u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali. seče spiralu pod istim uglom (videti sl.

nepromenjena. može se smatrati simbolom snage.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . tj. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. Na primer. reflektujemo ili podelimo. a s druge stane. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. Želja mu je u neku ruku ispunjena. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. Primenom raznih geometrijskih transformacija. evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika. verovatno zbog neznanja.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. nizovi zuba ili suncokret (cl. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. sl. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. Sve ovo. 9). učenik Galileja. ali se umesto logaritamske. rogovi. godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. Najčešće. evolutu.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. našla Arhimedova spirala. otkrio je 1645. kao i neke druge osobine. Za neku datu krivu. 10). odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. spirala ostaje invarijantna. uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična. Evangelista Toričeli (16081647). Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. Međutim. Tome se mogu još 12 . 8). Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. Ipak.

i produži se FG do K.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku.” sl. koji ima važnu ulogu u arhitekturi. nacrta se kvadrat HG na AH. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”. 13 . Euklid kaže: “Neka je AB data duž. i prepolovi se AC tačkom E.pridodati i spiralne galaksije (sl. osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja. U svojoj drugoj knjizi Elemenata. sl. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka. povuče se BE. produži se CA do H.. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. godine stare ere. 6180339887. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. Nacrta se kvadrat ABCD na AB. “zlatni pravougaonik”. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”. u jedanaestom stavu. i odmeri se EH jednako BE. 11). 12). Kasnije.. o kome se vrlo malo zna. Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl.10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl.

a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. sa koeficijentom τ . OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. i on zlatni pravougaonik. ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl. Slično. pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC.13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. teme G pripada dijagonali CL. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN. 14). stoga.“Tačkama H.” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. 13). te će prave CL i HB biti međusobno upavne. Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ . D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. stoga. gde je a = τ 2 / π . Na isti način. stoga. itd. Štaviše. DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. 14 . duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. sl. i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. C. Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. OA je bisektrisa ugla COH. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. Slično.

Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. ln 2 15 . 8… koje sl. Najzad. osim svih navedenih. Međutim. odgovaraju uzastopnim To dalje znači da interval [0. Odgovarajući krak ugla. 1/4.14 susedu udesno. dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3. tj.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. šestom. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. 1/8. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu. 6. 16). Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. 2. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube. pri čemu tačka 1 označava početak žice. dvanaestom alikvotnom tonu itd. 4. ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl.15 oktavama (sl.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta. koje ćemo nazvati kvintni ugao. Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. to nije sve. 12… koje dakle odgovaraju trećem.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala. Ako izaberemo da je a = ln 2 . 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici.

Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . 14. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. godine. tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. na primer. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. 1. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. deseti i dvanaesti alikvotni ton. 28 itd. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. 2. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. … 12. 3. Ako sada želimo da. Kroz istorijski razvoj muzike. kvintni. 210 º. 17). Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . a na tercinom zraku peti. 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. a logaritmi su eksponenti 0. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta.

trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. i to pod nazivima Ahil. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. širi i otvara ka spoljnjem svetu. Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. ni do danas nije potpuno smirilo. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. Ahil je brži od kornjače. takoreći. a s druge. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. Prema tome. Kada Ahil stigne u tačku P. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. tj. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. koji se. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. učenika Parmenida. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. ali da bi je stigao. trajanja. do B 1 . Strela i Stadion. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta. Dihotomija. što znači da kretanje nikada ne može početi. tačnije oko 2450 godina unazad. ali se nije nastojalo da se one otklone. prošlosti i budućnosti”. sl. ” Već vekovima stotine filozofa. za sve ovo vreme. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. Međutim.polarnom osom. s jedne strane. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. Ona je simbol dvojstva u čoveku. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru.

u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. A idući po tom odsečku. 18 . a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. Videli smo da interval [0. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. a njih ima beskonačno mnogo.. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. Dok Ahil. smanjivaće rastojanje na 1/2. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. tj. 1/4. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. može izgledati netačno i apsurdno. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. 1/8. kada se ona može ispraviti. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. bilo naviše ili naniže”. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. manjom ili većom brzinom. 1/16 dužine itd. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. a njegovo ime nikako da izbledi. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja.od njegovih kritičara.1] označava žicu muzičkog instrumenta. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. Međutim. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. A na kraju žice. ali nikada ne može dostići kraj žice. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. krećući se u smislu muzike. onda kretanje u muzici možemo opisati.

a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama. Dakle. a Ahil hrabar i istrajan. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. uzdižući se na simbličku ravan.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. jer čovek je sklon ulepšavanju. preko žice muzičkog instrumenta. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. kornjača je dugovečna životinja. Kroz oktavni prostor. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . nauke. savršenstvu i beskonačnosti. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. umetnosti i težnje ka saznanju.

