Naslov originala - 1994 ISBN 5-7288-0014-9 Izdava "Faimilet" Za izdavaa Ljubia Mileti Urednik Zoran Jankovi Priredila Senka

Senka Trajkovi Grafika priprema Ljiljana urevi Zoran urevi tel. 011/661756 tampa Print Graphic trade, Beograd Tira 500 Plasman knjige Zoran Jankovi, 011/1779 - 558

UMESTO PREDGOVORA Povodom izlobe "Zatita zdravlja - 93" u Ekspocentru u Moskvi su predstavljeni elektronski medicinski aparati sa osnovnom orijentacijom na leenje bez medikamenata, moskovski novinar A.M. Podmogiljni izneo je sledee: "Jednom sam imao priliku da vidim statistiku najrasprostranjenije smrtnosti koja je objavljena pod zatitom svetske zdravstvene organizacije. Zapanjile su me brojke: od side je umrlo na zemljinoj kugli za godinu dana 40 hiljada Ijudi, od leenja medikamentima - 700 hiljada. Shvatio sam da su u stvari, obe brojke znatno vee, jer u statistiku su uli samo zvanino registrovani sluajevi. Po mojoj skromnoj proceni proizilazi da skoro milion Ijudi strada za jednu godinu od leenja medikamentima".1 Slinu misao izrekao je V. G. Painski u svojoj knjizi "Leenje biljkama". "Poslednjih godina interesovanje za leenje lekovitim biljkama znatno je poraslo. Tome umnogome doprinose neeljene pojave i komplikacije u terapiji savremenim sintetikim sredstvima jakog delovanja. Takozvane medikamentne bolesti su objektivna realnost naeg vremena. Mi smo svedoci para-doksalne situacije u kojoj hirurgija postaje bezopasna, a terapija zbog razvoja farmakologije - sve opasnija".2 Navodei ovakve stavove nimalo ne pretendujemo na nedoumicu nezamenljivosti savremene medicine u mnogim sluajevima. Namera nam je bila samo da podsetimo, da ne zaboravimo da iskustvo u korienju biljnih sredstava u preventivne i lekovite svrhe traje hiljadama godina, da je ovek organski sastavni deo prirode u kojoj biljni svet sa, do sada 500 000 oblika, ini osoovni deo ive supstance na planeti. Ovome treba dodati tvrdnje naunika da naa ishrana treba da se sastoji od dve treine biljnih komponenti, to ima fizioloku osnovanost ovekovog organizma poev od zuba spremnih za grubu mehaniku obradu vlaknaste hrane, pa preko sistema za varenje sa lezdama koje lue mone supstance i fermente neophodne za proces apsorbcije. Istovremeno ne treba zaboraviti da je u mnogim zemljama sveta izraena tendencija najrazliitijih biljnih dijeta, vegetarijanstvo, uzimanje samo svee biljne hrane to takoe ima svoje nedostatke zbog jednostranosti i jednolinosti, posledicu negativne pojave. Ipak, panaceja nije pronaena. Na nama je da izaberemo, da se opredelimo, da tragamo za onim to nam se uini znaajnim. Nae opredeljenje za izbor knjige koja je pred Vama bilo je inspirisano namerom da se pregrt iskustava i rezultata naunih istraivanja, u svom domenu poznatih naunika kao to su akirov, Butejko i drugi, prenese sa velikih ruskih prostora i kod nas. U tom cilju n poglavlja su znatno izmenjena, posebno poglavlje leenju lekovitim biljem iz kojeg su izuzeti svi oni recepti koji se odnose na vegetaciju karakteristinu samo za sibirsko podruje. Takoe, svako se bavi ubiranjem lekovitog bilja opredelie se po svom nahoenju kada se radi "Kalendaru ubiranja lekovitog bilja". Raznolikost tema i sadraja ostalih poglavlja, kao to su studija mumiou, kojeg ima i na naem tritu, sigurno e zadrati panju italaca. Senka Trajkovi

ENCIKLOPEDIJA NARODNIH METODA L E E NJ Beograd 1999

Deo prvi NAINI LEENJA BEZ MEDIKAMENATA FIZIOTERAPIJA Naini leenja bez medikamenata TERAPIJA SOKOVIMA (POVRE, JAGODIASTO VOE I VOE) Leenje sokovima od povra i voa Svima je znana vanost i korist voa i povra za organizam oveka posebno za bolesnog. "Opirna i duboka ispitivanja koja su se izvodila tokom mnogih godina u svetskim naunim ustanovama dala su mogunost naunicima da sa punom sigurnou konstatuju da su voe i povre sami po sebi najvanije i izuzetno dragocene namirnice u ishrani, a sokovi dobijeni od njih sadre skoro sve komponente sveeg voa i povra".* Postojanje organskih kiselina, biostimulatora, organskih mikroelemenata, mnotvo soli i vitamina, a takoe i drugih supstanci izaziva reflekse luenja pljuvake u usnoj upljini. Voe i sokovi od voa poveavaju aktivnost fermenata i razmenu materija, a njima je svojstveno i dejstvo opteg jaanja organizma koje je vezano za varenje i usvajanje hrane. Gore navedeno ukazuje na lekovita svojstva voa i povra. Sokovi od voa, jagodiastog voa i povra Povre i voe imaju veliki znaaj u naoj ishrani i samim tim za nae zdravlje. Oni su izvori ne samo vitamina i mineralnih soli, ve sadre takoe celulozu, organske kiseline, pektinska jedinjenja, aromatine supstance i etarska ulja. Oni sadre veliki broj vitamina C, B1 B2, B6, E i A. Sem toga oni imaju lekovito dejstvo u lenju mnogih bolesti. Prema sadraju vitamina, povre i voe se deli na sledee grupe: Prva grupa. Povre i voe koje daje organizmu oveka uglavnom vitamin 'C', atakoe i mineralne supstance, eer, ceiulozu, vitamine A i B2. U ovu grupu spadaju paradajz, limun, pomorande, grejpfrut, kupus (posebno kiseli), ribizla, umske jagode, paprika, malina, batenska jagoda, zeleni perun. Druga grupa. Povre i voe koje uglavnom snabdevaju ovekov organi-zam karotinom. Povre i voe ove grupe snabdevaju organizam mineralnim supstancama, vitaminom C, eerom, celulozom, vitaminom B2. U ovu grupu spadaju mrkva, paradajz, dinja, kajsije, tikva, praziluk, prokola, zelene mahune graka i pasulja, zelen peruna, crvena paprika. Trea grupa. Povre i voe koje sadri male koliine mineralnih supstanci i vitamina koji su rastvorivi u vodi i pozitivno deluju na razmenu materija u organizmu (vitamin i vitamini grupe B). U ovu grupu spadaju cvekla, krastavci, celer, glaviasti luk, rotkva, perun, jabuke, kruke, ljive, trenje i groe. Poto je povre i voe esto zaprljano mikrobima, a ponekad i hemijskim supstancama (sredstvima za zatitu biljaka), prvu obradu treba izvoditi veoma detaljno. Da bi pripremljeni naprtak sauvao hranljivu vrednost izvorne sirovine potrebno je:

1. Povre i voe predvieno za obradu detaljno pregledati otkidajui pokvareno i uvelo. 2. Detaljno prati povre i voe ispod mlaza. Posebnu panju obratiti na jagodiasto voe koje se veoma zaprlja od zemlje i mikroba koji se u njoj nalaze. Dobro je ove plodove prati etkom. 3. Povre i voe koje se ne sme obraivati sa koricom, oprati, a zatim isei sa njih koricu (tanak sloj) otrim nerajuim noem. 4. Oieno povre brzo oprati da ne bi izgubilo dragocene supstance (oieno povre se ne pere). 5. Voe i povre predvieno za pripremu prirodnih sokova preraivati brzo i neposredno pre pripreme. Sokove treba priprernati samo od sveeg voa i povra i odmah piti. Kako pripremati sokove u kunim uslovima* Njih treba praviti samo od sveeg, neoteenog povra i voa i odmah piti. Sovjetski naunici su ustanovili da su sokovi dobijeni centrifugom ili na centrifugalnom sokovniku bolji od sokova dobijenih drugim metodama, npr. pomou prese. Na centrifugalni nain sok se priprema 3-4 puta bre, manje oksidira. Tako u soku od jabuka dobijenom na ovaj nain koliina flavonoida moe biti za tri puta, a antocijanina (supstance pigmenta) za 10 puta vie nego u soku dobijenom presovanjem. Sem toga ovako dobijen sok sadri do 10 procenata tkiva plodova i, ustvari, je biljni nektar. U njega prelazi znatno veliki broj FAS (fizioloki aktivnih supstanci), zbog ega je i korisniji za organizam. Sok treba upotrebiti odmah po pripremanju. *Ivanenko V.A. Biljke i funkcije. Biologija, 1984./6. M. "Znanje" ak i kratkotrajno uvanje u friideru ubrzava vrenje i kvarenje proizvoda, mada se njegov ukus ne mora promeniti. Konzervirani sokovi deluju manje aktivno od sveih. U kojoj koliini se mogu piti sokovi? Sokovi se mogu piti onoliko koliko se piju sa zadovoljstvom, ne prisiljavajui se. Po pravilu za dobijanje vidljivih rezultata potrebno je piti u najmanjoj meri 600 ml. dnevno. Potrebno je imati u vidu da to vie pijemo sokova time bre postiemo eljene rezultate. Kako se moemo sauvati od uticaja hemijskih supstanci koje se koriste u poljoprivredi? Utvreno je da se hemijske supstance koje se primenjuju u poljoprivredi protiv tetoina sakupljaju u celulozi i da otrovi ne utiu na enzime, atome i molekule povra i voa. Dobro je poznato da se nepostojanje pravilnog odnosa u prirodnim jeftinim namirnicama nalazi u direktnoj zavisnosti od odgovarajueg nedostatka ili nepostojanja elemenata u tlu na kojem su rasle. Drobljenjem povra oslobaaju se elementi iz celuloze, cedei sok otrovne supstance ostaju vezane u celulozi. Ovakav sok sadri sve enzime, atome i molekule elemenata koji ulaze u sastav voa i povra i osloboen je od hemikalija.

Na taj nain nali smo odgovor na pitanje kako da se sauvamo od uticaja otrovnih hemijskih supstanci koje se tako mnogo upotrebljavaju u itavom svetu. Razume se, upotrebom salata ne moemo se odbraniti od hemikalija. U tom sluaju treba nastojati da se kupuju namirnice koje nisu prskane hemikalijama ili upotrebljavati one koje smo sami uzgajili. SOKOVI OD POVRA Sok od prokolice Smesa soka od prokolice sa sokom od mrkve, salate i mahuna daje spoj elemenata koji pomae da se uspostave funkcije pankreasa. Utvreno je da su ovi sokovi izuzetno korisni kod dijabetesa. Ipak oni donose korist samo u sluajevima kada se koncentrovani skrob i eer iskljuuju iz ishrane a creva redovno iste od taloga klizmom.

10 Sok od kupusa Upotrebom soka od kupusa zauujue brzo zarasta ir na duodenumu (dvanaestopalanom crevu). Jedina neprijatnost je esto stvaranje gasova. Sa istim uspehom moe se upotrebljavati sok od mrkve koji je znatno ukusniji. Sok od kupusa ima izuzetno dejstvo ienja i smanjivanja telesne teine. Stvaranje gasova u crevima objanjava se time to sok od kupusa razlae sakupljene u crevima produkte truljenja hemijskom reakcijom. Klizme pomau odstranjivanje kako gasova tako i produkata truljenja koji izazivaju gasove. Ako se posle uzimanja soka od kupusa stvaraju vee koliine gasova ili se oseaju smetnje, onda je to posledica velikog toksinog stanja u crevima. U tom sluaju preporuuje se pre upotrebe vee koliine ovog soka oistiti creva uzimajui svakodnevno sok od mrkve ili smesu sokova od mrkve i spanaa u toku dve ili tri nedelje uz svakodnevno ienje klizmom. Primeeno je da kada je organizam u stanju da primi sok od kupusa ovaj deluje kao idealno sredstvo za ienje, posebno kod gojaznosti. Smesa sokova od mrkve i kupusa stvara izuzetan izvor vitamina 'C' kao sredstvo za ienje, a posebno kod infekcije desni koja izaziva paradentozu. Sok od kupusa je veoma efikasan i primenjuje se kod otoka i opstipacije (zatvora). Poto je opstipacija osnovni uzrok osipa koe on nestaje upotrebom ovog soka. Dodavanje soli kupusu ne samo da unitava njegovu dragocenost nego je i tetno. Sok od kupusa upotrebljava se kod hroninog gastritisa, posebno pri smanjenoj kiselosti, ira eluca i duodenuma, bolesti jetre i slezine, kod gojaznosti. Uzima se 1 - 2 ae, dva do tri puta dnevno, jedan sat pre jela. Sok od krompira Sirovi krompir sadri lako usvojivi eer koji se prilikom kuvanja pretvara u skrob. Osobe koje pate od venerinih bolesti i osobe sklone polnom uzbuenju ne treba da jedu krompir. Sok od sveeg krompira dobro isti itav organizam. U sastavu sa sokom od mrkve i sokom od celera veoma dobro pomae kod poremeaja varenja, nervnih oteenja - npr. kod iijasa, kao i kod guavosti. U ovim sluajevima svakodnevna upotreba 500 gr. soka od mrkve, krastavca, cvekle i krompira veoma esto daje pozitivne rezultate u kratkom roku, pod uslovom da se iskljue iz ishrane sve mesne namirnice.

11 Sok od limuna Limun je veoma bogat mineralnim solima, a posebno vitaminom 'C' i limunskom kiselinom, zato je njegova primena veoma vana za organizam. On ima jako antimikrobno i antiseptiko dejstvo. Tako se, npr. u junom Egiptu gde su rasprostranjene korpije, seosko stanovnitvo esto podvrgava njihovom ujedu, a zatim jednostavno uzimaju limun, seku ga na polovine od kojih jednu stavljaju na mesto ujeda a drugu sisaju i sve prolazi. Sok od limuna se koristi kod ateroskleroze, bolesti eludanostomanog trakta, kamena u mokranim kanalima, poremeaja metabolizma, hemoroida, groznice. Ovaj sok se moe piti dodavanjem u sok od polovine limuna u pola ae tople vode 2 - 3 puta dnevno. Sok od limuna se dodaje u salate od sveeg povra bez dodavanja kuhinjske soli. Sok od limuna razblaen u vodi (0,5 limuna na 0,5 ae tople vode) koristan je za ispiranje kod angine, upalnih procesa sluzokoe usta i drela. Takoe se ovaj sok koristi kao lek za spoljnu upotrebu kod gljivinih obolenja koe. Kod kamena une kese pije se 10-12 aa i 1,5 I. smese sokova od mrkve, cvekle i krastavca dnevno. Za dan-dva poinju napadi jakog bola od po 10-15 minuta. Posle 6-7 dana nastupaju krize jakog bola, zatim se bol smanjuj9 i ubrzo prolazi, a kamen nestaje. Kod veoma jakih bolova treba se obratiti lekaru radi uzimanja analgetskih lekova. Sok od lucerke Jedna od najbogatijih hlorofilom biljaka jeste lucerka. Upotreba lucerke u ishrani daje oveku zdravlje, snagu i energiju do duboke starosti, a pri tom je otpornost organizma na infekcije fenomenalna. Sok od svee lucerke je veoma jak i zato ga je bolje piti u smesi sa sokom od mrkve. U tom sluaju korist koju daju ovi sokovi pojedinano poveava se. Istiemo da ovakva kombinacija dobro pomae kod veine sranih obolenja, kao i kod bolesti arterija. Hlorofil dobro pomae kod poremeaja disajnog sistema, posebno kod plua i upljina u lobanji. Uzrok zaraze upljina i bolova, a takoe bronhijalna i astmatina stanja ukljuujui i polensku kijavicu jeste sluz. Sok od mrkve, lucerke i loike (vrsta salate) dopunjava neophodnim supstancama ishranu korena kose. Svakodnevno uzimanje smese ovog soka (0,5 I.) u znatnoj meri e poboljati rast kose.

12 Sok od svee mrkve Zavisno od stanja oveka sok od svee mrkve moe se piti od 0,5 do 34l dnevno. Ovaj sok pomae da se sav organizam dovede u normalno stanje. On je najbogatiji izvor vitamina 'A' kojeg organizam brzo apsorbuje. U ovom soku nalaze se u velikoj koliini vitmini 'B', 'C', 'D', 'E', 'K'. Sok od mrkve poboljava apetit, varenje hrane i strukturu zuba. Majke koje doje decu radi poboljanja kvaliteta mleka treba da piju svakodnevno puno soka od mrkve. Svei sok od mrkve je prirodni rastvara kod bolesti ira i raka. On poveava otpornost na infekcije, poveava otpornost lezda i upljina lobanje i disajnih organa. Ovaj sok titi nervni sistem i nema sebi ravnog u poveanju energije i snage. Suva koa, dermatitis, (upala koe) i druga kona obolenja takoe se javljaju kao posledica nedostatka u organizmu onih elemenata ishrane koji se nalaze u sveoj mrkvi. Ovo se takoe odnosi na bolesti oiju kao to su infekcije, konjuktivitis itd. Kao sredstvo borbe protiv ira i tvorevina raka sok od svee mrkve je udo naega veka. Ipak, potrebno je da bude pripremljen pravilno (dobro isceen iz celuloze) i da svaka hrana koja sadri koncentrovani eer, skrob i bilo koje brano itarica bude potpuno iskljuena. Ovaj sok naroito dobro hrani OPTIKI sistem. Nije manje efikasan svei sok od mrkve u leenju ira i raka. Tkivo oslabljeno od 'gladovanja' elija koje se zove ir ili tvorevina raka, moe se vratiti u znatno zdravije stanje uz primenu soka od mrkve. Sok od krastavaca Krastavci su sigurno najbolje diuretiko sredstvo. Pored toga krastavci imaju i druge dragocene osobine kao to je pospeivanje rasta kose, takoe jaaju krvne sudove i srce. Krastavci sadre vie od 40% kalijuma, 10% natrijuma, 7,5% kalcijuma, 20% fosfora, 4,7% hlora. Dodavanje soka od krastavca soku od mrkve veoma blagotvorno deluje kod reumatskih obolenja, koja se javljaju kao posledica mokrane kiseline u organizmu. Uz dodatak ovakvoj smesi izvesne koliine soka od cvekle ubrzava se ukupni proces delovanja. Sadraj kalijuma u krastavcima ini ga veoma dragocenim kod visokog i niskog krvnog pritiska. Sok od krastavaca pomae kod loeg stanja zuba i desni, kao i kod paradentoze.

13 Naim noktima i kosi posebno je potreban spoj elemenata koji se nalazi u sveem soku od krastavaca radi spreavanja pucanja i opadanja kose. Sok je koristan i kao profilaksa prenapregnutih miokarda. On umiruje i jaa nervni sistem, spreava aterosklerozu i poboljava pamenje. Uzima se do 100ml istog soka. Njegovo delovanje se pojaava kombinacijom sa drugim sokovima, npr. od ribizle, jabuke, grejpfruta (2:2:1:1) ili od paradajza. Sok od maslaka Ovaj sok je jedan od najdragocenijih tonika i sredstava za jaanje. On je neophodan za neutralizaciju suvine kiselosti i za normalizaciju baznog sastava organizma. Svei sok od maslaka dobijen od listova i korena u spoju sa sokom od mrkve i listova repe pomae kod bolesti kime i dru.gih bolesti kostiju, a takoe daje vrstinu zubima, spreavajui samim tim paradentozu i njihovo kvarenje. Sok od paprike (zelene) Ovaj sok sadri izobilje silicijuma neophodnog noktima i kosi, a takoe potpomae rad lojnih lezda i unog kanala. U sastavu sa sokom od mrkve (od 25-60%) daje izvanredne rezultate u ienju koe od pega. Osobe koje pate od gasova u stomaku, od kolika, spazma creva dobijaju veliko olakanje upotrebom 50ml ovog soka svakodnevno. Sok od peruna Perun je zelen, a njegov sok jedan od najjae delujuih sokova zato ga nikada ne treba piti posebno vie od 30-60ml. Bolje je tu koliinu pomeati sa sokom od mrkve, salate, spanaa ili celera. Svei sok od peruna ima svojstva neophodna za razmenu kiselina i odravanje normalne funkcije nadbubrene i titne lezde. Elementi koje on sadri nalaze se u takvom meusobnom odnosu koji doprinose jaanju krvnih sudova, posebno kapilara i arterija. Ovaj sok je odlino sredstvo kod obolenja urinarno-polnog trakta i veoma pomae kod postojanja kamena u bubrezima i unoj kesi, mokranoj beici, kod nefritisa, kada se nalaze belanevine u mokrai i kod drugih bolesti bubrega. Uspeno se koristi i kod vodene bolesti. Takoe je koristan i kod obolenja oiju i onog nerva, kod pojave gnojavosti ronjae , katarakte, konjuktivitisa. Mlitavost zenice na svim etapama efikasno se lei uzimanjem sveeg soka od peruna pomeanog sa sokom od mrkve, celera i loike (endivije). Sok od peruna u kombinaciji sa sokom od cvekle uspeno se primenjuje kod bolnih menstruacija. Spazam izazvan menstrualnim poremeajima veoma esto sasvim nestaje pri redovnom uzimanju ovog soka. Uz to se iz ishrane izuzimaju skrob, eer i meso. Sok se uzima zajedno sa sokom od mrkve 1: 3 kada treba brzo ojaati

vid oslabljen napornim radom oiju. Ovaj sok takoe poboljava disanje i rad srca. Ne treba ga piti kod upale bubrega. Koristi se i kod visokog krvnog pritiska. Koliina soka od peruna za jednu upotrebu ne sme prelaziti jednu supenu kaiku. Sok od rotkve Ovaj sok se dobija od listova i korena i nikada ga ne treba piti posebno jer izaziva jaku reakciju. U spoju sa sokom od mrkve on pomae da se obnovi sluzokoa organizma. On je veoma efikasan kada se uzima 1 sat nakon uzimanja soka od hrena. Ovaj sok umiruje, isceljuje i isti organizam od sluzi koju je rastvorio sokod hrena. Sem toga on pomae obnavljanju sluzokoe. Obino u veini sluajeva nije potrebno otklanjati sluz operacijom. Operacijom se otkianja odreena koliina sluzi, a postoperativni period kao rezultat bie negativan. U tom cilju bolje je iskoristiti sok od hrena i limuna koji daje odlian rezultat. Uzrok stvaranja sluzi je prekomerna upotreba mleka i mlenih proizvoda, koncentrovanog skroba, hleba i prekrupe, Sok od repe Nijedno povre ne sadri tako visok procenat kalcijuma kao list repe. Zato je ovaj sok izuzetna hrana za decu i lica koja pate od omekanosti zubai kostiju. Meanjem soka od lista repe sa sokom od mrkve i maslaka dobijamo jedno od najefikasnijih sredstava za jaanje zuba i svih ostalih kotanih tkiva u organizmu. Sadraj kalijuma u listu repe je tako visok da daje ovom soku svojstvo poveanja baznog sastava organizma, posebno ako se ovaj sok pomea sa sokom od mrkve i celera. Zato je on izvrsno sredstvo za smanjivanje kiselosti. List repe sadri veliki procenat natrijuma i gvoa.

15 Sok od cvekle Sok od cvekle je najdragoceniji sok za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i za poboljanje krvi uopte. Za ene je on izuzetno koristan ako se pije najmanje 0,5l. dnevno pomean sa sokom od mrkve. Sam sok od cvekle u koliini od jedne vinske ae moe izazvati reakciju ienja, a takoe i malu nesvesticu ili muninu. Iskustvo je pokazalo da je bolje u poetku piti smesu u kojoj preovladava sok od mrkve, a zatim postepeno poveavati koliinu soka od cvekle dok organizam bolje ne podnese njegovo oiavajue korisno delovanje. Obino je dovoljno uzimati 1-1,5 au ovog soka dva puta dnevno. U toku menstrualnog poremeaja sok od cvekle je veoma koristan, posebno ako se u tom periodu sok pije u malim koliinama, najvie 50100ml. dva do tri puta dnevno. U toku klimaksa ovakav postupak daje mnogo vei konstantni efekat nego lekovi od sintetikih hormona. Najpozitivnije delovanje ovog soka je to to sadri vie od 50% natrijuma i samo 5% kalcijuma. Ovakav odnos je dragocen radi podrke rastvorivosti kalcijuma kada se usled upotrebe kuvane hrane u organizmu sakuplja neorganski kalcijum u krvnim sudovima, npr. kod proirenosti vena ili njihovog otvrdnjavanja, kod zgruavanja krvi i drugih poremeaja rada srca. Sadraj kalcijuma u crvenoj cvekli obezbeuje optu ishranu za sve fizioloke funkcije organizma, a sadraj hlora je izuzetno organsko sredstvo za ienje jetre, bubrega i une kese, koje takoe stimulie rad limfnog sistema itavog organizma. Smesa soka od mrkve i cvekle je najbolji prirodni graditelj elija krvi, posebno crvenih krvnih zrnca. On stimulie stvaranje eritrocita, poboljava pamenje posebno kod ateroskleroze, iri krvne sudove. Kod hipertonije on je jedno od najboljih prirodnih sredstava. Nezamenljiv je kod malokrvnosti, poboljava opte stanje organizma. Ovaj sok jaa nervni sistem kod neuroza i nesanice, Sok je bolje ostaviti na nekoliko sati u friideru, skinuti penu i upotrebIjavati u smesi sa sokom mrkve u odnosu 1:4. Maarski naunici smatraju da poboljanje stanja bolesnika koji boluju od malignih tumora moe dati upravo ovaj svei sok. Oni savetuju da se sok od cvekle uzima najvie 100 ml. dnevno.

16 Sok od celera Suvo vrelo vreme lake se podnosi ako se ujutru popije aica sveeg soka od celera, a isto toliko danju izmeu uzimanja obroka. On normalizuje temperaturu tela i mi se oseamo lepo. Smea soka od celera sa drugim sokovima izuzetno je korisna i daje fenomenalne rezultate kod avitaminoze i drugih bolesti. Kod poremeaja nerava koji se pojavljuju kao rezultat degeneracije omotaa nerava upotreba soka od mrkve i celera potpomae njihovo obnavljanje. Ako u hrani koja se uzima nema dovoljno sumpora, gvoa i kalcijuma ili k, postoji velika koliina tih elemenata ali su oni u lienom ivotne snage neorganskom obliku, onda se mogu izazvati poremeaji kao to su astma, reumatizam, hemoroidi i sl. Ovaj sok poveava tonus, poboljava apetit, diuretiki i laksativni efekat. On se posebno preporuuje ugojenim osobama sa poremeenom razme-nom materija i osobama koje se brzo zamaraju. Sok sadri vitamine 'C', 'B/, 'B2', 'PP'. Za profilaksu dovoljno je uzimati 1-2 kafene kaiice tri puta dnevno 1/2 sata pre jela, svega do 10ml na dan. Preporuuju se smese sokova mrkve, cvekle, celera u odnosu 8:3:5, mrkve, kupusa, celera 1:4:5, mrkve, celera, rotkve 8:5:3. Sok od viline metle (paroge) (Asparagus officinalis) Sok od viiine metle je veoma efikasan kao diuretiko sredstvo, posebno sa sokom od mrkve, poto ne moe imati jaku reakciju na bubrege ako se pije posebno. Ovaj sok je veoma efikasan kod bolesti bubrega i lezda. Kod malokrvnosti i dijabetesa ovaj sok je koristan zajedno sa drugim sokovima i slui za leenje tih bolesti. Poto ovaj sok doprinosi raspadanju kristala oksalne kiseline u bubrezima i u itavom abdomenu, veoma je koristan kod reumatizma, neuritisa i sl. Uzrok reumatizma su, naravno, produkti varenja koji se dobijaju upotrebom mesa i mesnih proizvoda koji stvaraju velike koliine mokrane kiseline. Konstantna upotreba namirnica ivotinjskog porekla optereuje bubrege i druge organe luenja, a kao rezultat sve manja koliina mokrane kiseline se izdvaja iz organizma i, naravno, njenu veu koliinu apsorbuju miii. Kao posledica toga javlja se reumatizam. Takvo stanje je jedan od uzroka bolesti prostate. U takvim sluajevima sok od viline metle zajedno sa sokovima od krastavca i mrkve dobro pomae.

17 Sok od mahuna Ovaj sok je posebno koristan dijabetiarima. Dijabetes je bolest izazvana nepravilnom ishranom, i to upravo prekomernom upotrebom koncentrovanog skroba i eera. Dokazano je da injekcije insulina nisu sredstvo za leenje ove bolesti. Dijabetes nije nasledna bolest, ona se moe izazvati upotrebom velike koliine ugljenih hidrata. Utvreno je da sok mahuna i prokolice sadri elemente koji obezbeuju normalno luenje insulina za sadraj organa za varenje. Sok od paradajza Svei sok od paradajza je jedan od najkorisnijih sokova koji ima alkalnu reakciju, pod uslovom ako se pri tom ne uzimaju koncentrovani eer i skrob, u suprotnom, reakcija e biti kisela. Paradajz sadri dovoljno visok procenat limunske i jabune kiseline, takoe i izvestan procenat oksalne kiseline. Sve ove kiseline su korisne i neophodne u procesima razmene materija, ako se nalaze u organskom obliku. Ako se paradajz kuva ili konzervira onda ove kiseline postaju neorganske i kao takve tetne za organizam. U nekim sluajevima stvaranje kamena u bubrezima i mokranom kanalu je direktna posledica upotrebe kuvanog ili konzerviranog paradajza, posebno sa skrobom ili eerom. Ovaj sok dobro stimulie stvaranje eludanog soka, poboljava rad srca. Uzimanjem ae soka obezbeujemo polovinu dnevne potrebe za vitaminima 'A' i 'C'. Ovaj sok se esto koristi u smesi sa sokom od jabuke, tikvice i limuna (2:4:2:1), posebno pri skidanju kilograma. Sok od hrena Sok od hrena se ne koristi poto su u takvom obliku etarska ulja veoma jaka i zato se preporuuje upotreba hrena u obliku kaice uz dodavanje soka limuna dva puta dnevno po pola kafene kaiice. Takva smea pomae razlaganje sluzi u mestima u kojima se sakuplja bez oteenja sluzokoe. Sem toga kaica od hrena sa limunom je jako diuretiko sredstvo, posebno dragoceno kod otoka i vodene bolesti. Po pravilu najzadovoljavajul rezultati postiu se upotrebom kaice hrena sa limunom u odnosu 2-3 limuna (sok) i 150 gr. hrena. '

18 Sok od cikorije - endivije Cikorija ima hranljive supstance koje su konstantno neophodne naem optikom sistemu. Dodajui ovom soku sok od mrkve, peruna i celera snabdevamo miini sistem oiju, koji daje zauujue rezultate u ispravIjanju defekata vida. 250-300 ml smese ovakvog soka svakodnevno esto obnavlja vid do normalnog u toku nekoliko nedelja i u mnogim sluajevima otklanja potrebu za no9nj9m naoara. Sok od tavlja (konjsko zelje (Rumex)) Sok od tavlja izuzetno pomae kod aktiviranja lenjih creva. Ovo povre je bogato oksalatom kalijuma koji je dragocen za organizam u njegovom organskom obliku. Nikada ne treba upotrebljavati kuvan tavalj. tavalj sadri posebno veliku koliinu gvoa i magnezijuma koji su konstantno neophodni krvi, i ogromnu koliinu elementa za ienje - fosfora, magnezijuma, silicijuma, sumpora koji su neophodni svim delovima organizma od glave do peta. Ukupnost ovih elemenata ini sok od tavlja veoma dragocenim za ishranu svih lezda tela. Smesa sokova od mrkve, cvekle, i krastavaca Kamen i pesak u unoj kesi i u bubrezima javljaju se kao prirodan rezultat nemogunosti organizma da izbaci nakupljeni kalcijum, koji se obrazovao kao posledica upotrebe koncentrovanog skroba i eera. Sok od jednog limuna u smesi sa 0,5 a9 tople vode nekoliko puta dnevno i 0,5 ae smese soka od mrkve, umenice i krastavca (3-4 puta dnevno) pomae u nestajanju kamena i peska u bubrezima u toku nekoliko dana ili nedelja (zavisno od dimenzija i koliine kamenja). Naveemo samo jedan od mnogobrojnih primera: mukarac od 40 godina patio je 20 godina od estih otrih bolova. Lekari su konstatovali kamen u unoj kesi to je i potvreno rendegenskim snimkom. Samo je njegov strah od operacije ostavio njegovu unu kesu tamo gde ona mora da bude. Saznavi uspesima terapije sa sokovima i proitavi jedno od starih izdanja doktora Vokera obratio se autoru. Ovaj mu je rekao da brzo leenje sokovima moe izazvati otrije bolove od onih koje je imao ranije, da e oni trajati od nekoliko minuta do jednog sata a zatim posle rastvaranja kalcijuma sasvim nestati. On je poeo da pije 10-12 aa tople vode dodajul sok od jednog limuna u svaku au vode i 1,5 I. smese sokova od mrkve,

19 cvekle i krastavca u toku dana. Sledeeg dana poeli su napadi uasnog bola po 10-15 minuta svaki. Pred kraj nedelje nastupila je kriza u toku koje se valjao po podu od najjaih bolova. Odjednom bol je uminuo i ubrzo poto je kamenje izalo izazvalo je reakciju u obliku prljavtine u mokrai. noi on je postao potpuno drugi ovek, oseajui se za 20 godina mlae i udei se jednostavnosti udotvornog delovanja prirode. Smesa sokova od mrkve, cvekle i krastavca daje nam izuzetno sredstvo za isceljujue ienje une kese, jetre, a takoe prostate i drugih polnih lezda. U to vreme neophodno je uzdravati se, bar neko vreme, od upotrebe koncentrovanog eera i skroba, kao i mesa da bi se dala mogunost organizmu da pree u normatno stanje. 2. VOE I JAGODIASTO VOE Poznato je da su lekovita dejstva biljaka uslovljena mnogim faktorima. Znanje lekovitim svojstvima ove ili one biljke omoguava da se ono iskoristi u lenju odreene bolesti. Od ogromnog broja biljaka - iscelitelja opisaemo lekovite osobine samo nekih. je voe i jagodiasto voe. Jestive biljke razlikuju se od nejestivih po tome to ne sadre otrovne i jako delujue supstance (od kojih mnoge nalaze primenu u medicini). Jestive biljke su osnovni izvor ugljenih hidrata, posebno dragocenih masti (koje sadre nezasiene masne kiseline), mnogih vitamina i drugih bioloki aktivnih supstanci, kojih nema u hrani ivotinjskog porekla, koje imaju lekovita i profilaktika svojstva. Dalje se opisuju lekovita svojstva voa, jagodiastog voa i povra, kao i njihova primena. Kajsije Kajsija sadri 20-27% eera, organske kiseline, salicinsku, jabunu, limunsku, provitamin 'A' (karotin), vitamine 'C' i 'B 12'. Kajsije su bogate solima kalijuma (305 mg% sadri se u sveim. plodovima i 1717 mg% u suenim), gvoa. Kajsije imaju lekovito dejstvo kod bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, kod gojaznosti. Suene kajsije su i diuretiko sredstvo. One su bogate fosforom i magnezijumom koji su neophodni organizmu za aktivan rad mozga. Nedavno su naunici jasno utvrdili njihov pozitivan uticaj na krvne sudove mozga. Kajsije poboljavaju pamenje i poveavaju radnu sposobnost mozga, bogate su mikro kalijumom neophodnim za srce, a takoe poveavaju hemoglobin u krvi koji doprinosi otpornosti organizma i pomau kod anemije.

20 Lubenice Lubenice sadre vitamine C, PP, Bb B2, karotin, celulozu, pektine, ugljene hidrate, soli kalijuma. One blagotvorno deluju kod bolesti bubrega (i kod kamena), kod bolesti srca i krvnih sudova, uz to i kod povienog krvnog pritiska, kao i kod atonije crevnog sistema. Lubenice izuzetno utoljuju e prilikom groznice i doprinose izbacivanju otrovnih supstanci iz organizma. Lubenice su nezamenljivo diuretiko sredstvo kod otoka vezanih za obolenja srca i krvnih sudova, kao i bubrega. Sok od lubenice ne samo da izbacuje iz organizma suvinu tenost, nego ga i opskrbljuje lako usvojivim eerom. Celuloza lubenice pospeuje peristaltiku probavnih organa, ubrzava izbacivanje vika holesterola. Dijetologija smatra da se dnevno moe uzimati 2 - 2,5 kg lubenice. Na primer kod postojanja kamena u bubrezima alkalnost mokrae pod uticajem supstanci koje se nalaze u lubenici poveava se, soli prelaze u rastvorivo stanje i izbacuju se zahvaljujul diuretikom efektu. U ovakvom sluaju treba nastojati da se ujednaeno uzima lubenica, aki nou. Nema bolje hrane za bolesnike od skleroze, kostobolje, artritisa i dijabetesa od lubenice. Bela repa Nezasiueno zaboravljena prehrambena i lekovita biljka. Sadri do 10% eera, 2% belanevina, vitamine , , i B2, pektine i slui kao dobar izvor gvoa za organizam. Sok od bele repe deluje kao sredstvo za iskalja-vanje. Primenjuje se i kod anemije sa deficitom gvoa, ateroskleroze, kod upalnih procesa plua. Sok od bele repe upotrebljava se i spolja kod gnojnih obolenja koe i kod opekotina jer ima izuzetno antimikrobno delovanje zbog prisustvafitoncida. Groe Groe je bilo poznato po svojim visokim lekovitim svojstvima jo u Mesopotamiji i Vavilonu pre 5500 godina. U Rusiju je groe uvezeno 1613. g. i od tada njegova populamost raste. Groe sadri kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, kobalt, vitamine C, P, PP, Bb B6, B12, karotin. Groe je bogato i ugljenim hidratima (1820%), organskim kiselinama (jabukovom, salicinskom, limunskom, ilibarskom, mravljom i dr.). Groe je efikasan diuretik, laksativno sredstvo i sredstvo za iskaljavanje, korisno kod bolesti bubrega, plua, jetre, kostobolje i hipertonije, takoe se upotrebljava i kao sredstvo za opte jaanje.

21 Sorte groa kao to su Izabela, Muskat, Kabarne, Hamburg imaju izraeno antimikrobno dejstvo. Sok od groa ima tonizirajue delovanje. Koristan je kod iscrpljenosti nervnog sistema i opte iscrpljenosti. Bogat je glukozom, ima diuretiko svojstvo, kao i svojstvo sredstva za izazivanje znojenja. Smanjuje sadraj holesterola u krvi. Ovaj sok se pije jedan sat pre jela tri puta dnevno. Poinje se od polovine ae soka a pred kraj kursa posle 1-1,5 mesec koliina soka dostie 2 ae za jednokratno uzimanje. Ne sme se uzimati u veim kolii-nama ukoliko postoji sklonost ka dijareji, dijabetesu, gojaznosti, iru eluca i hroninoj upali plua. Vinja Nju su upotrebljavali jo prvobitni Ijudi. Vinju su kultivisali u Kijevskoj Rusiji, odakle se proirila u Suzdaljskoj i Vladimirskoj kneevini, a u Moskvi je poznata od XVII veka. U SNG vinja posle jabuka zauzima drugo mesto po rasprostranjenosti. Sadri glikozu i fruktozu, vitamine , , karotin, organske kiseline, bakar, kalijum, magnezijum, gvoe, pektine. Vinja ima lekovito dejstvo kod malokrvnosti, bolesti plua, bubrega, kod ateroskleroze, opstipacije. Sok od vinje pogubno deluje na izazivae dizenterije, gnojnih infekcija - stafilokoka i streptokoka. Sok od nara Sok od nara je koristan zbog svog delovanja na opte jaanje organizma, koje je vezano za njegov uticaj na varenje i usvajanje hrane. On je biogeni stimulator koji lei bolesti pankreasa. Upotrebljava se kod malokrvnosti, u sluaju potrebe ienja krvi. Pije se po 0,5-1 ae soka tri puta dnevno 30-40 minuta pre jela. Potrebno je potovati odgovarajuu dijetu. Kurs leenja traje 2-4 meseca, zatim treba napraviti pauzu u trajanju od jednog meseca i ponoviti kurs, ali treba imati u vidu da on ima vezivni efekat i moe u nekim sluajevima izazvati opstipaciju. Sok se takce uzima kod eludano-stomanih poremeaja posle infekcijskih bolesti i posle operacije kao sredstvo za opte jaanje. Grejpfrut Sazrevajui u decembru plodovi grejpfruta izuzetno uvaju svu svoju dragocenost do jula. Poznati su njegovi visoki hranljivi i lekoviti kvaliteti -poboljanje varenja, sniavanje krvnog pritiska, normalizacija rada jetre, obnavljanje snaga organizma. Grejpfrut je dostojan saradnik limuna, ak ga

22 unekoliko i premauje poto ima prijatan ukus: treba samo znati da se sva gorina nalazi u pregradama izmeu delova koje treba otkloniti. Kod ateroskleroze, hipertonije i zamora uzimati po 0,25 ae, 20-30 minuta pre jela, a kod nesanice po 0,5 ae pred spavanje. Sok se uzima i u sluajevima slabog apetita i kod poremeaja procesa varenja. Kruka Kruka je poznata od praistorijskog vremena. Ova kultura se pojavila u drevnoj Grkoj pre tri hiljade godina. U Rusiju je kruka dospela iz Vizantije, a u Podmoskovlju su poeli da je gaje od XVI veka. Kruka sadri vitamine i Bb eer, celulozu, organske kiseline. Ima diuretiko i antimikrobno dejstvo, korisna je kod postojanja kamena u bubrezima i kod infekcije mokranih puteva. Dinja Dinja je bogata eerom (do 13%), vitaminima - , , karotinom, gvodem i celulozom. Korisna je kod opstipacije, ateroskleroze, hemoroida, bolesti krvi, bubrega, srca i krvnih sudova. Postoje podaci umirujuem (sedativnom) delovanju dinje na centralni nervni sistem. Vrtna jagoda Vrtna jagoda poseduje izuzetne hranljive i lekovite osobine. Bila je poznata Ijudima kamenog doba. Ali kultura vrtne jagode poela se iriti u Evropi tek od poetka XVIII veka, u Rusiji od vremena cara Alekseja Mihailovia. Vrtna jagoda sadri eer (do 15%), vitamine: C, grupe B, karotin, celulozu, pektine, kobait, gvoe, kalcijum, fosfor, mangan, limunsku, jabukovu i salicinsku kiselinu. Vrtna jagoda deluje kao faktor na opte ozdravljenje organizma. uveni poznavalac narodne fitoterapije M.A. Nosalj pie: "Kod skleroze, povienog krvnog pritiska, opstipacije, stomanih obolenja i dijareje - vrtna jagoda je efikasno sredstvo. Mnogi oblici starih zaputenih ekcema, (gnojni ekcemi i ekcemi sa pukotinama, krastama i irevima neprijatnog mirisa) koji se nisu izleili raznim skupim sredstvima, uspeno su izleeni jagodom. Iz line prakse i posmatranja dolazim do zakljuka da se ona treba i mora jesti tako mnogo da bi tree nedelje toliko dosadila da ovek mora naterati sam sebe da je jede. Dajte je deci, dajte mnogo. Ne alite novac za nabavku jagoda. Ne smatrajte je za besmislicu ili luksuz, ve je smatrajte za neophodnu." Vrtna jagoda normalizuje poremeenu razmenu materija, pomae kod bolesti srca, krvnih sudova, eludano-stomanog trakta. - ira eluca, upale une kesice i kamena u njoj, kod stomanih infekcija, kod bolesti bubrega, malokrvnosti, Bazedove bolesti jer blagotvorno deluje na razmenu joda u titnoj lezdi. Ova jagoda poseduje antlmikrobnu aktivnost u odnosu na uzronike stomanih infekcija, streptokoke i viruse gripa. Ogrozd

Ogrozd ili "severno groe" poznat je u Rusiji od XII. veka. Sadri eer (do 14%), organske kiseline, pektine, tanin. Lekovitu dragocenost ogrozda poveavaju bakar, gvoe, fosfor, vitamini grupe , , , i karotin. Ogrozd ima blagotvomo dejstvo na metabolizam, a takoe je dobro diuretiko i laksativno sredstvo, pomae kod anemije izazvane deficitom gvoa. Maline Malina sadri eera (9-10%), gvoe, bakar, kalijum, pektine, celulozu, tanin, organske kiseline - jedna od njih je salicinska koja deluje na sniavanje temperature, vitamine C, Bu B12, PP. Kao lekovito sredstvo malina se koristila jo u drevnoj Grkoj i u Rimu. Malina je korisna kod malokrvnosti i bolesti eludano-stomanog trakta, kod ateroskleroze, bolesti bubrega, hipertonije. Fitonicidi maline su pogubni za stafilokoke, za kvasne i plesne gljivice. U narodnoj medicini plodovi i sok maline upotrebljavaju se kao sredstvo za izazivanje znojenja i smanjenje temperature kod prehlade i groznice. Sok od breskve Sok od breskve uzima se kod poremeaja sranog ritma, malokrvnosti, bolesti eluca sa smanjenom kiselou, kod opstipacije. Uzima se po 0,5 ae soka 15-20 minuta pre jela. Indikovan je kod alergijskih stanja, dijabetesa, gojaznosti. Oskorua Oskorua se od najstarijih vremena korisi kao lekovita biljka. U njoj se nalaze vitamini , , , , karotin, glikoza i fruktoza, organske kiseline, tanin.

24 Oskorua je lekovita kod hipertonije, ateroskleroze, poseduje diuretiko delovanje i doprinosi obnavljanju krvi. Sok od oskorue se u narodnoj medicini koristi kod hemoroida, gastritisa sa smanjenom kiselou. Fitonicidi oskorue su pogubni za stafilokoku, salmonelu, plesne gljivice. Iz oskorue je izdvojena sorbinska kiselina koja ima baktericidna svojstva i koja se primenjuje u konzervaciji sokova i povra. Svei plodovi i sok od oskorue primenjuje se kod dizenterije (po 100 gr. plodova uzimati tri puta dnevno 20-30 min. pre jela) Sok od isceenih plodova piti po 1/4 ae 2-3 puta dnevno 30 min. pre jela. Oskorua sa crnim plodovima Poslednjih godina oskorua sa crnim plodovima stie sve veu popularnost. I to je pravedno. U njoj se nalaze vitamini C, Bb E, P, PP, karotin, eer (do 8%) organske kiseline, mangan, bakar, bor, jod, magnezijum, gvoe. Oskorua crnih plodova je efikasna kod hipertonije i ateroskleroze. U klinikamaOmskog medicinskog iznstituta 70 bolesnika sa hipertonijom leili su sokom od crne oskorue. Sok je davan po 50 ml. tri puta dnevno u toku 1-1,5 meseca. Kod veine bolesnika (75%) u potpunosti su prestale glavobolje, poboljao se san, arterijski pritisak krvi spustio se do normale. Fitoncidi crne oskorue spreavaju razvoj stafilokoka i klica dizenterije. ljive ljive zasluuju panju kao lekovite. One su prirodni hibrid ranke i divlje ljive. One sadre do 16% eera, pektine, kalijum, vitamine , 1( , karotin, organske kiseline. ljive (posebno suene) imaju izraeno laksativno i diuretiko delovanje, imaju lekoviti uticaj kod ateroskleroze, upale une kese, bolesti jetre, srca, bubrega i povienog krvnog pritiska. Bundeva Bundeva je jedno od najboljih diuretikih sredstava od jestivih biljaka.Ona sadri soli kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvoa, a takoe eer, vitamine C, B1( B2, PP, karotin, belanevine, celulozu. Iz bundeve je izdvojena supstanca koja spreava razvoj klice tuberkuloze. Seme od bundeve je popularno sredstvo protiv glista. Bundeva je posebno korisna kod bolesti srca, bubrega, gojaznosti, hepertonije, opstipacije i upale une kesice.

25 Crna ribizla Crna ribizla je izuzetno korisna, posle ipuraka zauzima drugo mesto po sadrini vitamina C, (do 300mg%). Ona takoe sadri vitamine , karotin, kalijum, gvoe, limunsku, jabukovu i druge organske kiseline, pektine, tanin, eer (do 16%). rn ribizla lekovito deluje kod ira eluca, gastritisa sa smanjenom kiselou, ateroskleroze, bolesti bubrega, poremeaja metabolizma, malokrvnosti. Fitoncidi crne ribizle su aktivni u odnosu na stafilokoke, gljivice, uzronike dizenterije i difterije. Vodena tinktura crne ribizle za 10 puta uveava antimikrobnu aktivnost tetraciklina, penicilina, biomicina i drugih antibfotika. Sok od crne ribizle unitava viruse gripa A2 i B. rn ribizla primetno poveava imunitet. Eksperimentalno rn ribizla je za 5 puta poveala broj preivelih ivotinja koje su bite zaraene stafilokokom. Borovnica Borovnica po sadraju mangana prevazilazi sve drugo jagodiasto voe, voe i povre. U njoj su sadrani vitamini C, Bu B2, karotin, tanin, pektini, eer (5-6%), jabuna, kininska, ilibarska i mlena kiselina. Borovnica ima iroku primenu kod bolesti eludano-stomanog trakta, gastritisa eluca sa smanjenom kiselou, kod stomanih infekcija, hepatitisa, a takoe i malokrvnosti, kamena u bubrezima, kostobolje, reumatizma, konih bolesti. Poto borovnica poboljava vid preporuuje se osobama.ija profesija zahteva dobar vid. Borovnica sniava koncentraciju eera u krvi i zato je korisna kod dijabetesa. Dugo uzimanje sveih borovnica pomae kod opstipacije. Fitoncidi borovnice pogubno deluju na klice dizenterije, stafilokoka, uzronike difterije i stomanog tifusa. Jabuke Najrasprostranjenija voka u naoj zemlji je jabuka. Nju oveanstvo poznaje od najstarijih vremena. Jabuku su poznavali u Egiptu, Palestini, Grkoj, Rimu. U Rusiji prvi vonjaci jabuka pojavili su se u Kijevu na teritoriji Kijevsko-Peorske lavre za vreme Jaroslava Mudrog. Jabuke sadre vitamine C, Bb B2, P, E, karotin, mnogo kalijuma, gvoa, mangana, kalcijuma, pektina, eera, organskih kiselina. Izuzetno su sredstvo protiv skleroze. Efikasne su protiv stomanih infek-cija, bolesti srca, bubrega, hipertonije, gojaznosti, malokrvnosti, kostobolje,

26 kamena u bubrezima. U ovom poslednjem sluaju preporuuje se da se pije napitak priprmljen od suene kore jabuka (1 supena kaika praka od kore na au vrele vode). Kisele sorte jabuka preporuuju se kod dijabetesa. Fitoncidi jabuka aktivni su u odnosu na izazivae dizenterije, stafilokoka, virusa gripa 'A'. Antimikrobna aktivnost ploda poveava se od periferije ka centru. Lekari preporuuju upotrebu jabuka u periodu posle infarkta. Sok od jabuka Ovaj sok dobro uvruje sistem srca i krvnih sudova, koristan je za Ijude koji se bave umnim radom. Postoji u njemu prilino dosta elemenata koji stvaraju krv. Kod gojaznosti pravi se smesa sokova: od jabuke - 100ml., od dinje - 50ml., od paradjza - 5ml., od limuna 25ml. Koristi se takoe kod avitaminoze i malokrvnosti. U sluajevima ateroskleroze, hipertonije, gojaznosti, bolesti une kese uzimati po 0,5 ae 15-30 min. pre jela. Kisele sorte uzimaju se kod bolesti eluca sa snienom kiselou i kod opstipacije. Neke divlje jestive biljke koje imaju lekovita svojstva Poznato je mnogo biljaka koje imaju visoka prehrambena i lekovita svojstva, ali u kulturu nisu uvedene. Mogunosti da se iskoristi flora jo nisu iscrpljene. Na primer, samo u Sibiru izbrojano je 250 vrsta jestivog bilja ne ubrajajui peurke i vodene biljke. je ogroman izvor prehrambenih i lekovitih resursa. Naveemo podatke nekim jestivim divljim biljkama koje imaju lekovita svojstva. Iirot (vodeni bour) Sadri askorbinsku kiselinu, smolu, skrob, etarska ulja, (kamfor), tanin. On pojaava sekreciju solne kiseline u elucu, sniava arterijski pritisak (ako je povien), deluje sedativno i slui kao dobro srdestvo za iskaljavanje. Iirot je koristan kod gastritisa sa smanjenom kiselou, kod bolesti plua, poremeaja jajnika, kod patolokog klimaksa i kod sniene potencije. Iirot se koristi kao aromatini dodatak prilikom peenja hleba, kao i kod pravljenjavonih sokova. Beli glog U jestivim plodovima nalaze se flavonoidi, organske kiseline, meu njima askorbinska, karotin, pektini, fruktoza, skrob, saponini.

27 Iz belog gloga dobija se dragoceno sredstvo za srce koje poboljava rad sranog miia. Koristan je kod ateroskleroze, hipertonije, aritmije srca i srane slabosti. U ishrani se koriste plodovi belog gloga. Od suenih samlevenih plodova pomeanih sa maslacem dobija se koristan i ukusan fil za kolae. Plodovi sa liem mogu se koristiti za aj. Kupina Plodovi kupine sadre glukozu, fruktozu, vitamin C, karotin, organske kiseline, tokoferole. Plodove kupine u nekim zemljama, na primer u Poljskoj koriste kod upale zglobova, bolesti bubrega i mokrane beike, kod dijabetesa i kolitisa. Ona takoe poseduje dejstvo opteg jaanja organizma. Od plodova kupine sprema se slatko, sirup, voni sok i fil za kolae. Lie se moe kuvati umesto aja, a takav napitak je koristan kod bolesti eluca i jetre. Kalina (ibikovina) Plodovi sadre eer, vitamin C, pektine, organske kiseline, a meu njima baldrijanovsku i izobaldrijanovsku kiselinu koje imaju izraeno sedativno dejstvo na centralni nervni sistem. Ovi plodovi takoe imaju diuretiko dejstvo kao i izazivanje znojenja, pojaavaju kontrakcije srca, pomau kod bolesti eluca. Plodovi kaline imaju gorkast ukus i mogu izazvati povraanje, zato ih treba brati posle prvih mrazeva kada gorina nestaje. Od njih se prave sokovi, slatko, kompoti. Kopriva Kopriva sadri vitamine , K, B2, karotin, pantotensku kiselinu, hlorofil, soli gvoa, kalijuma, kalcijuma, sumpor, eer, belanevine. Kopriva poveava zgruavanje krvi, poveava koliinu hemoglobina i eritrocita, smanjuje koncentraciju eera u krvi, daje diuretiki efekat, kao i efekat breg zarastanja rana i opteg jaanja organizma. Korisna je kod krvarenja, anemije, ateroskleroze, bolesti bubrega i mokrane beike, jetre i une kese, kod hemoroida, tuberkuloze, poremeaja razmene materija u periodu oporavljanja. Kopriva je dragocena prehrambena namirnica. Od mladih listova sprema se ukusna i hranljiva orba, kao i salata. Sem toga, lie se posoljeno koristi, kao to to rade na Kavkazu, u obliku zaina za jela od mesa.

iak Koren ika sadri polisaharide, insulin koji se pretvara u fruktozu u kiseloj sredini, belanevine, etarska ulja, tanin, vitamin iak deluje kao izaziva znojenja, a takoe i kao diuretik. Ekstrakt iz korena normalizuje sastav krvi, smanjuje u njoj koncentraciju eera, njegovi alkaloidi spreavaju rast malignih tumora. U hrani se koristi koren biljke koji ima lekovito dejstvo kod kostobolje, reumatizma, upale une kese, bolesti eluca. Koren ika dinsta se na masnoi, pee i koristi za pripremanje predjela, a od mladih se priprema salata. Medunika U njoj su otkriveni mangan, soli kalijuma, gvoa, kalcijuma, vitamin C, karotin, rutin. Medunika deluje protiv upala, kao diuretik, ubrzava zarastanje rana, stimulie stvaranje krvi, aktivira delovanje vitamina B 1, regulie rad lezda sa unutranjim luenjem. Medunika se koristi kod bolesti plua, bubrega, krvi i kao sredstvo za zarastanje rana. Od nje se prave predjela i salate. Maslaak Jestivo lie maslaka sadri karotin, vitamine , 2, holin, nikotinsku kiselinu, kalcijum, kalijum, mangan, gvode, fosfor. Maslaak pomae kod hroninih bolesti jetre, kamena u unoj kesi i u bubrezima, kod ateroskleroze, i kod upalnih procesa bubrega. Od lia maslaka sprema se salata (sakuplja se do pojave stabaoceta u maju) prethodno se prelije osoljenom vodom radi otklanjanja gorine. Od prokuvanih listova priprema se pire. Naalost, maslaak ima neprijatnu osobinu - apsorbuje iz izduvnih gasova olovo, to ga ini neupotrebljivim za ishranu ako se sakuplja u blizini puteva i eleznikih pruga. Rusomaa (obanska torbica) Ova biljka sadri vitamine C, K, holin, organske kiseline. Rusomaa pomae kod krvarenja, kod bolesti jetre, bubrega, kod poremeaja razmene materija, lenje peristaltike creva i patolokog klimaksa.

29 U ishrani se moe koristiti lie. Poznavaoci tvrde da su posebno nenog ukusa mladi izdanci. Od njih se pravi salata, spremaju orbe, peku se sa mesom. Lie se moe ostavljati i due soljenjem i suenjem. Bor - obian Igliasto lie sadri vitamine C, K, B 2, P, karotin, tanin, organske kiseline, skrob. Pupoljci bora imaju diuretiko dejstvo, a takoe pomau kod iskaljavanja. LEENJE PROIZVODIMA PELARSTVA Proizvodi pelarstva ovek se poslednjih godina sve vie obraa prirodi i njenim korisnim pojavama, kao, na primer, lekovitim biljkama, raznim korisnim prirodnim namirnicama, meu njima i pelarstva: med, propolis, mle, polen itd. Propolis Jo od prastarog doba propolis je poznat kao lekovito sredstvo. Propolis poseduje antiseptiko, regenerativno i antibakterijsko svojstvo. Zato medicina koristi sledea bioloka i farmakoloka dejstva propolisa: baktericidno, antibiotiko, antivirusno, antigljivino, antitoksino. Narodna medicina uveliko koristi ovaj udotvorni produkt pelarstva. Med Ovaj produkt pelarstva ima bogat sadraj glukocida, koji se sa gledita hemije dele na glikozu, glukocide i ozane. Sastav meda: fruktoza - 36 %, glikoza 32 %, saharoza - 2 %, disaharid -8 %, voda - 20 %, mineralne soli - 2 %. Zahvaljujui bogatom sadraju ugljenih hidrata med predstavlja veoma vanu energetsku namimicu u ishrani. Med treba da upotrebljavaju svi: odrasli, posebno kod velikih fizikih naprezanja, sportisti, deca u periodu rasta i starije osobe. Sa terapeutske take gledita vrednost meda objanjava se sa tri faktora: prirodom eera, prisustvom polena i mlea u medu, uticajem antibiotika iz tela pele. Med se kao medikament preporuuje Ijudima svih doba - od bebe do duboke starosti. Kod ovih poslednjih med se preporuuje kod svih otrih bolova (trbuni tifus, bolesti disajnih puteva, utica) za zaslaivanje aja. Velike doze meda preporuuju se bolesnicima sa sranim nedostacima. Poznati kardiolozi preporuuju primenu mednih

30 rastvora sa ubrizgavanjem insulina za stimulaciju miokarda. Med se preporuuje svim Ijudima kod kojih sa godinama stari srani mii i modifikuje se u veem ili manjem stepenu. Polen Analiza ovog produkta je pokazala da on sadri 27 9l9tnenata: natrijum, kaiijum, nikal, titan, vanadijum, hrom, fosfor, cirkon, berilijum, bor, cink, olovo, srebro, arsen, kalaj, galijum, stroncijum, barijum, uranijum, silicijum, aluminijum, magnezijum, mangan, molibden, bakar, kalcijum, gvode. Polen se preporuuje kod fizike iscrpljenosti, anemije i u periodu oporavka bolesnika. Ipak, pre poetka kursa leenja treba se konsultovati sa lekarom. Neki medicinski strunjaci upozoravaju da uzimanje velike koliine polena moe izazvati poremeaj ravnoteg vitamina u organizmu. Zato je posl9 isteka kursa Ie9nja potrebno napraviti pauzu. Polen daje dobre rezultate u sluaj9vima depresij9 i impot9ncije. On regulie funkcije stomaka kod dijareje i opstipacije. Koliina hemoglobina raste vgoma brzo i uvek je izraeno znatno poboljanje opteg stanja, a sve to zbog njegovog antianemijskog delovanja. Mle Visoko hranljivi produkt sa visokim sadrajem proteina i vitamina. Mle povoljno deluje na kotanu sr, uveava prenik eritrocita istovremeno sa poveanjem broja retikulocita i koliine hemoglobina, a takoe sa promenom sadrine gvoa u krvi. U terapeutskoj praksi optimalna doza mlea iznosi 5-10 mg. Zahvaljujui sadrini proteina, aminokiselina, vitamina, etarskih ulja, ugijenih hidrata i acetil-holina mle se preporuuje za leenje neurastenije, anemije, reumatizma, bronhitisa, opadanja kose. Pelinji otrov Pelinji otrov - je izluevina otrovnih lezda pela. On se lui iz konaste lezde aparata sa aokom kod radne pete. Tim otrovom ona paralie svoje neprijatelje. Apitoksin je, ustvari, ukasta gusta tenost kisele reakcije. Ima otar miris, gorka je i vrua. Neki Ijudi loe ili sasvim ne podnose ujed pele i prinueni su datrae medicinsku pomo. Hemijski sastav za sada nije u potpunosti prouen. Otrov sadri masne supstance, belanevine i mikroelemente. Od njega se proizvodi niz medicinskih preparata.

31 PROPOLIS Propolis - novo leenje iz porodice pela Svima su poznata udesna ozdravljujua svojstva pelinjeg meda, polena, koji pele sakupljaju sa biljaka u cvetu, pelinjeg otrova i mlea. propolisu se malo zna. Poslednjih godina od strane progresivnih naunika-lekara iz riznice narodne medicine uzeto je novo, neobine efikasnosti lekovito sredstvo -propolis ili pelinji lepak. Na drugoj Lenjingradskoj naunoj konferenciji primeni produkata pelarstva u medicini i veterinarstvu naunici-lekari iz Kazanja, Lenjingrada, Odese, Simferopolja i drugih gradova podneli su 20 referata udesnim, poraavajuim po svojoj lekovitoj snazi svojstvima propolisa. Tamo gde nikakva, najvemija medicinska sredstva ne pomau, preparati sa propolisom su leili, davali velika olakanja bolesnicima. Propolis poseduje najvie baktericidno i antimikrobno dejstvo (sposobnost ubijanja mikroba izazivaa bolesti). Ako su u prolosti lekari vidari leili propolisom samo rane i ireve, u sadanje vreme lekari imajui znanje, laboratorije, sredstva za analizu i sintezu obznanili su dijapazon njegovih lekovitih svojstava i delovanja. Propolisom se lee sve kone boiesti, obine rane i rane koje dugo ne zarastaju, koni irevi, ir eluca i duodenuma, ginekoloke bolesti upalnog karaktera, hemoroidi, kijavica, grip, neuritis, radikolitis (Iijas), tuberkuloza (za4-10 meseci). I sada pele ivei u ramnim konicama, automatski, instiktivno prekrivaju svojim lepkom-propolisom zidove, dno, plafon konice, zaptivaju njime rupice i privruju ramove sa saem uz zidove i plafon konice. Sluajno dospele insekte u konicu okivaju i nemajui snage da ih izvuku iz konice prekrivaju ih slojem lepka a mrtva ivotinja mi, zmija i sl. godinama lei balsamovana u tom udesnom sarkofagu bez truljenja i razlaganja. I, eto, propolis - jedno od uda iz porodice pela razumom naih progre-sivnih lekara sigurno ulazi u praksu medicine, leei najtee bolesti oveka i olakavajui njegove patnje. Na osnovu materijala druge Lenjingradske konferencije, a takoe i materijala mnogih tampanih izvora sastavljena je beleka pripremanju najjednostavnijih preparata propolisa i leenja propolisom. Mast na vazelinu, svinjskoj masti, ribljem ulju i salu (za mazanje i utrljavanje). 10 % mast: 1. opekotine i promrzline 2. Za hemoroide Za

32 3. Kod kijavice - unoenjem u nos na 15-20 min. tamponom od vate ili tapiem, ili po 2-4 kapi tenog preparata u svaku nozdrvu 4 puta dnevno. 4. U ginekologiji: kod upalnih procesa - kolpitisa, endocervitisa, kod ranice grlia materice itd. U vaginu se stavlja tampon sa propolisnom mau da dobro nalegne na povrinu ranice. Tampon se uklanja posle 1012 sati. Leenje 10-12 dana. 15% mast: 1. Za brzo zarastanje rana, posekotina i ozleda koje dugo ne zarastaju, gnojnih rana i kod modrica od udara. 2. U dermatologiji: kod bubuljica, ospe, gnojavica, konog svraba, ranica i ireva sluzokoe nosa, usta, upale kapaka. 1. Kod jakih opekotina i promrzlina (posle 10% masti). 20% mast: 1. Kod gljivinih obolenja 2. Kod ekcema 3. Kod furunkula (potkoni ir), crnog prita 30-40% mast 1. Kod crvenog vetra (mazanje i utrljavanje) 2. Kod Iijasa i oteenja perifernog nervnog sistema (ekstremiteta) utrljavati i zagrevati. PROPOLIS - PRODUKT PELARSTVA Propolis (od gr. pro + polis) - pelinji lepak - (zaptivati, lepiti) je lepljiva smolasta supstanca prijatnog mirisa, zelenkasto-braonkaste boje koju sakupljaju i proizvode pele. nije prehrambeni produkt; pele ga koriste za premazivanje otvora u konici, za smanjivanje ulazno-izlaznog otvora na konici, za poliranje elija u sau i njihovo uvrivanje, pokrivaju njime unutranjost, to doprinosi boljem uvanju toplote gnezda, balsamuju tetoine koje dospeju u konicu. U jesen, pripremajul se za zimu, pele ga u velikim koiiinama ostavljaju. Poreklo i hemijski sastav propolisa nisu sasvim proueni. Ipak, mnogi tvrde da osnovni deo propolisa pele sakupljaju sa lepljvih pupoljaka drvea, koji izluuju smolaste supstance i sa polenskih zma. Sastav pelinjeg lepka (propolisa nije isti; u proseku on sadri : smola i balsama 55%, etarskih ulja 10%, voska 30%, polena 5%, a sem toga u njegov sastav ulaze i aromatine supstance. Propolis, kao to je gore istaknuto, poseduje visoko antimikrobno dej-stvo, spreava razvoj procesa

33 truljenja, unitava mikrobe. Zahvaljujui ovim osobinama on od davnina ima iroku primenu u medicini kod leenja konih bolesti, tuberkuloze u obliku propolisne masti ili alkoholnog rastvora. Koristi se i u veterinarstvu u leenju ivotinja, a sem toga ima i niz tehnolokih primena, posebno u industriji boja i lakova za izradu laka kojim se prekrivaju povrine ianih muzikih instrumenata i drvenog posua - ae, kaike, inije; nalazi primenu i pri izradi piastinih proizvoda. Propolis se uzima struganjem dletom sa gornjih i bonih gredica rama. Treba ga sakupljati pregledavi konicu, jer se za njega lepi velika koliina razliitog otpada, to je veoma dobra sredina za parazite. Prilikom sakupljanja propolisa vosak se obavezno odvaja. Propolis treba uvati u tamnoj prohladnoj prostoriji, a takoe treba uzeti u obzir da prilikom njegovog stajanja dolazi do izvesne promene hemijskog sastava, mada znaajnije smanjenje njegovih antimikrobnih delovanja nije otkriveno.Pri smanjivanju temperature (nie od nule) propolis postaje izuzetno krt, otvrdne kao kolofonij. Temperatura topljenja je 65 C, potpuno se topi u etaru, i slabo u alkoholu. Priprema kreme Vazelin ili vazelin sa limunom, lanolin, riblju mast, topljeni maslac i sl. zagrejati do kljuanja u emajliranoj posudi, skloniti sa.vatre i dodati sitni narezan propolis. Smesa se neprekidno mea u trajanju od 30 min. na temperaturi od 80 C i u vrelom stanju cedi se kroz jedan sloj gaze i razliva po teglicama. Mast se uva nekoliko godina. Propolis natopljenom maslacu 10% koncentracije 1. Kod ira eluca i dvanaestopalanog creva uzimati 1 -1,5 sat pre jela po 10-15 gr.(kaiica za kafu). U toku lenja biti na strogoj dijeti, uzimati usitnjenu hranu da bi se izbegla povreda ira. Leehje traje 3 4 nedelje.Moe se takoe uzimati ekstrakt propolisa po 20 kapi u vodi. 2. Kod bolesti plua, tuberkuloze plua i upale krajnika 2 - 3 puta dnevno po 10 - 15 gr. propolisa na topljenom maslacu 1 - 1,5 sat pre jela. Leenje kod tuberkuloze od 4 - 10 meseci. L) toku lenja koncentraciju poveati sa 10 do 15%. Priprema propolisa na topljenom maslacu 1 kg. maslaca zagrejati do kljuanja, skinuti sa vatre, dodati izrezan propolis 100-150 gr. u zavisnosti od koncentracije i meati 20 - 30 min. na temperaturi 80C.

34 Primena ekstrakta propolisa Ekstrakt: 20gr. usitnjenog propolisa na 10 ml. 70% alkohola ostaviti da odstoji tri dana na sobnoj temperaturi i s vremena na vreme promukati flaicu sa sadrajem. Posle tri dana ekstrakt procediti kroz jedan sloj gaze. Ekstrakt propolisa uzima se kod tuberkuloze (umesto propolisa na maslacu), kod upale krajnika, kod upale srednjeg uha, (ukapa se tri puta dnevno po tri kapi). Kod ira eluca i duodenuma uzima se po 20 kapi u toploj vodi ili mleku 1 -1,5 sat posle jela 2 - 3 puta dnevno. Samo propolis 1. Za otklanjanje uljeva: lepinjice od istog propolisa veliine zrna graka staviti na ulj i zaviti. Posle tri dana skinuti a ulj otsei. 2. Kod gripa i angine: kako kod bolesti tako i preventivno, parence propolisa veliine zrna graka drati u ustima povremeno prebacujui sa jednog kraja na drugi, nou skloniti iznad desni. Drati 24h. 3. Kod zubobolje: drati parence propolisa veliine zrna graka pored korena obolelog zuba. Preparati od propolisa ubijaju izazivae tuberkuloze, difterije, sifilisa, patogenih gljivica, streptokoka, stafilokoka i dr. Etarsko ulje propolisa po snazi anestetikog delovanja prevazilazi delovanje kokaina za 5,5 puta, novokaina za 52 puta. Farmakoloki komitet Ministarstva zdravlja SNG ozakonio je primenu propolisa u stomatologiji u obliku 2 - 4% rastvora za lokalnu primenu. Alkoholni rastvor propolisa koristi se kao analgetik prilikom pojave osetljivog dentina (zubne kosti) utrljavanjem vatnim tamponom u trajanju od nekoliko minuta. Anestezija traje 10-15 min., komplikacija nema. Docent Karimov pie: "Propolis ili pelinji lepak ima iroku primenu u medicini i uopte nije tetan za organizam oveka. Prilikom unutranje primene masti na propolisu konstatuje se opte poboljanje, dobro raspoloenje, dobar san i dobar apetit". PRIMENA PROPOLISA U LEENJU NEKIH BOLESTI Leenje bronhitisa, upale sluzokoe nosa i dunika Nain inhalacije propolisom koji se moe koristiti u kunim uslovima sastoji se u sledeem: 60gr. propolisa i 40gr. voska staviti u aluminijumsku olju zapremine 300ml., a zatim ovu u drugu veliku posudu sa vrelom vodom. Propolis i vosak se rastope u takvim uslovima, fitoncidi propolisa sa

35 parom se podiu. Preporuuje se ovakvu inhalaciju izvoditi ujutro i uvee po 10-15 min. Propolis u leenju upale vagine i grlia materice Prilikom leenja upale vagine i grlia materice koja je izazvana trihomonisom, patogenim gljivicama ili meovitim bakterijskim infekcijama koristi se 3% rastvor propolisa u 96% etil-alkoholu. Baktericidno dejstvo frakcije etil-alkohola - 3mg/ml hranljive sredine ispitano na "stafilokokus piogenes. 7 -10 dana, preparat se koristi jednom dnevno. Upala sluzokoe usne upljine Upala sluzokoe usne upljine veoma je rasprostranjeno obolenje, koje zahteva dugo teenje. Dobar rezultat dao je novi preparat pripremljen na osnovu propolisa. Nain pripremanja preparata: 50gr. dobro oienog i usitnjenog propolisa preliti sa 60ml. 70% etilalkohola i 20 ml. etra. Ovu smesu ostaviti nekoliko dana u posudi od tamnog stakla, dobro zatvorenu i povremeno promukati. Posle rastvaranja smesu procediti kroz gazu, a dobijeni filtrat koristi se kao osnovni preparat za leenje. Moe se koristiti bez dodatne obrade, ali ako se ele ukloniti tvrde supstance smesu treba ostaviti na jo nekoliko dana. Takva tenost se koristi za pravljenje sledeih preparata: Filtrat propolisa Med sa 2% mleom Riblja mast 50gr. 5gr. 2gr.

Dobijena smesa se dobro izmea i sipa u posudu od tamnog stakla. Pre primene preparata sluzokou koliko je mogue prosuiti. uti tanak sloj koji se stvara otporan je u toku 24 sata, postepeno ga pljuvaka rastvara. Nain primene: obolelo mesto detaljno oistiti peroksidom vodonika i prosuiti mlazom toplog vazduha, zatim pincetom naneti nekoliko kapi rastvora preparata dok se ne stvori celoviti tanak sloj. Posle toga obolelo mesto se ponovo sui slabim mlazom toplog vazduha; pri tom alkohol i etar isparavaju. Stvara se tanak sloj koji ima ulogu zatitnog "zavoja", koji je stabilan u naredna 24 sata. Ovaj postupak se ponavlja svakodnevno u toku 3-4 dana do potpunog izleenja.

36 Angina Najefikasnije sredstvo protiv angine u bilo kom stadijumu - jeste propolis. Brzo pomae samo propolis visokog kvaliteta; on treba da izazove u ustima oseaj peenja i malu utrnulost jezika. U svim ostalim sluajevima neo-ieni vosak koji se daje kao propolis i ima jak cvetni miris je bezvredan. Za leenje angine potrebno je polako vakati posle jela pare propolisa veliine nokta. U toku dana potrebno je pojesti 5gr. Ako se uzima propolis angina prolazi za dva dana bez komplikacija, koje su karakteristine za ovu bolest. Ispiranje vodenim ili alkoholnim rastvorom propolisa Za pripremu alkoholnog rastvora propolisa (njega uvek treba imati u kunoj apoteci) treba usitniti lOgr. dobrog propolisa i pomeati ga sa 100ml. alkohola, drati na tamnom mestu (obavezno na sobnoj temperaturi, jer propolis gubi svoje osobine prilikom hlaenja) u trajanju od j'edne nedelje. Ako je potrebno hitno pripremiti rastvor, onda veoma isitnjen propolis pomeati sa alkoholom (1:10), staviti na paru i zagrejati do 40C, ne vie. p'osle toga u toku nekoliko sati povremeno promukati flaicu sa smesom. uvati rastvor propolisa u tamnoj flaici. Za dobijanje vodenog rastvora za ispiranje alkoholni rastvor treba pomeati sa toplom vodom: 10ml. alkoholne smese na 10ml vode. Za malu decu koliinu alkoholnog rastvora treba smanjiti do 5ml. Sa tinkturom od propolisa (nekoliko kapi) korisno je u toku bolesti piti ajsamedom. Upala gornjoviline upljine Uzavreti vodu u loncu, dodati 0,5 kaiice 30% tinkture propolisa, uviti se i disati neko vreme iznad lonca. Leenje bolesnika sa jakim i hroninim kolitisom U leenju jakog i hroninog kolitisa koristi se 20% rastvor propolisa u 70% etil-alkoholu. Uzima se po 40 kapi alkoholnog rastvora propolisa u ai tople vode ili mleka jedan sat pre jela tri puta dnevno. Potrebno je biti na dijeti.Trajanjekursa 20-30 dana. Leenje jakih upala srednjeg uha propolisom Hronina gnojna obolenja srednjeg uha opasna su zbog komplikacija koje izazivaju, poto mogu dovesti do gubitka sluha.

37 Za leenje hroninih obolenja i jakih upala srednjeg uha koristi se 30% alkoholni rastvor propolisa u 70% alkoholu. Detaljno oistiti ui od gnoja, umetnuti u sluni kanal umoene u rastvor propolisa cevice od gaze lako ih pritiskajui. Sledeeg dana ponoviti proceduru. Proseno trajanje leenja je 10-15 dana (zavisno od teine procesa). Smatra se da je proces uminuo ako je upljina uha suva i nema luenja mesec dana po zavretku leenja. Leenje nagluvosti propolisom { Za leenje nagluvosti koristi se 30-40 % alkoholna tinktura propolisa u smesi sa biljnim uljem (najbolje maslinovo ili od kukuruza) u odnosu 1:4. Mukanjem smese dobija se ujednaena tenost - uljano - alkoholna emulzija propolisa. Pre upotrebe tenost treba promukati. Leenje se izvodi unoenjem u sluni kanal cevica od gaze, natopljenih emulzijom. Deci starijoj od 5 godina - svakodnevno uvee u trajanju od 10-12 sati (10-14 procedura), odrasli - svaki drugi dan 36-38 sati (10-12 procedura). Hronini prostatitis Propolis ima dobar terapeutski efekat u leenju hroninog prostatitisa i otklanja njegove simptome antibakterijskim dejstvom, a takoe i izraenim anestetikim, protivoupalnim, resorbsujuim i regenerativnim delovanjem Za leenje se koristi 'suppositorius' - u obliku sveice od ekstrakta propolisa koji se dobija isparenjem (40gr. propolisa i 200ml. 96% alkohola. 'Sveice' se unose u rektum jednom dnevno u veernjim satima. Leenje se satoji od dva do tri kursa u trajanju od po 30 dana sa jednomesenim intervalom izmeu njih. Hronini faringitis (upala grla) Hronina upalna obolenja sluzokoe drela veoma su rasprostranjena. Bolesnici koji pate od ove hronine bolesti esto se ale na suvou u grlu, grebanje, oseaj stranog tela u drelu, na suv kaalj, na sakupljanje lepljive sluzi uz istovremenu suvou. Propolis utie na tok biolokih procesa u tkivima organizma, poseduje antimikrobno, protivupalno i anestetiko dejstvo. Takoe aktivira proces obnavljanja. Uzimati ekstrakt propolisa u odnosu jedan deo ekstrakta na dva dela glicerina ili ulja i dobro pomeati. Kod hroninog faringitisa siuzokou nosa, usta drela, prethodno je dobro oistivl od sluzi, premazati dobijenom

38 smesom u toku 10-15 dana jednom dnevno. Za jednu aplikaciju potrebno je 2-2,5 gr. Primena propolisa kod bolesti ira Propolis se koristi u leenju ira eluca i duodenuma. Preporuuje se primena propolisa u dva lekovita oblika - u obliku alkoholnog rastvora i propolisa na ulju. Koristi se 10% alkoholni rastvor na 70% alkoholu. Za pripremanje propolisa na ulju: 10gr. oienog isitnjenog propolisa pomeati sa 10Ogr. zagrejanog na pari nesoljenog maslinovog ulja. Ekstrakt propolisa se dobija zagrevanjem na pari u trajanju 5-10 min. posle ega se filtrira u vrelom stanju kroz jedan sloj gaze stalno meajui. U toku ovog procesa ne preporuuje se dovoditi propolis do kljuanja. Alkoholni rastvor propolisa uzima se po 15-20 kapi u vodi ili mleku tri puta dnevno 1-1,5 sata pre jela u trajanjjj 18-20 dana. U sluaju potrebe terapiju ponoviti posle 1-2 nedelje. Potrebno je strogo potovati dozu: velike doze mogu izazvati slabljenje apetita, smanjenje opteg tonusa, tromost, poveanje leukocita u krvi. Propolis na ulju uzima se po 1 kaiicu za kafu u podgrejanom mleku tri puta dnevno 1-1,5 sata pre jela. Trajanje kursa leenja je isto. Kontraindikovana je upotreba propolisa na ulju kod bolesti jetre. Nain inhaiacije propolisom u kunim uslovima Za inhaliranje je potrebno 60gr. propolisa i 40gr. voska staviti u emajliranu iniju zapremine 200300ml., a potom staviti na lonac sa vodom koja vri. im se pojavi para iz inije poeti sa inhalacijom po 10-15min. u trajanju od 10-15 dana dva puta dnevno, ujutru i uvee. Dobar rezultat daje ova metoda u leenju bronhitisa, tuberkuloze, angine, kijavice, gripa, upale grla.

39 LEENJE MEDOM Nesanica, neurastenija ' aa tople vode sa 1 supenom kaikom meda uvee. Deluje sedativno, izaziva dubok san, regulie stomane funkcije. Uz to treba dodati da nema boljeg sredstva za spavanje od meda. Hipertonija 1 supena kaika meda, 1 supena kaika soka od cvekle, 1 supena kaika soka od mrkve, 1 aa soka od hrena (izrendani hren prethodno je stajao u vodi 36 sati), sok od jednog limuna. Sve pomeati, uzimati po 1 supenu kaiku dva puta dnevno 1 sat pre jela. Kurs leenja traje 1,5 mesec. Iz narodne medicine do nas su doli recepti smea sa medom, koji se primenjuju u cilju smanijivanja arterijskog pritiska kod hipertonije. Prvi recept: pomeati po jednu au soka od mrkve, hrena i meda sa sokom jednog limuna. uvati u staklenoj posudi sa zaptivenim poklopcem u prohladnoj prostoriji. Uzimati po 1-2 kaf. ka. tri puta dnevno 1 sat pre jela ili 2-3 sata posle uzimanja hrane. Drugi recept: u sadraj po prvom receptu dodati au soka od cvekle. Uzimati po 1 supenu kaiku tri puta dnevno; u odnosu na uzimanje hrane kao u prethodnom receptu. Trajanje leenja 1,5-2 meseca. Grip 1 sup.ka. meda, 1 sup.ka. ipuraka, 1 sup. ka. ribizli, 1 sup.ka. maline preliti sa 10ml. vrele vode. Ostaviti 15 minuta. Piti tri puta dnevno po 0,5 ae pre jela. Dobro sredstvo protiv gripa sa izraenim rinitisom jeste smesa od izren-danog belog luka sa prirodnim medom u odnosu 1:1 (uzima se uvee 1 sup. ka. i zapija toplom vodom). eludano-stomane bolesti 1 sup.ka. meda, 1 sup.ka. runolista preliti sa 250ml vrele vode i ostaviti 30 minuta. Piti po 2 sup.ka. tri puta dnevno. Pri smanjenoj kiselosti uzimati 2 sata pre jela.

40 Kolitis ^* Alen Kajas (1968) predlae sledel recept: 180gr. meda, 50gr. polena i 800ml vode. Rastvoriti med u hladnoj vodii stalno meajul dodavati polen. Ostaviti smesu na nekoliko dana na sobnoj temperaturi dok se ne pojave znaci fermentacije. Uzima se po 1/2-2/3 ae pre jela. Trajanje leenja 1-1,5 meseca. Moe se uzimati polen u istom obliku po 1 kaf.ka.tri puta dnevno. Nema nus-pojava Za kolitis se jo preporuuje uzimanje meda 80-1 OOgr za 24 sata, rastvorenog u jabukovom soku ili u hladnoj vodi tri puta dnevno pre uzimanja hrane. Sem ovog efekta pomae i u otklanjanju opstipacije. Upala krajnika Ispirati usnu upljinu i grlo rastvorenim u vodi medom; otklanja upalu krajnika, isti zube i ini ih belim (1 sup.ka. meda naau vode). Neuroza srca, neurastenija, histerija Kod neuroze srca, neurastenijerhisterije uporedo sa poznatim med'ikamentima, iroku primenu ima prirodni med. Kod neurastenije S. Mladenov (1976.) preporuuje uzimanje cvetnog meda po 100-120gr. dnevno u toku 1-2 meseca; ujutru i uvee po 30 gr. posle ruka 40-60gr. Pola sata pre spavanja med treba rastvoriti u ai vode na sobnoj temperaturi. 1 -2 nedelja nakon poetka leenja kod bolesnika poinje da se pojavljuje dubok san, oseanje vedrine i poveana radna sposobnost. U 0,5 ae prokuvane tople vode rastvoriti 1 kaf.ka. meda. Piti dva puta dnevno pre jela. Podmlaivanje lica 1 kaf.ka. meda, jedno umueno belance, 2 sup.ka. brana. Dobijena masa stavlja se na olenu kou lica i drl 10 min. Ispira se vodom. Bolesti jetre 1 kg. meda pomeati sa 1 kg. crne ribizle. Uzimati po 1 kaf.ka. 30 min. pre jela dok se smesa potroi. U cilju lenja, a i preventivno kod bolesti jetre preporuuje se uzimati ujutru (30-50gr), uz dodavanje mlea (1/2 kaf.ka.), a posle ruka supenu kaiku meda sa 1 kaf.ka. polena. Efikasno dejstvo ima smesa od 1 ka. medasajabukovim sokom; uzimati ujutru i uvee.

lijas, reumatizam

Izrezati u korenu rotkve upljinu i nasuti je medom. Za 4 sata sok je gotov. Utrljati u obolelo mesto. Crvenivetar Pare od prirodne svile crvene boje, veliine dlana isitniti pocepati na sitne parie i pomeati sa prirodnim medom, a zatim podeliti na tri dela. Ujutru, 1 sat pre izlaska sunca staviti masu na obolelo mesto i zaviti. Sledeeg jutra ponoviti postupak, a zatim sve do ozdravljenja. Skleroza Izrendati na sitnoj trenici luk i ocediti sok. au soka od luka pomeati sa aom meda i dobro izmeati. Ako se med ueerio lagano zagrejati na pari. Uzimati po 1 sup. ka. tri puta dnevno 1 sat pre jela ili za 2-3 sata posle jela. Uzima se i kod ateroskleroze, posebno kod skleroze mozga. Tuberkuloza a) Pelinji lipov med "lOOgr., svinjsku mast 1OOgr., maslac nesoljeni 10Ogr., sok aloje (ili agave) 150gr., u prahu 50gr. Aloju pre rezanja ne zalivati dve nedelje. U emajliranoj posudi rastopiti mast, maslac, med. Kada se sve istopi (ne dozvoliti da kljua) skloniti posudu i dodati ostale komponente. Dobro promeati. uvati u staklenoj tegli u hladnjaku. Uzimati po 1 sup.ka. ove smese rastvorene u vrelom mleku. Piti ujutru i uvee. Uzimati due vreme. Primenjuje se kod tuberkuloze i kod upornog bronhitisa. b) Lipov med 1200gr. list aloje sitno iseckan 1 aa, maslinovog ulja 100gr., pupoljak breze -25gr., lipovcvet 1Ogr., voda2ae. Med istopiti u emajliranoj posudi ne dozvoljavajui da kljua. Dodati u med aloju. Zagrevati 5-10 min., procediti. Kada se med ohladi dodati tinkturu od pupoljaka i lipe. Dobro promeati. Smesu naliti u tamne teglice i u svaku dodati jednake koliine maslinovog ulja. Pre upotrebe promukati. Uzimati po 1 sup.ka. tri puta dnevno. Neki korisni recepti sa medom Potrebno je istai da se efekat meda pojaava u sastavu sa tinkturama i odvarom od podbjela, plodova maline, cveta lipe, kamilice, eukaliptusa i drugih lekovitih biljaka. U nastavku slede tinkture i odvari i njhova primena.