“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I nađoh je gorku. I prokleh je!” Artur Rembo 20 .

fizičar i astronom. O polugama. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. Otkrio je zakon poluge. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. Stoga su mu. balkanska Grčka i Afrika. kao što su Istra. O kraljevima. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. godine stare ere. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. O konoidama i sferoidama. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). teoretičar muzike.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. O spiralama. O težištu. Rodio se u gradu Tarentu. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. Principi. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. Podizanjem spomenika. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. međutim. sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. O kraljevstvu. O merenju kruga. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. Katoptika. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. O sferi i cilindru. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. Među njegovim delima su O umu i o počelima. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. O plutajućim telima. i 361. od kojih su. izloženim u spisu O sferi i cilindru. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. O umu i čulima. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. Od svojih rezultata. Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. vojni strateg. O mudrosti. Kalendar. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. pripadnik pitagorejske škole. Prebrojavanje zrna peska i Metod. Sin astronoma Fidije. Problem volova boga Sunca. na jugu Apenskog poluostrva. Kvadratura parabole. državnik. Bio je prijatelj Platona. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. matematičar. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. O deset kategorija. A izgubljena njegova dela su: Poliedri. godine stare ere. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. i O čuvanju. s kojim se upoznao na Siciliji. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. O rađanju.

geometrija. Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima. tehničkog savršenstva i umetničke lepote. među kojima su najistaknutiji Jakob. dok je šest poglavlja izgubljeno. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". Jakob (Jacob Bernoulli. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. oči. godine stare ere pojavom dela Elementi.1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. Tada u matematici geometrija dominira. 1654 . Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach .” Bernuli.” Jednom prilikom.potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća. Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva. profesor Univerziteta u Bazelu. pa su i brojevi interpretirani geometrijski. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250. Bah.discipline: aritmetika. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. vrlo se malo zna o njegovom životu. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. prvi iz čuvene porodice matematičara. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam. Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. otkrio je lemniskatu i lančanicu). Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas. geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. Data. Euklid (živeo je u periodu od 330 . matematičke operacije i odnose. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. niti ostala čula. Johan i Danijel Bernuli.275. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. U odnosu na druge naučne oblasti. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach.1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka. 1685 . Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina.

većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. gubi vid na jednom oku. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. koji pomoću svojstvenih. dat samo u misli. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. Pančevu i Budimu. Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. i nakon mnogo patnje. noumenalnom svetu. Ernst Mach-a. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. Kostić. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem. zatim postaje advokat. 1801 . Nakon oporavka. Imanuel (Kant Immanuel. u Kovilju. Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka.1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. Takođe.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. ali 1839. teoriji brojeva i algebri.1887) bio je nemački psiholog. doktričkom periodu. Fehner. Pre toga. godine postavljen je za profesora fizike. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati.prostora. Stanley Hall-a. metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. u tzv. među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. gradu u kom je proveo ostatak svog života. dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći.1910) je rođen 1841 god. 1834. u Bačkoj. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. Laza (1841 . posustaje. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. u vojničkoj porodici. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. datih im a priori formi . uzročnosti. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. postojanje boga i besmrtnosti duše. vremena. Otac mu je bio sveštenik. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja. Kant. godine usled proučavanja fenomena boje i vida. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. uključujći i Gerardus Heymans-a. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). Kant je dao niz drugih dela. u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). Sve je 23 . veliki beležnik i predsednik suda. Prema tome. gimnaziju u Novom Sadu. kritičkom periodu). Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma. 1724 . ali čovek kao nosilac moralnog zakona. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. Wilhelm Wundt-a i G.

postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). politikom i javnim nacionalnim poslovima. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. živo i smelo radio za srpsku stvar. rođen u Novogordskoj oblasti. Kad je oslobođen. Studije završava 1811. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića.1856) je ruski matematičar. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom.. pao u nemilost. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. ali je 1846. Međutim iste godine.. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . vanredni profesor 1816. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. iz nejasnih razloga. docent postaje 1814. a 1827. 1793 . U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno.. sve do smrti. a potom se. Lobačevski je kao i Kopernik. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. isključivo bavi književnošću. Kada mu je bilo šest godina. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev.. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina.to trajalo oko osam godina. Leopold. gde je. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. u znak priznanja. redovni 1822. Za života. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. Li Pu Lobačevski. sin arhitekte. mladi Boljai (Bolyai. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. novinarstvom. u Beču. godine. i tu dođe do sukoba. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. Njegova vlada ga je odlikovala. potpuno nezavisno od njega. Poznati nemački matematičar Gaus. Umro je 1910 god. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. pohađao novootvoreni univerzitet. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast. tamo je 1807. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”. Kroneker Ve. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. pa se vratio u Bačku. No.