42 Tinktura cveta lipe sa medom Uzmite 1Ogr. cveta lipe (tri sup.ka.) i prelijte sa 200ml.vrele vode u emajliranoj posudi, poklopite i stavite 15 minuta na pari, ostavite da se ohladi, a zatim procedite. U dobijenu tinkturu dolijte vrelu vodu da se ukupno dobije 200ml. i u njoj rastopite 1 sup.ka. meda. Uzimati toplo po 1,5-1 ae 2-3 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje znojenja, a takoe i sniavanje temperature kod prehlada. Tinktura cveta lipe i plodova maline sa medom Uzmite po 1 sup.ka cveta lipe i plodova maline, prelijte ih sa dve ae vrele vode i pustite da kljua 5min., ostavite da se ohladi, procedite i rastopite u tome dve 2 sup.ka. meda. Uzimati toplo po pola ae 3-4 puta dnevno kao antipiretik i kao protivupalno sredstvo kod prehlade i gripa. Tinktura lista eukaliptusa sa medom Uzmite 0,51 tinkture lista eukaliptusa pripremljene u odnosu 1:101 rasrvorite u njoj 2 sup.ka. meda. Dobijeni rastvor koristi se kod kvaenja rana, kompresa i kupki. Tinktura podbjela s medom Uzmite 5gr. lista pdbjela (1 sup.ka.), prelijte aom vrele vode u emajliranoj posudi, poklopite i ostavite 15 minuta na pari, ostavite da se ohladi i procedite. U dobijenu koliinu dodajte vrelu vodu da se dobije 200gr., zatim rastvorite 1 sup.ka. meda. Piti po 1/3 ae 2-3 puta dnevno kao sredstvo za iskaljavanje, protiv upala, protiv mikroba, kod bolesti disajnih organa, laringitisa, upale dunika, akutnog i hroninog bronhitisa, upale plua. Tinktura kamilice sa medom Pripremite tinkturu od cvetova kamilice 1:10, za to je potrebno 25 gr. (6 sup.ka.) suvih cvetova, prelijte ih u emajliranoj posudi sa 50ml vrele vode, zatvorite i ostavite 15min. da kljua na pari. Ostavite da se ohladi, procedite i dodajte u preostalu koliinu prokljualu vodu da se ukupno dobije 500ml. Rastvorite zatim 2 sup.ka. meda i koristite za ispiranje: kod angine, stomatita i.dr., kod kompresa, ireva i ranica, kao i za klizmu kod kolitisa. Tinktura se moe piti po 1/3 ae posle jela kao protivupalno, antiseptiko, spazmolitiko sredstvo kod spazma creva i kod dijareje.

43 Tinktura runolista sa medom : Pripremite tinkturu od runolista (priprema se isto kao i od kamilice, odnos 1:10), rastvorite u njoj med (na 1 au tinkture 1 sup.ka.) i koristite za ispiranje, kvaenje i komprese kod gnojnih rana koje dugo ne zarastaju, ireva, opekotina i sl. Pije se po 1/3 ae 2-3 puta dnevno posle jela kao, protivupalno sredstvo kod ira eluca i duodenuma. Primena meda u kozmetici Med se koristi u sastavu maski radi spreavanja bora i lenja koe lica i ruku. Neophodna je primena istog meda ili u spoju sa drugim supstan-cama (glicerina, sokaod limuna, umanceta i dr.). Pre nanoenja maske potrebno je prethodno oistiti kou lica vodom ili nekim drugim sredstvom. Dalje slede uputstva i neki recepti za pipremu maski od meda i njihova primena prema predlogu K.A. Kuzmine. 1. U jedno sirovo umance dodati 1 sup.ka. glicerina ili meda i pomeati. Dobijenu masau naneti na kou lica i ostaviti 10-15 min. Oprati vodom. Ovakva maska se moe koristiti svakodnevno pre jutamje toalete. Maska se preporuuje kod suve koe, spreava bore. 2. 100 gr. meda pomeati sa sokom 1 limuna. Dobijenu masu naneti na kou lica i ostaviti 10-15 min., oprati hladnom vodom. Preporuuje se kod suve i normalne koe. 3. 2 sup.ka. brana pomeati sa umuenim belancetom i dodati 1 kaf.ka. meda. Dobijena masa u obliku testa nanosi se na oienu kou lica i dri 10-15min. Ispira se obinom vodom. Maska se preporuuje za spreavanje bora kod suve i normalne koe. 4. Pomeati 25ml. alkohola i 25ml. vode (po 2 sup.ka.) i dodati 100gr. malo zagrejanog meda. Sve dobro izmeati dok se dobije ujednaena masa. Masku drati na koi lica 10-12 min. Ovakva maska isti kou lica, dezinfikuje i omekava. 5. 90gr. brana od jema, 35gr. meda i jedno penasto umueno belance. Maska se nanosi na 10-15min. Preporuuje se za spreavanje bora kod suve i normalne koe. Veoma je korisna za kou lica i "medena vodica" (1 sup.ka. meda na 2 ae tople vode). Preporuuje se u toku 5-7min prati njom lice pre spavanja posle ega se ispira vodom bez sapuna. "Medena vodica" omekava kou lica, ini je barunastom i u izvesnoj meri otklanja bore. Med u smesi sa drugim supstancama dobro omekava kou ruku, otklanja suvou i peru-tanje, ini je nenom i prijatnom. Evo jednog od takvih najvie korienih recepata:

44 - glicerin - 3 sup.ka. - teni niador -1 kaf.ka. boraks - navrhnoa med -1 kaf.ka. - voda - 0,5 ae Sve promeati, a pre upotrebe promukati. Najjednostavniji oblici oitavanja primesa u medu esto se primeuju na pijacama, posebno u poslednje vreme, sluajevi u kojima se medu dodaju razliite primese i dodaci, kao npr, sirup od eera, skroba ili melasa od cvekle i dr. Takve primese u medu, kao to su skrob, eer i drugo lako se otkrtvaju, Za to je potrebno rastvoriti med u vodi. Ako je med bez primesa dobija se rastvor malo mutan, bez taloga. Ako u medu ima skroba dodavanjem u ovaj rastvor nekoliko kapi tinkture joda obojie ga u plavu boju. Neke druge primese mogu se otrkriti delovanjem na talog nekom kiselinom ili siretom; u tom sluaju proistel e penuanje zbog izdvajanja ugljendioksida. Za otkrivanje u medu melase od krompira i eera ili cvekle potrebno je u specijalnim laboratorijama obaviti sloenija ispitivanja. Pelinji mle Pelinji mle - je tajna alotrofskih lezda pela radilica kojeg proizvode za ishranu liinki i koji omoguuje njihov brz rast i razvoj. Liinka mlade peie hrani se ovim mlekom samo prva tri dana, a njen prosean ivotni vek je 45 dana. Matica se hrani mlekom u toku itavog ivota koji traje 4-5 godina. Za normalan rast i razvoj organizma oveka neophodne su nezamenljive aminokiseline koje organizam ne moe sam sintetizovati ve ih mora dobijati u gotovom obliku. Mle sadri nezamenljive kiseline (arginin, his-tidin, valin, metil-amin, triptofan i dr.). Sadri bioloki aktivne supstance (acetilholin, holinesterezu), vitamine Bb B2, B3, B6l B12) C, H, PP, E, nikotinsku kiselinu, biotin i dr. Biotin je pored ostalog neophodan za normalnu razmenu masti; vitamin E stimulie polne funkcije. Od mikroelementa koji se nalaze u mleu posebnu panju zasluuju gvoe, mangan, cink i kobalt koji su neophodni za normalan krvotok (doprinose regeneraciji i stvaranju crvenih krvnih zrna). Pantotenska kiselina uvruje i poboljava rast kose, zarastanje opekotina, ireva i rana.

45 Mle takoe ima baktericidno dejstvo, sadri 40-45% belanevina, 20% slobodnih aminokiselina, 20% ugljenih hidrata, 13-15% masti. Bioloka uloga i delovanje mlea Jaaorganizam, deluje antimikrobno, protiv radijacije, stimulie imunitet i metabolizam, normalizuje arterijski pritisak, stanje krvnih sudova i funkcije otgana. Efikasan je kod neurastenije, iznemoglosti, depresije, psihike i fizike prenapregnutosti, ateroskleroze, stenokardije, encefalitisa, gojaznosti i iscrpljenosti organizma. Preporuuje se njegova primena posle hirukih intervencija, poroaja sa velikim krvarenjem i kod anemije. Preparati mlea preporuuju se takoe, u leenju gripa i pneumonije. Upotreba Kao preventivno sredstvo uzima se po jedna kapsula 30 min. pre jela 2-3 puta dnevno u toku 10-20 dana. Kurs se moe ponoviti posle 2-3 meseca. Poeljno je kapsulu sa mleom staviti ispod jezika ujutru ne ustajul iz postelje i leel na desnoj strani. Potrebno je leati da se kapsula ne proguta, U elucu mle gubi svoju aktivnost. Cuvati na suvom, prohladnom i zaklonjenom od svetlosti mestu na temperaturi najvie 14 C. Rok trajanja je dve godine. Napomena: u sluaju pojaane osetljivosti na mle konsultovati se sa lekarom. Postoji itav niz klinikih posmatranja koja potvruju terapeutski efekaf leenja mleom; bolesnika koji pate od bolesti srca i krvnih sudova, hipertonije, stenokardije. Pozitivan efekat mlea kod takvih bolesti u vezi je sa nestajanjem atero-sklerotinih promena nastalih na zidovima krvnih sudova zbog smanjenja koliine holesterola u krvi. Mle je propisivan po 20gr. (ispod jezika) 3 puta dnevno u toku 10-20 dana. Pozitivan lekoviti efekat** postignut je propisivanjem mlea (10-20 mg dva puta dnevno) bolesnicima sa artitisom donjih ekstremiteta. POLEN (cvetni prah) ; Lekovita svojstva polena koji pele donose u konicu dobro su prouena, ali, verovatno, nikada niko nee moi rei da su njegove tajne u potpunosti Mienko E.D., 1960. "ZajcevG.L, Perjadin V.T. 1961.

46 otkrivene. Jedno od najboljih istraivanja na tom polju je knjiga francuskog naunika Alena Kajasa "Polen", izdata 1968.g. Iz te knjige se moe saznati ulozi polena u regulisanju i balansiranju norimalnog procesa razmene materija u organizmu. Mnoge komponente polena, npr. rutin utiu na poveanje otpornosti zidova kapilara, poboljavaju rad srca. Autor pie da upotrebom polena bilo koja bolest u kratkom roku slabi ili nestaje. On objanjava da je miljenje alerginosti polena pogreno. "Alergiju moe izazvati polen kojeg raznosi vetar, ali pele sakupljajui ga dodaju mu nektar i izluevine koji razaraju alergene". U prodavnicama pelarstva prodaje se polen u dva oblika u smesi sa medom i u granulama. Poto je polen vrlo hidroskopian za njega je vlaga opasna, razara ga i ini, ak, tetnim za organizam, Zato je uvanje polena sa medom veoma sloeno (to je mogue samo kratko vreme). Polen u granulama (Pribaltike proizvodnje) uva se bolje i lake za primenu. Alen Kajas je isticao da polen treba da uzimaju svi Ijudi, ne samo bolesni. Ipak, ovaj produkt je koncentrovan, zatp je dovoljno uzimati ga u toku meseca nekolika puta godinje, posebno poetkom sezone po 1 kaf.ka., najbolje nate, pomeati ga sa medom i zaliti vodom. Ne preporuuje se uzimanje polena uvee ili kasno nou. Polen obavezno mora biti sve: posle godinu dana uvanja on gubi 75% od svoje vrednosti, a posle dve godine postaje beskoristan. uva se u hladnjaku na temperaturi 9 Polen - je bioloki stimulator koji izuzetno deluje na polne hormone, kako mnogi smatraju. Prilikom uzimanja polena treba smanjiti koliinu hrane, posebno ivotinj-skih belanevina. Postoje istraivanja koja dokazuju da 20gr. polena odgovara 1 kg.mesa, ali to je bezbroj puta dragoceniji produkt belanevina. Poznati strunjak u pelarstvu N.P.Jori rekao je: "41 gr. polena sadri toliko dnevnih doza vitamina P (rutina), da moe sauvati nekoliko Ijudi od izlivanja krvi u mozak, mrenjau i srce". Polen - muki elemenat cveta - je prirodni, visokokvalitetni, koncentrovani, hranljivi i bioloki aktivni produkt za ishranu. Polen sadri sve osnovne supstance neophodne za izgradnju, razvoj i postojanje ivog organizma: belanevine, masti, ugljene hidrate, vitamine, aminokiseline, glikozid-rutin, antibiotike, stimulator rasta i dr. Polen je i polufabrikat pele koji ima ogroman znaaj u ouvanju zdravlja oveka. Indikacije za primenu Polen se primenjuje kao koncentrovani produkt u ishrani u cilju dopunjavanja obinih namirnica ishrane onim supstancama kojih u njima ima malo ili ih uopte nema, a ovekovom organizmu su neophodne. Sem toga polen se koristi u medicini:

47 - poboljava apetit, - poboljava stanje organizma kod mravosti, - kod bolesti stomanog trakta, deluje kao antibiotik, - poboljava psihiko i neurastenino stanje organizma, - poboljava opte stanje organizma, - vraa fiziku snagu, - pozitivno deluje na rast, - kod bolesti dece, - kod bolesti prostate. Nain primene i doziranje Dnevnu dozu treba uzimati 10-15 min. pre jela ujutru ili posle drugog obroka (pos9bno deca i botesna iscrpljena lica). Ne uzimati uvee ili kasno nou. Doza za odrasle - 20 tableta po 0,5gr. dnevno, udarna doza - 40 tableta po 0,5gr. dnevno. Doza za decu od 3-5 godina -12 tableta po 0,6gr. dngvno; od 6-12 god. - 16 tableta po 0,6gr. dngvno. Posle 12 god. - kao za odraslg. Trajanje uzimanja JEDAN mgsec. Moe se ponoviti nekoliko puta u toku godin9, posebno poetkom svake sezone. Ponekad je potrebno i ee, npr. kod prostatitisa, pravei povremeno pauze. Preporuujg se polen kod hipertonije. N. P. Jori (1958.g) u tom cilju propisivao je bolesnicima polen u smesi sa medom u odnosu 1:1 i 1: 2 po 1 kaf.ka. tri puta dnevno i dobio je dobre rezultate u leenju. Pelinji otrov Primena pelinjeg otrova u cilju leenja u narodnoj medicini mnogih zemalja od Istoka do Zapada zasnivana je na prostim ogledima i posmatranjima. Npr. dokazano je da Ijudi koji se bave pelarstvom retko obolevaju od kostobolje i reumatizma. Pelinji otrov je opasan (toksian) kako za oveka tako i za ivotinje i insekte, poto u velikim dozama izaziva oduzetost. Bez obzira na to to otrov moe izazvati t9ke posledice, ak i smrtne sluajeve, u umerenim dozama on je vano sredstvo za teenje niza bolesti koje se teko lee medikamentima. Leenje pelinjim otrovom treba izvoditi u istom obliku ili u kompleksu sa medikamentima, aili pod kontrolom tekara. Postoji veliki broj sluajeva koji potvruju visoku efikasnost leenja otrovom.

48 Unoenje pelinjeg otrova izvodi se pomou uboda - ujeda pele ili podkonom injekcijom apitoksina, ponekad lokalno - pomou krema koje sadre pelinji otrov. Prema specijalnoj emi* za ujede S9 koriste isti delovi tela kao i za unoenje supstanci put9m injekcija; spoljne povrine ramgna i bedara. Prvog dana botesnik se podvrgava uj9du jedne pele, drugog dana - dv9, treeg - tri i tako do 10 dana u toku kojih e bolesnik dobiti 55 ujeda. Posle toga J9 potreban prekid 3-4 dana, a zatim svakodnevno po tri ujeda. U toku drugog kursa legnja (1,5 mesec) botesnik treba da dobije 150 ujeda, za dva ukupno 200 ujeda pela. Preciznija doza pelinjeg otrova dobija se unoenjgm putem injekcija po 0,1; 0,2; 0,3 ml.to odgovara 1,2, 3 ujeda. Ova rngtoda daje dobr9 rezultat9 u l99nju bolesti nervnog sist9ma. Pelinji otrov S9 obino dobro podnosi, 1-5, ak i 10 uj9da istovremeno kod zdravog odraslog ovgka naj99 izaziva samo lokalnu reakciju u obliku crv9nila ili otoka, oseaja pgckanja. 200-300 ujeda istovremeno izaziva t9ku intoksikaciju organizma, iji je karakteristin simptom jak poremgaj u radu srca i krvnih sudova. D9ca su najosetljivija na ovaj otrov, zatim starije osobe, ene, a takoe i lica sklona algrgijskim reakcijama Za lica sklona pojaanoj reakciji na pelinji otrov ova metoda je kontraindikovana. Kod boiesti perif9rnog nervnog sistema, reumatizma, reumatidnog artritisa preporuuje S9 leenje u kompleksu pelinjim otrovom i mleom. Pri tom se farmakoloki efekat pojaava, a takoe i odbamb9ne s.nage organizma. Stara metoda leenja reumatizma ujedima pela Ruski vidari su od davnina leili svoj9 pacijgnte ujgdima pela. Lekari zvanine mgdicine u nizu zemalja poeli su da primenjuju ovaj nain leenja kod teih sluaj9va reumatizma.Tehnika Ie9nja ovom metodom je krajnjg jednostavna. Treba uzeti pelu za krila i staviti na bolno mesto. Ona skoro uvgk odmah ujeda. Sledei uj9d treba izvgsti posle 24 h na rastojanju 4-8cm od mgsta prvog ujgda. Prvi dan jedan ujed, sledei dva, zatim tri i tako do 5 dana. Posle toga bolesnik S9 odmara dva dana, a zatim se broj uj9da smanjuj9 svaki dan po jedan. Ako bolesnik svg e9 os9a bol, onda posle ned9lju dana ponoviti terapiju. Posle drugog kursa l99nja bolesniku j9 potrgbno dve nedelje odmora pre nego to se podvrgng i treem, ako on bud9 potreban to je veoma retko. ' emu je predloio N.P. Jori.

49 Neeljeni efekti prilikom leenja medom i drugim produktima pelarstva - kontraindikacije Postoji ne mali broj sluajeva nepodnoenja meda. Takve pojave se manifestuju najee u obliku poviene temperature, alergijskih reakcija (koprivnjaa, svraba koe, kijavice, glavobolje, poremeaja u eludanostomanom traktu, guenja). Najee se one oituju kod Ijudi sa povienom osetljivou prilikom prvog uzimanja meda ili drugog pelinjeg produkta (pelinjeg otrova i t. sl.- takozvana idiosinkrazija. Za takve Ijude med je kontraindikovan. Ipak, ponekad se moe manifestovati nepodnoenje sanno neke vrste meda. U takvim sluajevima potrebno je odabrati vrstu meda koja se bolje podnosi i bez nus pojava. Nepodnoenje meda i drugih produkata pelarstva moe se utvrditi pomou prethodnog sakupljanja podataka. se moe postii pomou proba (slino kao sa osetljivou na antibiotike grupe penicilina). Osnovne kontraindikacije u primeni meda i drugih produkata pelarstva: a) hiperosetljivost na njih - idiosinkrazija; b) ogranienje ugljenih hidrata (odnosi se na med) u sluajevima kada se bolesnicima prema vrsti bolesti ono propisuje; c) unoenje meda putem inhalacije (disajnim putevima) bolesnicima sa poveanim emfizemom plua, bronhijalnom i sranom astmom, "plunog srca", miokardita, oteenja sranog zaliska, tuberkuloze plua. MUMIO Jedan broj naunika smatra da mumio, ili kako ga ponekad nazivaju "planinski vosak"* ulazi u sastav produkata divlje medonosne pele. Ovaj produkt primenjuje se u narodnoj medicini od davnina. lekovitim svojstvima mumio znao je i pisao jo Avicena (Ibn Sina). U narodnoj drevnoj medicini mumio je upotrebljevan kod najrazliitijih raumatskih povreda. U poslednje vreme mumio je privukao panju medicinskih strunjaka. U Uzbekistanu je bila organizovana specijalna ekspedicija uz uee geologa i medicinskih strunjaka u traganju za mumiom. Balzam srednjeazijskih planina otkriven je tada u peinama na 2000-3000m nadmorske visine. Poslednjih godina na stranicama novina i asopisa pojavila se re "mumio", kojeg nazuvaju udotrvomim balzamom - eliksirom. U istinu, takvo miljenje je postojalo u prolosti kod Istonih naroda, pa i sada mumio kao * Kuzmina K.A. "Leenje pelinjim otrovom i medom", Saratov 1981.

50 lekovito sredstvo ima iroku primenu u nekim azijskim zemljama. je i privuklo panju sovjetskih naunika i nateralo ih da se bave prouavanjem ovog balzama. Prvi iroki ciklus naunih istraivanja bila je doktorska disertacija doktora medicinskih nauka takentskog hirurga A.S. akirova. Doktor je izuavao mumio, ispitivao njegovo delovanje na ivotinjama i u klinici kod preloma kostiju. Potvren je visok efekat ovog preparata koji je doprinosio brem zarastanju preloma i poboljanju opteg stanja bolesnika. Istraivanja akirova utemeljila su poetak prouavanja mumioa i u drugom oblastima medicine. Interesovanje za mumio - za smolastu supstancu koja se nalazi u planinama, raste iz godine u godinu. Drevni lekari pripisivali su mu mnoge isceliteljske sposobnosti. Sada se u nizu klinika nae zemlje mumio koristi za ubrzavanje zarastanja kostiju posle preloma, kao i u leenju drugih bolesti. Ipak, do sada poreklo mumioa ostaje zagonetka. tome postoji mnogo hipoteza. Neki istraivai povezuju prirodu mumioa sa razliitim oblicima mikroorganizama, drugi ga smatraju za med divljih pela, za sok duda, i ak, za ekskremente razliitih ivotinja. Izvod iz doktroske disertacije A.. akirova uva se u biblioteci Lenjina u Moskvi. ... "Prema tvrenju drevnih medicinskih strunjaka najkvalitetniji mumio je crne boje, ima sjaj i mekan je. Mirie slino nafti, ali ima osobit i specifian miris. Pod mumiom oni podrazumevaju razliite prirodne tvorevine na stenama peina koje lie na smolaste supstance, ili po njihovim saopte-njima: - pele zatvarju svoj med i otvore na konicama voskom i prekrivaju zalepljeno mesto neim crnim sa jakim mirisom trave, lii na vosak, ili -mumio proizvode od trava, ili - to je produkt vrenja u gnoju. U sadanje vreme postoji nekoliko teorija poreklu mimioa: jedna je -potie od nafte, druga biogenog je porekla (razlaganjem ekstrakta gnojiva razliitih ivotinja, razlaganjem smole duda, liajeva i drugih biljaka, razlaganjem voska divljih pela). Nedavno su nae ekspedicije utvrdile da je mumio nastao sakupljanjem, ima boju od braon do crne, specifinog je mirisa. Balzam curi iz pukotina planinskih naslaga, sakuplja se na svodovima i zidovima peina, esto visei sa svodova u obliku ledenih visuljaka. Vie od 70 izvora sa saoptenjima mumiou pronaao je A. . akirov u literaturi iz prolosti. Mumio, kako se navodi u rukopisima istonih znalaca, daje snagu itavom organizmu, a posebno srcu. Njega su takoe koristili kod bolesti jetre, eluca, tuberkuloze, bronhijalne astme, paralize, upalnih procesa, pomae takoe kod trovanja, ujeda korpiona, ireva, elefantijaze, mucanja, resorbuje tumore, normalizije funkcije organa, pojaava polne funkcije, pomae kod glavobolje, migrene, dijabetesa daje opte jaanje organizmu. Izuzetno pomae kod zarastanja kostiju i rana. "Samo mumio spasava od smrti" - glasi stara istona poslovica.

51 Mumio* - je na ukus gorka tvrda masa tamno-braon ili crne boje, sa sjanom povrinom. Zagrevanjem mumio smekava. U sastav ovog produkta ulazi mnogo organskih supstanci i najrazliitijih mikroelemenata. je viskozna lepljiva masa, koja od toplote ruku postaje meka, ima smolast specifian miris, u vodi se rastvara sa malim talogom. U svom sastavu mumio sadri 28 hemijskih elemenata, 30 makro i mikro-elemenata, atakoe i 10 razliitih oksida metala, 6 aminokiselina, niz vitamina - B12, P, B^ i dr. eterina ulja, pelinji otrov, smolaste supstance od kojih svaka ima sposobnost da utie na odgovarajue procese razmene u organizmu i da pojaava regenerativne procese u pojedinim tkivima. Kao protivupalno, antitoksino i sredsvo za opte jaanje organizma, kao sredstvo za obnavljanje smanjene funkcije perifernih nervnih zavretaka ili centara mozga, pozitivno uestvuje u biosintezi elije DNK, to dovodi do pojaanog deljenja i poveanja koliine elija. Mumio lekovito deluje na mnoge bolesti i taj mehanizam delovanja je veoma sloen, viestrano deluje na sve funkcije organizma, na njegove razliite procese i tsl. (npr. u bilo kom farmaceutskom leku spaja se samo 56 elemenata, hemijski izabranih vetakim putem, a ovde je 50 komponenata koje je priroda odabrala). Za odreivanje kvaliteta mumio potrebno je gnjeiti ga: Dobrog kvaliteta se pri tom brzo razmekava, a nekvalitetan ostaje tvrd. U uzbekistanskom nauno-istraivakom instututu za traumatologiju i ortopediju izuavanaje primena mumioa u leenju. Posmatranja vee grupe bolesnika sa inficiranim prelomima kostiju, sa opekotinama i ranama koje dugo ne zarastaju, pokazala su da mumio poseduje visok lekoviti efekat. Mumio je doprinosio ne samo brem zarastanju i srastanja kotanog tkiva, ve je istovremeno kod bolesnika normalizovao krv, poboljavao opte stanje, pojaavao san i apetit, nestajali su bolovi, brzo je dolazilo do obnavljanja funkcija povreenog ekstremiteta. Mumio se preporuuje jednom dnevno - ujutru nate po 0,15-0,20gr. Kurs leenja traje 10 dana posle ega se preporuuje pauza od 5-10 dana, posle ega se nastavlja sa leenjem. Broj terapija kree se od 3-4. Doze mumijoa za decu: u uzrastu od 3 meseca do 1 godine - 0,010,02g. do 9 god. - 0,05, 9-14 god. 0,1 gr. dnevno. Lekovita svojstva mumio potvrena su prouavanjem lekara u nizu ustanova u zemlji. U sadanje vreme u trajanju od nekoliko godina nastavlja se prouavanje mumioa u Lenjingradskom hemijsko-farmaceutskom institutu, na katedri za farmakologiju i tehnologiju lekova, a takoe i u Moskovskom hemijsko-farmaceutskom institutu, u Takentu, Duanbeu, Samarkandu i dr. gradovima. * Iz naunih radova akirova, Ismajlova, Vinjevskog, Nuralijeva i dr.

52 Ovo skupo sredstvo koristi se u narodnoj medicini i na klinikama u Tadikistanu, u Takentu i na Kavkazu. Kod redovnog i pravilnog uzimanja mumioa uspeh e uvek biti obezbeen. U narodnoj medicini mumuio veliine zrna penice (0,15-0,2gr.) preporuuju uzimati dva puta dnevno. U toku leenja mumiom uzimanje alkohola je kontraindikovano. Kontraindikacija pri uzimanju u umerenim dozama nema, ve, naprotiv, odbrambeno-zatitne snage su pozitrivne, nestaje oseaj umora, poboljava se opte stanje organizma, dobija se i obnavlja potroena snaga i energija. Neki istraivai u poslednje vreme smatraju da, poto mumio sadri u sebi bioloki aktivne supstance, njegova primena je kontraindikovana za bolesnike starijeg doba, jer smatraju da te bioloki aktivne supstance razvijaju (umnoavaju) elije moguih tumora, ako one postoje u organizmu starijih Ijudi. Najdragocenije lekovito sredstvo - mumio ivotno se opravdalo i potvrdilo tokom stolea, a njegova primena je nauno osnovana eksperimentima klinike primene nabolesnicima. Uzima se unutra uz neposrednu pripremu sa sokom, vodom, medom, ajem, mlekom, itd., jer se dobro rastvara. Koristi se takoe spolja, mazanjem ukapanjem sa raznim sokovima, alkoholom, medom. Itd. Dalje navodimo dozoranje i primenu mumioa u lenju raznih bolesti pri emu se postiu dobri rezultati. Neki podaci mumiou (iz drugih izvora) Specifina teina mumioa iznosi - 2,13. U vodi se u potpunosti rastvara pri emu se dobija boja jako skuvanog aja. Isparavanjem vode sa rastvorom mumioa ostaje lepljivi ekstrakt koji gori bez ai i osfavlja 3,6% pepela. Na vazduhu se zgunjava i postaje tvri, zagrevanjem se smekava. Mumio su iroko koristili medicinski radnici na Istoku u leenju nervnih bolesti, srca i krvnih sudova, eludano-stomanog trakta, a takoe kod bolesti jetre, slezine, plua, kod preloma, za stimulisanje zatitnih i regenerativnih procesa u organizmu. Mumio je netoksian. Rezultati ispitivanja su potvrdili osnovanost prime-ne mumioa u leenju gnojnoupalnih procesa. Pri ispitivanju radiaktivnosti mumioa dobijeni su rezultati koji su skoro jednaki indeksima fona, tj. njegova radiokativnost je beznaajna, zato se on moe koristiti u medicini. Posebnu vrednost radioaktivnost mumioa ima kao regenerator kotanog tkiva.

53 Mumio ima iroku primenu u Indiji u leenju astme, tuberkuloze, hroninog bronhitisa, kamena u mokranim putevima, vodene bolesti, dijabetesa, parazitskih obolenja koe i kao antiseptik. Po miljenju lekara iz Indije mumio je veoma efikasno sredstvo u leenju dijabetesa. U tom cilju koristi se mumio - nestaje e, oseaj goruice, umor i poveava se asimilacija eera, Preporuuje se njegova primena sa mlekom ili vonim sokom. U Burmi mumio pd nazivom Cas-Tum (krv iz planine) smatraju za sredstvo koje jaa organizam, protiv tuberkuloze, a takoe i za sredstvo koje doprinosi dugovenosti. Koriste ga kod bolesti eludano-stomanog trakta i kao sredstvo za iskaljavanje. U stara vremena lekari su ga koristili kao sredstvo protiv artritisa, tumora i raznih upalnih procesa. Postoje razliite vrste mumioa (indijski, burmanski, mongolski, japanski i drugi). Obino su slini po kvalitetu hemijskog sastava ali se razlikuju prema odnosu pojedinih sastavnih komponenata. Primena mumioa po akirovu Deca do 14. g. - 0,05g. odrasli - 0,2-0,5 g. jednom dnevno nate 1-2 sata pre jela. Piti sa ajem, mlekom, medom. Svega za leenje 6 gr., kurs leenja 7-10 dana - napraviti prekid 10 dana, a zatim ponoviti terapiju jo dva puta. Lee se bolesti nervnog sistema, uha, kone i bolesti eluca, prelomi. Kod reumatizma zglobova, posle iaenja, istezanja, preloma i sl. - 0,50,75g. sa ruinim ili nekim drugirn uljem, dodati 3-4 umanca. Moe se koristiti i spolja i unutra po 0,2g. jednom dnevno nate. Posle 10 dana pauze ponoviti terapiju. A.A. akirov je ispitivao na ivotinjama da li mumio ima negativan uticaj na ove ili one unutranje organe i da li ima kancerogenih svojstava. Poka-zalo se i u tom smislu da mumio ne izaziva degeneraciju tkiva. Mumio nije toksian ni radioaktivan. Biohemijska ispitivanja su potvrdila da pojaavanje razmene materija pod uticajem mumioa. On poveava tonus, stimulie ivotne funkcije, pozitivno deluje na rad eluca, na funkcije nekih endokrinih organa i jetre, antibaktericidan je i izuzetno efikasan kod infekcija i bolesti od radioaktivnog zraenja. Bolesti i recepti ir eluca, bolesti stomano-eludanog trakta, organa za varenje (eludac, jetra, slezina), mokrane beike (kod zadravanja mokrae) kolitis, gastritis.

54 1. Piti - poeljno je nate, 1 -2 puta dnevno, ujutru i uvee pre spavanja u toku 20-25 dana u toku prvog kursa leenja i posle pauze od 10 dana ponoviti kurs u sluaju zaputenog stanja bolesti. Potrebna koliina mumioa za jednokratnu upotrebu - 0,02-0,4-0,5g. u zavisnosti od telesne teine: do 70kg.-0,2g.; 80kg.-0,3g., do 90kg.-0,3-0,4g.; vie od 90kg. - 0,4-0,5g. Poeljno je rastopiti mumio u mleku: 1:20 (2-3 supene kaike, moe i vodi, dodati po ukusu med, moe se naizmenino rastvarati mumio u sokovima od voa, povra ili u umancetu). Potrebna koliina mumioa za jedan kurs leenja iznosi 0,2-0,5g. tj. 10-25g. (zavisno od telesne teine). U toku leenja ira eluca, stomano-eludanog trakta i organa za varenje (jetre, slezine) posebno potovati nain ishrane i umerenost u hrani. Uzimanje alkohola je kontraindikovano. 2. Kod povreda, ako je povreena jetra pije se 0,2g. mumio sa 0,10,2g. jermenskg giine, sa 0,5g. afrana, sa sokom od masline ili sa sokom od lista cikorije. 3. Kod botesti jetre i bubrega 3g. mumio rastvoriti u 31. prokuvane vode. Piti po 20 ml. rastvora tri puta dnevno 30 min. pre jela. Poeljno je posle toga popiti sok od eerne repe. 10 dana piti rasrtvor, tri dana odmarati. Za terapiju potrebno 15g mumioa. 4. Atonija creva (opstipacija) - 2g. mumio na 11. prokuvane vode - piti nate po 10Oml. rastvora 10 dana. 5. Kod bolesti mokrane beike i mokranih kanala piti tri puta dnevno po 0,2g. mumio sa toplim mlekom, a uvee rastvorom od 1g. mumio u 100g. tople vode uraditi ispiranje. Zaterapiju potrebno 15g. mumioa. Dispepsija (goruica, munina, podrigivanje, povraanje) Piti po 0,2g. mumioa sa mlekom ili medom, ili rastvoriti u supenoj kaiki aja ili vode 2 puta dnevno, ujutru i uvee pre spavanja u toku 24-2 6 dana. Izleenje dolazi od 10-15 dana. ; Upalne i alergijske hronine bolesti, angina, prehlada, upala gornjih disajnih puteva, kijavica, kaalj 1. Uzimati mumio po 0,2-0,3g. sa mlekom ili medom ujutru nate i uvee pre spavanja (u odnosu 1:20), a takoe uvee premazivati povrine koje su pod upalom, nozdrve, grlo tim istim rastvorom i ispirati grlo (kod angine). Potrebno je svega 1-3 kursa leenja, zavisno od vrste bolesti. Kurs traje 25-28 dana sa prekidom od 10 dana. 2. Kod bolesti gornjih disajnih puteva: astme, izbacivanja krvi kaljem, angine, nekih bolesti organa za varenje, jetre, bubrega, kod polne nemoi,

55 mumio se mea sa goveim ili svinjskim salom, sa sokom od peruna, kima ili sa umancetom, sa uijem od kokosa ili neke druge lekovite biljke. Krvarenja iz nosa 1. Ukapati u svaku nozdrvu smesu od 0,1 g. mumioa i kamforovog ulja u odnosu 1:5, 1:8 (po 0,2g. za jedan tretman). Nestaje posle dva kursa leenja u trajanju od 25 dana po kursu sa prekidom od 10 dana. 2. Od bolesti nosa, posebno krvarenja, mumio lei. Pri tom se mea sa kamforovim uljem ili sa sokom od majorana i ukapa u nos. Gnojni otitis, upala srednjeg uha, osabljenost sluha 1. Ukapanje mumioa po 0,4g u smesi sa uljem, u odnosu 1:10 dva puta dnevno ujutru i uvee, zatim, takoe uzimanje po 0,2-0,3g. u smesi sa mlekom ili medom pojaava oticanje gnoja i poboljava protivupalnu funkciju. 2. 0,35g. pomeati sa istim ruinim uljem, dodati malo soka od nezrelog groa i zakapati u uho. pomae kod gluvoe, ira i gnoja u uhu. Mumio se takoe mea sa nesoljenim svinjskim salom i ukapa u uho. pomae kod uroene gluvoe. 3. Upala srednjeg uha. Rastvor mumio'- 2g. na 10ml. vode. Umetati tampon u uho. Ponoviti nekoliko puta. Upala vena Uzimati po 0,25-0,3g.dva puta dnevno u toku 25 dana sa mlekom ili medom, a zatim napraviti prekid u trajanju od 10 dana. Smanjuje se oseaj bola.stepen otoka i obima bolesnog ekstremiteta, poveava se broj eritrocita, normalizuje se ROE, a takoe i leukociti, nestaju i drugi simptomi bolesti, poveava se sadraj hemoglobina. Dijabetes Dijabetes - piti dva puta dnevno (ujutru jedan sat pre jela, uvee pre spavanja) po 0,2g. mumioa u rastvoru; 10 dana piti - 5 dana odmarati. Za jedan kurs leenja potrebno je 10-12g. mumioa. Glavobolja, migrena, groznica, nesvestica, epilepsija, paraliza facijalnog nerva 1. Danju uzimati mumio po 0,2-0,3g.u smesi sa mlekom ili medom u odnosu 1:20 dva puta dnevno - ujutru nate i uvee pre spavanja u toku 25 dana, a kod zaputenih sluajeva ponoviti posle 10 dana pauze.

56 2. Kod glavobolje, migrene, epilepsije, paralize tela ili facijalnog nerva uzimati po 0,07g. mumioa pomeanog sa sokom ili odvarom majorana, kod letargije sa odvarom ubrike. 2. Glavobolja - piti po 0,2g. mumio uvee 10 dana; - 5 dana odmarati. Mucanje Potrebna je smesa mumioa sa medom u odnosu 1:5; 1:8; po 0,2g ekstrakta. Leenje je potrebno izvoditi u toku 4 meseca. Takoe premazivati jezik sa rastvorom mumioa u medu. Krvarenje iz plua Uzimati u smesi po 0,2g. mumioa sa sirupima (od vinje, breskve itd.) u odnosu 1:20 za jednokratnu upotrebu 2-3 puta dnevno. Potrebna su 2-3 kursa leenja po 25 dana uz pauze od po 10 dana. Kod teih oblika bolesti leenje nastaviti. Moe se uzimati mumio u smesi sa mlekom i medom u istom takvom proporcionalnom odnosu. Bronhijalna astma Uzimati mumio po 0,2-0,3g sa mlekom ili medom ujutru nate i uvee pre spavanja u proporciji 1:20, a takoe izvoditi i ispiranje usta i grla. Potrebno je 1-3 kursa leenja u zavisnosti od teine bolesti. Jedan kurs traje 20-25 dana sa jednom pauzom od 10 dana. Prelomi kostiju, zglobova, povrede grudnog koa, udari, istezanje mila, koni irevi, fistule, otoci, opekotine posekotine, reumatizam 1. Uzimati preparat u dozama 0,2-0,5g. istovremeno sa masiranjem povreenog mesta; terapija sa uzimanjem traje 25-28 dana, a zatim pauza od 10 dana. Po mogunosti premazivanje izvoditi bez pauze. 2. Kod udara sa povredama grudnog koa i unutranjih organa preporuuje se uzimanje preparata po 0,2g. sa odvarom kima. 3. 0,5g. mumioa pomeati sa ruinim uljem i piti, a takode i prelom premazivati. Kosti srastaju veoma brzo. Reumatizam zglobova 1. Kod reumatizma zglobova, posle nametanja iaenja, kod istezanja, preloma, udara i povreda istonjaki medicinski strunjaci preporuuju

57 analogne recepte: od 0,5-0,75g mumioa pomeati sa ruinim uljem ili po elji sa drugim uljem. Smesu piti samu ili pomeanu sa umancima 3-4 jajeta. Istom smesom prekriti povreeni deo tela. 2. Bolovi u zglobovima -100 gr. meda pomeati sa 0,5g. mumioa. Uvee stavljati kompres a ujutru piti 1 sat pre jela po 0,2g. 10 dana svakodnevno. Pauzirati 5 dana. Za kurs je potrebno 6 ., za potpuno izleenje 2-3 kursa. Bolesti perifernih nervnih zavretaka (Iijas, neuritis) :.-;. 1. Utrljavanje (u trajanju od 5-6min.) 8-10% rastvora preparata u bolesne delove tela (najbolje alkoholni) u toku 20 dana, a posle pauze od 10 dana nastaviti. Istovremeno uzimati mumio sa mlekom i .ViGdom u proporciji 1:20 (0,2g.)- Istovremeno blago masiranje obolelog dela tela daje bre sniavanje tonusa upaljenog miia, nestaje oseaj bola i drugi simptomi bolesti. 2. Iijas. 2g. mumioa pomeati sa 2g. meda, utrljati i ostaviti nou kao oblogu. Ponoviti 5-6 puta. Ekcemi ekstremiteta Potrebno je u 5-6% rastvoru mumioa na pari zagrevati ruke ili noge, takoe istovremeno piti po 0,2 g. ujutru i uvee pre spavanja sa sokom od ribizle. (Parenje ekstremiteta najbolje je takoe izvoditi uvee 30-35 min. pre spavanja u toku 25 dana, a zatim napraviti pauzu 10 dana). Ova bolest trai strpljiv i redovan tretman. Kod ekcema je mogue umesto parenja izvoditi utrljavanje i masau oboleiih delova sa rastvorom mumioa u ulju ili alkoholu. Neplodnost kod mukaraca i ena, smanjena polna funkcija, hipolepermija (nekvalitetna sperma) Uzimati po 0,2-0,3g. mumioa zajedno sa sokom od mrkve ili borovnice ujutru nate i uvee pre spavanja u odnosu 1:20. Terapija traje 25-28 dana. eljeni rezultati postiu se i meanjem mumioa sa umancetom ili sa sokom lekovitih biljaka. Pojaanje polne funkcije oituje se ve 6-7 dana od poetka terapije. enske bolesti, poremeaji u tkivu enskih polnih organa (vaginalne ranice i ranice grlia materice, ostali upalni procesi) 1. Pre i posle menstruacije na erozivno mesto stavlja se tampon dobro natopljen 4% rastvorom mumioa. Terapija traje 3-4 nedelje posle ega se terapija ponavija ako je to potrebno. Uporedo sa navedenim nainom

58 leenja preporuuje se da se mumio pije jednom dnevno, to skrauje vreme leenja. U toku leenja preporuuje se takoe apstinencija. Poeljno je leenje -izvoditi uvee pre spavanja. 2. Ranica materice - rastvor 2,5gr. mumioa na 100ml. vode. Tamponi uvee. Upala mlenih lezda Piti mumio po 0,2-0,3gr. sa mlekom ili medom nate i uvee pre spavanja (u proporciji 1:20). Prvih 5-6 dana uzimati mumio 3-4 puta dnevno, a onda kao to je opisano. Gnojno-upalne i inficirane rane, opekotine, gnojni irevi 1. Premazivati rane 10% rastvorom mumioa ili 2-5% emulzijom mumioa. 2. Opekotine i ireve mazati sa rastviorom 3gr. mumioa u 200ml. vode. Kotano-tuberkulozni procesi (karlino-bedrenog zgloba, kolena, kime) Uzimati po 0,1-0,2gr. sa mlekom ili medom (u proporciji 1:20) dva puta dnevno u toku 25 dana i posle desetodnevne pauze ponoviti terapiju. Hipertonija Kod hipertonije - uzimati jednom dnevno uvee jedan sat posle jela 0,15-0,2g. u rastvoru sa vodom u trajanju od 10 dana, zatim odmarati 5 dana i ponovo nastaviti. Posle utroenih 6g. mumioa napraviti pauzu mesec dana, a zatim ponoviti jo 2-3 kursa. Kamen u unoj kesi Na 11. vode 1 g. mumioa. Piti tri puta dnevno 30 min. pre jela. 10 dana piti, 5 dana pauza. Za kurs leenja potrebno je 12 gr. mumioa. Hemoroidi Piti dva puta dnevno (ujutru nate, uvee pre spavanja) po 0,2g. mumioa za jednu upotrebu. Obavezno istovremeno premaziviti anus u dubini do 10 cm. (mumio sa medom u proporciji 1:5 ili 1:8).

59 Mumio piti 25 dana i posle desetodnevne pauze ponoviti terapiju, premazivanje izvoditi po 3-4 meseca i nakon toga praviti pauzu od mesec dana. Kod zaputenih hemoroida izleenje se postie nakon 6-8 meseci ili ranije. Paradentoza, desni, zubi, sluzokoa usne upljine, lokalne upalne reakcije 1. Piti mumio po 0,2gr. 1-2 puta dnevno (obavezno uvee pre spavanja) u toku 25 dana sa mlekom, medom ili sa vodom (proporcija 1:20) uz istovremenu aplikaciju sa5% rastvorom mumioa. 2. Paradentoza - 2,5gr. mumioa na 100 ml. vode. ispirati ujutru i uvee, rastvor progutati. Cistitis (upala mokrane beike) U ai vrele vode rastvoriti 2-3gr. mumioa i izvesti ispiranje. Otklanja bolove i peenje u roku od 10 minuta. Glaukom Piti po 0,2gr. mumioa 2-3 puta dnevno 30 min. pre jela; 10 dana piti, 5 dana pauzirati, a zatim ponoviti jo 3-4 ovakve terapije. Opadanje kose, elavost 1. 1% rastvor mumio (1gr. na 100ml. vode) u tinkturi od ika ili nane. Smesu 50% i 50% korena ika ili nane, 1 supenu kaiku na au vrele vode skuvati kao aj. Jednom dnevno utrljavati u kou glave. 2. 3gr. mumioa rastvoriti u 150ml. vode, dodati 150g. destilovane vode i utrljavati u kou glave jednom dnevno. Alergija Mumio je jedno od jakih sredstava za leenje alergije. Mumio se rastvara u koncentraciji 1g. na 1l. tople vode (dobar mumio se rastvara odmah bez zamuenja). Uzimati ujutru jednom dnevno: deca od 1-3g. po 50ml.; 4-7g. po 70ml. 8g. i starija po 100ml. rastvora. Ako je alergija veoma jaka piti rastvor i danju ali umanjiti dozu za polovinu. Mumio ima diuretiko i laksativno delovanje. Delovanje mumioa je esto veoma jako: ak i otoci sluzokoe grla koji dovode do hrkanja, kod male dece npr. prolaze prvih dana leenja. Ali ne

60 treba se zadovoljiti tim brzim rezultatima. Potrebno je izvesti leenje u trajanju od najmanje 20 dana. Ako se uzima po 100ml rastvora (1g. na 1l. vode) onda je 1 g. mumioa dovoljan za deset dana. Avicena je preporuivao leenje po 20 dana dva puta godinje u prolee i u jesen. Kod bronhijalne astme veoma dobro pomae mumio rastvoren u odvaru sladia. (Gospino bilje). U 500ml. sladia rastvoriti 0,5g. mumioa. Piti po 200ml. odvara jednom dnevno - ujutru. (deci do 8g. umanjiti koliinu). Odvar uvati u hladnjaku; posle dva dana spremiti novu koliinu.

61 Netradicionalne metode fizioterapije DISANJE PO SISTEMU BUTEJKO VEBA PRVA U bolesti dubokog disanja spadaju: 1.Bronhijalna astma, astmatiki bronhitis, emfizem plua, pneumoskleroza, hipertonija "malog kruga" (bolest srca) 2.Hipertonija, stenokardija, poremeaj cirkulacije krvi u mozgu, staraki dijabet, hronini nefritis, skleroza krvnih sudova mozga. 3.Ishod nabrojanih bolesti - jeste skleroza pojedinih organa koja se zavrava modanim udarom, infarktom miokarda. Glavno kod svih ovih bolesti je: 1. Povien tonus glatkih miia i njihov spazam. 2. Krajnji rezultat ovih bolesti je hipoksija tkiva. Dakle, ove bolesti su posledica poremeaja tkivnog disanja. One ine priblino 70-80% svih bolesti arterijskog pritiska. Odavde se moe zakljuiti da je bolest pomeranje ivotno vanih konstanti izvan granica fiziolokih normativa. to je vanija konstanta, utoliko je sa veom preciznou organizam odrava na nepromenjenom nivou. Cilj sistema spoljnog disanja je odravanje na neophodnom nivou O 2 i CO2 u alveolama. Koja je konstanta vanija za organizam: O2 ili CO2? U vazduhu ima 21% O2, ako se koliina O2 smanji do 15% ili povea do 80%, organizam praktino nato ne reaguje. Ako se, , promeni koliina CO2 za 0,1% u ovu ili onu stranu, organizam to odmah primeuje i nastoji da vrati CO2 u normalu. Prema tome CO2 je za 60-80 puta vaniji za organizam od O 2, a funkcija spoljanjeg disanja moe se odrediti prema nivou CO2 u alveolama. Nedo-voljna funkcija spoljanjeg disanja dovodi do poveanja CO2 u alveolama, prekomerna funkcija do njegovog smanjenja. Kod zdravog oveka volumen spoljanjeg disanja je 5 litara. A kod astmatiara 10-15 litara. Tako kod astmatiara nije oslabljeno disanje ve pojaano. Bronhijalna astma je zatitna reakcija organizma od pojaanog disanja, reakcija koja je usmerena na to da zadri CO 2 na nivou 6,5%, jer kod astmatiara CO2 iznosi 4-4,5%. Simptomi hiperventilacije 1. Prekomerna uzrujanost nervnog sistema koja se odraava kao razdranost, plahovitost, neosnovan strah. 2. Vegetativni poremeaji - znojenje, malaksalost.

62 3. Iscrpljenost ili gojaznost koji su povezani sa poremeajem regulacije razmene masti ili druge razmene materija. 4. Hipertireoza. Sve to je kod bolesnika bilo u vezi sa hiperventilacijom, normalizacijom disanja po metodi VND (voljna normalizacija disanja) u poetku se pogor-ava, a zatim nestaje (mravi se popravljaju, ugojeni mrave itd.)- Pametni energini Ijudi se izlee. Simptomi bronhijalnog spazma - oseaj pritiska iza grudne kosti: hronini bronhitis, este prehlade, obolevanja itd. Hiperven-tilacija - je svojevrsna nezasitost za vazduhom. Kod astmatiara disanje nema pauza (nema automatskog zadravanja pri izdisanju), kod njih se duboko udisanje smenjuje sa brzim izdisanjem, a pri tom dolazi do odstranjivanja CO2 iz organizma, njegova koliina pada ispod normale (6,5%) a glatki miii bronhija oseaju sniavanje CO 2 ak i za 0,5%; oni pokuavaju da zaustave otklanjanje CO2 - i deava se naredni napad astme. Normalno disanje zdravog oveka jeste lagani plitak udisaj (2-3 sek), lagani izdisaj (3-4 sek.), a zatim pauza (3-4 sek.) u toku kojih plua odmaraju posle izdisaja. Sva panja treba da je usmerena na smanjenje dubine udisaja i na poveanje pauze posle izdisaja. Pored toga neophodno je povremeno izvoditi maksimalna zadravanja disanja. to ea zaustavljanja (posebno kod napada astme) to je bolje. Astmatiarima se preporuuje da zaustavljaju disanje nakon 5 min. hipertonirima na 15 min. U poetku je trajanje zaustavljanja disanja kratko - do 10'sek., a zatim se produava. Kod zdravog oveka ono traje minut i vie. Trening treba poeti od 5-8 sati dnevno sa pauzama 1-1,5 sat. ZAUSTAVLJANJE DISANJA IZVODI SE SAMO POSLE IZDISAJA. Za vreme treniranja treba paziti da udisaj bude plitak tj. nepun, da se grudni ko ne bi podizao i za sve vreme ostao oseaj nedostatka vazduha. Prilikom izvoenja zaustavljanja disanja poeljno je zatvarati nos, a posle zaustavljanja praviti mali udisaj. Zene mogu da naprave steznik, a mukarci da vie pritegnu kai. Ako se napadii deavaju nou, onda otprilike 1 sat pre napada treba ustati i izvesti trening disanja. Ujutru se veba izvodi jo jednom. Kod nastupa se posle svaka 3-4 udisaja izvodi maksimalno zau-stavljanje na izdisaju (bez velikog naprezanja). Zaustavljanje disanja brzo otklanja napad. ema VND po Butejko K.T. Udisaj Izdisaj Pauza Zaustavljanje disanja Prvideoje lak, Drugi deo je teak, voljni, lekoviti eljeni udisaj, kontrolni voljni, lekoviti eljeni udisaj Udisaj

63 Puni izdisaj Dodatni izdisaji Pauza =1/10 maks. zaustavljanja. Potrebni udisaj. VEBA DRUGA Reakcija ozdravljenja (razbijanje bolesti) Svaka bolest poinje na mahove, u obliku kriza. Naprimer, bronhijalna astma (mada se ona priprema godinama), hipertonija, stenokardija itd. Ponekad simptomi hiperventilacije poinju u detinjstvu (spazmofilija, pneumonija, veliki kaalj, difterija itd.). Bolest poinje sa krizom i mora se zavrti sa krizom. Astma se razbija napadom astme, stenokardija napadom stenokardije, hipertonija skokom A/P itd. Zaustavljanje i uestancst disanja su dva pokazatelja koja odreuju bolest i treba ih konstantno pratiti. Oseanje bolesnika ovde nije vano. U toku razbijanja bronhijalne astme napadi su laki i krai i izluuje se velika koliina sputuma, kod stenokardije umesto tupog bola pojavljuje se oseaj peenja iza grudne kosti. Pre razbijanja bolesnik osea otpor (neprijatno je trenirati disanje), odvratnost, strah, skrauje se zaustavljanje, ubrzava se disanje, pokazatelji postaju loiji. Opti simptomi razbijanja: nesanica, glavoboija, munina, povraanje, gaenje prema hrani, slabost, apatija, bolovi u lisnim miiima nogu, u grudnom kou, u vratu, um u uima, pulsacija, poremeaj stolice - retka, ak sluzava - 2 nedelje. Kod astmatiara se pojaava kaalj sa obilnim gnojnim sputumima. Bolovi razliitog karaktera u svim delovima tela, u bubrezima i jetri, esto mokrenje, peenje, e, sijalizam. Kone pojave - svrab, koprivnjaa, otoci. Smanjuje se oteenost, smanjuje se telesna teina, bolovi u desnima, onim upljinama, u dlanovima i tabanima. Krvarenje iz desni, nosa, pojaava se menstruacija. U sputumu se pojavljuje krv (kod bolesnika sa vaskulamim obolenjima u toku jednog meseca), kijavica, temperatura do 40 C, kod veine astmatiara groznica. Stolica - crna, odvija se promena u mrei kapilara crevnog trakta, pove-ava se A/P, posebno kod koronarnih bolesnika koji su imali pritajenu hiper-tenziju. Pogoranje ovih simptoma ukazuje na to da su oni vezani sa dubok-im disanjem. Svi stari prelomi kostiju poinju jako da bole. Razbijanje moe poeti nakon 24 sata od poetka vebi, a moe posle mesec dana. Vreme razbijanja zavisi od teine i starosti bolesti, kao i od toga kako bolesnik veba. Simptomi se ne pojavljuju istovremeno. Ono to je trajalo godinama nestaje danima. Ako bolesnik promeni okolinu ili mesto boravka v

64 razbijanje se moe ponoviti. Zbog toga je poeljno ostati na jednom mestu u toku jedne godine (ciklus razbijanja) Posle razbijanja bolesti stanje boles-nika odmah se poboljava. U toku razbijanja bolesti mogu se davati lekovi, ali polovinu doze. Izbegavati belanevine. Ako je bolesnik prima hormone, onda u toku razbijanja mogu se davati hortizonski hormoni, sranim bole-snicima slabiji preparati za srce. Kod pojave odvratnosti prema hrani ne zaboravljati jesti, ne preporuuje se uzimanje mlene hrane kao i pilee i riblje supe i orbe. Ne gutati sluz, ispirati usta obinom vodom, ne ograniavati koliinu tenosti, izbegavati mineralne vode. Kod gojaznih bolesnika podravati gladovanje, izbegavati eer. Poeljno je uzimati namirnice malo obarene i u toku meseca proirivati takav meni. U toku razbijanja bolesti obavezno nastaviti sa treniranjem disanja, inae e se razbijanje odugovlaiti i moe se pretvoriti u pogoranje. Kod teih bolesnika ako nema oteenja jetre, davati hlorni kalijum (po 0,5g. tri puta dnevno), kuhinjsku so smanjiti do 5g. Davati namirnice sa fosforom (penica, heljda). Treniranje disanja pre spavanja izvoditi na stomaku VEBA TREA Ujutru obavezno izvoditi zaustavljanje - proveravati sebe (tako itavog ivota). Ako se zaustavljanje skrauje znai pribliava se bolest. Svetski rekord u zaustavljanju je - 5 minuta; Kaalot 150 min. Joge - 30 min, ali to je ve vrsta sporta a ne normalno disanje. Za pneumonije koje se ponavljanju zatitna reakcija je astma, ali pneumonija prestaje, a napadi astme izazivaju duboko disanje i vode do plunosrane insuficijencije. Pojavom pluno-srane insuficijencije napadi astme prestaju (zatitni sindrom uvanja CO 2), ali ve je kasno, to vodi u smrt. Smrt nastupa ne zbog astme, ve od pluno-srne insuficijencije. Ako jutarnje zaustavljanje raste onda se broj sati za treniranje moe smanjiti do 2 sata -1 sat ujutru i 1 sat uvee. Barijere i tekoe l-va barijera - 30-40 sek. u toku kojih krv iz plua prolazi mali krug i deo velikog kruga i dolazi do tkiva. Ako se ta barijera proe onda e zaustavljanje 50-60 sek. biti lako. ll-ga barijera - 70 sek. u toku kojih krv prolazi itav veliki krug i vraa se u plua. Ovo je takoe teko prekoraiti. Sledee barijere su posle 50 sek. lll-a barijera -120 sek. IV-ta barijera -180 sek.

65

V-ta barijera - 240 sek. Vl-ta barijera - 600 sek. itd. Malo istorije Zemlja je pre 4,5 mlijarde godina; tada jo nije bilo atmo-sfere. Tada je poela sublimacija gasova (degazacija) i isparivih elementa na povrinu Zemlje (azot, vodonik, ugljendioksid). Ovaj proces degazacije geosfere traje i do sada. U to vreme CO2 u vazduhu jo nije bilo. Pre dve milijarde godina poeo je da se pojavljuje prvi ivot, bez kiseonika ili anaerobni ivot. Takav ivot postoji i sada. Anaerobni procesi traju do 1 milijarde godina u sredini u kojoj je bilo mnogo CO2, ali nije bilo kiseonika. Organske supstance koje su se pojavile (vodene biljke) poele su da izdvajaju O 2 kao otpad svog postojanja i kao rezultat toga u zemljinoj atmosferi poeo je da se sakuplja kiseonik. Nivo kiseonika u atmosferi poeo je da se poveava a nivo uglendioksida da se smanjuje. U sadanje vreme nivo kiseonika iznosi 21%, a nivo CO2 = 0,03%. Kada je sadraj O2 u vazduhu i u vodi iznosio 1%, 2 - 7% poela je da se pojavljuje iva elija. Ona je poela da apsorbuje kiseonik iz vazduha i da izdvaja ugljendioksid (biljke ine obrnuto). Kao rezultat u atmosferi se pojavila ravnotea, Zemlji se pojavio novi proces - aerobna faza disanja ili kiseonino disanje. Vazduh koji nas okruuje sadri 250 puta manje ugljene kiseline nego to je potrebno. Zbog toga vazduh koji nas okruuje, ako ga udiemo punim pluima, postaje otrovan za nae elije. Spasava nas zatitna prepreka - koa koja je nepropustiva za gasove i bronhije koje imaju koast izgled. Utoliko pre forsi-rano disanje vodi nas ka propasti. Bioloka uloga kiseonika i ugljendioksida Kiseonik je uao u na ivot kasno, on je neophodan u procesima oksi-dacije u cilju zadovoljavanja energetskih sklopova organizam. Ako se u tkivima smanji nivo kiseonika ona nee stradati, a smanjenje koliine ugljovodonine kiseline dovodi do paralize. Ugljendioksid se u organizmu regulie sistemom disanja, vaskularnomotornim centrom, njegov sadraj je povezan sa procesima razmene. PH krvi regulie se sadrajem iigljendioksida (vaan faktor). Ako se die ist vazduh onda se javlja bolest p;ua - itiroticijalna pneumonija. U planinama ima manje kiseonika, zato se tamo obino lee astmatiari. Verovatno je astmatiarima dovoljno 15% kiseonika, a ne 21% kao u atmosferi.

66 VEBA ETVRTA Evolucija disanja u patogenezi (ploda) Svih devet meseci ivota u utrobi u krvi ploda kiseonika ima tri puta manje nego u krvi odraslog oveka. Kau da je plod modar. Takav normalan sadraj kiseonika u krvi ploda u potpunosti obezbeuje razvoj tkiva. Visok sadraj kiseonika vodi tkiva ka propasti. U arterijskoj krvi odraslog oveka ima 97% kiseonika, u venoznoj - 70%, u plodu - 30%. Sistem disanja spaja se sistem krvotoka ve u treoj etapi evolucije. Ova dva sis-tema su se pojavila da bi obezbedila pravilnu razmenu u organizmu, da bi odredila nivo ugljendioksida i kiseonika u organizmu. Sadraj ugljendioksida regulie se u alveolama sa preciznou dg 0,1%. Sadraj kiseonika se moe promeniti i pri tom se nita sutinski nee desiti. vanosti CO2 u sistemu regulacije disanja moe se suditi prema koncepciji Anjuhina. Sav sistem disanja regulie se sa CO2. Najvanija konstanta u sistemu regulacije disanja jeste CO2. Prilikom dubokog disanja, iz organizma se odstranjuje CO2 i javlja se oteenost vitalnih organa. Radi spreavanja ove pojave organizam aktivira zatitni mehanizam (adaptacija) od gubitka CO2. Zatite od gubitka CO2 1. 2. 3. 4. Polipi na sluzokoi nosa ometaju duboko disanje. Alergijski vazomotorni rinitis Laringitis Bronhospazam

Kritini nivo CO2 u aiveolama iznosi 4,75%. Ako se taj nivo smanji nas-tupa bronhijalni spazam. U periodu bez napada CO2 u alveolama je 4,75%; bronhijalni spazam u izvesnom stepenu ga poveava, ali ne normalizuje. Tonus bronhija je vaan faktor u regulaciji alveola. Glatki miii bronhija reguliu disanje. Koncepcija Anohina sastoji se u sledeem: ako je sadraj CO2 blizu normale onda njegovu dalju regulaciju u organizmu ostvaruje centar za disanje, ako je, sadraj CO2 smanjen onda se ukljuuje 'havarijski' sistem bronhijalni spazam. Nivo CO2 deluje na muskulaturu bronhija ve posle 20 sekundi. Neujednaena ventilacija alveola daje sliku pokretnih umova. Ako je bronhija koja hrani alveole u spazmu, onda vazduh razdire alveolu i proizilazi spontani pneumotoraks. Kod bolesnika sa bronhospazmom prozranost bronhija se smanjuje, javlja se ne samo bronhospazam nego i oteenost plunog tkiva - pneumo-skleroza.

67 U toku ivota menja S9 sastav elija. Samo S9 / elija ne menja, fgrment regulie resorpciju stvorenih oiljaka na tkivima. VEBA PETA Zatita od gubitka CO2 (nastavak) V-a barijera. Usted pneumosklgroze smanjuje S9 propustljivost elijske membrane to oteava izbacivanje CO2. Vl-a barijera. Krvni sudovi malog kruga pri hiperventilaciji kod botesnika S9 suavaju. AIV90I9 i kapilari koji su ranijg zapljuskivani krvlju postaju grublji, sada krv ide u mali krug prolazgi pored alvgola. Razvija se ot9enjg plunog tkiva zatienog od hiperventilacije. Vll-a barijgra - funkcionalna, vezana j9 sa funkcijama sudova malog kruga. Razvija se pluna hiperventilacija, pojavljujg se spazam arterije, poveava S9 A/P malog kruga i jo vie krvi S9 ubacuj9 u mali krug, rezultat pojavljuju se funkcionalni poremeaji i krv koja proti9 kroz njih se ng proiava. Simptomi plavila astmatiara objanjavaju se: spazmom bronhija, spazmom arterije, povganjem AP u malom krugu. Proizilazi povganje koliine ngoksidirane krvi u velikom krugu i ovekpostaje modar. Vlll-a barijera - ggnodinamika. vezana za reakciju vglikog kruga krvotoka. Prilikom dubokog disanja A'P kod hipertoniara prvih 3-5 S9k. S9 sniava, a zatim S9 ponovo poveava, a zdravog ov9ka duboko disanj9 dovodi do hipotoksije i prelazi u ok. Zatim moe nastupiti smrt. Hipotonija j9 prva etapa hipertonije. Smisao hipertonije je u tome da kroz sudove prolazi manje krvi i tada 9 S9 CO2 manje ispirati i zadravae se u tkivima. IX-a barijera - spazam glatkih miia arterijskih krvnih sudova. U spazmu je sav arterijski sistem, posebno arterije poto su tamo zidovi manji i oni su kao.slavine koj9 reguliu priliv krvi. VEBA ESTA CO2 delujg na glatk9 miie dvojako: a) centralno d9lovanje, b) p9riferno ili lokalno delovanj9. dva delovanja su direktno suprotna. Centralno delovanjg je - suavanje sudova, Jokalno - proirenjg. to dalje od C9ntra utoliko J9 manji centralni uticaj a vei periferni (lokalni). Lokalni uticaj na sudovg smanjujg njihov tonus, oputa ih. Lokalno dglovanje manifestuje se dugo i vrsto. Pri hiperventilaciji pojavljujg S9 spazam itavog tela, a kod smanj9nja hip9rv9ntilacij9 sudovi se ire. Duboko disanjg istog kiseonika gore je nego vazduha, tj. brzo nastupa hipoksija mozga. Koliina O2 u

68 tkivima direktno je proporcionalna koliini CO2 u tkivu i krvi. to je vie CO2 u tkivima i krvi, utoliko je vie O2 i obrnuto. Odreujui faktor je CO2, ali se ne moe rei to je vie O2 utoliko je vie CO2. to je dublje disanje utoliko manje O2 dospeva u organizam i obrnuto, to je manje disanje, utoliko vie O2 dospeva u organizam. Vazduh se kvari od otrovnih produkata koji se izdvajaju u proizvodnji a ne zbog toga to je negde vie CO2 a negde manje. (CO2 ima u vazduhu svega 0,03%, a u organizmu oveka 4,5% i vie). Neznatna otstupanja atmosfe-rskog CO2 nemaju nikavu ulogu. Da bi se poveao sadraj O 2 u tkivima treba poveati CO2 u krvi. Samo kod jake pneumonije treba davati O2 poto tada plua skoro uopte ne rade i O2 je neophodan, ali davati ga treba ne esto jer on oteuje tkiva. Kod spazma sudova ni u kom sluaju ne davati spazmolitike (dibazol, aufilin idr.) jer oni momemtalno otklanjaju spazam sudova j samim tim pojaavaju izdvajanje CO2 to dovodi do infarkta, apopl^ksije (modani udar) ili druge patologije. to je vie O2 u krvi utoliko su ui sudovi. Spazam sudova izaziva smanjenje CO2 i poveanje O2. CO2 je osnovni faktor pokretanja sudova. Ako je u alveolama u krvi O 2 manje od normalnog onda kiseonik treba davati, ako je normalan - ne treba jer to poveava potrebu za kiseonikom. Pratei faktor Verigo-Veri
;

Ako se u krvi smanji CO2 onda krv poinje vrsto da zadrava O2 i ne predaje ga u tkiva. Oksidirani hemoglobin postaje slaba kiselina, a obnovIjeni - slaba baza kada u krv dodaju CO2 ugljena kiselina rastvara oksidirani hemoglobin i krv daje svoj kiseonik u tkiva. to je dublje disanje utoliko manje O 2 odlazi u tkiva - drugi faktor hipoksije tkiva. Trei faktor hipoksije - poremeaj rada fermenata disanja. Ovaj faktor smanjuje CO2 u tkivima, izaziva poremeaj u razmeni materija u tkivima, poto se izaziva hipoksija tkiva bez obzira na spazam sudova smanjuje sadraj CO2 u tkivima. Hipoksija tkiva je opasna jer naruava razmenu materija elijama i samim tim ih oteuje. Svi dole nabrojani simptomi hipoksije tkiva javljaju se kao posledica nedostatka CO2 u tkivima. Ovde spadaju: ateroskleroza, nefritis, astma, rinitis, migrena, koprivnjaa, otoci kvinkea, ekcem. Ti simptomi nestaju normalizovanjem CO2. Alergijska teorija bronhijalne astme Traganje za alergenom je - neopravdan trud. Sama alergija je sekundarni simptom hiperventilacije.

69 Faktori koji su vezani za smanjenje CO2 u krvi: - Prvi faktor - spazam glatkih miia Drugi faktor - oteenje tkiva krvnih sudova poveanje njihove propustljivosti. Zidove krvnih sudova oteuje nedostatak CO2. Pri hiperventilaciji CO2 dospeva kako u arterijalnu tako i u vensku krv, odakle se i pojavljuje upala ven'a. - Trei faktor. Poveanje holesterola. Sinteza holesterina odvija se samo u jetri i samo 1/5 njegova dospeva iz hrane. Holesterin - to je biogeni izolator za obavijanje elija u cilju ouvanja u njima CO2. Pri oteenju zidova sudova u oteenja dospeva holesterin i tamo se sakuplja. CO2 regulie taloenje holesterina. Smanjivanje CO2 za 1/10 u alveolama i u krvi poveava sadraj holesterina za 10% etvrti faktor. Poveanje zgruavanja krvi. Ovaj faktor je uzrok mnogih bolesti. Hipertonija Poveanje A/P - je kompenzacioni faktor hipoksije (nedostatak kiseonika u tkivu) tkiva. Veina lekara dri se miljenja da se pritisak poveava sa godinama, ali to nije tano. Hipertonija i stenokardija se koriguju. Proseni A/P ne zavisi od starosti i iznosi 130/80 (ivotna konstanta), Kod ena su ove cifre nie za 5mm. Hronina hiperventilacija dovodl do smanjenja CO2, a ono do naredne patologije. Etiologija I faktor - pojam koristi dubokog disanja. II faktor - negativne emocije i nervni sistem. Posebno su tetne neodreagovane negativne emocije, one znatno pojaavaju duboko disanje. II! faktor - nepostojanje sredstava za naprezanje - hipodinamika bolest. je bolest nepostojanja konstantnog fizikog rada. IV faktor - pojaanje disanja u horizontalnom poloaju. Bolje spavati u fotelji, vie sedeti, hodati, stajati. U snu se disanje pojaava. V faktor - nae navike - kafa, aj, nikotin - pojaavaju disanje. Cigarete smanjuju CO2 u toku 1-1,5 sata za 0,25%. VI faktor - belanevine i masti pojaavaju disanje, vegetarijanska jela smanjuju. VII faktor - gladovanje smanjuje disanje. VIII faktor - intoksikacijatekim metalima (iva, olovo). IXfaktor - hronine infekcije - streptokoke i stafilokoke.

70

X faktor - spavanje na leima pojaava disanje (normalno spavanje je na :: stomaku ili nalevom boku). VEBA SEDMA Disanje smanjuju mentol, validol, menta, bromidi, odoljen (Valeriana offi-cinalis), sedativi. (Srdstvo za iskaljavanje ivovlak - bokvica). Kod zdravih Ijudi disanje u snu se smanjuje. Bolest hiperventilacije je polietioloka. Patogeneza hipertonije Kod hiperventilacije CO2 u krvi je smanjen, odakle proizilazi spazam arte-rijskih krvnih sudova. U kapiiarima O2 odlazi i tkivo uzima vie O2. Procedure sa vodom smanjuju disanje, a pri tom temperature vode treba da bude prijatna. Fizike vebe su neophodne, ali bez dubokog disanja. Sunanje se preporuuje u martu, aprHu, septembru i oktobru kada je sunce slabije. Centar za disanjg se moe kontrolisati snagom volje. Hiperventilacija smanjuje CO2 u nervnim elijama to dovodi do njihovog razdraivanja, pojaavanja njihove osetljivosti, jae se primaju emocije. Pojaanje disanja smanjuje CO2 - circulus vitiosus. Kod astmatiara hiperventilacija dovodi do oteenja plua. U krvi se smanjuje sadraj CO2, a to razdrauje centar za disanje, on pojaava disanje i dovodi do smanjenja CO2 u alveolama, izaziva hipoksiju krvi. Hipoksija krvi neprestano razdraujui centar za disanje, pojaava disanje i kao rezultat doiazi do pneumonije, pneumoslkeroze, emfizema. Nema astme bez emfizema. Prvi nastup astme priprema se godinama. Zadravanje posle izdisaja je osnovni pokazatelj astme, hipertonije, stenokardije. Naini poveanja zadravanja 1.Korienje simptoma (kotrljanje oima uvis). 2.Skretanje panje (samomasaa, milovanje). 3.Pokreti klizanja 4.Primenaprocedurasavodom. 5.Zadravanja na sveem vazduhu. 6.Potpuno oputanje miia pred zadravanjem i njihovo naglo naprezanje pred kraj zadravanja. Paradoksi u disanju 1. Duboko disanje koje je smatrano za panaceju svih bolesti, nasuprot -jeste izvor svih bolesti.

71 2. to je disanje dublje utoliko je manje kiseonika dospeva u elije organizma. 3. to je vie ugljene kiseline u elijama organizma, utoliko je vie kiseonika. 4. to je dublje disanje utoliko je ovek bolesniji. 5. Uiniti disanje dubljim je lako (zatvara se circulus vitiosus, ili drugim reima pojavljuje se pozitivna suprotna veza) a uiniti ga povrinskim je teko. 6. Znati normu svog disanja je veoma vano, ali nigde tome nije pisano. 7. Kod zdravih Ijudi u snu disanje postaje ree, i obrnuto, kod bolesnih postaje dubije. 8. Kod fizikog optereenja CO2 se kod zdravih poveava, kod bolesnih smanjuje. ELEKTROTERAPIJA* Za leenje elektroterapijom izrauje se od ebonita koluti prenika 110mm i debljine 10mm. Sa gornje strane privrsti se ruica od ebonita ili drveta. Prilikom trenja ebonita telo stvaraju se biostruje. Biostruje emituje i telo. Obrazuje se bujica biostruja koja deluje na bolesno mesto. Metoda leenja Ideja otkria - "Elektromagnetna biostimulacija kontraplazmatinog meta-bolizma pri smanjenoj reakciji organizma" - sastoji se u uvoenju dodtne bioplazmatine elektroenergije kroz kou masiranjem koe u trajanju od 15 minuta. Negativna punjenja statike struje kolutia od ebonita prelaze u 6ioplazmu organizma stvarajui u njemu biostruje 5-8-10 mA, ija energija preko molekula stimulie nervne funkcije elija. Uzeti koluti tako da prsti dodiruju gornji deo i staviti na obolelo mesto. Izvoditi lako trenje telo u smeru kretanja kazaljke na satu. Ako proceduru ne izvodite sami ve neko drugi, onda za stvaranje zatvo-renog kola on jednom rukom dri koluti a drugom dodiruje telo bolesnika bilo gde - pokreti su kruni. Radi boljeg klizanja posuti po telu talk ili deji puder. Jedna seansa lenja traje najvie 15 min.; za decu najvie 10 min.; za srane bolesnike -10 min. * Iz teksta objavljenog u asopisu "Niva", No1-2,1978. izumu Gonarova P.T.

72 Praksa leenja PANARICIUM - gnojni ir na ekstremitetima. Leenje se izvodi ovako: terapeut koji izvodi seansu treba da u svoj dlan uzme bolesnikov prst drugom rukom iznad njegove ake da izvodi masau kolutiem od ebonita. Vreme trajanja je 15 min. Posle 3-12 dana ir e nestati. Potrebe za operacijom nema. Posle masiranja 3-5min. oseaju S9 laki udari u dlan, bolesnik oseti trzanje u obolelom prstu. Bol nestaje. Masiranje se izvodi jednom dnevno. Posle procedure staviti koluti na obolelo mesto, povezati zavojem i drati svu no. UPALA SREDNJEG UHA. Utvreno je da je najtopliji prst na ruci srednji. Onaj izvodi leenje treba da srednji prst (prethodno umiven) stavi u uho bolesnika a drugom rukom da izvodi krune pokrete kolutiem po elu bolesnika, levom obrazu, podbratku, desnom obrazu u trajanju od 15min. Ponavljati do prestanka boiova (3-10 dana). Posie procedure staviti koluti na uho i povezati maramom. U toku procedure bolesniku se spava. Posle 4-7 min. podii koluti iznad tela na 12mm i nastaviti kretanje u vazduhu. Osetiete lako probadanje, nastaviti jo jedan minut, zatim opet masirati telo 8-10 min. EPIDEMIJA GRIPA. Pre epidemije gripa izvoditi masau lica (kao kod upaie uha) po 15 min., a zatim staviti koluti na usta i na nos po 3-5min. Ako to niste uradili pre epidemije onda u sluaju bolest izvoditi ovakve proce-dure. OPSTIPACUA, KOLITIS. Terapeut izvodi kretanje kolutiem po stomaku obavezno u smeru kretanja kazaljke na satu. Posle 2-3min. moe se pojaviti kranje u stomaku, putanje gasova, a posle 10-15min. potreba za pra-njenjem. Jednu ruku terapeut moe staviti ispod krstiju ili dodirivati bilo koji deo tela. Procedura traje 15min. Posle 10 dana prekinuti terapiju na 5 dana, a posle toga po potrebi. Ovakve procedure se mogu izvoditi sa decom slabog apetita. APENDICITIS. Veoma oprezno i samo kod poetnih bolova. Kod siabih bolova u desnoj preponi moe se izvoditi laka masaa 10-15min. Koluti se moe ostaviti itavu no. Terapeut prilikom tretmana dri jednu ruku na krstima. KAMEN U BUBREGU i MOKRANIM KANALIMA. Masirati krsta 1015min. Pokrete izvoditi u obliku malih krugova Drugu ruku tgrapeut dri ispod pupka. Kamenje se rastvara ili razmekava i izbacuje u obliku peska. Broj procedura -10-15. CIR ELUCA. Sitni kruni pokreti, ruka terapeuta na krstima ili naspram eluca. Masirati obavezno u smeru kretanja kazaljke na satu 1015min. UPALA PLUA. Potpomae izbacivanje sluzi i iskaljavanje. Masirati lopatice 10-15min.;drugarukaje nagrudima.

73 ASTMA, TEKO DISANJE. Kao kod upale plua. Mogu se napraviti ploice debljine 2mm u nizu od 15 komada i nositi kao ogrlica vrata. Masau izvoditi svaki drugi dan - grudi i lopatice; jedan dan grudi - sledei -lopatice 10-15min. BOLESTI JETRE. Masaa jetre sa strane stomaka, druga ruka na krstima. Poeljno je jednu no prespavati sa kolutiem. Seansa traje 1015min. ARTRITIS. Terapeut izvodi masau stomaka ili lea krunim pokretima kolutia, drei ga u desnoj ruci, a levom rukom dodiruje prste levog stopala bolesnika (zatvaranje elektrinog kola) - 5min. nastavljajui sa masaom. Zatvarajui kolo drati desnu a onda levu ruku. U sluaju samomasae izvoditi krune pokrete na obolelim zglobovima. Nou priviti koluti od ebonita na najbolnijem zglobu. IIJAS. Masirati krsta 10-15min. Dobro je nositi pojas od ploica ebonita debljine 3-4mm. Nositi ispod odee do samog tela. Masirati i nositi pojas do prestanka bolova. Nou priviti uz najbolnije mesto na kimi. UPALA GORNJOVILINE UPLJINE. Masirati lice kao kod upale srednjeg uha 10-15min, ostaviti koluti nou u predelu ela i nosa. MICAK NA OKU. Kod crvenila ili kod jo nepuklog ira masirati lice i 10-15min. Kad se ir otvori protrljati dlanom koluti i staviti prekogaze 10-15min. FURUNKUL. (potkoni ir). Terapeut treba da stavi ruku na furunkul prekriven gazom, a drugom rukom da masira deo tela u blizini ira. Masaa se moe izvoditi i samostalno ako je dostupno mesto. U poetku gnojenja ili crveniia dok jo ima otvrdnua moe se masirati najbolnije mesto 10-15min. Na dan kada ovlai i probije pa do zarastanja seansa traje 7-10min. MIOZIT. Masaa ramena 10-15min. - 5-7 procedura. Nou priviti koluti uz bolno mesto. POSLE INFARKTA. Moe se koristiti ebonit, ali vrlo oprezno. Pri lakom probadanju u predelu srca prekinuti sa masaom dva dana a zatim nastaviti u trajanju od5-10min. TROMBOFLEBIT (upala vena). Tromb - upaljeni ili pocrveneli deo ili u njegovoj blizini masirati. Moe se na oboleli deo navui pojas od ebonita ili priviti nou uz bolno mesto koluti od ebonita. GANGRENA. Posle 10-15 procedura po 15min. pojavljuje se oseaj topline na boinom mestu. Masiranje - kao to je ranije reeno. HEMOROIDI. Napraviti sveu od ebonita, a zatim nju i anus premazati vazelinom i lagano je uvui unutra. Da svea ne bi ispala privezati je za ivicu zavojem a drugim krajem tela. Kod pukotina ili bolnog unoenja staviti je izmeu debelog mesa 2-4 noi, a zatim unutra. Proceduru izvoditi do prestanka bolova ili krvarenja. Prestaje opstipacija i stolica je meka.

74 UPALA KRAJNIKA, ANGINA. Masira se grlo, lice, elo po 10-15min. Mogu se napraviti ogriice od ebonita i nositi na vratu. Isto tako lei se laringitis, faringitis, tonzilitis, konjuktivitis, upala gornjoviline upljine, upala glasnih ica. HIPOTONIJA. Masira se vrh ramena, potiljak, potiljani deo glave, pred-nji deo glave - do "lOmin. Posle 10danapauza. HIPERTONIJA. Lako masiranje lica, najvie 10min. U sluaju probadanja u predelu srca prekinuti. UTRNULOST EKSTREMITETA, BOLESTI ZGLOBOVA. obolele zglobove. Posle 10-15 dana napraviti pauzu 5-7 dana. Masirati

uvati ebonit od direktnog izlaganja sunevim zracima zbog ega on stari i postaje zelen. Prilikom trljanja dlanovima ebonit ima miris gume, to potvruje njegovov ebonentno poreklo. GLAVOBOLJA, ZUBOBOLJA, HIPERTONIJA, BOLESTI l-og ll-og STEPENA, RESPIRATORNA i VIRUSNA OBOLENJA, UPALA GORNJOVILINE UPLJINE i t.sl. Masiranje lica kolutiem krunim pokretima (elo, levi obraz, podbradak, desni obraz) u smeru kretanja kazaljke na satu. Grip - dva puta dnevno po 15min. Sve ostalo jednom dnevno 15min. Kod jakog gripa nou priviti uz grudi ili uz lopaticu (kod pneumonije) koluti od ebonita. Lekoviti koluti Gonarova za elektroterapiju Lagano masirati kou, kruno, neno, bez pritiskanja. Kod pojave neprijatnih oseaja prekinuti. Procedura traje 15min. Drku kolutia prilepiti ili privrstiti navojem. Radi boljeg klizanja uzeti taik. Prati toplom vodom i sapunom. Dimenzije kolutia su 110mm prenik, 1cm debljina. Otstupanja u mm nisu bitna.Terapija - 10 dana, zatim se moe ponoviti. Ne izlagati ebonit suncu -stari i postaje zelen. Trenjem daje miris nagorele gume. TERAPIJA METALIMA* Poslednje godine 20. veka odlikuju se traganjem za nespecifinim nainima leenja, jer savremena medikamentna terapija, posebno sedativni hormoni i antibiotici doveli su do bolesti od lekova. Pojava takvih bolesti naterala je medicinske strunjake da se okrenu leenju lekovitim biljem, akupunkturom, masaom po takama i drugim nainima za poveanje otpomosti organizma. Jo Aristotel je znao za terapiju metalima. Aristotel je pisao da stavljanje bakra na udareno mesto spreava pojavu modrice, da bakar lei otoke, a takoe i ireve. U drevnoj Grkoj bakar je primenjivan u Iz referata Safanove Nine Mihailovne u Instututu za balneologiju 19.02.82.

75 lenju gluvog i upale krajnika. U Francuskoj u dananje vreme bakrom lee poremeaje sluha. Ruski lekar Grigorjev bavio se pitanjgm kako zadrati delovanje metala pri metaloterapiji, tj. ako se metal dugo dri na telu stvara se toptota, bol, crvenilo, irevi. Nekoliko desetina godina kod nas S9 radi na prouavanju uticaja metala na organizam ivotinja i ovgka, ali je do sada metalo+erapija malo prouena i praktino se ne koristi, izuzev ngkoliko lekara u gradovima Rusije koji koriste bakar u leenju. Prilikorri kontakta bakra, zlata, cinka, olova, sa koom oveka struja ide qd metala ka koi. Prilikom koniakta srebra i kalaja ide u suprotnom pravcu, tj. od koe ka metalu. Metali imaju sposobnost privlagnja i odbijanja. Pred mgdicinskim strunjacima pojavio se zadatak: koliko vremgna se moe drati metal na bolnom mestu. Prouavanje Igenja metalima poelo je sredinom 19.v. ali do sada nisu de*inisani nikakvi zakoni. Od 1958. god. Safanova, a od 1975. god. drugi lekari poeli su da primenjuju bakarng diskove kod konh bo'esti. Oni su primgnjivali aplikacijg od bakra samo onda kada postoji "hvatanje 1' metala i kog (priljubljivanje metala uz kou), poto su primeti!i da organizam na bolesnom mestu privlai metai i dri ga, a kada to nije potrebno organizam odbija metal. Potrebno je prekinuti terapiju metalirna kada se definitivno odbija metal. U tom cilju izvodi se provera. Prilikom propisivanja metaloterapije prvo se detaljno odredi dijagnoza. Boi9snici se esto obraaju lekaru povodom sekundarnog obolenja (npr. tromboflebit), ali lekar j9 duan da nae primarnu bolest (ozleda). Metal S9 u poetku stavlja na dva dana ili samo nou radi provere. Pri tom jg potrebna opreznost na reakciju bolesnika na metal. Tako je npr., J9dnom botesniku stavljgn metal, "hvatanja" sa koom nije bilo i privrstili su gaflast9rom. Zato je potrebno rukovoditi S9 sledeim: ako u datom mestu postoji "hvatanje" sa metalom onda se on moe stavljati, ako ga nema onda i ne treba. Kod hroninih bolesti posgbno je vana manifestacija primarnog arita, iako ono ne uzngmirava poto stavljanjg bakra na sekundarno arit9 moe isprovocirati botest ili S9 dobiti oekivani efekat. Primarno arite u tom sluaju daje signate ugrognosti. Dakle, prilikom Igenja neophodna je detaljna dijagnoza (nai pravo arite). Naprimer, jgdna 9na posle b9zuspenog leenja obratila se tekaru koji je leio metaloterapiom. Utvreno j9 da je pr9 15 godina udarila krsta i kao poslgdica ostala je ogranienost pokreta. Stavili su joj sa obe strane od krsta 7 bakarnih diskova veliine mon9t9 .tj. bakarno-aluminijumsku leguru; posl9 17 dana ona je ptesala ali, ipak, posle tri mgseca stanje se pogoralo i ponovo j9 izvgdgna t9rapija. Pogoranjg se ponavljalo rrekoliko puta do potpunog izlegnja. Uopte, kod hroninih bolesti potrebno je povremeno stavljati metalne diskove jer centralni ngrvni sistem "pamti" gd9 J9 bila bolest. Aplikacje bakra sniavaju tempgraturu, otklanjaju bol, obnavljaju krv,

76 deluju bakterioloki, aktiviraju razmenu vode i minerala, poboljavaju san, umiruju centralni nervni sistem, aktiviraju delovanje insulina u krvi, pojaa-vaju funkcije, leukocita. Aplikacije bakra apsorbuju dobroudne tumore (otvrdline u mlenim lezdama, miome materice, mastitise i dr.), lee tuberkulozu, sve upalne procese u organizmu (hronini otitis, hronini bronhitis, pneumoniju, upalu mokrane beike, upalu bubrega, upalu gornjoviiine upljine, infekcijski artritis, kamen u bubregu, upalu une kese, dijabetes, kone bolesti i dr.). Takoe lei iijas, folikularni konjuktivitis, povrede razliitog porekla, srce i sistem krvnih sudova (vene, tromboflebit), poboljava stanje posie infarkta, gastroenteroloke bolesti (tj. bolesti eludano-stomanog trakta, ir eluca i duodenuma, gastritis, kolitis). Aplikacije bakrom obnavljaju sluh, otklanjaju um u uima, otklanjaju postoperativne kile, hemoroide, poboljavaju postoperativno stanje, lee reumatoidni artrit. U Moskvi u poliklinici No 150 otorinolaringolog OTROKO lei bolesnike bakrom. Pedijatar BELOVA za leenje beba primenjuje beskontaktni nain leenja bakrom - kroz podmeta od gaze. Safanova je iz Kijeva dobila zvanini dokument od lekara drutva "Spartak" efikasnosti leenja metaloterapijom modrica, povreda, iijasa. Bolesnik sa otklonjenim bubregom i upalom mokranih kanala leen je metaloterapijom. U predelu mokrane beike stavljeno je 20 moneta. Sledeeg dana temperatura se smanjila, stanje se poboljalo. U Instututu u Donjecku utvreno je da bakar prolazi kroz kou i pri tom dezinfikuje. Bakar u organizmu vee toksine, lepi bakterije i pri tom stvara teko rastvoriva jedinjenja. Primer: Od tuberkuloze bubrega izleen je bolesnik, kojem je lekar stavljao bakarne diskove u predelu bubrega. Primer: Kod folikularnog konjuktivitisa devojici koja je bolovala od njega, stavljene su monete u uglove oiju i njen vid se normalizovao. Prilikom delovanja bakarnih diskova u organizmu se aktiviraju leukociti. Bakar lei brzo. Ako se kod pneumonije preko noi stave bakarne monete, do jutra e temperatura spasti. Primer: enu je bolela ruka, nije mogla da je savije; poeli su je leiti (primarno arite infekcijskog artritisa), stavili su bakar posle ega je ruka otekla, pojavila se temperatura, ali ubrzo je sve prolo. Primer: Bolesnica je 15 godina patila od kamena u bubregu. U toku tri meseca ona je nosila ispod pojasa (samo danju) dve bakarne monete; kada se smanjila diureza i normalizovao ROE leenje je prekinuto. Bakar dobro ublaava bol kada su u bubrezima oksalati. Ako boli srce stavlja se moneta u kljunu jamicu i proba se: dali "sedi" ili ne. Ako "sedi" treba je nositi 24h. prilepivi flasterom 10 dana. Bolovi nestaju. Zbog udara nogu esto se javlja tromboflebit, ali da se ne bi pojavljivao potrebno je u cipelu staviti bakarnu monetu. Bakar dobro lei varikozno

77 proirenje vena. Monetu treba prilepiti uz nogu i treba je nositi dok ne pone da se kotrlja pod petu. Kod udara u grudi pojavljuju se otvrdnua. Na njih treba staviti monete. Isto tako moe se izleiti miom materice. Monete se stavljaju u dno stomaka. Bakar otklanja tetan uticaj radijacije prilikom zraenja bolesnika koji boluju od raka. Bakarne monete lee hemoroide. Pri tom monetu treba staviti ivicom, neposredno na analni otvor, a drugu monetu malo vie i pridravati je miiima debelog mesa, ali polako da se monete meusobno nedodiruju. Bakar lei postoperativnu kilu jer umanjuje vrstinu spojenog tkiva. Kod hroninih bolesti potrebne su ponovne terapije bakrom u toku noi. Bakar lei gluvou. Za to je potrebno jednu monetu prilepiti na ispupenu kost iza uha, drugu uz uho sa strane lica. Prilikom leenja monete se stavljaju prema tome kako se "hvatajif za kou. Kod pojave "kucanja" u uima moneta se stavlja pozadi na vrat. Poto bakar smanjuje delovanje insulina onda se u toku leenja dijabetesa moe smanjiti doza insulina. Kod bolova posle preloma kostiju, aluminijum koji se nalazi u monetama iz 1961. godine doprinosi izgradnji spojnog kotanog tkiva i ublaava bol. Bakar otklanja nesanicu poto umirujue deluje na centralni nervni sistem, daje bodrost organizmu, otklanja glavobolju. Primer: Potrebno je trenirati lepijenje" monete na koi. Sluaj ene koju je bolelo koleno. Trebalo je staviti 6 moneta; prilepila se samo jedna, ostale su stavljene i privijene uz koleno. Postepeno i one su se prilepile i drale dve nedelje a zatim su se, kada je dolo do izleenja same odvojile. Kod udara od bakamih moneta pojavljuje se pirivremeno pogoranje zatim sve prolazi. Glavobolja prolazi za 15-20 min. posle stavljanja moneta na elo, slepoonice, potiljak, zavisno od toga gde se glavobolja manifestuje. Leenje bakrom olakava postinfarktno stanje, a pri infarktu treba ga stavljati u deo- jamicu ispod kljune kosti. Za leenje bakrom koriste se monete proizvodnje iz 1961. moneta se naziva MAG-1 (bakarno-aluminijeva legura), atakoe i bakarne ploe irine 50-60 mm i debljine u odnosu 1 prema 10. Primenjuje se vakuum bakar MV, ali samo od listova a ne od ice. Dimenzije monete ili ploice odabiraju se tako da ne bude praznog prostora izmedju njih i koe poto se u tom sluaju moe na takvim mestima pojaviti lokalno krvarenje, koje kasnije prestaje. Metal koji se primenjuje povremeno treba obgoreti ili umoiti u slan rastvor. Doktor IVANENKO proverio je metode metaloterapije i utvrdio da su one vrlo efikasne. Kod ishemije srca treba stavljati aplikacije od bakra na vratni deo u toku 4 dana. Kod opte iscrplenosti u jutarnjim satima treba stavljati bakarne pioice na aktivniju taku "HE-GU" i na bolnu taku "UZU-SAN-LI".

78 Objanj9nje: Bolna taka "HE-GU" nalazi S9 pored radijalnog dela osnovg prvog lanka kaiprsta (u jamici izmeu kaiprsta i palca sa spoljng strane ake), bolna taka "UZU-SAN-LI" nalazi se ispod aic kol9na, prema unutra od gotenjae. Drgvna mgdicina Kine, Japana i Indijskih joga tvrdi da u ivom organizmu 9nergijat9e, a njeno zadravanje u nekom kanalu i ned9ostatak u drugom dovodi od poremaaja harmonije u organizmu i do pojave botesti (poreme-aji engrgije u ovim kanalima). Sve bolesti se dele na dva tipa: bolesti pozitivnog tipa (upale) i bolesti negativnog tipa (hronine i one kojg stvaraju zloudne tumore). Medicinski strunjaci su izgubili iz vida da kretanje elektrine gngrgijg u organizmu ide po kanalima. U drevna vremena tromboflebit su leili bosim hodanjgm po rosi. Time su otputali etektroenergiju u zemlju. Delovanjem preko aktivnih taaka na stanje bolesti pozitivnog tipa poveava pomak u stranu normalizacije. Zlato i srebro mogu leiti bolesti negativnog tipa, bakar vie lei bol9Sti pozitivnog tipa. Do toga dolazi zato to je elektrini potencijal bakra jednak elektrinom potencijalu ovekovog tela. Botesne aktivne take teia imaju snien elektrini potencijal i one proputaju smer struje istog znaka. Na taj nain bakar sam bira potrebnu bolnu taku. jg velika prednost u odnosu na akupunkturu gd9 je potrgbno precizno znati gde se nalazi aktivnataka. Primer: Bolesnikje imao povredu - dvostruki prelom golenjae. Prilepio je flastgrom na nozi 6 monata od po tri kopejke. Stajate su dvg nedglje a onda ih je skinuo, tj. bol i otok su nestali. Kada su se simptomi ponovili on j9 ponovo prilepio 9 moneta i sve tegobg su prote. Metoda aplikacije ploicama moe se koristiti u legnju svih doba starosti, trudnica, rnalg dece, starih. Metal se stavlja na ngkoliko dana, zatim pravi pauza do dve nedelje, a onda jo jednom aplikacije. Prilikom ponavljanja terapije moe se stavljati drugi metal. Proseno vreme nognja m9tala je 3-5 dana. Monete iii ploice S9 stavljaju na aktivne take na kou, tamo gde se os9a najvea bolna osetljivost za datu bolest. MAGNETNA TERAPIJA Brige jubileja nisu om9l9 prof9sora V.l. Klasena da se priprema za predstojei turnir u tenisu. Evo ve 40 godina on spada u n9izostavn9 uesnike u takmienju najboljih tenisera. Leti on trenira pet puta ned9ljno zimi dva puta. Ponekad ga, istina, mui levo kolgno. Zglobovi - to ide sa godinama. Od bolova se on oslobodio za dva dana. Uzima obian, u obliku potkovice, magngt i pokree ga sa obe strane kolena 15min. ujutru i 15min. uvee. Prgd kraj drugog dana sve neprijatnosti prolaze.

79 Prirodno je objasniti ova uda hipnotikom terapijom, pretpostaviti da je osobenjak-profesor poverovao u Igkovita dejstva magneta. Poznato je koliko dobro deluje na oveka bilo koje sredstvo ako on poveruje u njega. Ali profesor Klasen nema potrabe da sebe ubeuje da poveruje, dovoljno je to to on tano zna lekoviti uticaj magnetnog polja - jer namagnetisana voda je njecjova nauna specijalnost. Citav ovekov ivot - kae profesor - povezan je sa vodom. Mi sami se sastojimo od nje, kontaktiramo sa njom na svakom koraku, ali njoj znamo poraavajue malo i ne zato to je ne prouavamo. Ipak, predmet ovih istraivanja je toliko nepostojan, tako neoekivano menja svoje osobine, veliki BORNAL je jednom uzviknuo: "Voda je najstarija od tajni koja uvek stavlja u orsokak fiziare i hemiare". Dodau da moraju ostati zaugni i naunici drugih spacijalnosti. U mnogim laboratorijama potvrene su promene fiziko-hemijskih i biolokih osobina vode koja je obraena magnetnim poijem, ultrazvukom, 9lektrinim poljem, degazacijom, zamrzavanjem i odleivanjem. promene se svode pre svega na aktiviranje vode koje je u najveoj meri zanimljivo. Ipak, ne treba gubiti iz vida dva neprijatna momenta: nepotpunost reprodukcije eksperimenta i nedovoljnu teoretsku osnovanost hipoteza uzrocima promena osobina vode. Utoliko pre praksa - dokaz istine - ne eli da eka dok teoretiari argumentuju uzroke. Ona uporno kuca na vrata zahtevajui hitne mere. Ne eleti ekati je prirodno i opravdano. ekanje stvara mnogo molbi za pomo. Evo jedne takve konkretne molbe: "ispriajte, molim vas, namagnetisanoj vodi. Kau da je veoma korisna. Veoma bih eleo da znam ne prie, ve miljenje strunjaka. Kako magnetisati vodu u kunim uslovima, koji je dozvoljeni napon polja prilikom magnetisanja vode, moe li se piti takva voda? Znalci sami prave postrojenja za magnetisanje vode. Meni su pokazali crte u gruboj formi: dve magnetne ploe, izmeu njih dimagnetna cevica prenika 4mm. Ovaj sistem se montira na izlazu iz slavine. Prolazei kroz njega obina vodovodna voda se magnetie. Sa potovanjem. Anatolij Karpuhin, Jalta". Da, prolazei izmeu magnetnih polova obina voda poprima interesantne osobine. Polje navodnjeno takvom vodom daje prinos za 15-20% vei od standardnog. Beton umean sa namagnetisanom vodom dobija poveanu vrstou i otpornost na niske temperature. Namagnetisana voda skida talog sa parnih kotlova, a naravno, konstantovan je uticaj namagnetisane vode na oveka. Doktor medicinskih nauka Jevgenije Vasiljevi Utehin je 1971 .g. preao iz Lenjingrada u Soi na insistiranje lekara urologa koji je smatrao da je njemu, Utehinu, koji je patio od kamena u bubrezima, potrebno da se odrekne nevske vode. Prelazak Utehina se podudario sa nekim njegovim preorijentacijama u njegovim naunim interesovanjima. Jevgenija Vasiljevia zainteresovalo je delovanje magnetnih polja na oveka i on je ubrzo

80 stao na elo odelenja za magnetnu terapiju sanatorijuma u Soiju. U svojoj kui on je namontirao na slavini standardni ureaj za magnetnu obradu vode "CO-2" - Ijeningradske proizvodnje za vrtlare-amatere. Magnetni napon polja u ovom sistemu iznosi 1000 erstera (100 militesla), to u potpunosti odgovara prihvaenim sanitarnim normama. "Svoju bolest sam davno, davno zaboravio - kae doktor Utehin. Pesak je otiao, kamenje se rastvorilo. Kod mene u kui se upotrebljava samo namagnetisana voda, druge jednostavno nema, ninata se ne alimo, pritisak svi imaju normalan. Mojoj majci je 85 godina i ona takoe ima A/P normalan, dobro pamenje i dobro se osea". Pored ostalog profesor V.l. Klasen saoptava da je takoe patio od kamena u bubrezima. Pre 15 godina on je odredio sebi terapiju u trajanju od 1,5 meseca - uzimanje namagnetisane vode. Od kamena nije ostalo ni traga. Kod kue profesor pije obinu vodu kakvu i mi i vi pijemo, ali recidiva bolesti nije bilo. Profesor je oprezan. On smatra da je Utehin unekoliko rizikovao pravei u svojoj kui postrojenje za konstantno magnetisanje vode za pie. "Oso-bine takve vode esto su podvrgnute promenama - kae on. Jedan od faktora promenljivosti je sunev vetar, magnetne bure. zna kako e oni uticati na vodu svaki put. Za sada nema podataka negativnom delovanju na oveka, ali ispitivanja je ipak malo da bi se preporuilo potpuno korienje namagnetisane vode. Ja bih se ograniio savetom da se izvode dvomesene terapije uzimanja takve vode. Tako postoji puno garancija sigurnosti, a korist je takoe nesumnjiva". svojstvima magnetne vode saznalo se ne danas, ne iznenada. Pre 70 godina kod nas je prevedena knjiga Francuza urvila ovom fenomenu. Zatim se na njega zaboravilo i eto sada se on prouava intenzivno. Poslednjih godina odrano je nekoliko nauno-praktinih konferencija i simpozijuma magnetnoj terapiji i osobinama namagnetisane vode, objavljeno je dosta radova. Najistaknutiji rad je monografija V.l. Klasena "Magnetisanje vodenih sistema" (Moskva, 1982.) Nauni radovi, ako se piu sa nadahnuem, itaju se sa interesovanjem ak i ako nisi strunjak za tu oblast. svojoj vodi Klasen pie kao ivom biu - dobrom, jakom, ali i kapricioznom i ne uvek razumljivom:" A sada korozionoj aktivnosti nevske vode. Pod uticajem magnetne obrade ova agresivnost u odnosu na gvoe smanjuje se za 50%. lli: "Voda koja sadri primese ima memoriju na razliita fizika delovanja". Memorija magnetne vode nije mnogo duga. Ona patnti delovanje polja otprilike 24 sata. Pretpostavlja se da je njeno lekovito delovanje povezano sa poveanjem propustljivosti biolokih membrana i sa baktericidnim karakteristikama. Biljkama ona pomae da bolje apsorbuju hranljive supstance tla; oveku - da isti krvne sudove od stranih jedinjenja. je to tako

81 onda magnetna voda mora da postane neprocenjiva pomo kod fizikih vebi znatno poveavajui njihovu efikasnost. Nepostojanost svojstava, a takoe i memorije namagnetisane vode povezuje se sa tim to u razliitim geografskim takama naa obina voda ima najrazliitije primese od kojih i zavisi stepen namagnetisanosti. Ali sama injenica lekovitog uticaja takve vode je neospo./ia. U Rostovskom oblasnom dispanzeru primenili su provereni nain "placebo" : bolesnicima su propisivane dve vrste kupki - sa namagnetisanom vodom i obinom, ali navodno aktiviranom konstantnim magnetima. Oigledan efekat dala je samo namagnetisana voda. Evo jo samo niz primera koji ukljuuju ve postojee iskustvo lekovitog delovanja namagnetisane vode. Zahvaljujui terapiji sa namagnetisanom vodom (10 seansi po 10 minuta svaka) S.V. Utehin uspeva da smanji arterijski pritisak (do 30mm), otklanja glavobolje, bolove u predelu srca, poremeaje sna, umor. Magistar nauka R.l. Mihajlova u Centralnom nauno-istraivakom institutu za stomatologiju utvrdila je da ispiranje namagnetisanom vodom doprinosi otklanjanju zubnog kamenca, paradentoze, gnojnih upala. Namagnetisana voda spreava stvaranje naslaga na zubima, isti gie, spreava krvarenje desni. V. V. Lisin i E. I. ivanov (Saratov) konstatovali su poboljanje stanja bolesnika od arteroskleroze posle korienja namagnetisane vode. Profesor E. M. imkus (Simferopolj) dobio je na klinici veoma ohrabrujue rezultate u leenju kamena u mokranim kanalima. S. I. Dovinski (Sratov) postigao je znaajan uspeh korienjem ovakve vode u lenju bolesti koe. Zadivljuju ne samo lekoviti kvaliteti namagnetisane vode, nego i lakoa sa kojom se dobijaju ti kvaliteti. Potrebno je da obina voda u optimalnom reimu presee energetske linije magneta i ona postaje u toku 24 sata "iva voda". Optimalni reim - to je dovoljno jak mlaz vode iz slavine, prosean napon polja, temperatura uobiajenog dijapazona (od najhladnije do vrele). "Voda koja je prola obradu magnetnim poljem, iji napon ne prelazi 2000 erstera (200 militesla) odgovara sanitamim normama - kae doktor Utehin. U nekim gradovima takva voda dospeva iz parnih kotlova kroz vodovodnu mreu u stanove stambenih zgrada. Na centralizovan nain magnetie se tako samo vrela voda. Koliko ja znam tako se radi u Soiju, Saratovu i nekim drugim gradovima". Hteo bih da kaem jo jednoj zauujuoj varijanti H2O - odmrznutoj vodi. Od davnina je poznato da su najbolje livade - planinske, natopljene takvom vodom. Upravo ovde su cvetovi jarkih boja, najgua i najsonija trava. Krave koje se poje odmrznutom vodom daju rekordne koliine mleka, kokoke nose vie jaja. Posle duge zime edno piju vodu koja izbija ispod snega vrapci i vrane, jeleni i konji, psi i make. Agronomi su zasejali dve jednake parcele: jednu semenom penice slabog kvaliteta i drugu isto

82 takvim semenom, ali koja je dobila na dan sejanja navodnjavanje u trajanju od 1,5 sata odmrznutom vodom. Sa svakog hektara kontrolne parcelg dobijeno je po 11, a sa ogledne 18,3 mgtrikg C9nte penice. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da se odmrznuta voda razlikuje od obine pre svega po svojoj strukturi koja je slina sa molekulamom strikturom leda. Slinu strukturu ima i voda koja je povezana sa elijskom protoplazmom naeg organizma. Voda sa ureenom strukturom aktivno uestvuj9 u biogngrggtskim procesima elije. J9 da odmrznuta voda ne samo da poveava fizike resurse organizma, nego i spreava sma-njivanje sadraja vode u elijama, to jg u neposrednoj vezi sa procesima starenja. Nije li u tome tajna dugovenosti gortaka koji konstantno piju vodu koja se sliva sa otopljenih lednika i planinskih snegova? Nama koji ivimo u srednjem pojasu dal9ko je do belih planinskih vrhova. Ali, zato postoje friideri u svakoj kui. Oni e pomoi da se dobije dovoljna koliina leda ak i u najtoplijim danima. Treba uzeti u obzir da je bolje odmrzavati vodu u vrsto zatvorenoj posudi, zagrevati je do sobne temperature i sem toga (u skaldu sa podacima O. A. Lastkova) memorija svee odmrznute vode vremenom slabi. Za 12 sati njena bioloka aktivnost se smanjuje otprilike za polovinu, priblino istom brzinom sa kojom pada aktivnost namagnetisane vode. Treba se nadati da magnetno polje tek poinje svoju lekovitu karijeru. Lenjingraanin S.A. Fefer napravio je komplete malih magneta. su svojevrsni aplikatori koji se primenjuju kod razliitih ostolokih bolesti (bolesti kostiju), bolesti krvnih sudova idr. Oni faktiki dupliraju delovanjg magnetne vode i potvreni su od strane Ministarstva za zdravlj9 SSSR-a kao lekovita i preventivna sredstva. Svojstva ovih malih magn9ta udna su i neoekivana. Naprimer, ako se lovi riba na mamcu sa privrenirm uz njega malirn elastinim magnetom, onda S9 zagrizanje esto poveava i do nekoliko puta. Evo kako radi mali magnet. A najvei - to je naa Zemlja. Promene u magnetnom polju Zemljg povezane su pre svega sa sunevom aktivnou. Osniva heliobiologije A.L. ievski u svojoj poznatoj knjizi "Zemaljski eho sunevih bura" nabrojao je 27 zemaljskih pojava i procesa koji zavise od periodine aktivnosti Sunca. Natom spisku su: prinos krmnog bilja, kvalitet vina, migracija insekata, nivo kalcijuma u krvi, rasprostranjenost psihopatskih pojava, uestanost nesrenih sluajeva, nervna osetijivost, pogoranje u toku bolesti, irenje epidemija, vekovno i godinje kretanje nataliteta i smrtnosti. Posmatranja i eksperimenti poslednjih godina pokazali su da je ovek veoma osetljiv na slabe magnetne uticaje. delovanja ne fiksiraju nai organi za ula i zbog toga su za nas veoma zagonetna. Ali, hladni instrumenti registruju magnetne atake dovoljno precizno, a naunici ve umeju da neutraliu suvinu sunevu aktivnost.

83 Doktor E. V. Utehin opremio je tri odelenja sa ureajima koji neutraliu suneve eksplozije. Teleks postavljen u moskovskom nauno-istraivakom institutu za primenjenu geofiziku otkucava prognozu magnetne bure, a dan uoi te bure u ova odelenja premetaju najtee bolesnike. Na njih bure nisu uticale. Ipak, ne treba misliti da su magnetna polja samo tetna. Jo je ievski primetio da slabljenje magnetnog polja skrauje ivot oglednih pacova. U nae vreme poznata grupa rostovskih istraivaa (L. Garkavi, E. Kvakina i M. Ukoiova) otkriia je da je dvomeseno delovanje magnetnim poljem na mozak oglednih ivotinja znatno ih podmladilo, povealo njihovu pokre-tljivost i bodrost. Magnet pomae kod preloma Srastanje kostiju znatno se moe ubrzati ako se na zonu preloma deluje toroidnim poljem konstantnog prstenastog magneta prenika 50mm. Takav magnet moe se nai u starim 1-3 vatnim dinamikim glavicama zvunika i u ureajima za magnetnu obradu vode tipa CO-2, CO3. Potrebnoje izvui neoteen magnet. Naite istu plastinu kutiju, privrstite uz nju takoe plastinu ruicu duine 120-150mm. Prstenasti magnet stavite u kutiju i zalepite lepkom tipa "Moment -1", "Feniks"; ureaj je gotov, ostaje da se otklone sitne estice magnetne legure jersu onetoksine zakou. ; Delovanje se ostvaruje krunim premetanjem instrumenta u smeru kretanja kazaljke na satu (vidi sl.) po 20 minuta 2-3 puta dnevno. Polivinu vremena magnet treba da je okrenut prema telu jednom povrinom, zatim drugom. Magnetno polje prodire bez gubitaka kroz gips i odeu to pojednostavljuje postupak. Nakon 15-25 dana u veini sluajeva prestaju bolovi i otok, aktiviraju se regene-rativni procesi u mekim tkivima i krvnim sudovima. Ponovne terapije sa magnetom u kunim uslovima mogu se ponoviti u sluaju potrebe u intervalu 1-1,5mesec. Sl. 2. Magnetni instrument za prelome

84 Kontraindikacije: magnetna polja mogu biti kontraindikovana kod hipertonija, infarkta, modanog udra, timora, boiesti krvi i ostaomijalitisa. Magnetna narukvica Magnatna narukvica smatra se za nemadikamentni matod profilakse i leenja putem dalovanja visokogradijentnog magnetnog polja na bioloki aktivna take korena ake. Potrebno ja istai da ja ova metoda dozvoljana za primanu u madicinskoj praksi od strana Ministarstva za zdravlje SSSR jo1988.g.

Sl. 3. Projekcija organa na korenu ake.

Sl. 4. Magnetna narukvica.

Ovakve narukvice su nakodljive i pradviene su za dugo korianje. Dobro sa uklapaju sa refleksoterapijom i sportskim treniranjam. Potrebno je istai da sa magnetna tarapija primanjuje kod korekcija stanja srca i krvnih sudova, poatne hipertonije, glavobolje, bolesti disajnih organa, madikamentna toksikozg, premora, stresnih stanja, kod pojaavanja adaptacionih funkcija pri aklimatizaciji, heliomagnatnim otstupanjima i naglim vremenskim oscilacijama. Magnatna narukvica utie na dobro raspoloenja, pojaavatonus organizma, stabilizuje arterijski pritisak. Narukvica se stavlja na zglob korena aka leve ili dasne ruka. Pradviena je za dugo noanje danju kod pogoranja opt9g stanja. Prama podacima drevna kineske madicine na zglobu korena ake nalaza sa ivotno vane take meridijana, kao to je prikazano na crtau. Noenje narukvica je kontraindikovano u trudnoi (bilo koja vrame), kod infarkta miokarda, infekcijskih bolesti, sistemskih bolesti krvi i individualnog nepodoanja. Vaoma je vano istai da se ne preporuuje dranje magnatne narukvice blizu jakih magnatnih izvora i zajadno sa preciznim instrumentima.

85 Lekoviti magnetni pojas* Lekoviti magnetni pojas se moe efikasno iskoristiti za leenje i profilaksu bolesti motornog i nervnog sistema, kao i sistema srca i krvnih sudova. Namena i oblast primene Pojas sa elastinim magnetima moe se koristiti za leenje i profilaksu sledeih bolesti: ARTROZA - ARTRITIS KRSNO-KIMENIH ZGLOBOVA - preporuuje se noenje u ovom predelu po 30 minuta 3-4 puta dnevno. Leenje traje 1421 dan. BOLNE MENSTRUACIJE - preporuuje se noenje u predelu iznad stidne kosti 1-2 satadnevno 1-2 dana. OSTEOHONDRITIS KIME - preporuuje se noenje 30 minuta dnevno 10-15 dana. IIJAS - preporuuje se noenje na bolnom mestu (taka izlaza obolelih zglobova) do prestanka bolova, ali ne due od 6-7 dana. Posle pauze od 4-5 dana leenje se moe ponoviti. Kod svih gore nabrojanih bolesti doza lekova moe se smanjiti za 1/3 od poetne ili u potpunosti prekinuti. Kontraindikacije - sve vrste elektroterapije, - trudnoa (bilo koje vreme), - sistemske bolesti krvi, - individualno nepodnoenje. Odravanje pojasa Dozvoljeno je pranje pojasa prethodno izvadivi iz depova magnete. Posle pranja staviti magnete u leita glatkom (radnom) stranom prema telu.

SI.5. Magnetni lekoviti pojas * Dozvoljena primena od strane MZ SSSR 1986.g.

86 Magnetne klipse (naunice)* Magnetne klipse (naunice) se takoe primenjuju kao nemedikamentna metoda leenja i profilakse putem aurikularne magnetne terapije i akumpresure u ambulantskim i kunim uslovima. Namena i oblast primene Magnetne klipse (naunice) su nekodljive i slue za viekratno korienje. Dobro se uklapaju sa refleksoterapijom i sportskim treniranjem. Aurikularna magnetna terapija i akupresura primenjuju se za korekciju stanja srca i sistema krvnih sudova, kod glavobolje, vrtoglavice, hipertonije u poetnom stadijumu, kod bolesti disajnih organa i prehlade, kod medikamentne toksikoze, munine, iscrpljenosti, stresnih stanja, premora, za pojaanje adaptacionih funkcija pri aklimatizaciji, heliomagnetnim otstupanjima i naglim vremenskim promenama. Klipse se stavljaju na take projekcije unutranjih organa na unoj koljki, prikazane su na slici 6.

Sl. 6 Projekcija unutranjih organa na unoj koljki. * Dozvoljena primena od strane MZ SSSR 1986.g.

87 Nazivi biotaaka koje se nalaze na unoj koljki 1. Prsti nogu (oblast 29. Ramenski zglob golenice i stopala) 2. Materica 30. Lopatica 3. Iijasni nerv 31. Vrat 4. Debelo crevo 32. Taka than-mon 5. Slepo crevo 33. Debelo meso 6. Tanko crevo 34. Hemoroid 7. Dijafragma 35. Spoljni polni organi 8. Usta 36. Mokrani kanal 9. Dunik 37. Donji deo rektuma 10. Srce 38. Jednjak 11. Plua 39. ;iKozli" uha 12. Tri dela trupa 40. Grlo 13. Vid 41. Nos u 14. Jezik 42. Nadbubrena lezda 15. Oi 43. Nosna upljina 16. Prsti ake 44. Vid 2 17. Koren ake 45. Testis (monice) ;".; 18. Koleno 46. Taka za regulaciju 19. Bubrezi disanja 20. Stomak 47. elo 21. Pankreas 48, 49 analgetske take 22. Lakat . 48. Taka protiv bolova 23. Jetra prilikom vaenja gornjih zuba 24. Rame 49. Taka protiv bolova 25. Oblast grudi prilikom vaenja donjih zuba 26. eludac 50. Unutranji deo uha 27. Slezina 51. Krajnici 28. Vratni deo kime Ako se u toku 5-10 minuta ne postigne efekat potrebno je klipse okrenuti za 180, tj promeniti polarnost. Kod dugog noenja magnetnih klipsi preporuuje se jednom u toku sata izvoenje 10-15 obrtnih pokreta za 90120 u odnosu na osu mag-neta.

Sl. 7. Magnetne klipse

88 Ove klipse su dugotrajne jer nivo magnetne indukcije traje vie od 10 godina. Ne preporuuje se dranje klipsi zajedno sa preciznim instrumentima i asovnicima. Kontraindikacije - trudnoa (bilo koje vreme), - sistemske bolesti krvi, - infarkt miokarda, - infekcijske bolesti, - individualno nepodnoenje. Ovakve klipse se proizvode u naoj industriji i ima ih u prodaji. MAGNETNA VODA Snaga magnetnih kupki Doktor medicinskih nauka E. Utehin napisao je u "Sovjetskoj industriji" 14 novembra 1984.g. sledei tekst snazi magnetnih kupki. "Namagnetisana voda postaje bioloki aktivna i zato moe da deluje terapeutski. Eksperimenti su pokazali da popijena namagnetisana voda poveava propustljivost biolokih membrana elija tkiva, smanjuje koliinu holesterina u krvi i jetri, regulie arterijski pritisak, poboljava metabolizam, pomae izbacivanje peska iz bubrega. Konstatovani su pozitivni rezultati u leenju namagnetisanom vodom bolesnika koji boluju od ekcema i drugih konih bolesti. 199O.g. na Svesaveznoj konferenciji magnetnoj biologiji i magnetnoj terapiji detaljno je razmaatrano pozitivno delovanje kupki i turbulentne podvodne masae na bolesnike sa dugotrajnim pneumonijama, nespecifinim infekcijskim poliartritom, reumatoidnim artritom i nekim drugim bolestima zglobova. Poto namagnetisana voda normalizuje poremeenu razmenu holesterina kod ateroskleroze i pozitivno utie na tok bolesti, niz naunika preporuuje da se ovakva voda pije ne samo u cilju leenja ve i preventivno protiv ateroskleroze. Potrebno je istai da se fiziko-hemijska svojstva pri magnetnoj obradi menjaju u veem stepenu u vodi u kojoj je rastvoreno vie soli, dakle i njeno lekoviti delovanje bie vee. Na osnovu ovoga u sanatorijumima u Soiju 1973.g. prvi put je poela primena metode leenja namagnetisanom morskom vodom. Kupke su propisivane bolesnicima koji su patili od hipertonije. Posle izvedenog kursa leenja kod veine bolesnika nestale su glavobolje, 89 um u uima, brzo zamaranje i bolovi u predelu srca. Skoro kod svih pacijenata pao je arterijski pritisak i normalizovao se san. U dananje vreme mineralne kupke sa namagnetisanom vodom primenjuju se u mnogim banjama u zemlji. Ipak, potrebno je organizovati takve kupke u kunim uslovima. Potrebno je kupiti ureaj za magnetnu obradu vode UMOV - 4008

(sl.7)

SI.8. Ureaj za magnetnu obradu vode. Sastoji se od kuita, dve kratke cevi i kompleta magneta). Ovaj ureaj je predvien za magnetnu obradu vode za bate, ali se moe koristiti i za navedene kupke. Ureaj se montira na crevo unutranjeg prenika 20mm i voda se prola-zei kroz ureaj magnetie. Pritisak vode koja prolazi kroz ureaj ne sme prelaziti dve atmosfere, to u potpunosti odgovara za njenu primenu u kunim uslovima. Napomena: U cilju izbegavanja demagnetizacije konstantnih magneta ureaj ne sme doi u dodir sa elinim i od livenog gvoa predmetima, ne sme se udarati.

Sl. 9. Ureaj za rastvaranje morske soli u vodi

90 Zatim je potrebno nabaviti ili napraviti jednostavnu spravu za rastvaranje morske soli u vodi. Na sl. 9. prikazana je takva sprava. Kuite (kutija) ne sme biti od metala. Kako organizovati kupku Potrebno je imati sledee: 1.Ureaj za magnetnu obradu vode. 2.Spravu za rastvaranje soli. 3.Crevo otvora 20 mm. 4.Morsku so (prodaje se u apotekama). Na taj nain kada se otvori slavina voda prolazi kroz spravu za rastvaranje morske soli, zatim kroz ureaj za magnetnu obradu vode, posle ega izlazi slana namagnetisana voda. Potrebno je da voda iz slavine tee sporo da bi mogla da se rastvori so. Takoe, voda ne treba da bude vrela. Povremeno otvarati spravu i dodavati morsku so. OVEK I MAGNETNE BURE Magnetne bure*, padanje atmosferskog pritiska, promena temperatura nepovoljno deluju na zdravlje Ijudi. Veina Ijudi osea predstojeu promenu vremena. Uoi promene Ijudi oslabljenog zdravlja oseaju bol u zglobovima, srcu, glavobolju, slabo spavaju itd. Srce i sistem krvnih sudova Za vreme magnetnih bura osea se pogoranje stanja bolesnika koji pate od bolesti srca i krvnih sudova, poveava se arterijski pritisak, pogorava se koronarni krvotok. Magnetne bure izazivaju u organizmu oveka koji pati od kardio-vaskularnih bolesti pogoranja (infarkt miokarda, modani udar, hipertoninu krizu itd.). Sada kad mi unapred prepoznajemo dolazak magnetnih bura moemo i spreiti ova pogoranja. Da bi sauvali ovekov organizam od pogoranja zdravlja potrebno je jo pre nastupanja nepovoljnog vremena bilo kojim sredstvima jaati zdravlje. se postie ne samo medikamentima. Mizun J.G., Mizun M.G. Magnetne bure i zdravlje, Moskva, 1990

91 Disajni organi Magnetne bure nepovoljno deluju na bolesnike koji pate od bolesti disajnih organa. Pod uticajem magnetnih bura menja se bioritam. Stanje nekih bolesnika pogorava se pre magnetnih bura, a drugih posle. Adaptacija takvih bolesnika u uslovima magnetnih bura je vrlo mala. Centralni nervni sistem Za vreme magnetnih bura zapaa se pogoranje stanja Ijudi koji pate od psihikih bolesti. Poveava se broj nesrenih sluajeva i traumatskih pov-reda u saobraaju. Centralni i vegetativni sistem veoma su osetljivi na geofizike pojave. Druge bolesti to dalje na Sever utoliko je jaa uzburkanost magnetnog polja za vreme magnetnih bura. Raste broj prevremenih poroaja, toksikoza, broj obolelih od raka, pogoranja bolesti oiju. Kako sauvati zdravlje u vreme nepovoljnih uticaja Glavno pravilo sastoji se u tome da se poveavaju rezervne mogunosti organizma. Da se ne bi reagovaio na meteoroloke uslove potrebno je konstantno jaati zdravije i koristiti ne samo medikamente, ve se baviti fizikim vebama, pravilno organizovati reim rada, odmora i ishrane. Leenje medikamentima Kod bolesnika koji pate od ishemije srca naruava se adaptacija na nove, tee uslove. Takvim bolesnicima se preporuuje uoi magnetnih bura pri-mena medikamenata - psihovegetativnih i sedativnih. U sastav lekova ukljuiti aspirin i preparate nikotinske kiseline. Bolesnici sa ishemijom ne smeju koristiti fizikalnu terapiju. Bolesnicima koji pate od kardio-vaskularnih bolesti preporuuje se: 1.Za vreme magnetnih bura ograniiti fiziko optereenje. 2.Poveati dozu lekova koje je lekar propisao. 3.Uvesti preparate kao to su tinktura od odoljena, sranika, boura. 4.U vezi sa pojaanjem zgruavanja krvi i pojaanjem funkcije trombocita preporuuje se primena aspirina, trentala, nikotinske kiseline. Poto se za vreme magnetnih bura ubrzavaju procesi oksidacije potreb-no ih je kompenzovati antioksidantima (glitaminska i askorbinska kiselina).

92 Za spreavanje pogoranja hipertonije i ishemije srca uoi neprijatnih geofizikih i meteorolokih dana preporuuje se: 1.U periodu magnetnih bura i u proleno-zimskom i jesenjem periodu uzimati odoljen, sranik i sline preparate "Trioksizon", "Tazepan". 2.Radi pojaanja preventivne terapije osobe sa izraenom disfunkcijom hipotalamusa treba da uzimaju "piroksan", "aminorin", "beta-adrenoblokatore". 3.Bolesnici sa simptomima hipoksije mozga i cerebralno-cirkularne insuficijencije zbog vratnog okotavanja ili ateroskleroze za vreme magnetnih bura treba da koriste preparate koji poboljavaju krvotok u mozgu "kavinton", "komplamin", "eufilin", "gizentoif', "cinarizin" zajedno sa analginom ili aminopirinom i blagom masaom vratnog dela. 4.Bolesnici od ishemije srca treba da poveaju dozu nitrata ("nitrong", "nitrosorbid") do 5-7 puta u toku 24 sata, smanjujui je u toku mirnih dana do 1-2puta. Fizike vebe Fizike vebe doprinose poveanju izdrljivosti organizma prenna utica-jima neprijatnih spoljnih faktora i jaanju adaptacije organizma. Fiziko optereenje poboljava metabolizm i cirkulaciju, aktivira procese obnavaljanja, ishrane organa, jaa nervni sistem. Predlaemo kompleks vebi. Veba No 1. Poetni poloaj - stojei, ruke na bedrima. Udahnuti polako i umereno duboko, uvui stomak, naglo i jako izdahnuti. Veba No 2. Isti poetni poloaj. Izdahnuti naglo i jako, maksimalno uvui stomak, zadrati disanje 6-8 sekundi. Opustiti miie trbune duplje. Veba No 3. Poetni poloaj - sedei na podu sa skupljenim nogama. Lea su ispravljena, ruke na kolenima. Glava je sputena, oi zatvorene, miii lica, vrata, ramena, ruku i nogu potpuno su oputeni. Udahnuti sporo, umereno duboko i ponovo zadrati disanje 1-2 sekunde. Veba No 4. Polako udahnuti, 1-2 sek. zadrati disanje - 2 sek. Ponoviti nekoliko puta. Ostale vebe. 1. Brzo hodanje u mestu ili tranje. 2. Ruke sa espanderom izvui napred, rastegnuti espander i udahnuti, opustiti i izdahnuti. Ponoviti 15 puta. 3. Postaviti noge ire od ramena, ruke sa espanderom podii iznad glave. Istegnuti espander, sagnuti se napred, nadole. 4. Leei na leima staviti ruke iza glave. Sesti i dohvatiti rukama prste na ispruenim nogama, uvui stomak, azatim savijanje - izdisanje. Ponoviti 15-20puta.

93 5. Leei na leima ispruiti ruke du tela. Podii ispruene noge i nastavIjajui kretanje dodirnuti prstima nogu pod iznad glave. 6. Noge u irini ramena, ruke iza glave, laktovi ustranu. Ne pokreui telo napred ili nazad preneti teinu tela na jednu nogu. Napraviti pokret sedanja i izdahnuti. AKUPRESURA Akupresura je dalji razvoj akupunkture. Ona koristi iste take (i meridijane) kao i akupunktura, ali se umesto igala koristg palac i kaiprst. Efekat je isti. Pritiskanje na prave take oslobaa od mnogih nevolja. Akupresura ne samo da ublaava bol ve i skraujg vreme bolesti, otkla-nja funkcionalne poremeaje organa, eliminie organske posledice (uznemirenost, uzrujanost, kao i stanja stresa). Svako ispunjava pravila akupresure koja se lako pamt9 moe pomoi sebi. Poznavanje najvanijih taaka na telu i lekovite indikacije - to je ono to treba da zna bolesnik. Akupresura otklanja bol i lei bolesti koje su izazvane poremeajima nervnog sistema, a to je u nae grozniavo vreme - svaka druga bolest. Ali, pre svega, ona je pouzdano, sigurno i efikasno sredstvo protiv bola i to bez ikakvih neeljenih efekata. Akupresura ne zadaje bol od uboda igle, ne izaziva krvarenja i iskljuuje unoenje infekcije prilikom pritiskanja prstima na telo. Ona je JEDNO-STAVNA, POUZDANA i SIGURNA.v Akupresura je metoda SAMOLEENJA Strunjaci - eksperti poznaju ve 1030 taaka - mesta akupunkture na ovekovom telu, ali istovremeno otkrivanje specijalnih, punih tajni taaka do sada nije zavreno. Uporedo sa osnovnim linijama (meridijanima) i davno ispitanim takama neprestano se otkrivaju nove "specijalne" take koje, (pri delovanju na njih, daju pozitivan efekat kod odreenih poremeaja funkcionalnog rada organa oveka. Ovde se moe ubrojati otkrivanje novih angstetikih taaka koj9 se lokalizuju delovanj9m na unu koljku. Koje vrste taaka postoje Mesta na kojima se nalaze taka akupunkture i akupresure poznata su odavno. One se nalaze na 14 linija (meridijana) koje su ve davno ispitane.

94 Ti meridijani imaju odreene nazive kao - "Srani bolesnik", "Trostepeni zagreva" ili "Meridijan-glavni" i pri tom uvek ukazuju na tri vrste taaka: "Harmonizujue take" - koje se nalaze u poetku i na kraju linije (meridi-jana). Delovanjem na njih medotom akupresure zapaaju se harmonizujui odjeci tog delovanja u svim organima koji se odnose na taj meridijan. "Stimulativna taka" - na svakoj liniji (meridijanu) postoji samo jedna taka. Akupresura ove take aktivira reakciju i funkcionalnost organa koji pripadaju ovom meridijanu. "Umirujua taka" - postoji takoe samo jedna na svakoj liniji (meridijanu). Potiskuje, umiruje, otklanja stanje nervoze. Oseaji prilikom njene akupresure su najprijatniji. Olakanje donosi uspena akupresura sistema takozvanih "Signalnih taaka". Svaki osnovni organ ima svoju signalnu taku. Pravilna, po svim pravilima izvedena akupresura ove take doprinosi trenutnom poboljanju stanja oveka (smanjenju oseaja slabosti) i posebno smanjenju bola (bolnog sindroma). Poslednjih godina otkriven je itav niz taaka, takozvanih "specijalnih taaka", koje se odnose na strogo odreene bolesti. Lekovito delovanje akupresure hoe ili moe sam sebi da pomogne ne mora da zna i koristi itav sistem meridijana i taaka akupresure. U ovom poglavlju potpuno svesno se ne navode za korienje sve izvedene take. Za postizanje efikasnog leenja dovoljno je znati gde se nalazi koja taka i trajanje delovanja na nju. Akupresura pomae protiv osnovnih bolesti sadanjosti. U njih ne spadaju bolesti kao to su boginje, kuga, kolera ije su infekcije skoro pobeene. U sadanje vreme Ijudi pate od prekomeme uzrujanosti, naprezanja i stresa. Kao njihova posledica javlja se iscrpljenost organizma, potitenost, insuficijencija srca i krvotoka, hipotonija i ravnodunost. Pogreno stimulisanje nesvesnih (vegetativnih) nerava moe dovesti do potpune izmene funkcionisanja organa tj. do infarkta, arterioskleroze, ira eluca itd. Sem toga ovde spadaju jednostavnija, ali muna stanja - poremeaj sna, glavobolja, zubobolja. Sve to treba spreiti. Akupresura je oruje pomou kojeg se oveanstvo titi od svih vrsta stresova. Ona uspostavlja ravnoteu nervnog sistema. Koja taka se odnosi na koju bolest Svaki sistem organa ovekovog organizma ima vrstu vezu sa odreenim takama akupresure. Isto tako su vrste veze taaka akupresure

95 sa neeljenim funkcionalnim poremeajima organizma (npr. sa visokim krvnim pritiskom, astmom ili gripoznim stanjem). Dole su navedene slike najvanijih taaka akupresure, koje prilikom delovanja na njih i zavisno od situacije, dovode do izleenja nekih najee manifestovanih bolesti. mogu biti i "Umirujua taka" (kod poremeaja sna) i "Stimulativna taka" (kod niskog krvnog pritiska) i "Harmonizujua taka" (kod stanja uznemirenosti i opte nervoze) i "Signalna taka" (kod bolova u zglobovima). Ipak, leenje se ne primenjuje nezavisno od razliitog poreklatake. Kako pravilno nai taku akupresure Navedene slike prikazuju precizno mesta na kojima se nalaze take samo u sluaju kada anatomski podaci sadre samo osnovne, opte podatke. Skoro uvek se deava da traena taka akupresure reaguje na jak pritisak otrim (jasnim) bolnim signalom. (impulsom) to je izdvaja na traenom delu teia. Imajui u vidu individualnosti u gradi teia i njegove razlike u praksi, take akupresure ne nalaze se kod svakog pacijenta na tano navedenom na slici mestu. Otstupanja mesta na kojem se nalaze take mogu biti u razliitim varijantama, zato je na slikama isprekidanim takastim linijama oznaena veliinatog otstupanja, kojaodraavaju individualne karakteristike. Kako delovati na taku akupresure Kinezi dele stepen delovanja na isceliteljske take natri oblika: - kod otrih bolova i kod primarnog leenja preporuuje se primena lake, krune masae take. Masaa se izvodi vrhom kaiprsta, a njeno trajanje je 1-5 minuta. - kod hroninih bolesti, zavisno od opteg stanja pacijenta najbolje je i najsigurnije primeniti takastu masau umerene snage. Preporuuje se viekratna masaa u toku dana. Trajanje akupresure do trideset sekundi (zavisno od situacije). - jako pritiskanje izvodi se uglavnom palcem, mada su u nekim sluajevima mogue i druge varijante. Kada se traena taka nae na telu vrhom kaiprsta ili palca lako dodirivati kou, zatim poeti prstom kruna kretanja tako da pomeraju kou u odnosu na tkivo koe ili miia u ritmu dva obrta u sekundi. Pri tom treba obratiti panju da prst stalno ostaje u istoj, potrebnoj taki tela.Kod simetrinog delovanja na take akupresure treba biti posebno paljiv.

96

Sl. 10. Mesta na kojimase nalaze take akupresure Kontraindikacije moe biti veoma redak sluaj. Akupresura u svom elementamo pojed-nostavljenom obliku ne moe zameniti neophodno medicinsko leenje (npr. operacija apendicitisa ili gnojnog apendicitisa) ali se moe primenjivati kao

97 dopunsko leenje koje ublaava bol i kao davanje prve medicinske pomoi. Kontraindikacije akupresure su kod: - tekih organskih bolesti srca i krvotoka, -trudnoe, - kod jakog premora. Akupresura je kontraindikovana kod bilo kakvih iokalnih obolenja ko^ i u takvim sluajevima treba saekati do potpunog izleenja kone bolesti. Prilikom iznenadne promene stanja zdravlja pacijenta i njegovog oseanja u toku izvodenja akupresure odmah treba prekinuti, mada se to deava izuzetno retko. Na taj nain vi sve radite pravilno. Sedite ili lezite na lea, opustite se. Pazite da ne postoje nikakvi nadraivai (razgovor sa ukuanima, telefonski poziv isl.) i privremeno se odvojte od svega. Vrh kaiprsta lagano stavite na potrebnu taku tela (traenu taku akupresure). Lagano pritiskujui kou ponite istovremeno izvoditi krune pokrete prs-tom, pazei pri tom da se prst prilikom kretanja ne pomeri sa date take. Trajanje akupresure od polovine do pet minuta. Delovanje uvek dolazi brzo i dugo se osea. AKUPRESURA SE MOE PONAVLJATI NEKOLIK PUTA U TOKU DANA. Astma (oteano disanje, odvikavanje od puenja) Osobine - specijalna taka. Delovanje - pritiskanje se izvodi kaiprstom lagano u trajanju do jednog minuta. Pritiskanje se moe ponoviti u bilo koje vreme. U sluaju odvikavanja od puenja akupresura se izvodi prilikom pojave elje za puenjem. U datom sluaju izvodi se kratkotrajna, ali intezivna (do bola) akupresura. Poeljno je izvoenje ovakve terapije kod hipotonije (snienog krvnog pritiska) kaalj,

Sl. 11. Astma, oteano disanje, kaalj.

98 Bolesti oiju (treperenje pred oima, podrhtavanje kapaka, bol u oima) Osobine - Umirujua taka. Delovanje - laka akupresura udubIjenja oiju redosledom obleenim brojevima. U toku akupresure oi su zatvorene. 5 Sl. 12 Bolesti oiju Stimulisanje apetita Osobine- Stimulativnataka. Delovanje na taku stimulie apetit i razmenu materija. Delovanje - pritiskanje, zavisno od situacije primenjuje se nekoliko puta u toku dana. Pre jela izvodi se ritmino po 20 sekundi umerenom jainom pritiskanjem noktom palca na male prste, naizmenino na obema rukama. Slabljenje apetita Osobine - Umirujua taka. Delovanje - pritiskanje. Primenjuje se u obliku lake masae prilikom pojave apetita. Trajanje - 30 sekundi. Akupresure se izvode naizmenino na obema rukama. Delovanje na taku slabi apetiti i regulie (stabilizuje) razmenu materija. 4-Sl. 14 Slabljenje apetita Sl. 13

Stimulisanje apetita

99 Bolovi u unoj kesi (kolike) Osobine - Umirujuataka. Delovanje - laka akupresura kaiprs-tima obeju ruku istovremeno. Trajanje akupresure - do poboljanja stanja. Pri-mena je efikasna i kao preventivno sredstvo.

Sl. 15 Bolovi u unoj kesi Glavobolja (bolovi u potiljanom delu) Osobine - Specijalna simetrina taka. Delovanje ritmina i sinhronizovana jaka akupresura obema rukama. Aku-presura se moe izvoditi ili kaiprstima ili palcima obe ruke.

Sl. 16. Glavobolja (bolovi u potiIjanom delu) Glavobolja (bolovi u eonom delu) Osobine - Umirujua (simetrina) taka. Delovanje - laka akupresura obavezno sinhronizovana sa obe strane pomou paleva. U toku akupresure oi obavezno zatvoriti. > ; Sl. 17. Glavobolja (bolovi u eonom delu)

100 Glavobolja (migrena) Osobine - Umirujua (simetrina) taka. Delovanje pritisnuvi taku izmeu kaiprsta i palca na ruci koja se masira, izvoditi laku, ritminu akupresuru kaiprstom. Trajanje akupresure do 5 minuta. Sl. 18. Glavobolja (migrena) Hipertonija (povien krvni pritisak) Osobine - Harmonizujuataka. Delovanje - laka akupresura kaiprstom. Trajanje akupresure - do 5 minuta. Obavezno mirovanje. U sluaju due primene treba napraviti pauzu od nedelju dana.

Sl. 19. Hipertonija Nesvestica Osobine - Harmonizujua taka. Delovanje - jaka, intenzivna ali kratkotrajna akupresura kaiprstom. Ako je potrebno kombinovati sa akupresurom take (kod hipertonije), koja se izvodi noktom palca intezivnim pritiskanjem predela nokatnog udubljenja malog prsta suprotne ruke.

Sl. 20. Nesvestica

101 Grip Osobine: 2-Stimulativnataka 3- Umirujuataka. Delovanje - akupresura se izvodi u lakom obliku vrhovima kaiprsta sinhronizovano sa obe strane. Naizmenino masirati svaku taku u trajanju od jednog minuta. Sl. 21. Grip Distonija Osobine - Specijalna taka. Delovanje - obuhvatiti rukama stopalo i izvoditi akupresuru palcem umerenom snagom. Akupresuru treba izvoditi ujutru ili uvee sa dugim intervalima. Blagotvomo delovanje daje izvoenje dodatne akupresure - lako grickanje zubima (sekutiima) vrha jezika u ritmu -20 x 1 sekunda. eludano-stomani meaji eluca) Osobine - Harmonizujua taka. bolovi (poreDelovanje - samo lagana, ali duga, strpljiva akupresura. Poeljno je izvoenje akupresure leei u postelji. Izvodi se kaiprstima obe ruke. U izvoenju akupresure kod dijareje obavezno sinhronizovati obe strane. :1.,

Sl. 23. eludano-slomani bolovi

102 e Osobing - umirujua taka (jgdina taka na sluzokoi u organizmu oveka). Delovanje - akupresura take na sluzokoi, koja se nalazi otprilike na 1cm od vrha jezika, izvodi se lakim grickanj9m (u ovoj taki) prednjim zubima (S9kutiima) u ritmu 20x1 S9k. Osobgnost take sastoji se u tome to do sada u organizmu oveka nisu odreeng (lokaiizovane) druge takg na sluzokoi. Zato j9 ova taka koja se nalazi na centralnoj liniji (meridijanu) tela j9dinstvena. Ni u oblasti nosa, usne upljine i grkljana, kao ni na polnim organima ili crevima ne postojg zone akupunkture i akupresure, kao to ne oituju take akupresure ni bogate nervima povi9nih bolnih oseaja. Jako stimulisanje ovog rggiona ostvaruje S9 pomou delovanja na nervni sistem. Zubobolja Osobing - Spgcijalna taka. Delovanje - jaka, intezivna akupresura u ritmu od 10 S9k. pomou kaiprsta.

SI.24. Zubobolja Katar (upala) gornjih disajnih put9va Osobin9 - Spgcijalna (simetrina) taka. Delovanje - sesti mirno, zatvoriti oi. Akupresura S9 izvodi umerenom jainom kaiprstima obg ruk9 (palci podupiru podbradak). Trajanj9 akupresure - 64 kruna pokreta (8 puta po 8 krunih pokreta). Sl. 25. Katar gornjih disajnih puteva

103 Intezivna cirkulacija Koristi se takoe kod hipotonije (snienog krvnog pritiska). Osobine - Stimulativnataka. Delovanje - intezivna (do bola), ali kratkotrajna akupresura noktom palca malog prsta suprotne ruke. Kod snienog krvnog pritiska preporuuje se izvoenje akupresure ujutru u postelji. Mirovanje obavezno. Poremeaji krvotoka (zaepljenje krvnih cirkulacija it. sl.) cirkulacija Sl. 26. Intezivna

sudova, slaba

Osobine - Stimulativnataka. Delovanje - uhvatiti srednji prst jedne ruke kaiprstom i palcem druge ruke. Akupresura se izvodi pritiskanjem prose-nom jainom noktom palca u ritmu rada srca. Akupresura se izvodi istovremeno na obema rukama menjajui posle jednog minuta srednje prste ruku.

Sl. 27. Poremeaji krvotoka

Pluna insuficijencija Osobine (simetrina) :aka. Stimulativna

Delovanje - laka, kratkotrajna akupresura palcima obe ruke. Obavezno mirovanje. Sl. 28. Pluna isuficijencija

104 Kijavica Sve take su simetrine Delovanje - akupresura se izvodi u lakom obliku vrhovima kaiprsta sinhronizovano sa obe strane. Akupresura svakog para taaka traje jedan minut. Redosled izvoenja -1-2-3-4. Akupresura pomae takoe kao pre-ventivno sredstvo. Sl. 29. Kijavica Znojenje Osobine - Specijalna taka. Delovanje - laka akupresura kaiprstom. Trajanje - do 3 minuta. Delovanje se oituje brzo pri akupresuri sa desne strane, dok je sa leve strane znatno due. Krsni Iijas Osobine - Harmonizujua taka. Delovanje - izvodi se jaka akupresura palevima istovremeno sa obe strane. Trajanje akupresure do dva minuta.

Sl. 31. Krsni iijas

105 Upalavratnog nerva Osobine - Harmonizujuataka. Delovanje - staviti kaiprste na take, a palevima pritisnuti na telo na tom mestu. Akupresura se izvodi kaiprstima sinhronizovano saobe strane, u poetku lakim pritiskanjem, zatim pojaavajui. Po potrebi akupresuru ponoviti.

Sl. 32. Upala vratnog nerva Starosni poremeaji (preiazni period) Osobine - Harmonizujua taka. Delovanje - izvodi se laka akupresura vrhom kaiprsta, po moguros:- izjutra uz potovanje stanja mirovanja.

Sl. 33. Starosni poremeaji Poremeaji u toku menstruacije R, Osobine - Harmonizujua taka. Delovanje laka akupresura viekratno ponavljana u toku "kritinih dana". Trajanje akupresure - do poboljanja stanja.

Sl. 34. Poremeaji u toku menstruacije

106 Polni poremeaji (impotencija kod mukaraca i frigidnost kod ena) Osobine - Specijalna taka Delovanje - izvodi se naizmeninom blagom i jakom, intezivnom akupresurom pomou kaiprsta. Poeljno je da akupresuru izvodi partner. Mirovanje neophodno. Sl. 35. Polni poremeaji Polni poremeaji (slaba erekcija kod mukaraca) Osobine - Specijalna taka. Delovanje - laka akupresura kaiprstom. Poeljno je izvoenje akupresure od strane partnera. Mirovanje neophodno.

Sl. 36. Polni poremeaji Poremeaji sna Osobine (harmonizujua) taka. Specijalna

Delovanje - laka akupresura kaiprstom. Dejstvo je efikasnije sa desne nego sa leve strane.

Sl. 37. Poremeaji sna

107 Bolovi reumatske prirode Osobine - Umirujuataka. Delovanje - laka, ali duga akupresira (do sedam minuta) pomou kaiprsta. Akupresura se izvodi neprekidno na obema rukama. Kod hroninih bolova taka akupresure S9 bira sa bolne strane te>a. Obavezno stanje mirovanja. Sl. 38. Bolesti reumatske prirode Bolovi srca Osobine - Umirujuataka, Delovanje - Akupresura se izvodi palevima lagano uhvativi aku ruke koja S9 masira kaiprstom i palcem, Akupresura treba da bude laka i najbolje je izvoditi u leeem poloaju. Potpuno mirovanje. Sl. 39. Bolesti srca Strah (potisnuto stanjg) Opta nervoza. Osobine - Harmonizujua taka. Delovanje - akupresura se izvodi u sedeem poloaju kaiprstima obe ruke sinhronizovano. Akupresura je laka i traje do pet minuta.

Sl. 40. Strah

108 Bolovi u zglobovima Osobine - Harmonizujua taka. Delovanje - akupresura se izvodi kaiprstom. Kod otrih bolova - samo laka akupresura. Kod hroninih bolesti jaka (intezivna) akupresura. Trajanje -do pojave poboljanja stanja.

Sl. 41. Bolesti u zglobovima Umor Osobine - Stimulativna (specijalna) taka. Delovanje - uhvatiti mali prst desne ruke izmeu kaiprsta i palca leve ruke. Vrhom palca izvodi se prema mogunosti jaka (dozvoljeno jaka) akupresura. Procedura traje jedan sat. Preporuuje se ponovni postupak. Sl. 42. Umor Umor, znojenje (premorenost dugog hodanja) posle tranja ili

Osobine - Stimulativna taka. Delovanje - akupresura se izvodi prosenom snagom pomou kaiprsta ne obuhvatajui pri tom golenjau noge koja se masira. Prema potrebi akupresura se ponavlja. Sl. 43. Umor, znojenje

109 Bol u uima Osobine - Harmonizujua taka. Delovanje - laka akupresura se izvodi kaiprstima. Rezultate daje samo u predelu obolelog uha. Trajanje - do pojave poboljanja.

Sl. 44. Bol u uima

110 MASAA PO TAKAMA Principijelne osnove masae po takama U osnovi masae po takama je isti princip kao i u akupunkturi i ispaljivanju, samo sa tom razlikom to se prilikom masae "ivotne take" podvrgavaju delovanju vrhom prsta bez povrede koe. Ukupno je takvih taaka opisano 700, ali najee pimenjivanih je 150. Pritiskom prstima na strogo odreene take moe S9 dozirano i usmenreno uticati na funkcije razliitih organa i sistema, regulisati procesi razmene i obnavljanja. Za tehniku masae po takama ne moe se obuiti za nekoliko dana. zahteva panju, strpljivost, treniranje. Treba izbegavati delovanje na susedne oblasti na kojima se mogu nalaziti druge take koje se ne smeju dodorivati. Pre masae protrljajte ruke. e aktivirati cirkulaciju krvi u vaim rukama i zagrejati ih. Paljivo napipajte taku vrhom prsta. Obratite panju da se prilikom pritiska na nju pojavljuje oseaj bola ili iganja. je veoma vano za pronalaenje "ivotne take". Pritiskanje ne sme biti grubo i naglo, ne sme ostavljati modrice. Pritiskanje treba izvoditi paljivo, vertikalno u odnosu na kou i strogo na potrebnu taku. Tomoebiti: dodirivanje - lagano neprekidno milovanje, lako pritiskanje pri koj9m se koristi teina prsta ili ake, - duboko pritiskanje pri kojem se na koi u predelu take ispod prsta formira primetno udubljenje. /

Sl. 45. Grip

Sl. 46. Glavobolja Sl. 47.

11 1

Rinitis

Sl. 48. Bolovi u predelu ela Sl. 49. Angina

11 2

113

Sl. 50. Bolovi u predelu uha

Sl. 51. Bolovi u gomjovilinoj upljini

11 4

fc

Sl. 52. Zubobolja

Sl. 53. Bolovi u predelu ramenskog zgloba

115

Sl. 54. Spazmatini bolovi u predelu stomaka

Sl. 55. Iijas, lumbago

116

SI. 56. Masaa po takama kod povienog arterijskog pritiska

117

Sl. 57. Bolovi u predelu lakatnog zgloba

Sl. 58. Bolovi u predelu zgloba kolena Kretanje prsta moe biti horizontalno-kruno u smeru kretanja kazaljke na satu ili vibrirajue, ali uvek bez zaustavljanja. Pritiskanje se izvodi jastuiem palca i srednjeg prsta. Koriste se dve metode: 1- umirujua - neprekidno delovanje ujednaenim, laganim, krunim kretanjem uz postepeni porast pritiska i zadravanje prsta u dubini. Postupak se ponavlja 3-4 puta uz vraanje svaki put u poetni poloaj ne odvajajui prst od take. Trajanje - 3-5 minuta. 2 - tonizirajua - kratkotrajno jako pritiskanje i brzo, naglo odvajanje prsta od take. Trajanje 1/2-1 minut. Pre poetka izvoenja masae po takama preporuuje se: zauzeti udoban poloaj, opustiti se, skoncentrisati se i usredsrediti na masau. D ozitivan uticaj procedure oituje se razliito: kod nekog odmah, kod nekog nakon nekoliko seansi. Masaa po takama je indikovana kako za odrasle tako i za decu stariju od jedne godine. Ali postoje i kontraindikacije: maligne i benigne neoformacije, jake groznice, aktivne forme tuberkuloze, ir eluca i duodenuma, nagla iscrpljenost, bolesti krvi, trudnoa, teka obolenja srca, bubrega i plua.

118 Odreivanje taaka 1. Ispod petog vratnog preljena koji je najvie isturen prilikom saginjanja glave napred. 2. Na tri prsta u stranu od sredine linije iea na nivou izmeu drugog i treeg grudnog prljena. 3. Ispoddruge take zajedan prljen. 4. Prema spolja od nokatnog udubljenja prvog prsta na 3mm. 5. Na spoljnoj strani podlaktice iznad glavice lakatne kosti. 6. Izmeu prvog i drugog prsta, blie drugom. 7. Vrh temena, na liniji koja spaja vrhove unih koljki. 8. Na 1,5cm. prema spoljnoj strani eonog ugla u kosmatom delu glave. 9. Prema spolja i nagore od potiljane kosti. 10. 11. 12. 13. Na sredini izmeu obrva. Gornja taka usne brazde. Tri prsta ispod spoljne take lakatnog pregiba. Prema napred i nagore od ugla donje vilice. U jamici -*

14. iznad gornje usne. 15. 16. 17. 18. 19. Iznad sredine obrve. U centru ureza grudne kosti. Na prednjem pregibu stope u udubljenju. Izmeu drugog i treeg prsta noge. Izmeu prvog i drugog prsta noge.

20. i nagore od vrha "kozlia" uha. 21. 22. U udubljenju sa zadnje strane od une resice. Iznad sredine lopatice.

Prema napred
:

23. Na sredini rastojanja izmeu ogranka grudne kosti oblika maa i pupka. 24. 25. golenjae. Jedan prst od pupka. Dva prsta nie od aice kolena na spoljnoj povrini

26. U udubljenju izmeu prvog i drugog prsta noge, iznad devetneste take. 27. 28. U nivou struka za dva prsta sa strane od srednje linije leda. U predelu krsta.

29. 30. 31. 32. 33.

Unutranji deo podkolenske jamice. U centru podkolenske jamice. Na lakatnom zglobu. Tri prsta iznad pregiba lakatne kosti i korena ake. U mestu prelaska lisnog miia u Ahilove ile.

Napomena: kod gripa, angine, glavobolje (ako zahvata itavu glavu), rinitisa, kod spazmatinih bolova u predelu stomaka, iijasa (ako je bol prisutan sa obe strane) treba masirati simetrine take. Crtei prikazuju take masae za svaku bolest.

119 Masaa po takama kod povienog krvnog pritiska Take 1 i 2 masiraju se stirrmlativnom metodom, dubokim pritiskanjem i sa vibracijama u toku 1/2-1 minuta. dovodi do poboljanja opteg stanja i snienja arterijskog pritiska. Ostale take ove grupe masiraju se umurujuom metodom, lakim pritiskanjem i kruno usporavajuim tempom. Masaa po takama kod ateroskleroze Pritiskanje sa sporim krunim kretanjem u toku 3-5 minuta svake take (vidisl.59.). Masaa po takama kod opstipacije U toku izvoenja masae ne smeju se uzimati laksativi. Treba izvoditi 2-3 seanse dnevno u toku dve nedelje: atonine opstipacije - kao rezultat smanjenja tonusa miia creva. Masaa se izvodi tonizirajuom metodom, dubokim pritiskanjem i sa vibracijama u toku 1/2-2 minuta. spazmatine opstipacije - opstipacije zbog spazma glatkih miia creva. Metoda - umirujua, iako pritiskanje sa krunim kretanjem usporavajueg tempa 3-5 minuta. Masaa po takama kod polnih poremeaja Pre poetka masae po takama potrebno je postii ravnoteu psihikog stanja. Svakodnevno delovanje (2-3 puta dnevno) na take daje pozitivan uticaj na polnu funkciju. Delovanje na take izvodi se tonizirajuom metodom, dubokim krunim pritiskanjem 1/2-1 minut i umirujuom metodom, laganim milovanjem.

120

Sl. 59. Masaa po takama kod ateroskleroze

Sl. 60. Masaa po takama kod opstipacija

121

Sl. 61. Masaa po takama kod polnih poremeaja

122 Sl. 62. Masaa po takama kod spazmatine opstipacije

123 Deodrugi LEENJE LEKOVITIM BILJKAMA I NARODNA MEDICINA MEAVINE LEKOVITIH BILJAKA* U ovom poglavlju navedeni su sastav, nain pripreme i indikacije za primenu meavina lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju u narodnoj medici-ni. U ovaj spisak unete su meavine koje su overene od strane Farmako-iokog komiteta Ministarstva za zdravlje SSSR, meavine preporue-ne su od strane bugarskih fitoterapeuta Jordanova D., Nikolova ., Bojin-ove A., a takoe i meavine koje je predloio Sokolov S.A. i Zamotajev I.P. Ukupna masa isitnjenih biljaka iznosi 100 gr. smese. Meavine treba pripremati od isitnjene biljne sirovine u odnosu mase koja je navedena u receptima. Lekovite biljke paijivo se meaju i pakuju u papirne paketie ili staklene tegle. 1. Tinktura od lekovitih biljaka ili meavina priperama se na sledei nain: 10g. (1-2 supene kaike) sirovine staviti u emajliranu posudu, preliti sa 200ml. (1 aa) vrele prokuvane vode, zagrevati (na pari) 15 minuta, hladiti 45 minuta na sobnoj temperaturi, preostalu sirovinu iscediti. Koliinu dobijene tinkture dovesti do 200ml. dodavanjem prokuvane vode. 2. Odvar se sprema na sledei nain: 10g. (1-2 supene kaike) sirovine staviti u emajliranu posudu, preliti sa 200ml. (1 aa) vrele vode, pokriti poklopcem i zagrevati u kljualoj vodi (na pari) 30 minuta, hladiti na sobnoj temperaturi 10 minuta, procediti, preostalu sirovinu iscediti. Koliinu dobijenog odvara dovesti do 200ml. dodavanjem vrele vode. 3. Smese za inhalaciju se pripremaju na osnovu gotovih odvara ili tinktura uz njihovo razblaivanje prokuvanom vodom do potrebne lekovite koncentracije smese u celini, obino 1:2 ili 1: 3. 4. Rastvori za konnpres, ispiranje i kupke prave se na analogan nain, mada u sluaju potrebe za dobijanje jaeg koncentrata poetne tinkture i odvar za rastvaranje treba pripremati u odnosu 1: 5 i 1: 3. 5. Kupka - za pripremanje lekovite kupke tinkture i odvari se koriste 121. na kadu. Kurs leenja kod veine hroninih bolesti iznosi 25-35 dana. Ponovna terapija propisuje se posle 10-15 dnevne pauze, ali najvie jo dva kursa posle osnovnog leenja. U posebnim sluajevima radi izbegavanja smanjenja efikasnosti ili radi spreavanja privikavanja * Prim.prev. Za manje poznate lekovite biljke ili za biljke sa dvojnim nazivom na kraju ooglavlja meavinama, naveden je spisak njihovih naziva na latinskom jeziku

124 preporuuje se da se kod ponovljenih terapija promeni sastav meavine i propisuju lekovite biljke koje imaju analogne terapeutske aktivnosti. Mea vine leko vitih biljaka. 1.Vidi: nain pripremanja tinkture. 2.Vidi: nain pripremanja odvara. 3.Vidi: nain pripremanja smese za inhalaciju. 4.Vidi: nain pripremanjarastvorazakomprese. Bolesti disajnih organa 1. Beli slez (koren) - 20g., sladi (Gospino bilje) - (koren) 20g., anis (plodovi) - 20g., alfija (lie) - 20g., bor obini (pupoljci) - 20g. Uzimati po 1/4 ae tinkture 3-4 puta dnevno prilikom bolesti disajnih organa. 2. Beli slez (koren) - 40g. sladi (koren) 40g. divlja miroija - plodovi 20g. Uzimati po 1/4 ae tinkture svaka 4 sata prilikom bolesti disajnih organa. 3. Beli slez (koren) - 40g. podbjel (belokopitnjak) - lie- 40g. majoran obini-20g. Uzimati u obliku tople tinkture po 1/2 ae 3-4 puta dnevno prilikom bolesti disajnih organa. 4. ivovlak (bokvica) - lie - 30g., sladi (koren) - 30g. podbjel (lie) 40g. Uzimati po 1/2 ae tinkture svaka 4 sata prilikom bolesti disajnih organa. 5. Beli slez (koren) - 40g., sladi - koren, 30g. oman - koren -30g. Uzimati po 1/4 ae tinkture svaka 3 sata prilikom bolesti disajnih organa. 6. Anis obini (polodovi) - 20g. beli slez (koren) - 40g., sladi (koren) 40g. Uzimati po 1/2 ae tinkture svaka 3 sata prilikom bolesti disajnih organa. 7. alfija (lie) - 20g., anis obini (plodovi) - 20g., bor obini - pupoljci 20g., beli slez (koren) - 20g., sladi (koren) -20g. Uzimati po 1/3 ae tinkture 3-4 puta dnevno prilikom boiesti disajnih organa. 8. Podbjel (lie) - 25g., anis obini (plodovi) - 25g., beli slez (koren) 25g. Uzimati po 1/2 ae tinkture 3 puta dnevno posle jela prilikom bolesti disajnih organa. Upala dunika ibronhija, hronini bronhitis, akutni, suvi bronhitis,

125 bronhijalm'spazam 1. Podbjel (lie), - 10g. ivovlak (lie) - 20g. barska metlica (konjski rep) - 30g., jagorika (jaglika) - cvetovi - 40g. Uzimati topao napitak od tinkture ili odvara po 1/3 i!i 1/4 ae kod kalja, upale dunika, bronhitisa, hroninog i suvog bronhitisa. 2. Podbjel (lie) - 20g., ivovlak (list) - 30g. sladi (koren) - 30g., danino - 20g. Uzimati u obliku tople tinkture ili odvara po 1/4-1/3 ae pre jela tri puta dnevno kod kalja, upale dunika i bronhija, hroninog i akutnog bronhitisa. 3.Divlji ruzmarin - 10 g., podbjel (lie) - 10g. dan-l-no - 10g., ivovlak (list) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., jaglika, (jagorevina) (nadzemni deo i koren) - 10g., anis (plodovi) - 10g. beli slez (koren) - 20g., sladi (koren) -10g. Uzimati po 1/3 ae u obliku tinkture ili odvara tri puta dnevno posle jela kod suvog bronhitisa. 4. Beli slez (koren) - 40g., sladi (koren) 25g., podbjel (list) - 20g., divlja miroija (plodovi) - 15g. Uzimati toplu tinkturu ili odvar po 1/4-1/3 ae 3-5 puta dnevno kod akutnog i hroninog bronhitisa, emfizema plua, pneumonije. 5. Orlov nokat - 5g., timijan (majina duica) - 10g., divlja miroija (plodovi) - 10g., Ijuta metvica (list) - 10g., ivovlak (list) - 15g., sladi (koren) - 15g.,podbjel (list) 20g. Uzimati kao topao napitak od tinkture ili odvara po 1/4-1/3 ae dnevno kod kalja, upale dunika i bronhija, hroninog, akutnog i suvog bronhitisa. 6. Oman (koren) - 10g., anis (plodovi) - 10g., borovi pupoljci - 15g., neven (cvetovi) - 10g., alfija (list) - 10g., Ijuta metvica - 10g., podbjel - 10g. dan-l-no- 10g., eukaliptus (list) -15. Uzimati u obliku tinkture ili odvara po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno posle jela kod vlanog bronhitisa. 7. alfija - 20g., timijan - 15g., kamilica (cvetovi) -15g., jasenovka (koren) - 15g., anis (plodovi) -15g., podbjel (list) - 10g., neven (cvetovi) - 10g. Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ae 3-4 puta dnevno posle jela kod bronhitisa. 8. Sladi (koren) - 15g., jasenovka (koren) - 15g., kamilica (cvetovi) 20g., odoljen (koren) - 10g., sranik - 10g., Ijuta metvica - 20g., Bogorodiina trava (kantarion) - 10g. Uzimati u obliku tinkture po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno posle jela kod bronhijalnog spazma.

126 Bronhijalna astma, veliki kaalj, hronina pneumonija 1. Anis (plodovi) - 30g., divlja miroija (plodovi) - 30g., seme lana 30g., timijan -20g. Uzimati topiu tinkturu po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno kod bronhijalne astme, velikog kalja, infekcijskih bolesti bronhija. 2. Divlji ruzmarin 10g., podbjel (list) - 10g., dan-ino - 10g., kamilica 10g. neven (cvetovi) - 10g., sladi (koren) - 10g., oman (koren) 10g. anis (plodovi) -10g., Ijuta metvica -10g., ivovlak (list) -10g. Uzimati po 1/3-1/4 ae tinkture tri puta dnevno posle jela kod bronhijalne astme i astmatinog bronhitisa. 3. Sladi (koren) - 10g., dvozubica - 10g., preslica (konjski rep) - 10g., aralia (koren) - 10g., ipak (plodovi) - 10g., uto smilje - 10g., oman (koren) - 10g., crna jova (grozd plodova) - 10g., maslaak (koren) - 10g., iak (koren)-IOg. Uzimati po 1/3-1/4 ae tinkture tri puta dnevno posle jela kao desenzibil-izaciono sredstvo. 4. Timijan - 20g., podbjel - 20g., dan-l-no - 20g., oman (koren) - 20g., anis (plodovi) -20g. Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno kod bronhijalne astme i infekcijskih bolesti bronhija. 5. Anis (plodovi) - 20g., divlja miroija (plodovi) -15., timijan - 20g., sladi (koren) - 20g., bor obini - 20g. Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno kod bronhijalne astme, infekcijskih bolesti bronhija i velikog kalja. 6. Beli slez (koren) - 50g., timijan - 50g. Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno kod bronhijalne astme, infekcijskih bolesti bronhija i velikog kalja. 7.Bor (pupoljci) - 40g., ivovlak (list) - 30g., podbjel (list) - 30g., Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno kod bronhijalne astme, infekcijskih bolesti bronhija i velikog kalja. 8. Oman (koren) - 10g., anis (plodovi) - 10g., borovi pupoljci 10g.,neven (cvetovi) - 10g., alfija (list) - 10g., podbjel (list) - 10g., kantarion - 10g., ivo-vlak(list) - 10g., Ijuta metvica- 10g., eukaliptus (list) - 10g. Uzimati po 1/3-1/4 ae tinkture tri puta dnevno posle jela kod hronine pneumonije i bolesti bronhija. Laringitis, upala dunika, angina, tonzilitis 1. Eukaliptus (list) - 20g., neven (cvetovi) 15g., alfija (listovi) - 15g., kamilica (cvetovi) -15g., oman (koren) - 10g., sladi (koren) -10g., lipa (cvetovi) - 10g., divlji ruzmarin - 10g. Za ispiranje usta i drela kod gore navedenih bolesti.

127 2. Eukaliptus (list) - 15g., alfija (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 10g., Ijuta -netvica- 10g., borovi pupoljci - 15g.,oman (koren) - 20g., timijan - 10g. Za pripremanje smese za inhalaciju kod laringitisa, upale dunika, angi-ne, tonzilitisa. Prehlade I.Koren belog sleza- 20g., podbjel - 20g., majoran - 10g. Dve supene kaike smese preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti i piti toplo po 1/2 ae svaka tri sata. 2.Malina (plodovi) - 20g., majoran 10g. Dve supene kaike smese preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti i piti vruu tinkturu po 1/2 ae 3-4 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje znojenja i za iskaljavanje. 3. Malina (plodovi) - 20g., lipa (cvet) - 10g. Dve supene kaike smese preliti sa dve ae vrele vode, kuvati pet minuta, procediti i piti vru odvar po 1/2 ae 3-4 puta dnevno kao antipiretik i kao sredstvo protiv upala kod prehlada i gripa. Meavine za iskaljavanje 1 .Sapunika (koren) - 40g., sladi (koren) isitnjen - 10g. Nain upotrebe: jednu kaiicu za kafu preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti i popiti u toku dana u 3-4 navrata. 2. Divlji ruzmarin - 20g., timijan - 20g., podbjel (list) -10g., kamilica (cvetovi) - 10g., sladi (koren) - 20g., beli slez (koren) 20g. Uzimati u obliku tinkture ili odvara po 1/4-1/3 ae 3-5 puta dnevno posle jela kao sredstvo protiv kalja. 3. Sladi (koren) - 40g., lipa (cvetovi) - 60g. Uzimati vruu tinkturu 2-3 puta dnevno po jednu au prilikom prehlade, a takode i kao sredstvo protiv upala i sredstvo za izazivanje znojenja. 4. Krstuac (bresinjaa) (koren) - 15g., podbjel (list) - 15g., jagorika prolena - 15g., anis (plodovi) 15g., Ijuta metvica - 15g., kamilica (cvetovi) 10g., ivovlak (list) - 20g. Uzimati 1/3-1/4 ae tinkture ili odvara 3-4 puta dnevno posle jela kao sredstvo protiv upale i kao sredstvo za iskaljavanje. 5. Jagorika prolena (nadzemni deo i koren) - 10g., oman (koren) 10g., alfija (list) - 10g., borovi pupoljci - 10g., Ijuta metvica - 10g., neven (cvetovi) -10g., ivovlak (list) - 10g., sladi (koren) - 10g., kantarion - 10g., timijan - 10g. Uzimati po 1/3 ae tinkture 3-5 puta dnevno posle jela kod akutnih respiratornih bolesti.

128 Za ispiranje kod laringitisa iangine LDivlja miroija (plodovi) - 10g., Ijuta metvica (lie) - 30g., kamilica (cvetovi) - 30g., alfija (list) - 30g. Uzimati toplu tinkturu po 1/3-1/2 ae za ispiranje kod laringitisa i angine. Za ispiranje usta igrla 1 .Hrast (kora) - 70g., lipa (cvetovi) - 30g. Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta i grla kod upalnih procesa. 2. Lipa (cvetovi) - 40g., kamilica (cvetovi) - 60g. Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta i grla kod upalnih procesa. 3. Hrast (kora) - 50g., majoran - 40g., beli slez (koren) - 10g. Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta i grla kod upalnih procesa. 4. alfija (list) - 25g., kantarion - 25g., zova (cvetovi) - 25g., hrast (kora) 25g. Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta i grla kod upalnih procesa.alfija (list) - 35g., beli slez - 30g., zova (cvetovi - 35g. Koristiti u obliku tinkture za ispiranje grla kao sredstvo za ublaavanje bola i upala. 6. Beli slez (koren) - 20g., kamilica (cvetovi) - 20g., Iirot - vodeni bour (koren) - 10g., oriov nokat - 20g., seme lana - 30g. Primena u obliku tople tinkture za ispiranje usta i grla kod upale sluzokoe kao sredstvo protiv bola i upale. Antipiretici7meavine za izazivanje znojenja 1. Malina (plodovi) - 15g., lipa (cvetovi) - 15g., dvozubica - kozji rogovi -15g., majoran - 15g., jagorika (trava i koren) - 10g., iak (koren) - 20g., zova (cvetovi) - 10g. Uzimati po 1/3-1/2 ae tinkture 3-4 puta dnevno posle jela, vrue kao antipiretik i kao sredstvo za izazivanje znojenja. 2.,a) malina (plodovi) Lipa - 20g) - 20g. b)malina (plodovi) - 20g., podbjel (list) - 20g., majoran - 10g. cjlva vrba (kora) - 20g., podbjel (list) - 20g., majoran. Nain upotrebe: 2 supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 10 minuta i piti odvar - tinkturu vrue kod reume i gripoznog stanja. Meavine za plua 1 .Beli slez (koren) - 20g., podbjel (list) - 20g., majoran 10g. 2.Sladi (koren) - 30g., ivovlak - 30g., podbjel (list) - 40g.

129 Sve biljke pomeati, isitniti uzeti dve supene kaike smee, preliti sa 500ml kljuale vode. Ostaviti 20 minuta pokrivenu i uvijenu posudu, piti po pola ae tri puta dnevno posle jela i uvee obavezno. Leenje traje 10-12 dana. 3. a) Bor (pupoljci) - 20g., beli slez (koren) - 20g., anis (plodovi) - 20g., alfija (list) - 20g., sladi (koren) - 20g. 4. Beli slez (koren) 20g., sladi (koren) - 20g., divlja miroija (plodovi) 10g. Nain primene: supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20-30 minuta, procediti i piti po jednu supenu kaiku 3-6 puta dnevno. Beli slez (koren) - 20g., sladi (koren) - 20g. miroija -10g. Nain primene: supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po 1/4 ae svaka tri sata kao sredstvo za iskaljavanje. Bolestisrca ikrvnih sudova 1. Odoljen - maja trava (koren) - 25g., sranik - 25g., kim - 25g., divlja miroija- 25g. Uzimati po pola ae tinkture tri puta dnevno kod nervne napetosti i uestalog lupanja srca. 2. Aralia (koren) - 15g., beli glog (plodovi) -15g., ipak - divlja rua (plodovi) - 15g., neven (cvetovi) - 10g., dvozubica 10g., jarebika (plodovi) 10g., ivovlak (list) -10g. Uzimati po 1/4-1/3 ae tinkture tri puta dnevno kao sredstvo za jaanje organizma i stimulaciju imuniteta. 3. Ljuta metvica (list) - 30g., sranik - 30g., odoljen (koren) - 20g., hmelj 20g. Uzimati po pola ae tinkture tri puta dnevno kod nervne napetosti, razdraljivosti i nesanice. 4. Rodiola (koren) - 20g., jagoda - 20g., ipak (plodovi) 20g., kopriva 20g., beli glog (plodovi) - 15g. kantarion - 10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture 2-3 puta dnevno kao sredsvo za jaanje organizma i imuniteta. 5. Odoljen (koren) - 30g., Ijuta metvica (list) - 30g., gorki trolist - gorka detelina (list) - 40g. Piti po pola ae tinkture dva puta dnevno kod nervne napetosti i razdraljivosti. 6. Konjski rep - preslica 20g., dvornik - 30g., beli glog (cvetovi) - 50g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture 3-4 puta dnevno kod izraenog lupanja srca, razdraljivosti i nesanice.

130 7. Odoljen (koren) - 30g., sranik (list) - 30g., hajduka trava - spori 20g., anis (plodovi -20g. Piti kao tinkturu po 1/3-1/4 ae 2-3 puta dnevno kod bolova srca. 8. Zova crna (cvetovi) 25g., kamilica (cvetovi) - 25g., lipa (cvetovi) 25g., Ijuta metvica- 25g. Piti vruu tinkturu po jednu au 2-3 puta dnevno kao diuretiko sredstvo i sredstvo za izazivanje znojenja. 9. ipak (plodovi) - 45g., crvena borovnica (plodovi) - 15g., kopriva (lie) -40g. Piti po pola ae tinkture tri puta dnevno kao vitaminsko sredstvo. 10. ipak (plodovi) - 30g., rna ribizla (plodovi) - 10g., kopriva (lie) 30g., mrkva (koren) - 30g. Piti po pola ae tinkture tri puta dnevno kao vitaminsko sredstvo 11. Ljuta metvica - 20g., pelen - 20g., divlja miroija (plodovi) 20g., lipa (cvetovi) - 20g., kruina - pasjakovina (kora) - 20g. Piti po jednu au tinkture ujutru i uvee kod klimakterinih nervoza. 12. Srenjak - srani koren - 25g., rusa - 25g., hajduka trava 25g., kamilica (cvetovi) - 25g. Piti po 1/3-1/2 ae dnevno po nekoliko gutljaja kod klimakterinih tegoba. 13. urevak - 10g., divlja miroija (plodovi) - 20g., Ijuta metvica (list) 30g., odoljen (koren) - 40g. Piti u obliku tinkture tri puta u toku dana po 1/4-1/3 ae kod miokarditisa. 14. Odoljen (koren) - 20g., kamilica (cvetovi) - 30g., kim - 50g. Piti po pola ae tinkture dva puta dnevno kod nervne napetosti, razdraljivisti, nesanice. 15. Kamilica (cvetovi) - 20g., Ijuta metvica (list) - 20g., divlja miroija (plodovi) - 20g., odoljen (koren) - 20g., kim - 20g. Piti odvar ujutru po pola ae, uvee po jednu au kod nesanice. 16. Kim - 20g., zimzelen (list) - 10g., odoljen (koren) - 20g., beli glog (cvetovi) 20g., bele imela - 30g Piti po 1/4-1/3 ae. tinkture po nekoliko puta dnevno kod distonije hipertoninog karaktera. Ateroskleroza

1. ipak (plodovi) - 15g., runolist - smilika - 10g., breza (list) - 10g., Ijuta metvica - 10g., mrkva (plodovi) - 10g., kasija - sena (plod i list) - 10g. iak (koren) - 10g. Piti tinkturu po 1/3-1/2 ae tri puta dnevno. 2. Morska trava - 10g., beli glog - 15g., jarebika (plodovi) - 15g., borovnica (list) - 10g., dvozubac - 10g., srdaica - 10g., kamilica (cvetovi) 10g., kukuruzna svila - 10g., kruina (kora) - 10g.

131 Kod ateroskleroze piti po 1/4-1/3 ae tinkture posle jela tri puta dnevno. Hipertonija 1. Grozniica - iak (koren) - 20g., srdaica - 15g., Ijuta metvica 15g., runolist - 15g., ipak (plodovi) 15g., kamilica (cvetovi) - 15g. Piti tinkturu po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno kod hipertonije 1-og i 2-og stadijuma. 2.Jarebika (plodovi) - 15g., mrkva (plodovi) - 10g., divlja miroija (plodovi) - 10g., odoljen (koren) 15g., konjski rep - preslica -15g., razliak (cvetovi) - 10g., beli glog - 15g., grozniica (koren) - 15g. Piti tinkturu po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno kod hipertonije 1-og i 2-og stadijuma. Umirujue (sedativne) meavine I.Ljuta metvica (list) - 20g., gorka detelina (list) - 20g. odoljen (koren) -10g., hmelj- 10g. Nain primene: dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti dva puta dnevno ujutru i uvee po pola ae pri nervnoj napetosti i razdraljivosti. 2. Odoljen (koren) - 10g., nana - menta (list) - 20g., hmelj - 10g. Jednu supenu kaiku ove smee preliti sa dve ae vreie vode, ostaviti 30 minuta, procediti i piti po pola ae dva puta dnevno. ir duodenuma, gastritis, kolike, poviena kiselost Livovlak (list) - 20g., Ijuta metvica - 10g., kantarion - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., neven (cvetovi) - 10g., maslaak (koren) - 10g., alfija -10g., Iirot (koren) -10g., gorka detelina (list) -10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod hroninog gastritisa 2. Kamilica (cvetovi) - 20g., neven (cvetovi) - 20g., bokvica (list) - 20g., hajduica - 20g., dvozubica - 20g. Piti po 1/3-1/2 ae 3-5 puta dnevno kod akutnog gastritisa uporedo sa ispiranjem eluca rastvorima za dezinfekciju. 3. Beli slez (koren) - 10g., sladi (koren) - 10g., crna jova (plodovi) 10g., neven (cvetovi) 10g., hajduica - 10g., runolist - 10g., oman (koren) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., borovnica (cvetovi) - 10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture 30 minuta pre jela tri puta dnevno kod ira eluca i duodenumasa normalnom i hipersekrecijom.

132 4. ivovlak (list) - 10g., pelen - 10g., Ijuta metvica - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., neven (cvetovi) - 10g., kantarion - 10g., Iirot (koren) - 10g., alfija - 10g., maslaak (koren) - 10g., aralija (koren) - 10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture 30 minuta pre jela tri puta dnevno kod ira eluca i duodenuma sa smanjenom eiudanom sekrecijom 5. Beli slez (koren) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., neven (cvetovi) 10g., sladi (koren) - 10g., kantarion - 10g., uto smilje - smilika (cvetovi) 10g., hajduica- 10g., hrast(kora) - 10g., sranik- 10g., runolist- 10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture 30 minuta pre jela tri puta dnevno kod hroninog gastritisa i normalne ili hipersekrecije. 6. Rusa - 10g., hajduica - 30g., kamilica (cvetovi) - 30g., kantarion 30g. Piti po 2/3 ae tinkture tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod poveane kiselosti eludanog soka. 7. Iirot (korenje) - 20g., gorka detelina (list) - 20g., gorica - 20g., kora pomorande - 20g., pelen - 20g., Piti po 1/3-1/2 ae odvara tri puta dnevno kod gastritisa. 8. Odoljen (koren) - 5g., Iirot (korenje) - 10g., gorka detelina (list) 10g., gorica - 10g., kim - 10g., anis (plodovi) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., Ijuta metvica (list) 15g., hajduica - 20g. Piti po 1/3-1/2 ae odvara, toplo pola sata pre jela kod gastritisa i ira. 9. Lipa (cvetovi - 10g., seme lana - 20g., siadi - Gospino bilje (koren) 20g., Iirot (korenje) - 20g., Ijuta metvica (iist) - 10g., divlja miroija (plodovi) -20g. Piti po 2/3-3/4 ae odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod poveane kiselosti eludanog soka. 10. Divlja mirodija (plodovi) - 25g., beli slez (koren) - 25g., kamilica (cvetovi) - 25g., sladi (koren) -25g. Piti po 1/3-1/2 ae odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod hroninog gastritisa. 11. Rusa - 10g., beli slez (koren) - 30g., sladi (koren) - 30g., volovski jezik (koren) - 30g. Piti po 2/3-3/4 ae odvara tri puta dnevno kod ira eluca i duodenuma. 12. Gorka detelina (list) - 20g., divlja miroija (plodovi) - 20g., ijuta metvica - 20 g., hajduica - 20g., gorica - 20g. Piti po pola ae odvara tri puta dnevno pre jela kod poremeaja funkcije eluca. 13. Divlja miroija (plodovi) - 30g., kamilica (cvetovi) - 30g., lipa

(cvetovi) -40g. Piti po 1/2-2/3 ae tinkture 2-3 puta dnevno pre jela kod ira eluca i duodenuma. Gorica - 20g., Ijuta metvica - 80g. Piti po 1/2-2/3 ae tinkture 2-3 puta dnevno pre jela kod gastritisa.

133 15. Iirot (plodovi) - 20g., divlja miroija (plodovi) - 20g., kim 20g., Ijuta metvica(list)-40g. Piti po 1/3-1/4 ae tinkture 3 puta dnevno pre jela kod spazma eluca. 16. metvica Divlja trenja (plodovi) - 10g., crna jova (plodovi) - 10g., Ijuta

- 10g., kim - 10g., divlja miroja (plodovi) - 10g., slafdi (koren) - 10g., dvomik (korenje) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., kantarion - 10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture 10 minuta pre jela kod hronine upale eluca. 17. Kamilica (cvetovi) - 10g., divlja miroija (plodovi) - 10g., kim 10g., crna jova (plodovi) - 10g., Ijuta metvica - 10g., beli slez (koren) - 10g., kantarion - 10g., bokvica (list) - 10g., uto smilje (cvetovi) - 10g., sena kasija (list i plodovi) - 10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture tri puta dnevno pre jela kod hroninog kolitisa. 18. Runolist - 10g., neven (cvetovi) - 10g., kamilica (cvetovi) 10g., kantarion - 10g., crna jova (ogrozd) - 10g., Ijuta metvica - 10g., bokvica (list) - 10g., beli slez (koren) - 10g., hajduica-10., kim - 10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture tri puta dnevno pre jela kod hroninog nespecifinog kolitisa. 19. Divlja miroija (plodovi) - 15g. Iirot (korenje) - 15g., odoljen (koren) 20g., Ijuta metvica (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 30g. Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 ae tri puta dnevno posle jela kod stomanog spazma. 20. Kleka (plodovi) - 10g., divlja miroija (plodovi) - 20g., kim 20g., kamilica (cvetovi) - 25g., Ijuta metvica (list) - 25g. Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 ae dva puta dnevno, ujutru i uvee posle jela kod stomanog spazma. 21. Odoljen (koren) - 10g., divlja miroija (plodovi) - 10g., Ijuta metvica (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 60g. Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 ae tri puta dnevno posle jela kod stomanog spazma i oseaja teine u elucu. 22. Anis (plodovi) - 10g., divlja miroija (plodovi) - 10,g, Ijuta metvica (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 30g., kruina (kora) - 30g. Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 ae tri puta dnevno posle jela kod stomanih kolika.

23. srani koren - 20g.

Pelen - 20g., konjski rep - preslica - 30g., hajduica - 30g.,

Piti po 1/2- 2/3 ae odvara tri puta dnevno kod dijareje. Meavine za eludac 1. Kruina (kora) - 20g., kopriva (list) - 50g., Iirot (korenje) - 10g., odoljen (koren) - 10g.

134 Nain upotrebe: Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po pola ae ujutru i uvee. 2. Kruina (kora) - 20g., anis (plodovi) - 20g., hajduica - 10g., goruiino zrno - goruica - 20g., sladi (koren) - 30g. Nain upotrebe: Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po pola ae ujutru i uvee. 3. Borovnica (plodovi) - 20g., srani koren - 10g., uto smilje (cvetovi) 10g., alfija (list) - 30g., kim -10g. Nain upotrebe: Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po pola ae tri puta dnevno 15-20 minutaprejela. 4. a) Divlja trenja (plodovi) - 30g., borovnica (plodovi) - 20g. jova-20g., ivulja-10g. Nain upotrebe: 1 supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta, ohladiti, procediti i piti po pola ae 3-4 puta dnevno. Meavine za regulisanje rada creva 1. Iirot (korenje) - 10g., kruina - 30g., Ijuta metvica (list) -20g., kopriva (list) - 20g., maslaak (koren) - 10g., odoljen (koren) - 10g. Piti po pola ae odvara dva puta dnevno, ujutru i uvee kao sredstvo za regulsanje rada creva. 2. Kruina (kora) - 30g., Ijuta metvica (list) - 20g., kopriva (list) - 30g,, Iirot (korenje) - 10g., odoljen - 10g. Piti po pola ae odvara dva puta dnevno, ujutru i uvee kao sredstvo za eludac koje regulie rad creva. 3. Kruina (kora) - 20g., anis (plodovi) - 20g., hajduica - 10g., goruica (zrno) - 20g., sladi (koren) - 30g. Piti po pola ae odvara dva puta dnevno, ujutru i uvee kao sredstvo za regulsanje rada creva. ; Laksativne mea vine kod opstipacije i 1.a) Kruina (kora) -30g., hajduica- 10g., kopriva (list) -20g. b) sena (list) - 30g., kruina (kora) - 20g., kruina (kora) - 20g., pasjakovina (plodovi) 20g., anis (plodovi) - 30g., sladi (koren) - 30g. c) kruina (kora) - 40g., sladi (koren) - 5g., korijander (plodovi) - 5g. Nain optrebe: 1 supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti uvee po 1/2-3/4 ae kod opstipacije. 2. Zova (cvetovi) - 50g., pasjakovina (plodovi) - 50g. Piti po jednu au odvara dva puta dnevno posle jela, ujutru i uvee kod opstipacije. v

135 3. Kruina (kora) - 50g., crna zova (cvetovi) - 20g., divlja miroija : cdovi) - 20g., anis (plodovi) - 10g. Fiti po au odvara posle jela kod opstipacije. 4. Kruina (kora) - 60g., anis (plodovi) - 10g., divlja mirodija (plodovi) ' Ic., sladi (koren) - 20g. Piti po 1/4-1/3 ae odvara dva puta dnevno pre jela kod opstipacije. 5. Kruina (kora) - 15g., sladi (koren) - 15g., divlja miroija - plodovi) "5g., beli slez (koren) -25g., seme lana-30g. Piti po 1/2-2/3 ae tinkture uvee posle jela kod opstipacije izazvane =:onijom creva. Dijareja 1 .tavalj - konjsko zelje - 50g., dvornik (korenje) - 50g. Piti po 1/4-1/3 ae odvara tri puta dnevno kod dijareje. 2.Divljatrenja (plodovi) - 60g., borovnica (plodovi) - 40g. Piti po 1/41/2 ae odvara 3-4 puta dnevno kod dijareje. 3. Jova crna (plodovi) - 70g., dvornik (korenje) -30g. Piti po 1/4-1/2 ae odvara 3-4 puta dnevno kod dijareje. 4. Srani koren -10g., ivulja (korenje) - 40g. Nain primene: dve kaiice za kafu preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti i piti u toku dana u 3-4 navrata. 5. tavalj (koren) 25., ivuija (korenje) - 25g. Nain primene: dve kaiice za kafu preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti i piti u toku dana u 3-4 navrata. 6. Borovnica (plodovi) - 25g., srani koren 12,5g., uto smilje (cvetovi) 12,5g., alfija (list - 37,5g. kim - 12,5g. Piti po pola ae odvara 3-4 puta dnevno 15 minuta pre jela. 7.Srani koren - 20g., dvornik (korenje) - 80. Piti po 1/4-1/3 ae odvara 3-4 puta dnevno kod dijareje. 8.Divljatrenja (plodovi) -30g., borovnica (piodovi) - 20g. Nain primene: Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po 1/4-1/2 ae tri puta dnevno. 9 Jova crna - 40g., ivulja (korenje) - 20g.

136 Nain primene: Dve kaiice za kafu preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti 3-4 puta dnevno. Upale bubrega i mokranih kanala 1. Neven (cvetovi) - 20g., kopriva (list) - 10g., zeji trn (koren) - 15g., hajduica - 20g., divlja miroija (plodovi) - 10g., konjski rep - 10g., breza (list)-15g. Uzimati po 1/4-1/3 ae tinkture 3-4 puta dnevno kao diuretiko sredstvo i sredstvo protiv upala kod hroninih upalnih procesa bubrega i mokranih kanala. 2. Konjski rep - 30g., srani koren - 30g., bokvica (list) - 20g. Piti po 2/3-3/4 ae tinkture uvee, toplo kod upale bubrega i mokranih kanala. 3. Zova crna (cvetovi) - 25g., kantarion - 25g., kamilca (cvetovi) - 25g., lipa (cvetovi) - 25g. Uzimati po au, dve tinkture uvee, toplo kod upale bubrega i mokranih kanala. 4. Breza (list) - 15g., crvena borovnica (list) - 15g., aj za bubrege 10g., sladi (koren) - 15g., kantarion - 15g., kamilica (cvetovi) - 15g., neven (cvetovi) - 15g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture 3-4 puta dnevno kod upalnih procesa mokranih kanala. 5. ipak (plodovi) - 25g., zeji trn - maac (koren) - 25g., gorocvet adonis - 25g., kleka (plodovi) - 25g.. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture toplo, tri puta dnevno kao diuretiko sredstvo i sredstvo protiv upala. Bolesti bubrega imokranih kanala 1. Kleka (plodovi) - 60g., divlja miroija (plodovi) - 20g., sladi (koren) 20g. Piti po 1/4-1/2 ae odvara tri puta dnevno kao diuretiko sredstvo. Kontraindikovan je u trudnoi i kod akutnih upaia bubrega i mokranih kanala. 2. Zeji trn (koren) -25g., perun (koren) -25g., sladi (koren) -25g., kleka (koren) -25g., Piti po 1/4-1/3 ae odvara tri puta dnevno kao diuretiko sredstvo. Kontraindikovan je u trudnoi i kod akutnih upala bubrega i mokranih kanala. 3. Divlja mirodija (plodovi) - 10g., zova (cvetovi) - 10g., kim - 10g., adonis - 10g., perun (koren) - 30g., kleka (plodovi) - 30g.

137 Piti po 1/4-1/3 ae odvara tri puta dnevno kao diuretiko sredstvo. - c^raindikovan je u trudnoi i kod akutnih upala bubrega i mokranih = -ala. Hronini glomerulonefritis hronini pyelonefritis 1. aj za bubrege - 15g., bokvica (list) - 15g., preslica - 10g., hajduica * Dg., neven (cvetovi) - 20g., dvozubica - 15g., ipak (plodovi) - 15g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture 3-4 puta dnevno kod hroninog romerulonefritisa. 2. aj za bubrege - 15g., bokvica (list) - 15g., preslica - 10g., hajduica ' Dg., neven (cvetovi) - 20g., dvozubica- 15g., kopriva (list) -15g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture 3-4 puta dnevno kod hroninog g omerulonefritisa. 3. aj za bubrege - 20g., medvede groe - planika (list) - 10g., preslica 10g., sladi (koren) - 15g., neven (cvetovi) - 15g., kamilica (cvetovi) - 15g., bokvica (list) - 15g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture 3-4 puta dnevno kod hroninog pielonefritisa. 4. Seme lana - 40g., zeji trn (koren) - 30g., breza (list) -30g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture nekoliko puta dnevno kod hroninog p elonefritisa. 5. Jagoda umska (list) - 10g., kopriva (list) - 20g., breza (list) - 20g., seme lana-50g. Piti po 1-2 ae tople tinkture u nekoliko navrata dnevno kod p:8lonefritisa. Kamen mokranim kanalima 1. Anis (plodovi) - 10g., perun - 20g., rusomaa - 10g., kleka (plodovi) *5g., medvee groe 15g., zeji trn (koren) - 15g., maslaak (koren) - 15g. Kod kamena u mokranim kanalima piti po 1/3-1/2 ae toplog odvara 2-3 pjtadnevno. 2. ipak (plodovi) - 20g. kleka (plodovi) - 20g., breza (list) - 20g., broevna (koren) - 40g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture tri puta dnevno kao diuretiko sredstvo kod postojanja kamena u mokranim kanalima. 3. Broevina (koren) - 20g., zeji trn - 15g., breza (list) -10g., aj za bubrege - 15g., preslica - 10g., kamilica (cvetovi) - 15g., miroija batenska iseme) - 15g. Kod kamena u mokranim kanalima piti po 1/3-1/2 ae tinkture 3-4 puta dnevno.

4. Kopriva (list) - 20g., Iirot (korenje) - 15g., Ijuta metvica - 10g., preslica - 15g., crnazova (cvetovi) - 10g., kleka (plodovi) - 15g., ipak (plodovi) -15g.

138 Kod kamena u mokranim kanalima piti po 1/3-1/2 ae toplog odvara 2-3 puta dnevno. 5. Broevina (koren) - 30g., zeji trn (koren) - 20g., seme lana - 50g. Piti uvee po jednu au toplog odvara kod kamena u mokranim kanalima. 6. Breza (list) - 20g., zeji trn (koren) - 20g., kleka (plodovi) - 20g., rusa 20g., srani koren - 20g. Piti uvee po jednu au toplog odvara kod kamena u mokranoj beici i mokranim kanalima. Hepatitis i ciroza jetre 1. Divlja miroija (plodovi) - 10g., kim - 10g., kruina (kora) - 20g., Ijuta metvica (list) - 20g., hajduica - 20g., gorica - 20g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture tri puta dnevno pola sata pre uzimanja jela kao sredstvo koje regulie stolicu kod hepatitisa. 2. Kruina (kora) - 20g., gorka detelina (list) - 15g., lincura (koren) 15g., rusa - 15g., iak (koren) - 20g., Ijuta metvica (list) - 15g. Piti po 1/2- 3/4 ae odvara tri puta dnevno pola sata pre uzimanja jela radi odravanja redovne stolice kocl hepatitisa. 3. Kantarion - 10g., konopljika- povrati (cvetovi) - 10g., hajduica10g., kamilica (cvetovi) -10g., iak (koren) - 10g., ipak (plodovi) - 10g., alfija10g., oman (koren) - 10g., dvornik- 10g., dvozubica- 10g. Piti kao tinkturu ili odvar po 1/3-1/2 ae tri puta dnevo, pola sata pre jela kod hroninog hepatitisa i ciroze jetre. Holecistoza iholangitis (upala une kese, upala unog kanala) 1. Kantarion - 25g., maslaak (koren) - 15g. kim (cvetovi) - 15g., gorka detelina 15g., kamilica (cvetovi) - 15g., gorica -15g. Piti po jednu au tinkture dva puta dnevno pola sata pre jela kod holecistoze i hoiangitisa 2. utikovina (plodovi) - 20g., breza (list) - 20g., kleka (plodovi) - 20g., pelen - 20g., hajduica - 20g. Piti po jednu au tinkture dva puta dnevno pola sata pre jela kod holecistoze i holangitisa. 3. uto smilje (cvetovi) -20g., hajduica - 20g., pelen - 20g., divlja miroija (plodovi) -20gM Ijuta metvica (list) - 20. Piti po pola ae tinkture etiri puta dnevno 15 minuta pre jela kod holecistoze i holangitisa. 4. Ljuta metvica (list) - 20g., pelen - 20g., odoljen (koren) 20g., kantarion -30g.,hmelj-10.

139 Piti po jednu do dve ae tinkture dva do tri puta dnevno pola sata pre / 9la kod holecistoze i holangitisa 5. Adonis - 20g., preslica - 30g., hajduica - 30g., rusa - 20g. Piti po pola ae odvara dva puta dnevno pola sata pre jela kod "epatitisa sa poremeenim krvotokom i sa otocima. 6. Gorka detelina (list) - 20g.lincura (koren) - 20g., maslaak (koren) 30g., Ijuta metvica (list) 30g. Piti po 1/3-1/2 ae odvara tri puta dnevno pola sata pre jela kod bolesti jne kese. Cistitis Breza (list) - 25g., medvee groe (list) -25g. kukuruzna svila - 25g., sladi (koren) -25g. Pti po 1/3-1/2 ae tinkture tri puta dnevno kod cistitisa. Kamen unoj kesi i unim kanalima uto smilje (cvetovi) -10g., kukuruzna svila - 10g., kamilica (cvetovi) -10g., maslaak (koren) - 10g. divlja miroija (plodovi) - 10g., pelen - 10g., neven (cvetovi) - 10g. konopljika (cvetovi) - 10g., Ijuta metvica - 10g., rusa -10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture pola sata pre jela tri puta dnevno kod postojanja kamena u unoj kesi i unim kanalima. Meavine za ubrzano luenje ui 1. uto smilje (cvetovi) - 40g., detelina (list) - 30g., Ijuta metvica (listovi) 20g., koriander- 10g. Nain upotrebe: dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i piti po pola ae tri puta dnevno 20 minuta pre jela kod utice i upale unih kanala. 2. uto smilje (cvetovi) - 40g., gorka detelina (list) - 30g., Ijuta metvica (list)-20g., koriander - 20. Nain primene: dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po pola ae tri puta dnevno 20-30 minutaprejela. 3. Ljuta metvica (list) - 10g., pelen - 10g., uto smilje (cvetovi) - 20g., kruina (kora) - 10g., maslaak (koren) -10., broevina (koren) - 40. Piti 1/2-3/4 ae odvara pola sata pre jela tri puta dnevno kao sredstvo za izazivanje luenja ui. 4. Kruina (kora) - 10g., divlja miroija (plodovi) - 10g., uto smilje (cvetovi) - 20g., Ijuta metvica (list) - 20g., hajduica - 20g., pelen - 20g.

140 Piti po jednu au odvara 2-3 puta dnevno pola sata pre jela kod postojanja kamena u unoj kesi. 5. Kinn - 20g., kruina (kora) - 20g., angelika - aneoski koren (koren) 20g., Ijuta metvica (list) - 20g., alfija - 20g. Piti po 1/3-1/2 ae odvara tri puta dnevo pola sata pre jela kod kamenca u unoj kesi. 6. Rusa - 10g., maslaak (koren) - 20g., dvornik - 15g., kukuruzna svila 15g., kantarion - 20g., dan-l-no - 10g., anis (plodovi) - 10g. Piti po 1/3-1/4 ae odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod kamenca u unoj kesi. 7. uto smilje (cvetovi) - 30g., revanj (koren) - 20g., hajduica - 50g. Piti po 2/3-3/4 ae tinkture jednom u 24 sata, najbolje uvee kod kamenca u unoj kesi. Meavine za ubrzano luenje uikodutice uto smilje (cvrtovi) - 40g., gorka detelina (listovi) - 30g., Ijuta metvica (listovi) - 20g., koriander - 10g. Piti 1/3-1/2 ae odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kao sredstvo za ubrzano luenje ui kod utice. Hroninipankreatitis lak (koren) - 10g., pelen - 10g., oman (koren) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g. neven (cvetovi) - 10g., kantarion - 10g., runolist- 10g., preslica10g., dvozubica -10g., alfija -10g. Piti 1/3-1/2 ae odvaratri puta dnevno 30 minuta pre jela kod hroninog pankreatita. Dijabetes 1. List bokvice - ivovlaka velikog - 20g., list borovnice - 20g., list koprive - 20g., lie maslaka - 20g. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode i kuvati 2-3 minuta, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti. Piti po pola ae 20 minuta pre jela 3-4 puta dnevno. 2. List maslaka - 20g., list cikorije - 20g., kopriva - 20g., orlina lekovita 20g., listodoraha-20g. Supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode (400ml), kuvati 2-3 minuta, ostaviti da stoji 5-10 minuta, procediti. Piti po tri supene kaike tri puta dnevno 15 - 20 minuta pre jela. 3. Orlina lekovita - 25g., mahune - boranija - 25g., list borovnice - 25g., koren maslaka - 25g., list koprive - 25g.

141 Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, piti 3-4 puta dnevno po jednu au tinkture pre jela. 4. List crvene borovnice - 20g., list crne borovnice - 20g., orlina - 20g., kora kruine -10g., list breze -10g. Koru kruine isitniti i kuvati 20 minuta, a ostale delove meavine preliti sa 300ml vrele vode, kuvati tri minuta, zatim pomeati i piti po 1/3 ae 2-3 puta dnevno pre jela. 5. List crne borovnice - 20g., list crvene borovnice - 20g., list maslaka 20g., orlina - 25g., kopriva - 20g. Supenu kaiku meavine preliti sa 300ml vrele vode, prokuvati pet minuta, procediti. Piti po pola ae 2-3 puta dnevno 20 minuta pre jela. 6. Listjagode- 15g., list cikorije -20g., dvornik- 10g., list maslaka 15g. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti da stoji jedan sat. Procediti i piti po 1/3 ae pre jela. 7. Ivulja (koren) - 10g., preslica - 10g., ipak (plodovi) - 10g., dvozubica 10g., oman (koren) -10g., borovnica (list) - 20g., kantarion - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., ijuta metvica - 10g. Piti po 1/3 ae tinkture pre jelatri puta dnevno kod dijabetesa. 8. List maslaka - 20g., list kupine - 10g., list Ijute metvice 5g., list crne ribizle 15g. Supenu kaiku meavine preliti sa aom vrele vode, kuvati pet minuta, ostaviti da stoji jedan sat. Procediti i piti po 2-3 kaike pre jela tri puta dnevno. 9. Kukuruzna svila - 10g. cvet utog smilja - 5g., list borovnice - 5g., isitnjeni plodovi ipka -10g. Supenu kaiku meavine preliti sa 300ml vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostavi da stoji jedan sat, procediti i piti po 1/3 ae tri puta dnevno posle jela. 10. U Svesaveznom nauno-istraivakom Institutu za lekovite biljke razraena je meavina lekovitih biljaka pod nazivom "afrazepin" koja je odobrena za primenu u naoj zemlji od 1986.g. Meavina se satoji od sedam lekovitih biljaka. Izdanci borovnice - 20g., mahune pasulja - 20g., koren aralije - 10g., preslica- 15g., plodovi ipka- 15g., kantarion - 10g., cvetovi kamilice - 10g. Meavina svestrano deluje na organizam, doprinosi snienju eera u krvi, poboljava glikolne funkcije organizma, daje efekat opteg jaanja organizma kao i protivupalnog delovanja. "Afrazepin" se priprema u obliku vodene tinkture. U skladu sa uputstvom 10g. meavine staviti u emajliranu posudu i preliti sa dve ae vrele vode, (400ml), zagrevati na pari 15 minuta, hiaditi na sobnoj temperaturi 45-50 minuta, procediti. Piti tinkturu po 1/3 ae dva-tri puta dnevno pola sata pre jela u toku

20-30 dana. Posle 10-15 dana kurs leenja se moe ponoviti. U toku godine

142 mogu S9 provoditi po 3-4 ovakva kursa. Kontraindikacija u primeni "afrazepina" nema. Kod konstantne primeng lekovitih biljaka mo9 se razviti navika organiz-ma i onda se u izvesnom stepenu aktivnost fitopreparata smanjuje i zbog toga sg preporuuje pravljenje intervala izmgu terapija po 15-20 dana. Ako se bolesnik dijabetiar lei samo dijetom i fitot9rapijom potrebno je detaljno kontrolisati stanje razmene ugljenih hidrata da bi se blagovremeno spreio mogui poremeaj (dekompezacija dijabetgsa). Diuretike meavine i meavine za izazivanje znojenja 1. Crvena borovnica (list) - 20g., anis (plodovi) - 20g., podbjel (list) 20g., lipa (cvetovi) - 20g., malina (plodovi) - 20g. Piti vru odvar uvee po 1/3-1/2 ae kao diuretiko sredstvo i sredstvo za izazivanjg znojgnja. 2. Lipa (cvetovi) - 50g., malina (plodovi) - 50g. Piti vru odvar uve9 po jgdnu au kao diuretiko sredstvo i sredstvo za izazivanje znojenja. 3. Malina (plodovi) - 40g., podbjel (list) - 40g., majoran - 20g. Piti vruu tinkturu uvge po jednu au kao diuretiko sredstvo i sredstvo za izazivanjg znojenja. Kleka (plodovi) - 20g., angelika (koren) - 20g., razliak (cvet) - 20g. Nain primene: supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vod9, kuvati 10 minuta, procediti i piti 3-4 puta dnevno po 1 supenu kaiku 15-20 minutapre jela. 4. Klgka (plodovi) - 20g., angelika (koren) - 20g., razliak (cvetovi) 20g. Nain primene: supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 10 minuta, procedti i piti 3-4 puta dnevno po jednu supenu kaiku 15-20minutapre jela. 5. Breza (list) - 30g., prgslica - 30g. Nain primene: dve supene kaike meavine preiiti sa dve ae vrete vode, ohladiti, procediti i piti po savetu lekara. 6. a) Mgdvee grog (list) - 20g., dvozubica - 10g., hajduica - 20g., dvornik - 20g. b) crv9na borovnica (list) - 20g., kukuruzna svila - 20g., breza (list) 20g. c) kleka (plodovi) - 30g., prgslica - 30g., breza (pupoljci) - 30g. Nain primeng: supenu kaiku meavine preliti aom vreie vod9, ostaviti da stoji 20-30 minuta, procediti i piti po pola ae 3-4 puta na dan. 7. Mdvge groe (list) - 30g., razliak (cvet) - 10g., sladi (koren) 10g. Nain primeng: supenu kaiku mgavine preiiti aom vr9l9 vod9, ostaviti

da stoji 30 minuta, ohladiti, procediti i piti 3-4 puta na dan po jednu sup9nu kaiku 15-20 minuta jela.

143 8. Medvee groe (list) - 40g., sladi (koren) -10g., kleka (plodovi) 10g. Nain primene: supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i piti 3-4 puta na dan po jednu supenu kaiku 1520 minutaprejela. 9. Kleka (plodovi) - 20g., preslica - 20g., pirika (korenje) -10g. Nain primene: supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i piti 3-4 puta na dan po jednu supenu kaiku 1520minutaprejela. 10. Breza (list) - 50g., preslica - 50g. Piti po pola ae tinkture 3-4 puta dnevno kao diuretiko sredstvo. 11. Kleka (plodovi) - 40g., angelika (koren) - 30g., razliak (cvetovi) -30g. Piti tinkturu po 1-2 supene kaike 3-4 puta dnevno kao diuretiko sredstvo. 12. Razliak (cvetovi) - 10g., medvee groe (list) - 20g. perun (koren) - 10g., breza (pupoljci) - 10g., gorka detelina (list) - 40g., oman (koren) -10g. Piti po poia ae odvara tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela kao diuretiko sredstvo. 13. (koren) 20g. Medvee groe (list) - 60g., razliak (cvetovi) - 20g., sladi

Piti tinkturu 1-3 supene kaike 3-4 puta dnevno 15-20 minuta pre jela kao diuretiko sredstvo. 14. Kleka (plodovi) - 40g., preslica - 40g., breza (list) - 20g. Piti tinkturu po 2-3 supene kaike pre jela 3-4 puta na dan kao diuretiko sredstvo. 15.Breza (list) - 50g., ipak (plodovi) - 25g., zeji trn (koren) - 25g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture tri puta dnevno kao diuretiko sredstvo. 16. Crvena borovnica (list) - 20g., medvee groe (list) 50g., aj za bubrege-30g. Piti po 1/4-1/3 ae odvara tri puta dnevno kao diuretiko sredstvo. Meavine za vetrove 1. Ljuta metvica (list) - 20g., divlja miroija (plodovi) - 10g., odoljen (koren) - 20g. Nain primene: dve kafene kaiice meavine preliti aom vrele vode, prokuvati. Piti ujutru i uvee po pola ae, toplo. 2. Kamilica (cvetovi) - 20g., menta (list) - 20g., divlja miroija (plodovi) 10g., kim -10g., odoljen (koren) - 20g.

Nain primene: dve kafene kaiice meavine preliti aom vrele vode, prokuvati. Piti ujutru i uvee po au toplog napitka. 3.Kamilica (cvetovi) - 40g., majoran 40g. Nain primene: dve kafene kaiice meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i piti ujutru i uvee au toplog napitka.

144 4. Kamilica (cvetovi) - 50g., kim - 25g., majoran - 25g. Piti po 1/3 ae tinkture nekoliko puta nadan. 5. Ljuta metvica (list) - 25g., kim - 25g., divlja miroija (plodovi) - 25g., odoljan (koren) - 25g. Piti po jednu au tinkture ujutru i uvee kao sredstvo protivvetrova. Kamilica (cvetovi) - 50g., odoljen (koren) - 40g., kim 10g. Piti po pola ae tinkture ujutru i uvee kao sredstvo protiv vetrova. Hemoroidi 1. Neven (cvetovi) - 10g., hajduica - 10g., oman (koren) 15g., alfija 10g., kopriva - 15g., Ijuta metvica - 10g., kamilica (cvetovi) -10g., rusomaa -10g., jablan (pupoljci) -10g. Piti po 1/3 aa tinkture tri puta dnavno pre jela. 2. Hajduica - 20g., kruina (kora) - 20g., koriander - 20g., sladi (koren) -20g. Nain primene: supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 20 minuta, procedti i piti uvee po pola ae. 3.Hrast (kora) - 30g., seme lana - 30g., kamiiica (cvetovl) - 40g. Piti po 1/3-3/4 ae tinkture posle jela kod opstipacije iskomplikovane hemoroidima. 4. Sena (list) - 20g., hajduica - 20g., kruina (kora) - 20g., koriander 20g.,sladi(koren)20g., Piti po pola ae tinkture uvea kao sradstvo protiv hemoroida. 5. Kantarion - 15g., runolist -10g., zeji trn - 15g., dvornik - 15g., bokvica (list) - 20g., kruina (kora) - 10g., preslica- 10g., kamilica (cvetovi) - 10g. Piti po 1/3 ae tinkture tri puta dnevno pre jela. 6. Hrast (kora) - 50g., preslica - 30g., zeji trn (koren) - 20g. Pripremati kao odvar za kupke kod hemoroida. Laksativne meavine 1. Kruina (kora) - 60g., orlov nokat - 20g., kopriva - 20g. Piti po 1/23/4 ae tinkture uvee kao laksativno sradstvo. 2.Kruina (kora) - 50g.,gorkadetelina (list) - 20g.,orlov nokat-20g.,k2og. Piti po 1/2-3/4 ae tinkture uvee kao laksativno sredstvo. 3. Kruina (kora) - 70g., sladi (koren) - 10g., koriander- 10g., kim 10g. Piti po 1/2-3/4 ae tinkture uvee kao laksativno sredstvo. 4. Kruina (kora) - 50g.,gorkadetelina (list)-20g.,hajduica-20g.,kim 10g. Piti po 1/2-3/4 ae tinkture uvee kao laksativno sredstvo.

145 5. Kruina (kora) - 50g. hajduica - 15g., kopriva (list) - 35g. Piti po 1/2-3/4 ae tinkture uvee kao laksativno sredstvo. 6. Sena (list) - 30g., kruina (kora) - 30g., pasjakovina (plodovi) - 20g., anis (plodovi) - 10g., sladi (koren) - 10g. Piti po 1/2-3/4 ae tinkture uvee kao laksativno sredstvo. Podagra (kostobolja) ..#,.. 1. lak (koren) - 25g., pirika (korenje) - 20g., dvozubica - 20g., dan-lno 30g., veronika - 20g. Uzeti 40g. smese na 1 litar vode i kuvati na tihoj vatri 15 minuta. Piti po jednu au tri pita dnevno pola sata pre jela. Konebolesti 1. Preslica - 30g., kamilica (cvetovi) - 30g., kantarion 40g. Piti kao odvar po 1/4-1/3 ae tri puta dnevno ili koristiti za obloge kod rana koje teko zarastaju. 2. Neven (cvetovi) - 15g., ivovlak (list) 15g., kamilica (cvetovi) - 10g., alfija- 15g., kantarion -20g., oman (koren) - 15g., preslica- 10g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture ili odvara tri puta dnevno pree jela kod gnojnih obolenja koe. 3. ivovlak (list) - 15g., koriander (plodovi) - 15g., kantarion - 20g., dvozubica - 20g., runolist - 10g., sladi (koren) - 20g. Piti po 1/3 ae tinkture tri puta dnevno posle jela kod trofikih ireva nastalih zbog tromboflebita. 4. Kamilica (cvetovi) - 35g., orlov nokat - 35g., beli slez (list) 30g. Uzimati u obliku kaaste mase uvijene u tkaninu i vru oblog stavljati na obolelo mesto kao sredstvo za ublaavanje bola. 5. lak (koren) - 30g., oman (koren) - 30g., kantarion -40g. Piti po 2-3 ae odvara dnevno za leenje obinih bubuljica. 6. Kruina (kora) - 20g., breza (list) - 15g., dan-l-no- 15g., crna zova (cvetovi) - 15g., divlja miroija (plodovi) - 15g., sladi (koren) - 20g. Piti po 1/4-1/3 ae odvara tri puta dnevno posle jela kod osipa koe izazvane hroninom opstipacijom. 7. Kruina (kora) - 25g., kopriva (list) - 25g., breza (list) - 25g., seme lana -25g. Piti po 1/3-1/2 ae odvara tri puta dnevno posle jela kod osipa koe izazvane hroninom opstipacijom. 8. Sladi (koren) - 20g., divlja miroija (plodovi) - 20g., kruina (kora) 20g., maslaak (koren) - 20g.
s ;

146 Piti po 1/3-1/2 ae vrue tinkture tri puta dnevno pola sata pre jela radi pojaanja funkcije probavnih organa i bubrega kod konih bolesti. 9. Sladi (koren) - 10g., iak (koren) - 15g., maslaak (koren) - 15g., dvozubica - 30g., broevina (koren) - 30g. Piti po 1 -2 ae odvara ujutru za leenje eksudativne dijateze. 10. Kruina (kora) - 30g., sladi (koren) - 30g., dan-ino - 40g. Piti po 2 ae odvara dnevno za leenje eksudativne dijateze. 11. Kamilica (cvetovi) - 50g., orlov nokat - 50g. Uzimati u obliku vrue kaice uvijene u tkaninu i stavljati na bolno mesto kao kompres za umirivanje bolova. 12.Hrast (kora) - 50g., Iirot (korenje) - 50g. Piti kao tinkturu i pripremati od nje kupke i kompres. 13. Kamilica (cvetovi) - 40g., orlov nokat 40g. Nain primene: 3-5 supenih kaika preliti aom vrela vode da bi se stvorila kaasta masa, uviti je u tkaninu i stavljati na bolno mesto kao ublaavajue sredstvo. Ekcem, vitiligo, neurodermitis ipsorijaza 1. alfija (list) - 10g., ivovlak - 10g., kopriva (list) - 10g., pelen - 5g., hajduica - 15g., kantarion - 15g., preslica - 15g., kukuruzni izdanci sa svilom - 10g., kleka (plodovi) - 10g. Piti po 1/4-1/3 ae tinkture tri puta dnevno pre jele kod ekcema. 2. Kopriva (list) - 10g., majoran - 10g., dvozubica - 15g., dan-l-no 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., timijan - 10g., preslica - 10g., odoljen (koren) 15g., sladi (koren) - 15g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture tri puta dnevno pre jela kod neurodarmitisa i ekcema. 3. Kantarion - 20g., neven (cvetovi) - 10g., alfija - 20g., majoran 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., ivovlak (listovi) - 15g., kopriva- 15g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture tri puta dnevno pre jela za leenje vitiliga. 4. Dvozubica - 15g., crna zova (cvetovi) - 10g., kantarion - 15g., rusa 5g., oman (koren) - 10g., Iirot (koren) - 15., kukuruzni izdanci sa svilom 10g., crvena borovnica (list) - 10g., preslica- 10g. Piti po pola ae tinkture ujutru i uvee posle jela kod psorijaze. 5. Cikorija (koren) - 20g., maslaak (koren) - 20g., gorka detelina 20g., divlja mirodija (plodovi) - 20g., kruina (kora) - 20g. Piti po po 2-3 ae odvara dnevno za leenje ekcema. elavost 1. lak (koren) - 30g., kopriva (list) -7g. Koristiti kao tinkturu za pranje kose kod elavosti.

147 2. Clak (koren) 15g., kantarion - 15g., dvozubica - 15g., uto smilje (cvetovi) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., kukuruzni izdanci sasvilom - 10g., vratika (cvetovi) - 10g., aralija (koren) - 15g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture pola sata pre jela tri puta dnevno za leenje elavosti. 3. ivovlak (list) - 15g., iak (koren) -15g., neven (cvetovi) - 10g., Ijuta metvica - 10g., kantarion - 15g., kukuruzni izdanci sa svilom - 10g., uto smilje (cvetovi) -10g., kopriva- 15g. Piti po 1/3-1/2 ae tinkture pola sata pre jela tri puta dnevno za leenje elavosti. . . ., _,,.,...,. Multivitaminske meavine 1. ipak (plodovi) - 40g., ribizla (plodovi) - 40g. Nain primene: jednu supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da stoji jedan sat, procediti i piti po pola ae tri puta dnevno. 2. ipak (plodovi) - 20g., jarebika (plodovi) - 40g. Nain primene: jednu supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 4 sata, procediti i piti po pola ae tri puta dnevno. 3. Crvena borovnica (plodovi) - 20g., kopriva (list) - 30g., ipak (plodovi) 30g. Nain primene: isitniti, dobro promeati i 4 kaiice za kafu ove meavine preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 3-4 sata, procediti i piti po jednu au dva-tri puta dnevno. 4. a) ipak (plodovi) - 50g., kalina (plodovi) - 50g., b) ipak (plodovi) - 50g., crvena borovnica (plodovi) - 50g.,kopriva (list) - 30g., jarebika (plodovi) - 70g. Nain primene: jedna supena kaika meavine na jednu au vrele vode. Kuvati 10 minuta, pokriti i umotati da odstoji 4 sata. Piti po pola ae dva - tri putadnevno. 5. Jarebika (plodovi) - 60g., malina (plodovi) - 10g., ribizla (list) - 10g. Jednu supenu kaiku smese preliti sa 0,51 vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 3-4 sata u dobro pokrivenoj posudi, procediti i piti po pola ae tri puta dnevno. 6. ipak (plodovi) - 30g., mrkva (koren) 30g., kopriva (list) - 30g., crna ribizla (plodovi) - 10g. Jednu supenu kaiku smese preliti sa 0,51 vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 4 sata u dobro pokrivenoj posudi, procediti i piti po pola ae triputadnevno. 7. ipak (plodovi) - 50g., ribizla (plodovi) - 50g. .

148 Jednu supenu kaiku smese preliti sa 0,51 vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 3-4 sata u dobro pokrivenoj posudi, procediti i piti po pola ae tri puta dnevno 8. ipak (plodovi) - 25g., ribizla (list) 25g., malina (list) - 25g., crvena borovnica (list) -25g. Dve supene kaike meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 3-4 sata, procediti i piti po 1/3 ae tri puta dnevno. 9. ipak (plodovi) - 50g., malina (plodovi) - 50g. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti 3-4 sata, procediti i piti po 1/3 ae tri puta dnevno. Gorke (apotekarske) meavine 1. Gorka detelina (list) - 35g., gorica - 30g., pelen - 35g. Piti po jednu supenu kaiku tinkture 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita. Pelen - 20g., Iirot (korenje) - 20g., trolist (list) - 20g., kim - 20g. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 20 minuta, procediti i piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno pre jela. 3. Pelen - 25g., gorka detelina (list) - 25g., gorica - 25g., maslaak (koren) - 25g. Piti po jednu supenu kaiku tinkture 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita. 4. Pelen - 25g., Iirot (korenje) - 25g., gorka detelina (list) - 25g., kim 25g. Piti po jednu supenu kaiku tinkture 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita. 5. Pelen - 50g., gorka detelina (list) - 50g. Piti po jednu supenu kaiku tinkture 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita 6. a) Pelen - 20g., hajduica - 20g., maslaak (koren) - 10g. pelen - 40g., hajduica -10g. Nain primene: jednu supenu kaiku preliti aom vrele vode, kuvati 20 minuta, procediti i piti 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela po jednu supenu kaiku. * Spisak latinskih naziva Adonis - gorocvet (Adonis vemalis) Angelika - aneoski koren (Angelica archangelica) Anis (Pimpinela anisum) Aralija (Aralia elata) Bela imela (Viscum abum) Beli glog (Crateagus oxicanta monogyna) Beli slez (Althea officinalis)

149 Bogorodiina trava - kantarion (Hypericum perforatum) Bokvica - ivovlak (Plantago maior) Bor obini (Pinus silvestris) Borovnica crvena (Vaccinium vitis idaea) Breza (Betula verrucosa) Cikorija (Cichorium intybus) Crna jova (Alnus glutinosa) lak (Lappa tomentosa) Dan-l-no (Viola tricolor) Detelina - trolist (Trifolium) Divlja miroija - (Foeniculum vulgare), Divlja trenja (Primus padus) Divlji paprat, zmijina mahovina - (Lycopedium) Divlji ruzmarin (Ledum palustre) Dvornik (Polygonum) Dvozubica - kozji rogovi (Bidens) urevak (Convallaria maius) Eukaliptus(Eucalyptusglobulus) Gorki trolist - gorka detelina (Menyanthes trifoliata) Gorica-gorka kitica-crveni kentarion (Centaurium vulgare umbellatum) Goruica - goruiino zrno (Sinapis arvensis) .-.- Grozniica - iak (Scutelaria) Hajduka trava - spori (Achilea milefolium) Hrast (Quercus) Hmelj (Humulus lupulus) Iirot - vodeni bour (Acorus calamus) Iva - vrba (Salik) Ivulja (Dracocephalum) Jagorika - jaglika - (Primula veris), Jagoda (umska, batenska) (Fragaria vesca, F.moschata) Jarebika - oskorua (Sorbus domestica S. aucuparia) Jova (J. bela) (Alnus gentinosa, A. incana) Jasenovka (lisiina) (Echium) Kalina - ibikovina (Viburnum opulus) Kasija - sena (Cassia acutifolia) . ' -'%

Kleka (Juniperus communis) Konjski rep - preslica (Equisetum) Konopljika - povrati (Tanacetum vulgare) Korijander (Coriandrum sativum) Krstuac - bresinjaa (Polugala vulgaris) Kruina - pasjakovina (Rhamnus cathartica) Kupina (Rubus friticosus, caesius) Ladole (Convolvulus arvensis, C. sepium)

150 Lincura - gorica (Gentiana lutea) Lipa (Talia cordata i T. platyphyllos) Ljuta metvica (Mentha piperita) Majoran (Origanum vulgare) Medvee groe - planika (Arctostaphylos uva ursi, Ribes alpinum) Miroija (Foeniculum vulgare) Nana - menta (Mentha) Neven (Calendulaofficinalis) Odoljen - maja trava (Valeriana officinalis) Oman (Inula helenium) Orlina - luda trava (Galega) Orlov nokat (Melilotus officinalis) Pasjakovina - kruina (Rhamnus cathartica) Pelen (Artemisia absinthium) Pirika - pirevina (Agropyrum repens) Podbjel - (Tussilago fariara) Razliak (Centaurea cyanus) Revanj - rabarber ((Rheum) Ribizla crna (Ribes nigrum) Rodiola (Rhodiola rosea) Runolist - smilika (Gnaphalium) Rusa (Chelidonium maius) Sena - kasija (Cassia acutifolia) Sapunika (Saponaria officinalis) Sladi - Gospino bilje (Glycyrrhiza glabra) Srenjak - srani koren (Potentiilia erecta) Sranik (Leonorus cardiaca) ipak - divlja rua (Rosa canina) tavalj - konjsko zelje (Rumex) Timijan - majina duica (Thumus vulgaris) Trolist (Trifolium) Veronika - estoslavica (Veronica officinalis) Volovski jezik (Symphytum officinale) Vrati - vratika (Tanacetum vulgare) Zeji trn - maac (Ononis)

Zimzelen (Vinea maior, Pirola umbelata) Zova (Sambucus nigra) uto smilje - smilika (He!ichrysum arenarium), utikovina - utokorka Berberis vulgaris)

151 LEENJE VRUIM KUPKAMA UZ DODATAK ODVARA LEKOVITIH BILJAKA Za leenje reumatizma zglobova Za punu kadu uzeti 1kg. trinja, za pola kade 1/2kg., za sedeu kupku 1/4kg., za ruke ili noge - 4 pune pregrti. Vreme za kupku u vodi od 37C je 5-20 minuta, zavisno od stanja bolesnika. Kod leenja reume zglobova i nekih drugih bolesti preporuuje se topla kupka sa trinjama u trajanju od 20 do 45 minuta, pa ak i jedan sat. Ako srce nije posebno jako kupke primenjivati svaki drugi dan, u suprotnom - svakodnevno. Za leenje reume zglobova potrebno je 30-50 kupki. Preliti trinje hladnom vodom, zagrejati i pustiti da kljua pola sata. Radi jednostavnijeg procesa trinje staviti u platnenu vreicu i u njoj ih kuvati. Odvar se dodaje u kadu za kupku. Takve kupke blagotvomo deluju kod poetnog trovanja krvi, kod promrzlina ekstremiteta i skrofuloznog stanja. Prilikom leenja kupkama sa trinjama preporuuje se uzimanje soka od grejpfruta. Ovaj sok unitava tenost u zglobovima i upljinama. Piti po pola ae tri puta dnevno. Trinje su bogate raznim eterinim uljima. Izuzetno su korisne u leenju razmene materija, kod izbacivanja peska i kamena, kod kostobolje i reume, spazma, kolika une kese i eluca. Hrastova kora kao dodatak kupkama Za punu kadu uzeti 1kg. kore, za pola kade 1/2kg., za sedeu kupku 1/4kg. Kupke sa hrastovom korom, zahvaljujui sadraju tanina deluju antipiretiki i doprinose zarastanju rana. Kora se koristi u leenju koe oteene hladnoom, a takoe i kod dejih skrofula. Koru treba suiti, isitniti i potopiti nekoliko sati u hladnoj vodi, a zatim kuvati pola sata. Odvar procediti i dodati u vodu za kupku. Konjskirep (preslica) kao dodatak kupkama Odvar od preslice izuzetno dobro deluje na rane koje sporo zarastaju. U takvim sluajevima na njih se stavlja gaza natopljena ovim odvarom. Koren Iirota kao dodatak kupkama Za punu kadu uzeti 1/4kg. Iirota, za polovinu 1/8kg. Kupke sa Iirotom slue za leenje skrofula i rahitisa kod dece i neuroze kod odraslih.

152 Koren i zeleni deo preliti hladnom vodom i kuvati 30 minuta, a zatim od-vardodati u kupku. Kupke kod kamena bubrezima Efikasno sredstvo kod kamena u bubrezima je odvar od ovsene slame. (Moe se zameniti preslicom). Slama se kuva pola sata i od odvara se pravi topla kupka sa temperaturom od 30C. Takvu kupku primenjivati najvie jedan sat da topla voda ne bi suvie iscrpla bolesnika. Po zavretku kupke itavo telo dobro umiti hladnom vodom. Svakodnevno se mogu primeniti tri ovakve kupke, dopunu obavezno piti odvar od ovsa, pri emu se ovas kuva najvie pola sata. Potrebno je piti po dve ae odvara svakodnevno. Jae delovanje ima odvar od ovsene slame. Veoma dobar odvar je i od preslice. Mravlja kupka Stavite u dak sadraj jednog mravinjaka i donesite kui. Izruite iz daka sve u kantu i dolijte vrelu vodu. Ostavite sadraj u kanti da stoji nekoliko sati, a zatim sipajte u kadu sa vruom vodom od 30-37C. Za pojaanje lekovitog delovanja dodati veu koliinu sveeg brezinog lista ili svee cvetove kamilice. Mekinje kao dodatak kupkama Za punu kadu uzima se 1,5kg., za polovinu 3/4kg., za sedeu kupku 1/4kg. Preliti mekinje (bolje je staviti ih u vreicu) vrelom vodom i malo prokuvati. One se koriste kod upalnih, boinih i osipa koji izazivaju svrab, kod opekotina i ozleda. Orahovlistkao dodatak kupkama Uzeti svee ili osueno lie od oraha, preliti hladnom vodom i kuvati 45 minuta u dobro zatvorenoj posudi. Za punu kadu uzima se 1kg., za poiovinu 1/2kg., za sedeu 1/4kg. Ove kupke se najee koriste za decu za leenje skrofula i bolesti limfnih vorova. Kamilica kao dodatak kupkama Preliti kamilicu hladnom vodom i kuvati u dobro zatvorenoj posudi 10 minuta. Za punu kadu uzeti 1/2kg., za polovinu 1/4kg. za sedeu 150g. Ove kupke se sa velikim efektom koriste u leenju konih bolesti, rana i gnojnih ireva. Kupke sa kamilicom deluju umirujue i koriste se kod neuroza.

153 Ekstrakt odborovih iglica kao dodatak kupkama Uzeti iglice, granic9 i iarke, preliti hladnom vodom i kuvati pola sata, zatim dobro zatvoriti i ostaviti da stoji 12 sati. Dobar ekstrakt je braon boje. Potrebno je za punu kadu 1,5kg., za polovinu 3/4kg., za sedeu 1/4kg. Kupke sa ekstratom borovih iglica daju izngnaujui efekat osobama sa bolnom osetljivou i isto tako dobro jaaju srce i nerve. Zato se ove kupke sa velikim uspehom primenjuju kod upale nerava, bolnih nerava, nervng uzrujanosti, nesanice, paralize i kostobolje, miinog i reumatizma zglob-ova, Iijasa, otoka i upala zglobova, kod promrzlih ekstremiteta, gnojnih ireva, gojaznosti, kod katara disajnih putgva, astme i bolesti piua. Kupke sa borovim 9kstraktom takoe su korisne za jaanje organizma i ozdravljenje posle teih bolesti. Ovakve kupke se mogu koristiti i kao iekovita inhalacija ako im se doda 20-30 kapi prirodnog ulja od borovih iglica. Para zasiena gtarskim uljem izuzetno dobro d9luj9 na sluzokou. Odoljen kao dodatak kupkama Kupke sa odvarom odoljena slue za smirivanje srca, grgva i itavog nervnog sistema; smanjuju napetost i posebno se preporuuju kod ngrvne nesanice, ngrvoze, slabosti srca, i nerava, nemirnog, grevitog stanja srca i ngrava, eluca, kod kolika i astm9. Ovakvg kupke smanjuju broj sranih udara, sniavaju arterijski pritisak. Za punu kadu potrebno je 1/2kg. odolj9na. So kao dodatak kupkama Za punu kadu je potrebno 2kg. so!i. Drugi kilogram se stavlja u kadu za rastvaranje. Ovakve kupke izazivaju nadraaj koe, utiu na izbacivanje preko koe vode, mokrae i ugljenth hidrata. Izazvana slanim kupkama pojaana ishrana ko9 krvlju blagotvorno delujg na dublje postojee poremeaj9 razmene matgrija, takvih kao to su reumatska stanja i skrofule. Timijan kao dodatak kupkama Za punu kadu potrebno je 1kg. timijana. Kupke sa timijanom poboljavaju stanjg itavog organizma. Lavandin cvetkao dodatak kupkama Ove kupke imaju ogroman znaaj 9 samo kod bolesti srca i ngrvnih porem9aja, nego i kod reumatizma, kostoboljg, ukognosti, Iaenja. Ove

154 kupke oivljavaju i pobuuju nerve koe i glavnih krvnih sudova. Za punu kadu potreban je 1kg. lavandinog cveta. Kupke sa goruicom Dodaje se (suva) goruica samo za delimine kupke za ruke ili noge: uzeti 2-3 pregrti, preliti vruom vodom - 50C i dobro promeati da ne ostanu grudvice i dodati u kadu. Goruiina etarska ulja koja se pri tom izdvajaju deluju radraujue, jae od bilo koje druge kupke. Ovakve kupke se ograniavaju na 5-10 minuta, zatim se opere telo toplom vodom. Goruica se nikad ne sme kuvati jer tako sasvim gubi svoju snagu i delovanje. Zalmanove kupke Sem poznatih terpentinskih kupki Zalmanov predlae i mnogo drugih korisnih kupki. Kratko njima. Kupke sa odvarom od orahovog lista Preporuuju se kod vlanih konih bolesti, vlanih ekcema, svraba, koprivnjae (urtikarije). Sastav: preliti vrelom vodom 400g. orahovog lista, ostaviti da stoji 15 minuta, procediti i sipati u kadu sa vodom temperature 38,5C. Kupka -15 minuta. Kupka tipa Ro-Poze Preporuuje se kod suve koe, suvog dermatitisa, ihtioze, psorijaze. Sastav: smesa karbonata sode (35g.), karbonata magnezijuma (20g) i perborata magnezijuma (15g)., temperatura 38-39C, kupka 15 minuta. Kupke sa stipsom i sodom Preporuuju se kod varikoznog proirenja vena i varikoznih rana. Sastav: soda-20g., stipsa-70g., temperatura 38,5C, kupka 15 minuta. Kupke za ruke Preporuuju se kod bronhijalne astme, hroninog bronhitisa, upale sinusa, glaukoma, za prekidanje prehlade, upale dunika, gripa. Obe podlaktice iznad lakta spustiti u vodu (T-37C). Postepeno poveavati temperaturu za jedan stepen svaka dva minuta od 38-43C - za

155 10 minuta. Kupke sa temperaturom od 43C primenjivati 10 minuta, zatim odmarati najmanje 45 minuta. Kupkezanoge. Protiv nesvestice, hronine migrene. Metoda je ista kao za kupke za ruke. Kupke za hipertoniju (obino sa orahovim listom iii utim terpentinskim rastvorom). Vetako poveanje temperature izazvane hipertermikim kupkama stvara akumulaciju "sterilne toplote", pojaava proces sagorevanja u elijama i tkivima, otvara kapilare. Poboljava se regulacija propustljivosti membrana, intenziviraju se ivotni procesi. Vano je i to to hipertermike kupke snabdevaju organizam toplotom bez troenja organizma. Zalmanov polazi od toga da spoljno zagrevanje delimino zamenjuje unutranje (koje se pojavljuje kao rezultat ishrane, snabdevanja kiseonikom, rada miia, krvotoka, sekrecije, umnog rada i prijatnih emocija). Ne smatra on sluajno da se u dobro zagrevanim prostorijama opremljenim kupatilima i toplom vodom moe smanjiti u obroku meso, hleb i masnoa. Takve su i norme za dnevne kalorije predloene od strane "Instituta za ishranu". One su nie za stanovnitvo u gradovima u poreenju sa seoskim. Indikacije za primenu hipertermikih kupkipo Zalmanovu Polineuritis, polimiozitis, iridociklitis, salpingitis, septikemija gonokokni (gonoriki) artritis. Kontraindikacije zaprimenu hipertermikih kupki. Povien krvni pritisak, otok mozga, tuberkuloza plua, pneumonija, mio-karditis, infarkt miokarda, akutni flebitis, ciroza jetre. Metoda Izvoenja hipertermikih kupki Kupke sa orahovim listom ili utim terpentinskim rastvorom su jednosta-vne. Sesti u kadu (T-37C); postepeno poveavati temperaturu do 41-45C za 12-15 minuta. Sa postignutom temperaturom ostati jo 4-5 minuta, zatim izai, uviti se u arav i dva-tri vunena ebeta i 45 minuta se znojiti pijui vru aj. Posle toga se osuiti i ostati u krevetu jo najmanje dva sata.

156 Kontraindikacije Mesenik- nnilica (Grafiola officinalis). Uzitnanje jaih doza izaziva neza-drivo, uporno povraanje. Biljka J9 veoma otrovna i ne preporuuje se za uzimanje. Adonis- je otrovna biljka. Potovati doziranje. lirot{\wcen). Kod pojaang sekrecij9 eluca ne uzimati . Aloja. Primena preparata od aloje izaziva priliv krvi u organe male karlice. Kontraindikovani su kod bolesti jetre i une kese, kod krvarenja iz materice, hgmoroida, cistitisa i trudnog. Aralija. Izbegavati primgnu pr9parata od aralije kod hipertonije, nesanice, nervne napetosti. Arnika - krasuljak (Arnica montana) - je otrovna biljka. Strogo potovati doziranj9. Divljiruzmarin - je otrovna biljka. Njegova primena zaht9va veliku oprez-nost, jer nepravilno doziranje moe izazvati upalu sluzokoe, eludano-stomanog trakta. Zimzelen -je otrovna biljka. Strogo potovati doziranje. Bedren/k (P\pmp\ne\\a. saxifraga) - sirovina moe izazvati fitodermatit. - je veoma otrovna biljka. Breza. Zbog razdraujugg delovanja na bubregg primena tinkture, odvara i tinkture od brezinih pupoljaka kao diuretikog sredstva dozvoljena je samo pod kontrolom Igkara. Dugo ne kristiti ovg preparate. uto smilje - poveava krvni pritisak. Kod hipertonije ne uzimati dugo. Brljan- povija. Unutranja primena brljana kao otrovne biljke zahteva opreznost. Strogo potovati doziranjg. Valerijana - odoljen (koren). Ne upotrebljavati dugo i u velikim koliinama. U takvim sluajevima ova biljka atonino deluje na probavng organe, izazivaglavobolju, muninu i remgti rad srca. Razliak. Poto razliak sadri jako aktivna jgdinjenja sa komponentom cijanata potrebno je biti oprezan prilikom primene sirovine. Poponac - ladole (Convolvulusarvensis i sepium). Kod upotrebe veih koliinaove biljke mogu se pojaviti neprijatnosti eludano-stomanog trakta povraanje, dijareja, opta slabost. Dvornik- ima jako dejstvo na zgruavanje krvi. Bolesnici sa tromboflebitom ne treba da ga uzimaju. ipak - nar {p\o6ov\). Sok od plodova obavezno piti razblaen sa vodom, poto u njemu ima mnogo raznih kiselina koje nadrauju eludac i nagrizaju gle zuba. Oprezno koristiti koru nara jer prekomerna doza moe izazvati ngsvesticu, slabost, pgoranje vida, spazam. Oman. Tinktura i odvar od omana kontraindikovani su u trudnoi i kod bolesti bubrega.

157 Orlov nokat. Kod duge opotrebe i predoziranosti izaziva nesvesticu, glavobolju, muninu, povraanje, pospanost, ponekad - poremeaje u jetri, unutranja krvarenja i,ak, paralizu centralnog nervnog sistema. utilovka- utikovina (Genista tinctoria). Upotrebom velike koliine ove biljke moe doi do trovanja slinog trovanju nikotinom. zahteva opreznost u primeni ove biljke. Smrdljivka - tatula (Datura stramonium) - je otrovna biljka. Unutranju crimenu ne praktikovati. Mali iak- boca (Xanthium) - je otrovna biljka. Strogo potovati doziranje. Majoran- u trudnoi ne koristiti jer deluje abortivno (spreava razvoj). en-en (koren). Uzimati samo u hladnom periodu. Duga primena i u velikim dozama izaziva negativne pojave: nesanicu, glavobolju, bol u srcu, smanjenje potencije. Kokoti - avornjak (Delphinium ajactis) - je otrovna biljka. Kod ^nutranje primene biti veoma oprezan. Pasjakovina - pasja lijeska (Rhamnus catartica). Pojava nepodnoenja -~iunina i povraanje u vezi su sa supstancom koja nadrauje sluzokou probavnog trakta. Kantarion - je otrovna biljka. Unutranja primena zahteva veliku opreznost. Duga upotreba izaziva suavanje krvnih sudova i poveava krvni oritisak. Jagoda - umska i vrtna. Kod nekih Ijudi oituje se poveana osetljivost koja izaziva kod njih alergijske pojave praene koprivnjaom. U takvim sluajevima ne sme se upotrebljavati. ibikovina. Zbog visokog sadraja purina plodovi ibikovine su kontraindikovani kod kostobolje i bolesti bubrega. Kasija - sena. Velike doze preparata od sene izazivaju kolike u stomaku. Zeji kiseljak - kisela detelina (Oxalis acetosella) - je otrovna biljka. Strogo potovati doziranje. uto smilje - smilika ima jako dejstvo na zgruavanje krvi. Oprezno ga koristiti u sluaju tromboflebita. Nepovoljan uticaj u sluaju duge upotrebe kod povienog krvnog pritiska. Kopriva. Ne preporuuje se primena koprive bez saveta lekara. Preparati od ove biljke kontraindikovani su za osobe sa poveanim zgruavanjem krvi, sa hipertonijom i aterosklerozom, a takoe ih ne treba koristiti kod krvarenja izazvanih cistom, polipima i drugim otocima materice i jajnika. Crvena Ijuta paprika. Uzimanje tinkture moe izazvati teke eludanostomane poremeaje. ablja trava (Sencio vulgare). Kod predoziranja osea se suvoa u ustima, lupanje srca. Kontraindikovana je kod glaukoma i organskih obolenja jetre i bubrega. U poslednje vreme utvreno je da veina alkaloida ablje trave ima kancerogeno dejstvo.

158 Kruina (kora) - je otrovna biljka. Treba koristiti koru koja je najmanje godinu dana bila na suvom mestu ili podvrgnutu zagrevanju na 100C u toku jednog sata. U suprotnom upotreba kore je opasna jer moe izazvati trovanje (munina, povraanje). Lokvanjbeli- je otrovna biljka Kod unutranje primene biti oprezan. Lokvanjuti- je otrovna biljka Kod unutranje primene biti oprezan. Kukuruzna svila - je jako sredstvo za zgruavanje krvi. Kod povienog zgruavanja ne koristiti. Planinica - divljibour (Trollitus europacus) - je otrovna biljka, posebno koren. Njena primena zahteva veliku opreznost. urevak - je otrovna biljka. Primena preparata od urevka je kontraindikovana kod izraenih organskih promena srca i krvnih sudova, miokarditisa, ateroskleroze. Luk. Tinktura od luka je kontraindikovana za srane bolesnike, kao i za bolesti jetre i bubrega. Konopljanka - Bogorodiin divlji lan (Linaria vulgaris) - je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost i precizno doziranje. Seme lana. Kontraindikacije su holecistit i hepatit. Duga primena se ne preporuuje. Divlji. Visoke doze su otrovne. Broevina crvena - ima razdraujui uticaj na sluzokou eluca; povea-va kiselost eludanog soka. Kontraindikacije: akutni i hronini glomeo-rulonefritis, ir i gastritis kod poveane kiselosti. Kleka. Plodovi kleke se ne smeju koristiti kod upale bubrega. Upotreba plodova zahteva precizno doziranje i kontraindikovana je u trudnoi. Mrkva. Ne koristiti gornji deo korena koji se nalazi iznad nivoa zemlje i ima zelenu boju. Negativno deluje na rad srca. Sapunika-\e otrovna biljkka. Njena primena zahteva opreznost. Metvica - nana poljska i umska - negativno utie na reproduktivne organe. Ovo se ne odnosi na kulturu vrtne mente. Crveni naprstak - je jako otrovna biljka mada je dragocena kao sredsvo za srce. Njena primena zahteva veliku opreznost i obaveznu kontrolu lekara. Bela imela-\e otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost. Orah. Prilikom uzimanja jezgra oraha esto je potrebo paziti na doziranje, tj. uzimati ga u malim koliinama poto i sasvim male suvine koliine mogu izazvati glavobolju u prednjem delu glave. se objanjava izazivanjem spazma krvnih sudova mozga u prednjem delu glave. Paprat- je veoma otrovna biljka. Preparati od paprati su kontraindikovani kod insuficijencije srca, bolesti jetre, bubrega, ira eluca i duodenuma, kod akutnih eludano-stomanih bolesti, trudnoe, iscrpljenosti, anemije i tuberkuloze.

159 Pasje zelje (Solanum nigrum) Slatko-gorko crno pasje zelje je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost. Rusomaa - obanska torbica. Preparati rusomae su kontraindikovani za osobe sa poveanim zgruavanjem krvi. Divlja tikva - debeljaa - je otrovna biljka. Preterana doza moe izazvati krvave dijareje i nefritis. Vratika - je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost i precizno doziranje. Bour- je veoma otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost precizno doziranje. Brljan - je otrovna biljka. Moe izazvati trovanjg. Kod osetljivijih osoba sam kontakt sa biljkom moe izazvati dermatitis.. Posebno su toksini plodovi brljana. Pelen - je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost i precizno doziranje. Izbegavati dugu upotrebu. Moe izazvati groznice, pa ak i pojave psihikih poremeaja. Njegova primena u trudnoi je kontraindikovana. Takoe se ne sme upotrebljavati kod bolesti ira. Sasa Ijubiasta - je veoma otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost i precizno doziranje. Rodiola roza - zlatni koren. Neophodno je precizno doziranje. Kod predo-ziranosti mogu se pojaviti neeljene reakcije nervnog sistema kao to su nesanica, glavobolja, lupanje srca, radraljivost. Koristiti koren pod kontrolom lekara. Njegova primena je kontraindikovana kod izraenih simptoma nervnih bolesti, iscrpljenosti, hipertonije, ateroskleroze, atakoe i kod hipotonije izazvane vaskularnom distonijom. Revanj. Pri uzimanju preparata koji sadre revanj, mokraa, mleko i znoj poprimaju ukastu boju. U baznoj sredini boja je crvena. Treba izbegavati propisivanje preparata od revnja bolesnim od kostobolje i kamena u bubrezima. Poto revanj moe izazvati krvarenja iz rektalnih vena ne preporuuje se njegova upotreba kod hemoroida. Rotkva. Primena rotkve je kontraindikovana za srane bolesnike, kao i za bolesti jetre, ira eluca i duodenuma, upala eludano-stomanog trakta. Rododendron - gorska rua - je otrovna biljka. Predoziranost moe izazvati trovanje iji su simptomi izraeno luenje pljuvake, nadraaj za povraanjem, jaki bolovi u probavnom traktu, stanje obamrlosti, pad arterijskog pritiska. Njegovi preparati imaju negativan uticaj na mokrane kanale. Kontraindikovan je kod bolesti bubrega. Ruta-je otrovna biljka, posebno mlada. Zahteva opreznost u doziranju. Cvekla. Uzimanje sv99g soka od cvekle izaziva jak spazam krvnih sudova, zbog toga se svee isceeni sok ostavlja da odstoji 2-3 sata da bi isparile tetne supstance. Posle toga sok se moe upotrebiti. Jorgovan - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost.

160 Sladi. Kod duge upotrebe sladia zapaa se poveanje arterijskog pritiska, zadravanje tenosti sve do pojave otoka, poremeaja polne funkcije, nestajanja maljavosti idr. Crvena glavica (Claviceps purpurea) - je veoma otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost i obaveznu kontrolu lekara. Magareitm- repuh. Kod povienog krvnog pritiska ne koristiti. Medveegroe. Ne uzimati dugo. Neki autori ne preporuuju korienje lista za odvar jer nadrauje sluzokou eludano-stomanog trakta. Hajduka trava - je otrovna biljka. Njena primena u svim oblicima kao i drugih otrovnih biljka zahteva opreznost. Duga upotreba i predoziranost izaziva nesvesticu i osip koe. Neophodno je precizno doziranje. Dan i no. Duga upotreba preparata i prekomerne doze mogu izazvati povraanje, dijareju, osip sa svrabom. Gospina jagodica (Physalis aikekengi). Potrbno je znati da biljka sadri supstance izraene toksinosti. Koristiti plodove bez mehuraste aice jer ona sadri toksine supstance. Preslica-]e otrovna biljka. Njena primena je kontraindikovana kod upale bubrega, a doziranje mora biti precizno. Hmelj- je otrovna biljka. Njena primena zahteva precizno doziranje. Hren. Treba biti oprezan kod uzimanja hrena u veim koliinama. aj kineski. Prekomerna upotreba aja moe dovesti do poveane razdraljivosti. Jak aj je kontraindikovan kod bolesti srca, ira i neuroza. emerika i svi od nje pripremnjeni preparati su veoma otrovni. Spoljna primena emerike takoe moe izazvati trovanja, ak i smrt. Divlja trenja - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost (posebno kora, plodovi i list). Divlji (medvei) luk. Bolesni od gastritisa i ira eluca treba da ga izbegavaju. Pasji jezik (Cynoglossum officinale) - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost, posebno u doziranju. Be//'fukne smeju koristiti bolesni od epilepsije i trudnice. Rusa. Svi delovi biljke, posebno koren su otrovni. Njena primena zahteva opreznost i precizno doziranje. Primenjivati samo pod kontrolom iekara. Neumerena i duga upotreba izaziva muninu, povraanje, dijareju, poreme-aje u disajnom centru. ipak. Posle uzimanja tinkture od ipka obavezno isprati usta toplom vodom ili toplom vodom sa sodom. Kiseline koje se nalaze u tinkturi nagrizajuglezuba. tavalj. Sadri purinske supstance i kiseline. Ne preporuuje se njegova upotreba kod poremeaja razmene soli (reumatizam, kostobolja) i bolestima u vezi sa njima, kao i kod upalnih procesa stomanog trakta i tubrkuloze.

Jasen-\e otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost.

161 Lazarkinja - \e otrovna biljka. Njgna zahteva opreznost, a predo-ziranjg izaziva povraanje, glavobolju ngsvesticu, pa ak i smrt. OTROVNE BILJKE Biljni svet podruja b9Z crnice j9 izuzetno bogat po svojim oblicima. Na prostranoj teritoriji zajedno sa lekovitim biljkama sretaju se i otrovne koje izazivaju trovanjg Ijudi i ivotinja. rtve trovanja su naj9e d9ca, iju panju privlae razni divlji plodovi i bilj9. Pri sakupljanju lekovitih biljka potrebo je biti vgoma paljiv i potovati mere opreza. Sakupljai lekovitih biljka treba da prepoznaju izgled otrovnih biljka, da znaju gde rastu i da ih umeju razlikovati od njima slinih vrsta, a po potrebi i da daju prvu pomo pre lekarskg pomoi. Bunika Nek9 otrovne biljke sintetizuju bioloki aktivna jedinjenja - alakloide - u strogo odregnim dozama koriste S9 kao lekovita sr9dstva. Takva biljka je bunika koja S9 koristi u leenju bol9snih od drevnih vremgna. Ali, u velikim dozama ona mog izazvati trovanje. Bunika je travnata biljka vising 30-60cm.. Stabljika je prava, obrasla mek-im vlaknastim tkivom. Lie je spiralno raspor969no, duguljastoovalnog oblika sa zupastim udublj9njima. List blie korenu je sa peteljkom. Cvetovi na vrhovima stabljika su krupni i imaju prljavo-ut sa Ijubiastim ilicama veni. Plod je mahunast sa sitnim sivkasto-smeim semenom. Bunika raste na mestima sa korovom, u batama, pored putgva. Otrovna kukuta (Cicuta virosa) Ovo J9 najotrovnija bijlka koja se sreta na podruju b9Z crnice. Kukuta je viegodinja travnata biljka iz porodice titarki sa glatkom granatom stabljikom visine do 1,5m. Lie j9 na dva ili tri dela perasto podeljgno uskim, iljastim, reckastim listiima. Cvetovi su be\\, sitni, sakupIjeni u obliku tita, korenje jg krupno, kratko i po izglgdu podsga na rgpu, ali za razliku od nje na preseku korena otrovne kukut9 postoje pregradic9 koje obrazuju upljine. J9 soan, debljine 4-5mm. Kor9nj9 i korgn imaju slatkast ukus. Otrovna kukuta raste na vlanim livadama, po obalama movarnih , potoka, jaraka, u prikrajcima movara, pa ak i u vodi. Svi dglovi biljke su otrovni. Otrovne osobine ostaju i u osugnoj biljci. Vgliku opasnost za Ijude i ivotinje predstavlja korenje koje j9 najvig toksino u prol99. Ono sadri otrovnu supstancu cikutotoksin. Naj99 se

162 trovanja deavaju u prolee za vreme proletnjih bujica kada se krupno i sono korenje lako pronalazi i ispira vodom iz priobalnih obitavalita biljaka. Posle dospevanja delova biljke u organizam oveka, posebno korenja, ubrzo dolazi do trovanja sa sledeim simptomima: slatkast, zatim gorkast ukus u ustima, bol u stomaku, luenje pljuvake, poremeaj u disanju i krvo-toku, bunilo, groznica. Moe nastupiti i smrt zbog prestanka disanja i parali-ze disajnog centra. Likovac - moac (Daphne mezereum) Likovac je veoma razgranati bun. Njegove grane su prekrivene sivom korom sa sitnim mrkim pegama, lie je spiralno rasporeeno, duguljasto je i iljato, sakupljeno na krajevima granicom. Sa gornje strane listovi su modro-zeleni, sa donje strane sivkasto-modri. Cvetovi imaju etiri latice, roze ili bele i miriljave, a nalaze se strane granica. Plod je jagodiast i soan, jarko crven - retko ut, raste direktno na stablu. Svi delovi biljke su otrovni. Oni sadre otrovnu supstancu dafnin. Posebo su otrovni kora i sok biljke, a takoe i plodovi koji privlae svojom jarkom bojom. Biljku je opasno ak i dotaknuti jer u kontaktu sa njom na koi se pojavljuju povrede: upale, plihovi i irevi koji dugo i teko zarastaju. Trovanje moe nastupiti i upotrebom plodova, naroito kod dece koja ne odolevaju njihovom izgledu. Kod trovanja nastupa jako luenje pljuvake, bol u elucu, povraanje, nesvestica, groznica. Vranino - Ijuti(Aconitum anthora) Ljuti je viegodinja travnata biljka iz porodice Ijiljana. Stabljika je uspravna, visine 20-30sm i ima etiri jajolika lista unakrsno rasporeena. Korenje je puzaviasto, dugako i tanko. Zelenkasto-uti cveti izrasta u gornjem delu stabljike. Cveta u maju-junu. Iz cveta se u julu-avgustu obrazuje jagodi-astcrno-mrkplod. Raste na vlanom tlu u meovitim i etinarskim umama, meu bunjem i na senovitim mestima. itava biljka je otrovna, posebno plod. Kod trovanja se javlja munina, povraanje i bol u stomaku. Planinska bela emerika (Veratrum album) Planinska bela emerika je travnata biljka iz porodice Ijiljana visine do 2m. Stabljika je debela i prava. Lie je spiralno rasporeeno, oblika elipse i golo. Cvetovi su zelenkasti i obrazuju na vrhu biljke cvast - metlicu. Cveta u junu do avgusta.

163 U svim delovima emerike nalaze se otrovni alkaloidi. Najjaa toksinost ove biljke je u rano prolee u vreme izrastanja stabljike i listova. emerika koja raste na panjacima opasna je i za stoku kod koje se esto deava trovanje nailaskom na mlade, sone, zelene stabljike emeri
ke

emerika nadrauje sluzokou nosa, usne upljine, grla i izaziva jako kijanje. Kod trovanja se pojavljuje peenje u ustima, luenje pljuvake, pov-raanje, bol u eiucu, dijareja, oteano disanje. Prva pomokod trovanja Ako se trovanje otrovnom biljkom ipak desilo, onda, pre svega treba otkloniti otrov iz organizma i usporiti njegovu apsorpciju. N a j p r e treba izazvati povraanje nadraivanjem korena jezika i dati postradalom veu koliinu (4-5 aa) tople osoljene vode. Takoe se preporuuje u cilju oksidacije otrovnih produkata rastvor kalijevog permanganata za ispiranje eluca. Smanjenju apsorpcije otrova doprinosi i uzimanje aktivnog uglja -karbolena. Nekoiiko tableta isitniti, pomeati sa vodom i dati nastradalom da popije. Poeljno je uraditi klizmu. U sluaju kontakta sa otrovnom biljkom ruke ili taj deo tela treba nekoliko puta oprati vodom i sapunom ili rastvorom kalijevog permanganata. Postradalog to pre odvesti u medicinsku ustanovu radi pruanja kvalifikovane lekarske pomoi. OTROVNIH BILJAKA ! UVAJTE SE KALENDAR UBIRANJA LEKOVITOG BILJA Mart Breza - pupoljci Crvena borovnica - lie Bor - pupoljci April Breza - pupoljci Crvena borovnica - lie Dvornik (srcenjak) - korenje Oman - korenje

164 Hrast - kora ibikovina - kora Kruina obina (pasjakovina) - kora Kruina (pasjakovina) - kora Srenjak (srani koren) - korenje Paprat (muka) - korenje Bor - pupoljci Medvee groe - list Maj Adonis proleni, gorocvet Bagulja, divlji ruzmarin - olistale grane Breza - lie, pupoljci Beli glog - cvet, plodovi Crvena borovnica - lie Angelika, aneosko drvo - koren Hrast - kora ibikovina - kora Kopriva - list Kruina obina (pasjakovina) - kora urevak - list, cvet lak-koren Podbjel, belokopitnjak - cvet, lie Maslaak - stabaoce, koren Volovski jezik - koren Paprat (muka) - korenje Rusomaa, obanska torbica Jagorevina - list, cvet Bour-koren Belajela-pupoljci, iglice Divlji paprat, zmijina mahovina ivovlak, bokvica Pirevina - korenje Crnaribizla Bor - pupoljci, iglice Medvee groe

Jablan pupoljci Dan-l-no Konjski rep, preslica Hren - koren Divlja trenja

165 Jun Adonis proleni, gorocvet Bagulja, divlji ruzmarin - olistale grane Bunika - list Breza - lie, pupoljci Beli glog - cvet, plodovi Razliak - cvetovi Gorka detelina - list Dvornik, lisac draljika, orlov nokat Angelika, aneosko drvo - koren Jagoda - plodovi, listovi Gorica Mahovina Kopriva - list urevak-list, cvet Lipa - cvetovi lak - koren Podbjel, belokopitnjak - cvet, lie Maslaak - stabaoce, koren Volovski jezik - koren Pakanat - list Rusomaa, obanska torbica Bour - koren Belajela- pupoljci, iglice Divlji paprat, zmijina mahovina ivovlak, bokvica Pelen Paprat muka - korenje Pirevina - korenje Srdaica, srnik travnati deo Kamilica- cvetovi Bor - pupoljci, iglice Runolist Majinaduica

Dan-i-no Konjski rep, preslica Hren - koren Dvozubica, kozji rogovi Divlja trenja Borovnica Rusa Kaunak

166 Jul Adonis proleni, gorocvet Vodeni bour, Iirot Bagulja, divlji ruzmarin - olistale grane Bunika- list, pupoljci Breza - lie, pupoljci Smilika, uto smilje - cvast Beli glog - cvet, plodovi Razliak - cvetovi Gorka detelina - list Borovnica crna - plodovi Dvornik, lisac draljika, orlov nokat Majoran Angelika, aneosko drvo - koren avornjak, kokoti Kantarion Jagoda - plodovi, listovi Gorica Mahovina Neven - cvetovi ibikovina - kora, plodovi Vuji rep, lopuh Kopriva - list Lipa - cvetovi lak - koren Malina- plodovi, list Mrkva-seme, koren Podbjel, belokopitnjak - cvet, iie Kleka Menta, Maslaak - stabaoce, koren Volovski jezik - koren Paprat - korenje Pakanat - list

Rusomaa, obanska torbica Perun - zeleni deo, koren Vrati, vratika - cvast Bour - koren Zmijina mahovina Bela jela - pupoljci, iglice Divlja paprat, zmijina mahovina

167 ivovlak, bokvica Pelen Pirevina - korenje Srdaica, srnik travnati deo Kamilica-cvetovi Ribizlacma-plodovi Bor - pupoljci, iglice Runolist Majina duica Kim - plodovi Medvee groe - list Hajduica - travnati deo Dan-l-no Konjski rep, preslica Hren - koren Dvozubica, kozji rogovi Divlja trenja Rusa ipak - cvetovi, plodovi Kaunak Avgust Adonis proleni, gorocvet Vodeni bour, Iirot Bagulja, divlji ruzmarin Smilika, uto smilje - cvast Beli glog - cvet, plodovi Odoljen - korenje Borovnica crna - plodovi Dvomik, lisac draljika, orlov nokat Majoran Angelika, aneosko drvo - koren Gorica Mahovina Neven - cvetovi

ibikovina - kora, plodovi Vuji rep, lopuh Kopriva - list lak- koren Malina - plodovi Mrkva-seme, koren Podbjel, belokopitnjak - cvet, lie

Maslaak - stabaoce, koren

Sr ani Volovski jezik - koren koren Paprat - korenje korenj Rusomaa, obanska torbica e l Perun - zeleni deo, koren ak Vrati, vratika - cvast koren Bour-koren Divlja paprat, zmijina mahovina ivovlak, bokvica Pelen Kamilica - cvetovi Jarebika plodovi Jasenovka, lisiina - korenje Bor - pupoljci, iglice Runolist Kim - plodovi Medvee groe - list Hajduica - travnati deo Dan-l-no Konjski rep, preslica Hmelj Hren - koren Dvozubica, kozji rogovi Divlja trenja Beli luk - lukovice Rusa ipak - cvetovi, plodovi Septembar Odoljen - korenje Dvornik, lisac - korenje Angelika, aneosko drvo koren Neven - cvetovi ibikovina - kora, plodovi Kopriva - list Kruina, pasjakovina Kl eka plodovi Mr kva seme, koren M aslaa kkoren Jo va, crna, bela plodovi P aprat korenj e

168

169 Rusomaa, obanska torbica Jaglika, jagorika - korene sa korenom Perun - zeieni deo, koren Bour - koren Divlja paprat, zmijina mahovina ivovlak, bokvica Pelen Kamilica - cvetovi Jarebika - plodovi Jasenovka, lisiina - korenje Kim - plodovi Medvee groe - list Hajduica - travnati deo Dan-l-no Konjski rep, preslica Hmelj Hren - koren Cikorija - koren ipak - plodovi tavalj, konjsko zelje - korenje Oktobar Odoljen - korenje Dvornik, lisac - korenje Angelika, aneosko drvo - koren ibikovina - kora, plodovi Srani koren - korenje Kleka - plodovi Mrkva-seme, koren Maslaak - koren Jova crna, bela - plodovi Paprat - korenje Jaglika, jagorika - korene sa korenom Divlja paprat, zmijina mahovina - korenje Zeji trn - koren Medvee groe - list

Cikorija - koren ipak - cvetovi, plodovi tavalj, konjsko zelje - korenje Novembar Jova - plodovi Zeji trn - koren

170 Panja! Dragi itaoe, nezaboravi! Svake godine ostaje sve manje i manje lekovitih biljaka na zemiji. U poslednje vreme veoma mnogo je izdato popularnih knjiga lekovitim biljkama. Ogroman broj Ijudi izaao je u ume i polja da sakuplja za sebe, za apoteke, za prodaju. je dovelo do nestajanja veoma dragocenih lekovitih biljaka. Zbog toga je prilikom ubiranja bilja neophodno pamtiti sledee: beri samo one biljke koje sigurno poznaje, uzimaj samo one delove biljke koji su neophodni za leenje,treba da zna vreme u koje se sakupljaju odreeni delovi biljka.obavezno ostavljaj zdrave biljke radi budueg razmnoavanja da ne bi dolo do njihovog nestajanja. Ne zaboravi estetki znaaj prirode za oveka. Ne zaboravi budue generacije koje e doi u prirodu posle tebe. Ne zaboravi da je priroda - iva sredina. Ne zaboravi pravilan nain suenja pojedinih delova biljke nikada ne sakupljaj biljke, cvetove, koren u gradu, industrijskom kraju ili pored puta. Pravila odreivanju biljaka, njihovom sakupljanju, transportu, suenju i skladitenju mogu se proitati u bilo kojoj knjizi lekovitim biljkama. U ovoj knjizi dati su samo recepti za pomo bolesnom oveku. Obavezno za leenje treba saznati od lekara dijagnozu svoje bolesti i tek posle toga i prema savetu lekara poeti leenje lekovitim biljkama. NAINI PRIPREMANJA PREPARATA OD LEKOVITIH BILJAKA U KUNIM USLOVIMA Odvarii tinkture pripremaju se na dva naina: hladni i vrui. Kod hladnog naina sirovina se preliva potrebnom koliinom hladne prokuvane vode, ostavlja se 4-12 sati, procedi i koristi. Kod vrueg naina potrebna koliina lekovite sirovine prelije se vodom sobne temperature u porculanskoj, staklenoj ili emajliranoj posudi. Ovu posudu staviti u drugu sa kljualom vodom i zagrevati uz esto meanje, odvar: 30 minuta, tinktura 15 minuta, zatim ohladiti, procediti i lek je spreman za upotrebu. Pripremanje na pari moe se zameniti rernom, ali treba paziti da lekovita smesa ne prokljua. Odvari i tinkture se pripremaju za upotrebu za 1-2 dana, uvaju se na prohladnom tamnom mestu, zatienom od direktnih sunevih zraka. Ako odvar ili tinkturu sledeeg dana treba piti toplo ne zgrevati nego dodati vruu vodu.

171 Tinktura S9 u kunim uslovima obino priprema na 40-70% alkoholu. Isitnjenu sirovinu preliti alkoholom u odnosu 1:10, 2:19, 3:10 u staklenoj tamnoj posudi, zatvoriti i drati na tamnom mestu 3-21 dan, povremeno promeati. Tinkturu procediti kroz gazu i sipati u tamnu flaicu. Rok trajanja tinktura je od 1 -3 godine. Tinkture (tonizirajua sradstva) uzimati u hladnom p9riodu (J9sen, zima, prol99), jer 09 izazivaju priliv krvi u glavu i srce, posebno u toplo vrem9. Ovakav postupak izvoditi kada se tonizirajua sredstva uzimaju preventivno. Ali n9kad se uzimaju u bilo koje godinje doba, npr. posi9 izdranih operacija, kod dugih iscrpljujuih bolesti, pri radu vezanom za velika fizika opteregnja. Ne treba zaboraviti da bilo koja, pa ak i najn9kodljivija biljka ima samo irok9 i dobre indikacije u Igenju bolesti, ve i kontraindikacije, ( su date na kraju poglavlja l9enju lekovitim biljkama). Smes9 za inhalaciju pripremaju se na osnovu odvara ili tinktura uz naknadno razblaivanjg vruom vodom do potrebna lekovitg konc9ntraciJ9 smese za inhalaciju u celini (obino 1: 2 i 1: 3). Rastvori za komprese, ispiranje, lokalne kupke pripremaju se na analogan nain, mada u sluajevima kada j9 potrebno dobiti jau koncentraciju vodanog ekstrakta poetne tinkture i odvare treba pripremati u odnosu 1:5 i1: 3. Za priprgmanjg lekovitih kupki tinkture i odvari se pripremaju 1-2 litra na kadu. Vreme laenja kod V9ing hroninih bolesti iznosi 25-35 dana. Ponovn9 terapij9 propisuju S9 nakon 10-15-dnevnog prekida, ali ne vie od dva kursa posl9 osnovnog kursa legnja. U nekim sluajevima radi izbggavanja smanjenja efikasnosti ili radi spreavanja privikavanja preporuuje S9 kod ponovljenog kursa teenja promena sastava maaving i zamana analognim lekovitim biljkama koj9 imaju analogna tarapijska svojstva. Jednokratne doze, broj i koliina uzimanja preparata u toku 24 sata na treba smatrati strogo obaveznim, jer tekar ih moe promaniti zavisno od toka bolasti, individualnih osobina bolgsnika, ivotnog doba i pola. Svi recapti i doze proraunate su za odraslog ov9ka, zato za decu od 1-3 godine dozu treba smanjti za 3-5 puta, za decu od 3-7 godina za 2-3 puta, a za decu od 7-14 godina - za 1,5-2 puta. Navgdene su takoe kontra-indikacije lekovitih biljka, spisak za ubiranje lakovitog bilja po godinjim dobima (kalendar), najvanije tinkture, metode za njihovo pripremanje i primenu, a takoe i nekoliko vrsta ulja neophodnih za kunu apot9ku. Naini pripremanja odvara, tinktura i ekstrakta navgdeni su u racgptima. U toku prva nedelje leenja narodnim sradstvima i lekovitim biljkama pri unutranjoj primeni dozu smanjiti na polovinu od navedene. Od druga ngdelja, ako organizam dobro podnosi datu mgtodu, prelazi se na punu dozu. Prvih dana kod unutranje meavina, ekstrakta i tinkture od

172 lekovitih biljka kod ngkih bol9snika dolazi do lakog pogoranja bolesti. Kako piu nai pozanati strunjaci fitoterapeuti toga se ne treba plaiti jer se deava takozvani 'prelom' u organizmu u vezi sa delovanjem lekovitih pre-parata. Ali ako lek oigledno ne pomae treba prekinuti terapiju i primenjivati druge metode i recepte za leenje. Potovani itaoe! Zapamti da J9 najvanije za vreme bolesti blagovremeno se obratiti lekaru i nai potreban recept uz njegovu pomo za efikaasno izleenje. TINKTURE U KUNOJ APOTECI (priprema i primena) Tinktura odiirota Tinktura od korenja iirota priprema se na sledei nain: 20g. Iirota na 100ml. 40% alkohola ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti i uvati na prohladnom mestu u tamnoj staklenoj boici. Piti po 15-30 kapi 2-3 puta dnevno pre jela. Koristi se za leenje hroninog gastritisa, ira gluca i duodenuma, dijareje. Ree se koristi kod kolecistitisa, hepatitisa i kamena u mokranim kanalima. Tinktura odaralije Uzeti 20g. aralije na 100ml. 70% alkohola, drati u tamnoj staklenoj posudi dve nedelje, procediti i uvati na tamnom prohladnom mestu. Piti po 30-40 kapi 2-4 puta dnevno. Leenje traje 20-25 dana. Ponoviti, ako je to potrebno, posle dvonedeljne pauze. Koristi se kod depresija, kao sredstvo za jaanje organizma, kod asteninih i astenino-depresivnih stanja, neurastenije, hepatitisa, kod umnog i fizikog premora. Tinktura odlistova utikovine Uzeti 20g. listova utikovine na 100ml 40% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje, iscediti i filtrirati. Piti po 25-30 kapi tri puta dnevno u toku 2-3 nedelje. uvati na tamnom, prohladnom mestu u tamnoj staklenoj boici. Preporuuje se za primenu kod bolesti jetre i unih kanala, hepatitisa, kolecititisa, kamena u unoj kesi.

173 Tinktura od utikovine koristi se i u ginekolokoj praksi kod atoninog krvarenja u postporoajnom periodu, kod involucije materice, krvarenja izazvanih upalnim procesima i t.sl. Bedrenik - komora - koren, tinktura 40g. korena na 100ml 70% alkohola. Ostaviti da odstoji 8 dana na tamnom mestu, procediti i piti po 30 kapi 4-5 puta dnevno sa supenom kaikom vode. Ovo drevno narodno sredstvo koristi se kod astme, radikalno je i provgreno. Bolje je upotrebljavati tinkturu u alkoholu jer se koren teko rastvara u vodi. Tinktura od brezinih pupoljaka Uzeti 20g. brezinih pupoljaka na 100ml. 70% alkohola. Ostaviti da odstoji tri nedelje. Procediti i uvati u tamnoj posudi na prohladnom mestu zatienom od svgtlosti. Piti tri puta dnevno po 15-20 kapi sa supenom kaikom vode. Koristi se kod ira eluca, kao sredstvo za stimulaciju luenja ui i kao diuretiko sredstvo, kod poremeaja i bolova u glucu, kod vodene bolesti (nastale zbog upale bubrega), kod drugih oblika bolesti bubrega, protiv glista, protiv konih bolesti, ekcema, neuralginih bolova, bolesti beike i reumatizma. Primenjuje satakoe kod otoka nastalih zbog sranih smetnji, kod bolesti jetre, disajnih organa (laringitis, bronhitis, upaladunika). U spoljnoj upotrebi koristi se u teenju rana, (kompresi i ispiranje), za utrijavanje kod rgumatizma, dekubitusa, ogrebotina, hroninih gnojnih rana, trofinih ireva, stavljaju se kompresi kod artritisa i reumatizma. Kod kolere se moe koristiti tinktura pripremljena sa 0,51. alkohola u koji se dodaje pola flae brezinih pupoljaka. Smesa trgba da odstoji mesec dana. Pije se po jedna aica svaki sat do prestanka povraanja. Beliglog, tinktura 10g. cvetova sa listovima ostaviti da odstoji 10 dana u 100ml 70% alkohola, procedtiti i uvati u staklenoj tamnoj posudi. Piti po 20-30 kapi sa vodom tri puta dnevno pre jela, Vremg leenja traje 20-30 dana. Koristi se kod funkcionalnih poremeaja rada srca, slabosti srca, nesanicg kod sranih botesnika, kod hipertireoze sa tahikardijom, poetnih oblika hipertonije, atgroskleroze. Tinktura smanjuje osetljivost centralnog

174 nervnog sistema, jaa srani mii, jaa koronarni krvotok, otklanja tahikardiju i aritmiju, sniava krvni pritisak i ublaava oteano disanje. Ladole, tinktura 20g. biljke preliti sa 100ml 70% alkohola i ostaviti da odstoji dvg nedelje. Procgditi i piti po 15-30 kapi 2-3 puta dngvno kao diuretiko i laksativno sredstvo. Zimzelen Uzeti 50g. listova i stabljika na 0,51. 70% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje natamnom mestu, procedti i uvati u tamnoj staklenoj boici. Piti po 30-40 kapi tri puta dnevno. Koristi se kod upale jajnika, upale prostate, steriliteta, ngprohodnosti kanala, kod upalnih bolesti materice, kod hronine upale mokrane bgike i mokranih kanala sa postojanjem gnoja u mokrai. Angelika, tinktura Uzeti 30g. isitnjenog korena i preliti sa 500ml. beiog vina. Ostaviti da odstoji 24 sata, esto promukati, procediti i piti po pola aice dva puta dnevno. Koristi se kao sedativno sredstvo u leenju histerije, groznicg, a tako9 i kao sredstvo u leenju hipertonije u poetnom stadijumu, reumatizma i bolesti ui. Tinktura od en-ena Uzeti 10g. en-ena na 100ml. 70% alkohola, ostavi da odstoji 2-3 nedelje, procediti i uvati u staklenoj boici. Piti po 15-25 kapi 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Ne uzimati pre spavanja i kasno uve9 Koristi S9 kao tonizirajue i sredstvo za jaanje organizma, za leenje razliitih bolesti centralnog nervnog sistema, poveanje radne sposobnosti i otpomosti organizma na stresne situacije. en-en je takoe koristan kod asteninih i astenino-depresivnih stanja, neuroza, ngsanice i impotencije, pojaava ukupni tonus. Sem toga pojaava S9 funkcionalnost itavog kardio-vaskularnog sistema. U istonim zemljama en-en se koristi kao sredstvo za produetak ivota i mladosti. Najefikasnije ga je uzimati u jesen i zimi.

175 2. Uzeti 50g. korena en-ena, preliti prokuvanom zaslaenom vodom, ostaviti tri sata, zatim isitniti i dodati 500ml. 40% alkohola, ostaviti da odstoji 20 dana na tamnom mestu. Piti po 10ml. pola sata pre jela jednom dnevno. Vreme uzimanja je 30-40 dana. Kantarion, tinktura Uzeti 20g. biljke na 100ml 70% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti i uvati u tamnoj staklenoj boici na prohladnom mestu. Piti po 40-50 kapi 3-4 puta dnevno. Za ispiranje usta 30-40 kapi u pola ae vode. Koristi se kod bolesti usne upljine, eludano-stomanog trakta, jetre, bubrega, zastoja ui u unim kanalima, kolecistitisa, poetnih simptoma kamenca u unoj kesi i unim kanalima, kod gastritisa. Propisuje se i kod poremeaja periferne cirkulacije. U stomatologiji se koristi kao protivupalno sredstvo, a preporuuje se za ispiranje usta u cilju otklanjanja neprijatnog mirisa i za premazivanje desni u cilju njihovog jaanja. Po 20 kapi u ai vode koristi se za ispiranje usta kod stomatitisa i faringitisa. 1% rastvor na 70% alkoholu kod inficiranih rana, panaricijuma, apcesa, furunkula, trofinih rana i opekotina poveava regenerativne sposobnosti tkiva. Tinktura odgorice Isitniti 20g. gorice, preliti sa 100ml. 40% alkohola, ostaviti da odstoji 7-14 dana, svakodnevno promukati po nekoliko puta, procedtiti i piti po 1520 kapi 20-30 minuta pre jela. Koristi se kao sredstvo za stimulisanje apetita, za pojaanje sekrecije probavnog trakta, kao i protiv glista. Tinktura odnevena Uzeti 20g. nevena na 100ml. 70% alkohola, ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti i piti po 20-30 kapi tri puta dnevno. Uzimanjem tinkture od nevena nestaju glavobolje, poboljava se san i radna sposobnost. Koristi se kod hipertonije (vreme leenja tri nedelje i vie), eludano-stomanih bolesti, ira, rahitisa, raka, nesanice, aritmije srca, oteanog disanja, kao sredstvo za stimulisanje sekrecije ui i za opte jaanje organizma.

176 Tinktura od nevena brzo otklanja upalne procese i gnojne upale, luenje kod rana i ireva i znatno ubrzava regeneraciju tkiva i zarastanje rana, takoe se koristi i kod sarkoma (malignih tumora). Za spoljnu upotrebu koristi se kao sredstvo za komprese i premazivanje rana, ireva, opekotina, ogrebotina, posekotina.Tinktura daje dobre rezul-tate u leenju bolesti usta i grla (ispiranje), razblaiti vodom. Kod bolesti oiju (miak, konjuktivitis) koristiti komprese i umivanje razblaenom tinktu-rom 1:10. Dobre rezultate daje primena tinkture nevena i u ginekolokoj praksi (ranice grlia materice, belo pranje). Razblaiti vodom 1:10, praviti komprese i izvoditi ispiranja. Kesten - cvetoviiliplodovi, tinktura Uzeti 50g. cvetova ili plodova kestena na 0,61. 50% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje na toplom tamnom mestu, Smesu svakodnevno promukati, procediti i uvati natamnom mestu. Piti po 30-40 kapi dnevno u toku 2-3 nedelje. Preparat od divljeg kestena smanjuje zgruavanje krvi, jaa zidove kapilara i vena, spreava stvaranje tromba u krvnim sudovima i doprinosi resorpciji postojeih tronnba koji se postepeno razmekavaju. Preprat od plodova, cvetova ili kore koristi se za unutranju i spoljnu upotrebu kod hemoroida, spazma, poremeaja sekrecije ui, hroninih poremeaja probavnog trakta, katara bronhija, kostobolje, reumatizma, Iijasa, tromboflebitisa i proirenih vena. Ekstrakt se preporuuje za kupke kod mialgije i neuralgije. Detelina crvena (procvetali i olistali vrhovi sakupljeni na poetku cvetanja), tinktura Uzeti 40g. cvetova, staviti u 500ml. 40% alkohola, ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti i piti po 20g. pre jela ili pre spavanja. Vreme lenja je tri meseca sa prekidom od 10 dana. Posle est meseci terapija se moe ponoviti. Koristi se kod ateroskleroze, sa normalnim krvnim pritiskom, praenom glavoboljom i umom u uima. Kopriva, tinktura Uzeti 200g. majske koprive, preliti sa 0,51. 70% alkohola, prekriti gazom ili tkaninom. Prva 24 sata drati na prozoru a sledeih osam dana na tamnom mestu, procediti i uvati u tamnoj boici. Piti po jednu kaiicu za kafu nate, pola sata pre jela i pre spavanja.

177 Tinktura ini organizam bodrim, zdravim, pboljava rad srca, sastav krvi, kretanje postaje Iak9, prolazi skteroza. Tinktura odboura 10g. travnatog dela i korena boura na 100mi. 40% alkohola. Piti po 30-40 kapi tri puta dngvno. Vremg Igenja J9 25-35 dana. Propisuj9 se kod neurostgninih stanja, ngsanic. Tinktura poboljava radnu sposobnost i deluje sgdativno. Jasika, tinktura Pupoljke jasike ostaviti u 70% alkoholu da odstoji n9d9lju dana u odnosu 1:10. Piti po 25-30 kapi tri puta dn9vno. Primenjujg S9 kod akutnog hroninog cistitisa i slabosti mokrane beik9. Tinktura odljute crvene paprike Uz9ti 30g. Ijute crvgne paprik9 u 200ml. 70% alkohola i ostaviti dve ngd9lje, procediti. Upotrebljavati spolja za utrljavanje kod Iijasa, neuralgij9, promrzlina, kalja, reumatizma, lumbaga. Tinktura odpelena Priprema S9 od osu9ng sitno izrezan9 biljke na 70% alkoholu u odnosu 1: 5. Ostaviti da odstoji 21 dan na tamnom prohladnom mestu, procediti. Piti po 20 kapi jednom dngvno. Koristi se kod gastritisa sa sni9nom kiselou, a tako9 za pojaanjg ap9tita poslg prglganih isrpljujuih bolesti. Pupoljci breze, tinktura Uz9ti 10g. suvih pupoljaka na 100ml. 70% alkohola. Ostaviti da stoji dv9 nedelje, procediti. Piti po 15-20 kapi sa 1/2 kaike vode pre jela. Pije se kod probavnih smgtnji eluca, ira eluca, kod vodene bolesti nastal9 zbog upale bubrega, kao i kod drugih bolesti bubrega, protiv sitnih glista, bolesti koe, reumatizma, upalg jetre, kod prehlada, gripa, hgmoroida, kostobolje, tucanja itd. Kod gripa i prehlade uzimati vrue. Spolja se tinktura upotrebljava za leenje rana, irgva, gnojavica, posekotina, dekubitusa, kod reumatizma,

178 kostobolje, bolova u zglobovima, lumbaga kao sredstvo za utrljavanjg i obloge. Ova tinktura razblaena sa vodom 1:10 koristi se i za utrljavanje u kou glave za uvrivanje korena kos9. Ljubiasta sasa 20g. svee biljke u 100ml. 70% alkohola ostaviti da odstoji, procediti i uvati natamnom mestu. Koristi se za smirivanje bolesnih od histerije, kao i kod poviene nervne napetosti. Tinktura deluje sedativno i analgetski. Sranik, tinktura Uzeti 20g. isitnjenih listova na 10Oml. 70% alkohola i ostaviti da odstoji 7-14 dana, a zatim procediti. Piti po 30-40 kapi 3-4 puta dnevno. Koristi se kod lupanja srca, nervoze, poetnog stadijuma hipertonije, miokarditisa. Rodiola roza, tinktura (zlatni koren) Uzeti 10g. isitnjenog korena na 100ml. 40% alkohola. Ostaviti da odstoji 20 dana, procediti i uvati u tamnoj staklenoj boici. Piti po 5-10 kapi 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme legnja 1020 dana. U psihijatriji se poinje sa 10 kapi 2-3 puta dnevno, a zatim se doza postepeno poveava do 30-40 kapi. Vreme leenja 1-2 meseca. Ne uzima se pre spavanja i kasno nou. Takoe S9 koristi kao stimulativno sredstvo kod asteninih stanja, premora, neurastenijg. Tinkturu mogu uzimati i praktino zdravi Ijudi sa smanjenom radnom sposobnou i impotencijom. Preparat ima kontraindikacije i zato se uzima samo po savetu lekara. Vodena lea, tinktura (Lemna) Uzeti kaiicu za kafu svee dobro oprane biljke na 50ml. 40% alkohola. Ostaviti S9dam dana, iscediti i filtrirati. Piti po 15-20 kapi u 1/4 ae vode tri puta dnevno. Koristi se kod vitiliga, alergijskih bolesti, koprivnje i kod otoka nervnog porekla.

179 Perunika, tinktura Suve stabljkike preunike sitno izrezati na 1-2cm. Nasuti do 1/3 -1/2 flae i preliti 70% alkoholom. Ostaviti 21 dan natamnom mestu. Piti po jednu kaiicu za kafu do jedne supene kaike sa vodom tri puta dnevno pre jela. U posebno tekim slujaevima uzimati po jednu aicu tri puta dnevno. Uzimati u hladnom periodu. Ova tinktura utrljava se u obolele zglobove i od nje se prave obloge. Smatra se da je potrebno popiti dve polulitarske flae tinkture da bi se dolo do rezultata. Koristi se kod reumatizma i artritisa. Jorgovan, tinktura Uzeti 100g. sveih mladih listova jorgovana, sipati u flau i preliti sa 11. 40% alkohola. Drati na tamnom mestu 14 dana. Piti po jednu kaiicu za kafu pre napada, sledeeg dana 1 kaiicu za vreme napada, treeg dana jednu kaiicu posle napada. Malarija i groznica prolaze nepovratno. Kod reumatizma i taloenja soli u zglobovima piti po 50 kapi tri puta dnevno. Lenje traje tri meseca. Ovu tinkturu utrljavati i praviti od nje obloge. Koristi se takoe kod kostobolje. Zeji trn Koren zejeg trna 20g. na 100ml. 70% alkohola ostaviti da odstoji 7-10 dana, procediti i uvati u tamnoj staklenoj boici na prohladnom mestu zatienom od sunca. Piti po jednu kaiicu za kafu 2-3 puta dnevno pre jela. Propisuje se kao laksativno sredstvo. Tinktura deluje stimulativno na kardiovaskularni sistem, smanjuje propustljivost i krhkost kapilara, poveava tonus creva, uzima se kod hemoroida, hronine opstipacije, pukotina sfinktera (miia), smanjuje arterijski pritisak, otoke, vorove hemoroida, zaustavlja krvarenje. Koristi se i kao diuretiko sredstvo kod postojanja kamena, kod kostobolje, upale bubrega i mokrane beike i kamena u mokranoj beici. Tinktura odlista aloje Izrezati i napuniti do polovine flau od pola litra, posuti eerom i pokriti gazom, Ostaviti tri dana a onda doliti 40% alkohol i ponovo ostaviti tri dana. Procediti i iscediti. Dobija se slatko-gorak liker.

180 Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno pre jela. Deci davati po jednu kaiicu za kafu tri puta dnevno pre jela. Uzimati do potpunog ozdravljenja. Koristi se kod angine, upale grla i bolesti plua. Miroija - seme, tinktura Uzeti 50g. semena miroije, kuvati 15-20 minuta natihoj vatri u 0,51. vina. Dobro umotati i ostaviti jedan sat, zatim procediti. Piti po 50-60g. pre spavanja. Ovo je nekodljivo narodno sredstvo. Uzima se kod nesanice i daje dobar san, Hmelj, tinktura Uzeti jedan deo isitnjenog hmelja na 4 dela 50% alkohola, ostaviti dve nedelje natamnom mestu, procediti. Piti po 5 kapi tinkture na jednu supenu kaiku vode dva puta dnevno pre jela. Drugi put piti pre spavanja. Koristi se kod nesanice. Beliluk, tinktura 1/3 flae napuniti sitno izrezanim belim lukom; preliti 70% alkoholom i ostaviti 14 dana natomnom mestu. Svakodnevno promukati. Piti po 5 kapi tri puta dnevno pre jela sa kaikom vode. isti krvne sudove od svih taloga, sniava povieni krvni pritisak, isti eludac, blagotvorno deluje na spazam krvnih sudova mozga. Grozniica Uzeti 20g. biljke na 100ml. 70% alkohola, ostaviti 10-15 dana, procediti i uvati u tamnoj staklenoj boici na mestu zatienom od svetlosti. Piti po 20-30 kapi 2-3 puta dnevno pre jela. Koristi se kod hipertonije, funkcionalnih poremeaja nervnog sistema, neuroza, za poboljanje sna, atakoe nestaju bolovi u predelu srca. Eukaliptus, tinktura Tinktura od eukaliptusa ima protivupalno dejstvo, olakava iskaljavanje, deluje antiseptiki i analgetski. Pije se kod kalja, bolesti disajnog sistema, akutnih eludanih i stomanih bolesti, gripa, prehlada. Piti tinkturu po 20-30 kapi na 1/4 ae prokuvane ohlaene vode tri puta dnevno. Za spoljnu upotrebu ova tinktura se koristi za ispiranje i inhalaciju kod bolesti grla i disajnih puteva (angina, laringitis, prehlada, upala dunika, bronhitis, procesi u pluima).

181 Tinktura se upotrebljava za komprese i ispiranje gnojnih ireva, crvenog vetra, gnojnih upala, gnojnog mastitisa i nekih gnojnih bolesti koe. Za ispiranje kod ranice grlia materice jednu kaiicu za kafu razblaiti u ai prokuvane, malo ohlaene vode. Tinktura se upotrebljava za utrljavanje kod Iijasa, neuralgije, reumatskih bolova. ULJA U KUNOJ APOTECI Ulje od divljeg ruzmarina Na 100g. maslinovog ili ulja od suncokreta uzeti kaiku isitnjenog divljeg ruzmarina. Ostaviti na svakodnevno promukati. Procediti i iscediti. Ukapati u prvi dan, kasnije po jednu 3-4 puta dnevno u Prehlada prolazi za nekolika dana. Kantarion 1. 20 sveih cvetova preliti sa 200ml maslinovog ulja i ostaviti 40 dana. Piti po 1 -2 kaiice za kafu pola sata pre jela 2-3 puta dnevno. Uzima se kod bolesti ira, stomatitisa, paradentoze, faringitisa, a takoe kod bolesti unih kanaia i kamena u bubrezima kao analgetsko sredstvo i sredstvo protiv glista. 2. Kantarionovo ulje. Pola ae sveih isitnjenih cvetova i listova kantariona ostaviti da stoji u ai bademovog, suncokretovog, maslinovog ili lanenog ulja tri nedelje. Procediti i uvati na prohladnom mestu. Koristi se kod opekotina kao radikalno sredstvo, ak ako je povreeno 2/3 povrine tela. Na povreenim mestima stavljaju se kompresi od ulja kod rana koje dugo ne zarastaju, ireva, gnojnih ireva, upala, oteene sluzokoe usta, premazuju se ujedi od zdravih pasa i maaka, ispucale usne posle prehlade. Neven (ulje) 1g. cvetova na 100ml maslinovog ulja ostaviti da stoji 20-25 dana. Koristi se kod rana i ozleda radi izbegavanja stvaranja oiljaka. Ulje odkrina Uzeti svee latice cveta krina, staviti u tamnu flau, preliti prokuvanim ohlaenim uljem i ostaviti da stoji na tamnom mestu dve nedelje. Koristi se kod opekotina. jednu punu supenu tamnom mestu i nozdrve po 2-3 kapi toku nedelju dana.

182 Mentolovo ulje Mentolovo ulje je apotekarski preparat 2% i 4%. Koristi se kod prehlade po 2-3 kapi u svaku nozdrvu. Uljem se premazuju uglovi nosnih upljina. Ne koristi se kod dece do tri godine. Kod glavobolje nastale zbog prehlade, migrene i probadanja pretnazati mentolovim uljem elo, slepoonice, teme, iza uiju i pozadi ispod lobanje (gde je jamica). Kod poetne prehlade postupiti isto ovako. Uvee je veoma korisno premazivati disajne puteve mentolovim uljem. Ova izuzetna dezinfekcija veoma osveava i uva od prehlade. Osobe koje ne podnose letnje ege mogu premazivati u tankom sloju otvorene delove tela (posebno lice) mentolovim uljem pomeanim sa vazeli-nom. Pasjitrn (Hipoophae) Dobijanje ulja od pasjeg trna u kunim uslovima: a) Iz jagodiastog ploda iscediti sok i ostaviti ga na hladnom mestu. Prilikom stajanja ulje ispliva na povrinu, a zatim se skida. Ulje dobijeno na ovaj nain smatra se za najkvalitetnije. b) Pulpu preostalu posle ceenja soka dodatno isitniti i preliti biljnim uljem, ostaviti da odstoji, a zatim sa povrine skinuti ulje. Ovakvo ulje je svetlije boje i po kvalitetu je znatno ispod gore navedenog. c) Iz jagodiastog ploda iscediti sok, preostaiu pulpu osuiti i samleti u mlinu za kafu, preliti maslinovim uljem i ostaviti dve-tri nedelje. Procediti i uvati na tamnom mestu u tamnoj staklenoj boici. Ulje od pasjeg trna koristi se kod oteenja koe od radioaktivnog zraenja i kod raka jednjaka. Propisuje se po 1-1,5 kaiice za kafu 2-3 puta dnevno u toku leenja, zatim jo dve-tri nedeije dodatno. Kod leenja ira eluca propisuje se po 1 kaiica za kafu 2-3 puta dnevno pola sata pre jela.Vreme leenja je jedan mesec. U leenju ranice grlia materice koriste se vatni tamponi dobro natopljeni uljem (5-1 Oml na tampon). Tampone menjati svakodnevno i sklanjati nakon 16-24 sata. Kod kolitisa vreme leenja traje 10-15 procedura, kod ranice grlia materice 8-12 procedura. Ako je to potrebno leenje se moe nastaviti nakon 1-1,5 meseca. Ulje od pasjeg trna takoe se koristi kod opekotina, trofinih ireva i bolesti koe. Uspeno se koristi kod ira eluca i duodenuma, kod pukotina anusa, unutranjih hemoroida. Koristi se takoe kod upala gornjoviline upljine, hroninog tonzilitisa, ateroskleroze.

183 Ulje od severne (bele)jele Ulje od bele jele dobija se iz iglica i izdanaka. Ovaj dragoceni ekstrakt od davnina se koristi kao dezinfekciono, kozmetiko i lekovito sredstvo veoma visoke bioloke aktivnosti. je ekoloki isti proizvod jer ova jela moe da raste samo u uslovima kristalno istog vazduha osloboenog od prisustva zagaenosti i dima industrijskih zona. Takva mesta ouvana su u reonu Krasnojarska, Hakasina, Tuve i drugih regiona Istonog Sibira gde se proizvodi ulje od bele sibirske jele. Dalje se navode neki recepti za primenu ovog ulja, koji potvruju svoju efikasnost u leenju mnogih bolesti posle dugih lekarskih i narodnih metoda. Angina Naneti isto ulje na krajnike pomou pipete, vatnog tampona ili ih pokvasiti pricem. Ponoviti 2-5 puta dnevno sa intervalom od 4-6 sati. Kod hronine angine sem premazivanja krajnika ukapati u nos 1-2 kapi ulja. Pri tom nastaje peenje, kijanje, suze, luenje sluzi iz nosa. Posle 15-20 minutaovi neprijatni oseaji prolaze, ali lekoviti efekat je evidentan. Upala plua (pneumonija), bronhitis Spajati utrljavanje sa inhalacijom. U kunim uslovima dodati po 3-4 kapi ulja u emajliranu posudu sa vrelom vodom, udisati paru umotavi glavu. Posle inhalacije utrljati ulje u grudi i pokriti se toplim ebetom. Grip, prehlade (posebno kod dece) Utrljati ulje u vratni deo kime, grudi, izvoditi masau refleksnih zona 45 puta dnevno svakih 5-6 sati. Posle svake procedure dobro utopliti bolesnika, dati aj za izazivanje znojenja od biljne tinkture i ukapati po jednu ulja u nozdrve. Dijateza kod dece Pomeati jedan deo ulja od bele jele i tri dela deje kreme ili maslinovog ulja uz dodatak vitamina "C". Moe se pripremiti krema od tri dela ulja od jele, tri dela sumporne kreme i 4 dela deje kreme. Premazivati povreene delove koe.

184 Kone bolesti Ulje od bele sibirske jele potvrdilo se kao izuzetno sredstvo za zarastanje rana i kao sredtvo protiv opekotina. U mnogim sluajevima dovoljno je natopiti gazu i staviti je na ranu iii opekotinu. Ipak, kod nekih poremeaja ili bolesti koe preporuuju se drugi naini za leenje. Vlani ekcem Pripremiti kremu na bilo kojoj masnoj osnovi u odnosu 3-4 dela ulja u 6-7 delova masnoe. Premazivati oteene delove koe dva puta dnevno. Leenje traje od 8-12, ponekad do 24 dana. Obrada rana Posekotine i ogrebotine premazuju se istim uljem radi spreavanja gnojenja. Rane velikih povrina ne obraivati uljem. Opekotine treeg stepena "A 'i "B" Pripremiti emulziju od tri dela ulja i 7 delova voska za mazanje. U kunim uslovima moe se pripremiti mast u istoj ovakvoj proporciji na na bilo kojoj masnoj osnovi. Premazivati dva-tri puta dnevno. Paradentoza, zubobolja i druge bolesti usne upljine Tampon natopljen u ulju staviti na zub koji boli ili na upaljene desni 1020 minuta. U sluaju zubobolje ponoviti nakon 1,5-2 sata, kod paradentoze potrebno je 15-20 aplikacija uz ponavljanje kursa nakon est meseci. Kod teih oblika paradentoze dozvoljeno je izvoenje treeg kursa terapije takoe posle est meseci. Paziti da ne doe do opekotina sluzokoe. Prelomi, ozlede Utrljavanje ulja od bele jele u predelu preloma ili ozlede ubrzava proces srastanja kosti i zarastanja. Piti mumio po 0,5g. ujutru i uvee. Utrljavati ulje dva puta dnevno. Iijas, miozitis /'druge bolesti' perifernog nervnog sistema Utrljavati u predelu jakih bolova malu koliinu ulja. Efikasnost utrljavanja poveava se posle kupki ili grejanja bolnih mesta. Kurs leenja je 10-15

185 procedura. Ovo se takoe preporuuje kod bolova u nogama, golenici, zglobu kolena. Reumatoidni poliartrit, artritis Utrljavati isto ulje u zglobove prethodno zagrejane kompresom ili toplom morskom solju. Posle utrljavanja ponoviti kompres. Jak kaalj isto ulje od bele jele ukapati iz pipete na koren jezika po 3-5 kapi ujutru i uvee. Gnojni irevi, furunkule, crni prit, panaricijum Pripremiti smesu od sedam delova ulja od bele jele i tri dela masti Vinjevskog. Staviti dobijenu kremu na gazu, a zatim na povreeno mesto, zaviti. Previjanje izvoditi dva-tri puta dn8vno. Na mestima sa grubom koom mogu se stavljati kompresi od istog ulja ali su mogue slabe opekotine. ene e nai u ulju od bele jele idealno kozmetiko sredstvo, koje e im u kratkom roku pomoi da se oslobode od bora i uvenulosti koe zahvaljujui njegovom podmlaujuem delovanju na elije organizma. Ova osobina ulja od bele jele naroito se osea posle vrue kupke (38 C) uz dodatak od 2-3 kapi ulja; nakon 15-20 minuta nastaje oseanje lakoe, mladosti, nestaje umor, skida se stres. Dui boravak u kupki sa uljem od bele jele doprinosi oputanju miia i brem zaspivanju. San postaje miran i dubok. Ovakve procedure blagotvorno deluju na centralni nervni sistem, pomau oslobaanju od nesanice i neuroza. Pri tom se oituje obnavljanje heterogene aktivnosti kore velikog mozga. iroke mogunosti nalaze se u ulju od bele jele kao lekovitom preparatu. U narodnoj medicini, na primer, ono se uspeno primenjuje u leenju ginekolokih i urolokih bolesti. Lekari koji u svojoj praksi koriste ovo ulje preporuuju ga i u mnogim drugim sluajevima. Do danas jedinstvena kontraindikacija je embriotoksinost zbog ega se ne preporuuje trudnicama. Prskanje ulja od bele jele u prostorijama unitava mikrobe izazivae bolesti, otklanja neprijatne mirise u toaletima, kuhinjama, ostavljajui nenu aromu etinarske ume. je nezamenljivi prirodni dezodorans koji smanjuje znojenje. Kontraindikacije: ne preporuuje se osobama sa sranim manama i enama u trudnoi.

186 Ulje od belog luka Glavicu belog luka prosene veliine oistiti i napraviti od nje kaicu, staviti u staklenu teglu i preliti aom nerafiniranog suncokretovog ulja, zatim staviti u hladnjak. Sledeeg dana iscediti kaiicu za kafu limunovog soka i dodati isto toliko ulja od belog luka i promeati. Piti tri puta dnevno pola sata pre jela. Kurs traje 1-3 meseca, a posle jednomesene pauze moe se ponoviti Otklanja spazam krvnih sudova mozga, spazam srca, oteano disanje, propisuje se kod skleroze. Odlino je sredstvo za irenje krvnih sudova.

187 KORISNI SAVETI Sredstvo za vaenje riblje kosti iz grla Riblju kost iz grla mogue je izvaditi pomou svee od voska. Jedan kraj svee zagreje se na vatri i brzo, da se ne stegne, stavlja se na kost koja tri. Za pola minuta vosak se ohladi, kost ostaje u njemu privrena i lako se izvlai zajedno sa sveom. Kako izvaditi insekat ili kameni iz uha 1. Sipati u uho ulje, zatim relativno slabim mlazom tople vode ispirati uho dok se kamen pojavi. Za vaenje insekta potrebno je napuniti uho sipanjem ulja k k i insekat e se iv ili mrtav pojaviti na povrini. Naravno, pacijent u tom sluaju treba da lei na boku tako da nastradalo uho bude sa gornje strane, jer e se pri okretanju glave ulje iz uha izliti. 2. Umoiti list duvana u vodu, iscediti iz njega tenost u au i pipetom k k puniti uho. Na povrini tenosti pojavljuje se buva i svrab prestaje. Mala pomo epileptiarima Kada pone napad epilepsije treba levu ruku epileptiara staviti na pod i nagaziti na njegov mali prst. Napad se obino brzo zavri. Protiv neprijatnih oseaja posle pijanog stanja Posle pijanstva obino se sledeeg dana osea udna "teina" u glavi, gaenje u elucu i t.sl. Sipati 20 kapi alkoholne tinkture od mente u au hladne vode i odmah popiti. Za 1-2 minuta oslobodiete se svih posledica jueranje pijanke. Otrenjenje "mrtvo"pijanog a) Sipati 5-6 kapi amonijaka u au hladne vode i popiti. Ako pijani sam ne moe da popije, otvoriti mu usta i sipati sadrinu. b) Poloiti pijanog da lei na leima, uzeti njegovu glavu tako da dlanovi naleu na ui, brzo i jako masirati oba uha. Priliv krvi u glavu dovodi pijanog u potpuno svesno stanje za jedan minut i on je u stanju da kae ak i svoju adresu.

188 Alkoholizam 1. Gorica -1 deo, pelen -1 deo, ubrika -1 deo. Preliti 15g. ove meavi-ne sa 200ml. vrele vode, umotati i ostaviti dva sata, procediti. Piti po 1 supenu kaiku 4 puta dnevno kod alkoholizma. Stenice umske, zelene (ima ih u malinjaku). Stenice imaju jak, neprijatan miris. Uhvatiti nekoliko stenica i ostaviti neko vreme u alkoholu, a zatim davati alkoholiaru da pije ne govorei mu tome. Izaziva odvratnost premaalkoholu. Selen (koren). U 200g. alkohola staviti koren selena i dva lista lovora. Ostaviti dve nedelje da odstoji. Alkoholiaru davati da pije po aicu ove tinkture. Ona izaziva odvratnost prema alkoholu. Pijanstvo Menta - tinktura Sipati 20 kapi tinkture mente u au hladne vode i popiti odmah. Brzo prolazi mamurluk, glavobolja i oseaj teine u glavi. Amonijak. Sipati 5-6 kapi amonijaka u au hladne vode i popiti odmah. aj Pre odlaska u goste ili u situacijama kada se popije "aica vie" da ne bi dolo do mamurluka popiti 1-2 ae jakog aja od mente. isto ponoviti pri povratku kui. rna kafa Pre oekivane prilike za "aicu vie" popiti oljicu jake crne kafe (turske) sa sokom od limuna ili krikom limuna. Po zavretku veselja ponoviti ovo isto. Mamurluk brzo prolazi. Kako ostaviti puenje Najnoviji recept profesora doktora medicinskih nauka A.T. Filatova. Jednu supenu kaiku lista eukaliptusa preliti sa 0,5l. vrele vode, ostaviti jedan sat, dodati jednu supenu kaiku meda, jednu supenu kaiku glicerina. Piti po 1/4 ae 7 puta dnevno. Vreme leenja je 30 dana. Neprijatan miris iz usta Bela jova Pripremiti odvar od 20 listova sitno izrezanih u 0,51. vrele vode, ostaviti jedan sat, a zatim ispirati usta.

189 Menta Supenu kaiku mente na 0,5l. vrele vode ostaviti 1 sat, a zatim ispirati usta. Karanfili Jednom do tri puta drati u ustima suvi karanfili. Kamilica Piti svee pripremljen aj - 2 supene kaike kamilice, kuvati 5 minuta u 0,5l. vode. Narodno sredstvo za ienje organizma Za ienje organizma vidari ruske narodng medicine najee savetuju svojim pacijentima da koriste preslicu - konjski rep. Osuenu isitnjenu preslicu preliti vrelom vodom i piti kao aj. Dragocena dijeta za mravljenje U toku prve nedelje tri puta dnevno umesto doruka, ruka i veere jesti po dve pomorande i tri tvrdo kuvana jaja (kuvati 12 minuta). U toku druge, tree i etvrte nedelje jesti ovu istu hranu u istoj koliini, a pored toga jesti u neogranienim koliinama sirovo voe i povre. Autor ovog naina za mravljenje primenio ga je vie puta sa velikim uspehom. On pravilno tvrdi da e pomorande dati sve potrebng vitamine a jaja proteine i ostalo. Sredstvo protiv urastanja noktiju Deava se da nokat, naroito na palcu noge urasta u tkivo i otrim krajevima priinjava veoma jak bol i najee kada je ovek u pokretu. Uzeti koni naprstak i staviti na povreeni prst ruke. Napuniti ga kravljim maslacem i svakodnevno pre spavanja stavljati ga na prst noge 2-3 nedelje uzastopno. Nokat e omekati a bolovi prestati. Poto bolovi prou, pomou peroreza paljivo podii ugao urastajueg nokta i ubaciti ispod njega parence gaze. Poto je nokat podignut previti prst. Divlje meso e se spustiti, bolno mesto e zarasti i bol prestati. Radi spreavanja urastanja nokta treba nositi komotniju i veu obuu. Protiv uljeva (kurje oi) 1. Potopiti Ijusku od luka u siretu i ostaviti najmanjg dve nedelje. Staviti na ulj Ijuske debljine najmanje 1,5 mm, povezati i ostaviti preko noi. Ponoviti nekoliko puta i uljevi i kurje oi e nestati. Ipak, treba istai da lekovito delovanje ovog sredstva zavisi u znatnoj meri od kvaliteta sireta.

190 Ovo je starinsko narodno i zato pravo sredstvo. Pre spavanja napariti noge u vruoj vodi, zatim dobro osuiti i priviti na ulj koru od limuna sa malom koliinom mekine ili, k, pare limuna. Posle 4-5 dana ulj e sasvim nestati. Sredstvo za omekavanje koe lica U narodnom govoru ovo sredstvo nazivaju "voda od krastavca". Izrezati krastavac na krike sloiti ih u teglu i preliti razblaenim apotekarskim alkoholom. Drati dve nedelje na suncu, a onda je voda od krastavca gotova. Upotrebljava se nerazblaena tako to se njome natopi tampon i brie lice. Ova voda se smatra za najbolje narodno sredstvo za omeka-vanje koe. Za podmlaivanje lica Ostaviti da odstoji jednu supenu kaiku lipovog cveta u ai vrele vode, zatim dodati jednu kaiicu za kafu meda. Premazati lice i vrat i drati 15 minuta. Proceduru ponoviti sledeeg dana. Maska za Lic Jedno svee umance, kaiica za kafu meda i kaiica glicerina. Sve dobro izmeati, namazati lice i ostaviti dva sata, zatim isprati toplom vodom. Lice se veoma osvei i nestaju borice. Preostala masa moe se uvati nekoliko dana u hladnjaku. Ova maska se moe ponoviti dva do tri puta nedeljno. Radi sveine i ishrane koe lica veoma je korisno premazivati lice na nekoliko minuta raznim vonim sokovima, sokovima od povra, mlekom i uopte, potrebno je hraniti kou. Posle nekoliko minuta sprati sve sa lica. Maska za suvu kou Uzeti lipov cvet, list mente, cvetove kamilice, latice ipka ili rue u razliitim koliinama. Isitnjene biljke preliti vrelom vodom u odnosu 1: 2, prokuvati 1,5-2 minuta, prohladiti odvar i dok je jo toplo natopiti gazu ili tampone i stavljati na isto lice. Drati 15-20 minuta i nakon toga isprati lice toplom vodom. Maska za masnu kou Uzeti kantarion, list tavlja, list podbjela, cvet nevena u jednakim koiiinama. Isitnjene biljke preliti vrelom vodom u odnosu 1:2, prokuvati 1,5-

191 2 minuta, prohladiti odvar i dok je jo toplo natopiti gazu ili tampone i stavljati na isto lice. Drati 15-20 minuta i nakon toga isprati lice toplom vodom. Pege Maslaak Pripremiti odvar - dve supene kaike maslaka kuvati u 200ml. vode 15 minuta, procediti, ohladiti i umivati lice ovim odvarom. Luk Protrljavati lice sveom glavicom luka do nestanka pega. Krastavac Iscediti sok mladog krastavca, premazivati njime pigmentne fleke 2-3 puta dnevno u toku nekoliko nedelja. Hren Pripremiti kaicu od korena hrena i stavljati na pege 1 -3 puta dnevno. Perun, krastavac, limun, luk Za nestanak boje pega mogu se pripremiti odavno pozanta sredstva kao to je svei perun, sok od sveih krastavaca, sok od limuna, sok od luka, 1 % rastvor sireta pomean sa belancetom. Bore na licu 1. Pripremiti pastu od 50g. izrendanog badema, 12,5g umanceta, 12,5g. glicerina, 10ml. alkohola, 1g. timola, 1,5g. kamfora, dodati vodu dase dobije konzistencija paste. Premazivati pastom bore i ostaviti 1-1,5 sat, a zatim isprati i obrisati. 2. Uzeti dublju posudu, staviti u nju 30g. kamilice, 20g. mente, 20g. salicinske kiseline, 10g. ruzmarina i preliti jednim litrom dobrog vina. Ostaviti smesu 15 dana, procediti i dobijenu tenost paljivo utrljavati u kou lica svako vee u toku 15 dana. Procedure se mogu ponovljati vie puta posle krae pauze. 3.Alkoholna smesa Uzeti 0,5l. salicinske kiseline, sok od krastavca 50g. i 200ml. 40% alkohola. Ovom smesom brisati lice svako vee u toku 20-30 dana. Kod suve koe alkohol zameniti vinom jer je alkohol moe nadraiti. Posle ove procedure potrebno je primeniti masku od lekovitog bilja, a pre svega od kantariona, kamilice i podbjela. Neven je takoe pogodan za maske, kao i lan - jednom nedeljno. Protiv negativnog uticaja sunca i vetra Sunce i vetar mogu veoma negativno delovati na kou lica. Evo najbolje narodno sredtvo koje apsolutno nije tetno za kou.

192 Uzeti malo sveeg umanceta i obilno namazati lice. Kada umance pone da se sui oprati lice vodom i sapunom. Rezultat je uvek izvanredan. Opadanje kose Kleka (granice) Granice kleke pomeati sa istom koliinom lista breze. Pregrt meavine kuvati u 3l. vode 5 minuta, a zatim dobro umotati i ostaviti jedan sat. Ovim odvarom ispirati kosu. Uvruje koren vlasi. Luk Uzeti glavicu luka srednje veliine, oistiti je i izrendati, a zatim dobijenu kaicu uviti u gazu sa nekoliko slojeva. Utrljavati u kou glave i posle nekoliko sati oprati. Poeljno je u to vreme imati krau kosu. Posle nekoliko procedura nestaje perut, svrab, kosa postaje vra, boja se obnavlja a vlas postaje elastina i meka. Sok od luka Utrljavati sok od luka pomean sa konjakom i jakim gustim odvarom od korena ika. Na jedan deo konjaka uzeti 4 dela soka od luka i 6 delova odvara od korena ika. Ovo je dobro narodno sredstvo. Pasji trn Tinktura od plodova i listova pije se i upotrebljava spolja kao sredstvo koje uvruje kosu kod elavosti. Dve supene kaike plodova i listova preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 2-4 sata u dobro zatvorenoj posudi, procediti. Piti po 150ml. dva puta dnevno pre jela. Uvee utrljavati u kou glave. Ricinusovo ulje Ricinusovo uije u jednakim koliinama pomeati sa 96% alkoholom. Utrljavati vatnim tamponom u kou glave. Posle 3-4 sata oprati kosu dejim ili lanolinskim sapunom, isprati malo zakiseljenom vodom. Zakiseljena voda priprema se ovako: u vodu za ispiranje iscediti sok od limuna ili dodati 1-2 supene kaike sireta. Koren ika 20g. ika u 200ml. vode kuvati na tihoj vatri do polovine poetne koliine, tako da odvar bude gust. Odvar pomeati sa svinjskom masti zagrevajui, sipati u posudu (po mogunosti zemljani lonac), zatvoriti i staviti u rernu na nekoliko sati. Sa ohlaene zgusnute mase prosuti vodu, ukoliko je ima. Mast je korisno sredstvo za rast kose. Jo bolje je premazivati kou glave sveim sokom od ika. Iskopati koren ika, brzo

193 ga oprati, izrendati i iscediti sok. Ovo treba brzo raditi jer izrendani koren brzo oksidie na vazduhu i tamni. Sok se moe konzervirati alkoholom. Pre utrljavanja razblaiti sok dodavanjem iste koliine vode. Utrljavati 2-3 puta nedeljno. Bela breza Kod opadanja kose prati odvarom od lista breze. Kopriva Kod pojaane zamaenosti, peruti, opadanja kose preporuuje se posle pranja malo prosuiti kosu, a zatim utrljavati u kou glave tinkturu od listova koprive. Jednu supenu kaiku listova koprive preliti aom vrele vode, ostaviti 1,5 sat, procediti. Due vreme koristiti jednom nedeljno. Kopriva 100g. isitnjenog lista koprive preliti sa 0,5l vode i 0,5l. sireta. Kuvati 30 minuta. Kada se ohladi procediti i prati kosu ovim odvarom bez upotrebe ampona. Planinska malina itava biljka sa korenom. Odvarom od ove biljke prati kosu kod peruti i za rast kose. Oskoruica Tri supene kaike kuvati 10 minuta u 11. vode u zatvorenoj posudi. Umotati i ostaviti 4 sata, procediti. Koristiti za pranje kose kod peruti i upalnih procesa. Pelen, divlji pelen Pranje kose i lica odvarom doprinosi rastu kose i brade. Meavina 1. ubrika - 20g., kora vrbe - 20g., kora hrasta - 20g. 4 supene kaike ove meavine kuvati u 11. vode 15 minuta, ohladiti, procediti. Utrljavati u kou glave kod opadanja kose, peruti, svraba. Meavina 2. Kora vrbe - 20g., koren ika 20g. 4 supene kaike ove meavine kuvati u 11. vode, ohladiti, procediti. Utrljavati u kou glave kod peruti i svraba koe.

194 Meavina 3. Korenje Iirota - 20g., korenje ika - 20g., cvetovi nevena - 20g., hmelj -20g. Meavinu preliti jednim litrom vode, ostaviti dva sata, procediti. Kod opadanja kose nakvasiti kou glave uvee, pre spavanja. Meavina 4. List koprive - 30g., list podbjela - 30g., korenje Iirota - 30g. est supenih kaika meavine kuvati 10 minuta u 11. vode. Dobro umotati i ostaviti jedan sat, procediti. Ovim odvarom prati kosu tri puta nedeljno kod peruti i opadanja kose. Limun ili sire Ispirati kosu toplom vodom u koju je dodato na 2l. dve kaiice soka od limuna ili dve supene kaike sireta. Sredstvo za leenje svih oblika reumatizma, posebno reumatizma zglobova Strunjaci dokazuju da je osnovni uzrok svakog oblika reumatizma, prema najnovijim istraivanjima naunika - viak mokrane kiseline u organizmu. Ovu kiselinu daje organizmu uzimana hrana - meso, riba. U leenju reumatizma treba se na due vreme odrei mesnih proizvoda i prei na vegetarijansku ishranu, u najveoj meri na svee povre i voe. Kod leenja reumatizma zglobova treba zaboraviti na hranu sa mesom za sav ivot. Nekoliko rei reumatizmu zglobova - artritisu. Proporcionalni odnos soka od povra za bolesnike od reumatizma zglobova: na 1 kg. treba uzimati 285g. soka od celera u 715g. soka od mrkve. Svi poznati nauni izvori leenju reumatizma obavezno preporuuju da se leenje zapone od temeljnog IENJA organizma, pri tom obavezno postiti, tanije gladovati da bi se organizam, posebno creva, oslobodio od otrovnih i prljavih supstanci koje se najee godinama tamo nalaze. Posle ienja i posta sama priroda e se pobrinuti ozdravljenju. lenje organizma i gladova-nje su OBAVEZNI jer to izuzetno ubrzava proces ozdravljenja. IENJE ORGANIZMA i POST (gladovanje) uvek donese izuzetne reuzltate: temperatura pada, upala i groznica postepeno prolaze. Mnoge bolesti skoro odmah prolaze posle ienja organizma od otrovnih supstanci i prljavih naslaga. Napomena:. Osobama koje pate od apendicitisa, upale probavnog trakta ili ira u toj oblasti ovakvo ienje se ne preporuuje. Takve osobe treba direktno da preu na giadovanje. Mnogi savremeni nauici savetuju gladovanje ne due od 6 dana. Bolje je gladovati po malo ali esto. Ali, mnogi preporuuju dugotrajna gladovanja. Preporuuje se poeti ICENJE ORGANIZMA i GLADOVANJE na sledei nain. Ujutru, odmah

195 posle buenja, rastopiti kaiicu gorke soli u pola ae prokuvane vode, (po mogunosti prokuvane), dodati sok od dva limuna i popiti. Posle 30 minuta popiti pola ae soka od mrkve i celera ili isto toloko soka od pomorande i limuna razblaenog destilovanom vodom. U toku dana na svakih pola sata piti ovaj sok sa destilovanom vodom. U toku ienja organizma ne treba uzimati nikakvu hranu iako se glad osea veoma jako. Ako je oseaj gladi toliko jak moe se pojesti jedna pomoranda uvee. Ponekad se u toku ienja i gladovanja javlja glavobolja, munina, malaksalost. Ne treba obraati na to panju, naprotiv, ne zaboraviti da je to privremena pojava i da e ubrzo proi. Gladovanje. Posie jednog dana ienja organizma treba prei na glado-vanje ili svojevrstan post. U toku 1 -5 dana treba ptiti sokove od povra to je mogue vie. Svako vee primeniti klistir da bi se organizam oslobodio od "otpada" koji se spustio odozgo nadole kao rezultat ienja i uzimanja sokova u toku posta. Jedan dan u nedelji potpuno gladovanje preporuuje se svima, i zdravi-ma i bolesnima, da bi se omoguilo prirodi da oisti organizam od otrovnih supstanci koje kasnije mogu biti uzrok ove ili one bolesti. Oni koji ne mogu podvrgnuti sebe procesu ienja zbog gore navedenih razloga treba uoi posta da uzmu uvee neki laksativ. U meuvremenu izmeu postova i gladovanja treba se hraniti prvenstveno salatama, sirovim povrem i voem sa izuzetno malom koliinom namimica kao to su mleko, sir, jaja, riba i meso. Prehrambene namirnice koje sadre velikie koliine kiselina moraju se potpuno iskljuiti iz ishrane, zatim sve namirnice koje sadre beli eer i belo brano, slatko, bombone, krastavci pripremnjeni sa veom koliinom sireta, sire, jak aj, kafa, , konzervirana, peena i masna hrana. lenje organizma po receptu doktora Vokera. Uoi poetka gladovanja pre spavanja popiti au vode sa istopljenom gorkom solju. Posle toga u toku 24 sata na svakih pola sata piti au soka od pomorande u koji je dodat sok od jednog limuna, a pre uzimanja laksativa uraditi klistir. Ovde treba pojasniti karaktristike klistira po dr. Vokeru. Gumena cev za klistir treba da je debljine olovke, njen donji deo da je dobro premazan uljem u duini od 50cm. Pri tom dr. Voker ne savetuje da se koristi vazelin ili drugi preparat koji je na osnovi mineralne prirode. Napuniti posudu sa 21, tople vode, dodati sok od 2-3 limuna, mada nije obavezno., zatim kraj gumene cevi, bez dodatka, staviti u anus i gurati do 50cm. Ako cev naie na prepreku ne treba je gurati dalje. Klizmu po dr. Vokeru treba izvoditi na kolenima i laktovima da bi voda prodrla dalje i bolje oprala. Posle toga sledi dijeta i gladovanje kako je gore opisano.

196 Dodajmo da pri leenju tekog oblika reumatizma svih vrsta posebno zglobova dijeta igra najvaniju ulogu. Ogromnu ulogu imaju i sunane , kao i ruske banje, obavezno sa paraom i brezovim granicama. Pariti bolna mesta treba to jae i due. Dijabetes Postoje dve vrste dijabetesa Dijabetes bez eera. Ovaj oblik ispoljava se samo obilnom i estom mokrenju, ali koliina eera mokrai je normalna. Poto sa mokraom odlazi mnogo azota i fosfora takav bolesnik se vrlo brzo zamara, osea suvou ustima, suve je koe i osea nedostatak pljuvake. Uzroci su, uglavnom, na nervnoj bazi. Bolest se pojaava kod nesanice, uzbuenja, neprijatnosti. Potrebna su sredstva za jaanje, gvoe, brom, valerijana. Dobro je, kod jae izraene bolesti koja se periodino manifestuje, piti po 1 supenu kaiku glicerina dnevno, a za nadoknadu fosfora jesti mozak, vie ribe, mesa, mleka, umanca. Dijabetes sa eerom. Mokraa ima veliki sadraj glikoze i oksalne kiseline to dovodi do stvaranja kamena bubrezima. Simptomi bolesti: esto mokrenje, neutoljiva e i oseaj giadi, malaksalost, pogoranje vida, srana astma, oseaj ukusa gvoa ustima, slabo zarastanje rana, svrab koe, eer krvi i mokrai. Pre svega treba prestati troiti eer i sve to sadri sebi eer i skrob: hleb, pirina, prekrupe, mahunarke, suvo groe. Treba jesti vie mesa svim oblicima, vie masti i sveeg voa, sem banana, kestena, ljiva i groa. Veoma dobro je obrano mleko, mlad sir, kiselo mleko. Zaini su potrebni radi lakeg varenja. Pomae sledea dijeta koju treba drati bar jednom nedeljno. itav dan uzimati samo jednu vrstu sveeg povra, a zatim 3-4 jaja sa malo sveeg maslaca. Umesto eera ishrani koristiti saharin. Narodna sredstva: 1 .Piti onoliko koliko je prijatno tinkturu od lista borovnice. 2. to je mogue vie se smejati, poto smeh poboljava stanje bolesnika sniavajui procenat eera krvi. 3. Uzimati tri puta dnevno po kaiicu goruiinog zrna. Dijabetes je nasledan, naroito ako su od njega bolovala oba roditelja. Napomena: Pre uzimanja insultna treba dobro pojesti. Ako bolesnik zaboravi da odmah uzme hranu moe pasti nesvesno stanje.

197 Pupoljci breze - veliko lekovito sredstvo protiv mnogih bolesti Kuni lekar - lekovito bilje A. P. Popova pie pupoljcima breze sledee: "Preparati od breze koriste se kod konih bolesti, akutnog reumatizma, upale jetre, porodiljske groznice, ira eluca i duodenuma. Obino se u ovakvim sluajevima uzima 50g. brezinih pupoljaka i ostavlja da stoji 10 dana u 500g. 40% alkohola. Tinktura se pije od 1/2 -1 kaiice sa vodom tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela. Ovo sredstvo izaziva kod bolesnika dobar apetit, doprinosi zarastanju ira eluca i duodenuma. Kod zubobolje staviti natopljen tampon na oboleli zub. Kod svih gore navedenih bolesti, sem kod zubobolje, preparat se uzima i spoljai unutra. Tinktura od pupoljaka breze ili odvar od njih, a takoe i odvar od listova koristi se kao sredstvo protiv glista. U narodu se ova tinktura koristi i kod dekubitusa. Kompresi od odvara brezinih pupoljaka i listova ili tinktura od pupoljaka dobro zamiruju rane, ak duboke. Odvar od pupoljaka: 1 kaiicu pupoljaka na 1/2 ae vrele vode. Piti po dve supene kaike tri puta dnevno. Tinktura od pupoljaka na alkoholu: 25g. pupoljaka na 100g. alkohola ostaviti da odstoji 8 dana. Piti po 20 kapi tri puta dnevno. Od brezinih pupoljaka priprema se alkoholna tinktura. LJzeti 30g. pupoljaka na 11. 70% alkohola. Tinkturu piti tri puta dnevno po 15-20 kapi sa supenom kaikom vode kod ira eluca, nevarenja i drugih poremeaja i bolova eluca, kod bolesti bubrega, glista, bolesti koe, mokrane beike; spolja za leenje rana (ispiranje, kompresi), za utrljavanje, (takoe i unutranja upotreba) kod reumatizma. Umesto alkoholne tinkture upotrebljava se takoe odvar od brezinih pupoljaka: od 5-1 Og. na jednu au vode, piti po tri ae dnevno u svim sluajevimakaoikapi. Ako nema pupoljaka sa istim uspehom koristi se odvar od mladih listova: 10g. na jednu au vode. Smatra se da svi ovi delovi (pupoljci, listovi, sok) blagotvomo deluju na razmenu materija, otklanjaju iz organizma tetne materije i supstance kod zaraznih bolesti. Odvar od pupoljaka i listova u istoj ovoj dozi daje se enama za vreme menstruacije za olakavanje izdvajanja krvi, kao i u postporoajnom periodu poev od 12-og dana posle poroaja radi ubrzavanja postporoajnog "ienja". Leenje valerijanom Davno je primeeno da make neobino privlai valerijana. Njen miris privlai ne samo make nego i mieve i pacove. Organizam ivotinja osea

198 lekovitu snagu valerijane. Ona je jedno od najrasprostranjenijih sredstava za leenje mnogih bolesti. Zabeleimo jedan sluaj: bolesnica je patila od kardioskleroze, poreme-aja cirkulacije krvi u mozgu, imala je infarkt miokarda, sklerozu. Narednih godina stanje se pogoralo - pojavila se nesanica, bol u srcu, malaksalost. Poela je pre spavanja da mirie valerijanu. je dovelo do neoekivanih rezultata. Bolesnica je poela bolje da spava, ojaala je, spazam je nestao, zamuenje soiva ne samo da se zaustavilo nego se pojavila i tendencija ka ozdravljenju. Nain primene: Kapi od valerijane uzimati iste - tinktura na alkoholu bez primesa drugih kapi za srce. Mirisati se moe pre spavanja. Svako mora da pronae za sebe potrebnu dozu "mirisanja". Jednom-dva puta udahnuti naizmenino obema nozdrvama. Kod nekog se narednog dana javlja glavobolja. znai da valerijana deluje, ali je doza bila suvie jaka i da prvih dana leenja treba plitko udisati, zatim postepeno poveavati jainu. Na osobe sa visokim krvnim pritiskom valerijana dugo ne pokazuje primetno delovanje, a zatim poinje blagotvorno da deluje na organizam i da sniava pritisak. Ako u poetku san postaje vri samo nekoliko sati onda se, budei se, moe udahnuti jo nekoliko puta miris valerijane. Prema posmatranjima ve prvi mesec udisanja mirisa valerijane jaa organizam. U toku 2-3-4 meseca ovekse bukvalno preporodi. Opte stanje se znatno popravlja Leenje suncokretovim uljem Na ovaj nain mogu se leiti bolesti: glavobolja, tromboflebitis, hronine bolesti eluca, creva, srca, plua, enskih bolesti, encefalitis, zubobolja i dr. Ovaj nain spreava poetni stadijum kancerogenog tumora. Nain leenja sastoji se u sledeem: Biljno ulje od suncokreta ili kikirikija u koliini ne vie od supene kaike koncentrie se u prednjem delu usta, zatim se ulje sisa, kao bombona, ulje se ni u kom sluaju ne sme gutati. Leenje se izvodi lako, slobodno, bez napora 10-20 minuta. U poetku ulje postaje gusto, zatim teno kao voda i tek posle toga ga treba ispljunuti u sanitarni vor jer je tatenost infektivna, i isprati usta.Ovu proceduru izvoditi ujutru nate i uvee pre spavanja. Ali, radi ubrzanja izleenja moe se raditi i nekoliko puta na dan. U ispljunutoj tenosti nalazi se masa uzronika bolesti, uz to i kancerogenih tumora.

199 Treba imati u vidu da su pri leenju na ovaj nain mogua pogoranja, posebno kod Ijudi sa puno bolesti. Kada ponu da se oputaju arita oveku se moe uiniti da mu se stanje pogoralo. Deava se da u organizmu postoji bolest, ali se jo ne osea i ovek smatra sebe za zdravog. Posle ovakve procedure stanje se odjednom pogorava, to znai da je poelo da se resorbuje arite koje bi kasnije izazvalo bolest. Pitanje tome koliko puta treba izvoditi ovakvu proceduru pacijent mora da rei polazei od stanja svog zdravlja. Naprimer, kod pogoranja Iijasa moe se itav dan primenjivati ovakva procedura, a zatim posle tri dana ustati zdrav. Leenje se odvija u momentu sisanja ulja. Na ovaj nain moe se leiti od ogromnog broja bolesti ne pribegavajui leenju lekovima. Ovaj nain je istovremeno i preventivni. Akutna bolest lei se vrlo brzo, u toku dva dana, leenje zastarelih hroninih bolesti - dugo vremena, ponekad do godinu dana. Ovaj nain lei elije, tkiva, sve organe ovekovog organizma koji iz sebe izbacuje sav ivi i mrtvi nepotrebni materijal. Pod ivim se podrazumeva mikroflora koja oteuje i napada ovekov organizam, skrauje ivot. Mrtvi materijal - to su soli i druge supstance nepotrebne organizmu. ovek bi mogao da ivi 140-150 godina, a ivi samo polovinu od odreenog mu veka. Ovaj nain leenja treba primenjivati dotle dok se u organizmu ne pojavi bodrost, snaga, miran san. Posle buenja oveka ne treba nita da boli, treba da se osea odmornim. Posle spavanja, takoe ne treba da ima ispod oiju otoka, treba da je prisutan dobar apetiti, sveina i pamenje. LEKOVITA TENOST Recept: mentol - 2,5g. anestezin - 1,5g. novokain -1,5g. alkohol- 100g. Kao to se vidi u ovom receptu nema nieg tetnog.Predloeno sredstvo otklanja hemoroide, a za to je dovoljno vlanim tamponom izvesti toalet dva puta dnevno. Bolesnica koja je patila od hemoroida 15 godina izleila se za tri dana. Ne treba se plaiti kratkotrajnog peenja. Ovaj lek ublaava bolove bilo karaktera. Naprimer kod Iijasa, taloenja soli, angine. Bolna mesta premazati tenou dva puta dnevno. Kod nesanice preporuuje se da se protrlja vrat pre samog spavanja, isto to uraditi kod glavobolje.

200 Ovo sredstvo je nezamenljivo u treem ivotnom dobu kada noge poinju da ne sluaju. U tom cilju stopala i jamice ispod kostiju premazivati ovim sredstvom jednom dnevno. Ovaj lek daje neoekivane rezultate sniavanja krvnog pritiska, ako se njime protrlja vrat uvee pre spavanja. Indijska metoda leenja hipertonije jodom (Premazivati jodom prema emi dva puta godinje u martu i septembru). Prva faza: od 1-og do 10-og marta, zatim napraviti pauzu 10 dana od 21-og do 30-og marta. Druga faza: od 1 -og do 10-og septembra, zatim pauza od 10 dana od 21 -og do 30-og septembra. Tamponom vate namoenim u jod napraviti krug ake leve ruke uvee pre spavanja i tako raditi 10 dana u skladu sa numeracijom. Posle toga napraviti prekid od 10 dana i ponoviti premazivanje na taj isti nain. Isprekidana linija: povui liniju jodom na leima od ramena do bedara (sa prednje strane ne raditi). Jedan dan izvoditi samo jedno premazivanje, naprimer desnog kolena (vidi sl. 1). Sl. 1. ema premazivanja jodom. Metod ienja jetre (po metodi A. Zarajeva) Izbacivanje kamena iz une kese i unih kanala. Uvee pojesti samo salatu, cveklu, mrkvu, kupus, (ako je svee povre izrendati ga), sok od limuna. U 9 sati skuvati kau od ovsenih pahuljica u vodi i pojesti pola ae (kaa treba da je retka, so Ieer dodati po ukusu). Kaa stvara poveani sadraj sluzi da bi kamenje lake izalo. U 12 sati popiti aj: kantarion 1/5 kaaiice, menta - 0,5 kaiice, limunov sok, med, sve to preliti sa 200 grama vrele vode. 15 minuta pre aja progutati 2- 3 tablete ekstrakta kruine, revnja ili od lista sene. U 14 sati u predelu jetre staviti greja na 6 sati. U 15 sati popiti 2- 3 tablete laksativa i piti topao aj (od istog, gore navedenog sastava). Na taj nain zagrevati jetru to je mogue vie. U 18 sati ispei u rerni tanko izrezan crni hleb. Iscediti sok od jednog limuna i dodati isto toliko vode, skuvati prirodnu kafu (2 kaiice na au vode). Popiti jednu ampulu platifilina ili jedan analgetik i jednu tabletu papaverina. Posle pola sata popiti 150g. maslinovog ulja (kukuruznog ili suncokretovog) zagrejanog do 50

201

Sl. 1. Shema mazanja jodom

202 Zapiti razblaenim limunovim sokom (ili sokom od grejpfruta, zatim popiti kafu i pojesti napravljeni dvopek od crnog hleba. Lei na levi bok, opustiti se. Ne sme postojati nikakvo nervna napetost i razdraljivost. Posle uzimanja ulja miii une kese se naglo skupljaju i izbacuju sav sadraj u duodenum. Posle jednog sata moe se ponoviti procedura, tj. popiti jo 150g. ulja. U 22-23 sata uraditi klistir, takoe i narednog dana. Postepeno e poeti da izlazi kamenje, pesak, viak ui i sluzi. U toku procedure javljaju se bolovi - kod nekog slabi, kod nekog jai; ne treba ih se plaiti, potrebno je pretrpeti ih. Nedelju dana pre procedure i nedelju posle treba uzimati samo posnu hranu. Crniibeliluk Ovo su univerzalni zaini koji su narodu veoma populami. Izrendanim sveim crnim lukom rastrljavaju se promrzline. Kaica od crnog luka uvijena u gazu stavlja se na 10-15 minuta u nozdrve nosa kod prehlade. Peeni luk doprinosi brem sazrevanju gnojnih irova. Kod kalja, bronhitisa i velikog kalja upotrebljava se sledei recept: 0.5 kg isitnjenog luka, 50g meda, 400 grama eera kuvati u jednom litru vode na tihoj vatri tri sata. Uzimati po 4-6 supenih kaika u toku dana. Sveim sokom od luka otklanjaju se bradavice, lee rane, jaa koren kose, 1-2 puta u toku nedelje utrljavati 2-3 supene kaike soka u koren kose, umotati i ostaviti 1 -2 sata. Crni i beli luk imaju velika lekovita svojstva. Dovoljno je vakati nekoliko minuta jedan eanj belog luka da se u potpunosti oisti usna upljina od bakterija. Kupus umesto piramidona Malo koja domaica zna da se bukvalno pod rukom u njenoj kuhinji nalazi dobro kompletirana apoteka. Pre nego to ispriamo lekovitim osobinama nekih vrsta povra i namirnica, poznatih u medicini stotine ak i hiljade godina, dajemo nekoliko napomena. Ova sredstva nisu za leenje bolesti koje zahtevaju brzo obraanje lekaru. Ona esto pomau i omoguavaju da se izbegnu lekovi jakog delovanja, koje je bolje sauvati za ozbiljnije sluajeve. Za pripremanje ovde opisanih lekova nije potrebno ni iskustvo ni vreme. Oni ne mogu nakoditi. Dakle... Zabolela vas je glava, traite tabletu piramidona ili nekog drugog analge-tika. Trenutak ! Probajte drugo sredstvo. Uzmite list sveeg kupusa i stavite ga na elo i slepoonice. Isto tako treba postupiti kada je potrebno otkloniti

203 bol od opekotine, udara, spoljnih upala. Lekovit je i kiseli kupus ako se sistematski vae uvruju se oslabljene desni. Poznata su antiskorbutna svojstva krompira. Nita manje nije poznato da skrob koji se sadri u njemu, supstance i soli imaju dobro zatitno deiovanje na eludac. Sirov, sve, izrendani krompir stavlja se na opekotine. Kod opekotina krompir se moe zameniti izrendanom isceenom mrkvom, a sok od nje bogat vitaminima, lekari preporuuju prvih dana posle obolenja od infarkta miokarda. Legenda kae da je Apolon koji je bio Eskulapov roak i zato imao drugaiji odnos prema medicini, vrednovao rotkvu prema zlatu, belu repu -prema srebru, a repu - prema olovu. U narodnoj medicini ovo povre do sada nije izgubilo na ceni. Sok od rotkve ako se uzima tri puta dnevno po jedna supena kaika ublaava kaalj i otklanja promuklost, on takoe dobro pomae kod bolesti une kese i protiv stvaranja kamena u unoj kesi i bubrezima. Sok od rotkve se utrljava kod reumatizma i prehlada. Repa deluje na organizam slabije od rotkve. Njen sok pomean sa medom pomae kod kalja, a kuvana izrendana repa stavlja se na bolna mesta kod kostobolje. Protiv bolesti bubrega, eluca i malokrvnosti svakodnevninapitak za zdravlje Stotine i hiljade ruskih i sibirskih vidara preporuivali su svojim zemljacima napitak od IPURAKA za zdravlje i dugovenost, a takoe i kao preventivu protiv bolesti. Ovaj napitakveomaje bogat vitaminom "C". Dve pune kaiice osuenog ipuraka preliti aom vrele vode. ipurak se priprema i pije kao aj tri puta dnevno posle jela. Mnogi fitoterapeuti govore: "Ako hoete da budete zdravi pijte tinkturu od ipuraka i preporuuju ga kao sredstvo protiv malokrvnosti, skorbuta, takoe i za bolju razmenu materija. Seme od ipuraka koristi se u medicini za dobijanje lekovitog ulja koje se koristi za spoljnu upotrebu kod ogrebotina, trofinih rana, dekubitusa, za zarastanje ispucalih bradavica za majke koje doje decu. Od plodova ipuraka moe se napraviti i tinktura . 20g. plodova staviti u emajliranu posudu, preliti sa 200ml. vrele vode, kuvati 10 minuta i ostaviti da stoji 24 sata. Dobijenu tenost procediti i piti po 1/4-1/2 ae dva puta dnevno. Deci se daje po 1/8-1/4 ae. Pasjitm U zvaninoj medicini poslednjih godina pasji trn dobija najiru primenu. Ulje od pasjeg trna korisi se u leenju opekotina, dekubitusa, kod radio-

204 aktivnih povreda koe, ranice grlia matarice, ira eluca, kod hroninih upalnih procesa gornjih disajnih puteva (za inhalaciju). Ovo ulje je sastavni deo preparata "olazol", koji se koristi u medicinskoj praksi kao sredstvo koje doprinosi zarastanju ranu kod opekotina, leenju inficiranih rana, a takoe kod ekcama, trofinih rana, dermatitisa. Za leenje ira eluca propisuja sa po jedna kaiica ulja od pasjeg trna 2-3 puta dnavno 30-40 minuta pre je!a. Ulje se moe dobiti u domaim uslovima. Posle izdvajanja soka praostalu masu osuiti, samleti u mlinu za kafu a zatim preliti suncokretovim uljem (1:1,5). Ostaviti da stoji tri nadalje na sobnoj temperaturu, ponekad prome-ati. Posle toga gornji, svetli dao paljivo odliti. Suncokretovo ulje upija bioloki aktivne supstance plodova pasjeg trna. Ostatke plodova (drop) posle izdvajanja soka i dobijanja ulja koristiti za pripremanja multivitamin-skog aja. U tradicionalnoj medicini listovi pasjeg trna koriste se u leenju reumatizma i kostobolje: odvar od plodova kao kompras koristi sa u leenju konih bolesti. Odvar od samena ima laksativno delovanje. U kozmetici iroku primenu imaju maske na bazi ovoga ulja. Rusina - rusa Ova biljka je korisna kod spoljnih i unutranjih bolesti. Upotrebljava se sok koji se nalazi u korenu, stabaocetu i listovima. Pripre:(recept sastavio G.F. lljin iz Kijeva) itavu biljku samleti u mlinu za meso, iscaditi iz mase sok, procaditi kroz dvostruku gazu i sipati u flaicu sa harmetikim zatvaraem. Povremeno ispustiti vazduh iz flaice. Posle 5-7 dana kada sok prevri moe sa koristiti. Sok lei nosno-grkljansku upljinu, adenoida (trei krajnik), polipe, upale gornjoviline upljine, krajnika, dasni, bradavice, uljeve, gnojne irave, gnojavice, fistule, furunkule, svrab, ekcem, gljivice, groznicu (na ustima), opekotine od vatre, para, vrelog mlaka, sunca, hemijskih supstanci. Lei hipertoniju, astmu, leukemiju, atarosklerozu, trovanja eluca hranom, grip, fibrome (benigni tumor), polipe dabalog creva, hemoroide, gastritis, guavost, kostobolju, reumatizam, ir aludano-stomanog trakta, jetru, unu kesu, bubrege, srani mii. Leenje Kone bolesti. Premazivati sokom od zdravog tkiva ka bolesnom suavaui krug. Mastitis. Premazivati pukotine bradavica 2-3 minuta da sok prodre unutar bolnog mesta.

205 Bolesti noss. grip, upale gornjoviline upljine, polipi i dr. Ukapati u nozdrvu 2-3 kapi soka, posle pet minuta kada proe "peckanje" ukapati u drugu nozdrvu leei na leima. Sok koji dospe u drelo moe se progutati. Bolne desni. Mazati sokom 2-3 puta dnevno ili uzeti sok u ustima i drati po 20-25 minuta, zatim ispljunuti. Kostobolja, reumatizam. Mazati bolna mesta i piti odvar od rusine. Grip. Ispirati usta i nosnu upljinu, piti po pola ae tinkture. enske bolesti. Sa 500ml. tinkture ispirati dva puta dnevno, ujutru i uvee. Stomane bolesti. Klistirati se zadravajui rastvor do 40 minuta. (1 aa odvarazajednu upotrebu). Hemoroid. Piti tinkturu i premazivati vorie spolja. Unutranje bolestr. eludac, jetra itd. Piti tinkturu u toku 1-2 meseca bez pauze. titna lezda. 1. Piti tinkturu po pola ae dnevno 10-15 minuta pre jela u toku dva meseca. 2.lspirati nosnu upljinu 3. Posle ispiranja sipati po dve, tri kapi u svaku nozdrvu. Obilno premazivati guu spola. Ekcem. Premazivati mesta po pet puta sa pauzom od 3-5 minuta do upijanja i piti tinkturu po 10Oml. 10-15 minuta pre jela. Trombof/eb/t.Premaz\vati mesta po pet puta sa pauzom od 3-5 minuta do upijanja i'piti tinkturu po 10Oml. 5-10 minuta pre jela. Napomena: Prilikom leenja rusinom druge lekovite biljke i lekovi se ne upotrebljava-ju. Suenje rusine: Iupati bun rusine u maju-junu prilikom cvetanja, oistiti od suvog lia, koren oprati, izrezati ga na komadie do 1/2cm, list i stablo - 1cm. Suiti na promaji natamnom mestu. Pripremanje tinkture: Sveu biljku staviti u teglu od 500g. napunivi polovinu njene zapremine, preliti vrelom vodom, zatvoriti poklopcem (kod pripremanjatinkture od osu-ene biljke napuniti 1/4 tegle). Posle hlaenja piti tri puta dnevno po 100ml. 10-15 minuta pre jela. Boja je tamna, ukus gorak. Delovanje tinkture. Javlja se normalan apetit, san, nervni sistem se umiruje. Posle upotrebe u trajanju od sedam dana napraviti pauzu dva dana. Prilikom upotrebe tinkture uzimati rendanu mrkvu - jednu supenu

kaikiu .

206 Kantarion Lekovite forme u obliku tinkture, odvara, koncentrata koriste se kao vezivno i antiseptino sredstvo kod kolitisa, dijareje, za premazivanje desni i ispiranje usta, kao profilaksa i u leenju gingivitisa. Antibakterijski preparat, 'novoimanin' indikovan je u Ieenju apcesa, flegmona, (gnojna upala), inficiranih rana, opekotina drugog i treeg stepena, ireva, mastitisa, rinitisa, faringitisa, upala gornjo-viline upljine. Hiperforin koji se nalazi u preparatu spreava rast stafilokoka. Na osnovu katehina kantariona napravljen je preparat 'neflavit' koji ima R-vitaminsku aktivnost i smanjuje propustljivost kapilara. Preparati od kanatariona otklanjaju spazam krvnih sudova, uvruju kapilare, poboljavaju vensku cirkulaciju i snabdevanje krvlju nekih unutranjih organa. Gorka supstanca koja se nalazi u kantarionu stimulie sekreciju eluca, poboljava apetit. Ova biljka je veoma popiularna u tradicionalnoj medicini. Od davnina ona se koristi za unutranju primenu kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja i protivupalno sredstvo u leenju mastitisa, anemije, hemoroida, utice, migrene, hipertonije, kalja, eludanih i plunih bolesti, a takoe kod bolesti jetre, bubrega, disajnih puteva. Kao sredstvo za spoljnu upotrebu kantarion se koristi u leenju rana, ireva, dekubitusa, alergije, osipa. Za pripremu odvara: 10g. (1,5 supena kaika) u emajliranoj posudi preliti sa 200ml. (1 aa) vrele vode i zagrevati na pari 30 minuta. Posie toga ohladiti, procediti i dodati prokuvanu vodu do 200ml. Pije se kod gore nabrojanih bolesti po 1/3 ae tri puta dnevno pola sata pre jela. Odvar se moe uvati na prohladnom mestu najvie dva dana. aj od kantariona je koristan, stalna upotreba stimulie lezde sa unutranjim luenjem, regulie rad eludano-stomanog trakta, pojaava odbrambene funkcije organizma. Leenje starijih osoba ilibarskom kiselinom Prouavano je delovanje ilibarske kiseline u spoju sa glikozom na leenje bolesnika starijeg doba od 65-80 godina. (18 osoba). Deo bolesnika bio je ambulantski, a neki su se nalazili na stacionarnom leenju od hroninih kardio-vaskulamih bolesti (koronama ateroskleroza, preleani infarkt miokarda). Bolesnici su do tada leeni opt9prihvaenim lekovima. ilibarska kiselina propisivana je po 0,3-0,5g. unutra toku 20 dana. Uz to je ponekad davan i neki analgetik. Posle dvdesetodnevnog leenja svi bolesnici su postali aktivni, mogli su da se kreu, ak i da proetaju. Svi su isticali da se dobro oseaju,da su

207 bodri, da su nestala malaksalost i nasanica, kao i naprijatan osaaj u predelu srca i lupanja srca. Objaktivno ]e konstatovano snienje pulsa (od 102-68). Arterijski pritisak u granicama 140/90-125/75mm ivinog stuba. U toku posmatranja tonovi srca su postali glasniji i jasniji. Akcenat tona na aorti je ostao i sauvao se sistolni um. to sa tie plua i organa trbune upljina nisu primaane nikakave promena. bitri9 promena - otoci, koji su postojali i ranije, nestali su bez primene diuretikih sredstava ili preparata za srce. Dalja posmatranja su pokazala da S9 konstatovano poboljanje sauvalo u naradnih 6-9 maseci. Traba istai da sa leenja ilibarskom kiselinom izvodilo kod bolesnika u stadijumu ozdravljenja posle tekih sranih obolanja. Zbog toga je sada teko dati konani zakljuak njanoj efikasnosti. Ipak, moe se konstatovati da delovanje ilibarske kiseline bolesnici lako podnose, nema nus pojava i moe sa koristiti u poliklinikim uslovima sa blagotvornim i okrepljujuim delovanjem. ilibarska kiselina ulazi u sastav nekih namirnica u ishrani. U znatnoj koliini ilibarska kiselina sa nalazi u nazrelim plodovima ogrozda i groa, u soku eerne rape, revnju i mleku. U jemu i suncokretu sadraj ilibarske kiseline iznosi 5mg. na 100g. semena, u soku earne trske - do 50mg. u 100g. suve materije, a najvie je ima u lucerki. (Iz knjiga "Terapijsko dalovanja ilibarske kiseline" pod redakcijom dr. biolokih naukaprof. M.N. Kondraova, Moskovskaoblast). U novinama "Trud" objavljen je lanak "Na putu do dugovenosti". Napisao ga je dr. J.J.pirt koji ja leio srane bolasnika. U tom lanku sa istie da ako se ilibarska kisalina uzima zajedno sa mumiom "moe iveti koliko hoe" - i da ilibarska kiselina ima vaoma vanu osobinu: ona sama nalazi u organizmu one delove kojima je ona neophodna obilazai zdrave. ilibarska kiselina (iz knjige "Tarapijsko dalovanje ilibarske kiseline" pod redakcijom dr. biolokih nauka prof. M.N. Kondraova) Primenu treba poeti od 0,5g soli ilibarske kiseline svakodnevno, ujutru posle jala. Kod subjektivnog oseanja dobrog stanja danju, uz poboljanja nonog sna i njagovog skraivanja u zoru i porad oseanja svaina, znak \e predoziranosti i dozu traba smanjiti do 0,5-0,25 od poatna, pri amu se moa uvasti drugo uzimanje danju i trea uvaa, 2-3 sata pre spavanja (mada treba nastojati da uzimanja preparata bude minimalno). asto pacijenti mogu, pratei svoje amotivno stanje, izabrati neophodni minimum preparata koji obazbeuja odravanja aktivnog stanja.

208 Veoma vano je uvo9nje dana bez uzimanja preparata (otprilike 2-3 dana uzimanja, 1-2 dana prekid). Takav nain omoguava da se dugo sauva aktivno stanje, dok kod standardnog uzimanja velike doze svakodnevno, vreme leenja ne treba produavati due od 7-9 dana. U sluaju izostanka oseaja aktivizacije dozu treba poveati prelazei na uzimanj9 dva puta dnevno, ujutru i danju po 0,7-1,5g. U takvim sluajevima nekad je potrebno spajati ilibarsku kiselinu sa drugim supstancama. Posle velikog fizikog optereenja efikasno je jednokratno uzimanje 3g. ilibarske kiseline. Poveane doze ilibarske kiseline 9fikasne su kod Iijasa koji S9 pojavio zbog prehlade, kao i kod miozita (po 1g. tri puta dnevno nekoliko dana uzastopno). Kod akutne unsuficijencije srca 9fikasno je unognje ilibarske kiseline. Doza: 30-4-mg. Na 1kg. teine unosi se infuzijom u trajanju 40-60 minuta uz strogu kontrolu ordiniraju9g lekara. Sredstvo protiv hrkanja A. Sokolova iz Novosibirska predlae sopstveno iskustvo: "U ranoj mladosti (sada mi je 60g.) takoe sam veoma patila zbog hrkanja, ali sam se izleila od njega jednostavno i zauvek pomou obing fizike vebe. Ona se sastoji u sledeem: zatvoriti usta, disati kroz nos. Zategnuti zadnji zid jezika i snano ga povui prema grlu. (Ako pri tom stavite prste na podbradak moete osetiti kako se napreu miii). Ovu vgbu ponavljati nekoliko puta dnevno, pravei 10-15 pokreta jezikom. Postepeno e slabo meko ojaati i ovek prestaje da hre". Lekovitu snagu vebe potvruje K. Pinkus iz Kujbievske oblasti. U asopisu "Zdravlje" dr. Fjodorov predlae da se radi ova veba: "izgovarati zvuk T napreui pri tom miie drela, mekog i vrata. Vebu raditi ujutru i uvee ponavljajui 20-25 puta. Posle mesec dana hrkanje e skoro sasvim prestati. Kao to vidite lii na uputstva Sokolove. Probajte !. U svakom sluaju nee nakoditi. T. Kaeljeva iz Novosibirska pie: "Hrkanje - to je duboko nekontrolisano disanje nou. Mnogi su uli za metodu dr. K.P. Butejko. Ona se satoji u voljnom likvidiranju dubokog disanja. Ovotn metodom moe se leiti i hrkanje. U Novosibirsku ima uenikadr. Butejko koji su usvojili ovu metodu i mnogimapomau. Znai, sredstvo postoji, sutina je u tome da postoji elja da se ono usvoji i iri iskustvo. V. Dmitrijev, profesor MATI razradio je svoju metodu borbe sa hrkanjem: on koristi magnetofon sa maksimalnim pojaanjem zvuka, stavlja na jastuk pored hrkaa mikrofon i im usnuli ovek pone da hre njegovo hrkanje se toliko pojaa da se on sam istog momenta budi.

209 Naravno, ova metoda lii na izvesnu alu tomg kako je 1 protiv kalja propisao laksativ: bolesnik se posle toga uasno bojao da S9 nakalje i brzo S9 izleio. Aii, ako emo ozbiljno, smatra dr. Dmitrijev, industrija bi mogla proizvesti jednostavan i jeftin aparat koji bi bio zasnovan na ovoj metodi. J. Borukov, asitent katedre za dgje bolesti na medicinskom institutu uveren jg da se hrkanje u toku sna javlja kod Ijudi koji pate makar i od minimalng srane insuficijencije i da J9 to povod za ozbiljno ispitivanje i leenje. Sire Sve moj9 tvrdnjg u objavljenim publikacijama u vgzi sa tenim delovarpm sireta na organizam odnosio S9 samo na belo dgstilovano sire i vinsko sore kod kojih S9 kao razara uglavnom pojavljuje siretna kiselina. Ipak, sir9 dobijgno od celih jabuka sadri JABUNU KISELINU ngophodnu za probavni procgs. Obino se upotrebljavaju dve vrste sirgta. Belo destilovano sire brzo razara crvena krvna zrnca izazivajui anem-iju. Ono takoe izaziva poremgaje probavnih procesa usporavajui ih i ometajui pravilnu apsorpciju hrane. Ovo sire j9 produkt vrenja kiseline u alkoholnim tenostima, kao to je vino, i u sladnim rastvorima. Ona su poznata kao vinsko sire i kao sladno sire. 1 destilovano sire ima iroku primgnu kod nas. Sir9 dobijeno od jabuka sadri jabunu kislinu, koja je prirodni, organski deo jabuka koji poboljava procese mgtabolizma. Sirg dobijeno kao rezultat vrenja vina sadri proseno od 3-9% siretne kiseline i obino, malo vinske kiseline. Poznato je da je siretna kiselina od uzroka koji izaziva cirozu J9tr9, ir, kolitis i tsl. Jabukovo sire sadri jabukovu kiselinu, koja j9, ustvari konstruktivna kiselina koja se spaja sa baznim elementima i min9ralnim supstancama u organizmu. Ona stvara energiju koja se odlae u organizmu u obliku glikogena (polisaharida), za dalje korignje. Uzimanje jabukovog sireta u umgrenim koliinama izuzgtno j9 korisno za starije osobe. Jabukovo sire pojaava zgruavanje krvi, uspostavlja normalan menstrualni ciklus, normalizuje krvne sudove, a takoe doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrna. Najvredniji kvalitet ovog sireta je visok sadraj kalijuma, neophodnog za stvaranjg 9nergije, a tako9 i za spokojan nervni sistem Jabukovo sire treba proizvoditi od itavih jabuka, ukljuujui i koru. Nanoenje jabukovog sireta na kou pomae kod mnogih bolesti, kao i kod uklanjanja pega sa koe.

210 U kotskoj se ovo sire koristi kod proirenih vena premazivanjem oteenih mesta po itavoj duini, ujutru i uvee i istovremeno pijui svakodnevno 2-3 ae vode u koju su doda po 2 kafene kaike jabukovog sireta. Kod obnavljanja krvi (svakih 28 dana) veoma je efikasno jabukovo sire dobrog kvaliteta. Omleku Sem materinskog najkorisnije je kozje mleko za sva ivotna doba. Ne treba ga ni u kom sluaju zagrevati vie od 47C jer ve na 54C unitavaju se enzimi. Iz tog raloga ne treba koristiti pasterizovano mleko. Sirovo kozje mleko je najistija namirnica, dok je kravlje retko isto. Dokazano je da kravlje mleko stvara mnogo sluzi, dok ga kozje uopte ne stvara. Koza je, verovatno, najistija domaa ivotinja. Njeni organi luenja su bliski idealnim, to je i uzrok njene drueljubive prirode. Ona ne boluje od tuberkuloze, bruceloze i drugih bolesti od kojih boluju krave. Kozje mleko sadri vie albumina, niacina, tiamina nego bilo koja druga hrana. Kozje mleko je izuzetno efikasno kod deje dijareje, to se objanjava visokim sadrajem niacina. Angina pektoris i neke srane bolesti Kurenov P.M. Pismo pametnog oveka iji sadraj treba da zapamte milioni Ijudi. Predgovor pismu. Meu stotine hiljada ruskih emigranata koji pate od angine pektoris i drugih sranih oboljenja, koji koriste nitroglicerin, naao se jedan ovek koji je pokazao pogrenost korienja nitroglicerina i koji preporuuje stari, ali veno novi nain leenja preparatima od lekovitih biljaka. "itavog ivota bio sam gimnastiar, sportista i kao taRav ovladao stoprocentnim zdravljem. Pre tri godine, iznenada me je napala angina pektoris, satako neljudskim bolom, da sam bio kao paralisan, plaio sam se da se pokrenem ! Lekari su me uveravali da je to neizleivo i savetovali da napustim posao, napustim sve aktivnosti I... da ivim sa nitrogiicerinom ! Nisam poverovao u to, obratio sam se biljkama, naao sam beli glog i poeo da pijem tinkturu od njega tri ae dnevno. Posle polugodinjeg postepenog poboljanja potpuno sam zaboravio na nitroglicerin i sada sam zdrav, skoro kao i pre i sa svoje 73 godine radim u fabrici punih 8 sati dnevno, a uvee sam zauzet drutvenim radom.

211 Vozim automobil, po 100 milja dnevno bez zaustavljanja i slobodno se penjem stepenicama. Sada znate zato mi je potreban beli glog, a ipurak tni je potreban kao vitamin 'C', kao zain glogu da bi bio prijatniji za pie. Tinkturu od gloga pripremam na sledei nain: stavljam u lonac 7 punih, sa "vrkom" supenih kaika plodova, prelivam sa sedam aa vrele vode, stavim lonac na azbestni ili drugi podmeta koji ne provodi toplotu, dobro ga umotam i ostavim 20-24 sata. Zatim procedim sadraj, iscedim nabubrele plodove i ostavljam sok u hladnjak. Pijem po jednu au tri puta dnevno u toku jela. Kad sam poeo da se leim biljkama koristio sam glog i sranik u jednakoj koliini prema teini, a od pre est meseci koristim samo glog i ne vidim veliku razliku. Pored ostalog hou da vam kaem da se u Nemakoj tinktura od gloga na alkoholu smatra za jedini prirodni !ek protiv angine pektoris. Za mene ga nabavljaju poznanici i ja koristim trinkturu na putu, kada je nemogue pripremiti odvar ili nositi sa sobom flau sa ovom tenou. U mojim godinama vitamin 'C' je neophodan, i naravno, mogu jednostavno da kupim teblete, ali ja sam poklonik prirodnih sredstava i zato prednost dajem glogu sa ipurakom, a i piti je prijatnije. Nitroglicerin samo umiruje a biljke lee. Kod prvih simptoma lupanja srca (pre napada) treba jDrei na leenje glogom ili glogom sa sranikom u jednakoj proporciji. "Cuvati se - jeste najbolje leenje" - kae mudrost Istoka. Sa nitroglicerinom posle prvog napada ubrzo se deava drugi, a esto i trei. Kod leenja biljkama (ako je ono zapoeto pre napada) tog prvog napada nema dugo godina. Ako je leenje zapoeto posle prvog napada, onda se drugi odlae za mnogo godina. ZAPAMTITE i NE ZABORAVLJAJTE da uz nitroglicerin lekari preporuuju odricanje od bilo kakave fizike aktivnosti, a kod leenja biljkama ovek od 70-75g. moe se baviti fizikim radom 8 i vie sati dnevno bez ikakvog lupanja srca. Napomena. Kapi gloga na alkoholu nositi uvek sa sobom, kao i flaicu sa vodom. Kod bilo kakvog iznenadnog pogoranja stanja srca sipajte u aicu vodu i dodajte 20 kapi tinkture. Detoksikacija Prvi korak ka ozdravljenju organizma jeste njegova apsolutna istoa. Biio kakavo sakupljanje ili zadravanje nezdravih supstanci ili otpada usporava proces ozdravljenja. Organi luenja su plua, pore koe, bubrezi i creva. Znojenje - to je delovanje znojnih lezda koje izbacuju tetne za organizam supstance i toksine.

212 Bubrezi izbacuju iz jetre krajnje produkte hrane i razmene materija u organizmu. Creva izbacuju ne samo otpatke hrane nego i otpatke organizma u obliku iskorienih elija i tkiva, koje se javljaju kao rezulat naih fizikih i umnih aktivnosti. Jedna od prvih i brzih metoda ienja, posebno za odrasle je sledea: PANJA: ne primenjivati ovu metodu detoksikacije kod apendicitisa ili, , sklonosti ka njemu. U tom sluaju izvedite klistirtri puta u toku nedelje. Ujutru, nate, popiti au rastvora gorke soli (1 supena kaika na au vode). Cilj je - ne oslobaanje creva, nego izvlaenje iz svih delova organizma postojeih toksina i otpada preko creva. Ovaj rastvor deluje na limfu i na otpad isto kao to magnet privlai ekser i gvozdene opiljke. Koliina neistoe koja se izbacuje moe iznositi 3-4 litra i vie. dovodi do dehidriranja organizma, to je potrebno nadoknaditi. Popiti dva litra soka od agruma razblaenog sa dva litra vode radi bre apsorpcije u organizmu. Ovakva smesa daje baznu reakciju u organizmu. Sok treba poeti piti pola sata posle uzimanja rastvora gorke soli i nastavljati svakih 20-30 minuta dok se popiju sva 4 litra. itav dan nita ne jesti, ali ako uvee glad postane nepodnoljiva moe se pojesti malo pomorandi ili grejpfruta ili popiti malo soka od celera. Pre spavanja uraditi klistir sa dva litra malo tople vode kojoj dodat sok od 1-2 limuna. Cilj klistira je da se otklone iz prevoja debelog i tankog creva otpaci kojitamomogu ostati. Ovakav proces detoksikacije treba izvesti tri dana uzastopce, rezultat iz organizma se izbaci 12 litara tenosti toksine limfe koja se nadoknadi istom koliinom alakalne tenosti. etvrtog i sledeih dana treba piti sokove od povra i jesti voe samo u sirovom obliku. U sluaju malaksalosti ne treba se paliti Priroda e iskoristiti energiju organizma za njegovo ienje i ubrzo posle toga dobiete veliku energiju i ilost. Gladovanje Gladovati 12 dana, esto piti vodu, a posle toga sledea ishrana: Prvidarr. piti sokove (od groa i pomorande) - 500g. dnevno. Prvog dana sok razblaiti popola sa prokuvanom, rashlaenom vodom. Piti u malim koliinama po 1-2 kaiice u kratkim vremenskim intervalima (u poetku svakih 5-10 minuta), postepeno koliinu soka i intervale poveavati. Drugidan: \ Piti nerazblaene sokove u koliini od 1 litra svaka dva sata.

213 Treidarr. 1 litar kefira i 500g. jabuka (jabuke oiene i izrendane) u smesi sa kefirom u obliku kaice. Bolesni uzimaju pet puta dnevno svaka tri sata (9, 12,15,18,21). etvrtidarr. Uz navedenu hranu dodati rendanu mrkvu 250g. Mrkva se uzima zajedno sa rendanim jabukama i kgfirom; 100g. jabuka, 50g. mrkve. 200g. kefira - pet puta. Petidarr. Jabuke, kefir, mrkva - za jednokratnu primenu daju se u koliini 100g. 10Og. 300g. U ovo se moe dodati med - jedna kaiica i 1 -2 oraha. Ovakva smesa se uzima pet puta dngvno. Sem ovoga u 12h dodaje se 150g. salate u iji sastav ulazi: krompir - 250g., kuvana cvgkla - 80g., sirova mrkva -10Og., svei kupus - 50g. estidarr. Ishrana od 4 obroka (9, 13, 17, 21). Svaki obrok poinje sa smesom: 150g. mrkve, 10Og. jabuka, 300g. kefira, 1 -2 kaiice mgda, 1 -2 oraha. U 9h dodaje S9 gore navedena salata - 200g. i hleb 100g. Sedmidarr. U jelovnik iz prethodnog dana u 9h. dodajg se kaa od heljde ili ovsa na mleku u koliini od 200g., poluretka, bez soli. U 9h i 21 h dodaje se obran sir 150g. i koliina hleba za obrok -10Og. Osmidan: Obroci su isti kao i prethodni dan. Devetidarr. Navedenoj ishrani dodaju se supe od povra i pire od krompira, oba jela bgz soli. Od 12-og dana uz ishranu prethodnih dana dodaje se 30g. maslaca i so. SAVETI DR. HAKSLIJA Trepitg 9e kada gledate film u bioskopu ili Tv program Prvi zakon vida glasi: "Kada S9 pokree ono vidi". Niko ne moe gledati film ili televizijski program ako se oi pri tom pokreu. Na taj nain i odlazak u bioskop i gledanje TV programa mogu biti vgoma korisni za oi ako gledatg pravilno. i vie od toga, u oba sluaja mogue j9, ak, popraviti svoj vid. Dr. Haksli navodi veoma korisne savete. Analizirajte kako sedite i na kolikom rastojanju od televizora. Treba sedeti pravo ne naginjui glavu ievo ili desno. to se tie rastojanja sve zavisi od rasporeda nametaja u prostoriji. Ako je mesto za sgdenje daleko od televizora onda ovek sedi tamo, mada rastojanje od ekrana otuda ne

214 odgovara onom optimalnom koje je za njega karakteristino. Uostalom, to rastojanje moe odrediti lekar. Deci je dozvoljeno da sede na bilo kom rastojanju esto se oni nalaze na podu gledajui u TV ekran i boravei u najneudobnijim pozama po nekoliko sati. Uz to nekoj deci se dozvoljava da gledaju TV program i da se bave uenjem - istovremeno. U tom sluaju treba uzeti u obzir da se ovekov mozak moe u odreenom momentu skoncentrisati na rad samo jednog zadatka. Pokuaj da se skoncentrie na rad domaeg zadatka i istovremeno praenje TV emisije - jedno je od najloijih umnih optereenja i moe izazvati premor oiju. Za dobar vid neophodan je vazduh; oi moraju da dobijaju kiseonik, zato se pobrinite za provetravanje, posebno zimi kada je ukljueno grejanja i prostorije postaju hrmetiki zatvorene. Evo nekoliko pravila kojih se treba pridravati prilikom gledanja filma ili TV emisija. Sedite obavezno na rastojanju koje odgovara vaem tipu vida. Ne naginjite i ne zabacujte glavu. Gledajte u ekran pravo, esto trepite. Ne treba gledati u jednu taku, neka oi "putuju" po itavom ekranu. Istovremeno, dok se radnja na ekranu otee ili u pauzama, blago zatvorite oi, odmorite nerve mrenjae. Za one kojima je potrebno jaanje vida film i televizor mogu postati dobri pomonici. Za kratkovide: skinite naoare i zatvorite dlanovima oi. Za oi je veoma tetno kada skinete naoare i odmah, ne dajui im da se priviknu na promenu intezivno ih napreete. Sedite blizu ekrana tako da moete da vidite ta se deava, ne sasvim jasno, ali dovoljno da moete da pratite radnju. Ne trudite se da vidite jasnu sliku, jednostavno gledajte, diite duboko, gledajte itav ekran i ubrzo ete osetiti poboljanje. Sedite na istom rastojanju od ekrana i menjajte ga tek kada nastupi realno poboljanje. U tom sluaju malo poveajte rastojanje. Jedan od mojih kratkovidih pacijenata, pie Haksli, poeo je da sedi u prvom redu, a posle nekoliko meseci sedeo je u poslednjem redu bioskopa. Za dalekovide: skinite naoare i odredite gde vam je udobnije da gledate ekran. esto oni koji pate od dalekovidosti otkrivaju da im naoari "skrauju" vid ak i na rastojanju. Ovi Ijudi moraju popravljati svoj vid kako na malom rastojanju tako i na dalekom. U tom sluaju sedite u poetku blizu ekrana, zatim se odmaknite i naite za vas udobno mesto na rastojanju od ekrana. Ako gledanje u daljinu nije oteano, sedite to je mogue dalje i postepeno se primiite ekranu prema potrebi poboljanja vida. Obratite panju na sva pravila uspostavljanju dobrog vida: treptanje, prenoenje pogleda, disanje, kratkotrajno pokrivanje oiju radi oputanja

215 napregnutih onih miia i kapaka i periodino u - tamu radi odmaranje nerava mrenjae. Prirodni poroaj, detaljan opis onoga taje radila Dijana Valestr toku trudnoe " je bilo u junu, bila sam u drugom stanju i trebalo je da rodim moje prvo dete u dobu od 30 godina. Jednog divnog dana salate od povra koje sam tako volela, uinile su mi se neukusne, kao od drveta i ja sam prela na sasvim drugaiju ishranu i to: u toku 1-og, 2-og i 3-eg meseca trudnoe nita nisam mogla da jedem sem grejpfruta i lenika tri puta dnevno;- u toku 4-og, 5-og, 6-og meseca sem grejpfruta jela sam i drugo voe, ljive, kruke, jabuke, jagode odgajene bez vetakog ubriva. aj od malina je veoma koristan u trudnoi i zato smo nasuili puno njenih listova. itavu zimu pila sam tinkturu od listova maline sa medom i 50g. soka od mrkve, svakodnevno. Ako je dolazilo do zadravanja mokrae jelasam ananas. Oseala sam se dobro. Lekaru sam se obratila tek u 6-om mesecu. Doktor me pregledao i zaudili su ga jaki otkucaji srca mog dteteta, kao i to to nisam imala suvinu teinu. On je verovao u prirodni poroaj i bio je zadovoljan mojom prirodnom ishranom. etala sam svakodnevno, radila vebe za prirodan poroaj, obavljala kune poslove. I na kraju, moje dete je uskoilo u ovaj svet sa prodornim krikom, glava mu je bila prekrivena gustom kosom. Divna boja njegove koe bila je predmet razgovora medicinskog osoblja. Na opte zaprepaenje lekara bila sam spremna da dojim dete. U poetku je mleko Ilo polako, ali ubrzo se pojavilo obilno, masno mleko. U bolnici sam molila da mi daju samo sirovu hranu. Mu i sestra donosili su mi svakodnevno 1 litar soka od mrkve i kesicu oraha kao dodatak mojoj jednostavnoj ishrani. Suvo voe koje mi je doneto proglaeno je kao opasno za moje dete jer e dobiti dijareju. Ali, ja sam ga koristila u toku 9 meseci. 60% hrane koju sam upotrebljavala bilo je voe i povre. Stomak mog deteta nije radio. Petog dana posle roenja pojavila se prva, mala, normalna stolica bez ikakve opstipacije ili dijareje! Zato su stolice bile tako retke ? Tajna je otkrivena kasnije. Pokazalo se da je hranu koju je uzimao potpuno asimilovao i da u tome nema nita neobino. Retke stolice nastavile su se dotle dok sam ga dojila i dobro je usvajao majino mleko. U 6-om mesecu dala sam mu sok od mrkve, bananu i avokado. Posle toga stolica je postala redovna. Do navretka prve godine dete je, sem majinog mleka, jelo voe i ubrzo je po svom ukusu poeo da bira i jede svee voe prema sezoni.

216 Veina mojih prijatelja kljukali su decu kaicama, davali su im pasterizovano mleko. Usled toga deca nisu bila u stanju da svare skrob, neprestano su prehlaivala i bila bolesna. Moje dete ima tri goding; njegova hrana sastoji se od svegg i sugnog voa, sirovog povra i njggovih sokova, oraha, m9da, semenki. On jg dobro i umno i fiziki razvijgn, pun ]e 9ngrgije i vgoma radoznao. RECEPTI ZA LEENJE RAZNIH BOLESTI LEKOVITIM BILJKAMA i NARODNIM NAINIMA Apcesi 1. Aloja (sok odaloje) Spolja se sok koristi za Ie9nje opgkotina, trofinih rana, gnojnih rana, osteomijelitisa sa otvorenim gnojnim aritem, apcesa, flegmona i drugih gnojnih obolenja (kao kompres i natapanje rana i otgenih delova koe) Cir9vi i gnojn9 rane se brzo oist9, povrina rane S9 epitelizuje. Odrezati donje listove biljke, d9taljno oprati prokuvanom vodom, izrezati na sitne komadie veliine 0,2-0,3mm, uviti u gazu i iscediti. 2. ivovlak - bokvica Svei isitnjeni listovi koriste S9 spolja za zaustavljanjg krvarenja iz rana, kod apc9sa, furunkula, opekotina, rana koje dugo ne zarastaju ili ireva. 3. Glaviastiluk Za ubrzavanje sazrevanja apcesa koristi se kaica od luka sa mlekom ili kaica od pgenog luka koja sg stavlja na apces. Avitaminoza i skorbut 1. ipurak, plodovi-1 sup9na kaika na J9dnu au vrele vode. Kuvati 10 minuta u zatvorenoj posudi. Ostaviti da stoji najmanje 12 sati, proc9diti. Piti po pola a9 2-3 puta dngvno jela. Za poboljanj9 ukusa dodati m9d ili eer. 2. Limun. Sok od liimuna piti sa vodom i ispirati usta kod skorbuta. U toku botesti jesti limun izrezan na krike sa malo eera. Takoe, uzimati (pomorande, mandarine, grejpfrut).

217 3. Glaviastiluk. U toku skorbuta veoma je korisno jesti luk i zelena pera luka. je korisno jesti luk u hrani jer sadri veliku koliinu askorbinske kiseline (vitamin 'C'). 4. Kupus glaviasti i druge sorte kupusa. Kod skorbuta jesti bilo koju vrstu kupusa, kako u sveem obliku, tako i kiseo. Posebno je korisna salata od sveeg kupusa jer sadri veliku koliinu vitamina 'C'. 5. Beli luk. Jesti beli luk u svim oblicima sa hranom i posebno sa hlebom. 6. Omorika, bor, belajela, kedar, ari. Odvari od iglica piju se i ispraju se usta kod skorbuta. Od etine sa eerom kuva se slatko i sa njim pije aj protiv skorbuta. 4 ae etine preliti sa tri ae ohlaene prokuvane vode, zakiseliti sa dve kaiice razblaene solne kiseline. Ostaviti tri dana na tamnom mestu, procediti. Piti kao vitaminsku tinkturu po pola ae dva puta dnevno. 7. ribizla. Kod skorbuta koristiti plodove crne ribizle. U prolee narezati mlade granice crne ribizle, sitno ih izrezati i napraviti od njih odvar kuvajui 7-10 minuta u vodi, a zatim ga piti kao aj. 8. Oskorua crvena - jarebika, plodovi. Jesti plodove crvene oskorue. Kad sazru jednu supenu kaiku plodova na jednu au vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 4 sata, procediti i piti po pola ae 2-3 puta dnevno. 9. Jaglika. Svei listovi i cvetovi koriste se u obliku salate kod avitaminoze (nedostatka vitamina 'A' i 'C'). Jedna supena kaika suvih listova na jednu au vrele vode. Ostaviti da stoji 30 minuta dobro uvijeno, procediti i piti po 1/3 ae tri puta dnevno. 10. Jasika (kora, pupoljci). Jedna supena kaika sa "vrkom" pupoljaka ili kore od jasike na 500g. vrele vode. Kuvati 10-15 minuta, zatim dobro pokriti i ostaviti da odstoji tri sata. Piti kao aj po jednu au tri puta dnevno zaslaeno medo. Tinkturu od pupoljaka na alkoholu piti po 20-40 kapi tri putadnevno. 11. Crvena borovnica. Vitaminski aj: plodovi borovnice - dva dela, list koprive - tri dela, plodovi ipuraka tri dela. Isitnjenu sirovinu dobro izmeati, 4 kaiice od te smese preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 3-4 sata, procediti i piti po jednu au 2-3 puta dnevno.

218 12. ibikovina. Vitaminski aj od plodova jaa organizam i deluje umirujue. Jednu supenu kaiku plodova preliti aom vrele vode, ostaviti 12 sata da odstoji, procediti. Piti po pola ae dnevno. 13. Jagoda umska. List - kao vitaminsko sredstvo u obliku aja pripremati na sledei nain: jednu supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode u porcelanskoj ili staklenoj posudi, ostaviti 10-15 minuta, procediti i piti kao aj. 14. ribizla. U medicinskoj praksi plodovi od crne ribizle se upotrebIjavaju kao vitaminsko sredstvo. Osueni plodovi ribizle ulaze u sastav vitaminskih meavina: a) plodovi crne ribizle i plodovi ipuraka u jednakom odnosu - 2 kaiice ove meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti jedan sat da odstoji procediti, dodati eer po ukusu i piti po pola ae 3-4 puta dnevno. b) plodovi crne ribizle -1 deo, list koprive - dva dela, plodovi ipuraka tri dela. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti jedan sat da odstoji procediti, dodati eer po ukusu i piti po pola ae 3-4 puta dnevno. c) veoma je popularna crna ribizla sa eerom. Tako se dugo vremena sauvaju vitamini - na jedan kilogram plodova 1,5kg. eera. 15. meavina: ipurak. Plodovi ipuraka ulaze u sastav raznih vitaminskih

a) plodovi ipuraka, plodovi crne ribizle u jednakom odnosu. Jednu supenu kaiku isitnjenih plodova prelirti sa dve ae vreie vode, ostaviti jedan sat, procediti, dodati eer. Piti po pola ae ovakvog vitaminskog aja 3-4 puta dnevno. b) plodovi ipuraka i plodovi jarebike u jednakom odnosu - dve kaiice ove smese preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti jedan sat da odstoji procediti, dodati eer po ukusu i piti po pola ae 3-4 puta dnevno. Vitaminske meavine -Meavina No 1 \Q.PIodovi ipuraka-1 deo Plodovi ribizle 1 - deo. -Meavina No 2 17. Plodoviipuraka -1 deo Plodovi ibikovine-1 deo -Meavina No 3 18. Plodoviipuraka-1 deo

219 Plodovi crvene borovnice -1 d90 -Meavina No 4 19. Plodoviipuraka-1 deo Plodovi crvene borovnice -1 d90 -MeavinaNo5 20. Z./sf koprive - 3 Plodovi jarebike- 7 delova -Meavina No6 21. Plodoviipuraka -1 deo P\odov\ jarebike -1 d90 Meavine pripremati nastedei nain: J9dnu supenu kaiku rrreavine na j9dnu au vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti pokrivgno i uvijeno da odstoji 4 sata. Piti po pola ag 2-3 puta dnevno. Adenom prostate 1. Vilina metla (paroga) - po 2-3 kaiic9 sirovine na 200ml vrele vod9, kuvati pet minuta. Prilikom pripremanja ekstrakta od korenja kuvati 10 minuta jednu sup9nu kaiku isitnjenog korenja. Ekstrakt pripremnjgn na ovaj nain piti svaka 4 sata po jednu aicu za vino. 2. Sladi - 1 supenu kaiku isitnjenog korena preliti sa 500ml vod9 i kuvati 10 minuta. Posle hlagnja procediti i piti po aicu svakog jela. 3. Ljeskovina- lenik (Corylus avellana) - jednu supenu kaiku isitnjenih osuenih listova ili kore preliti aom vrele vode. Piti po 1-2 kaike nekoliko puta dn9vno. 4. iak- 1 supenu kaiku isitnjenog korenja kuvati 10 minuta u 500ml. vod9, procediti i piti po jgdnu aicu 4 puta pre jela. Alergija Alergija na prainu i na prainu od papira. LGorica - 5 supenih ravnih kaika, kantarion - 4 supeng kaikg, maslaak (koren) - 3 sup9ne kaike, preslica - 2 supene kaike, kukuruzna svila -1 supena kaika, ipurak - plodovi isitnjeni - 4 supeng kaike. ipurak i koren maslaka samleti na maini za m9so. M9avinu dobro izmeati. J9dnu supenu kaiku ove meaving sipati u emajliranu posudu i preliti sa 1,5 aom hladne vod9 uvee i ostaviti preko noi.

220 Ujutru staviti da se kuva, ali ne dopustiti da provri, skloniti, dobro umotati i ostaviti 4 sata da odstoji, zatim procediti.Popiti sadrinu jedne ae u toku dana, tj. piti po 1/3 ae tri puta pre jela. uvati u friideru. Alergija e poeti da prolazi. U poetku e biti tvrde otrkline u nosu, zatim na podbratku, na rukama, na gornjem delu nogu sa jakim svrabom. Premazivati te delove tela anestezirajuom tenou. Posle mesec dana poinje ozdravljenje. Treba se leiti 6 meseci i ne uzimati alkohol. Ova meavina je dobra i za decu kada kod njih alergija kao da odlazi unutra i ona postaju preosetljiva. Ovakva alergija se deava zbog poremeaja u razmeni materija zbog nepravilne ishrane. 2. Kopriva (mrtva^ - cvetovi - jednu supenu kaiku cvetova suvih ili sveih na jednu au vrele vode. Ostaviti da odstoji dobro pokrivena posuda pola sata, procediti. Piti po pola ae 4-5 puta dnevno ili po jednu au tri puta dnevno, toplo. Koristi se kod alergijskog osipa, koprivnjae, furunkuloze, ekcema, krofula kao dobro sredstvo za ienje krvi. 3. Vodena lea (soivica). Alkoholna tinktura. 1 kaiicu svee dobro oprane trave na 50ml 40% alkohola. Ostaviti da odstoji 7 dana, procediti. Piti po 15-20 kapi u 1/4 ae vode tri puta dnevno. Suvu vodenu leu isitniti u prah i pomeati ga sa medom u jednakom dnosu, uzimati po 1 -2g. dva, tri puta dnevno. Koristi se kod vitiliga, kao desenzibilno sredstvo kod alergijskih bolesti, kod koprivnjae, anginoneurotskih otoka (otoci nervnog porekla). 4. Celer. Iscediti sok iz sveeg korena. Piti po 1-2 kaiice tri puta dnevno pola sata pre jela. Moe se uzimati u tinktura: dve supene kaike isitnjenog korena ostaviti da odstoji dva sata u ai hladne vode, procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno pre jela. Celer (sok i tinktura) koriste se kod bolesti bubrega, kostobolje, alergijske koprivnjae, dermatitisa, kao diuretik i blagi laksativ. Angina 1. Kamilica -1 deo, eukaliptus -1 deo, neven - cvetovi -1 deo. Sve isitniti i dobro izmeati. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa 1,5 aom vrele vode, kuvati dva minuta, ostaviti dobro uvijeno da odstoji pola sata, procediti. Ispirati dva puta dnevno, ujutru i uvee. Ispiranje poeti sa 26C postepeno smanjujui po jedan stepen. Zatim jedan mesec ispirati pri temperaturi 15-16C. Na taj nain otklanja se upala i istovremeno kali grlo.

221 2. Crvena cvekla. Izrenadati na sitnoj trenici cveklu i iscediti au soka. U sok dodati jednu supenu kaiku sireta (ali ne siretnu kiselnu). Ovim rastvorom ispirati grlo 5-6 puta dnevno a moe se i progutati po jedan gutljaj. 3. U staklenu flau od 0,51. narezati list od aloje do polovine i ncsuti eerom, povezati grli gazom. Ostaviti da odstojji tri dana, zatim doliti 40% alkohol i ostaviti opet tri dana. Posle toga procediti i iscediti lie. Dobija se slatko-gorak liker. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno pre jela. Deca uzimaju po jednu kaiicu tri puta denevno pre jela. Piti do poptpunog ozdravljenja. Koristi se kod angine, upale grla i bolesti plua. 4. Iirot, koren. Svakodnevno vakati koren iirota 5-6 puta dnevno po jedno malo pare. Svaki put drati u ustima vaui po 15- 20 minuta. Posle pola godine do godinu dana ovakvog uzimanja korena od iirota, ovek e se u potpunosti osloboditi od angine. 5. Anis. a) Jednu kaiicu plodova preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti. Piti po 1/4 ae 3- 4 puta dnevno pola sata pre jela. Plodovi od anisa ulaze u sastav razliitih meavina. b) Plodovi anisa - jedan deo, list podbjela - jedan deo, cvetovi divljeg ika - jedan deo, cvetovi timijana - dva dela, koren belog sleza - dva dela, koren sladia - pet delova. Jednu supenu kaiku ove meavine preliti sa aom hladne vode, ostaviti dva sata da odstoji a zatim kuvati 5-6 minuta na tihoj vatri. Kada se ohiadi procediti i piti po 1/4 ae toplog odvara 4 puta dnevno kod kalja, upale dunika i bronhitisa. 6. Zova. Odvarom od cvetova zove ispirati grlo kod angine, kalja i upale usne upljine. 3-4 supene kaike cvetova preliti aom vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Ovim odvarom ispirati usta kod gore navedenih bolesti. 7. Luk. Svei sok od luka upotrebljava se kod angine po jedna kaiica 34putadnevno. 8. Crna borovnica. Gust odvar od plodova koristi se za ispiranje usta kod angine, za premazivanje opekotina, osipa na koi i nekroznih ireva. Sto grama suvih plodova preliti sa pola litra vode, kuvati dok se koliina vode ne smanji na 1/3 litra.

222 9. alfija. a) Kod upale krajnika sluzokoe usne upljine i desni tinktura od listova koristi se za ispiranje. etiri kaiice isitnjenih listova preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. a) List od alfije ulazi u sastav raznih meavina: list od alfije - tri dela, cvet kamilice - tri dela. Kaiicu meavine preliti aom vrele vode, ostaviti pola sata, procediti. Ispirati grlo kod laringitisa 5 -6 puta dnevno. 10. Dan-i-no. Ovo je odlino sredstvo kod angine, gripa, upale sluzokoe usta i gornjih disajnih puteva. Koristi se u obliku alkoholne tinkuture. Tinktura na alkoholu se sprema na sledei nain: 25g. cvetova na 100ml alkohola. Piti po 20 - 30 kapi tinkture 3 puta dnevno pre jela. Ispiranje -10ml tinkture na au tople vode. Ispirati posle jela i uvee pre spavanja. 11. Limun. Kod angine dobro pomae vakanje sveeg limuna. Posle toga jedan sat ne jesti nita, da bi se omoguilo etarskim uljima i limunskoj kiselini da deluje na upalu sluzokoe grla. Ovu proceduru ponavljati svaka tri sata. 12. Alkohol - 100ml, mentol - 2,5g, novokain -1,5g., anestezin 4,5g. Prednji deo vrata premazivati ovom smesom dva puta dnevno. Poeljno je uviti vrat maramom ili alom. Smese za ispiranje grla. a) Eukaliptus (list) - dva dela, lan (seme) - jedan deo, kamilica (cvetovi) dva dela, lipa (cvet) - dva dela. b) Majoran - jedan deo, kamilica (cvet) - dva dela, alfija - jedan deo, metvica (koren, list, cvet) - dva dela. c) Zova crna (cvet) - jedan deo, alfija - jedan deo, beli slez (koren, list, cvet) - jedan deo, orlov nokat (cvet) - 0,5 dela. d) Kantarion (stabaoce, cvet) - dva dela, lan (seme) - jedan deo, neven dva dela, kamilica - dva dela. Komponente bilo koje od ovih meavina isitniti, jednu supenu kaiku meavine preliti sa 200ml vrele vode u porcelanskoj posudi, pokriti i ostaviti pola sata da odstoji. Procediti i ispirati grlo toplom tinkturom 4- 5 puta dnevno. Pri kraju ispiranja polako gutati nekoliko gutljaja.

223 Difterija iarlah Ispirati grlo 30% rastvorom limunske kiseline. U toku ispiranja potrebno je zabaciti glavu unazad i izdisati vazduh tako da rastvor krklja u ustima. Ispiranje izvoditi svaki sat u toku dana. Ovaj rastvor izuzetno pomae kod 'aznih obolenja grla ako su ona u poetnoj fazi. U sluaju kada nema ovog rastvora mogu se uzeti dve, tri krike limuna prethodno oiene od kore. Uzimati ih jednu po jednu i drati u ustima nastojei da se nalaze to blie grlu, isisivati sok iz njih, a zatim ih gutati. Ovu proceduru ponavlajti sve dotle dok bolesnik oseti olakanje. Limun je efikasan na samom poetku bolesti, ali ako je bolest ve uzela maha on je bezkoristan i treba prei na limunsku kiselinu. Artritis 1. Cvetovi zove, list koprive, koren peruna, kora vrbe - sve u jednakim koiiinama. Jednu supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Piti po dve ae dnevno ovog odvara kod artritisa razliitog porekla. 2. Vinja (plodovi). U narodnoj medicini plodovi vinje sa mlekom upotrebljavaju se kod upale zglobova - artritisa. 3. Jednu supenu kaiku ptije trave preliti aom vrele vode. Umotati i ostaviti da odstoji 4 sata, procediti. Piti po 1/4 ae etiri puta dnevno pre jela kod kostobolje i artritisa. 4. Kilavica (lat. Hemiaria). Tri kaiice svee trave na 500ml vrele vode. Umotati i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/3 ae 3-4 puta dnevno kod artritisa, reumatizma i kostobolje. 5. Tuak (Portulaca oleracaea). 1 supenu kaiku svee biljke na jednu au hladne vode. Kuvati 10 minuta, umotati i ostaviti dva sata. Procediti i piti po 1-2 supene kaike 3-4 puta dnevno kod artritisa. 6. Divljikesten. 20 g. cvetova ostaviti dve nedelje u 0,5!. 40% alkohola. Tinkturu koristiti za utrljavanje kod bolova od artritisa. 7. Vujirep (divljiiak) - cvetovi. 50g. cvetova ostaviti dve nedelje u 0,51 70% alkohola. Ovu alkoholnu tinkturu koristiti za utrljavanje kao analgetsko sredstvo kod artritisa, a posebno kod bolova nervnog porekia. 8. Lincura (korenje ikoren). Tri kaiice korenja i korena kuvati na tihoj vatri 20 minuta u tri ae vode, umotati i ostaviti da odstoji dva sta, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno pre jela kod artritisa razliitog porekla. Uzeti flau od 0,51., staviti pare kamfora, dodati 150ml terpentina, 150ml maslinovog ulja i 150ml 70% alkohola. Pre upotrebe promukati. Utrljavati dok koa ostane suva pre spavanja i uvijati tkaninom od iste vune na itavu no.

224 Bronhijalna astma 1. Divlji ruzmarin - 25g. kopriva -15g. Biljke sitno iseckati i pomeati. Preliti ovu meavinu litrom vrele vode, umotati i ostaviti tri sata. Procgditi i piti po pola ae 5-6 puta dnevno. Koristi se kod bronhijalne astme, prehlade, reumatizma, kalja. U narodu se smatra da posle dve ned9lje uzimanja ovakvog sastava astma u poetnom stadijumu prolazi. Kod V9likog kalja deca uzimaju po jednu kaiicu 3-5 puta dnevno. 2. Metlina (Ephedra) - 40g., kamilica 200g., brezini pupoljci - 60g., divlji ruzmarin - 20g. Sve isitniti, dobro pomeati i dve supene kaikg meavine preliti sa 500ml vrele vode, umotati i ostaviti 5-6 sati, procediti. Piti toplo po pola ae tri puta dn9vno pre jela. Koristi se kod astmatinog bronhitisa. 3. Borovi pupoljci - 1 d90, ivovlak - list - 1 deo, podbjel - list - 1 deo. Sipati 4 kaiicg meavine u au hladng vode i ostaviti dva sata; posle toga kuvati pgt minuta, ohladiti i procediti. Ovu dozu popiti u toku dana podeljenu na tri dela. Koristi se kod bronhijalne astme i velikog kalja. 4. ubrika (vresak) - 10g., podbjel - list - 10g., dan-l-no - 10g., anis plodovi - 10g. Nain pripreme i primene kao za meavinu u receptu br. 3. 5. Bedrenik (komora) - koren. Ovo je staro narodno sredstvo protiv astme. Poto je koren teko rastvoriv u vodi, uzeti dva dela 5 delova alkohola. Ostaviti da odstoji 8 dana na tamnom mstu. Proc9diti i piti po 30 kapi sa kaikom vode 4-5 puta dnevno. Napomena. dva d9la korena - prema teini, a prema zapremini to je skoro polovina posude sa alkoholom. 6.Zova. Kod bronhijalne astm9 koriste se cvetovi zove u meavinama: a) cvetzove, rosulja, ivovlak i dan-l-no u jednakom odnosu. 4 kaiice isitnjene meavine kuvati ngkoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u tri navrata kod bronhijalne astme i bronhitisa. b) cvet zovg, travnati deo sranika, eljasta mgtvica (crna kopriva), rusina, borovi pupoljci - sve u jednakim koliinama. Nain pripremanja i primene je kao u prethodnom receptu. c) cvet zove - jedan deo, kora mlade iv9 - jgdan deo, list podbjela jedan deo, plodovi anisa - dva dela, plodovi ipuraka - dva dela. Nain pripremanja i primene je kao u prethodnom receptu. 7. Podbjel- 4 kaiice isitnjenih listova preliti aom vrelg vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno. 8. Vrtna repa.Vrtna repa spada u povrg. U lekovite svrhe koristi se plod korena koji sadri askorbinsku kiselinu, karotin, vitamin B1, belanevine, mineralne soli i druge supstance.

225 a) Odvar od korena pije se kod bronhijalne astme, kalja, upale sluzokoe drela, nesanice, lupanja srca, promuklosti. Priprema: dve supene kaike isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno ili jednu au uvee. b) Sok od repe sa medom koristi se kod kalja po 1 -2 supene kaike 3-4 putadnevno. 9. Oman (isitnjeni koren) - 20g., dan-i-no - 20g., timijan - 20g., anis (isitnjeni plodovi) - 20g., podbjel (list i cvetovi) - 20g. Meavinu od dve supene kaike preliti sa 500ml vrele vode i ostaviti u pokrivenoj posudi jedan sat da odstoji. Piti toplo po pola ae. Dodati eer po ukusu jer oman posle dugog stajanja dobija oporo-gorak ukus. 10. Anis (plodovi) - 20g., divlja miroija (plodovi) - 20g., timijan 20g., sladi (koren) - 20g. Sve sastojke dobro isitniti i preliti sa 500ml vrele vode. Piti toplo 4 puta dnevno, po mogunosti i nou. Ateroskleroza 1. Beli glog - tinktura od plodova na alkoholu. U 200ml alkohola sipati au sveih plodova belog gloga prethodno malo izgnjeenih.. Ostaviti tri nedelje, procediti i piti po jednu kaiicu sa vodom pre jela i uvee. 2. Beli glog - tinktura cvetova na alkoholu. U 200ml alkohola sipati 4 supene kaike cvetova, ostaviti na tamno mesto na sobnoj temperaturi. Povremeno promukati. Posle 10 dana preparat je gotov za upotrebu. Piti po jednu kaiicu pre jela sa vodom. 3. Beliglog- odvar od plodova - 20g. sveih ili suenih plodova na 200ml vrele vode. Ostaviti da odstoji pola sata ili kuvati pet minuta na tihoj vatri. Piti po 200ml odvara pre jela i uvee. 4. Beliglog- ekstrakt od plodova. Preliti sa 500ml vrele vode au sveih ili suenih plodova belog gloga, dodati dve supene kaike eera i kuvati na veoma tihoj vatri 40 minuta. Koliina odvara treba da se ukuva do polovine. Odvar ne cediti ve zajedno sa plodovima uvati u fiideru. Piti po 1 supenu kaiku pre jela i po 2 supene kaike uvee. 5. Beliglog - 0,5kg. zrelih plodova oprati i isitniti, dodati 100ml vode i zagrejati do 40C, a zatim iscediti sok u sokovniku. Dobijeni sok piti po 1 supenu kaiku tri puta dnevno pre jela. Sok blagotvorno deluje na srce, posebno u starijem dobu, otklanja napetost sranog miia. 6. Heljda -Tinktura od cvetova heljde pije se kod kalja i skleroze krvnih sudova. Jednu kaiicu cvetova preliti sa 0,5! vrele vode, ostaviti dva sata u zatvorenoj posudi, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno. 7. Beliluk- Svei enjevi belog luka upotrebljavaju se kod ateroskleroze po dva, tri dnevno.

8. ivovlak - Tinktura od ivovlaka i svei ok preporuuju se kod ateroskleroze. 1 supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode,

226 ostaviti 10 minuta.. Piti polako u gutljajima u toku jednog sata. Jgdna aa jg dngvna doza. List ivovlaka dobro oprati, izrezati i iscediti sok. Dodati isto toliko meda i kuvati 20 minuta. Uzimati po 2-3 kaiice dnevno. uvati u zatvorenoj posudi na prohladnom mestu. 9. ubrika - (5g. na 500ml vrele vode) ostaviti da odstoji 40 minuta u dobro zatvorenoj posudi. ubrika je jako sredstvo i moe S9 upotrebljavati najvie 2-3 puta ned9ljno. Ima sedativno i bakterioloko dgjstvo, otklanja spazam krvnih sudova mozga. 10. Matinjak - 10g., runolist - 10g., beii glog (cvetovi i plodovi) - 40g., veronika -10g., list jagode - 30g. Jgdnu supgnu kaiku ove meavine preliti sa 250ml vrelg vode i piti kao aj sa medom ili eerom. 11. Za leenje i profilaksu at9roskleroz9 uzima se smesa od jednakih delova svegg soka od luka i meda. Piti po J9dnu kaiicu 3-4 puta dnevno. 12. alfija - recgpt N. G. Kovaljovg: 90g. svee alfije, 800ml 40% alkohola i 400ml vod9 ostaviti da stoji na svetlom mestu 40 dana u zatvorenoj staktenoj posudi. Piti po J9dnu supenu kaiku sa vodom ujutru pre jela. Ova tinktura se preporuuje starijim osobama za stimulisanje nervnog sistema. Atonija creva 1. Revanj. Koren revnja se koristi u medicinskg svrhg a priprema se u J9sen. Koren se dobro opere, izree na komadie i sui na temperaturi ne vie od 60C. sadri tanin i drugg bioloki aktivne supstance. Praak od korena revnja koristi se kod raznih bolesti. U malim dozama (0,05-0,2g) ima vezivno dejstvo i pomae kod gastritisa sa smanjenom kiselinom, kod dijareje. Pros9n9 dozg (0,2g) deluju kao sredstvo za stimilaciju lugnja ui, vglikg (0,2-2g) kao blagi laksativ kod atonije creva, spazmatine opstipacije, za omekavanje stolice kod h9moroida. , f 1. Nesanica Miroija (seme) 50g. semgna miroije kuvati 15-20 minuta na tihoj vatri u 0,51 vina, dobro umotati i ostaviti jedan sat da odstoji. Proc9diti i piti po 50-60g. pre spavanja. Ovo je nekodljivo narodno sredstvo koj9 ob9zb9uje dobar san. 2. Konoplja (seme) 2 supgrre kaike konoplje isitniti i pros9jati. Preliti aom vrele vodg, umotati i ostaviti da odstoji 30 - 40 minuta. Piti toplo pre spavanja; 2. MajoranAOg. preliti sa 200ml vode i piti po J9dnu supenu kaiku tri puta dnevno. Koristi S9 za pojaanje peristaltike creva. '

227 prvo popiti pola ae dva sata pre spavanja a zatim ostatak sa talogom. Obavezno piti toplo u toku dve nedelje. Koristi se kod povremene nesanice. S.Hmelj Dve kaiice hmelja na jednu au vrele vode. Ostaviti dobro uvijenu posudu da odstoji 4 sata, procediti. Popiti pre spavanja. Jedan deo isitnjenog hmelja na 4 dela 50% alkohola. Tinkturu ostaviti dve nedelje na tamnom mestu, procediti. Uzimati po pet kapi tinkture na jednu supenu kaiku vode. Piti dva puta dnevno pre jela, drugi put uzimati pre spavanja kod nesanice. 4. Lavandino utje Pre spavanja namazati ovim uljem slepoonice. 3- 5 kapi sipati na kocku eera i sisati pre spavanja. Obezbeuje dobar san. 5. Prati uvee noge vruom vodom Ovaj postupak otklanja umor, daje energiju, umiruje nervni sistem, poboljava san. 6.Zova Priprema se na sledei nain: jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti ovaj odvar po jednu supenu kaiku dnevno kod nesanice i oteanog disanja. 7. Valerijana a) Tinktura od valerijane: jednu supenu kaiku istnjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti 6 - 8 sati, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri putadnevno. b) Odvar od valerijane: Jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno. c) Alkoholna tinktura valerijane moe se kupiti u apoteci. Piti po 15- 20 kapi 2- 3 puta dnevno. 8. Hmelj 25 g. hmelja na 10Oml. alkohola ostaviti nedelju dana da stoji na tamnom mestu, povremeno promukati. Piti po jednu kaiicu 2 - 3 puta dnevno i pre spavanja. 9. Hmelj Praak od samlevenog hmelja moe se uzimati uvee kao sedativ i sredstvo za spavanje. ./J Staviti svei hmelj u platnenu vreicu i kod nesanice drati ispod jastuka. Uspeh je garantovan, ak kod teih oblika nesanice. Bolukrstima

228 tavalj (koren). Jednu supenu kaiku sveeg korena od tavlja preliti sa 1,5 aom vrele vode. Kuvati 15 minuta, ostaviti da odstoji u dobro pokrivenoj posudi dva sata, procediti. Piti po dve supene kaike dva puta dnevno pre jela kod bolova u krstima i reumatizma. Bradavice 1. Rusina. Mazati svakodnevno dva puta na dan bradavice sokom od svee ubrane rusine. 2. Beliluk. Svakodnevno utrljavati bradavice belim lukom. 3. Praak od magnezijuma. Ujutru i uvee pre jela uzimati na vrh noa prah od magnezijuma u toku od mesec dana. 4. Maslaak. Male mlade bradavice mogue je otkloniti sokom od maslaka. 5. Deje bradavice lako se otklanjaju vetakim ledom. Stavljati nekoliko puta led na bradavice i drati ga neko vreme, koliko je mogue podneti. Dovoljno je nekoliko ovakvih procedura i bradavice e nestati. 6. Siretna kiselina. Svakodnevno uvee pred spavanje kapati pipetom na bradavice jednu siretne kiseline - ne vie od jedne kapi. Bradavice e uskoro poeti da iezavaju. 7. Rusina. Premazivati bradavice sokom od rusine. Najbolji je sok narandaste boje koji se nalazi pored korena. Posle nekoliko premazivanja povrina bradavice pocrni i tada je paljivo odrezati i nastaviti sa premazivanjem dok bradavica sasvim ne nestane. 8. Jarebika. Sveim plodovimaod jarebike premazivati bradavice. 9. Mleika. Premazivati sokom od ove biljke bradavice. Posle nekoliko premazivanja povrina bradavica pocrni i tada je paljivo treba otsei. Posle toga nastaviti sa premazivanjem do konanog nestajanja bradavice. Bronhitis, pleuritis, pneumonija 1. Podbjel (list) - 5g., crna zova (cvetovi) - 5g., vilina metla - paroga 5g. Ovu meavinu preliti aom vrele vode uviti i ostaviti jedan sat. Piti kao aj tri puta dnevno. Koristi se kod pneumonije, jakog bronhitisa i pleuritisa. 2. Borovi pupoljci - 1 deo, ivovlak - list - 1 deo, podbjel - list - 1 deo. etiri kaiice ove meavine ostaviti da odstoji u ai hladne vode, zatim kuvati pet minuta, procediti. Piti jednu au u toku dana podeljenu na tri dela. Koristi se kod bronhijalne astme, velikog kalja, bronhitisa. 3. Podbjel - list - dva dela, majoran - 1 deo, kamilica - dva dela, Dve supene kaike isitnjene meavine na 500ml vrele vode. Uviti i ostaviti da odstoji 5-6 sati, procediti. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno. Koristi se kod suvog i hroninog bronhitisa.

229 4. Divlji ruzmarin - 4 dela, brezini pupoljci - 1 deo, majoran - 2 dela, kopriva - list - 1 deo. Sve isitniti. Dobro izmeati i dve supene kaike meavine kuvati u 500ml vode 10 minuta. Uviti i ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno posle jela. Koristi se kod hroninog bronhitisa. 5. Podbjel - list - 2 dela, brezini pupoljci - 1 deo, kamilica - 2 dela, divlji ruzmarin - 2 dela, majoran - 1 deo. Nain pripremanja i upotreba kao u receptu br. 4. Koristi se kod hronine pneumonije. 6. Metlina (Ephedra) - 40g., kamilica - 200g., brezini pupoljci - 60g., divlji ruzmarin - 200g. Sve isitniti i dobro izmeati. Dve supene kaike ove meavine preliti sa 500ml. vrele vode, umotati i ostaviti da odstoji 3 sata, procediti. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno pre jela. Koristi se kod astmatinog bronhitisa. 7. Balsam. Aloja - 250g., kvalitetno crno vino 0,5L, med - 350g. Aloju ne zalivati dve nedelje pre odrezivanja listova. Listove aloje obrisati od praine - ne prati - sitno izrezati, staviti u staklenu posudu i doliti vino i med. Dobro izmeati i ostavit 9 dana na prohladno mesto. Procediti i iscediti gustu masu. Piti prva dva dana po 1 supenu kaiku tri puta dnevno, a zatim po 1 kaiicu za kafu tri puta dnevno. Koristi se kod svih bolesti plua za njihovojaanje. 8. Kod upornog bronhitisa sok od aloje koristi se u meavini sa drugim supstancama: sok od aloje - 15g., svinjska ili guija mast - 100g., maslac (nesoljeni) - 100g., isti med - 100g., (nije obavezno - radi ukusa) 50g. Uzimati po jednu supenu kaiku sa aom vrueg mleka dva puta dnevno. Sok od aloje je kontraindikovan u trudnoi, kod hemoroida koji krvare, kod upale bubrega i mokrane beike. 9. Dvornik- kod bolesti disajnih organa. a) supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode i kuvati 5-10 minuta na pari, zatim ostavit dva sata, procediti. Piti po 1 supenu kaiku 3-4 puta dnevno kod tuberkuloze plua i velikog kalja. b) travnati deo dvornika, plodovi anisa, seme miroije, borovi pupoljci, ubrika, sitno izrezan koren sladia - svi sastojci u jednakim koliinama. 4 kaiice meavine preliti sa 1,5 aom hladne prokuvane vode, ostaviti da odstoji dva sata, staviti na poret i zagrevati; kad prokljua kuvati 2-3 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno pre jela. Koristi sa sa dobrim efektom kod bronhitisa, velikog kalja, bronhijalne astme, pneumonije. c) dvornik, list podbjela, cvetovi crne zove - po jedna kaiica.Preliti aom vrele vode, ostaviti 25-30 minuta. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pola sata pre jela kod bronhitisa, pneumonije i pleuritisa. 10. Oman - Tinktura od korena koristi se kod bronhitisa, kalja, velikog kalja, nesvestice, glavobolje, bolesti eludano-stomanog trakta, jetre,

230 hemoroida. Kaiicu sitno izrezanog korena preliti aom hladne prokuvane vode, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pola sata pre jela. Kod bolesti disajnih organa u tinkturu dodati med po ukusu. 11. Majoran a) Tinktura od majorana koristi se kod prehlada, bronhitisa, velikog kalja, tuberkuloze plua. Jednu kaiicu isitnjenog majorana preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata. Piti po 1/4 ae 3 puta dnevno. Majoran ulazi u sastav mnogih meavina. b) majoran - 1 deo, koren belog sleza - 2 dela, list podbjela - 2 dela. Jednu supenu kaiku ove meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno posle jela kao sredstvo za iskaljavanje. 12. Kopriva - Kod bolesti disajnih organa kopriva se koristi na sledei nain: pregrt koprive preliti sa 4 ae vrele vode. Piti aj kao sredstvo za iskaljavanje. 13. Luk- Kod kalja, bronhitisa, velikog kalja koristi se sa medom (500g. isitnjenog luka, 400g. eera, 50g. meda, 1 litar vode - sve izmeati i kuvati na tihoj vatri 3 sata, ohiaditi i procediti. Piti po supenu kaiku 4-6 puta dnevno. uvati zatvoreno natamnom prohladnom mestu. 14. Rotkva - Svei sok od rotkve pije se kod bronhitisa, kalja, bolesti jetre, ateroskleroze, kamena u mokranoj beisi. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno. 15. Mekinje - U dva litra kljuale vode spustiti 400g. bilo kojih mekinja, pustiti da provri jo jednom i kuvati 10 minuta na tihoj vatri. Zasiaditi po ukusu i piti itav dan umesto kafe, aja i svake druge tenosti. Kod bronhitisa piti vrue. Hronini bronhitis 16. (cvetovi) Podbjel (list i cvetovi) -1 deo, (1 supena kaika), kamilica

1 deo, plunjak - medunika - 2 dela, majoran 1/2 dela. Sve izmeati, isitniti 2 supene kaike preliti sa 300mi vrele vode, pokriti i umotati posudu, ostaviti pola sata radi dobijanja tinkture. Procediti i piti topao napitak po 150ml. U toku 24 sata treba popiti najmanje pet ovakvih doza pre jela i uvee sa medom. 17. Koriander - 30g., bela imela - granice 4g., ivanica (cvetovi) - 200g., astra - lepa kata (koren) - 6g. Suvu meavinu paljivo isitniti, izmeati, preliti sa 800ml vrele vode, dodati na vrh noa umbira. Ostaviti uvijenu posudu da odstoji i piti toplo po 100ml svaki sat, a poslednju dozu pre spavanja.

Odvar uzimati sa medom ili eerom. 18.Majoran - 75g. majorana preliti sa aom vrele vode, ostaviti 15-20 minuta, procediti i piti toplo po pola ae 3-4 puta dnevno 15-20 minuta pre jela. Ovo sredstvo umiruje kaalj kod akutnog i hroninog bronhitisa, efikasno je i kod velikog kalja.

231 19. Izrendati crnu rotkvu i iscediti sok. Jedan litar ovog soka pomeati sa 400g. meda i piti po 2 supene kaike pre jela i uvee pre spavanja. Neurovegetativna distonija 1. Beliglog a) jednu supenu kaiku osuenih plodova preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata na toplom mestu (u rerni ili na poretu). Procediti i piti po 1-2 supene kaike tinkture 3-4 puta dnevno pre jela kod hipertonije, neurovegetativne distonije, nesvestic, guenja i klimaksa. b) uzeti jednake koliine cvetova i plodova, dobro izmeati i tri supene kaike meavine preliti sa 3 ae vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata na toplom, procediti i piti po au tinkture tri puta dnevno pola sata pre jela ili jedan sat posle jela kod sranih bolesti, guenja nesvestice, na poetku klimaksa - do prestanka simptoma bolesti i uspostavljanja dobrog opteg stanja. c) 10g. osuenih plodova ostaviti 10 dana u 100g, 40% alkohola, procediti. Tinkturu piti po 30 kapi sa vodom tri puta dnevno pre jela. d) 10g cvetova ostaviti 10 dana u 100g. 40% alkohola, procediti. Tinkturu piti po 20-25 kapi tri puta dnevno pre jela. Proirenje vena, tromboflebit 1. umski lenik (list i kora). Tinkturu od lista i kore umskog lenika: 1 supena kaika isitnjene sirovine na au vrele vode. Piti po 1/3 -1/4 ae 3 4 puta dnevno pre jela kod varikoznog proirenja vena, flebitisa, trofinih irevagolenice i kapilarne hemoralgije (krvarenja). Odvarod listova piti kod hipertrofije (uveane) prostate. 2. Tinktura: 50g. cvetova ili plodova kestena na 0,51. 50% alkohola. Ostavti dve nedelje natoplom tamnotn mestu, svakodnevno promukati. Piti ovu tinkturu po 30-40 kapi 3-4 puta dnevno u toku 3-4 nedelje. Za leenje proirenih vena i hemoroida u narodnoj medicini se sem tinkture upotrebljava svei sok od cvetova kestena po 25 kapi 2-3 puta dnevno. Preparati od divljeg kestena smanjuju zgruavanje krvi, jaaju zidove kapilara i vena, spreavaju stvaranje tromba u krvnim sudovima i potpomau apsorpciju stvorenih tromba. Oni se postepeno razmekavaju i nestaju. Preparati od kestena (od plodova, cvetova ili kore) primenjuju se unutra i spolja kod hemoroida, spazma krvnih sudova, poremeaja sekrecije ui, hroninih poremeaja probave, katara bronhija, kod kostobolje, reuma-tizma, Iijasa, kod tromboflebita, kod ireva golenice i proirenih vena. Ekstrakt se preporuuje za primenu kod mialgija i neuralgija. Gorka tinktura i ekstrakt od divljeg kestena su jedni od najboljih sredstava za vene. Oni ulaze u sastav preparata domae i strane proizvodnje za leenje proirenih i upaljenih vena, flebitisa i hemoroida. 3. Pre spavanja izvoditi tople kupke za noge sa runolistom. Kupke pomau kod tromboflebita, a takoe su korisne i kompletne kupke sa ovom

biljkom. 4. Hajduka trava - 50g., neven (cvetovi) - 200g., crvena borovnica (list) - 100g., kruina (kora) - 100g., breza (list) - 100g. 1 punu supenu kaiku isitnjene meavine preliti sa 300g. vrele vode, kuvati 5 minuta. Ostaviti da odstoji na topiom mestu 4 sata. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela. Pije se kod flebitisa i tromboflebita. 5. Veba koju predlae Mikulin. Popeti se na vrhove prstiju tako da se noge odvoje od poda samo 1cm i naglo se spustiti nazad. Posle 20 ovakvih podizanja napraviti pauzu od 10sek. Prilikom vebanja uraditi najvie 60 ovakvih podizanja. U toku dana ponavljati vebu 3-5 puta u trajanju od po jednog minuta. Vebu raditi polako, ne urei. 6. Bugarski recepti za proirene vene. Svee, tek ubrane listove i cvetove pelena dobro isitniti u avanu. Jednu supenu kaiku dobijene mase pomeati sa isto tolikom koliinom kiselog mleka, pomeati i staviti u ravnom sloju na gazu, a onda na mesta sa proirenim venama. Ovaj postupak ponavljati 3-4 dana, zatim napraviti pauzu i nastaviti leenje. 7. Isitniti svee ubran nadzemni deo paprati (muke), pomeati jednu supenu kaiku dobijene mase sa isto toliko kiselog mleka, a dalje postupati istokaosapelenom. 8. Osim lekovitog bilja za leenje proirenih vena moe se koristiti dobro zreo paradajz. Treba ga isei na krike i staviti na proirene vene. Posle 3-4 sata krike zameniti sveim. Ova tri recepta mogu se koristiti ovim redosledom jedan za drugim, posebno kod teih sluajeva. 9. Kod bolova u nogama kod Ijudi koji pate od proirenih vena koriste se tople kupke (do kolena) sa odvarom od kore vrbe i kore hrasta u trajanju od pola sata. Posle kupke na noge se stavlja zavoj-banda ili se obuvaju elastine arape. 10. Za tromboflebit potrebno je sakupiti zelekasto-uto klasje hmelja i osuiti ga. Preliti 1-2 supene kaike hmelja (zavisno od teine bolesnika) aom vrele vode. Kuvati na tihoj vatri 10-15 minuta, procediti. Preostalu koliinu popiti u 2-3 navrata u toku dana, a najbolje uvee jer se sedativno delovanje hmelja vrlo brzo manifestuje. Stimulacija apetita

233 1.//rot Odvar od korenja Iirota upotrabljava se za stimulaciju apetita kod eludano-stomanih bolesti. Jednu kaiicu isitnjenog korenja preliti sa 2-3 ae vrale vode, kuvati na tihoj vatri 15 minuta u zatvorenoj pasudi. Piti po au odvara tri puta dnevno pra jela (malo zasladiti). 2. Maslaak Tinktura^od korena maslaka koristi se kao sredstvo za poboljanje probave { stimulaciju apetita. Priprema se na sledai nain: 2 kaiice isitnjrnog korena preliti aom hladne voda, ostaviti da odstoji 8 sati. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pre jela. Uvrivanje kose Sredstva protiv peruti. Nikada ne treba prati kosu vruom vodom, samo umerano toplom. 2. Nikada ne prati kosu vodom diraktno iz esme. Vodu obavezno prokuvati i omekati odvarom od lekovitog bilja za pranje kose. 3. uvati glavu od hladnoe da ne bi "prehlaivao" koren kosa, uvati takoe od ege i sunca. 4. Kod opadanja kosa i elavosti korisno je radovno upotrebljavati u ishrani plodova od pasjeg trna ili piti odvar od mladica i tim odvarom prati kosu. Posle pranja kosa utrljavati u koren kosa ulje od pasjeg trna dva puta nadeljno. 5. Granice kleke pomeati u jednakom odnosu sa listovima breze. Pregrt ove meavina kuvati u 3 litra vode 5 minuta. Dobro umotati posudu u kojoj ja odvar i ostaviti da odstoji jedan sat. Ovim odvarom prati i ispirati kosu jer uvruje koren vlasi. 6. Luk. Uzeti glavicu luka srednja veliine, izrendati i dobijenu kaicu staviti na gazu savijenu u nekoliko slojava, a zatim utrljavati u kou glave. Posle nekoliko sati oprati kosu. Poeljno je u to vrame skratiti kosu. Posle nekoliko procadura nestaje perut, prastaje svrab, uvruje se koren kose, obnavlja se boja kose i kosa postaje elastina i meka. 7. Sok od luka. Utrljavati sok od luka pomaan sa konjakom i gustim jakim odvarom od korena ika. Na jedan deo konjaka uzeti 4 dela soka od luka i 6 delova odvara od korena ika. Ovo je vaoma dobro narodno sredstvo. 8. Koren ika. 20g. korana od ika kuvati u 200ml vode na tihoj vatri do polovine poetne koliine.tako da se dobije gust odvar. Pomeati odvar sa isto tolikom koliinom svinjskog sala zagrevajui zatim dobijenu masu sipati u karamiku posudu, dobro zatvoriti i ostaviti u toplu rernu nekoliko sati. Sa ohlaena mase sliti vodu, ako je ima. Mast je dobro sredstvo za rast kose. Takoe je dobro premazivati kosu sveim sokom od ika. Iskopati koren, brzo ga oprati hladnom vodom, izrenadti i iscediti sok. Sva treba brzo raditi zato to koren brzo oksidie i tamni na vazduhu. Sok se moe konzervirati alkoholom u odnosu 1:1. Pri utrljavanju ovakvog soka treba ga razblaiti popola sa vodom. Utrljavati u koren kose 2-3 puta nedeljno.

9. Ricinusovo ulje pomeati u jednakom odnosu sa 96% alkoholom i utrlajavati tamponom u kou glave. Posle 3-4 sata oprati kosu dejim ili lanolinskim sapunom. Kosu isprati zakiseljenom vodom kojoj se dodaje sok od limuna ili 1-2 supene kaike sireta. 10. Meavina 1. ubrika - 20g., kora vrbe - 20g., kora hrasta - 20g.4 supene kaike ove meavine kuvati u 11. vode 15 minuta, ohiaditi, procediti. Utrljavati u kou glave kod opadanja kose, peruti, svraba koe. 11. Meavina 2. Kora vrbe - 20g., koren ika - 20g.4 supene kaike ove meavine kuvati 15 minuta u 11. vode, ohladiti, procediti. Utrljavati u kou glave kod opadanja kose, peruti i svraba koe. 12. Meavina 3. List koprive - 30g., list podbjela - 30g., korenje Iirota - 30g. est supenih kaika meavine kuvati 10 minuta u 11. vode. Dobro umotati i ostaviti jedan sat, procediti. Ovim odvarom prati kosu tri puta nedeljno kod peruti i opadanja kose. 13. U prokuvanu toplu vodu (40-50C) dodati med: na 11. vode dve supene kaike. Ovom vodom kvasiti kosu ili utrljavati u kou glave dva puta nedeljno - uvruje koren kose i potpomae rast. 14. Pelen, divlji pelen. Prati odvarom od pelena lice dva puta nedeljno potpomae rast brade. 15. Oskoruica. Tri supene kaike kuvati u 11. vode u zatvorenoj posudi, zatim je dobro uviti i ostaviti da odstoji 4 sata, procediti. Upotrebljavati za pranje i ispiranje kose kod upalnih procesa na koi glave. Ovaj odvar je takoe efikasno sredstvo kod peruti. 16. Planinska malina, itava biljka sa korenom. Odvarom od ove biljke prati kosu kod peruti i za rast kose. 17. KoprivaiOOg. isitnjenog lista koprive preliti sa 0,51 vode i 0,51. sireta. Kuvati 30 minuta. Kada se ohladi procediti i prati kosu ovim odvarom bez upotrebe ampona. 18. od lista breze upotrebijava se za pranje kose kod pojaanog opadanja. Odvar ,'

19. Kod pojaane zamaenosti, peruti, opadanja kose preporuuje se posle pranja malo prosuiti kosu, a zatim utrljavati u kou glave tinkturu od listova koprive. Jednu supenu kaiku listova koprive preliti aom vrele vode, ostaviti 1,5 sat, procediti. Due vreme koristiti jednom nedeljno. 20. Oskoruica. Tinktura od plodova i listova upotrebljava se spolja i unutra kao sredstvo za uvrivanje kod elavosti. Dve supene kaike

plodova i listova preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 2-4 sata u dobro

235 zatvorenoj posudi, procediti. Piti po 150ml dva puta dnevno pre jela ujutru i uvee. Utrljavati u kou glave uvee. 21. Koristi se takoe sledea meavina:korenje Iirota - 20g., koren ika - 20g. cvetovi nevena - 20g., hmelj - 15g. Ovu meavinu preliti sa 11. vrele vode, ostaviti dva sata, procediti. Kod opadanja kose kvasiti je uvee. Upalajajnika 1. Kamilica Preliti 1,5 supenu kaiku suve kamilice aom vrele vode, pokriti, dobro uviti ostaviti 20 minuta. Za to vreme uraditi klistir toplom vodom. Odvar od proceene kamilice temperature 37C sipati u au za ispiranje i pomou odgovarajue pipete uneti u anus. Posle toga lei na bok i saekati da se upije. Ako ne uspe posle prvog pokuaja ponoviti postupak. Odvar od kamilice treba potpuno da se apsorbuje. Bolovi odmah uminu. Ovu proceduru treba raditi nekoliko veeri uzastopce mogunosti i nekoliko puta na dan. Na ovaj nain istovremeno se izlee i hemoroidi. 2. Meavina koja se koristi kod upale jajnika. Pelen (divlji) ili pelentrava 5 delova, veronika - 5 delova, kamilica - cvetovi - 5 delova, orlov nokat - 1 deo. Pet supenih kaika ove meavine preliti sa 11. vrele vode, ostaviti da odstoji 25 minuta. Za to vreme uraditi klistir. Pola litra vrueg odvara popiti uvee, 300ml iskoristiti za vaginalno ispiranje, 150ml za ispiranje preko anusa, a zatim lei na bok. Svega nekoliko dana izvoenja procedura po ovom receptu donosi olakanje, ali za potpuno izleenje potrebno ih je izvoditi 2-3 puta nedeljno u toku dva meseca. Upala sluzokoe usta idesni 1. Iirot (koren) Topla tinktura koristi se za ispiranje usta kod upale sluzokoe usne upljine i desni. Priprema: Ikaiicu izrezanog korenja na 1,5 au vrele vode ostaviti da odstoji dva sata, procediti i koristiti. 2. Badan (Bergenia crassifolia) Primena: dve supene kaike isitnjenog korenja preliti aom vrele vode, kuvati 30 minuta na pari, procediti vrue, ohladjti i koristiti za ispiranje usta. . 1 kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 10-15 minuta na tihoj vatri, ostaviti da odstoji 4 sata, procediti i koristiti za ispiranje. 4. Hrast Odvar od kore hrasta koristi se za ispiranje usta. 1 supenu kaiku isitnjene kore preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti.

236 Upala gornjoviline upljine 1. Suvimentolzrnu rastvoriti u loncu sa vrelom vodom. Umotati glavu i disati na nos iznad tog lonca. Procedura traje dotle dok ima pare u loncu. 2. Krompir kori. Skuvati krompir u kori, vodu prosuti i disati iznad pare od krompira. 3. Propolis, alkoholna tinktura. U lonac vrele vode sipati 0,5 kaiice propolisa. Uviti se i disati iznad lonca dok se iz njega izdvaja para. 4. Disk od ebonita prenika 110mm, debljine 10mm izbruiti sa jedne strane. Izbruenom stranom diska prelaziti preko lica (elo, lice, podbradak) u pravcu kretanja kazaljke na satu. Seansa traje 10-15 minuta. Postupak izvoditi dva puta dnevno. Koristi se kod upale gornjoviline upljine, glavobolje i zubobolje. Kod zuboboije preiaziti diskom bolno mesto i neko vreme, 3-5 minta, zadrati samom bolnom mestu Gastritis 1. Divlja miroija - 1 deo, beli slez - 1 deo, kamilica - 1 deo, pirika, korenje -1 deo, sladi, korenje -1 deo. Sve sastojke dobro isitniti i izmeati i jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode. Kuvati 10 minuta na tihoj vatri, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti uvee po jednu au tinkture. Pije se kod akutnog i hroninog gastritisa. 2. Cvet kamilice - 10g., hajduka trava - 10g., pelen trava - 10g., Ijuta metvica - list - 10g., alfija - list - 10g. Dve kaiice ove meavine preliti aom vreie vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Tinkturu piti vruu po pola ae dva puta dnevno pre jela. 3. Ljuta metvica - list - 20g., gorica - 5g. Dve kaiice ove meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Piti po jednu au tinkture tri puta dnevno posle jela. 4. Valerijana (koren) - 10g., gorkadetelina- list- 10g., Ijuta metvica - iist10g., pomorande (kora) - 10g. Dve kaiice ove meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Piti po jednu au tinkture tri puta dnevno posle jela. 5. Iirot - Preporuuje se uzimanje tinkture od Iirota kod gastritisa sa snienom kiselinom, kod eludanih i stomanih kolika. 1 kaiicu isitnjenog korenja preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti i piti po pola ae 4 puta dnevno pola sata pre jela. 6. Sok od aloje - piti po 1-2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela Vreme leenja je 1 -2 meseca. 7. Dvornik - se koristi u sledeim meavinama: a) dvornik - 4 dela, gorica 4 dela, cvasti hajduice - 3 dela, list Ijute metvice - 2 deia, koren Iirota - 2 deia, kim - 1 deo, runolist - 8 delova, list

237 ivovlaka - 8 delova. Dve supene kaike ove meavine preliti sa 11. vrele vode u termosu, ostaviti itavu no, ujutru procediti. Popiti nate jednu au a ostatak podeliti na etiri dela. Piti kod upale eludano-stomanog trakta, posebno kod gastritisa sa smanjenom kiselinom. b) dvornik - 4 dela, kantarion - 4 dela, list crne borovnice - 3 dela, cvasti hajduice - 2 dela, cvetovi nevena - 2 dela, gorica - 2 dela, list Ijute metvice - 1 deo, cvetovi kamilice - 1 deo. etiri supene kaike ove meavine preliti sa 11. hladne vode uvee, ujutru pustiti da prokljua i kuvati na tihoj vatri 5-7 minuta, ostaviti 20 minuta na toplom, procediti. Piti po jednu au 4-5 puta dnevno pola sata pre jela kod gastritisa sa smanjenom kiseiinom. 8. Majoran - i cvetovi kamilice u jednakom odnosu. Dve kaiice meavine preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, procediti. Piti po jednu au odvara ujutru i uvee kod spazma eluca i creva. Majoran je kontraindikovan u trudnoi. 9.umska jagoda.-koristi se meavina od listova i korena za pripremanje tinkture: jednu supenu kaiku meavine preliti sa dve ae hladne vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po pola ae svakodnevno. 10. Kantarion -Kantarion ulazi u sastav mnogih meavina: kantarion - 4 dela, gorica - 2 dela, list metvice -1 deo, dvornik - 2 dela, korenje Iirota 1 deo, kim - 1,5 deo, hajduica 0,6 delova. Dve supene kaike ove meavine preliti sa 11. vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno jedan sat posle jela kod gastritisa sa poveanom kiselinom. 11. Kupus - Sok od sveeg kupusa upotrebljava se kod hroninog gastritisa posebno kod smanjene kiselosti, ira eluca i duodenuma, bolesti jetre i pankreasa, gojaznosti. U kunim uslovima sok se dobija ceenjem iz isitnjenih listova zrelog kupusa. Piti po pola ae tri puta dnevno jedan sat pre jela. Dobijeni sok moe se uvati u friideru najvie dva dana. Kod dueg uvanja soka vitamin 'U' protiv ira potpuno nestaje. 12. lak - Koristi se tinktura i odvar od korena ika.

a) tinktura: kaiicu isitnjenog korena preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po pola ae tople tinkture 4 puta dnevno. b) odvar: kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 510 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Piti po jednu supenu kaiku odvara 3-4putadnevno 13. ivovlak -Tinktura i svei sok od listova preporuuju se kod eludano-stomanih bolesti (gastritisa, iraeluca i duodenuma, enteritisa, kolitisa, kolika, dijareje). Jednu supenu kaiku suvih isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 10 minuta. Piti u gutljajima jedan sat pre jela. Ovo

je dnevna doza. Dobro oprane listove izrezati, iscedti sok, pomeati ga sa isto tolikom koliinom meda, kuvati 20 minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike dnevno. uvati u dobro zatvorenoj posudi na prohladnom tamnom mestu. 14. Revanj - Kod gastritisa sa smanjenom kiselou revanj u malim dozama (0,05-0,2g.) ima vezivno dejstvo. Koristi se praak od osuenog

238 korena revnja pripremljenog u jesen. Koren oprati, izrezati na komadie, suiti na suncu ili na temperaturi ne vioj od 60C. 15. Zelena salata - jednogodinja biljka. Tinktura od listova upotrebljava se kod hroninog gastritisa (1 supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata, procediti. Piti po pola ae dva puta dnevno ili po au uvee). 16. Crna ribizla - Svei sok od ribizle pije se kod gastritisa sa smanjenom kiselou. Piti po 1/4 ae soka tri puta dnevno. 17. Hajduka trava a) odvar od ove biljke upotrebljava se kod hroninog gastritisa i ira eluca. Kaiicu isitnjene trave preliti sa 250g. vrele vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno u toku 2530 dana. Hajduica se koristi u meavinama kod gastritisa sa poveanom kiselou: b) hajduica - 2 dela, kantarion - 2 dela, cvet kamilice - 2 dela, rusa - 1 deo. Jednu supenu kaiku ove meavine preliti aom vrele vode. Piti po 1/3 ae 4 puta dnevno. 18. Najednostavniji lek za gastritis, dispepsiju, slabo varenje, goruicu i gasove u elucu - jeste sok odkrompira. Ovaj sok treba piti nate po jednu au i vratiti se u postelju jo poia sata. Nakon jednog sata moe se dorukovati. Tako raditi 10 dana uzastopce, zatim 10 dana napraviti pauzu i ponoviti leenje u trajanju od 10 dana. Hemoroidi 1 .Meavina protiv hemaroida Kopriva - list - 1 deo, kruina - kora - 1 deo. 8g. ove meavine preliti sa 11. vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po jednu au 4 puta dnevno. 2.Dvomik (biljka protiv hemoroida) Dve kaiice suve biljke na 0,51 vode. Kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti dobro uvijenu posudu da odstoji dva sata, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno pola sata pre jela. Koristi se kao diuretik, kao blag laksativ i analgetik, a takoe i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja. 3. Hajduica 15g. hajduice sa cvetovima na au vrele vode. Uviti i ostaviti da odstoji jedan sat, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno pre jela. Smesu od sveeg soka od hajduice pomeanog sa istom koliinom meda uzimati tri puta dnevno po jednu kaiicu. Kod dueg leenja ovo je radikalno sredstvo. Hajduica se koristi i za izazivanje znojenja, kao diuretik

239 i sredstvo za zaustavljanje krvarenja, kao veoma efikasno sredstvo protiv hemoroida u poetnom stadijumu i njihovog krvarenja. Tinkturu od hajduice na vodi ili alkoholu piti po 30 kapi tri puta dnevno. 4. Svei krompir Izrezati od sveeg krompira parence u obliku sveice i umetnuti u anus. Ako suvie isuuje premazati ga medom. 5. Ueereni med Napraviti od ueerenog meda sveicu i umetnuti je u anus. 6. Hladna voda Jedan litar hladne vode sipati u lavor i izvesti "sedeu" kupku u trajanju od 1-5 minuta. Proceduru izvoditi dva putadnevno - ujutru i uvee. Dobro je dodati u vodu nekoliko zrna hipermangana da voda dobije biagu roze boju. Kvasiti tampone u hladnoj vodi i stavljati na vorie; kada se zagreju zameniti ih. Upotreba hladne vode kod hemoroida znatno olakava stanje bolesnika. 7'. Crvena oskorua (jarebika) Iscediti iz zrelih plodova sok i piti po 70-1 OOg. tri puta dnevno. U sok se moe dodati med ili eer. On istovremeno deluje kao blagi laksativ. 8. Kantarion Kod hemoroida kantarion se koristi u obliku odvara: jednu supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po 1/4 ae tri puta dnevno. 9. umska jagoda Odvar od listova koristi se za klistir i ispiranje. Jednu supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i koristiti. 10. ibikovina Kod krvarenja hemoroida koristi se odvar od kore. 4 kaiice isitnjene kore preliti aom vrele vode, kuvati 30 minuta na tihoj vatri, procediti dok je vrue, doliti vodu do poetne koliine i piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevnoprejela. 11. 12. Kupus Planinska malina Piti topao rasol od kiselog kupusa po pola do dve ae dnevno. Pripremiti odvar od listova na sledei nain: jednu supenu kaiku listova preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. 13. Kopriva a) jednu supenu kaiku suvih listova koprive preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta natihoj vatri, ohladiti, procediti, Piti po jednu supenu kaiku 4-5putadnevno. b) dve supene kaike suvih listova preliti aom vrele vode, ostaviti

jedan sat, procediti. Piti po pola ae dva puta dnevno.

240 14. 15. Cmiluk Maslaak Piti svei sok po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. 2 kaiice isitnjenog korena preliti aom hladne prokuvane vode, ostaviti 8 sati. Piti po 1/3 ae 4 puta dnevno pre jela. 16. Kamilica Za spoljnu upotrebu za ispiranje hemoroida koristi se tinktura od kamilice. 2-3 supene kaike cvetova kamilice preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat u dobro zatvorenoj posudi, procediti. 17. Jeam Tinktura od jemenog slada upotrebljava se kod hemoroida. Seme jema staviti u vlanu sredinu i kada pone da klija uzeti ih i osuiti. Dve supene kaike osuenih isitnjenih zrna jema preliti sa 11. vrele vode, ostaviti 4 sata. Piti po pola ae 4-6 puta dnevno. 18. Preslica Tinktura od ove lekovite biljke koristi se kod krvarenja hemoroida. Ona se priprema na sledei nain: 2 kaiice isitnjene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. 19. Mentol 2,5g., novokain - 1,5g., anestezin - 1,5g., 96% alkohol - 100ml. Nain primene: tamponom natopljenim gore navedenom smesom namazati bolna mesta dva puta dnevno. Ako bolesnik oseti kratkotrajno peenje ne treba da se plai jer to prolazi brzo. Zabeleen je sluaj bolesnice koja je patila od hemoroida 15 godina a izleila se na ovaj nain za tri dana. 20. Vuji'rep (divlji'iak) Cvetove divljeg ika pripremiti kao aj i piti. Krvarenje prestaje za 2-3 dana, a za nekoliko dana bolest sasvim nestaje. 21. Krompir Iz izrendanog krompira iscediti sok i odgovarajuim priborom - pricem za ispiranje uneti u anus uvee. Vreme leenja je 10 dana. Napomena: Kod hemoroida: - paziti da se ne pojavljuje opstipacija; - ne nadraivati eludac alkoholnim piem; - ne upotrebljavati u ishrani slana, Ijuta i zainjenajela; - paziti se od prehlade, posebno donji deo tela; - izbegavati dugotrajno hodanje i rad u stojeem poloaju; - nikada ne sedeti na hladnom, posebno na metalu; - posle svakog toaleta koristiti samo hladnu vodu; - klistirati se svakodnevno odvarom od kamilice ili runolista.

241 Hepatitis Iirot Kod hepatitisa koristi se tinktura od korenja Iirota koja se pripre-ma na sledei nain: kaiicu isitnjenog korenja preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti 4 puta dnevno po pola ae 30 minuta pre jela. Hipertonija 1. Sranik - 3 dela, runolist - 2 dela, divlji ruzmarin - 2 dela, aj za bubrege -1 deo. Jednu punu supenu kaiku ove meavine preliti sa 300mi vrele vode. Kuvati na tihoj vatri 5 minuta, uviti posudu i ostaviti da odstoji 4 sata, procediti. Piti toplo tri puta dnevno po pola ae 20 minuta pre jela. Koristi se kod hipertonije prvog i drugog stadijuma i kod simptomatske hipertonije bez srane insuficijencije. 2. Gorocvet (adonis) - 1 deo, beli glog - cvet - 1 deo, list breze - 1 deo, sranik - 2 dela, runolist - 2 dela, - preslica -1 deo. Dve supene kaike isitnjene meavine preliti sa 500ml vrele vode, umotati i ostaviti 5-6 sati, procediti. Piti po pola ae toplo tri puta dnevno pre jela. Koristi se kod hipertonije prvog i drugog stadijuma i kod simptomatske hipertonije sasranom insuficijencijom. 3. Sranik - 3 dela, runolist - 3 dela, divlji ruzmarin - 2 dela, preslica - 1 deo, kruina - kora -1 deo. Dve pune supene kaike isitnjene meavine preliti sa 500m! vrele vode. Kuvati na tihoj vatri 10 minuta, umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno posle jela. Koristi se kod hipertonije i gojaznosti. 4. Gorocvet - 1 deo, beli glog - plodovi - 1 deo, Ijuta metvica - 2 dela, sranik - 3 dela, runolist - 2 dela, aj za bubrege -1 deo. Dve pune supene kaike isitnjene meavine preliti sa 500ml vrele vode. Kuvati na tihoj vatri 10 minuta, umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno posle jela. Koristi se kod hipertonije prvog i drugog stadijuma i kod simptomatske hipertonije sa stenokardijom. 5. Sranik -1 deo, runolist -1 deo, beli glog - cvetovi -1 deo, list imele -1 deo. etiri supene kaike ove meavine ostaviti da odstoji 8 sati u 11 vrele vode. Piti po pola ae tri puta dnevno jedan sat posle jela. Koristi se kod hipertonije. 6.Beli glog - Plodovi i cvetovi koriste se u meavanama: a) cvetovi belog gloga, sranik, runolist, list imele - sve u jednakim koliinama. 4 supene kaike isitnjene meavine preliti sa 11. vrele vode, ostaviti da odstoji 8 sati, procediti. Tinkturu piti po pola ae tri puta dnevno jedan sat posle jela kod hipertonije.

242 b) plodovi i cvetovi belog gloga, sranik, runolist, razliak, plodovi ipuraka - svi sastojci u jednakim koliinama. 4 supene kaike meavine preliti sa 11. vrele vode, ostaviti da odstoji 8 sati, procediti. Tinkturu piti po pola ae 3-4 puta dnevno kod hipertonije. c) plodovi belog gloga - 3 dela, cvetovi belog gloga - 3 dela, preslica 3 dela, imela - 3 dela, isitnjene lukovice belog luka 3 dela, cvetovi arnike (krasuljak) -1 deo. Jednu supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, umotati i ostaviti da odstoji 6-8 sati, procediti. Tinkturu piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pola sata pre jela kod hipertonije. 7. Crvena borovnica - U narodnoj medicini koristi se sok od borovnice kod lakeg oblika hipertonije. 8.Valerijana (odoljen) - Kod hipertonije prvog stadijuma upotrebljavaju se tinktura, odvar i praak. a) tinktura od valerijane: 10g. korena i korenja preliti sa 200ml vrele vode, kuvati 30 minuta na tihoj vatri, zatim ostaviti da odstoji dva sata i piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. b) odvar od vaierijane: 10g. korena i korenja isitniti (duina komadia najvie 3mm), preliti sa 300ml hladne vode, kuvati 15 minuta, ohladiti.Piti po pola ae tri puta dnevno. c) praak od valerijane: isitniti koren u avanu, osuiti i uzimati po 1-2g. praka 2-4 puta dnevno. Efikasnost valerijane je vea ako se sistematski koristi due vreme. 9. Orlovi nokti (pasje groe - lat. Lonicera) - Ovo je veoma efikasno sredstvo protiv hipertonije. U tom cilju koriste se svei plodovi. 10. Neven - Za postizanje efekta potrebno je due vreme upotrebljavati tinkturu od nevena. (20 : 100 u 40% alkoholu). Piti po 20-30 kapi tri puta dnevno. Pri tom se oituje prestanak glavobolje, poboljanje sna i radne sposobnosti. 11. Krompir -Kod hipertonije se preporuuje krompir peen u kori - jesti zajedno sa korom. 12. Crvena (livadska detelina) - Kod hipertonije se koristi tinktura od cvetova ove deteline. Jednu supenu kaiku cvetova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po poia ae tri puta dnevno. 13. Crni luk- Kod hipertonije jesti svee glavice luka. 14. Beli luk - Kod sklerotinog tipa hipertonije koristi se svei beli luk svakodnevno po 2-3 enja. 15. sveeg Crvena cvekla - Kod hipertonije se preporuuje uzimanje

soka pomeanog sa medom u jednakom odnosu. Piti po jednu supenu kaiku 4-5 puta dnevno. 16.rn ribizla - Odvar od suenih plodova koristi se kod hipertonije. Priprema se na sledei nain: 2 supene kaike osuenih plodova preliti

243 aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno. 17. Kod hipertonije se koristi i sledea meavina: - Plodovi maline - 2 dela, majoran - 2 dela, cvetovi lipe - 2 dela, list podbjela - 2 dela, list ivovlaka - 2 dela, koren sladia - 1 deo, plodovi belotma - 1 deo, travnati deo i seme miroije - 3 dela, anis - 3 dela, matinjak - 3 dela, sranik - 3 dela, plodovi belog gloga - 4 dela, plodovi ipuraka (isitniti) 5 delova, neven - 5 delova, runolist - 6 delova. Nain pripreme i primene: jednu supenu kaiku isitnjene meavine preliti sa 2,5 ae vrele vode, kuvati na tihoj vatri 30 minuta, procediti. Piti po 150ml. tinkture 3 puta dnevno 10-15 minuta pre jela. Ukus tinkture je prijatan, miris aromatian. 18. Bela imela - Doza za jednokratnu upotrebu - 4g. (jedna supena kaika sa vrkom). Imelu preliti vrelom vodom i kuvati na pari 12-20 minuta. Odvar skoro da nema ukusa i mirisa. Imela dobro regulie poremeeni metabolizam, sniava arterijski pritisak, pojaava diurezu i spreava razvoj tumora. Biljka je istovremeno odlino sredstvo za poveanje tonusa kod Ijudi starijeg doba. 19. Alkohol - 100ml., mentol 2,5g., novokain - 1,5g., anestezin 1,5g. Ovom smesom protrljati uvee vrat. Daje neoekivane rezultate sniavajui arterijski pritisak. 20. Uzeti / od valerijane, tj. tinkturu jake koncentracije i mirisati pre spavanja 1-1,5 minut obema nozdrvama naizmenino. Ovaj posupak izvoditi u toku 2 - 4 meseca. Na Ijude sa visokim arterijskim pritiskom valerijana ne pokazuje brzo i primetno delovanje ali postepeno ona poinje da deluje blagotvorno i da sniava arterijski pritisak. Hipotonija 1. Palamida, elja (Cirsium). 20g. osuenih cvetova i listova preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno za podizanje tonusa i krvnog pritiska. 2. Neven. 10g. nevena preliti aom vrele vode uviti i ostaviti 30 - 40 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae 2- 3 puta dnevno pola sata pre jela. 3. Zlatni koren, rodiola- tinktura. Piti po 20 - 40 kapi dva puta dnevno ujutru i pre ruka, pola sata pre jela utoku 10-20 dana. 4. en - en - tinktura. Piti od 5 - 20 kapi dva puta dnevno, ujutru i u vreme ruka, pre jela u toku 2- 3 nedelje. Bolestioiju

244 1. Razliak Kompresi od tinkture od cvetova razlika koriste se kao protivupalno i dezinfekciono sredstvo kod upale siuzokoe oiju. 1- 2 kaiice cvetova preliti aom vrele vode, ostaviti 1 sat, procediti. 2. Planinska malina Kod upale i konjuktivitisa stavljati na oi listove ove biljke. 3. Kamilica Tinktura od listova kamilice koristi se za ispiranje oiju kod upalnih procesa. 2 - 3 supene kaike preliti aom vrele vode, ostaviti 1 sat u dobro zatvorenoj posudi, procediti. Glavobolja 1. Ljuta metvica-1 deo, majoran-1 deo. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa 500ml. vrele vode, umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola do jedne ae kod glavobolje. 2. Matinjak 15g. matinjaka preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po 1 - 2 supene kaike 5 - 6 puta dnevno. Koristi se kod bolova srca, lupanja srca, nesanice, kolitisa, naduvenosti creva, kolika u bubrezi-ma, nesvestice, glavobolje, kod pojave buke u uima, anetnije, kao sredstvo za umirivanje nervnog sistema, kod bolnih menstruacija. 3. Majoran Jednu supenu kaiku suve biljke preliti sa 0,51 vrele vode. Umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola ae 2 - 3 puta dnevno kod glavobolje. Trudnice ne smeju piti ovu tinkturu. 4. Mentolovo ulje Ovo je apotekarski preparat. Kod prehlade i kijavice sa glavoboljom namazati ovim uljem elo, slepoonice, iza uiju, potiljak. Veoma dobro otklanjaglavobolju u njenom poetnom stadijumu. 5. Zeleniaj Skuvati jak aj od zelenog ili crnog aja, dodati malo mente. Popiti au ovog aja nakon 15-20 minuta nestaje glavobolja. 6. Crvena borovnica U narodnoj medicini protiv glavobolje koriste se svei plodovi. 7. Zova Koristi se tinktura od cvetova zove - jednu supenu kaiku suvih cvetova preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po 1/4 ae sa medom 3 - 4 puta dnevno pre jela. 8. Valerijana Upotrebljava se tinktura i odvar. Efikasnost se manifestuje posie due redovne upotrebe.

245 a) Tinktura: jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na pari, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3 puta dnevno. b) Odvar: jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na pari, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3 puta dnevno. 9. Oman Tinkturu od korena piti 4 puta dnevno po 1/4 ae pola sata pre jela. Nain pripreme: jednu kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 sati procediti. 10. Kantarion Kod glavobolje koristi se odvar od kantariona: jednu supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po 1/4 ae tri puta dnevno. 11. 12. 13. Kupus Krompir Livadska detelina Stavljati svee listove od kupusa na glavu. Piti po 1/4 sveeg soka od krompira kod uporne glavobolje. Upotrebaljava se tinktura od cvetova: jednu supenu kaiku od cvetova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola ae 3 puta dnevno. 14. 15. Jorgovan Crna borovnica Svee listove jorgovana stavljati na bolna mesta kod glavobolje. Piti po 1/4 ae sveeg soka kod jakih glavobolja tri puta dnevno. Grip, prehlada 1. Recept starog ruskog agronoma Bolotova: Bukvica - 1 deo, kamilica - 1 deo, alfija - 1 deo. Sve isitniti i dobro pomeati. Jednu supenu kaiku meavine sa vrkom preliti sa 0,51. vrele vode. Uviti i ostaviti 30-40 minuta, procediti. Uvee popiti po 2-3 olje vrue tinkture sa medom. Danju piti kao aj. Ako je prehlada sa glavoboljom dodati 1 deo mente navedenoj meavini. 2. ipurak Suve plodove isitniti. 5 supenih kaika preliti sa 11. hladne vode, staviti na vatru i kuvati 10 minuta, dobro uviti posudu i ostaviti 8-10 sati, procediti. Piti, poev od jutra po jednu au svaka 2-3 sata sa medom, eerom ili sa slatkim. Poeljno je u toku dana dok se pije ovaj odvar nita ne jesti. Posle svakog uzimanja isprati ustatoplom vodom jer kiselina nagrizazube.

246 Kod gripa se preporuuje piti ipurak u toku nedelju dana postepenuo smanjujuidozu. 3. Pelen, alkoholna tinktura U flau od etvrt litra sipati pelen i ostaviti da odstoji 21 dan na tamnom mestu, procediti. Piti kod prehlada i promrzlina po 20g. jednom dnevno Piti najdue 2-3 dana. 4. Cvetovilipe-1 deo, plodoviibikovine -1 deo. Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode. Kuvati 510 minuta, procediti. Piti vrue uvee po 1-2 olje. Koristi se kod reumatizma, gripa, prehlade. 5. Plodovi maline 40g., list podbjela - 40g., majoran - 20g. Nain pripremanja i primene kao u receptu br.4. 6. Ljuta metvica - list -1 deo, cvetovi crne zove -1 deo, cvetlipe- 1 deo. Nain pripremanja i primene kao u receptu br. 4 (uzimati jednu supenu kaiku meavine na dve ae vrele vode). 7. Lipa (cvet)-1 deo, crnazova (cvetovi)-1 deo. Dve supene kaike preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 5-10 minuta, procediti. Popiti vrue kod gripa i prehlade. 8. Borovnica U narodnoj medicini kod gripa se koristi svei sok od plodova borovnice. Kod prehlada se pije tinktura od granica. Jednu supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve supene kaike 4-5 puta dnevno. 9. Beliluk Kod gripa se koristi svei beli luk po 2-3 enja dnevno, a takoe i preventivno za vreme epidemije. 10. Malina a) tinktura od suvih plodova koristi se kod prehlade i gripa. Jednu supenu kaiku plodova preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta. Piti po au vrue tinkture dva puta dnevno. Plodovi maline ulaze u sastav meavina za izazivanje znojenja, kao i drugih meavina. b) plodovi maline i cvet lipe u jednakim koliinama. Jednu supenu kaiku meavine preliti aotn vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po au vrue tinkture uvee pre spavanja kao sredstvo za izazivanje znojenja. c) plodovi maline, cvetovi lipe, list podbjeia, plodovi anisa, kora ive sve u jednakim koliinama. Jednu supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po au vrue tinkture uvee pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja.

d) plodovi maline - 2 dela, list podbjela - 2 dela, majoran -1 deo. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti

247 po pola ae vrue tinkture 3-4 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje znojenja. e) plodovi maline - 1 deo, list maline - 2 dela, majoran - 2 dela, list podbjela - 2 dela. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola ae vrueg odvara 3-4 puta dnevno pre jela kod prehlada kao sredstvo za izazivanje znojenja i kao sredstvo za iskaljavanje. Dermatitis Hmelj Dobro pomeati hmelj sa dvozubicom - po jednu kaiicu od obe biljke. Preliti meavinu sa 150ml. vrele vode. Ostaviti da odstoji, procediti i piti toplo pre jela i uvee pre spavanja. Mesta sa ekcemom prekritii gazom natopljenom ovim rastvorom. Dijabetes 1. Kopriva Za pripremanje tinkture 50g. listova koprive preliti sa 500ml. vrele vode u emajliranoj posudi. Posle dva sata procediti tinkturu i piti po jednu kaiicu tri puta dnevno pre jela. Tinkturu je bolje pripremati od sveih listova. Od mlade koprive pripremati jela i salate. 2. Boranija Za pripremanje odvara: 15 - 20g boranije kuvati 3-4 sata u 11 vode dok se ne dobije polovina od poetne koliine. Dobijeni odvar ohladiti, procediti i piti po pola ae pola sata pre jela 3-4 puta dnevno u toku 3-4 meseca. 3. Koren maslaka Jednu kaiicu sitno izrezanog korena preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, ohladiti, procediti. Piti po 1/4 ae 3-4 putadnevno. 4. Listoraha Za pripremu tinkture jednu supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode, kuvati 20-30 sekundi, ostaviti da odstoji, procediti i piti u toku dana. Takoe se mogu koristiti pregradice iz ploda oraha. Pregradice od 40 komada oraha preliti aom vrele vode i kuvati na pari 1 sat. Posuda u kojoj se kuva treba da bude od stakla ili emajlirana. Zatim sadrinu ohladiti, procediti i piti po jednu kaiicu tri puta dnevno pre jela. 5. Orlina (lat. Galega) Nain pripreme: jednu supenu kaiku osuene biljke prokuvati 10-15 sekundi u 250ml. vrele vode, procediti. Piti po 1/2 ae 3-4 puta dnevno pre jela. Ovu lekovitu biljku potrebno je koristiti pod kontrolom lekara jer moe izazvati povien arterijski pritisak. 6. Jasika, kora

248 Poetni stadijum dijabetesa. Jednu supenu kaiku suve isitnjene kore jasike kuvati 30 minuta na tihoj vatri u dve ae vode. Ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti. Piti do 3 meseca ili vie. Dobro pomae u poetnom stadijumu dijabetesa. 7. borovnica, list Jednu supenu kaiku suvih listova crne borovnice preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 30-40 minuta, procediti. Piti po au ohlaene tinkture 3 puta dnevno u malim gutljajima. Koristi se u poetnom stadijumu dijabetesa. 8. Crvena cvekla Svei sok od cvekle piti 4 puta dnevno po 1/4 ae. 9. Meavina iak (koren) - jedan deo, boranija, osuena kora - jedan deo, list borovnice - jedan deo. 60g. meavine ostaviti da odstoji u 11 hladne vode 12 sati. Zatim kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji jo 1 sat, procediti. Piti po 3/4 ae 5 puta dnevno, jedan sat posle jela. 10. 11. Crvena borovnica Meavina Kod dijabetesa blagotvorno deluju svei plodovi crvene borovnice. Crna borovnica (list) - jedan deo, boranija (osuena kora) - jedan deo, seme lana - jedan deo, ovsena slama - jedan deo. 3 supene kaike meavine preliti sa tri ae vrele vode, kuvati 10 minuta ostaviti da odstoji 30-40 minuta, procediti. Piti po 1/4 ae 6-8 puta na dan. 12. Preslica 20g., dvornik - 20g., list umske jagode - 20g. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti da odstoji 10-15 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 20-30 minuta pre jela 3-4 puta dnevno. 13. L/stodcrneborovnice25g., list maslaka - 25g., orlina - 20g. Supenu kaiku ove meavine preliti sa 300ml. vrele vode, prokuvati 5 minuta, ostaviti da se ohladi, procediti. Piti po pola ae 2-3 puta dnevno 20 minuta pre jela. 14. L/st crne borovnice 25g., orlina - 25g., list koprive - 25 g. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa 300ml. vrele vode, prokuvati 5 minuta, ohladiti i procediti. Piti po 2-3 supene kaike 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela. 15. Preslica Za pripremanje odvara uzeti 30g. preslice, preliti aom vrele vode, kuvati 5-7 minuta, ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti. Piti po 2-3 supene kaike 3-4 puta dnevno pre jela. Preslica se moe koristiti i sveem obliku za salate, nadeve, a tako6e i za pripiremanje tinkture.

249 Priprema salate od preslice: 2 ae sitno izrezanih listova preslice pomeati sa 50g. zelenog luka, 20g. tavlja i 40-50 g. maslaka. Zainiti uljem ili pavlakom, posoliti po ukusu. 16. ipurak ^Za pripremanje odvara uzeti 10 isitnjenih plodova ipuraka, preliti aom vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti da odstoji 4-5 sati, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno. 17. Listsranika- 10g., list umske jagode - 15g., listduda-20g. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode kuvat*3-5 minuta, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po dve supene kaike tri puta dnevno posle jela. 18. mente50g. List crne borovnice - 50g., boranija - 50g., orlina - 50g., list

Dve supene kaike meavine preliti sa 0,51 vrele vode i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae 3 puta dnevno pre jela. Dizenterija 1. Kokoiji eludac, opna. Oprati kokoiji eludac i sa unutranje strane politi vrelom vodom, paljivo odvojiti od mesa, pononvo oprati i ostaviti na istu hartiju da se sui. Sledeeg dana on je osuen. Kod dijareje opnu isitniti u prah i popiti sa vodom. Piti 2-3 puta dnevno. Ovo je izuzetno sredstvo protiv bilo koje vrste dijareje, ak i krvave i dizenterije. 2. Uzeti pola kaiice osuene mase od upotrebljenog za kuvanje zelenog ili crnog aja i vakati sa malo vode. Od 1-2 upotrebe prestaje dijareja. 3. Skrob od krompira. Jednu kaiicu skroba rastvoriti u pola ae hladne, prethodno prokuvane vode i popoiti. Dobro i brzo pomae. 4. Pirina. Odvar od pirina ili kaa od pirina gusto skuvana u vodi, bez soli odlino pomae i odraslima i deci kod dijareje. 5. Kupina - list Jednu supenu kaiku listova ili granica od kupine preliti aom vrele vode i prokuvati 3-5 minuta, dobro pokriti i ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po pola do jedne ae 2-3 puta dnevno. 6. Dvornik. 5g. isitnjenog korena preliti sa 200ml vrele vode. Kuvati 20 minuta na tihoj vatri, dobro pokriti i ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po pola ae 2-3 puta dnevno ili uzimati prah od isitnjenog korena kod krvavih dijareja. Praak se mea sa medom i oblikuje u pilule teine od 0,5-1 g. koje se zatim uzimaju tri puta dnevno.

250 7. Aloja. Piti sok od aloje po 1 -2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. 8. Crna borovnica. U narodnoj medicini se veoma ceni odvar od suvih plodova kao sredstvo protiv dizenterije. 9. Dvornik. Upotrebljava se odvar od dvornika i sama biljka u meavinama: Jednu supenu kaiku isitnjenog travnatog dela preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno kod upale eludano-stomanog trakta i dizenterije. 10. Travnati deo dvornika -1 deo, srani koren -1 deo, ivovlak 2 dela. Dve supene kaike meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 40 minuta, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno pola sata pre jela kod dijareje. 11. Hrast. Upotrebljava se tinktura od kore hrasta kod upale eludanostomanog trakta, dijareje i dizenterije. Jednu kaiicu isitnjene kore preiiti sa dve ae hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji 8 sati, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. Deci se ne propisuje. 12. Oskorua Svei plodovi i sok koriste se kod dizenterije. Uzimati po 100g. plodova tri puta dnevno 20-30 minuta pre jela. Sok od sveih plodova piti po 1/4 ae 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Oskorua se koristi u meavini: 14. Korenje Iirota, kora hrasta, timijan, list oraha - sve u jednakim koliinama. Jednu kaiicu meavine ostaviti da odstoji u ai hladne vode 6 sati, zatim kuvati na tihoj vatri 10-15 minuta, procediti. Piti u gutljajima u toku dana kod dijareje. 15. Ovsene pahuljice se koriste kod upale eludano-stomanog trakta, dijareje, bolesti jetre i srca. 100g. ovsenih pahuljica preliti sa 11. hladne vode, ostaviti 4 sata, a zatim kuvati dok se dobije gusta masa. 16.6vei plodovi crne borovnice a) l<od eludano-stomanih poremeaja uzimati po 50-1 OOg. sveih plodova ili tinkturu od suvih plodova. 4 kaiice suvih plodova ostaviti 8 sati u ai hladne vode, procediti i piti u gutljajima u toku dana. Plodovi borovnice ulaze u sastav vezivnih meavina: b) plodovi borovnice - 2 dela, srani koren - 1 deo, cvetovi nevena - 1 deo, kim - 1 deo, alfija - 3 dela. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti i procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela. c) plodovi borovnice - 2 dela, plodovi divlje trenje 3 dela. Jednu supenu

kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, procediti. Piti po 1/4 ae tri puta dnevno. 17. Meavina:

251 Plodovi oskorue 4 dela, kantarion 3 dela, koren Iirota - 2 dela. Supenu kaiku meavine preliti sa 0,51. vrele vode, ostaviti 40-60 minuta, procediti. Kod dijareje piti po pola ae 4 puta dnevno. 18. Divlja trenja. a) odvar od plodova divlje trenje koristi se kod gastritisa, kolitisa, dizenterije, dijareje. Jednu supenu kaiku preliti aom vrele vode, kuvati 5 minuta na tihoj vatri, ostaviti dva sata, procediti. Piti po 1/4 ae 2-3 puta dnevno. b) plodovi od divlje trenje ulaze u sastav meavine za eludac: plodovi trenje - 3 dela, plodovi borovnice 2 dela, korenje sranika - 1 deo. Dve supene kaike isitnjene meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po 1/4 ae 3-4 puta dnevno pre jela. Difterija 1. Aloja Koristi se sok od aloje po 1 -2 kaiice 2-3 puta dnevno. utica 1. Kora od vrbe (ive).60g. osuene isitnjene kore ive kuvati u 11. vode 15-20 minuta, dobro uviti posudu i ostaviti da odstoji 24 sata, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno pre jala. 2. Neven 25g. nevena kuvati u 11. vode do polovine poetne koliine, tj. do 0,51. Kada se ohladi procediti. Piti do konanog ozdravljenja. 3. Sok od kiselog kupusa. Svakodnevno, poev od jutra na svaka 2-3 sata piti po au soka do potpunog ozdravljenja. Za to je ptrebno 1-2 nedelje. 4. Lenik - list. Osuiti lie u rerni. Jednu kaiicu u prah isitnjenih listova ostaviti od uvee do jutra u ai belog vina. Piti ovu tinkturu nate i tri puta dnevno. Po isteku 12-15 dana utica prolazi. 5. Ovsena pleva. Pregrt isitnjene ovsene pleve kuvati u 11. vode do polovine poetne koliine, procediti. Piti po jednu au tri puta dnevno pre jela. 6. Medvee groe - list -1 deo, dvornik -1 deo, kukuruzna svila -1 deo, boranija - 1 deo, kilavica - (lat. Herniaria) - 1 deo. 15g. meavine preliti aom vrele vode, uviti, ostaviti tri sata, procediti. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno. 7. alfija- 25g., pelen - 25g. Jednu kaiicu meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 1 sat, procedtiti. Piti po 3-4 supene kaike tri puta dnevno. 8. Neven - cvetovi - 40g., gorka detelina - list -30g., menta - list - 20g., koriander - plodovi - 20g. Dve supene kaike meavine na dve ae vrele

252 vode. Kuvati 10 minuta, ostaviti pokrivenu posudu 1 sat, procediti. Piti po pola ae 2-3 puta dnevno 15-20 minuta pre jela. Koristi se kod utice i upale unih kanala. Meavine za izazivane luenja ui. 1. Meavina br. 1 Maslaak- koren - 10g., zejitrn - koren - 10g., kruina- kora- 10g., Ijuta metvica- list- 10g. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 1 sat, procediti. Piti po pola ae dnevno pre jela. 2. Meavina br.2 Gorka detelina - list- 10g., pelen - 10g., Ijuta metvica - list- 10g. Dve supene kaike meavine preliti aom vrele vode, ostaviti pola sata, procediti. Piti po 3 supene kaike tinkture pola sata pre jela tri puta dnevno. 3. Meavina br. 3 Kantarion -10g., neven- cvetovi -10g. Dve supene kaike meavine ostaviti 12 sati u 0,51. vode, zatim prokuvati tri minuta, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno pre jela. 4. Meavina br. 4 Neven - cvetovi - 15g., divlji (Bogorodiin) lan - 10g. Meavinu preliti sa 0,51. vrele vode, ostaviti dva sata, procediti i piti po pola ae 4 puta dnevno jedan sat posle jela. 5. Meavinabr. 5 Neven - cvetovi - 200g., list crvene borovnice - 100g., dvornik - 200g., kamilica- 100g. Dve supene kaike meavine preliti sa 100g. vrele vode, dobro pokriti i ostaviti najmanje 5-6 sati. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno pre jela. 6. Meavina br. 6 List breze - 150g., kantarion - 150g., Ijuta metvica - 200g., isitnjeni plodovi ipuraka - 200g. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa 300ml. vrele vode, kuvati 5 minuta, ostaviti na toplo mesto 4 sata. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno 15-20 minutaprejela. 7. Meavina 7 Neven - cvetovi - 40g., gorka detelina - list 30g., menta - list - 30g., koriander - plodovi - 20g.

253 Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i piti po pola ae 2-3 puta dnevno 15 minuta pre jela kod utice i upale unih kanala. Bolesti eludano-stomanog trakta 1. Iirot Koristi se u meavini: Korenje Iirota - 1 deo, kora cimeta - 1 deo, list gorke deteline - 1 deo, kora od pomorande - 2 dela, gorica - 2 dela, pelen - 2 dela. Kaiicu meavine preliti aom vrele vode, ohladiti, procediti. Piti po 1/4 ae ove tinkture 4 puta dnevno pre jela kod nedostatka luenja eludanog soka. 2. Anis a) plodovi anisa - 1 deo, plodovi divlje miroije - 1 deo, kim - 1 deo, list Ijute metvice -1 deo. Dve kaiice meavine preliti aom vrele vode, ostaviti pola sata, procediti. Piti u toku dana u gutljajima kod spazma eluca. b) plodovi anisa -1 deo, plodovi divlje miroije -1 deo, koren sladia -1 deo, kora kruine - 6 delova. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti ujutru i uvee po jednu au ove tinkture kod atonije creva. 3. Kamenika Odvar od korenja i korena kamenike koristi se kod kolika eludanostomanog trakta i kod drugih poremeaja koji nisu infekcijskog porekla. Jednu supenu kaiku isitnjenog korenja preliti aom vrele vode, kuvati na pari 30 minuta, procediti. Piti po dve supene kaike 3-4 puta dnevno. 4. Valerijana Upotrebljava se u obliku tinkture i odvara. a) tinktura od valerijane: jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po 1 supenu kaiku tri puta dnevno. b) odvar: supenu kaiku korena preliti aom vrele vode, kuvati 15 miniita natihoj vatri, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po 1 supenu kaiku tri puta dnevno. 5. Dvornik Supenu kaiku biljke preliti sa 0,51. vrele vode, kuvati 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno kod upale eludanostomanog trakta. 6. Oman

254 Tinktura od korena se koristi kod bolesti eludano-stomanog trakta: kaiicu isitnjenog korena preliti aom hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 10 sati, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pola sata pre jela. 7. Hrast Kora od hrasta ima protivupalno i vezivno dejstvo. Tinktura od kore koristi se kod upala eludano-stomanog trakta i kod sklonosti ka dijareji. Kaiicu isitnjene kore preliti sa dve ae hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 8 sati, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. Deci se ne propisuje. 8. Kantarion Odvar od kantariona koristi se kod bolesti eludano-stomanog trakta. Jednu supenu kaiku isistnjene biljke preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po 1/4 ae tri puta dnevno. 9. umska jagoda Tinktura od listova i korenja koristi se kod eludano-stomanih bolesti (gastritis, upala debelog i tankog creva, dijareja). Supenu kaiku isitnjenih listova preliti sa dve ae hladne prokuvane vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno. 10. Neven - cvetovi Tinktura se koristi kod bolesti eludano-stomanog trakta, jetre, une kese. Dve kaiice cvetova preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae tinkture 4 puta dnevno. Tinktura od kalendule koja se prodaje u apotekama uzima se poev od 30 kapi do jedne kaiice tri puta dnevno. 11. Jarebika - kljukva Odvar se pije kod bolesti eluca i kod dijareje. Dve supene kaike meavine od listova i plodova preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno. 12. Planinska malina Odvar od listova pije se po jedna supena kaika 3-4 puta dnevno. Priprema se na sledei nain: supenu kaiku listova preliti aom vrele vode, kuvati natihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. 13. Kopriva Kopriva se upotrebljava pojedinano i u meavinama. Kod eludanostomanih bolesti koristi se u meavinama: a) list koprive - 2 dela, kantarion - 2 dela, zeje uho -1 deo. Tri supene kaike isitnjene meavine preliti sa 0,751. vrele vode u termosu, ostaviti dva sata, procediti. Piti po au tri puta dnevno 20 minuta pre jela kod hroninog gastritisa sa smanjenom kiselinom. Leenje traje dugo; posle 8 nedelja leenja 10 dana napraviti pauzu. b) list koprive - 2 dela, list ivovlaka - 2 dela, kantarion - 3 dela, neven - cvetovi - (ili kukuruzna svila) - 1 deo. Tri supene kaike meavine preliti sa 0,75l. u termosu, ostaviti tri sata, procediti. Piti po jednu au tri puta

255 dnevno 25 minuta pre jela kod hroninog gastritisa sa smanjenom kiselinom. Leenje traje dugo; posle 8 nedelja leenja 10 dana napraviti pauzu. c) list koprive, list ivovlaka, kantarion, cvet kamilice - sve u istim koliinama. 4 supene kaike meavine preliti sa 1l. vrele vode, ostaviti 2 sata na toplom mestu. Piti po jednu au 3 puta dnevno u toku 7-10 dana kod akutnog gastrtisa. d) list koprive, kantarion, dvornik, Ijuta metvica - sve u jednakim koliinama. 4 supene kaike meavine preliti sa 11. vrele vode, ostaviti 2 sata na toplom mestu. Piti po jednu au 3 puta dnevno u toku 7-10 dana kod akutnog gastrtisa. e) list kopirive - 1 deo, cvetovi hajduice - 1 deo, kora kruine - 3 dela. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ostaviti pola sata, procediti. Piti po pola do jedne ae i uvee kod opstipacije. Vreme leenja - 2 nedelje; po potrebi ponoviti terapiju. f) list koprive - 1 deo, majoran - 2 deia, kora kruine - 2 dela. Supenu kaiku meavine preliti sa 300ml. vrele vode, kuvati 5 minuta, ostaviti 4 sata na toplom mestu. Piti toplo po pola ae 3 puta dnevno 15 minuta pre jela kod hemoroida. 14. Ogrozd U narodnoj medicini upotrebljava se odvar od plodova ogrozda kod bolesti eludano - stomanog trakta kao sredstvo za ublaavanje bolova i kao blagi laksativ. Supenu kaiku plodova preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti i dodati eer po ukusu. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno. 15. Crni luk Uzimati po jednu kaiicu sveeg soka od crnog luka 3 - 4 puta dnevno. 16. Beli luk Beli luk se upotrebljava kod infekcijskih bolesti eludano- stomanog trakta i kolika eluca i creva po 2-3 enja dnevno. M.Podbjel a) tinktura od listova podbjela koristi se kod eludano - stomanih poremeeja (dijareja, munina, povreanje). Dve kaiice isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. b) Kod poveane kiseline eludanog soka, praene opstipacijom i goruicom, koristi se tinktura od sledee meavine: list Ijute metvice - 15g., list gorke deteline - 20g., cvetovi hajduice - 15g., seme miroije - 15g., kantarion - 30 g. Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti dva sata, procediti. Dobijena koliina je dnevna doza, koju treba uzimati nekoliko puta po 1-2 supene kaike. c) kod smanjene kiseline upotrebljava se tinktura druge meavine: list Ijute metvice - 20g., list runolista - 15g., dvornik - 15g., cvetovi hajduice -

256 15g., cvetovi kamilice - 10g., seme miroije - 10g., kim - 10g., koren valerijane - 10g., hmelj - 5 g. 4 supene kaike meavine preliti sa 11. vreie vode, ostaviti 10-12 sati, procediti, Ujutru, nate, popiti jednu au i dalje u toku dana po jednu au svaka dva sata. 17. Pasji trn a) odvar od plodova se koristi kod bolesti eluca. 3 supene kaike plodova preliti sa 0,5l. vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, procediti. Dodati med po ukusu i piti kao aj po 2-3 ae dnevno i nate. b) odvar od listova i granica pije se kod poremeaja eludanostomanog trakta. Jednu supenu kaiku sitno izreznih listova i granica preliti hladnom vodom, pustiti da provri i na tihoj vatri kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji pola sata, procediti i popiti sve odjednom. Po potrebi postupak ponoviti. Bolesti une kese i unih kanala 1. Iirot Piti tinkturu po pola ae 4 puta dnevno. Jednu kaiicu isitnjenog korenja preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. 2. Dvornik Jednu supenu kaiku isitnjenog korenja preliti aom hladne vode, kuvati na pari 30 minuta, ostaviti da odstoji 15 minuta, procediti. Piti po 1 supenu kaiku 3-4 puta dnevno kod kolecititisa. 3. Majoran Koristi se u obliku tinkture: kaiicu isitnjene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti dva sata i piti po 1/4 ae tri puta dnevno. 4. Kantarion a) kantarion ima protivupalno dejstvo, a takoe pojaava luenje ui. Piti odvar tri puta dnevno po 1/4 ae. Supenu kaiku preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 15 minuta, procediti. Kantarion se koristi u meavinama: b) kantarion - 2 dela, neven - 3 dela. 4 supene kaike meavine preliti sa 1l hladne vode, ostaviti da odstoji 12 sati, zatim kuvati 5-10 minuta, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno kod bolesti jetre. c) kantarion - 8 delova, koren maslaka - 8 delova, cvetovi nevena - 3 dela, dvornik - 3 dela, list gorke deteline - 3 dela, cvetovi kamilice - 3 dela, gorica - 3 dela. 3 kaiice meavine preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti. Piti po jednu au ujutru i uvee kod kolecistitisa. 5. Neven Koristi se tinktura od cvetova.

257 a) dve kaiice cvetova preliti aom vr9l9 vod9, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno. b) alkoholna tinktura se prodaje u apotekama. Pije se po 30 kapi u poetku do jedne kaiice 2-3 puta dnevno. 6. Kopriva Kod bolesti jetre i unih kanala koristi se meavina: list koprive - 2 deia, dvornik - 1 deo, koren jasenovke (lisiine) - 1 deo. Tri supene kaike meavine preliti u termosu sa 0,751. vrele vode, ostaviti 2-3 sata, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela kod hroninog kolecistitisa. Lgenje dugo traje (1,5-2 godine) sa pauzama od po 10 dana svakih dva meseca. l.Kukuruz Tinktura od kukuruzne svile upotrebljava se kao sredstvo za stimulisanje luenja ui: supenu kaiku isitnjene svile preliti aom vrele vode, ostaviti J9dan sat, proc9diti. Piti po jednu supenu kaiku svaka tri sata. 8. Maslaak Piti tinkturu od korena po 1/4 ae 4 puta dngvno pre jela, Priprema se na sledei nain: 2 kaiice isitnjenog korena preliti aom hladne prokuvane vode, ostaviti 8 sati. 9. ivovlak Kod holecistitisa pije se tinktura od ivovlaka: supenu kaiku listova preliti aom vrele vode, ostaviti 10 minuta, procediti. Popiti u toku jednog sata u gutljajima. Ovo je dnevna doza. 10. Oskorua (jarebika) Kao sredstvo za izazivanje luenja ui koristi se sok i svei plodovi: po 100g. plodova tri puta dnevno 20-30 minuta pre jela ili sok po 1/4 ae 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. 11. Hajduka trava Upotrebljava se tinktura od ovg biljke: dve kaiic9 preliti aom vrele vod9, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pre jela. 12. alfija Tinktura od listova koristi se kod upale eludano-stomanog trakta, une kese, jetre. Dve kaiice isitnjenih listova preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti pola sata, procediti. Piti po jednu supenu kaiku na svaka dva sata. 13.Plodovi od ipuraka ulaz9 u sastav meavine: isitnjeni plodovi ipuraka - 3 dela, koren maslaka - 3 dela, kukuruzna svila - 3 dela, mladice preslice - 3 dela, cvetovi nevena - 4 dela, latice bele rue - 2 dela, plodovi umske jagode - 2 dela., cvetovi kamilice - 2 dela, plodovi klgkg - 1 deo, runolist -1 d90, list bel9 -1 deo, seme miroije -1 deo, nadzemni deo nevena -1 deo. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti sa 0,51. vrele vode, ostaviti pola sata, procediti. Piti po 150ml. tri puta dnevno 10-15 minuta pre jela kod bolesti jetre i une kese. Ukus tinkture je gorkast.

258 Bolesti enskih polnih organa 1. Kantarion Koristi se kod upale polnih organa. Jednu supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta. Procediti. Piti po 1/4 ae tri puta dnevno. 2. Bekovina (ibikovina) Koristi se kao protivupalno sredstvo i kao sredsvo za poveanje tonusa miia materice. Odvar: supenu kaiku cvetova preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta i piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno. 3. Hajduka trava a) meavina: hajduica - 20g., alfija - 20g., list ruzmarina - 20g., kora hrasta - 40g. Meavinu preliti sa 31. vode, kuvati 30 minuta, procediti. Kod bolova izvoditi svakodnevno po dva vaginaina ispiranja. Koriste se takoe sledee meavine: a) hajduica - 5 delova, rusomaa (pastirska torbica) - 5 delova, koren sranika - 5 delova, kora hrasta - 2 dela. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 5 minuta natihoj vatri, ostaviti 15 minuta, procediti. Piti po jednu au odvara ujutru i uvee kod obilnih menstruacija. b) hajduica, sranik, koren valerijane - sve u istim koliinama. Dve kaiice meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno kod obilnih menstruacija. U ginekologiji i akuerskoj praksi takoe se koriste: 4. Dvornik Kod ginekolokih obolenja i u akuerskoj praksi koristi se u meavinama: a) dvornik -1 deo, preslica -1 deo, gorica - 3 dela, travnati deo sranika - 5 delova. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti u gutljajima u toku dana kod bolnih menstruacija. b) dvornik, pastirska torbica, bela imela - sve u jednakim koliinama. Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti ujutru i uvee po jednu au 3-5 dana pre i u toku menstruacije. Koristi se kod obilnih menstruacija. c) dvornik - 5 delova, kopriva - 3 dela, kora hrasta - 1 deo, cvetovi kamilice - 1 deo. Dve supene kaike meavine preliti sa 11. vrele vode, pustiti da prokljua, kuvati na tihoj vatri 5 minuta, ohladiti i procediti. Koristiti za vaginaino ispiranje i tamponiranje kod belog pranja. 5. Badan (bergenija) Za leenje ranice grlia materice koristi se odvar za vaginalno ispiranje. Dve supene kaike isitnjenog korenja preliti aom vrele vode, kuvati na pari 30 minuta, procediti vrue, ohladiti.

259 6. Odvar od omana koristi se kod bolnih i neredovnih menstruacija, takoe i preventivno protiv prevremenog poroaja. Kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 10-15 minuta na tihoj vatri, ostaviti da odstoji 4 sata. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. 7. umska jagoda Jednu supenu kaiku listova preliti sa dve ae hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti.po pola ae svakodnevno kod menstruacija koje dugo traju. Tinktura se moe pripremiti i po drugom receptu: supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. 8. Neven Dvoprocentni rastvor tinkture (alkoholne) od nevena - jedna kaiica na 1/4 ae vode upotrebljava se putem ispiranja za leenje ranice grlia materice i trihomonasnog kolpitisa. 9. Planinska malina Odvar od listova se koristi kod prestanka menstruacije, belog pranja i drugih ginekolokih bolesti, kod hemoroida i bolesti eludano-stomanog trakta. 10. Kopriva a) piti po kaiicu soka od sveih listova koprive tri puta dnevno u 1/4 ae vode 20 minuta pre jela.kod prekomernih menstruacija i razliitih krvarenja. b) teni ekstrakt od koprive (prodaje se u apotekama) piti po 30-40 kapi pola sata pre jela u 1/4 ae vode preventivno protiv krvarenja materice. c) kod ranice grlia materice stavlja se tampon natopljen sokom od sveih listova koprive ili kaicom od listova koprive. M.Pasji trn Kod ginekolokih obolenja - ranice grlia materice, cervicitisa i kolpitisa -ulje od pasjeg trna koristi se za tamponiranje. Leenje je dugo, epitelizacija poinje 8-12 dana, ponekad ranije. Rezultati su konstantni. Ulje od pasjeg trna nema toksino i nadraujue dejstvo na sluzokou i zato se moe koristiti za leenje ranice kod trudnica. Opstipacije 1 .Oskorua (crvena) -plodovi Sazrele plodove pre mrazeva sakupiti i oprati. Nasuti u veoj staklenoj posudi sloj plodova, zatim sloj eera, naizmenino do vrha. Povezati platnom, ostaviti na sunce ili na toplo mesto. Za neko vreme eer se istopi i stvara se sirup. Ostaviti da stoji 3-4 nedelje. Pre nego to sirup pone sa vrenjem procediti ga i iscediti plodove. U dobijew sifCip dodati alkohol da ne bi dolo do vrenja (25g. na 500ml sirupa). Piti sirup po pola do jedne aice

260 ujutru, nate. Deluje laksativno brzo i blago. im se uspostavi normalna stolica napraviti pauzu, a zatim se terapija moe nastaviti. Ovo je jedno od najboljih laksativnih sredstava. 2. Penine mekinje Dve supene kaike mekinja preliti aom vrelog mleka, pokriti i ostaviti 40 minuta. Jesti ujutru, nate po pola ae mekinja. Mekinje u mleku se mogu i kuvati 15 minuta. Tako pripremljene mekinje uzimati dva puta dnevno u toku mesec dana. Pri tom je poeljno jednom nedeljno izvoditi klistir. 3. Semelana Kod hronine opstipacije svakodnevno piti tinkturu pripremljenu od jedne kaiice semena lana na au vrele vode. Posudu uviti i ostaviti da odstoji 4-5 sati. Uvee popiti itav sadraj zajedno sa semenom. 4. Med- 300g., sokodaloje- 150g. Pre odrezivanja listova aloju ne zalivati dve nedelje. Iscediti sok iz listova aloje i pomeati sa medom. uvati u friideru i uzimati po jednu supenu kaiku dva puta, ujutru nate i uvee. 5. Aloja Sok od aloje koristi se kod hronine opstipacije: piti po 1-2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme leenja je 1 -2 meseca. 6. Rasol od kiselog kupusa Ima laksativno dejstvo. Pije se po pola ae toplog rasola. 7. Sok od'sveeg krompira Koristi se kod spazmatine opstipacije po 1/4 -1/2 ae. 8. Maslaak Tinktura od korena se koristi kod opstipacije: dve kaiice isitnjenog korena preliti aom hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 8 sati. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pre jela. 9. Koren revnja Doza od 0,2-2g. praka deluje laksativno kod atonije creva i spazmatine opstipacije. 10. Koriste se sledee meavine: a) cvetovi zove i plodovi pasjakovine (kruine) u jednakom odnosu. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Kod opstipacije ujutru i uvee piti po jednu au odvara. b) cvetovi zove - 2 dela, plodovi divlje miroije - 2 dela, kora kruine - 2 dela, plodovi anisa -1 deo. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 1-2 sata. Posle ruka i veere popiti po jednu au tinkture. c) cvetovi zove, plodovi divlje miroije koren sladia, dan-l-no, !ist bele breze, kora kruine - sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku

isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, 261 procediti. Tinkturu piti u gutljajima u toku dana kod osipa izazvanog hroninom opstipacijom. Kamen u unim kanalima 1. Sirup od cvekle Nekoliko glavica cvekle oistiti, oprati, izrezati i dugo kuvati dok odvar postane gust kao sirup. Piti po 1/5 ae tri puta dnevno pre jela.Smatra se da se od ovakvog sirupa kamenje u unoj kesi rastvara postepeno i relativno bezbolno. 2. Oskorua (crvena) Protiv kamena u unim kanalima treba jesti u toku 1,5 meseca plodove umske, ali ne vrtne oskorue. Mogu se jesti sa bilo im, sa hlebom, ajem, eerom, medom. U toku dana pojesti po dve ae sveih plodova. 3. List breze Proleni list breze veliine metalnog novia osuiti. Dve supene kaike listova preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri dok preostane polovina od poetne koliine. Kada se ohladi procediti. Piti po kaiicu tri puta dnevno jedan sat pre jela. Vreme leenja traje tri meseca. Dobro je koristiti kod sitnih kamenja. Pojavljuju se bolovi, munina, kolike. Treba pretrpeti, svo kamenje se izbaci. 4. List breze (druga varijanta) Supenu kaiku (sa vrkom) suvih brezinih listova preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, ostaviti pokrivenu posudu da odstoji 1 sat, procediti. Piti ujutru i uvee po au tinkture pola sata pre jela. Terapiju primenjivati due vreme kod kamena u unoj kesi. 5. Sok od sveeg sranika pomeati sa sokom od zelene rai. Piti po tri supene kaike dnevno pre jela kao sredstvo protiv kamena u unoj kesu i kanalima. 6. Sok od kiselog kupusa Svakodenevno piti sok od kiselog kupusa po 0,5-1 ae tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja je 1,5-2 meseca. 7. Kukuruzna svila - 30g., cvetovi suncokreta - 20g., dan-i-no - 10g., umska jagoda list - 20g. Preliti dve supene kaike meavine sa 600ml vrele vode, ostaviti 20 minuta, piti pola sata pre jela. 8. Loboda (lat. Hieracium) - 20g., kantarion 20g., maje oi (ikovica) 20g., kim (isitnjen) -10g., kruina (isitnjena kora) -10g. Preliti jednu supenu kaiku meavine sa 500ml vrele vode, dodati dve kaike meda i ostaviti da odstoji pola sata. Ova meavina se koristi i kod opstipacije praene poremeajima u unim kanalima. 9. umska jagoda Neophodno je svakodnevo jesti 3-5 aa jagoda u toku itave sezone

tj, u toku tri nedelje. One za dugo vreme pomau kod ove mune bolesti.

262 10. Samleti maini za meso jednu au semena od konoplje, pomeati sa tri ae sveeg nepasterizovanog mleka, ukuvati do jedne ae. Vrue procediti i piti nate po jednu au u toku pet dana. Posle 10 dana ponoviti terapiju. Ne jesti nita Ijuto. Mogui su napadi bolova u jetri, ali treba pretrpeti. Posle godinu dana ponoviti terapiju. Koristi se kod postojanja kamena u jetri i bubrezima. 11. Matinjak - 5g., kruina - kora - 10g., menta -10g., ipurak isitnjeni plodovi - 30g., rusa - 25g., neven - cvetovi -10g. Preliti sa 300ml vrele vode kaiicu ove meavine, ostaviti 15 minuta. Popiti itavu koliinu sa medom. Ovu meavinu koristiti kod jakih bolova u predelu jetre i une kese. 12. Maslaak - koren sitno izrezan - 10g., kopriva - koren - 10g., neven cvetovi - 40g., orlov nokat - 3g., razliak - cvetovi - 20g. Preliti jednu supenu kaiku ove meavine sa 11. vrele vode, dodati 4-5 kockica eera, umotati i ostaviti jedan sat. Piti po 200ml 4-5 puta dnevno pre jela. 13. Maslinovo ulje Piti maslinovo ulje pola sata pre jela. Poeti od polovine kaiice i postepeno doi do polovine oljice sve vreme postepeno poveavajui dozu. Leenje obino traje 2-3 nedelje. Prema narodnoj medicini u ovom sluaju dolazi do smanjenja luenja eludanog soka, to spreava ireve i rane na elucu. Ovo sredstvo izbacuje kamenje iz une kese bez operacije. 14. Rotkva, med Kamenje u unim kanalima i bubrezima. Izrendati rotkvu, iscediti sok i pomeati po pola sa medom. Piti po 1/3 -1/2 ae, pa i do jedne ae dnevno. Do koliine od jedne ae doi postepeno. Spreava stvaranje kamena u unim kanalinna i bubrezima, takoe i aterosklerozu i bolesti jetre. 15. Crvena borovnica List crvene borovnice deluje na rastvaranje kamena u unoj kesi i kanalima. Jednu supenu kaiku listova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve supene kaike 4-5 puta dnevno. 16. Dvornik Kao biljka koja stimulie luenje ui ona je korisna kod bolesti jetre, utice i kamena u unoj kesi i kanalima. Kamen unojkesi 1. Piti maslinovo ulje pola sata pre jela. Poeti od polovine kaiice i postepeno doi do polovine oljice sve vreme postepeno poveavajui dozu. Leenje obino traje 2-3 nedelje.

263 2. Nekoliko glavica cvek/eo\s\\\\, oprati, izrezati i dugo kuvati dok odvar postane gust skoro kao sirup. Piti po 3/4 ae tri puta dnevno pre jela i kamen u unoj kesi e se ubrzo rastvoriti. 3. Koriste se sledee meavine: a) dvornik - 3 dela, cvet kamilice -1 deo, kora kruine - 2 deia, kantarion 4 dela, neven - 4 dela. 4 supene kaike preliti sa 11. hladne vode i ostaviti preko noi, ujutru prokuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Jednu au popiti nate, preostalu koliinu podeliti na 4 dela i svaki od njih popiti jedan sat posle jela. Izbaciti iz jelovnika Ijuta, slana, dimnjena, peenai masnajela. b) dvornik, rusa, koren maslaka, kukuruzna svila, kantarion, dan-lno, plodovi anisa, koriander - sve u jednakim koliinama. Tri supene kaike meavine preliti sa tri ae vrele vode, ostavitit 30 minuta, procediti. Piti po jednu au tri puta dnevno. c) supenu kaiku dvornika preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 2-3 puta dnevno pola sate pre jela. 4. umska jagoda Supenu kaiku meavine listova i plodova preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po 1/2-1 ae tinkture tri puta dnevno kod sklonosti ka stvaranju kamena. 5. Kukuruz. Tinktura i teni ekstrakt od kukuruzne svile koristi se kao sredstvo za stimulaciju luenja ui - kod kolecistitisa, hepatitisa. Supenu kaiku kukuruzne svile preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po jednu supenu kaiku svaka 3 sata. 6. Teni ekstrakt od kukuruzne svile (prodaje se u apotekama) piti po 3040 kapi 2-3 puta dnevno pre jela. U narodnoj medicini se kukuruzna svila smatra kao sredstvo koje "drobi" kamenje u pesak. 7. Ljuta nietvica Koristi se tinktura od listova: 2 kaiice istnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. 8. Pirika, pirevina. Tinktura od korenja koristi se kod kamena u unoj kesi. 4 kaiice istinjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti 12 sati na prohladnom mestu, procediti. Korenje preliti aom vrele vode, ostaviti 10 minuta, procediti. Obe tinkture pomeati i piti po pola ae 4 puta dnevno. 9. Batenska miroija. Odvar od plodova koristi se kod kamena u unoj kesi. Dve supene

kaike plodova preliti sa dve ae vrele vode, kuvati na tihoj vatri 15 minuta, ohladiti, procediti. Piti po 1/2 ae 4 puta dnevno. Vreme leenja traje od 23 nedelje.

264 Meavine protiv kamena u unoj kesi. -Meavina br. 1 Rusa - 1 deo, cvetovi kamilice - 1 deo, dan-l-no - 1 deo. Sve dobro isitniti i izmeati. 1 supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 1 sat, procediti. Piti po 1/2 ae 2 puta dnevno- ujutru i uvee 1 sat posle jela. -Meavina br.2 Preslica - 10g., aj za bubrege - 10g., dvornik, travnati deo - 20g., kopriva - 10g. Dve supene kaike meavine preliti sa 500ml. vrele vode. Ostaviti pokrivene najmanje 5 - 6 sati. Piti po pola ae 3 puta dnevno pre jela. -Meavina br. 3 Rusa - 10g., Ijuta metvica - list - 10g., zeije uho - 10g. 1 supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode. Uviti i ostaviti 1 sat, procediti. Piti po 1 au tinkture ujutru i uvee pola sata pre jela. -Meavina br. 4 Dvornik -1 deo, kukurzna svila -1 deo, boranija -1 deo, kilavica -1 deo, vuiji rep - 1deo. 15g. meavine preliti aom vrele vode. Ostaviti 1 sat, procediti. Piti u toku dana toplo. Kamen bubrezima i'mokranoj'beici 1. Mrkva, seme. a) Isitniti seme mrkve u prah. Piti po 1g. 3 puta dnevno pola sata pre jela. Pretvara kamen u pesak. b) Supenu kaiku semena mrkve preliti aom vrele vode. Uviti i ostaviti 12 sati, procediti. Piti toplo po pola ae 5 - 6 puta dnevno pre jela kod kamena u bubrezima. 2. Perun - koren, list. Kaiicu sitno izrezanog korena peruna i kaiicu sitno izrezanih listova preliti aom vrele vode. Ostaviti uvijeno 2 - 3 sata. 1 au popiti u 3 navrata pijui po gutljaj pre jela. Zimi se moe koristiti osueni perun. Priprema se naisti nain. 3. Orlov nokat - 6g., kleka - plodovi - 20g., pastirska torbica - 20g., medvee groe - 20g., ipurak - istinjeni plodovi - 120g., ipurak - cvetovi 20g., kopriva - 40g. 1 kaiicu meavine preliti sa 300ml. vrele vode. Piti vrue sa medom 2 puta dnevno. 4. utikovina - istinjeni koren - 30g., umska jagoda - list - 40g., beli slez isitnjeni koren - 50g., kukuruzna svila - 30g., list breze - 20g. Pola ae

265 meavine preliti sa 1 litar vrele vode, uviti i ostaviti 10-12 sati. Podgrejati i piti sa medom 200ml. 5. ipurak - koren. Dve supene kaike isitnj9nog korena preliti aom vrele vode, kuvati 15-20 minuta, ostaviti da se ohladi, procediti. Piti ovaj odvar 4 puta dngvno po pola ae. Piti 7-10 dana. Ovaj odvar rastvara svako kamenje u unoj kesi i bubrezima u sitan pesak. 6. Piti sok od 1 limuna sa pola ae vrug vode nekoliko puta dnevno i pola a9 meavine soka od mrkve, cvekle i krastavca 3 - 4 puta dnevno. Na ovaj nain nestaju pesak i kamenj9 za nekoliko dana ili nedelja, zavisno od dimenzija kamena. 7. Sok od breze.U prolee obavezno piti nate i tri puta dnevno pre jela po 1 au soka od breze. Ovaj sok deluje na izbacivanjg kamena i peska iz bubrega i mokrane b9ikg. 8. Dvornik. 3 kaiicg svee biljke ostaviti 4 sata u 300ml. vrele vode, dobro uviti, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno pre jela. 9. Razliak - cvetovi - 20g., crvena borovnica - listovi - 20g., veronika 20g. Kaiicu ove meavine preliti sa 300ml. vrele vode i ostaviti da sa odstoji 20 - 30 minuta. Popiti sve odjednom vrue pre jela. 10. Kamilica - 30g., hmelj - 20g., magarei trn - 50g., ribizla - list - 20g., kukuruzna svila - 20g. Preliti jednu supenu kaiku rrreaving sa 300ml. vrue vode. Ostaviti 20 - 30 minuta, piti uvee u dva navrata sa medom. 11. Preslica - 30g., miroija (seme u prahu) - 30g., kamilica 20g., perun (seme u prahu) - 30g., beli bagrem - pupoljci - 50g. Jednu au meavine preliti sa 11. vrele vode. Ostaviti da odstoji 1 sat, piti toplo po jednu au. 12. Kukuruzna svila - 10g., kilavica - 10g., boranija - 10g., dvornik- 10g., medvee groe - 10g. Preliti tri supene kaike meavine sa 0,51. vrelg vode. Ostaviti 30 minuta, piti toplo po 15Oml. Ovom meavinom izbacuje se kamen iz bubrega u obliku peska. 13. Beli luk.Pre svakog mladog meseca uzeti pregrt oi9nog izrezanog belog luka, preliti sa 11. 40% alkohola, ostaviti 9 dana na suncu. im pone mlad mgsec piti po aicu tinkture od belog luka ujutru nate. Pre upotrebe promukati. Obino pre mladog meseca poinje pogoranje stanja kod kamena u bubrezima i mokranoj beici. Tinktura se pije u toku itavog pgrioda

266 mladog meseca. Prilikom mokrenja ne isputati svu koliinu urina, malo ostaviti da kamen ne bi direktno dodirivao mokranu beiku. 14.Meavine -Meavina br. 1 Pelen trava - 10g., medvee groe - list - 10g., preslica - 10g., mrkva (seme) - 10g., miroija (plodovi) - 10g. 12g. meavine u dve ae vode ostaviti u toploj rerni da odstoji 12 sati, zatim prokuvati pet minuta, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno jedan sat posle jela. -Meavina br. 2 Neven - cvetovi - 15g., revanj - koren - 10g., hajduica - 10g. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae dva puta dnevno pre jela. -Meavina br. 3 Vrati (vratika) - cvetovi - 10g., preslica - 10g., crvena borovnica - list -20g., Iirot - korenje - 20g., pirika - korenje - 20g. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 1-1,5 sat, procediti. Piti ujutru u vreme doruka i uvee po au. -Meavina br. 4 ipurak - piodovi - 25g., zeji trn - koren - 25g., kleka - plodovi - 25g. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 1 sat, procediti. Piti dve ae u toku dana. -Meavina br. 5 utilovka (ukovina) - 15g., kleka - plodovi - 15g., list crvene borovnice -15g., dvornik - 15g., preslica - 30g. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 1 sat, procediti. Piti ujutru u vreme doruka i uvee. Sredstvo za rastvaranje kamena bubrezima iunojkesi 24 sata gladovati. U toku ovog vremena moe se piti samo voda. Po isteku 24 sata uraditi klistir. Jedan sat posle kiistira popiti au maslinovog ulja i au soka od grejpfruta, jedno za drugim. Obino se posle toga javlja jaka munina. Da bi se izbeglo povraanje treba leati i sisati limun. Voda se ne sme piti. U sluaju jake ei popiti gutljaj slane vode, ali je bolje savladati e i uopte ne piti. 15 minuta posle uzimanja ulja i soka popiti laksativ - gorku so. Posle petnaestak minuta ili kada se zaeli moe se piti voda. NEOPHODNO JE NASTAVITI GLADOVANJE, a posle 24 sata ponovo popiti maslinovo ulje i sokod grejpfruta, tj. ponoviti proceduru od prethodnog dana. Posle ienja eluca obratiti panju da li se izbacuje kamenje. Oni plivaju u urinu, imaju

267 zelenkastu, braonkastu ili krem boju. Kada se urin ohladi kamenje se taloi na dno. Potrebno je nastaviti gladovanje i uzimanje ulja i soka sve dok se svo kamenjB rastvori. Nisu retki sluajevi kada JB za rastavaranje svih kamenja potrebno piti ovaj lek 5,6, a ponekad i 7 dana uzastopce. Ne treba zaboraviti da se dBavaju veoma jaki bolovi u toku terapije. Pre poetka leenja potrebno je napraviti rendgenski snimak da bi se znale dimBnzijB kamenja, koliko ih je i gd9 S9 nalaze. Po zavrBtku iBenja ponoviti snimak da bi S9 uverili da je kamenje nestalo. Kaalj - zbog prehlade i hronini 1. Oman - koren 20g. isitnjenog kuvati na tihoj vatri 10 minuta u ai vod9. Uviti i ostaviti 4 sata, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela. Koristi se kao sredstvo za iskaljavanje. 2. ivovlak a) supenu kaiku suvih listova ivovlaka preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti dva sata, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 4 puta dnevno 20 minuta pre jela i kod napada kalja. b) druga varijanta: 3 supene kaike sveih listova ivovlaka pomeati sa 3 supene kaike ili meda. U zatvorBnoj posudi ostaviti na toplo mesto 4 sata. Piti dobijeni sirup po 1 kaiicu 4 puta dnevno pola sata jela. 3. eer Dve supene kaike eera istopiti u tiganju. im S9.istopi eBr skloniti sa vatre i dodati pola ae vrele vode. Sipati polako i oprezno jer se obrazuje jaka para. Deci davati po kaiicu kod napada kalja i spavanja. Dnevna doza je 4 - 5 kaiica. Dobro pomae i odraslima. 4. BoroS/i pupoljci Jednu supenu kaiku pupoljaka preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po 1 -2 gutljaja kod kalja, pomae odmah. 5. Cmazova - cvetovi Jednu supenu kaiku suvih cvetova preliti sa 0,51. vrele vode, uviti i ostaviti 30-40 mnuta, procediti. Piti uvee po 1-2 olje, toplo, sa medom ili eerom. Dobro pomae. 6. Dve supene kaike maslaca, dva umanceta, 1 kaiicu peninog brana i dve kaiice meda. Sve sastojke dobro izmeati i uzimati kod kalja po jednu kaiicu vie puta na dan. Veoma je dobro u ovu smesu dodati i jednu kaiicu prakaod korena sladia jer je efekat bolji. 7. Bedrenik (kamenika) - koren Vidi recept: "Astma" br. 5. 8. Krompir

268 Skuvati u kori 4 - 5 krompira aii tako da se ne raspadnu. Staviti na grudi ili na leda nekoliko listova hartije i na njih krompir preseen na polovine, zatim paljivo uviti. Kako se krompir hladi izvlaiti listove hartije. Ovo treba raditi uvee. Ve sledeeg dana bolesnik osea olakanje. 9.An/s Koristi se u meavinama sa drugim biljkama. Plodovi anisa - 1 deo, list podbjela - 1 deo, cvetovi vujeg repa - 1 deo, cvetovi crnog sleza - 2 dela, cvetovi samorasta - 2 dela, timijan - 2 dela, koren belog sleza - 2 dela, koren sladia - 5 delova. Supenu kaiku meavine ostaviti da odstoji u ai hladne vode dva sata, zatim kuvati 5-6 minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Piti po 1/4 ae toplog odvara 4 puta dnevno kod kalja, upale dunika i bronhitisa. 10. Zova Upotrebljava se u meavinama sa drugim biljkama. a) cvetovi zove - 1 deo, seme divlje deteline - 1 deo, plodovi divlje miroije - 1 deo, lipov cvet - 2 dela, dan-l-no - 2 dela. Supenu kaiku isitnjene meavine ostaviti u ai hladne vode da odstoji dva sata, kuvati zatim nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u nekoliko navrata, topao, kod bronhitisa, kalja, upaie dunika. b) cvetovi zove, rosulja (rosika), ivovlak, dan-l-no - svi sastojci u jednakim koliinama. 4 kaiice isitnjene meavine ostaviti u ai hladne vode da odstoji dva sata, kuvati zatim nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar piti 3 puta dnevno kod bronhitisa, kalja i bronhijalne astme. c) cvetovi zove, travnati deo sranika, rusa, borovi pupoljci - sve u jednakim koliinama. Nain pripremanja i primene kao u prethodnom receptu. d) cvetovi zove - 1 deo, kora mlade ive - 1 deo, list podbjela - 1 deo, plodovi anisa - 2 dela, plodovi ipuraka - 2 dela. Nain pripremanja i primene kao u prethodnom receptu. 11. Dvornik a) supenu kaiku isitnjenog travnatog dela biljke preliti aom vrele vode, kuvati 5-10 minuta na pari, ostaviti da odstiji 1 -2 sata, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno kod tuberkuloze i velikog kalja. b) dvornik, plodovi anisa, plodovi miroije, borovi pupoljci, ubrika, sitno izrezan koren sladia - sve u jednakim koliinama. 4 kaiice meavine preliti sa 1,5 ae hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji dva sata, zatim prokuvati 2-3 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno 10 minuta pre jela. Koristi se sa velikim efektom kod bronhitisa, bronhijalne astme, hronine pneumonije, dugotrajnog kalja. 12. Oman

269 Tinktura od korena je efikasna kod kalja: kaiicu isitnjenog korena preliti aom hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji 10 sati, procediti i piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pola sata pre jela. 13. Majoran Koristi se tinktura u istom obliku i u meavinama. Majoran -1 deo, koren belog sleza - 2 dela, list podbjela - 2 dela. Supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po poia ae tri puta dnevno posle jela kao sredstvo za iskaljavanje. 14. ibikovina Koristi se odvar od cvetova kao sredstvo za iskaljavanje, a tako6e i odvar od plodova sa medom. au plodova preliti sa 11 vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti, dodati tri kaike meda. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno. 15. Rotkva Koristi se sok sa medom. Rotkvu oistiti, izrezati udubljenje, napuniti ga medom, prekriti paretom rotkve i ostaviti 4 sata. Piti po supenu kaiku izdvojenog soka 3 puta dnevno. 16. Rotkva Izrezati sirovu rotkvu na tanke krike (6-8 komada). Posuti svaku kriku eerom. Sok koji se izdvoji piti po jednu supenu kaiku na svaki sat. Ovo sredstvo lei najtee oblike kalja za kratko vreme. Klimaks 1. Kamilica - cvetovi - 10g., hajduica - 10g., srani koren - 10g., rusa 5g. Supena kaika meavine na au vrele vode. Meavinu preliti vrelom vodom, ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po 2 ae dnevno u malim gutljajima. 2. Neven - cvetovi - 10g., crni slez - cvetovi - 10g., kilavica - 15g., anis plodovi - 15g., dan-l-no - 15g., zeji trn - koren - 15g., crna zova - cvetovi 15g., kruina - kora - 15g., sladi-koren - 15g. Sve dobro izmeati, jedna supena kaika na au vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu da odstoji pola sata. Piti po dve ae dnevno u malim gutljajima. 3. List oraha 10g., zeji trn - koren - 20g., pirika - korenje - 20g., kleka plodovi - 20g. Pripremati kao u prethodnom receptu br. 2. Piti ujutru i uvee poau. 4. Lazarkinja miriljava - 20g., kupina - list - 25g., beli glog - cvetovi 10g., srdaica - travnati deo - 10g., runolist- 15g. Jedna supena kaika meavine na au vrele vode. Preliti meavinu vrelom vodom, uviti i ostaviti jedan sat da odstoji, procediti. Piti kao aj 3 puta dnevno po au. Ova meavina se koristi kod "enskog venjenja" -prestanka menstruacije.

270 Posle desetodnevnog uzimanja ovakvog aja znatno se smanjuje "priliv krvi u glavu", prestaje obian svrab tela, posebno vrata, prestaju glavobolje, vraa se apetit i vrst, zdrav san, i ena koja je do tada izgledala beznadeno bolesna, kao da se "ponovo raa". 5. Beli glog - cvetovi. a) 3 supene kaike cvetova na tri ae hladne vode. Smesu ostaviti od uvee do ujutru da odstoji. Ujutru prokuvati 5-7 minuta, skloniti sa vatre, uviti i ostaviti pola sata. Procediti i piti, ujutru nate a ostalo po au u toku dana posle jela. b) Beli glog - plodovi. Supenu kaiku suvih plodova preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata na toplom mestu, (u rerni, na ringli), procediti. Tinkturu piti po 1-2 kaike 3-4 puta dnevno pre jela kod hipertonije, nesvestice, guenja klimakterinih tegoba. c) uzeti jednake koliine cvetova i plodova, dobro izmeati. Tri supene kaike meavine preliti sa tri ae vrele vode, ostaviti dva sata na toplom mestu, procediti. Tinkturu piti tri puta po au pola sata pre jela ili jedan sat posle jela kod sranih bolesti, guenja, nesvestice, u poetku klimaksa do prestanka simptoma bolesti. 6. Pastirskatorbica. Odvar od pastirske torbice: 40g. na 11. vrele vode. Piti po pola ae tri puta dnevno u periodu pre klimaksa i kod iscrpljujuih krvarenja materice. 7. Veronika - Supenu kaiku suve biljke preliti sa 300ml vrele vode. Polovinu sadrine popiti 10 minuta pre jela, a ostalo u pauzama izmeu obroka. Dobro pomae kod nesvestice, glavobolje, u klimaksu. 8. Divlji kesten - Kod krvarenja materice koja se pojavljuju u toku kiimaksa ili zbog drugih razloga koji nisu u vezi sa kancerogenim tvorevinama, koristi se odvar od kore zrelih plodova kestena za ispiranje. 15g. kore na 250-300g. vode. Kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ostaviti uvijenu posudu jedan sat, procediti. Ispiranje izvoditi dva puta dnevno, ujutru i uvee. 9. Koristi se takoe u meavini: Cvet zove - 3 dela, kilavica - 3 dela, plodovi anisa - 3 dela, dan-l-no - 3 dela, koren zejeg trna - 3 dela, kora kruine - 3 dela, koren sladia - 3 dela, cvetovi nevena - 2 dela, cvetovi crnog sleza - 2 dela. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta. Tinkturu piti po dve ae u toku dana u gutljajima u periodu klimaksa. Kone bolesti 1. Crvena borvnica Sok od borovnice koristi se spolja kod liajeva i svraba - uge.

271 Sok od svee trave dvornika koristi se za leenje rana koje krvare ili starih rana i ireva. (sokom natopiti tampon i staviti na povreeno tkivo prethodno isprano tim istim sokom). On takoe pomae kod opekotina i gnojnih ireva. 2. Hrast Odvar od kore koristi se za ispiranje i komprese kod konih bolesti, rana, opekotina, promrzlina. 3. Kantarion Za leenje opekotina, raznih konih bolesti, za ubrzavanje zarastanja rana koristi se ulje od kantariona. Jednu supenu kaiku cvetova kantariona preliti aom biljnog ulja, ostaviti 14 dana, povremeno promukati. 4. ibikovina Sokom od plodova premazuje se lice kod bubuljica i liajeva. Tinktura od plodova lei ekcem. Isitniti plodove u avanu, preliti vrelom vodom. 1 -2 supene kaike na au vrele vode. Ostaviti da odstoji 4 sata, piti po pola ae 4 puta dnevno. 5. Jarebika - kljukva Kompresi od soka plodova jarebike koriste se kod liajeva, suvih ekcema i drugih slinih procesa na koi. 6. iak a) tinktura i odvar od korena koriste se kod poremeaja metabolizma, ekcema. Kaiicu isitnjenog korena preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po pola ae tople tinkture 4 puta dnevno. Kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 5-10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 putadnevno. b)odvar za komprese koristi se kod ekcema, dermatitisa, osipa praenog svrabom. Supenu kaiku isitnjenog korena preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 30 minuta natihoj vatri, ohladiti, procediti. 7. Mrkva Narendana mrkva stavlja se na delove koe sa upalnim procesom, opekotinama, gnojnim ranama. 8. Pasjitrn Bolesti koe kao to su ekcem, liajevi, tuberkuloza koe dosta uspeno se lee primenom ulja, uzimanjem unutra po 2ml. dnevno i spolja u obliku 5% masti od ulja ove biljke. Ulje od pasjeg trna doprinosi brzoj apsorpciji infiltrata, smanjuje otok, bol i peckanje, zaustavlja perutanje, doprinosi epitelizaciji i nestanku svraba. 9. Hajduica Kompresi sa tinkturom od hajduice preporuuju se kod gnojnih procesa na koi. Dve supene kaike biljke preliti sa 0,51. vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti.

272 10. Borovnica Tinktura od listova borovnice koristi se kao vezivno, antiseptiko i protivupalno sredstvo. Koristi se za spoljnu obradu rana i ireva, a takode i za vaginalno ispiranje. Kaiicu isitnjenih listova preliti aom vrele vode, posle pola sata procediti. 11. ipurak a) karotolin - uljni ekstrakt iz plodova ipuraka preporuuje se za leenje raznih konih bolesti (trofini irevi, ekcemi, dermatitis, psorijaza). Na oteene delove koe 1-2 puta dnevno stavljati tampone natopljene ovim preparatom. b) ulje od ipuraka dobijeno iz semenki a koje sadri nezasiene masne kiseline, karotenoide i tokoferole, koristi se spolja i unutra. Njime se premazuju pukotine na bradavicama, trofine rane i dekubitusi, opekotine, radiokativno oteena koa. Kod kolitisa blagotvorni su klistiri sa uljem, koji se izvode svaki ili svaki drugi dan sa 50ml utoku 2-3 nedelje. Kolitis Od kolitisa pate mnogi. Kao to je poznato prilikom kolitisa masna obloga creva nestaje, zato kiseline u elucu deluju neposredno na zidove creva. Sledee narodno sredstvo najee lei ovu surovu bolest. Preliti aom vrele vode po jednu kaiicu gorice, alfije i kamilice. Piti po jednu supenu kaiku svaka dva sata, otprilike 7-8 puta dnevno. Po isteku izvesnog vremena (obino 1-3 meseca ) doza se smanjuje a intervali izmedu uzimanja leka se uveavaju. Ove sredstvo je nekodljivo i zato se njime moe leiti dugo vremena. Uz to, ova bolest je veoma ozbiljna i zahteva dugo leenje. U toku leenja treba se pridravati dijetalnog naina ishrane. Koprivnjaa - urtikarija 1. Vodena lea - soivica (lat. Lemna) Uzimati osuenu biljku u obliku praka po jednu supenu kaiku 4 puta dnevno pre jela, moe sa slatkim ili medom. 2. Moe se pripremati odvar: jednu supenu kaiku isitnjene biljke na 10Oml vrele vode. Ostaviti 10 minuta, a zatim odmah popiti. Sredstva za zaustavljanje krvarenja 1. ibikovina

273 U naunoj medicini kora od ibikovine (kaline) koristi se u obliku odvara i tenog ekstrakta kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja, uglavnom iz materice u postporodajnom periodu, kod krvarenja zbog ginekolokih obolenja, kod bolnih i obilnih menstruacija. Takvo delovanje kore kaline uslovljeno je postojanjem glikozida viburnina, koji pojaava tonus miia materice i deluje na suavanje krvnih sudova. Odvar od kore preporuuje se kod krvarenja iz materice, nosa, zuba i hemoroida. 4 kaiice isitnjene kore preliti aom vrele vode, kuvati 30 minuta procediti vrue, doliti do poetne koliine i piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno pre jela. 2 Kopriva Kod krvarenja kopriva se koristi na sledei nain: supenu kaiku suvih listova preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae dva puta dnevno. 3. Pastirska torbica 1g. pastirske torbice na 200ml vrele vode. Odvar piti po jednu supenu kaiku 4-5 puta dnevno. 4. ibikovina Tinktura se priprema na sledei nain: 4 supene kaike kore preliti sa 200ml 70% alkohola i ostaviti na tamno mesto 10 dana. Piti po jednu supenu kaiku dva puta dnevno. Takoe se moe koristiti odvar: dve supene kaike isitnjene kore kuvati u 300ml vode 10 minuta. Piti po jednu supenu kaiku pre jela - moe sa eerpm. 5. Iva Dve supene kaike isitnjene kore preliti aom vrele vode i kuvati pet minuta na pari. Piti po 50ml tri puta dnevno, zasladiti. Ovo svima dostupno sredstvo ima jako baktericidno delovanje. 6. Dvornik Dve supene kaike bilo koje vrste dvornika preliti sa 200ml vrele vode. Piti po jednu supenu kaiku odvara 4 puta dnevno. 7. Hajduica Tinktura od ove biljke koristi se kod krvarenja eluca, creva, materice, plua, hemoroida, nosa i rana. Dve kaiice osuene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno pre jela. 8. ivovlak Svei isitnjeni listovi koriste se za zaustavljanje krvarenja rana. Napomena: pre primene sredstava za zaustavljanje krvarenja obavezno uraditi analizu krvi na protrombin i obratiti se svom lekaru. Ova sredstva treba oprezno koristi jer poveane jedinice prototrombina mogu prouzroko-vati apopleksiju (modani udar).

274 Krvarenja iz nosa 1. Na au hladne vode kaiica soka od limuna ili sireta (ne esencije), ili 1/3 kaiice stipse. Sipati tenost u nos i zadrati je 3-5 minuta zatvorivi nozdrve prstima. Mirno sedeti ili stajati, ne leati. Na elo i nos staviti mokrar hladan pekir ili led. 2. Provereno sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz nosa. Ako krv tee iz desne nozdrve podii desnu ruku iznad glave, levom zatvoriti nozdrvu i obrnuto. 3. Kod krvarenja iz nozdrva bolesnik treba da podigne obe ruke na glavu, a neko drugi da mu prstima zatvori obe nozdrve ili jednu 3-5 minuta. Krv e se ubrzo zaustaviti. 4. Hajduica. Utrljati svee listove biljke dok postanu vlani i umetnuti ih u nos ili iscediti sok i ukapati. Sok deluje bre. Krvarenja materice 1. Hajduica - list - 25g., kopriva - list - 25g. Listove sitno izrezati i dobro izmeati. Jedna supena kaika na au vode. Uviti i ostaviti 1,5-2 sata. Piti po 100g. tri puta dnevno jedan sat pre jela. Koristi se kod krvarenja materice, plua i bubrega. 2. Pastirska torbica. - 1 supena kaika suve biljke na au vrele vode, uviti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno.Moe se pripremiti gust odvar i piti po jedna kaiica tri puta dnevno. Svei sok popola razblaen vodom pije se po jednu supenu kaiku ili 40-50 kapi tri puta dnevno. Koristi se kod krvarenja materice, plua i bubrega. 3. Vrea od krastavaca. Sakupiti posle berbe krastavaca, osuiti. 50g. osuene isitnjene vree na 0,51. vode. Kuvati na tihoj vatri 5 minuta, pokriti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno. Ve prvih dana krvarenje se zaustavlja, stanje se poboljava. Poeljno je leati 2-3 dana. 4. Mrtva kopriva. Jedna supena kaika cvetova na au vrele vode. Uviti i ostaviti pola sata, procediti. Piti po pola ae 4-5 puta dnevno kod krvarenja materice, plua, bubrega i nosa. 5. Dvornik - 15g. suve biljke na au vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. Laringitis (upala grkljana) 1. Ispiranje sokom od cvekle.

275 Izrendati sitnoj trenici cveklu i iscediti au soka. U sok dodati jednu supenu kaiku sireta. Ovim rastvorom ispirati grlo 5-6 puta dnevno. Pri tom progutati jedan gutljaj.Proceduru ponavljati do ozdravljenja. Protiv bolesti grla profesionalnih pevaa i spikera. Sipati u lonac au vode, dodati pola ae semena anisa, kuvati 15 minuta, zatim seme izbaciti a odvar kuvati sa 1/4 ae meda i 1 supenom kaikom konjaka. Poeljno je da med bude lipov. Uzimati po jednu supenu kaiku svakih pola sata. Malokrvnost (anemija) 1. Izrendati posebno mrkvu, cveklu, rotkvu, iscediti sok u jednakim koliinama i sipati u tamnu flau. Flau premazati testom, ali tako da ne bude sasvim zatvorena da bi sok mogao isparavati. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja je tri meseca. Ovo je radikalno sredstvo protiv malokrvnosti. 2. Uzeti 400g. svinjskog utrobnog nesoljenog sala, 6 velikih zelenenih jabuka. Jabuke sitno isei i staviti u salo, dobro izmeati i staviti u rernu na tihoj vatri. Dok se salo topi uraditi sledee: umutiti 12 umanaca sa aom eera dok se dobije bela masa, dodati u to 400g. najkvalitetnije okolade. Kada se salo i jabuke dobro istope izvaditi iz rerne, procedti kroz sito ili gazu, dodati pripremljenu smesu, sve dobro izmeati i ostaviti da se ohladi. Dobijeni proizvod mazati na hleb. Uzimati 3-4 puta dnevno za svaki obrok i uz to piti toplo, skoro vrue mleko. Efekat je dobar, Time se oslobaa od malokrvnosti, dobija na teini, pobiljava se opte stanje, jaaju plua i prolazi iznemoglost. 3. Kantarion - 3 supene kaike, mrtva kopriva - cvetovi 2 supene kaike, kupina - list - 2 supene kaike. Sve isitniti, dobro izmeati, preliti sa 3 ae vrle vode, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti po jednu au, vrue tri puta dnevno. 4. ipura k - plodovi - 5 supenih kaika isitnjenih plodova na 11. vode. Kuvati 10 minuta, uviti i ostaviti itavu no. Piti aj u bilo koje doba dana sa bili iiti. Izuzetno isti krvne sudove, poboljava razmenu materija. Tinktura je bogata vitaminima i koristi se sem kod malokrvnosti kod skorbuta, bolesti bubrega i mokrane beike i jetre kao sredstvo za poboljanje opteg stanja. 5. Mrkva. Svakodnevno nate jesti 100g. mrkve sa pavlakom ili maslacem. 6. ibikovina kalina (sibirska). Tinktura od plodova koristi se kao multivitaminsko sredstvo kod iscrpljenosti i malokrvnosti. Dve kaiice isitnjenih plodova preliti sa dve

276 ae vrele vode, ostaviti jedan sat, dodati eer po ukusu i popiti u 3-4 navrata u toku dana. 7. Kod malokrvnosti se koriste meavine: a) list koprive, cvetovi hajduice, koren maslaka - sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku meavine preliti sa 1,5 aom vrele vode, ostaviti tri sata, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme leenja je 8 nedelja. b) list koprive, list breze - u jednakom odnosu. Dve supene kaike meavine preliti sa 1,5 aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme leenja je 8 nedelja. 8. Oistiti i oprati 300g. belog luka, staviti ga u dvolitarsku teglu, preliti sa 11. 70% alkohola i ostaviti da odstoji tri nedelje. Doza: 20 kapi tinkture u pola ae mleka tri puta dnevno. Ipak, tinktura od belog luka se smatra za slabije sredstvo od samog luka. Mogu se takoe uzimati kapsule sa belim lukom i uzimati po 2-3 komada nate i pre spavanja. Uzimanje kapsula napunjenih sokom od belog luka uopte ne ostavlja miris kod osobe koja ga koristi. Kod leenja malokrvnosti treba uzimati po 4-5 kapsula dva puta dnevno. 9. Napuniti teglu od 41. pelenom. Potreban je pelen iskljuivo iz majskog sakupljanja. Preliti pelen 40% alkoholom i ostaviti 21 dan na suvom, tamnom mestu na temperaturi koja mora biti vea od sobne. Doza: 1 tinkture na jednu supenu kaiku sa vodom. Piti ujutru, jednom dnevno - nate. Piti ovaj lek tri nedelje. Ako je malokrvnost izraenog oblika napraviti pauzu od dve nedelje, a zatim nastaviti leenje jo tri nedelje. uljevi 1. Oistiti glavicu luka, presei je na polovinu, staviti u au i preliti siretom. Ostaviti na toplo mesto 24 sata, zatim izvaditi luk i stavljati na ulj po jedan list dva puta dnevno - ujutru i uvee umotavajui zavojem. 2. Luk - druga varijanta. Koru od luka natopiti siretom i ostaviti dve nedelje. Staviti na ulj sloj kore 1-2mm, uviti. Postupak izvoditi uvee nekoliko veeri i uljevi e nestati. 3. Smokva Napariti noge, dobro izbrisati da budu suve i na ulj staviti unutranju stranu preseene smokve. Postupak izvoditi svakodnevno uvee. 4. Skuvati suve ljive u mleku, izbaciti kotice i vrue stavljati na uljeve. Kada se masa ohladi zameniti je novom. uljevi od ovoga brzo nestaju. Bolesti mokrane beike, bubrega i mokranih kanala

277 1. Iirot Piti tinkturu od Iirota po pola ae 4 puta dnevno. Kaiicu isitnjene biljke prelit aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti pola sata pre jela. 2. Anis Anis se koristi u diuretikoj meavini: plodovi anisa - 5 delova, koren peruna - 5 delova, pastirska torbica -1,5 deo, maslaak -1,5 deo. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10-15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti ujutru i uvee po au odvara kod postojanja kamena u nekom od ovih organa. 3. Belabreza a) tinktura od listova ili pupoljaka koristi se kao diuretiko sredstvo kod bolesti bubrega i otoka. Dve supene kaike isitnjenih listova ili jednu supenu kaiku pupoljaka preliti sa 0,51. vrele vode, dodati malo sode da bi se rastvorile smolaste supstance, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnveno pre jela List i pupoljci breze ulaze u sastav raznih meavina: b) list breze i preslica (konjski rep) u jednakom odnosu. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 15 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. Ovo je diuretika meavina. Kontraindikovana je kod akutne upale bubrega i mokranih kanala i u trudnoi. c) list breze -1 deo, plodovi kleke -1 deo, plodovi ipuraka -1 deo, koren broevine - 2 dela. Kaiicu meavine preliti aom hladne vode, ostaviti 10 sati, kuvati pet minuta, procediti. Piti po 1/3 ae 3-4 puta dnevno kod kamena u bubrezima. Meavina je kontraindikovana u sluajevima kao u prethodnom receptu. d) list breze, list medveeg groa, kukuruzna svila, koren sladia, korenje pirike - sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku meavine preliti aom hladne vode, ostaviti 6 sati, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae 3-4 puta dnevno. Meavina je kontraindikovana u sluajevima kao u prethodnom receptu. 4. Crvena borovnica List crvene borovnice koristi se u odvaru i tinkturama kao diuretiko, antiseptiko i vezivno sredstvo kod kamena u bubrezima, upale bubrega i mokrane beike. Kod bolesti bubrega i mokrane beike priprema se sledea meavina: list crvene borovnice - 2 dela, lavanda - 1 deo, list crne ribizle - 1 deo, list bele breze -1 deo, brljan (povija) -1 deo, plodovi kleke -1 deo, hmelj -1 deo, latice rue - 1 deo, list medveeg groda - 2 dela, list ivovlaka - 2 dela, list koprive - 3 dela, isitnjeni plodovi ipuraka - 4 dela, plodovi umske jagode 6 - delova, mladice preslice 6 delova. Dve kaiice meavine preliti

278 sa 2,5 ae vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti toplo po 150ml tri puta dnevno pola sata pre jela. 5. Cvetovi razlika Cvetovi razlika, list medveeg groa, koren sladia - u jedankim kolii-nama. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 15 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. Meavina je kontra-indikovana kod akutne upale bubrega, mokrane beike i u trudnoi. 6. Dvornik Kod bolesti bubrega i mokrane beike koristi se dvornik u sledeim meavinama: a) dvornik - 1 deo, plodovi kleke - 1 deo, list crvene borovnice - 1 deo, preslica - 2 dela. Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Ujutru i uvee pre jela popiti po jednu au. Vreme leenja je dugo, svakih osam nedelja napraviti dvonedeljnu pauzu. Koristi se kod kamena u bubrezima. b) dvornik - 3 dela, pupoljci breze - 3 dela, cvetovi nevena - 3 dela, mladice tuje - 3 dela, list medveeg groa - 4 dela, kilavica - 4 dela, list ivovlaka - 4 dela, Dve supene kaike meavine preliti sa 11. hladne vode i ostaviti preko noi, ujutru kuvati 10 minuta, ohladiti i procediti. Piti po au toplog odvara pet puta dnevno kod kamena u mokranoj beici i kanalima. c) dvornik, kukuruzna svila, boranija, kilavica, list medveeg groa sve u jednakim koliinama. Tri supene kaike meavine preliti u termosu sa dve ae vrele vode, ostaviti 1-1,5 sat, procediti. Popiti u toku dana. Koristi se kod kamena u mokranoj beici, mokranim kanalima i unoj kesi. d) dvornik - 1 deo, list crvene borovnoce - 1 deo, list koprive - 2 dela, kanatarion - 3 dela. 4 supene kaike meavine preliti sa 0,751. vrele vode, ostaviti 1,5-2 sata na toplom mestu, procediti. Piti po jednu au tri puta dnevno pre jela kod kamena u bubrezima. Vreme leenja je dugo. Posle svakih osam nedelja napraviti dvodnevnu pauzu. 7. Kantarion Ova biljka ima diuretika, protivupalna i antibakterijska svojstva. Odvar se priprema na sledei nain: supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 15 minuta, procediti. Piti po 1/4 ae tri puta dnevno. 8. Jarebika - kljukva Svei sok se koristi za spreavanje stvaranja kamena u bubrezima i za leenje infekcije mokranih kanala. 9. List koprive Kod bolesti bubrega i mokranih kanala list koprive se koristi u meavinama: a) list koprive -1 deo, preslica -1 deo, aj za bubrege -1 deo, dvornik 2 dela. Supenu kaiku meavine preiiti sa 300ml vrele vode, kuvati pet min

279 uta, ostaviti da odstoji 4 sata na toplom mestu. Piti po pola ae tri puta dnevno 15 minuta pre jela. Ovo je diuretiki aj. b) list koprive, kanatarion, list medveeg groa, list ivovlaka, plodovi ipuraka - sve u jednakim koliinama. Tri kaik9 meavine preliti sa 0,751. hladne vode, pustiti da prokljua, kuvati p9t minuta, ostaviti 15-20 minuta, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Koristi se kod bolesti bubrega i mokranih kanala. Leenje je dugotrajno - 6 meseci. Svakih osam nedelja napraviti desetodnevnu pauzu. c) list koprivg - 1 dgo, list crvene bodovnice - 1 deo, list medveeg groa - 1 deo, plodovi pajskovin9 1,5 d90. Dve supene kaik9 meavine preliti sa 0,51. vr9le vode, ostaviti 5-6 sati, procediti. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno pre jela. Ovo je diuretiki aj. 10. Kleka Diuretike meavine a) supenu kaiku plodova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po jednu sup9nu kaiku tinkture 3-4 puta dnevno kao diuretiko sredstvo. b) plodovi kleke, koren sladia, koren zejeg trna, korgn selena, (lat. Levisticum officinale) - sve u jgdnakim koliinama. Sup9nu kaiki isitnjene meaving ostaviti u ai hladne vod9 6 sati, zatim kuvati 15 minuta, procediti. Piti po 1/4 a9 4 puta dnevno. Kontraindikovan je u trudnoi i kod akutnih upalnih procesa bubrega i mokranih kanala. c) plodovi kleke - 6 delova, plodovi divlje miroije - 2 dela, koren sladia - 2 dela. Nain pripreme i primene kao u prethodnom receptu. d) plodovi kleke, koren sladia, koren peruna, koren zejeg trna - sve u jednakim koliinama. Nain pripreme i primene kao u prethodnom receptu. e) plodovi kleke - 4 dela, koren selena - 4 dela, koren zejeg trna, - 4 dela, dan-i-no - 2 dela, koren peruna -1 deo, plodovi anisa -1 deo. Nain pripreme i primene kao u prethodnom receptu. f) plodovi kleke - 3 dela, koren - 3 dela, gorocvet -1 deo, kim -1 deo, cvetovi zove - 1 d90, plodovi divlje miroije - 1 deo. Nain pripreme i primene kao u prethodnom receptu. Kod upale mokrane beike: a) plodovi kleKe - 5 delova, list breze - 5 delova, koren peruna - 2 dela, koren sglena - 2 dela. Supenu kaiku isitnjene meavine ostaviti da odstoji u ai hladne vod9 6 sati, zatim kuvati 15 minuta, procediti. Piti po 1/4 ag 4 puta dnevno. b) plodovi klgke - 2 dela, list breze - 2 dela, list medvegg groa - 2 dela, preslica - 1 deo, koren bedrebnika - 1 deo. Nain pripreme i primene kao u prethodnom receptu. c) plodovi klekg - 3 dela, korenje Iirota- 3 dela, cvgtovi trnine - 3 dela, boranija - 3 dela, list medvegg groa - 5 delova. 4 supgne kaikg

isitnjgne

280 meavine preliti sa 11. vrele vode, ohladiti, procediti i sve popiti. Nastojati da se to due zadri mokraa. Kod kamena mokranim kanalima i mokranoj beici: a) plodovi kleke, kim, koren sladia, preslica, list medveeg groa, list ruzmarina, list brljana - sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti 1 -2 ae dnevno. b) plodovi kleke - 3 dela, list medveeg groa - 3 dela, pastirska torbica - 3 dela, koren zejeg trna - 3 dela, koren selena - 3 dela, plodovi anisa -10 delova. Supenu kaiku isitnjene meavine ostavit u ai hladne vode 6 sati, zatim kuvati 15 minuta, procediti. Piti ujutru i uvee po au odvara. c) plodovi kleke, list ruzmarina, preslica - sve u jednakim koliinama. Nain pripremanja i primene kao u prethodnom receptu. d) plodovi kleke -1 deo, koren zejeg trna - 1 deo, koren selena -1 deo, kilavica - 5 delova. Nain pripremanja kao u prethodnom receptu. Piti po 2-3 ae dnevno. e) plodovi kleke - 1 deo, utilovka - 1 deo, list crvene borovnice - 1 deo, dvornik - 1deo, preslica - 2 dela. Nain pripremanja kao u prethodnorn receptu. Piti ujutru i uvee po jednu au odvara. f) plodovi kleke -1 deo, plodovi ipuraka -1 deo, list breze -1 deo, koren broevine - 2 dela. Kaiicu isitnjene meavine preliti aom hladne vode, ostaviti 10 sati, a zatim kuvati 5 minuta, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. g) plodovi kleke, kim, koren sladia, preslica, kamilica, list crvene borovnice, list umske jagode - sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno. h) plodovi kleke, korenje pirike, koren zejeg trna, gorocvet - sve u jednakim koliinama. Nain pripremanja i primene kao u prethodnom receptu. i) plodovi kleke, koren pirike, koren zejeg trna, list breze, rusa, travnati deo sranog korena. 4 supene kaike isitnjene meavine preliti sa 11. vrele vode, kada se ohladi procediti i sve popiti. Nastojati da se to due uzdri od mokrenja. 11. Movarna (patuljasta) kupina U narodnoj medicini koriste se svi delovi biljke. Svei plodovi imaju diuretiko dejstvo. Tinktura od listova koristi se kao diuretiko sredsvo - kod bolesti mokrane beike. Supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minta, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta svakodnevno do izleenja.

281 12. Pirika Tinktura od korenja koristi se kod reumatizma, kostobolje, kamena u unoj kesi, bolesti mokrane beike, upale mokranih kanala, zadravanja i nezadravanja mokrae, bolesti disajnih organa, poremeaja razmene materija. 4 kaiice isitnjenog korenja preliti aom hladne vode, ostaviti 12 sati na prohladnom mestu, procediti. Piti po pola ae dva puta dnevno. 13. Hajduica Koristi se tinktura od ove biljke kod upale mokrane beike. Dve kaiice isitnjene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevnmo pre jela. 14. Preslica a) Tinktura od ove biljke koristi se kod bolesti bubrega i mokrane beike i kod postojanja kamena. Dve kaiice isitnjene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti u gutljaima u toku dana. Preslica ulazi u sastav razliitih meavina: b) preslica - 2 dela, list medveeg groa -1 deo, list alfije -1 deo, veronika - 1 deo, koren Iirota - 1 deo. Supenu kaiku meavine preliti aom hladne vode, ostaviti 6 sati, zatim kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno kod bolesti mokrane beike. Meavina je kontraindikovana u trudnoi i kod akutnih upala bubrega i mokrane beike. 15. a/f/jase koristi u meavinama. List alfije, list matinjaka, list veronike, list brljana, list podbjela - sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno kod kamena u mokranoj beici. Kod akutne upale bubrega i kalja alfija je kontraindikovana. 16. ipurak ipurak ulazi u sastav diuretikih meavina: a) plodovi ipuraka - 2 dela, koren divljeg anisa - 2 dela, koren selena 2 dela, koren peruna - 1 deo, cvetovi crnog sieza - 1 deo, list medveeg groa - 3 dela, list breze - 3 dela, koren zejeg trna - 3 dela, korenje pirike 3 dela. Supenu kaiku meavine preliti aom hladne vode, ostaviti da odstoji 6 sati, zatim kuvati 15 minuta, procediti. Piti po 1-2 ae odvara u toku dana kod akutnog nefritisa. b) plodovi ipuraka, plodovi kleke, seme dunje - sve u jednakim koliinama. Nain pripremanja i primene kao u prethodnom receptu. Koristi se kod hroninog nefritisa. c) plodovi ipuraka -1 deo, plodovi kleke -1 deo, list bele breze - 1 deo, koren broevine - 2 dela. Kaiicu meavine preliti aom hladne vode, ostaviti 10 sati, zatim kuvati 10 minuta, procediti. Popiti u toku dana u gutljajima. Uzima se kod kamna u bubrezima.

d) odvar od semena ipuraka koristi se kod kamena u bubrezima i mokranoj beici. Kaiicu isitnjenog semena preliti aom vrele vode,

282 kuvati 15 minuta natihoj vatri, ostaviti dva sata, procediti. Piti po 1/4 a9 3-4 puta dnevno pre jela. ) odvar od korena S9 upotrebljava kod upal9 b9ike, a takoe i kao sredstvo za stimulaciju apgtita i kao vgzivno srgdstvo kod eludano-stomanih poremeaja. Dve supen9 kaik9 isitnjgnog korena preliti aom vr9l9 vod9, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti dva sata, procgditi. Piti po pola a9 4 puta dngvno jela. Kod este potreb9 za mokrenjem popiti nate olju aja od kukuruzrre svile ili od mladica tr9njg ili vinj9. Moe se dodati m9d po ukusu. Po potr9bi piti aj i u toku dana. Kukuruzna svila i mladice se mogu sauvati i osueng. Diuretici 1. Zova a) supgnu kaiku mgavine preliti aom vrel9 vod9, kuvati 3-7 minuta, na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Odvar piti po jednu supgnu kaiku tri puta dnevno. b) cvetovi zov9, cv9tovi trning, iist breze, list koprivg - sv9 u jednakim koliinama. Sup9nu kaiku isitnjene mgavine preliti aom vrel9 vod9, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Ujutru za vrgmg doruka popiti au odvara radi pojaanja lugnja mokrae. 2. K/eka{v\d\ stranu 228) Diuretike meavine Nain pripreme: supenu kaiku mgavine preliti aom vrelg vod9, ostaviti 20-30 minuta, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dn9vno. 1. List medvggg groa - 2 dela, dvozubica - 1 deo, hajduica - 2 dela, dvornik - 2 dela. 2. List crvgng borovnicg - 1 deo, kukuruzna svila - 1 d90, list brez9 - 1 deo. 3. Plodovi klgkg - 2 dela, preslica - 2 dela, pupoljci - 2 dela. 4. omana - 1 deo, dan-l-no - 1 deo, koren pgruna - 1 d90, br9zini pupoljci -1 d90, list razlika -1 deo, list medvggg groa - 5 dglova. Supenu kaiku m9avin9 preliti aom vrel9 vod9, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po J9dnu supgnu kaiku 3-4 puta dnevno kao diuretiko sredsvo kod bolesti bubrega. Kamen mokranojbeiciilikanalima 1. U Rusiji poznata fitot9rapeut N.G. Kovaljova razradila j9 i provgrila mnogo puta u klinikim uslovima dole navedenu meavinu biljaka. Ovo

283 zanimijivo sredstvo kod duge primene u toku godinu dana, ne samo da doprinosi otklanjanju iscrpljujuih bolova i izbacivanju kamena, nego i spreava mogunost komplikacije infekcijom: lavanda - 10g., crna ribizla - list - 10g., breza - list - 10g. brljan povija -10g., kleka - ploddvi - 10g., hmelj - 10g., rua - latice - 10g., medvee groe - list - 20g., crvena borovnica - list - 20g., ivovlak - 20g., kopriva - list -30g., umska jagoda - plodovi - 60g., mladice preslice 60g., dvornik - 30g., beli bagrm - cvetovi - 60g., orlov nokat - 50g., pastirska torbica - 15g., razli-ak - 30g., lan - seme - 40g. Ako nema svih komponenata mogu se pomeati one kojih ima ali ne menjati proporcije i napariti po 10g. meavine sa 750ml vrele vode. Piti po 150ml toplo. Posle izbacivanja kamena smanjiti dozu do 5-6g. meavine na 500ml vrele vode. Dobro je u toku izbacivanja kamena snabdeti se sa ovsenom slamom i za vreme bubrenih kolika zbog pokretanja kamena stavljati vrue komprese u predelu bubrega od jakog odvara slame. Za vreme bubrenih kolika dobro pomau kupke sa lekovitim biljkama. a) kamilica (cvetovi) - 20g., lipa (cvetovi) - 20g., ovsena slama - 200g., metvica (list) - 50g. a) breza (mladice) - 100g., malina (list) - 20g., runolist - 10g. Napariti meavine za kupku u koliini gore navedenoj, 5 litara vrele vode u emajliranoj posudi, pokriti i uviti, ostaviti jedan sat, procediti i sipati u kadu u kojoj nivo vode treba da bude malo vie od pojasa. Kamenje u mokranoj beici imaju razliit sastav i poreklo, to uglavnom zavisi od navika bolesnika, naina ishrane i postojanja infekcije u mokranim kanalima. Opta pravila za sve navedene recepte narodne medicine: - obilno piti tenost, 2-3 I. dnevno radi olakavanja izbacivanja kamena i peska, - posle svakog mokrenja popiti po 150-200ml toplog odvara, - primena odvara u vreme dok se bolesnik dobro osea obino izazva bolove, mogu se pojaviti i jaki napadi u toku kojih se pokreu kamen i pesak, - primenu odvara najbolje je zapoeti za vreme pogoranja bolesti, jer se ve posle prvih dana uzimanja odvara popravlja opte stanje, - ne smeju se koristiti biljke koje imaju jako diuretiko dejstvo a izazivaju slabiju funkciju bubrega, - neophodan je potpuni mir bez naglih pokreta i podizanja tereta.

284 Enureza (nemogunost zadravanja mokrae) 1. Kantarion (cvetovi i travnati deo) - 40g. osuene biljke na 11. vrele vode. Napariti i pokriti, ostaviti 2-3 sata. Piti bez ogranienja, umesto vode i aja kod nezadravanja mokrae. aa aja od kantariona pre spavanja uva i decu i odrasle od nevoljnog isputanja mokrae u postelji u snu. 2. alfija- 40g. na 11. vrele vode. Ostaviti da odstoji 1-2 sata. Piti po 100200ml dnevno. 3. Hajduica - 10g. biljke sa cvetovima na au vode. Kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ostaviti pokrivenu posudu jedan sat, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno. 4. Vrtna miroija - seme - Jedna supena kaika semena miroije na au vrele vode. Ostaviti uvijenu posudu 2-3 sata, procediti. Popiti itav sadraj ae odjednom - jednom u toku dana. U narodu se smatra da se tinkturom od semena miroije moe za kratko vreme izleiti enureza kod Ijudi bilo ivotnog doba. Postoje i sluajevi potpunog izleenja. 5. Crvena borovnica a) dve supene kaike meavine listova i plodova preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Popiti polovinu dobijenog odvara u toku dana, a drugu polovinu pre spavanja. b) dve supene kaike listova i plodova i dve supene kaike kantariona preliti sa tri ae vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Odvar piti polako u gutljajima, poev od poslepodnevnih sati do odlaska na spavanje. 6. Hajduica. Koristi se tinktura: dve kaiice biljke preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta dnevno. 7. Divlja trenja. Jesti svee plodove. 8. Crvena borovnica - list, plodovi. Odvarom od listova crvene borovnice lei se nona enureza, koja se dosta esto u tekom obliku javlja kod dece i starijih osoba. Bez obzira to lie ima diuretiko dejstvo u ovim sluajevima se zapaa izvestan efekat. U takvim sluajevima koristi se meavina od lista i plodova (dve supene kaike), kojoj se dodaje kaiica kantariona. Meavina se kuva 10 minuta na tihoj vatri u tri ae vode. Piti po tri ae dnevno. 9. ipurak - 4 supene kaike isitnjenih plodova, jednu supenu kaiku planinskih malina kuvati u 11. vode 30 minuta na tihoj vatri. Pre skidanja sa vatre dodati dve pune supene kaike cvetova ipuraka i pustiti da jednom provri. Skinuti sa vatre i procediti. Piti hladno dva puta dnevno.

285 10. Kupina. Jednu supenu kaiku sveih plodova kupine (ili osuenih) i jednu supenu kaiku plodova divlje trenje kuvati na tihoj vatri 15-20 minuta u pola litra vode. Piti po jednu au 4 puta dnevno kod enureze. 11. Za najpouzdanije sredstvo protiv enureze ruski narodni vidari od davnina su smatrali meavinu dve biljke: kantarion igoricu. Treba ih uzeti u jednakim koliinama, preliti vrelom vodom i piti kao aj. Gnojni'irevi, furunkule I.Luk. Ispei luk, rasei na polovine i unutranjom stranom staviti na ir, previti. Menjati svakih 4-5 sati. Doprinosi brzom sazrevanju ireva. 2. Krompir. Stavljati nekoliko puta dnevno na ireve svei izrendani krompir, previti. Menjati svaka tri sata. 3. Aloja. Ubrati list, odrezati kraj, razrezati ga uzdu ili isitniti i staviti na bolno mesto, previti. Dobro izvlai gnoj i ubrzava sazrevanje. 4. Aloja. Druga varijanta. Uzeti laneno ili maslinovo ulje i pomeati popola sa sokom od aloje. Natopiti gazu dobijenom tenou i staviti na bolno mesto, previti. Menjati jednom dnevo. Ovo je dobro baktericidno sredstvo koje doprinosi brem zarastanju. 5. Maslaak. 10g. travnatog dela i korena maslaka na au vode. Ostaviti da odstoji 3 sata. Piti po jednu supenu kaiku jednom dnevno kao sredstvo za ienje krvi i poboljanje razmene materija. 6. Kopriva. Jedna supena kaika suvih cvetova na au vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno kod gnojnih ireva i ekcema kao sredstvo za ienje krvi. Kijavica 1. Mentolovo ulje - apotekarski preparat. Ukapati u svaku nozdrvu po 3-5 kapi mentolovog ulja, istovremeno premazivati elo, slepoonice, iza uiju, nos. Mentolovo ulje moe se pomeati popola sa kamforovim - procedura je ista. Dobro pomae kod kijavice koja tek poinje. 2. Na 100g. suncokretovog ili maslinovog ulja uzeti jednu supenu kaiku sa vrkom isitnjenog divljeg ruzmarina. Ostaviti na tamnom mesti 21 dan, svakodnevno promukati. Procediti, ukapati u svaku nozrvu prvi put po 2-3

286 kapi, a zatim po jednu 3-4 puta dngvno. Tgrapija traje najdue dvg nedelje. 3. Hronina kijavica. U 0,51. tople, malo posoljgne vod9 dodati jednu kaiicu tinkture od n9vgna ili eukaliptusa i tom vodom ispirati nos. Procedura se izvodi na sledei nain: saviti S9 pod uglom od 45, nos umoiti u rastvor, udahnuti nosom i ispljunuti. Tako initi dok se potroi sav rastvor ne podiui glavu ispirajui obe nozdrve naizmgnino. Kod hronine kijavice ovu procgduru izvoditi dva puta ngdgljno - ujutru i uvee. 4. Crvena cvekla. Ukapati u nozdrve po 5-6 kapi svgeg soka od cvekle (sv9e, nekuvane). U sok se mog dodati med. Znojenje 1. Isitniti kristale borng kiseline u prah ili uzeti prah borng kiseline. Svako jutro dobro nasuti taj praak izmeu prstiju i po tabanima. Uve9 obavgzno ispirati noge toplom vodom 35-40C. U toku prve ned9lje legnja svaki put obuvati iste . Neprijatan miris nogu nestaje za dve nedelje. 2. Uzeti malo hrastove kore i isitniti je u prah, nasipati u arape sa unutranje strane svakodnevno dok se znojenje smanji. Po prestanku znojenja nije poeljno jer moe izazvati glavobolju. 3. Prati noge svakodngvno samo hladnom vodom. 4. Ovsena slama. Sa jakim odvarom od slame ovsa izvoditi kupke nogu 15-20 minuta, moe se dodati kora hrasta. 5. Kod jakog znojenja nogu izvoditi sa odvarom od kore hrasta. 50-1 OOg. kore 11. vode kuvati na tihoj vatri 20-30 minuta. U narodu se ovo sredstvo smatra za najboljg protiv znojgnja nogu. 6. Pranje nogu slanom vodom. Jedna kaiica soli na au vrug vodg. Prati nog9 ujutru i uvee prohladnom slanom vodom. 7. Protiv otoka na nogama. Piti odvar od semena lana - 4 kaiice semena na 11. vode. Kuvati 10-15 minuta na tihoj vatri,.posudu pokriti i ostaviti na toplo mesto 1 sat. Moe da S9 ne C9di. Po ukusu dodati limunov sok ili neki drugi voni sok. Piti po pola ae svaka dva sata, 6-8 puta dnevno. Rezultat se postig za dve, tri nedglje. Razmena materija 1. Za poboljanjg razmgne mat9rija preporuuj9 se stedea mgavina: dvozubica -10g., zova - cvetovi -10g., orah - list -10g., iak - list, ko-ren - 10g., hmelj - 10g., breza- list- 10g., spori - 5g., umskajagoda- list-10g., mrtva kopriva - list, sladi -10g., ivanjsko cvge -10g.

287 Jednu supenu kaiku ove meavine preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji i piti u toku dana izmeu obroka i uvee. Za jedan dan treba utroiti au suve meavine. Protiv oteanog disanja ' 1. Kilogram meda, sok od 10 limuna, 10 glavica belog luka izgnjeiti u kaicu, sve pomeati i ostaviti nedelju dana da odstoji u zatvorenoj tegli. Piti po 4 kaiice jednom dnevno ali ne gutati odmah ve polako, ne urei uzimati jednu za drugom. Ne proputati ni jedan dan. Ova koliina treba da je dovoljna za dva meseca. Ovim receptom izlee se i stare osobe koje ne mogu proi ni 50 koraka bez odmora. 2. 250g. belog luka izgnjeiti, iscediti sok od 24 limuna, sve pomeati i sipati u staklenu teglu, pokriti gazom i ostaviti 24 sata. Pre primene promukati. Uzimati jednom dnevno - pre spavanja, jednu kaiicu sipati u pola ae vode, promeati i popiti. Posle 10-14 dana ovek oseti da nema umora, da se vratio dubok san. Ovo sredstvo protiv oteanog disanja je i sredstvo za podmlaivanje krvi, posebno kod iscrpljenih oslabelih Ijudi ono je eliksir mladosti. Opekotine 1. Svei ovekov urin je odlino sredstvo protiv opekotina. Kvasiti opekotinu urinom, praviti tampone nakvaene urinom i ne dozvoliti da se opekotina osui. Kod jakih opekotina izvoditi ovu proceduru nekoliko dana. 2. Krompir. Oistiti svei krompir, izrendati, staviti na gazu, a onda na povreeno mesto. im se kompres zagreje promeniti ga. 3. Opekotine bez rana, sa plihovima. Jednu kaiku ulja, dve kaike pavlake, jedno umance - sve dobro izmeati i dobro namazati opekotinu i previti. Previjanje izvoditi jednom dnevno. 4. Kantarionovo ulje. 1 deo sveih cvetova kantariona ostaviti da odstoji 21 dan u dva dela ulja (suncokretovog, lanenog, maslinovog), zatim iscediti i procediti. Dobijeno ulje se sa uspehom koristi u leenju opekotina, ak i kada je povreeno 2/3 povrine tela. Na oteena povredena mesta stavljaju se kompresi od ulja. 5.10Og. nesoljenog kravljeg maslaca dobro pomeati sa dva svea jajeta i tom smesom premazati povreena mesta. Kada se mast osui zameniti novom. Ova mast lei akvelike opekotine. 6. Aloja. Koristi se svei sok od aloje kojim se natapaju tamponi i kvase rane.

288 7. Hrast. Odvar od kore hrasta koristi S9 za ispiranje i kvaenje rana. 8. Mast od ngvena. Za leenje opekotina koristi se mast od nev9na - 1 deo tinkture na dva delavazglina. 9. Kupus. Svei listovi od kupusa koriste S9 za previjanje. 10. 11. 12. lak. Izrendana mrkva stavlja se na opekotin9. ivovlak. Na opekotine se stavlja kaica od sveih listova.

Svei isitnjeni listovi stavljaju se na opekotine. Bolestijetre 1. Bela breza. Tinktura listova ili pupoljaka koristi se kod bolesti jetre za poboljanje luenja ui. DV supene kaike listova ili jednu supgnu kaiku pupoljaka preliti sa 0,51. vrele vode, dodati malo sode da bi se rastvorile smolaste supstance, ostaviti jgdan sat, procediti. Piti po pola a9 4 puta dngvno pre jela. Kod bolesti jetre i unih kanala koriste se takoe sledee meavine: 2. Dvornik. a) dvornik - 3 dela, kamilica - 1 deo, kora kruine - 2 dela, kantarion - 4 dela, nevgn - 4 dela. 4 kaike meavine preliti sa 11. hladne vod9 i ostaviti preko noi, ujutru kuvati 5-10 minuta, ohladiti, procediti. Prvu ai popiti ujutru nat9 a ostalo podeliti na 4 dela i piti jedan sat posle jela. Izuzeti iz jglovnika Ijuta, slana, dimnjena, peena i masna jela. b) jednu supenu kaiku isitnjenog korena dvornika preliti aom hladne vode, kuvati 30 minuta na pari, ostaviti 15 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. c) J9dnu supenu kaiku travnatog dela dvomika preliti aom vrelg vode, ostaviti jedana sat, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Kostobolja, taloenje soli 1. alfija. -100g. alfije na 6 litara vode kuvati 10 minuta. Kada se ohladi do temperature koja moe da se trpi pariti ili noge tom odvaru. Pariti se od 30 minta do jednog sata. Pre poetka odliti jedan litar i odrati ga vruim, dolivajui povrerrreno koliinu kojoj se izvodi parenje. Ovu proceduru izvoditi jednom dnevno, uvee pre odlaska na spavanje trajanju od dva

289 meseca. Apsorbuju se otoci i otklanja bol. Posle procedure obuti vunene arape ili navui vunene rukavice i lei. 2. Istopiti svei kravlji, nesoljeni maslac u posudi iznad vatre. Kada maslac pone da kljua skinuti penu, dodati isto toliko medicinskog alkohola i promeati. Zatim zapaliti tu smesu i pustiti alkohol da izgori. Preostala smesa je najbolje lekovito sredstvo za kostobolju. Utrljavati u bolna mesta obavezno blizu dobre vatre, pe, kamin, vatra. 3. Ujedpela. Ujedi pela kod kostobolje daju dobre rezultate. Ali treba biti oprezan ne zaboravljajui da je pelinji otrov toksian i da ga neki Ijudi slabo podnose. Nai lekari uspeno lee ovom metodom neuralgije, reumatizam, kostobolju, artritis i druge bolesti. 4. Kamilica, cvetovi. Od odvara 100g. kamilice na 10 litara vode pomeanog sa 200g. soli izvode se kupke kod otoka ruku i nogu. 5. Kamilica i'cvetovi'crne zove. Meavinu preliti sa malo vrele vode, pod-grejati, procediti i praviti od meavine jastuie, zatim ih stavljati na bolna mesta, previti. 6. Majskijorgovan. Cvetove jorgovana nasuti rastereseno u polulitarsku flau, a zatim preliti 40% alkoholom. Ostaviti 21 dan natamnom mestu, procediti. Piti po 30 kapi tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja je tri meseca. Ova ista tinktura utrljava se u bolna mesta i prave se kompresi. Koristi se kod kostobolje i taloenjasoli. 7. umska jagoda. Jesti svee umske jagode u toku celog perioda dok zri. Jesti jagode u velikim koliinama kod kostobolje,reumatizma,poremeaja razmene materija. 8. Vidi poglavlje"Reumatizam,. poliartrit" recepti od 1-6. 9. Dvozubica. Popariti dvozubicu vrelom vodom i ostaviti 15 minuta. Procediti i piti vrue. Tinktura treba da ima zlatastu boju. Leenje na ovaj nain moe biti dugotrajno, bez doziranja. Dvozubica ne treba da bude prezrela, treba je sakupljati u vreme kada cvetovi pupe i suiti u hladu. 10. Sedmoprstnik - perunika (lat. Potentilia palustris) Pripremiti alkoholnu tinkturu od korena ili stabljike perunike. 250g. suvog korena i 50ml. 40% alkohola ostaviti na tamnom mestu 3 nedelje. Piti po 25g. dnevno tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja traje tri meseca kod redovne upotrebe. 11. Preslica.

290 -4 supene kaike suve biljke na dve ae vrele vode. Ostaviti da odstoji dva sata, uviti, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 5-6 puta dnevno kod kostobolje i reumatizma. Kod akutnog nefritisa ne upotrebljavati zbog nadraivanja bubrega. 12. Jabuka -plodovi, sok. Plodovi jabuke spreavaju stvaranje mokrane kiseline, zbog ega se i upotrebljavaju u leenju svih bolesti vezanih za taloenje soli mokrane kiseiine u organizmu. Jabuke se koriste kod kostobolje i hroninoog reumatizma. Dobro je i korisno piti tinkture i odvare od jabuka. Izrezati 3-5 neoienih jabuka, kuvati u zatvorenoj posudi 10 minuta, ostaviti 4 sata da odstoji. Piti toplo kao aj nekoliko puta dnevno ili jednostavno narezati jabuke u aj, ostaviti da malo odstoje i piti aj. 13. utikovina -25g. kore utikovine na 100ml 70% alkohola. Ostaviti da odstoji 7-10 dana na tamnom mestu. Piti po 30 kapi tri puta dnevno. Tinktura doprinosi razlaganju nataloenih soli u organizmu, postepenom smanjivanju voria, kao i prestanku bolova miia. 14. Jasika (kora unutranjih mladih granica, list) Alkoholnu tinkturu od unutranje kore mladih granica sa listovima (1 deo na 10 delova 70% alkohola) piti po 20-30 kapi tri puta dnevno kod kostobolje i reumatizma. 15. Kod zaputene kostobolje pomae odvar od meavine: razliak cvetovi - 5 delova, neven - cvetovi - 5 delova, bour - cvetovi - 5 delova, kleka - plodovi - 5 delova, kruina - kora - 5 delova, crna zova - cvetovi -10 delova, kopriva - list -10 delova, iva - kora - 20 delova, preslica - 20 delova, mlada breza - list - 20 delova, Punu supenu kaiku meavine preliti sa 300mlvrele vode u porculanskoj posudi, dobro uviti i ostaviti pola sata, procediti. Popiti odmah sav vrui odvar. Ponavljati svaka dva sata. Ovo je recept profesora S.J Sokolova. 16. Lan - seme. Dve kaiice semena kuvati 15 minuta u 300ml. vode, ostaviti 10 minuta, a zatim mukati u flai pet minuta, procediti kroz gazu. Piti po jednu supenu kaiku 4-5 puta dnevno kod kostobolje i reumatizma. 17. Kupus. Kod ove bolesti koristi se kupus u obliku salata. Svei listovi stavljeni na bolna mesta umiruju bol i iganje. 18. Crna ribizla. Jednu supenu kaiki listova ostaviti u 500ml vrele vode da odstoji dva sata, procediti. Piti po pola ae 4-5 puta dnevno kod kostobolje i reumatizma. Listovi imaju jako delovanje na izazivanje znojanja, kao i diuretiko dejstvo, oslobaaju organizam od purinskih supstanci i vika mokrane kiseline i zato slue kao sredstvo protiv kostobolje i reume.

291 19. Belabreza -pupoljci, listovi, sok. Alkoholna tinktura. Piti po 15-20 kapi tri puta dngvno sa vodom Odvar: 5g. brezinih pupoljaka na au vod9. Kuvati 15 minuta na tihoj vatri, uviti i ostaviti j9dan sat, proc9diti. Piti po 1/4 a9 4 puta dnevno sat posle jela. lli: jedna supgna kaika suvih iistova na au vrelg vode. Uviti i ostaviti da odstoji 6 sati, procediti. Piti po pola a9 2-3 puta dnevno. Preparati od breze koriste S9 kod kostoboljg, reumg i drugih ot9enja zglobova. Kod akutng upale bubrega ne koristiti. Spolja: alkoholnom tinkturom od pupoljaka breze praviti komprese i utrljavati bolna m9sta. Sok od brgze. U prol99 se uzima sok od breze po 1/2 -1 ae tri puta dnevno kao dobro sredstvo za ienje krvi, a tako9 kod kostobolje, , artritisa. 20. Orah. -1/4kg. lista od oraha kuvati 11. vod9. Koristiti za kupke kod i kostobolj9. Protivstvaranja kamena Piti po j9dnu supenu kaiku soka od rotkve tri puta dn9vno toku dv9 n9d9lj9. Terapija S9 mo9 ponoviti ngkoliko puta toku goding -preventivno. Radikulitis, Iijas 1. Raano brano Zamgsiti testo od raanog brana (b9z kvasca). Kada testo postane kiselo uzgti gazu presavijgnu nekoliko puta, staviti na nju testo debljine 12cm. Ponavljati svakodnevno, uvee. Dovoljno j9 do 10 ovakvih procgdura i Iijas prolazi. 2. Divlji' kesten. Divlji kgstgn zajgdno sa braonkastom korom samlgti. Isei crni hleb na tanke krik9, namazati kamforovim uljgm ili ngsoljenim maslacgm, a zatim posuti prahom od divljeg k9st9na. Staviti na bolno mgsto, povezati. Pomag kod Iijasa. 3. Crnarotkva. Oistiti i izrendati cmu rotkvu, staviti na pamunu ili lanenu krpu tanak sloj rotkve i prekriti drugom krpom. Staviti na bolno mesto, prekriti ngpromoivom hartijom, a zatim toplo povezati. Drati kompres dotlg dok j9 prijatno. Pri tom se ima oseaj sporog, ali dubokog zagrevanja. Pongkad j9 dovoljno uraditi ovo nekoliko puta i bol9st prolazi. Izrgndana rotkva koristi S9 i zaspoljno utrljavanjg kod Iijasa, reumatizma, kostobolje prghladg. 4. Valerijana. Stavlajti komprgse od valerijane na bolna mgsta i drati ih dok su prijatni.

292 5. lak. Svei list ika oprati i nalijem staviti na bolno mesto, previti. List je dobro analgetsko sredstvo. Leti se mogu sakupiti listovi ika, osuiti i zimi je dovoljno nakvasiti ih u toploj vodi i koristiti kao to je opisano za svee listove. Rak 1. Pasjakovina Ova biljka nije otrovna nasuprot postojeem miljenju. esto se prodaje u apotekama. Pasjakovina se smatra za sredstvo protiv raka. On je prikladan za upotrebu i time to je jedna aa dovoljna da stomak normalno funkcionie nekoliko dana. Pomae ovakva smesa: pasjakovina - dve supene kaike, kamilica - 1 supena kaika. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa 200ml vrele vode i kuvati na pari pet minuta. Ostaviti da odstoji 40 minuta, procediti i popiti sve odmah, poeljno je uvee. Rakmaterice Uzeti majski med - 625g., aloju 375g., (aloja mora da bude stara pet godina, ne zalivati je 9 dana pre odrezivanja), vino crno, jako. Aloju samleti (na maini za meso) i dobro pomeati sa medom i vinom. Ostaviti posudu sa smesom na tamno, prohladno mesto pet dana. Piti prvih pet dana - tri puta dnevno po jednu kaiicu, a narednih dana po jednu supenu kaiki tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja je od tri nedelje do 1,5 meseca. Skleroza 1. Ulje sa belim /. Oistiti glavicu belog luka srednje veliine, izgnjeiti u kaicu, sipati u staklenu teglu i preliti aom nerafiniranog suncokretovog ulja. Staviti teglu na dno friidera. Sledeeg dana iscediti kaiicu soka iz limuna, dodati kaiicu ulja sa belim lukom, promeati. Piti tri puta dnevno pola sata pre jela. Vreme leenja je od jednog do tri meseca, zatim mesec dana pauze i ponovna terapija. Preparat otklanja spazam mozga, spazam srca i oteano disanje. 2. Vres (Calluna vulgaris, Erica) Jedna supena kaika isitnjenog vresa na 0,51. vrele vode. Kuvati 10 minuta, uviti i ostaviti 3 sata, procediti. Piti kao aj u bilo koje doba dana, sa biloim. Koristi se kod ateroskleroze, nervnog rastrojstva, nesanice, bolesti

293 srca i krvnih sudova, poremeaja cirkulacije u mozgu, kod bolesti jetre, kod kamena u bubrezima i mokranoj beici. Prve nedelje piti po pola ae zatim po au. 3. Beliluk. -1/3 flae napuniti izrezanim belim lukom, preliti 40-60% alkoholom. Ostaviti na tamno mesto da odstoji 14 dana i svakodnevno promukati. Piti po 5 kapi sa kaikom vode tri puta dnevno pre jela. isti krvne sudove od svih moguih naslaga, otklanja povien krvni pritisak, isti eludac, blagotvorno deluje kod spazma krvnih sudova mozga. 4. Med, luk. Izrendati na sitnoj trenici crni luk, iscediti sok. au soka pomeati sa aom meda i dobro izmeati. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno jedan sat pre jela ili 2-3 sata posle jela. Koristi se kod ateroskleroze, posebno kod skleroze mozga. 5. Aktivan nain ivota Borba sa suvinom teinom, dijeta. Ogranienje u ishrani eera, slatkia, ivotinjske masti. Izbegavati namirnice bogate holesterinom: mozak, umance, masne vrste mesa i ribe, so. Preporuuje se mlad sir, maslinovo, suncokretovo, kukuruzno, laneno ulje, vie povra, voa. Kod "vika kilograma": preporuuju sa dani "rastereenja" tj. jesti samo jabuke, piti kefir, sokove. etati vie na sveem vazduhu, piti izvorsku, bunarsku ili filtriranu vodu. Talog od hlora, soli, kreataloi se po zidovima krvnih sudova. Krvne sudove dobro isti, otklanja nataloene supstance jabuka, hren, beli luk, ipurak, cvetovi heljde, vres, perunika, perun. 6. Crvena detelina (olistali vrhovi poetku cvetanja). -40g. cvetova ostaviti da odstoji u 500ml. 40% alkohola u toku dve nede-Ije, procediti. Piti po 20g. pre jela ili pre spavanja. Vreme leenja je tri meseca sa prekidom od 10 dana. Posle 6 meseci terapija se moe ponoviti. Koristi se kod ateroskleroze sa normalnim krvnim pritiskom, praenom glavoboljom i umom u uima. 7. Vrua voda. Svakodnevno, ujutru nate piti po 200-300ml vrue, koliko se moe trpe-ti, vode. isti krvne sudove i izbacuje iz organizma sve mogue taloge. Tuberkuloza 1. Pelinji lipov med. -100g. svinjskog unutranjeg sala, maslac, nesoljen - 100g. sok od aloje -150g., u prahu - 50g. Aloju ne zalivati pre odrezivanja dve nedelje. Rastopiti u emajliranoj posudi, salo, maslac, med. Kada se sve istopi (ne dozvoliti da provri), skloniti sa vatre posudu i dodati ostale sastojke, dobro izmeati. uvati u staklenoj tegli u friideru. Uzimati po jednu supenu kaiku smese i rastvarati

294 u ai vrueg mleka. Piti ujutru i uvee. Koristiti due vreme.Upotrebljava se kod tuberkuloze i upornog bronhitisa. 2. Smola (crnogorina) - borovi, kedar, jele, bele jele. Oistiti smolu od primesa. Ako je gusta ostaviti u 96% alkoholu. Smola se stavlja u staklenu teglu i preliva alkoholom tako da on prelazi nivo smole za 1cm. Za nekoliko dana smola se rastvara. Jedan deo smole na dva dela svinjskog sala. Sve to pretopiti i kada se ohladi do 60C dodati med, najbolje lipov. Na jedan deo smole i sala potreban je prema teini jedan deo meda. Sve dobro pomeati i uzimati po jednu kaiicu tri puta dnevno. Vreme leenja od 3-6 meseci. Smatra se za veoma dobro sredstvo kod tuberkuloze, bronhitisa, pleuritisa. 3. Lipov med - 1kg., list sitno izrezane aloje - 1 aa, maslinovo ulje 10Og., brezini pupoljci - 25g., lipov cvet -10g., voda - dve ae. Nain propreme: istopiti med u emajliranoj posudi ali ne dozvoliti da provri, dodati aloju i kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri. Posebno u dve ae vode kuvati pupoljke breze i lipov cvet 3 minuta, uviti i ostaviti 15-20 minuta, procediti. Kada se med ohladi dodati pripremnjeni odvar, dobro pomeati. Smesu sipati u tamne teglice i u svaku dodati jednake koliine maslinovog ulja. Pre primene promukati. Piti po jednu supenu kaiki tri puta dnevno. Koristi se kod tuberkuloze i bolesti plua. 4.-10 limuna, 6 jaja, 280g. meda, konjak 3/4 ae. Nain pripreme: 6 celih, sveih jaja (obavezno sa belom a ne sa utom korom) staviti u staklenu posudu, preliti sokom dobijenim iz 10 limuna, ostaviti na prohladno tamno mesto. Posudu povezati gazom. Drati 5-6 dana dok se rastvori kora na jajima. Po isteku tog vremena zagrejati med dok postane tean, malo ohladiti i dodati u dobijenu smesu, a zatim dodati konjak. Preliti lek u tamnu teglu, uvati na prohladnom, tamnom mestu. Piti tri puta dnevno po jednu supenu kaiku odmah posle jela. Napomena: nakon 2-3 nedelje smesa se kvari, treba je baciti i napraviti novu. miak na oima 1. Vrati, vratika Osobama koje pate od mika preporuuje se da uzimaju po 5-6 suvih, sitnih, utih cvetia vratike i zapiju vodom. U toku dana na ovaj nain uzimati cvetove 3-4 puta. Uzimati dok miak nestane. Ovo jednostavno sredstvo zauvek oslobaa oveka od mika na oima. 2. Neven - cvetovi. 10-15g. suvih cvetova na au vreie vode. Uviti i ostaviti 30-40 minuta. Stavljati kompres na boiesno sa mikom. Tinkturu nevena razblaiti

295 prokuvanom vodom u odnosu 1:10 i takoe stavljati kompres. Neven je dobro sredstvo i kod gnojnih upala oiju. 3. Aloja. 1 list aloje srednje veliine (5g.) isitniti i ostaviti 6 sati u ai prokuvane hladne vode, procediti. Stavljati kompres na obolele oi. Takoe se stavljaju kompresi od soka aloje razblaenog prokuvanom ohlaenom vodom u odnosu 1:10.

296 Koriena literatura Agafonov D., Andrej B.V. Nain pripremanja divljih plodova, peurki i lekovitog bilja- Moskva, 1975. Altiliev A.A., Korubekov B.K. ta znamo mumio - Frunze, 1980. Andrejev S., Baranov V. Apoteka u naem domu - Moskva, 1983. Armstrong D. ivavoda, prevod saengleskog - Kalkuta, 1944. Astapenko A., Kapkov A. Protiv sto bolesti - Moskva, 1990. Atlas resursa lekovitog bilja SSSR - Moskva, 1983. Balicki K.B., Voroncova A.L. Lekovite biljke i rak- Kijev, 1982. Borgoljc M.H. Nova lekovita sredstva - Moskva, 1952. Blagov V.l. Kuni lekar - Sofija, 1981. Blinova K.F., Jakovljev G.P. Botaniko-farmakoloki renik - Moskva, 1990. Borovoj B.M. Apoteka u lejama - Lenjingrad, 1982. Brehman l.l. ovek i bioloki aktivne supstance - Moskva, 1980. VasiljevZ.L.., Puhova O.A. Netipino leenje hroninih bolesti Lenjingrad, 1972. Vorobjov V.l. Ishrana i zdravlje - Moskva, 1990. Voronjina G.A., Voronjina A.V. Bijlke ruske narodne medicine Moskva, 1990. Gamerman A.F., Grom l.l. Divlje lekovite biljke u SSSR - Moskva, 1976. Gamerman A.F., Jerkevi I.D. Lekovite biljke - divlje. - Minsk, 1986. Golicin S.V. Samomasaa, leenje biljkama, horoskop. - Moskva, 1989. Gubanov I.A. i drugi. Divlje korisne biljke SSSR-a - Moskva, 1976. Gubergric A.J., Solomenko N.l. Lekovite biljke Donbasa - Donjeck, 1971. arvis D.S. Med i druge prirodne namirnice. Bukuret -1985. Ivanenko V.A. Biljke i terapija. - Atina, 1985. (na grkom jeziku) Ivanenko V.A. Biljke i radna sposobnost, "Biologija" - Moskva, 1984. Jori N.P. Pele u ivotu Ijudi - Kijev, 1969. Jordanov D., Nikolov ., Boninov A. Fitoterapija. - Sofija, 1973. Kapranov V., Haim R. Mudrost vekova, III izdanje - Duanbe, 1984. Knejp Sevastjan. Moje leenje vodom - Kijev, 1904. Kovaljova N.G. Leenje biljkama - Moskva, 1971.

Korpaev V.V. Lekovita fauna - Moskva, 1989. Koejev V.K. Divlje jestive biljke u naoj ishrani - Moskva, 1980. KrilovG.V., Kozakova N.F., Lager A.A. Biljke zdravlja. - Novosibirsk, 1989. Kuzmina K.A. Leenje medom i otrovom. - Saratov, 1981. Kuznjecova M.A. Lekovite biljke i preparati - Moskva, 1987. Kurjenkov P.M. Vidarski recepti. - Moskva, 1990. Makarov A.A. Biljna lekovita sredstav jakutske narodne medicine. -Jakutsk, 1974. Malahov G.P. Isceliteljske snage. - Stari Oskol, 1990. Mahaljuk V.P. lekovite biljke u narodnoj medicini. - Saratov, 1967

297 Mizun J.G., Mizun P.G. Magnetne bure i zdravlje - Moskva, 1990. Minajeva V.G. Lekovite biljke Sibira, 4-to izdanje. - Novosibirsk, 1970. Dr. Mithal. Tgrapija mokraom, prevod sa engleskog. -1973. Mladenov S. Med i leenje mgdom, prevod sa bugarskog.- Kiinjov, 1974. Muravjova D.A., Gamerman A.F. Suptropske lekovite biljke. - Moskva, 1975. Nauka disanju "Jog Ramaarka", lll-e izdanje. S. pgtrograd, 1916. Nosalj. M.A., Nosalj I.M. Lgkovite biljke i nain njihove primene u narodu. Kijev, 1959. Nuraev J.P., Deninko P.P. Mumio i njegova lekovita dejstva. Duanbe, 1977. Obuhov A.N. Lekovite biljke. - Krasnodar, izdanje AN SSSR, 1960. Oganjan M.V. Biohemija, bioritam i ishrana. Predavanje u klubu Gorbunova 1982. Orlov B.N., Gelavili D.B., Ibragimov A.K. Otrovne ivotinje i biljke SSSR-a Moskva, 1990. Pervozgnko l.l. Lekovit9 biljke u savremgnoj medicini No5, serija 12, Priroda - ovek - zdravlje. - Kijev, 1990. Pgtkova V. (pod redakcijom autora). Savremena fitoterapija. Sofija, 1988. Popov L.P. Lekovit9 biljke narodnoj medicini. - Kijev, 1969. Rabinovi A.M. Lekovi lejama. - Moskva, 1990. Rabinovi A.M. Lekovi lejama. "Iirot, Ijuta mgtvica, gn-9n". Moskva, 1990. Rabinovi A.M. Lekovi lejama. "Aloja, aralija, beli glog" - Moskva, 1990. Reva M.P., Lipovecki V.M. Biljke svakodnevnom ivotu. - Donjeck, Donbas, 1972. Samsonova A. N., Ueva B.V. Sokovi od voa i povra. - Moskva, 1976. Sinjakov A.F. Stimulatori ivota. - Moskva, 1990. Skljargvski L.J., Gubanov I.A. I_9kovit9 biljke svakodn9vnom ivotu.

Moskva, 1968. Slastenski I.V. Pele: med i drugi proizvodi. - Lenjingrad, 1987. Sokolov S.J., Zamotajev I.P. Informator lekovitim biljkama. - Moskva, 1990. Skolova N.S., Panfilova T.G., Panfilov G.A. Divlje i kultivisane biljke narodnoj medicini. - Moskva, 1990. Sotnik V.F. Skladite zdravlja. - Moskva, 1990. Sirov N.M. Otkrivajui tajnu mumio. - Takent, 1969. Timareva G. Opis lekovitog bilja. - Moskva, 1989. Tokin B.P. lekoviti otrovi biljaka, lll- izd. Lenjingrad, LGU, 1989. Tokurio Namikoi. Japanska terapija pritiskanjem prstiju. - Kijev, 1989. Tupij V.G., Karaban V.G. Legnje medom. - Moskva, 1990. Turova A.D., Saponjikova E.N. I_9kovit9 biljke SSSR-a i njihova primena. Moskva, 1974,1984.

298 Uoker N.V.Leenje sirovim sokovima od povra i voa, prevod sa engleskog. Hajdan C, Altanpimeg ., VarlamovaT.S. Lekovit9 biljke u mongolskoj medicini. - Ulan - Bator, 1985. Harna V. Propolis, IV-o izd. - Bukuret, 1981. Harna V. Produkti pelarstva - hrana, zdravlje, lepota, ll-o izd.Bukuret, 1982. akirov A.. Tajna drevnog balsama. Takent, 1973. akirov A.. i drugi. optem delovanju i toksinosti preparata istone m9dicine - mumio. DAN Uz. SSR, No 8, 1964. aponikov V.L. Individualizacija i prognoza u sportu. Fiskultura i sport, 1984. ase E.J. Fititerapija. - Moskva, 1952. 9menberg V. Biljno sokovi - izvor zdravlja. - Moskva, 1979. obinger U. Sokovi od voa i jagodiastog voa. - Moskva 1982. pilenija S.E., Ivanov S.l. Azbuka prirode (lekovite biljke). - Moskva, 1983. reter A.l. Lekovitaflora Sovjetskog Dalekog Istoka. - Moskva, 1975. Eventajn Z.M. Popularnadijetologija. - Moskva, 1990. Jurkgvi I.D., Mienjina I.D. Lkeovite biljke i njihova primgna. - Minsk, 1974. Jagodinski V.N. Ritam, ritam, ritam. - Moskva, 1985. asopis "Nauka i ivot", mumio - Moskva, 1972. No 11.. asopis "Priroda", mumio - Moskva, 1973. No 3. asopis "Fakultet zdravlja" za 1988-1990g. asopis "Tvoje zdravlje" za 1989,1990g.

299 SADRAJ Prvi deo NAINI LEENJA BEZ MEDIKAMENATA I FIZIOTERAPIJA...................................................................................7 Naini leenja bez medikamenata TERAPIJA SOKOVIMA (POVRE, JAGODIASTO VOE I VOE) Lenje sokovima od povra i voa Sokovi od voa, jagodiastog voa i povra Kako pripremati sokove u unimuslovima............................................8 U kojoj koliini se mogu piti sokovi.......................................................9 Kako se moemo sauvati od uticaja hemijskih supstanci koje se koriste u poljoprivredi 1 .SOKOVI OD POVRA.....................................................................9 Sok od prokolice Sokod kupusa...........................................................................................10 Sok od krompira Sokod limuna............................................................................................11 Sok od lucerke Sokodsvee mrkve....................................................................................12 Sok od krastavaca Sokod maslaka........................................................................................13 Sok od paprike (zelene) Sok od peruna Sokod rotkve.............................................................................................14 Sok od repe Sokodcvekle.......................................................................................15 Sokodcelera.......................................................................................16 Sok od viline metle (paroge) (Asparagus officinalis) Sokod mahuna..........................................................................................17 Sok od paradajza Sok od hrena Sokod cikorije - endivije.............................................................................18 Sok od tavlja (konjsko zeJje (Rumex)) Smesa sokova od mrkve, cvekle, i krastavaca 2. VOE I JAGODIASTO VOE.....................................................19 Kajsije '

300 Lubenice............................................................................................20 Bela repa Groe Vinja........................................................................................................21 Sok od nara Grejpfrut Kruka.......................................................................................................22 Dinja Vrtnajagoda Ogrozd......................................................................................................23 Maline Sok od breskve Oskorua Oskoruasacrnim plodovima.....................................................................24 ljive Bundeva Crnaribizla.................................................................................................25 Borovnica Jabuke Sokodjabuka.............................................................................................26 Neke divlje jestive biljke koje imaju lekovita svojstva Iirot (vodeni bour) Beli glog Kupina.......................................................................................................27 Kalina (ibikovina) Kopriva iak......................................................................................................... 28 Medunika Maslaak Rusomaa (obanska torbica) Bor-obian.................................................................................................29 LEENJE PROIZVODIMA PELARSTVA.........................................29 Proizvodi pelarstva Propolis Med Polen..................................................................................................30 Mle Pelinji otrov

301 PROPOLIS........................................................................................31 Propolis - novo leenje iz porodice pela Propolis- produkt pelarstva...............................................................32 Priprema kreme.................................................................................33 Propolis natopljenom masiacu 10% koncentracije Priprema propolisa na topljenom maslacu Primena ekstrakta propolisa......................................................................34 Samo propolis Uloga propolisa u leenju nekih bolesti Leenje bronhitisa, upale sluzokoe nosa i dunika Propolis u leenju upale vagine i grlia materice.......................................35 Upala sluzokoe usne upljine Angina.......................................................................................................36 Ispiranje vodenim ili alkoholnim rastvorom propolisa Upala gornjoviline upljine Leenje bolesnikasajakim i hroninim kolitisom.........................................36 Leenje jakih upalasrednjeg uhapropolisom Leenje nagluvosti propolisom Hronini prostatitis Hronini faringitis (upala grla) Primena propolisa kod bolesti ira............................................................38 Nain inhalacije propolisom u kunim uslovima Leenje medom........................................................................................39 Nesanica, neurastenija Hipertontja Grip eludano-stomane bolesti Kolitis........................................................................................................ 40 Upala krajnika Neuroza srca, neurastenija, histerija Nezadravanje mokrae kod dece Podmlaivanje lica Bolesti jetre Iijas, reumatizam......................................................................................41 Crveni vetar Skleroza Tuberkuloza Neki korisni recepti samedom............................................................41

Tinktura cveta lipe sa medom Tinktura cveta lipe i plodova maline sa medom.........................................42

302 Tinktura lista eukaliptusa sa medom Tinktura podbjela s medom Tinktura kamilice sa medom Tinkturarunolistasamedom........................................................................43 Primena meda u kozmetici Najjednostavniji oblici oitovanja primesa u medu.....................................44 Pelinji mle Bioloka uloga i delovanje mlea..............................................................45 Upotreba POLEN (cvetni prah) Indikacije za primenu.........................................................................46 Nain primene i doziranje...................................................................47 Pelinji otrov Stara metoda leenja reumatizma ujedima pela......................................48 NEELEJNI EFEKTI PRILIKOM LEENJA MEDOM I DRUGIM PRODUKTIMA PELARSTVA - KONTRAINDIKACIJE.............................49 MUMIO...............................................................................................49 Neki podaci mumio (iz drugih izvora)..............................................52 Primena mumioa po akirovu............................................................53 Bolesti i recepti ir eluca, bolesti stomano-eludanog trakta, organaza varenje (eludac, jetra, slezina), mokrane beike (kod zadravanja mokrae) kolitis, gastritis Dispepsija (goruica, munina, podrigivanje, povraanje).........................54 Upalne i alergijske hronine bolesti, angina, prehlada, upala gornjih disajnih puteva, kijavica, kaalj Krvarenjaiz nosa.......................................................................................55 Gnojni otitis, upala srednjeg uha, osabljenost sluha Upalavena Dijabetes Gtavobolja, migrena, groznica, nesvestica, epilepsija, paraliza facijalnog nerva Mucanje....................................................................................................56 Krvarenje plua Bronhijalna astma Prelomi kostiju, zglobova, povrede grudnog koa, udari, istezanje mila, koni irevi, fistule, otoci, opekotine posekotine, reumatizam Reumatizam zglobova Ekcemi ekstremiteta..................................................................................57

303 Neplodnost kod mukaraca i 9na, smanjena polnafunkcija, hipolepermija (nekvalitetna ) gnske bolesti, poremeaji u tkivu enskih polnih organa (vaginalne ranice i ranice grlia mat9ric9, ostali upalni procesi Upala ml9nih lezda................................................................................58 Gnojno-upalng i inficirane , opgkotine, gnojni irevi Kotano-tuberkulozni proc9si (karlino-bgdrenog zgloba, kolena, kime) Hipgrtonija Kamen u unoj kesi Hemoroidi Paradentoza, desni, zubi, sluzokoa usne upljine, lokalne upalne reakcije..............................................................................59 Cistitis (upala mokrane beike) Glaukom Opadanje kose, elavost Alergija DISANJE PREMA SISTEMU BUTEJKO............................................61 VEBAPRVA Simptomi hiperventilacije ema VND po Butejko K.T.................................................................62 VEBADRUGA..................................................................................63 R9akcija ozdravlj9nja (razbijanje bolesti VEBATREA..........................................................................................64 Barij9re i tekog Maloistorije................................................................................................65 Bioloka uloga kiseonika i ugljendioksida VEBAETVRTA......................................................................................66 Evolucija disanja u patogenezi (ploda) Zatite od gubitka CO2 VEBAPETA.............................................................................................67 Zatita od gubitka CO2 (nastavak) VEBA ESTA Pratei faktor Verigo-Vgri..........................................................................68 Algrgijska teorija bronhijalng astme Hipertonija.................................................................................................69 Etnologija VEBASEDMA..........................................................................................70 Patogeneza hipertonije
;

Naini poveanja zadravanja Paradoksi u disanju

304 ELEKTROTERAPIJA.........................................................................71 Metoda leenja Praksa leenja....................................................................................72 Lekoviti koluti Gonarova za elektroterapiju.....................................74 TERAPIJA METALIMA.......................................................................74 MAGNETNATERAPIJA......................................................................78 Magnet pomae kod preloma.............................................................83 Magnetna narukvica...........................................................................84 Lekoviti magnetni pojas......................................................................85 Namena i oblast primene Kontraindikacije Odravanje pojasa Magnetne klipse (naunice)......................................................................86 Namena i oblast primene Nazivi biotaaka koje se nalaze na unoj koljki................................87 Kontraindikacije..................................................................................88 MAGNETNAVODA.............................................................................88 Snaga magnetnih kupki Kako organizovati kupku...........................................................................90 OVEK i MAGNETNE BURE.............................................................90 Srce i sistem krvnih sudova Disajni organi............................................................................................91 Centralni nervni sistem Druge bolesti Kako sauvati zdravlje u vreme nepovoljnih uticaja Leenje medikamentima Fizike vebe............................................................................................92 AKUPRESURA..................................................................................93 Koje vrste taaka postoje Lekovito delovanje akupresure.................................................................94 Koja taka se odnosi na koju bolest Kako pravilno nai taku akupresure Kakodelovati nataku akupresure......................................................95 Kontraindikacije..................................................................................96 Astma (oteano disanje, kaalj, odvikavanje od puenja)..................97 Bolestioiju.........................................................................................98 (treperenje pred oima, podrhtavanje kapaka, bol u oima)

305 Stimulisanje apetita Slabljenje apetita Bolovi u unoj kesi (kolike)......................................................................99 Glavobolja (bolovi u potiljanom delu) Glavobolja (bolovi u eonom delu) Glavobolja (migrena)................................................................................100 Hipertonija (povien krvni pritisak) Nesvestica Grip......................................................................................................... 101 Distonija eludano-stomani bolovi (poremeaji eluca) e.......................................................................................................... 102 Zubobolja Katar (upala) gornjih disajnih puteva Intezivna cirkulacija..................................................................................103 Poremeaji krvotoka (zaepljenje krvnih sudova, slaba cirkulacija it. sl.) Pluna insuficijencija Kijavica.....................................................................................................104 Znojenje Krsni Iijas Upalavratnog nerva.................................................................................105 Starosni poremeaji (prelazni period) Poremeaji u toku menstruacije Polni poremeaji (imotencija kod mukaraca i frigidnost kod ena).........106 Polni poremeaji (slaba erekcija kod mukaraca) Poremeaji sna Bolovi reumatske prirode.........................................................................107 Bolovi srca Strah (potisnuto stanje) Opta nervoza Bolovi u zglobovima................................................................................108 Umor Umor, znojenje (premorenost posle tranja ili dugog hodanja) Bol u uima.............................................................................................109 MASAA PO TAKAMA..................................................................110 Principijelne osnove masae po takama Odreivanje taaka..........................................................................118 Masaa po takama kod povienog krvnog pritiska.........................119 Masaa po takama kod ateroskleroze Masaa po takama kod opstipacije

Masaa po takama kod polnih poremeaja

306 Deo drugi LEENJE LEKOVITIM BILJKAMA i NARODNA MEDICINA............123 MEAVINE LEKOVITIH BILJAKA...................................................123 Bolesti disajnih organa.....................................................................124 Upala dunika i bronhija, hronini bronhitis, akutni, suvi bronhitis, bronhijalni spazam....................................................125 Bronhijalna astma, veliki kaalj, hroninapneumonija......................126 Laringitis, upala dunika, angina, tonzilitis Prehlade..................................................................................................127 Meavine za iskaljavanje Za ispiranje kod laringitisai angine..........................................................128 Za ispiranje usta i grla Antipiretici i meavine za izazivanje znojenja Meavine za plua Bolesti srca i krvnih sudova..............................................................129 Ateroskleroza...................................................................................130 Hipertonija........................................................................................131 Umirujue (sedativne meavine) irduodenuma, gastritis, kolike, poviena kiselost Meavine za eludac........................................................................133 Meavine za regulisanje radacreva..................................................134 Laksativne meavine kod opstipacije Dijareja.............................................................................................135 Upale bubrega i mokranih kanala...................................................136 Bolesti bubrega i mokranih kanala Hronini glomerulonefritis hronini pyelonefritis.............................137 Hepatitisi ciroza jetre........................................................................138 Holecistoza i holangitis (upala une kese, upala unog kanala) Cistitis.....................................................................................................139 Kamen u unoj kesi i unim kanalima Meavine za ubrzano luenje ui Meavine za ubrzano luenje ui kod utice.........................................140 Hronini pankreatitis Dijabetes Diuretike meavine i meavine za izazivanje znojenja...................142 Meavine za vetrove........................................................................143 Hemoroidi........................................................................................144

Laksativna sredstva Podagra (kostobolja)...............................................................................145

307 Kone bolesti Ekcem, vitiligo, neurodermitis i psorijaza................................................146 elavost Multivitaminske meavine................................................................147 Gorke (apotekarske) meavine........................................................148 LEENJE VRUIM KUPKAMA UZ DODATAK ODVARA LEKOVITIH BILJAKA.......................................................................151 Za leenje reumatizma zglobova Hrastova kora kao dodatak kupkama Konjski rep (preslica) kao dodatak kupkama Koren Iirota kao dodatak kupkama Kupke kod kamena u bubrezima.............................................................152 Mravlja kupka Mekinje kao dodatak kupkama Orahov list kao dodatak kupkama Kamilica kao dodatak kupkama Ekstrakt od borovih iglica kao dodatak kupkama.....................................153 Odoljen kao dodatak kupkama So kao dodatak ku pkam Timijan kao dodatak kupkama Lavandin cvet kao dodatak kupkama.......................................................154 Kupke sa goruicom Zalmanove kupke KONTRAINDIKACIJE......................................................................156 OTROVNE BILJKE.............,,...........................................................161 Bunika Otrovna kukuta (Cicuta virosa) Likovac- moac (Daphne mezereum)......................................................162 Vranino - Ijuti (Aconitium anthora) Planinska bele emerika (Veratrum album) Prva pomo kod trovanja........................................................................163 NAINI PRIPREMANJA PREPARATA OD LEKOVITIH BIUAKA U KUNIM USLOVIMA..................................170 TINKTURE U KUNOJ APOTECI...................................................172 (priprema i primena) Tinktura od Iirota Tinktura od aralije

308 Tinktura od listova utikovine Bedrenik- komora- koren, tinktura.........................................................173 Tinktura od brezinih pupoljaka Belii glog, tinktura Ladole, tinktura......................................................................................174 Zimzelen Angelika, tinktura Tinktura od en-ena Kantarion, tinktura....................................................................................175 Tinktura od gorice Tinkturaod nevena Kesten - cvetovi ili plodovi, tinktura.........................................................176 Detelina crvena (procvetali i olistali vrhovi sakupljeni na poetku cvetanja) Kopriva, tinktura.......................................................................................177 Tinkturaodboura Jasika, tinktura Tinktura od Ijute crvene paprike Tinktura od peiena Pupoljci breze, tinktura Ljubiasta sasa........................................................................................178 Sranik, tinktura Rodiola roza, tinktura (zlatni koren) Vodena lea, tinktura (Lemna) Perunika, tinktura(lris)..............................................................................179 Jorgovan, tinktura Zejitrn Tinktura od lista alojg..............................................................................180 Miroija, seme, tinktura Hmelj, tinktura Beli luk, tinktura Grozniica Eukaliptus, tinktura...................................................................................181 ULJA U KUNOJ APOTECI............................................................181 Ulje od divijeg ruzmarina Kantarion v9n (ulje)............................................................................................. 182 Ulje od krina Mentolovo ulje

Pasji trn (Hipoophae) Ulje od severne (bele) jele.......................................................................183 Angina

309 Upala plua (pneumonija), bronhitis Grip, prehlade (posebno kod dece) Dijateza kod dece....................................................................................184 Kone bolesti Vlani ekcem Obrada rana Opekotine treeg stepena "A'i "B" Paradentoza, zubobolja i druge bolesti usne upljine Prelomi, ozlede.......................................................................................185 Iijas, miozitis i druge bolesti perifernog nervnog sistema Reumatoidni poliartrit, artritis Jak kaalj Gnojni irevi, furunkule, crni prit, panaricijum Ulje od belog luka....................................................................................186 KORISNI SAVETI.............................................................................187 Sredstvo za vaenje riblje kosti iz grla Kako izvaditi insekt ili kameni iz uha Mala pomo epileptiarima Protiv neprijatnih oseaja posle pijanog stanja Otrenjenje "mrtvo" pijanog Alkoholizam..............................................................................................188 Pijanstvo Kako ostaviti puenje Neprijatan miris iz usta Narodno sredstvo za ienje organizma................................................189 Dragocena dijeta za mravljenje Sredstvo protiv urastanja noktiju Protiv uljeva (kurje oi) Sredstvo za omekavanje koe lica.........................................................190 Za podmlaivanje lica Maska za lice Maska za suvu kou Maska za masnu kou Pege......................................:.................................................................191 Bore na licu Protiv negativnog uticaja sunca i vetra Opadanje kose.................................................................................192 Sredstvo za leenje svih oblika reumatizma,
?

posebno reumatizmazglobova.........................................................194 Dijabetes..........................................................................................196 Pupoljci breze - veliko lekovito sredstvo protiv mnogih bolesti.........197 Leenje valerijanom

310 Leenje suncokretovim uljem...........................................................198 Indijska metoda leenja hipertonije jodom.......................................200 Metod ienja jetre (po metodi A. Zarajeva) Crni i beli luk............................................................................................202 Kupus umesto piramidona Protiv bolesti bubrega, eluca i malokrvnosti...................................203 svakodnevni napitak za zdravlje Pasji trn Rusina- rusa.....................................................................................204 Kantarion..........................................................................................206 Leenje starijih osoba ilibarskom kiselinom ilibarska kiselina............................................................................207 Sredstvo protiv hrkanja....................................................................208 Sire.................................................................................................209 Angina pektoris i srane bolesti...............................................210 Kurenov P.M. Detoksikacija....................................................................................211 Gladovanje.......................................................................................212 Savetidr. Hakslija.............................................................................213 Prirodni poroaj.detaljan opis onoga ta je radila Dijana Valestr u tokutrudnoe.................................................................215 RECEPTI ZA LEENJE RAZNIH BOLESJI LEKOVITIM BILJKAMA i NARODNIM NAINIMA............................216 Apcesi Avitaminoza i skorbut Vitaminske meavine.......................................................................218 Adenom prostate..............................................................................219 Alergija Angina..............................................................................................220 Difterija i arlah................................................................................223 Artritis Bronhijalna astma............................................................................224 Ateroskleroza...................................................................................225 Atonijacreva.....................................................................................226 Nesanica Bolukrstima.............................................................................................228

Bradavice Bronhitis, pleuritis, pneumonija Hronini bronhitis.............................................................................230 Neurovegetativna distonija...............................................................231 Proirenje vene, tromboflebit

311 Stimulacija apetita............................................................................233 Uvrivanje kose Upalajajnika.............................................................................................235 Upala sluzokoe usta i desni Upalagornjovilineupljine.......................................................................236 Gastritis Hemoroidi.........................................................................................238 Hepatitis...........................................................................................241 Hipertonija Hipotonija.........................................................................................243 Bolestioiju.......................................................................................244 Glavobolja Grip, prehlada..................................................................................245 Dermatitis.........................................................................................247 Dijabetes Dizenterija........................................................................................249 Difterija................................... '......................................................... 251 utica Boiesti eludano-stomanog trakta................................................253 Bolesti une kese i unih kanala................................................. 256 Bolesti enskih polnih organa...........................................................258 Opstipacije.......................................................................................259 Kamen u unim kanalima...............................................................261 Kamen u unoj kesi........................................................................263 Kamen u bubrezima i mokranoj beici............................................264 Sredstvo za rastvaranje kamena u bubrezima i unoj kesi.............266 Kaalj - zbog prehlade i hronini......................................................267 Klimaks............................................................................................269 Konebolesti....................................................................................271 Kolitis...............................................................................................272 Koprivnjaa - urtikarija Sredstva za zaustavljanje krvarenja.................................................273 Krvarenja iz nosa.............................................................................274 Krvarenja materice Laringitis.................................................................................................275 Malokrvnost (anemija)

uljevi..............................................................................................276 Bolesti mokrane beike, bubrega i mokranih kanala....................277 Diuretici...........................................................................................282 Diuretike meavine Kamen u mokranoj beici ili kanalima Enureza (nemogunost zadravanja mokrae)................................284 Gnojniirevi, furunkule.....................................................................285

312 Kijavica Znojenje nogu.........................................................................................286 Razmena materija Protiv oteanog disanja...........................................................................287 Opekotine Bolestjetre................................................................................................288 Kostobolja, taloenje soli Protiv stvaranja kamena...........................................................................291 Radikulitis, Iijas Rak...........................................................................................................292 Rak materice Skleroza Tuberkuloza.....................................................................................293 miaknaoima...............................................................................294 Koriena lliteratura..........................................................................296 Sadraj.............................................................................................299 CIP - Cp6wje, 613/615(470) Enciklopedija narodnih metoda leenja/ [priredila Senka Trajkovi] Beograd : Familet, 1999 Beograd : Print graphic trade. - 312 str.: ilustr.: 24 cm Prevod dela: Enciklopedija narodnyh metodov leenija -tira 500. - Str. 3-4 : umesto predgovora / Senka Trajkovi. -Bibliografija: str. 296-298. 1. TpaJKOBHh, ) - Pycnja ID = 73456652