objavljena 1687. razvijajući na taj način tzv. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. takođe. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. U matematici. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica). koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. Zbog nesuglasica s Polikratom. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. Nojbeker. alhemičar i filozof prirode. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. na ostrvu Samu.1727) bio je engleski fizičar. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. ali je ipak dočekao da umre nepriznat. godine. Pitagora se rodio oko 568. U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. 1643 . U optici. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. Te partijske borbe primorale su starog 25 . stvorila nova središta helenske prosvete i moći. gde su se. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. i objavljivanja u Parizu. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. i “najsrećniji. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Isak (ser Isaac Newton. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. dodajući jednom da je on. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. Kao kakav kaluđerski ili viteški red.(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. rezača dragoga kamena. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. Peter Njutn. matematičar. Imovina je bila zajednička. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. astronom. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. U mehanici. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. Kao i sve ostalo.

stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju.Salon. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. drugi katoličkim mistikom. ali da je. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. opet pesama u prozi – Iluminacje. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. veoma slavljen i duboko poštovan. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica. gdine stare ere. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. Platon (427 – 347. Posle Sokratove smrti. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. Tvrdi se. 1854 . Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. kojih što autenticnih. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. takođe. Tada je imao 21. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. tj. treći samo nezrelim buntovnikom. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. ako ne društva. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. a objavljena tek 1886.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. peti pesničkim genijem. I – 26 . godine stare ere. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio.. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju.. koja je završena 1874. godinu. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. kažu isti biografi. onda bar umetnika. ali se čini da nije ništa napisao. Po očevoj porodičnoj liniji. Rembo. E – belo. umro 493. raskrstio je s pisanje. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. U drugoj i poslednjoj zbirci. spalio svoje tragedije. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. gde je.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma.

Međutim. Verkmajster. Anreji. Nije bio sofist .. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. U – zeleno.kritikuje njihov skepticizam. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 .. čudno. vence od prozora do prozora. i filozofije uopše. Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. Evangelista (Evangelista Toriccelli. a deset godina kasnije u Eldbingerodu.. O – plavo. Radi toga. godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu.. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. Prikazivan je i u drugim dramama. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. iz 1691. godine. Toričeli. 1860 . Ksenofona i Platona. u Nemačkoj. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli). Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica. a sahranjen je u San Lorenu. oder.1706) bio je orguljaš. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika. Andreas (Andreas Werckmeister. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu. 1608 . pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus. pa plešem…” Sokrat (470 – 399. i Musikalische Temperatur.1948) je bio biologičar. profesora matematike u Pizi. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika. Sokrat nije ostavio pisana djela. Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. iz 1687. Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja. nakon toga ga šalje u Rim 1627. a vitezom je proglašen 1937. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. najpoznatiji po izumu barometra. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast.. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. ne stvarni. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”.. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. zlate lance od zvezda do zvezda. Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku. Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”. a umro je u St. Rođen je u Benekenštajnu.crveno. Rano je ostao bez oca. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. takođe u Škotskoj.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar. Tompson. godine. 1645 .

U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. Zenonu gotovo 40 godina. koju je osnovao Parmenid. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. a Sokrat je bio veoma mlad. ali da ga je posvojio Parmenid. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti.temperovanja. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. O njegovom životu ne zna se mnogo. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“. godine pre nove ere) bio je antički filozof. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . Zenon iz Eleje (490 – 430. pripadnik elejske škole. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa.

Zagreb.html [14] http://cscs. Segan.prezimenik.cs.cyberscol.co.co.com/psifizintenzitet. Beograd.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9. Kratak pregled istorije matematike. http://www.com/pdfs/MAKER/PETERN~1.st-andrews. 1969 [2] S.htm [18] http://en.htm [11] http://beleskepsi. Scotland. Marjanović.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon. Anderson & V. Historija muzike. Devičić. 1975 [4] V. http://www.qc. Despić. Beograd. Vlajić.50megs. Grujić. Gagnon.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli.resolutionmag. Turkalj.html [15] http://en. http://www.html [20] http://agentcities.Literatura [1] D. http://mendeleiev. Beogrd.php?display=thd&thdId=4327 29 . Harmonska analiza.ac. Razvoj tonalnog sistema. Harmonija. Perčić.wikipedia. 1970 [7] K.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli. Kosmos. Beograd. http://www-groups.ac.znanje.wikipedia. 1958 [5] N.org/wiki/Zenon [16] S.zlatnipresek.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson.htm [12] http://www.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K. Strojk.dcs.htm [17] http://www. Barker.umich.znanje. Zagreb. 1980 [6] D.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk. Filozofija matematike [3] N. 2001 [8] N.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah.htm [10] S.uk/~bwillkie/list_arch.bath.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews.

mag4.net/Rimbaud/Biography.html 30 .[21] http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful