UNUTARN1A MOLITVA

Molitva srca
Molitva duse
Molitva etera
Molitva za zdravlje
Inutarnja molitva
Moli se u sebi
i
promi arom svaku rec,
potpuno pribran
i usmeren na unutarnfe
svetlo, na Boga.
Gabriele Wittek
PREVEDENO SA NEMACKOG
Naslov originala:
"INNERES BETEN"
IZDAVAC:
Universelles Leben
Haugerring 7
97070 Wrzburg
Za smisao teksta merodavno je
izdanje na nemackom jeziku.
Za izdavaca:
UNIVERZALNI ZIVOT
P.E. 267 11001 Beograd
Prvo izdanje 1996.
ISBN: 86-7939-005-4
5
Pravi vernici nala:e Boga duboko u dusi.
U prau:roku svakog postofanfa oni se
sfedinfufu sa svim lfudima i bicima. Sfed-
infeni s Bogom i svim bicima oni idu u svet
da bi svima kofi trae istinu obfavili
poruku lfubavi, kako bi svi lfudi i bica
duboko u srcu nasli istinu, Boga.
Neka se svi lfudi i bica svesno priblie
ovom fedinstvu, univer:alnome ivotu.
Gabriele
6
Sadrzaj
Kako doci do prave molitve.....................7
Molitva srca...........................................37
Molitva duse ..........................................52
Molitva etera..........................................67
Molitva za zdravlje................................77
Pogovor................................................100
7
Kako doci do
prave molitve?
Sve vise ljudi, upravo iz mlade gener-
acije, trazi i raspituje se za smisao
zivota. Oni traze zivot ispunjen smis-
lom, ali tesko mogu da ga pronadu.
Mnogima je dodijao zivot blagostanja,
on ih vise ne moze zadovoljiti. Oni
pate pod materijalnim obiljem, pod
pritiskom i teretom onog - "hteti biti" i
"hteti imati". S obzirom na opasan raz-
voj situacije i zabrinjavajuca zaostra-
vanja, oni osecaju povecanu ugrozenost
svih zivotnih uslova.
Tako je mnogo nase brace i sestara u
traganju za istinom. Njihov unutarnji
nemir, traganje i stremljenje duboko su
ukorenjeni: dusa, koja nije od ovoga
sveta, sluti svoju vecnu Domovinu gde
su zasticenost i sigurnost; ona sluti
povezanost sa nebeskim bicima, medu
kojima vladaju sreca, zadovoljstvo,
harmonija i ljubav. Dusa koja trazi,
8
cezne, a da covek toga nije ni svestan,
za dualnim jedinstvom, za dualnim
partnerom koji zivi daleko od Zemlje, u
svetlim podrucjima vecne Domovine.
Dusa i covek su neprestano na
putovanju. Onaj koji putuje stalno tezi
novim ciljevima koji obecavaju ispun-
jenost. Ako su oni dostignuti predah je
kratak; ispunjenost i zadovoljstvo traju
sasvim kratko. Nigde dusa i covek ne
nalaze duboki spokoj i sigurnost, nigde
stalni dom.
Probudena dusa oseca da je samo na
putu. Ona oseca i naslucuje da postoji
nesto vise. Slutnja koja pritiska i
ceznja duse bude njenog coveka.
Covek, probuden za duhovnost, pocinje
da trazi nesto uzvisenije, plemenitije i
savrsenije. Stremljenje duse koja tezi
svom prauzroku prenosi se na coveka;
prodire u njega i uzdize se u njemu kao
zivotni sokovi u drvetu kada se blizi
prolece.
Probudena dusa vec cuje duh koji zove.
Brizno i sa puno ljubavi on je bodri,
kao sto ptica hrabri svoje ptice da
9
napuste gnezdo da bi naucili da lete.
"Dodi", tako ga mami, dodi i upotrebi
svoja krila! Zamahni krilima ka ele-
mentu koji je tvoj zivot! Upoznaj slo-
bodu i sirinu koje su tvoj dom! Tako i
duh zove i hrabri probudenu dusu da
koraca, putujuci ka vecnom zivotu koji
je njen sopstveni.
Doduse, covek oseca ceznju i pritisak
svoje duse. Poziv duha: dodi, sledi me!
titra sve vise u njegovu svest. Ipak,
unutarnja svetlost nije u stanju da sas-
vim prodre kroz veo covekovog zivota;
pramelodija zivota jos nije u stanju da
prodre zbog glasne buke svetovnog; ra-
zum jos prekriva duhovna osecanja,
tihi glas vecne istine. Covek se okrece
tamo-amo ne bi li pronasao ono sto
njegovo srce tako nemirno trazi i mora
da spozna da on to u spoljnjem svetu
ne moze da nade. Ipak, gde je prostor
za duhovni zivot u stesnjenosti, pro-
ganjaju u i neodmaranju u nasem vre-
menu brzog zivljenja?
Imovina, vrednovanje i uzivanje, mer-
ila su drustva blagostanja. Oni oblikuju
10
misljenje i delovanje danasnjeg coveka.
Posto je takav stav u suprotnosti sa
duhovnim, mnogi misle da je za coveka
u ovom svetu duhovni zivot zakljucan.
Preko svog poziva i drustvenog delo-
vanja svi smo povezani sa svetovnim
zivotom. Ovaj spoljnji zivot nas
zamara i opterecuje vise no ikada.
Covek nije u stanju da se iz toga iz-
vuce. Tehnika mu nudi razne i uvek
nove mogucnosti: culne nadrazaje i
buku, raznovrsne opcinjenosti i razo-
nodu koji cesto prevazilaze moc samo-
savladavanja pojedinca. Mir i pounu-
trenje kojima dusa stremi lice na
utopiju, za cije ostvarenje nas nemirni
svet ne ostavlja prostora.
Ipak, ovo izgleda tako samo onome
koji veruje da mora, da bi postigao mir,
da se povuce od tog glasnog zamajca,
iz drustva i iz svog poziva. Doduse,
zamajac svetovnog je mnoge vezao i
drzi ih zarobljene. Svetovni covek je
vezan onim na sta je usmereno njegovo
razmisljanje i gledanje; tako je to
danas, kao sto je uvek i bilo.
11
Ali, obnavljanje coveka iznutra,
vracanjem svesti na snagu koja miruje
u njemu, moguce je isto tako danas,
kao sto je uvek bilo moguce.
Mi se ne moramo povlaciti iz svak-
odnevnog zivota, iz svog poziva i iz
drustva da bismo u sebi nasli mir.
Moramo samo spoznati od cega to
zavisi.
ovom svetu ziveti, ali ne biti ovim
svetom.
To zavisi od toga kojim snagama
dopustamo da uticu na nas. I zavisi od
toga kojim snagama dopustimo da ov-
ladaju nama i nasim zivotom. Us-
merimo li se na svet, na ono materi-
jalno, onda ce taj svet, i sve spoljasnje
uticati na nas. Bicemo onda deca sveta
i imacemo udela u svemu sto je
svojstveno spoljasnjem svetu. Iako je
duhovna stvarnost isto tako prisutna,
ona ne moze da nas uspesno stiti, da
nam daje poleta i da nas vodi, jer joj se
nismo okrenuli, nismo se svesno
prikljucili na nju, nismo joj pruzili
ruku.
12
Okrenemo li se duhovnome, spoljnji
svet sa svojim pojavnim oblicima gubi
uticaj. I ako je on jos tu, vise ne moze
da ima moc nad nama, jer smo pruzili
ruku bozanskome u nama. Ono nas
svesno hrani, vodi i odreduje. U Njemu
sada smemo da mirujemo.
Ako smo se u duhovnom zivotu, koji je
u nama, ucvrstili, onda je vecno pos-
tojanje sigurno tlo na kome stojimo.
Sigurno smo ucvrsceni u ovom tlu svo-
jim korenjem i mozemo, uzdajuci se u
snage koje nam iz njega priticu, da
izrastemo u spoljasnji zivot, recju i
delom. Vihor vremena moze nas
doduse, rascupati, ali nam ne moze
nista, jer mi primamo snagu i posto-
janost od prauzroka vecnog postojanja.
Tako mozemo mirovati u duhovnome i
istovremeno ispunjavati svoje zadatke
u svetu. Sve vece duhovno neznanje
ljudi ima za posledicu da mnogi misle
da su ono materijalno i ono duhovno
dve medusobno udaljene oblasti. U
stvari, grubotvarna, materijalna po-
drucja postojanja ovde na Zemlji, tesno
13
su povezana sa onim finotvarnim - du-
hovnim. To su titrajne ravni koje pos-
toje istovremeno jedna pored druge.
One se medusobno prozimaju ne
iskljucujuci jedna drugu iako su druge
vrste - slicno kao kada u jednoj pros-
toriji mogu istovremeno da budu i
svetlost i zvuk.
Zbog toga mozemo u ovom svetu da
zivimo veoma dobro, a da ipak ne
budemo sa njim. Moramo samo da se
odlucimo, da unutrasnjoj realnosti sveg
postojanja, bozanskome, damo prven-
stvo. Ko nije sa ovim svetom, ko samo
zivi u ovom svetu, on ce ono uzvisenije
i plemenitije staviti iznad onog niskog,
iznad materijalnog i tako naci unutarnji
mir. Ali onaj ko zivi u ovome svetu i
oslanja se na njega, dakle, ko je sa
ovim svetom, njegovo srce nece biti is-
punjeno unutarnjim mirom, jer ovaj
svet ne poznaje mir koji struji iz
dubokog izvora bozanske snage.
Veza od materijalne ka duhovnoj ravni
postojanja ostvaruje se preokretom.
Neprekidna struja snage tece ako se ok-
14
renemo snagama vecnog zivota, jer
Bog, nas Otac, nikada ne zatvara svoj
izvor prasnage pred nama.
Molitva je pre - okretanje. Ko se moli,
zatvara kruzni tok zivota. Ko se svak-
odnevno ispravno moli, ko se moli od
srca, on ce i u najvecoj buci sacuvati
unutarnji mir.
Mnogo duhovnog znanja je u ovom
svetu, ali malo ostvarenja, i jos manje
ispunjenosti srca i duse!
Onaj koji zna - spoznaje da u nasem
vremenu prasnage zivota pojacano
zrace u duse ljudi da bi ih probudile za
duhovnost. Tako se u nekim ljudima
budi saznanje nemoci i nestabilnosti
spoljnjih vrednosti, spoljnjeg bitisanja.
Mnoge vise ne zadovoljava da poseduju
i da nesto predstavljaju. Hleb onog
spoljasnjeg, materijalnog, mnoge vise
ne moze da zasiti i oni spoznaju: spol-
jasnje vrednosti nas samo zabavljaju,
ali nam ne nude zivotni sadrzaj. One se
cesto pokazu kao prazne, besmislene i
nestalne. One osiromasuju srce i ne
donose tisinu i mir.
15
Gde mogu dusa i covek da nadu hleb
zivota? Gde god da ga potrazimo, kod
prijatelja, na ovom ili onom mestu, na
spoljasnjim svecanostima i skupovima,
necemo ga naci ako ga ne nademo u
sebi, u svom unutarnjem. Mnogi su
naterani, jer probudena dusa ih tera, ali
oni ipak traze tamo gde ne mogu da
nadu i zanose se u ovom svetu. Ne
mogu da vide nesto sto im je tako
blizu! A ako o tome cuju, to ih cesto ne
vodi dalje, posto intelekt, razum us-
meren na materijalnu stvarnost, jos od-
bija i odbacuje.
Ipak, snage iz visoko vibrirajucih kos-
mickih podrucja neumorno streme da ih
probude i ozive. Njihovo delovanje na
nasoj planeti se svuda moze prepoznati
i to u razlicitim oblicima pojavljivanja,
jer Bozji duh deluje visestruko, da bi
se upravo u ovo vreme jos mnogi pri-
blizili svesti svog duhovnog porekla
koje otvara put ka univerzalnom
zivotu. Svako od nas voden je tako, da
vise puta u svom zivotu na zemlji do-
bije priliku da spozna ono sto je
16
potrebno: da shvati da pripada vecnom
duhovnom postojanju, i da ovo poreklo
treba traziti i razvijati u sebi samome.
Dan u kome covek spozna ko je on uis-
tinu, dan u kome on pronade sebe
samoga, od odlucujuceg je znacaja za
njegov zivot, za onaj zivot koji se ne
zavrsava krajem ovog putovanja po
Zemlji. To je dan svesnog okretanja ka
vecnom, duhovnom zivotu. Covek
postaje svestan da je samo u njemu, u
njegovom unutarnjem mir, zadovol-
jstvo, da tu deluju snage beskrajnog
obilja, koje on moze da otvori
bozanskom sveljubavi.
U svaku dusu nas Otac, vecni duh,
polozio je sve sto je On, zivot, od
snage i obilja stvorio i sto neprekidno
stvara. Ovo obilje duhovne snage
drema vise ili manje u nama. Ona bi
zelela da je mi sami probudimo. Ipak,
ako zelimo da postignemo unutarnji
mir i duboku tisinu, moramo biti svesni
svog duhovnog porekla, jer svaki covek
je dete Svevisnjeg i on treba ponovo da
17
postane cisto bice, svesni sin i svesna
kci pravecnog zivota.
Ispravno moljenje vodi nas kuci, nasem
praporeklu, kuci - u carstvo vecne
svetlosti gde nas cekaju sreca, mir,
harmonija i spokoj. Molitva je most ka
stvarnosti duha, ka zivotu koji nas cini
slobodnim.
U molitvi lezi neizmerna snaga, posto
nas ona povezuje sa izvorom snage
zivota, sa svemoci beskonacnosti, sa
Bogom, nasim Ocem.
Bog je ljubav. U molitvi nas jace
obuzima vecna struja snage bozanske
ljubavi koja moze da nas uznese do
svesti duhovnog zivota ispunjene
ljubavlju, do srca naseg pravecnog
Oca.
Ali prava molitva mora da se nauci.
Molitve usana nisu ono sto nas vodi u
obecanu zemlju unutarnjeg zivota. Bez
osecanja, izgovorene reci ne otvaraju
brane unutarnjeg koje pokrecu struju
vecne ljubavi. To ne zavisi ni od glas-
nosti reci, niti od duzine ili uobicajenih
18
spoljasnjih obelezja molitve. Snage ne
leze ni samo u reci, u slovu, u zvuku.
Prava molitva oblikuje se u unutarn-
jem. Ona izvire iz duse i srca. U pravoj
molitvi se dete u sopstvenom unutarn-
jem obraca svome Ocu, sto znaci:
obraca se svom unutarnjem Bogu dok
se ne otvori brana kroz koju onda dusa
i srce mole.
Ali kako da dodem do prave molitve,
do bozanske svesti koja stalno kuca na
covekovo srce i koja bi da mu otkrije
unutarnje obilje, pravo poreklo? Kako
da dospem do vecne stvarnosti, do
zivota koji me oslobada?
Ko trazi, nalazi. Ali, bozansku stvar-
nost, stvarni mir i zeljno iscekivanu
tisinu ne mozemo pronaci izvan nase
svesti, u ovom svetu.
Da bismo nasli ovaj zeljno iscekivani
mir, zasticenost i cvrstinu, moramo
najpre sebe da nademo. Trebalo bi da
verujemo, to jest da prihvatimo kao is-
tinu i ucvrscujemo se u tome da mi
nismo bica od ovoga sveta, vec bica
koja putuju ka nebu, ka carstvu mira.
19
Isus iz Nazareta je rekao: "Carstvo ne-
besko je u vama. " Dakle, da bismo
nasli mir, ljubav, moramo poci u svoje
unutarnje, jer samo carstvo unutarnjeg,
nasa vecna domovina, zemlja naseg
praporekla, moze nam pruziti ovaj mir
i tisinu. Naci samog sebe znaci:
upoznaj samoga sebe!
Ova recenica izgleda tako prosta i jed-
nostavna, ali je tako puna zahteva za
onoga ko se odluci da je ostvaruje. Jer
skoro svako od nas posmatra okolinu i
svoje bliznje sa prozora svoga "ja". On
gleda, daje svoje misljenje, procenjuje
i prosuduje sasvim po svojim merilima.
Tu ima mnogo toga sto nam se ne do-
pada ili neko ko nam se ne dopada, a
mi odgovarajuce o tome mislimo i go-
vorimo.
Naci samog sebe znaci ne misliti vise
negativno o bliznjima. Ne treba da go-
vorimo o njemu kako je obucen, kakve
ima mane, koliko mu je imanje, sta radi
i sta govori. Treba da pogledamo same
sebe i da spoznamo sopstvene greske i
20
slabosti, jer ono sto zameramo
bliznjem, toga ima i u nama samima.
Ova cinjenica, da u nama samima pos-
toji odgovaranje sa onim sto nam smeta
kod drugih, temeljna je istina na putu
samospoznaje. Najpre nam nije lako da
prihvatimo ovu cinjenicu.
Ali to je tako i potvrduje nam se ubrzo
na svakom koraku: ono sto mi iz
sopstvenog unutarnjeg odasiljemo, to
onda otkrivamo izvan nas. Tako svako
ima svoj svet, sasvim prema sebi. A iz
onoga sto mu se vraca, svako moze
lako i sigurno da sazna sta je prethodno
odaslao.
Ako bismo odasiljali samo ljubav, bili
bismo prozeti bozanskom ljubavlju; i
tako bi samo ljubav dosla do izrazaja.
Ako se budemo bavili svojim bliznjim,
onim sta nam se na njemu ne svida,
time sta on misli i radi, ili kako je
obucen, onda mozemo iz toga izvuci
zakljucak da slicno postoji i u nama.
Jer: ako bismo bili prozeti bozanskom
ljubavlju, izazivali bismo samo nese-
bicnost i ljubav. Ali ako su u nama
21
samima zavist, mrznja i egoizam, iz nas
ce strujati ono sto je u nama.
Najcesce to projektujemo na svog
bliznjeg verujuci da je nas sused, nas
kolega na poslu, nas bliznji taj koji je
obuzet ovim ili onim zlom.
U stvarnosti smo mi sami to sto zelimo
da kazemo svom bliznjem. Zbog toga
treba najpre sebe da pogledamo, da
prepoznamo sopstvene greske i slabosti
kako bismo prodrli sto dublje u svoje
vecno bice, koje je nas pravi zivot.
Smem da ponovim: zakon odgovaranja
glasi: dokle god nam se nesto na nasem
bliznjem ne dopada, onda to isto jos
oblikuje nase bice i jos postoji u nama
samima.
Samo disciplinovanim zivotom,
neprestano se uskladujuci sa Bozjim
Zapovestima i time sa Bogom, duhom
naseg unutarnjeg, kako nasa dusa tako i
svaka celija naseg tela postizu mir i
harmoniju, ucvrscenje u svesti Boga.
Ako nam je moguce da ispravnom mo-
litvom i meditacijom sve vise nalazimo
put ka carstvu mira, ka zemlji svog
22
praporekla, onda cemo biti prozraceni i
vodeni od vecne snage u sebi, a hran-
jeni i pojeni izvorom zivota bozanskog
mira.
Ako crpimo sve vise poverenja iz
praporekla naseg bica, iz Boga, oslo-
bodicemo se svoje ljudske ogra-
nicenosti zbog intelektualnog misl-
jenja, osecanja i htenja. Tada cemo biti
ispunjeni mirom, bicemo harmonicni i
srecni iznutra.
Da bi se pronaslo poreklo zivota,
potrebna je borba sa samim sobom.
Moramo odbaciti ono sto nas sprecava
da nademo mir i harmoniju, srecu i
spokoj koji prozimaju citavo nase bice.
Ako hocemo da nademo mir, ne bi tre-
balo da jurimo u nespokoj i zaposlenost
ovoga sveta. Koliko god nam je mo-
guce, trebalo bi da se povucemo od
sveg glasnog, od svih sumova ovoga
sveta.
Ako nam je moguce, uredimo jednu
tihu sobu gde cemo se samo moliti i
meditirati, gde cemo voditi dijalog sa
bozanskim; onda ce ova prostorija
23
postati hram bozanske harmonije. I
setnja kroz tihu jelovu sumu podarice
nam blagosloveni mir da bi se jos
dublje prodrlo u carstvo vecnog mira.
Priroda daruje svesnom putniku tako
mnogo snage i ljubavi, jer onome ko
cezne za Bogom, za njegovom tisinom i
njegovim mirom priroda sluzi i daruje
mu snage nad snagama. Ako prirodu
posmatramo samo svojim spoljasnjim
culima, onda nam ona otkriva samo
svoju spoljasnju sliku: trava, cvece i
vece rastinje izgledaju kao da cute, a
samo cvrkut ptica pokazuje nam da na
drvetu ima zivota.
Ali, u stvarnosti, svaka vlat trave,
svaki list, svaka iglica jele peva pesmu
unutarnje snage. Ako sednemo podalje
od zemaljske guzve - na klupu ili
kamen i pustimo da u nama deluje
tisina sume, tisina nase okoline,
komuniciracemo sa harmonicnim i
harmonizujucim snagama prirode.
Ko ovu vezbu radi cesto, njemu ce se
otkriti da je prava molitva spoljasnje
cutanje. Kada se sve negativne misli
24
umire, kad nase unutarnje zatreperi
navise ka praizvoru zivota, odvija se
prava molitva. Tada moljenje nije vise
misljenje, vec osecanje svesnage u
sebi, oko sebe i u svemu sto postoji.
Naci mir u Bogu znaci, sresti Ga
cuteci, u sebi i u svemu sto postoji.
Bog je tisina.
Isus je rekao da se povlacio u tisinu
prirode kako bi pricao sa svojim Ocem.
On je to preporucivao svojim prijatel-
jima i svima nama. Savetovao je i
njima i nama da potrazimo tihu sobicu
da bismo tamo vodili dijalog sa Sve-
mogucim. Pravi dijalog sa Bogom jeste
duboka, svesna, tiha i nesebicna mo-
litva.
Dakle, sledimo njegova uputstva i po-
vucimo se za molitvu u prostoriju u
kojoj nam niko nece smetati ili u kakav
mirni kutak gde buka ovog sveta i
tvrde, grube vibracije preglasnog
zivota sasvim utihnu.
Ali, ne bi trebalo da nas zavaraju te
monaske navike, jer mnogi veruju, da
moramo pobeci u manastir ili celiju da
25
bismo nasli unutarnju tisinu. To bi
samo bilo bezanje od samog sebe. A
takvo bezanje ne vodi Bogu, vec Bogu
vodi vracanje samome sebi, u celiju
svog srca.
Kako naci ovu spoljasnju i unutarnju
tisinu? Najpre moramo nauciti pravo
cutanje, da bismo dospeli u mirni, har-
monicni ritam tela. ]utanje ne znaci -
zatvoriti usta, ne izgovarati misli, ali
ih zadrzati u sebi i pokretati ih. Takvo
cutanje bilo bi spoljasnje cutanje i ne
bi nas uvelo u tisinu.
Pravo cutanje znaci - otpustiti svoje
misli o spoljasnjim stvarima i o lju-
dima, misli o imovini, o poslovima sa
novcem, o susretima sa sefom i nama
neprijatnim kolegama. Pravo cutanje
znaci isprazniti se od svega nistavnog,
od svega sto nas uvek iznova zaoku-
plja, sto je, konacno, nase nisko "ja",
nasa niska priroda.
Naucimo da kontrolisemo svoje misl-
jenje i govorenje i da razlikujemo ne-
bitno od bitnog, i tada ce nam uspeti i
da dodemo do prave tisine, u prazninu
26
bez misli, koja nam je potrebna da duh
svojim snagama i svojom ljubavlju i
mudroscu moze da nas ispuni.
Kako doci do prave molitve, do stalne
bozanske misli, do tisine u kojoj
oslovljava Bog, tisina sama?
Mi stalno sabiramo svoje misli koje
onda predajemo Bogu da bismo postali
tihi. U ovom sabiranju svojih misli i
predavanjem svog coveka (ljudskog)
vezbamo se u ispravnoj koncentraciji.
Da bi se doslo do prave, duboke mo-
litve, nisu potrebne uobicajene navike i
ceremonije moljenja. Nije potrebno da
sklopimo ruke ili da ih savijemo ili cak
kleknemo. Za molitve ne moramo da
idemo u spoljasnja, za njih posebno
predvidena mesta, kao sto su na primer
crkve. Molitve ne moramo da ucimo
napamet, da ih ponavljamo ili citamo.
Moramo sami postati molitvom; ona
(molitva) treba da se moli u nama.
Tako izgovorene reci same po sebi ne
stizu do Boga. Ono sto cini molitvu,
nisu reci ljudskog jezika, nisu lepo
oblikovane i promisljene recenice;
27
prava molitva su osecanja, treptaji nase
duse i naseg srca. Jednostavne ili be-
spomocne reci kazu cesto vise nego
jedna intelektualna molitva cije su
recenice udesene. Bog cuje samo
ceznju naseg srca, duboki odjek nase
duse.
Ne treba ni da se drzimo posebnog
vremena za molitvu, jer Bog je uvek i
svuda prisutan. On je spreman svakog
trenutka da primi govor duse i govor
srca svoje dece. On, svemoguci, opaza
impulse naseg srca, i vec prema tome
koliko se mi okrenemo Njemu, On nas
blagosilja i snazi.
Ispravno moljenje je stalna blizina
Boga u osecanjima i mislima. To je
molitva dubine, koja se ne izgovara
nego se samo oseca, a to znaci:
osecamo Boga u sebi, oko sebe i u
svemu sto postoji.
Ako hocemo da naucimo ispravno da se
molimo, u prvo vreme su jos potrebne
vezbe da bismo se usmerili. U prvo
vreme ucenja molitve trebalo bi da
nademo neko mirno mesto, gde necemo
28
biti ometani, najbolje ujutru pre
dorucka. Lakim telesnim vezbama ili
vezbama opustanja koje mogu da budu
pracene i potpomognute i harmonicnom
muzikom, usaglasavamo kako svoju
spoljasnjost, telo, tako i svoje unuta-
ranje, dusu. A onda pokusamo da se
skoncentrisemo.
Sledece drzanje tela doprinosi na-
jvecem telesnom opustanju i unutarn-
jem sabiranju:
Sednemo na stolicu sa uspravnim
naslonom. Gornji deo tela je miran i
uspravan, a stopala su na podu. Oci su
zatvorene, a sake polozimo jednu u
drugu.
Leva saka miruje pod nadlanicom desne
sake, a oba dlana okrenucemo prema
telu. Tako postizemo duhovno usmer-
enje u kome je duhovni kruzni tok zat-
voren: vrhovi prstiju, kao i dlanovi ne
zrace napolje u nasu okolinu, vec ener-
gija struji opet nazad u centar svesti
koji se nalazi u oblasti karlice. U ovom
polozaju zadrzimo se neko vreme, a
29
vecnom duhu predajemo misli koje nam
se stalno javljuju.
Da bismo se resili navale ovih misli
koje izgleda stalno hoce da nas sav-
ladaju, mozemo primeniti i takozvanu
potporu svesti koja ima visoke vi-
bracije i koja nam omogucuje da
postanemo tisi kako bismo usli dublje u
svoje unutarnje. Govorimo npr. :
"Hriste u meni! Hriste, Ti budi moj
zivot. " Ili: "Harmonija i mir uvlace se
u mene. Harmonican sam i ispunjem
mirom."
Opisano drzanje tela cemo u prvo
vreme zauzimati svesno, dok ono za
nas ne postane uobicajeno harmonicno
drzanje tela prilikom molitve.
Pokusavamo da u molitvi od spolja
prodremo ka unutra i tako otvorimo
branu za pravu, unutrnju molitvu. Sada
pustamo da nase molitve i molitve
zahvalnosti teku unutra ka nasoj du-
hovnoj svesti. U sebe unosimo molit-
vene misli.
Ovu molitvu delimicno jos usmerava
nas razum, kako je receno, spolja, od
30
naseg coveka, od nasih mozdanih celija
u nasu unutarnju svest. Pritom nase
molitvene misli dodiruju gornju svest i
podsvest. One nose sa sobom mnogo
toga u bozansko, u carstvo unutarnjeg,
gde predajemo ono do cega nam je
stalo. Vecna snaga, koja deluje u na-
junutarnjijem nase duse, menja onda
mnogo toga sto svesno ili nesvesno
polozimo na oltar bozanske ljubavi.
Za pocetak prave molitve potrebna nam
je postojanost - i kao pomoc - pred-
stava o tome kuda upravljamo i kuda
saljemo svoje molitve. A onda u gru-
dima, u blizini cetvrtog centra svesti,
zamislimo Bozji oltar. Na ovaj unu-
tarnji oltar ljubavi i milosrda polazemo
svoje molitve i molitve zahvalnosti,
tokove (gornje) svesti i podsvesti.
Dalje, mozemo sebi zamisliti kako iz
podrucja svesti Reda, koje se nalazi u
oblasti karlice, sveti plamen Bozji, is-
celiteljski plamen zivota koji plamti
uvis, dotice nase molitvene misli,
menja ih u svetu i pozitivnu energiju i
31
usmerava ih tamo gde mogu da udu i
gde mogu da deluju.
Nase jos razumom izgovorene molitve
koje saljemo u svoje unutarje, pokrecu
se najcesce samo onda kad su nam
vazne. Tek kada u molitvi dodemo
dublje, postacemo svesni da je u nama
obilje beskonacnosti i da bi ono htelo
da deluje u nama. Kad onda shvatimo
da sami imamo sve sto zelimo otkriti
ispravnim moljenjem i zivotom koji je
Bogu po volji, necemo vise moliti, vec
samo zahvaljivati.
Isus je rekao: "Molite i dace vam se. "
Iz ovih reci saznajemo da je On go-
vorio ljudima koji su bili na stepenici
Reda, koji su u sebi nosili obilje
zivota, ali ga jos nisu dokucili.
Unutarnja molitva duhu Bozjem, car-
stvu unutarnjeg, dovesce nas tokom
naseg zivota do sjedinjenja s Bozjim
duhom, jer prava molitva jeste ispravan
zivot. Ono sto radimo, radimo u Bozjoj
svesti, a to je blizina Bozja, struja
koja nas vodi i nadahnjuje.
32
Ako se nademo u ovoj unutarnjoj mo-
litvi Bogu, u nasoj unutarnjoj svesti,
jer duh Bozji zivi u nama, onda je i u
nasim duhovnim vezbama moguce
zahvaliti se Bogu iznutra, hvaliti Ga i
slaviti.
I nase molitve onda postaju nesebicnije
a duhovna svest nam pokazuje: ono za
sta molimo, u stvarnosti se vec nalazi u
nama i vec je u nama zavrseno. Bog je
u svemu. On zna nase zelje jos pre
nego sto smo Mu ih izneli. Ipak, mi
mozemo da molimo da bismo otkrili
svoje unutarnje, obilje koje bi htelo da
deluje kroz nas.
Unutarnja molitva Bogu, svetoj svesti,
je tako reci jedna meditacija tisine.
Kad se molimo, trebalo bi da se
molimo polako i svesno. Grcevita mo-
litva, da bi se nesto postiglo ili u
iscekivanju narocitih rezultata,
uzaludna je molitva.
Trebalo bi da pustimo da molitvene
misli lagano i harmonicno vibriraju u
nama i da se naviknemo da posle svake
recenice napravimo kratku pauzu. Tako
33
cemo postati mirniji i naci cemo se
dublje u nasoj duhovnoj svesti, blize
unutarnjem Bogu.
Molimo se mirno i dopustimo da nasa
molitvena osecanja i misli vibriraju u
nama, polozimo ih na Bozji oltar, i
nece nam biti potrebna nikakva tehnika
disanja. U kratkim pauzama posle
svake zamisljene ili izgovorene recen-
ice, kroz potpuno opusteno i tiho
disanje i svesno otvaranje za duh,
dozivecemo unutarnji mir. Tako
dozivljavamo jedinstvenu duboku
meditaciju, jer bozanski izvor u nama
odgovara cim Mu se obratimo iz du-
bine duse i oslovimo Ga ispunjeni ne-
sebicnom ljubavlju.
Nikada ne bi trebalo da zaboravimo da
smo hram Bozji i da duh naseg Oca zivi
u nama. Ako ocistimo ovaj hram svojim
plemenitim mislima, recima i delima
koji su jednaki nasim mislima, pronaci
cemo i duh, koji ne samo sto boravi u
tom hramu, vec i zraci kroz njega, duh
naseg Oca.
34
Ko ljubeci nade put do ljubavi, taj ce
ljubav primati mnogostruko. Bog,
vecna ljubav, ne uzima. Bog je uvek
davajuci. On, nas Otac, daje u izobilju,
posto je On sam obilje i obilje u nama.
35
Molitva srca
Molitva srca je medustepen. Ona izvire
iz omotaca duse koji pokazuju
covekove ceznje i zelje - pa je molitva
srca tako molitva iz omotaca duse, pok-
renuta od cestica duse, koje kriju ono
ljudsko i koje jos pokazuju covekova
opterecenja. Odatle poticu jos posto-
jece ceznje i zelje koje miruju u dubl-
jim slojevima duse.
Molitva srca je tako jos jedna molitva
zelje, koja je jos dublja i koju ne
oblikuje samo razum. Onaj ko moli iz
srca nalazi se jos pred vratima vecnog
blazenstva. Molitve srca su slicne ku-
canju na vrata unutarnjeg carstva mira i
ljubavi. Mali koraci, istrajnost u trudu
koji uvek iznova donosi okretanje
vecnoj snazi i ovde donose duhovni us-
peh. Ko se stalno vezba u ispravnom
moljenju i ispravnom zivljenju, njemu
ce se vrata jednom otvoriti i on ce
prodreti dublje u jezgro bica svoje
duse, u vecnu Bozju svest.
36
U ljubavi i obozavanju treba potpore
svesti i molitve, pa i citav svoj zivot da
prinosimo Hristu, koji je nas unutarnji
oltar, nasa svetlost, nas zivot. On nas
vodi Ocu. Putovanje u unutarnje, ka
nasem unutarnjem zivotu, ka izvoru
naseg bica je tako svima moguce.
Predanoscu i ispravnim moljenjem,
imacemo duze vreme, u unutarnjem,
distancu od sveta. Ako smo pounu-
trenjem i ispravnim moljenjem stekli
potrebnu svesnu distancu od sveta,
onda se ponovo mozemo okrenuti
svetu, ali na jedan novi nacin.
To postizemo samo vezbom, discipli-
nom i koncentracijom, ljubavlju prema
Bogu i prema bliznjem, time sto se
svesno okrecemo unutarnjem, ka svetoj
bozanskoj svesti. Pritom pripremamo
coveka i dusu, jer prava duboka i nese-
bicna molitva i ispunjen, zakonit zivot
vode jedinstvu sa svime sto postoji.
Tako je putnik ka carstvu zivota, ka
unutarnjoj domovini, slican hodocas-
niku koji se stanicu po stanicu pri-
blizava svom unutarnjem Bogu, svom
37
unutarnjem zavicaju i tako postize
harmoniju i mir. Sto se vise pri-
blizavamo praporeklu izvora, vise
cemo misliti i delovati iznutra, onako
kako odgovara vecnim zakonima. Time
postajemo svesna bica Svemogucega,
sinovi i kceri Bozje, koji znaju za un-
utarnji zivot i koji tako vise nisu od
ovoga sveta, iako jos stoje usred njega.
Svakome je data mogucnost duhovnog
zivota u svetu. Ko to postigne iz os-
nove je promenjen i on ce ispravnim
moljenjem i zakonitim zivljenjem steci
ispunjen zivot. Ko neumorno vezba
molitvu srca postize harmonican ritam
tela, a njegove kretnje i gestovi i nje-
gov govor i drzanje postaju odmereniji
i ujednaceniji.
Cilj molitve ne treba da ostane samo
molitva srca, stalno kucanje na vrata
carstva unutarnjeg. U daljem toku nasa
molitva treba da postane molitva duse,
jer vrata blagoslova treba da se otvore
kako bismo se priblizili praizvoru
naseg zivota.
38
Ako molitvu srca u velikoj meri
usavrsimo, vrata ka unutarnjem Bogu
lagano se otvaraju, a iz duse struje prvi
impulsi zivota koji se onda mesaju sa
molitvom srca.
To znaci: ko je naucio da utone u sebe
radeci vezbe umirivanja i cutanja, taj
vec delimicno dozivljava strujanja iz
duse koja se mesaju sa mislima iz srca,
oblikujuci se u molitvu.
Ako smo postali oni koji misle iz srca i
oni koji se mole iz srca, onda iz toga
izvire ziva snaga naseg unutarnjeg koja
kao ziva voda izvire iz nas, oslobodena
emocija i prinude. Onda moljenje
donosi radost i ceznju da svakog tre-
nutka budemo povezani sa Bogom,
ceznju da Bogu budemo blizu.
Svaka jos ne sasvim prociscena dusa i
svaki covek opterecen svojim "ja", in-
dividua je koja misli i zivi prema svom
mentalitetu i prema svojim osobinama.
Zbog toga bi svako trebalo da se moli
na svoj licni, samo njemu svojstven
nacin, prema svom trenutnom stanju
svesti. Ne treba dakle da podrazavamo
39
nesto sto jos nije utemeljeno u nama,
vec treba da se molimo prema razvoju
nase sopstvene svesti.
Ispravna molitva je i put spoznaje; u
molitvi prepoznajemo same sebe. Dokle
god nasa molitva jos skriva nase zelje i
ceznje, mi smo manje ili vise ukoren-
jeni u svom "ja". Kroz pravu molitvu
mozemo da spoznamo sebe i da se
oslobodimo ukoliko ono sto smo
spoznali (kao negativno) predamo
svesnazi i sledimo zakone. Onda ce
tokom vremena nasa molitva postati
nesebicna i postace prava melodija un-
utarnjeg koja izvire iz nase ucvrscene
svesti i koja nas uvek iznova usa-
glasava, podsticuci nas ka uzvisenijem.
Ne treba da se drzimo molitvenih for-
malnosti; time cemo samo delovati raz-
arajuce na sopstvenu svest. Treba da se
molimo prema svojim osobinama,
prema svom trenutnom osecaju i misl-
jenju. I molitve koje se uobicajeno
izgovaraju za odredene prilike pred-
stavljaju nam napor. Onaj ko zaista
trazi, ko se moli iz srca, ko se u mo-
40
litvi i prepoznaje, naci ce unutarnji iz-
vor samo ako se moli slobodno, ako
dopusti da se njegova svest moli. Slo-
bodna molitva proizlazi iz srca koje
voli i iz duse koja se otvara za Boga,
naseg Gospoda.
Da bismo se molili iz srca, moramo se
umiriti i potpuno iskljuciti svoje misli.
Da bismo odagnali misli od sebe, pre
molitve cemo osluskivati svoje disanje
i posmatrati svoj telesni ritam koji
postaje sve harmonicniji. Dah postaje
mirniji, a nasi pokreti harmonicniji, jer
nas teske misli napustaju. Dospevamo u
miran telesni ritam, jer je disanje
dublje.
Ako smo mogli da otpustimo svoje
misli, ako su one otisle od nas, onda
vise ne posmatramo svoje disanje, a ni
ritam svog tela. Sada smo spremni da
se molimo iz srca, da pustimo da struje
snage ljubavi.
Ako nam jos nije moguce da
sprovedemo molitvu srca, onda se
molimo u svoje unutarnje, sve dok se u
nasem unutarnjem ne pokrenu snage
41
koje se onda mole kroz nas. Mi molimo
u sebi za ono sto nas opterecuje i
pritiska. Polazemo svoje brige na Bozji
oltar.
Ako smo se ucvrstili u sebi, onda ce se
ono moliti u nama. Bez napora iz nas
ce onda izvirati nesebicne molitve. To
je dozivanje unutarnje snage koja se
oblikuje u molitvena osecanja i molit-
vene misli. Moli se kroz nas.
Ova molitva srca, vezana sa strujanjem
duse oznacava stanje u kojem nasa mo-
litva jasno postaje jedno sa nasim
misljenjem, osecanjem i htenjem. To
dakle nije vise molitva iz intelekta, vec
molitva iz najvisih slojeva moje du-
hovne svesti. Ovaj prelaz od napornog
moljenja sa razmisljanjima i formu-
lacijama, ka samostalnoj molitvi,
duboki je prelaz, pouzdan dozivljaj u
najunutarnjijem naseg bica.
Moramo naci put do dubine svog bica,
gde je probudena dusa u stalnom
obozavanju Boga. Tada ce molitva go-
voriti u nama, svejedno gde se
42
nalazimo, u tihoj sobici ili u bucnom
svetu. Ono se moli u nama i kroz nas.
Tada smo dostigli Bozju blizinu. Dusa
je probudena u Bogu, a covek je us-
meren na Boga. To znaci: dusa i covek
nalaze se u blizini vecne Bozje svesti.
Ko se kroz krajnju disciplinu, kon-
centraciju i vezbe tisine uvezbao u
molitvi srca, taj oseca ljubav svevl-
adajuceg duha. Kroz snagu ove ljubavi
on dolazi do ove neprekidne molitve
koja se svakog casa uzdize iz njegovog
unutarnjeg, svejedno na kom je on
mestu i zahvaljuje Bogu, odaje Mu
cast i slavi Ga. Bog je svuda, jer je duh
Bozji u nama i u svemu sto nas
okruzuje. Nista ne postoji bez vecne
snage, Boga. Zato mozemo stalno da
razgovaramo sa Bogom, dok obavljamo
kucne poslove, na radnom mestu, us-
put, u autobusu i vozu, prilikom setnje.
U svakoj delatnosti je Bog, svesnaga
koja deluje u nama i oko nas.
Ako postupamo plemenito i dobro, ako
su nam osecanja i misli cisti, onda je i
43
to molitva, jer ispunjavamo zakon
ljubavi. I tako se moli kroz nas.
Pre nego zaspimo ili odmah nakon
budenja molice se u nama i kroz nas,
jer su nase misli jednake Bozjim mis-
lima. Tako dolazimo do prave molitve,
jer svako od nas treba da postane mo-
litva.
Ko ove duhovne vezbe unutarnjeg
moljenja da bi se otvorila vrata zivota
radi svesno i iz ljubavi prema Bogu,
njega ce molitva obuhvatiti tako da ce
se citav covek moliti, svejedno gde se
nalazi. Tek kada smo postali molitvom,
ostvaricemo na pravi nacin zakone, jer
ispunjavanje svetih zakona isto je sto i
ispravno moljenje. Mnogo je onih koji
se redovno mole, koji se mole usnama,
ali je malo ljudi koji zive u Bozjoj
blizini i koji su postali molitvom.
Na nasem hodocascu ka svom unutara-
jem Bogu, koje vodi preko umirivanja,
preko molitve srca, preko meditativnog
uranjanja u sebe i preko svesnog, zak-
onitog zivota, postacemo sposobni da
etericno osecamo. To znaci da posta-
44
jemo senzitivniji, propustljiviji za
vecno svetu snagu. Tada nam je i mo-
guce da osetimo supstancu naseg pra-
vog zivota, svetu snagu koja deluje u
svemu.
Mi smo bica svetlosti i moramo se opet
penjati ka Nebu, lestvicama preko ko-
jih smo nekada sisli u dolinu suza i
gorcine, da bismo se ponovo sjedinili
sa Bogom, nasim Ocem. Ovo penjanje
lestvicama kosmickog zivota isto je sto
i unutarnje putovanje ka vecnom car-
stvu Bozjem koje je u nama.
Do stepena kosmicke svesti mozemo se
popeti samo ako Boga ljubimo iznad
svega. Ljubav Vecnoga ce nam onda
dati snagu da zivimo zakonito, da dis-
ciplinovano mislimo i delamo i da
skoncentrisano radimo, kako bismo
kroz unutarnje cutanje postali tihi.
Tada cemo kroz molitvu srca i kroz
molitvu duse dospeti do molitve etera
koja nas potpuno sjedinjuje sa Vecnim.
Krecuci u svoje unutarnje, ka kralj-
evstvu unutaranjeg, postajemo nese-
45
bicni. Ko je postao nesebican, taj vise
ne misli na sebe, on daje. Slicna je
onda i nasa molitva. Mi se vise ne
molimo za svoje interese. Znamo da
imamo sve, da nam se obilje nudi svak-
odnevno. Mi se molimo za svoje
bliznje, za svet, da se probude i nadu
unutaranje obilje, Boga, koji se za nas
brine, koji je tu za nas. Nama urodena,
kosmicka, bozanska ljubav, budi se
tada sve vise i daruje nam slobodu i
duboki mir koji svet ne poznaje iako ga
mnogi ljudi traze.
Ako govorimo o molitvi srca, ne misli
se na centralni anatomski organ, na
covekovo fizicko srce, vec je srce na
koje mi mislimo zivi zivot, spoznaja da
postoji Bog kome zrtvujemo svoje
misli i osecanja, tako da se ne moli
samo nas intelekt, nasa ljudska svest, a
takode ni nasa podsvest, vec se mole
struje probudene duse.
Ipak, necemo ostati kod molitve srca,
to bi bilo zatisje u nasem duhovnom
razvoju. Mi zelimo da dostignemo na-
jvisi cilj, molitvu etera, stalnu Bozju
46
blizinu, ispunjenje onoga sto je zak-
onito.
Molitva srca jednaka je kucanju na un-
utaranja vrata koja vode ka Bozjem
prestolu, ka njegovom neposrednom
srcu. Molitva srca je samo jedan pred-
stepen ka molitvi duse i molitvi etera.
Potrudicemo se da dostignemo onaj
najvisi cilj, sjedinjenje sa Bozjom
svescu.
Ko zivi u visokom, stalnom obozavanju
i slavljenju Boga, ko Mu zahvaljuje za
sve stvari i umeca i hvali Ga, taj zivi u
Bozjoj blizini. Za njega su sve stvari
zivota ocigledne, jer on je pronasao
unutarnju istinu.
Ako smo otvorili unutarnje brane ka
Bozjoj svesti, otvorila su se i vrata ka
dubokom blazenstvu. Onda cemo pro-
dreti ka osecanju duse, koja nam pre-
daje visoki oblik molitve.
Ako smo unutarnjom molitvom i
dopustanjem povratka molitve srca
prodrli u dublje oblasti unutarnje
tisine, onda cemo doziveti moljenje
duse i srca pri kojem su dusa i srce
47
sjedinjeni. To bismo mogli nazvati i
ovako: gornja svest i podsvest su, is-
punjeni duhovnom snagom i povezani
sa dusom. Dusa i telo obozavaju
bozanstvo.
Nas cilj bi trebalo da bude da nase
misljenje, govorenje i delanje proisticu
iz duhovne svesti, da ona kroz nas
misli, govori i dela. Ovaj visoki cilj
cemo dostici ako sve dubljom molitvom
i odgovarajucim ponasanjem u svakod-
nevici sebe dovedemo u sklad.
Jos jedan vid unutarnjeg moljenja je
da sve sto mislimo i cinimo polazemo
na svoju otvorenu svest, u od nas pre-
radeni duhovni potencijal koji se u
nama oblikovao kroz duhovni zivot.
Onda nam postaje moguce da sve vise
zivimo u carstvu unutarnjeg i da odatle
svesno primamo za nase materijalno
bice.
Tada vise ne zivimo u spoljasnjem,
muceni i progonjeni strahom i misljen-
jima, oblikovani i zavisni od naseg
nacina misljenja i delanja i od naseg
intelekta, vec zivimo svesno iz Boga,
48
jer Bog svesno deluje kroz nas, jer On,
svemoguci, usmerava nase telo, ma-
teriju i sve nase teznje i tako nas vodi.
On, zivot, vodi nas.
Ako u svojim mislima, osecanjima, go-
vorenju i htenju dostignemo Bozju
blizinu, onda cemo njegovo sveto ime
stalno i svesno nositi u sebi; Tada ce i
nase molitve imati vise ljubavi, cistote,
nesebicnosti, mira i pokornosti, ti-
tracemo tako reci navise, ka novim
visinama, da bismo se jos potpunije
molili.
49
Molitva duse
Komplikovani oblici molitve nas
umaraju i odbijaju, jer dolaze iz ljud-
skih podrucja, iz naseg sveta misli i
cula, obelezeni nasim zeljama i
ceznjama. Ono sto je godinama
(vaspitanjem) usadivano, dolazi spolja.
To vazi i za molitvu. Ono sto lezi
duboko u nasoj dusi, duhovno,
urodeno nam je i dolazi iz cistih po-
drucja duse. Ove unutarnje struje oslo-
badaju coveka i dusu.
Put ka unutarnjem zivotu zahteva
stalno kriticko posmatranje svojih
osecanja, misljenja i ponasanja. Nega-
tivna osecanja i misli moramo izbe-
gavati. Oni mute nasu svest i vezuju
nas za spoljasnje oblike molitve i za
molitve koje nose nase sopstvene
ceznje i zelje. Tada se ono ne moli u
nama, nego se moli intelekt. Ono sto
intelekt stvori, ne donosi Bozju bliz-
inu.
50
Da bi se kroz nas molilo, kroz nas mis-
lilo, govorilo i delalo, moramo posma-
trati svoje misli, skolovati svoju volju
i sav svoj zivot staviti pod blagoslov
pecata bozanske ljubavi.
Samostalno moljenje duse strujace tek
nakon stalne ozbiljne i svesne borbe za
unutarnju ljubav i slobodu.
Sve je milost, sve dolazi od davaoca
zivota. Tako je i molitva duse dar od
Boga, koji On odobrava onima koji
Njega ljube vise no ovaj svet. Molitva
duse je molitva nesebicnosti. Do nje se
ne moze doci odredenim tehnikama.
Ona se daruje onome ko sa svom
ozbiljnoscu stremi unutarnjem Bogu i
ko sebe sve savesnije kontrolise kako
bi postao nesebican.
Molitva duse je moljenje duse, srca i
tela. Ako smo postigli duboki mir i
tisinu, mozemo cutati u mislima i
recima kada nas bliznji govori i raz-
mece se svojim sposobnostima i
kvalitetima i mozemo usred dana, u
metezu ovog sveta da ostanemo mirni;
tada smo postigli veliki napredak.
51
Ucinili smo nekoliko koraka ka samo-
savladivanju na stazi duhovnosti.
Onda cemo iznutra biti ispunjeni sna-
gom i zivotom i bicemo i dalje okrenuti
najvisem cilju. Kroz povecanu snagu
uspece nam da prepoznamo senke ljud-
skog "ja" koje leze dublje, da bismo ih
pobedili. I tada cemo biti ispunjeni
Bozjom blizinom i molicemo se iz
duse, onako kako se tamo objavljuje, u
dubljim podrucjima tisine.
Ako nasa dusa ima duboku vezu sa Bo-
gom, nasim Ocem, preuzetu u Isusu
Hristu i ako je ispunjena Njegovom
prisutnoscu, tada ce covek sve vise mi-
rovati u Bogu, svome Gospodu. Onda
nam vise nisu potrebne potpore svesti,
ni posmatranje disanja, a jos manje
odredene forme molitve. Kroz duboku
tisinu covek prima sve vise struje iz
svesti duse.
Ako su srce i dusa ispunjeni Bozjom
svesnagom, onda oni vise ne dopustaju
pristup gresnim mislima ili nezakoni-
tim predstavama.
52
Ako covek zivi u dubokoj Bozjoj misli
onda je u njegovom zivotu nastupila
promena. On se udaljio od sveta tako
sto je kroz prosirenje svesti i sav-
ladivanje skinuo okove koji su ga du-
hovno protkali svetom i drzali ga tako
uhvacenog. Ojacan i ucvrscen u svom
unutarnjem, on sada opet moze da se
priblizi svetu, ali na drugi nacin.
Takvom jednom zivotnom promenom,
ispravnim moljenjem i zakonitim
zivotom, nasli smo put koji nam cesto
posle dugog trazenja pokazuje mo-
gucnost duhovnog zivota usred sveta.
Za onoga ko miruje u Bogu nema vise
razlicitih ljudi, za njega postoje samo
deca, sinovi i kceri vecnog Oca na
putu ka unutarnjoj domovini. Ko zivi u
ovom visokom osecanju sve-jedinstva,
nije samo povezan s ljudima i bicima
nego i sa beskonacnoscu. On u svemu
gleda zivot i obozava ga. Tako je on
blizu bozanskome u prirodi. On se
oseca kao esencija (sustina) u svakom
drvetu, grmu ili cvetu. On se oseca kao
sustina u zvezdama, stavise u citavom
53
postojanju i oseca da je sustina sveg
postojanja u njemu.
Ova komunikacija snaga, koja je jed-
naka pravoj komunikaciji, duboka je
molitva, molitva duse, koja uvodi u
molitvu etera.
Ko zivi u toj svesti, vidi nadalje u svim
stvarima samo jos vladavinu vecnih
zakona. On zraci ljubavlju i rasplam-
sava ljubav u svojim bliznjima. On je
iznad promena u ljudskom zivotu i ne
plasi se. Nista niskovibrirajuce ne
prodire vise u njega. Korak po korak
dostize se i ovaj visoki cilj. Njegov
zivot i delovanje postaju blagoslov od
Boga a njegove molitve bivaju plodne.
Molitva duse tece sama od sebe. Ona
bez napora izvire iz unutarnjeg. To je
nesebicna molitva, molitva mira, mo-
litva sjedinjenja sa snagama ljubavi u
dusi i citavom postojanju. Ova molitva
donosi oslonac i potporu, jer nju ne
izgovaramo mi, nas intelekt, vec ona
izvire iz nase otvorene duhovne svesti,
iz naseg trenutnog, ponovo dobijenog
duhovnog potencijala snage.
54
Ako je dusa primila svesne molitvene
misli upucene Hristu i ako je ispun-
jena njegovom prisutnoscu, onda se i
dalje mogu otvarati vrata ka vecnom
zivotu, tako da sve vise zraka Bozje
ljubavi prodire u nju, prosvetljavajuci
covekovo telo.
Kod molitve srca i molitve duse, cisto
i jasno dozivljavamo iskaz: "Stojim na
vratima i kucam. Ako neko cuje Moj
glas i ako se otvore vrata kroz molitvu
i ljubav, Ja cu uci kod njega, bicu s
njim i on ce biti sa Mnom i njegov
obed ce biti Moj obed". Moleci se u
svoje unutarnje, u molbi za snagu,
dospevamo do molitve srca, a kroz nju
do unutarnje molitve, tako da istovre-
meno pustamo da se moli. U ovom
redosledu: molimo se u svoje unu-
tarnje, pustamo da se ono moli, i
dospevamo do molitve duse. Tako do-
lazimo do vrata koja nam otvara Go-
spod licno.
Molitva duse nije vise molitva srca, u
kojoj covek i delovi struje duse mole
za svoje zelje i uvek iznose svoje
55
nevolje. Molitva duse je mnogo vise.
Ona ukljucuje celovitost, posto dusa
kroz coveka slavi i hvali Boga u
Hristu.
Cista molitva duse bez sporednih uti-
caja ljudskog htenja, obozavanje je i
postovanje Svevisnjeg koji zna sve i
koji jeste sve.
Molitva duse je duboko utemeljena:
ona oseca, misli, govori i dela kroz
nas, ona se moli kroz nas. Molitva duse
je moljenje iz otvorene svesti, iz du-
hovnog potencijala snage duse koji je
covek ostvario kroz zivot u Bogu i sa
Bogom. U molitvi duse mogu biti prve
struje mentaliteta unutarnjeg bica, du-
hovnog bica.
Konacno, sve je ispunjeno i noseno od
svete svesti, Boga, od sustine bica
zivota, pa tako i molitva duse. Bozji
Duh zraci u dusu, a blistavo bice,
uveliko ociscena dusa pokazuje u mo-
litvi svoje duhovno poreklo, svoj men-
talitet. Sto je dusa cistija, utoliko je
molitva duse nesebicnija i uzvisenija.
56
Razlika izmedu molitve srca i molitve
duse postaje veoma jasna. Ko je pro-
nasao pravu molitvu duse, nesebican je.
On zna da je sve u njemu: ono za sta
moli, to vec ima; ono sto zeli, to vec
poseduje.
Kroz ove spoznaje, i ispunjavanjem
onoga sto lezi u volji Bozjoj, povlaci
se covek, ono malo, nisko "ja", licne
zelje, a probudena, svetla dusa slavi i
hvali Boga. Ona razgovara sa Njim
cistim i plemenitim osecanjima, mis-
lima i recima.
Ako iz nas izlazi ono plemenito, ono
cisto i lepo, onda dolazimo sve vise do
duboke, prave, nesebicne molitve
duse. Probudena dusa neprestano
zahvaljuje Bogu, davaocu, koji je is-
tovremeno i dar, jer On sve sto je do-
bro sjedinjuje u sebi. Ako smo bolesni,
On je nas iscelitelj. Ako smo gladni,
On nas hrani. Ako se smrzavamo, On
nas greje. Ako nas optuzuju, On nas
brani. Ako nas neko grdi, On nas tesi.
Patimo li od proganjanja, On je nas
57
spas. Ako smo pali, On nas podize.
Ako sumnjamo, On nas jaca.
Postanemo li kolebljivi i slabi, On nam
daje hrabrost.
Iz toga spoznajemo da smo mi karike
Hristovog duhovnog tela i istovremeno
celije na njegovom duhovnom telu.
Ako nam je blizu njegovo ime i ako
smo sa Njim u mislima stalno povezani,
dakle, ako su nasa osecanja i misli
cisti, tada smo prozeti njegovom sve-
tom snagom. Ko u svemu prepozna nje-
govu svetu vladavinu, taj komunicira
sa svetim snagama koje deluju u miner-
alu, biljci i zivotinji, a narocito u
coveku.
Ko zivi u Bogu, kroz njega zivi Bog,
omogucujuci da postane ocigledno sve
sto dusa skriva od toga koji tezi samo
spoljasnjem i u spoljasnjem zivi.
Ako covek dode do ove molitvene
snage, on je onda ispunjen sustinom i
osobinama Boga, postepeno i sam
postajuci molitvom a ko je postao mo-
litvom, nesebican je i nije vise
obelezen svojim "ja". Onaj ko miruje u
58
Bogu, svome Gospodu, predao je svoje
"ja" onom Ja Jesam, velikome Duhu
koji sve zna.
U Bogu je sve ljudsko nebitno i
nistavno. Vazan je zakon koji je obilje
i koji u nas unosi obilje. Ko zivi u
obilju Bozjem taj ne zna za strah, jer
zivi u istini. Bog je istina.
Onaj ko stremi Bogu napustice u toku
svog postojanja sve nebitno, koje ga
udaljava od bozanske svete struje, sto
ga odvraca i sto bi htelo da ga odvuce
nadole, u svet obmana.
Ko zeli da citavu svoju dusu pripremi
za duboku molitvu, za molitvu duse,
treba u svoje najunutarnjije bice, u
dusu, stalno i uvek iznova da salje im-
pulse koji bude, kao npr. :
Oce,
Ti si moja unutarnja svest!
Sveta i mocna je tvoja vecna ljubav.
Kroz svest tvoga Sina Isusa Hrista
spoznajem tvoje sveto bice i tvoje
osobine u sebi. Tvoje "Neka Bude"
59
struji kroz moju dusu, da bih postao
ono sto od prapocetka jesam.
Dopusti da postanem molitva, dopusti
da budem potpuno Tvoj. Moja duso,
uzdigni svoj glas u slavu onoga koji te
je stvorio. Neka moja dusa slavi i hvali
Gospoda, i neka zahvaljuje Njemu,
mocnome, koji je sve i koji je u svemu.
Njegovo ime je sveto, njegovo ime
slavim da bih postao bozanski kroz
njegovo ime Bog.
Mirujuci u najunutarnjijem, odvraceni
od spoljasnjih pojava, osluskujemo im-
pulse duse. Strpljivo i spremno, nista
ne zeleci, sasvim spremni za Boga,
iscekujemo molitvu svoje duse.
Misaona povezanost sa vecnim duhom
u nama, priblizava nam sveprisutnost.
Ako dozivamo njegovo ime sa unutarn-
jim zarom, tada ce nam Bog i odgovor-
iti. On polaze svoju rec u dusu, a covek
usmeren na Boga moze cuti Bozji glas.
Ako je dusa primila u sebe misao o
Hristu Bozjem, ako je ispunjena njego-
vom prisutnoscu, onda ce svaka misao
60
postati Hristova misao, posto je svaka
misao misao spasa, plemenita i cista.
Tada nije potrebno stalno ponavljanje
Hristovog imena, jer zivimo u Njemu i
On kroz nas.
Ponavljanje Bozjeg i Hristovog imena
objavljuje se samo kada nas zbivanja
ovostranog odvuku prema spolja. Kada
nas snade nevolja, ili nas obuzme tesk-
oba ili strah, treba da izgovorimo ime
"Boze-Oce" ili "Hriste" puni mira i
nade, verujuci u svemoc da cemo dobiti
ono za sta molimo. Ovaj poziv ima us-
peha samo ako molimo nesebicno, ako
u molitvi ne zelimo nista da iznudimo,
vec prepustimo svemoci da ona sve
uredi po svojoj volji.
Ako nas svet, spoljasnji oblici, slike i
utisci vode u iskusenje, onda treba is-
trajno ali mirno da dozivamo ime Boga
i Hrista i da se u mislima sklanjamo od
spoljasnjih uticaja. Dopustamo da me-
lodija "Otac" ili "Hrist" zatreperi u
nasem srcu i dusi dok sve misli sumnje,
bojazni i straha, i svako nezakonito
osecanje ne istece iz naseg unutarnjeg,
61
dok ponovo ne osetimo strujanje sve-
snage i dok opet ne budemo mogli po-
jacano da primamo njegovo svetlo i
njegov glas.
Biti sjedinjen sa Vecnim, to je bla-
goslov! Ako su nase misli u Bozjoj
blizini, onda svakog trenutka osecamo
spasavajucu ruku Svemocnoga. Ako
nam njegovo ime nije samo na usnama,
vec dopustimo da ono struji kroz celo
nase bice, tada moc i snaga bozanstva
postaju vidljivi kroz nas, jer nas zivot
je obelezen duhovnim uspehom. Mi
cemo ispuniti u svetu ono sto je dobro
za naseg bliznjeg, za njegovu dusu.
Ova unutarnja, bozanska moc ljubavi
ovladace onda i celim nasim fizickim
telom, jacace nas i snaziti. Drzace nas
daleko od onoga sto je svojstveno
svetu, daleko od bolesti, nevolja i
briga. Ispunjenje svetih zakona cisti
nasu dusu, nase srce i nase telo i pos-
vecuje nase bice.
Snabdeveni ovim snagama, mi cemo se
sve svesnije moliti i doci konacno do
molitve etera, u kojoj smo potpuno is-
62
punjeni Bozjom sveprisutnom snagom.
Ovim razvojem u moljenju i ispun-
javanjem duhovnog zivota, dolazicemo
sve vise do vecne svesti, do Bozjeg
jezgra bica u svojoj dusi.
Ako svog coveka, svoje nisko "ja"
ostavimo i vodimo svestan unutarnji
zivot, doci cemo do sjedinjenja sa Bo-
gom i bicemo svesno u Bogu i Bog ce
biti svesno u nama i postacemo zakon,
bice koje je stvorio Bog, bozansko
bice.
63
Molitva etera
Molitva etera je spoznavanje i istovre-
meno apsolutno ispunjavanje svetih
Bozjih zakona.
Svakodnevnim nastojanjem da se do-
padnemo Bogu, prodiremo sve dublje u
kraljevstvo naseg unutarnjeg. Stalnim
poniranjem u unutarnje, ka nasem un-
utarnjem Bogu, u carstvo unutarnjeg, o
kojem je Isus govorio: "Moje carstvo
nije od ovoga sveta", dospevamo u sve
veca podrucja uzvisene tisine i
dubokog mira.
Ako se vise ne borimo sa samim sobom
onda je nasa dusa postala sasvim tiha a
mi mirujemo u Bogu, nasem Gospodu.
Onda mozemo svesno i sa apsolutnom
sigurnoscu da kazemo: "Ne zivim ja,
nego Hrist zivi i dela kroz mene. "
U ovom nadahnjujucem stanju prave,
duboke tisine i bozanske radosti pen-
jemo se poslednjim usponom ka Apso-
lutnome, ka potpunoj istini. U ovom
stanju stalnog pounutrivanja mozemo
64
stajati usred najveceg meteza, u svetu
punom buke, a da ipak ostanemo
mirni, okrenuti svom unutarnjem, jer je
nasa dusa postala tiha. Ona pociva u
Bogu, svome Gospodu, koji ju je
stvorio. Ne zivimo vise mi, nego se
zivi kroz nas.
Ko dozivi ovo stanje jedinstva sa Bo-
gom, on je iznutra sjedinjen sa apso-
lutnom svescu, sa Bogom. On je i
voden od Boga, svesnage, bez
ukljucivanja izmedu duse i gornje
svesti i podsvesti.
Tada ne mislimo i ne radimo mi, nego
se oseca, misli, govori i dela kroz nas.
Tako cemo postati prava molitva,
postacemo Zakon sam, koji je vecan jer
nas je stvorio vecno sveti zakon
ljubavi. Mi smo iz Njega i u Njemu se
moramo ponovo naci i postati apsolutni
Zakon.
Mir i unutarnju cvrstinu, tisinu nase
duse postizemo samo usmerenim kre-
tanjem ka unutra, ka svojoj vecnoj
svesti, koja ceka na nas, koja nas zove
i koja mi opet treba da postanemo.
65
Kroz ovo unutarnje putovanje ka nasoj
svetoj svesti, ka Bogu, nasem vecnom
Ocu, kroz molitvu srca i duse i kroz is-
punjenje unutarnjeg zivota dozivecemo
prisutnost Oca i Sina u nama i u
svakom coveku.
Ko zivi u Hristu, nalazi se u pravoj
crkvi, jer je covek hram Svetog Duha.
Ko stupi u taj hram, cisteci ga i pos-
vecujuci, sam je crkva Hristova.
Kroz ovaj zivot iz unutarnjeg spozna-
jemo sve vise veliko jedinstvo u Bogu.
Spoznajemo da sav zivot dolazi iz nje-
gove svete svesti, da je On zivot u
svemu. Ko spozna ovu dubinu, tisinu
svoje duse, taj zna da je u ljubavi
povezan sa onima koji vec zive u
onostranom i ide u susret daljem oslo-
badanju i razvoju. Tako se sve vise
uzivljavamo u Bozje jedinstvo i na
kraju cemo i sami postati jedinstvo.
Za vreme ovog stalnog procvata u sve-
tom Bozjem zakonu, svakodnevno sve
vise spoznajemo i dozivljavamo prisut-
nost sveg zivota, saznajuci da je sve u
nama i mi u svemu. Ko ovo dozivi i
66
postigne ispunjenost iz struje zivota,
taj je pronasao put koji vodi u Do-
movinu.
Kroz ovu spoznaju, kroz ispunjenje i
budenje u vecnom zakonu jedinstva,
bozanske ljubavi, saznajemo i
dozivljavamo sve dublji mir i
nadahnjujucu harmoniju, jer se pri-
blizavamo praizvoru, Apsolutnome.
U bozanskom miru i bozanskoj har-
moniji koja je istovremeno tisina naseg
unutarnjeg bica, omotaci ljudskog sve
vise otpadaju od nas. Strah, sujeta i
slepi egoizam daleko su od nas jer smo
postali prava i duboka molitva.
To nam donosi nesebicnost jer smo
svesno rodeni u Bogu, kao sto je Hrist,
Duh spasenja, roden u nama.
Vise osecajuci nego misleci, pri-
blizavamo se onda nasim bliznjima na
ulici, u birou, u prodavnici, fabrici,
vozilu.
U svakom coveku prepoznajemo Hrista,
cak i u onima koji su nam nesimpaticni
i neprijatni. Ako i u svojim prividnim
neprijateljima vidimo Hrista, ako i u
67
njima vidimo nasu bracu i sestre, onda
pokazujemo velicinu i smemo da
kazemo: "Sjedinjujemo se sa svetim
praprincipom, priblizavamo se praiz-
voru. "
Unutarnja tisina nam kaze: Postuj svog
nebeskog Oca u Hristu i sluzi Mu u
svakom tvom bliznjem, jer u svim
muskarcima i zenama, pa i u zlima i
zlocincima, zivi duh tvoga Oca u
Hristu, plamen isceljenja i spasenja
usaden kroz zrtvu na Golgoti.
Budimo svesni da smo svi braca i
sestre i da cemo se jednom sresti u
vecnoj Domovini kao cista deca vecnog
Oca! Ako tome stremimo vec sada na
Zemlji, tada u onostranim podrucjima
nemamo vise sta da oprostimo i nama
se ne mora nista oprastati. Slobodni
smo u Bogu i radosni u vecnoj Do-
movini koja je nase vecno odrediste.
Zbog toga bi trebalo da se potrudimo
da u bliznjem, bez obzira kakav je on
prema nama, oslovljavamo Hrista, tako
sto cemo Ga priznavati u tihom cu-
tanju. Tada se ono ljudsko sve vise
68
povlaci i mi duhovnim ocima vidimo
svog brata i svoju sestru u Hristu.
Ako sa ovim duhovnim stavom idemo
kroz svet i o svojim bliznjima go-
vorimo samo dobro i plemenito, ako u
svemu vidimo sveto Bozje upravljanje,
vladavinu njegovih nebeskih zakona, i
tezimo li tome da ih ostvarimo na sebi,
prema bliznjima i prema prirodi, onda
se mi menjamo u zakonu Svemogucega,
ispunjavajuci tako molitvu etera: "Ja
sam u Bogu i Bog je svesno u meni i
deluje kroz mene".
Sto vise budemo spremni da u svemu
prepoznajemo Bozje upravljanje, da
Mu se zahvaljujemo, slavimo Ga i
hvalimo, da njegovo ime nosimo u srcu
i na usnama, utoliko svetlija biva nasa
dusa a nasa narav cistija. Tada ispun-
javamo ono sto Svemoguci zeli od nas,
svoje dece: da u ljubavi prilagodavamo
Zemlju sebi. To je duboko moljenje, to
je molitva etera.
Ko zivi u molitvi etera, zivi iznutra.
Njegova unutarnja Domovina vec mu se
siroko otvorila. Njegovo osecanje,
69
misljenje, govorenje i delanje desavaju
se od tada preko njegove prosirene i
ucvrscene dusevno-duhovne svesti.
Ono sto on misli i govori nije vise nje-
gov intelekt, njegov razum, vec nje-
gova najunutarnjija svest: zakon duse.
Aktivna svest nase duse utice tada na
nasu fizicku svest i prenosi nam unu-
tarnji zivot. Svesno dete Bozje, ziveci
u "ja sam sin ili kci Svevisnjeg", tada
verno ispunjava impulse svoje duse.
Ko tako zivi u bozanskoj svesti, go-
vorice i mislice samo dobro i bitno.
Njegovim govorom vise ne upravlja ra-
zum. On doduse govori recima ovoga
sveta, no ipak drugim jezikom, jednim
produhovljenim, oplemenjenim jezikom
koji istovremeno izvire iz njegovog
unutarnjeg, jezikom bozanske svesti.
Ko hoce da odbaci okove skovane od
zabluda, trebalo bi da ide ovim putem
molitve i ispunjavanja svetih zakona.
Samo tako ce onaj ko trazi Boga naci
apsolutnu istinu, a njegova dusa, koja
je postala duhovno telo ce posle
zemaljskog zivota gledati Boga licem u
70
lice. Ko ima zarku veru u unutarnju
moc i snagu vecno svetoga i svesno Ga
nosi u svom srcu dan i noc, tome vise
nisu potrebne nove duhovne vezbe.
Onome ko zivi u molitvi etera je mo-
guce da pokazuje razlicite duhovne
puteve i da onoga koji trazi dovede na
pravi put.
Istinski hriscanin, koji zivi iz svoje ot-
vorene unutarnje svesti, spoznace da se
na kraju svi putevi ulivaju u Hrista i
kroz Hrista vode do Oca. Ako je Hrist
uskrsnuo u nama, bicemo dobri prema
svim ljudima.
Apsolutna molitva etera, duboka, prava
molitva, jeste kada covek vise ne zna
da se moli jer kontinuirano ispunjava
svete zakone. Tada stalno zivimo u
duhu istine; mi osecamo, mislimo i go-
vorimo iz unutarnje istine. Nasi pos-
tupci proizlaze iz istine.
Tada vise nema praznih i neukusnih
izjava, praznih formi, lazi, sentimen-
talnosti. Tada su nasa osecanja i im-
pulsi pravi kao sto je prava svaka suza
koja se zaboravi kada nas potpuno
71
prozmu slast i divota Bozja. Tada suze
postaju biseri koji nas vode ka apsolut-
noj svesnazi. Oni nas jacaju i donose
nam visu duhovnost.
Bez unutarnje borbe pak, necemo naci
svoj unutarnji zivot, onu duboku tisinu
Bozju. Zapovedeno nam je da se
borimo sa svojim slabostima i
greskama. Kroz unutarnju snagu, kroz
snagu Hrista, mi cemo ipak pobediti
sebe i postati blazeni covek koji zeli
sve da blagoslovi, ne sa mnogo reci, ne
fanatizmom, vec svesnim zivotom i
prosvecivanjem preko prave unutaranje
religije.
Ako stalno imamo bozanske misli u
dusi, u srcu i na usnama, tada smo
postali molitvom i stojimo pred apso-
lutnim sjedinjenjem sa vecnim bicem,
sa Bogom, nasim Ocem. Tada ce dusa,
nase ocisceno telo, zvati kroz nas:
"Oce, u Tvoje ruke polazem svoj duh.
Svrseno je, kroz Hrista".
72
Molitva za zdravlje
Moli se za zdravlje! Najbolja pomoc za
tvoje zdravlje koje je zivotna snaga
jesu pozitivna, plemenita osecanja i
misli. Ukoliko su tvoje misli plemeni-
tije i cistije, utoliko vise budis is-
celiteljske i zivotne snage.
Hrist, zivotna iskra u tebi, snaga je
zdravlja i zivota tvoje duse i tvoga
tela. Ako spasiteljskom Hristovom sna-
gom otvoris unutarnja vrata ka Bozjem
kraljevstvu tako sto ces potvrdivati
zdravlje, isceljujuce snage i ispunjavati
svete zakone, onda ces i primati. Moli
se za zdravlje!
Dopusti da svako osecanje, svaka
misao i svaka rec postanu molitva!
Tada se otvaraju vrata ka zivotu i bices
ispunjen snagom, mudroscu, ljubavlju i
zdravljem.
Stoji zapisano: "Moli i dace ti se".
Molba ne bi trebalo da bude samo izraz
73
spoljasnjeg potvrdivanja, poziv ili mo-
litva usana. Molba bi trebalo da dolazi
iz ispunjenja svetih zakona, iz pot-
vrdivanja unutarnje snage kroz
plemenito osecanje, misljenje i htenje.
Iz praizvora neprekidno struji vecna
zivotna energija. Ako je spremno
primimo, ispunjavajuci zakone,
primicemo i snagu koja daruje zdravlje
i zivot preko jezgra bica nase duse.
Strujanje ove isceljujuce i zivotne
snage mozemo visestruko pojacati ako
ove snage potvrdujemo i u svakodnev-
nom zivotu ispunjavamo, posto su one
zakoni zivota. Ako pokucamo na vrata
vecnog zivota, uzdizuci svoje srce ka
Bogu, tada ce se ova vrata otvoriti i
dace nam se.
Unutarnje moljenje unutarnjem lekaru i
iscelitelju podrazumeva jaku veru i
duboko poverenje prema onome koji
sve moze i koji jeste sve. Isceliti se,
znaci: ozdraviti kroz snagu unutarnjeg
lekara i iscelitelja.
Duh Bozji ne zna za bolest, a po svom
postanku mi smo cista bica koja u sebi
74
skrivaju sve snage zdravlja. Kao bica
svetlosti mi nismo bolesni. Bolesni smo
zbog svog pogresnog misljenja,
osecanja i htenja, zbog ogresivanja o
Zakon. Ipak, preko Hrista nam je dato
da oslovljavamo unutarnje snage, da ih
aktiviramo i vodimo do odgovarajucih
bolesnih organa ili do organa koji nisu
dobro, jer smo po svom poreklu Bozja
deca.
Posto smo deca vecnog zivota, sinovi i
kceri Bozji, dato nam je da snage
zdravlja i zivota dovedemo svakom or-
ganu, svakom misicu, citavom svom
organizmu, ispravnim moljenjem i
oslovljavanjem organa. Svako od nas
moze da razgovara sa svojim celijama i
organima, posto se u svakoj celiji
nalazi duhovna snaga. Sto intenzivnije
potvrdujemo ovu unutarnju snagu, kroz
jaku veru i potpuno poverenje, kroz
pozitivne misli i plemenita osecanja,
ispunjavanjem svetih zakona, utoliko
vise cemo primati.
Svesnim unutarnjim moljenjem preko
pozitivnih osecanja i misli sledi poziv
75
na budenje nasim celijama i organima,
citavom nasem organizmu. Potvrdu-
jemo li neprekidno i potpuno unutarnje
snage, snage zdravlja i zivota svojom
otvorenom svescu, doci ce do promena
u nama. Tada ce se unutarnji lekar i is-
celitelj, duh Hristov, jace aktivirati.
Vecna snaga, Hrist, samo ceka da
budemo voljni da sa Njim otvorimo un-
utaranja vrata, snagom ispravnog mol-
jenja i htenja, da bi nam tako predao
vecni Bozji potencijal.
Mi smo celije na Hristovom telu. ]elije
naseg tela bolesne su samo zato sto
smo ih mi oslabili svojim pogresnim
misljenjem, osecanjem, i htenjem i
time omogucili pristup bolestima. Ako
svojim celijama, organima, tkivima,
misicima, hormonima i zlezdama sal-
jemo pozitivne, zdrave misli ispunjene
svetloscu, onda cemo i primati od
vecnog izvora zivota, vec prema tome
koliko smo se na njega usmerili.
Najveca pomoc za tvoje zdravlje su
dakle pozitivne, nesebicne misli; one
su gradevinski materijal za zdravo telo.
76
Potvrdujemo li svakodnevno zdravlje
svog tela, nijedna bolest nece doci na
nas jer u nama ne leze odgovaranja,
osim ako je bolest karmicki uslovljena.
Ako obolimo, dace nam se ozdravljenje
kad je to dobro za nasu dusu. Ako sa
Hristom otvorimo unutarnja vrata za
zivot, jednim Bogu posvecenim,
potvrdjujucim zivotom koji je Bogu po
volji, tada cemo i primati, jer unutarnji
lekar i iscelitelj zivi u nama. On ceka
na nas poziv, na nase okretanje Njemu,
na nase ostvarivanje i ispunjavanje
zakona, jer tada se otvaraju vrata i
zivot struji kao reka u nase telo
donoseci nam olaksanje i izlecenje.
Ljubav Boga prema Njegovom detetu je
nepromenljiva. On, svemocna ljubav,
ne salje nam patnje i nevolje. One
pocivaju samo na sveupravljajucem,
svevazecem zakonu uzroka i posledica,
na zakonu pravednosti. U ovom ili u
nekom od ranijih zivota stvorili smo
uzroke, ogresili se o zakon. To
ogresenje, dug, moramo da primimo i
nosimo kako bismo opet mogli da ko-
77
racamo putem natrag ka svetlom,
vecnom poreklu, u vecnu Domovinu.
Dug duse, koji po nepromenljivim zak-
onima istice u nas zivot i donosi nam
bolest, nevolju, brigu ili udarce sud-
bine, moze ipak da se izleci ili ublazi,
zavisno od intenziteta karme. Koliko se
ona moze izbrisati, zavisi samo i jedino
od nas samih, od toga koliko se preda-
jemo unutarnjem lekaru i isceljitelju,
Hristovom duhu; da li s punim pover-
enjem i s punom verom u Njega, Sve-
mocnoga, ili sumnjajuci da li On
moze da nam pomogne i izleci nas.
Svaka sumnja je korak nazad u nasem
zivotu. Ona nas zakljucava i cementira
vrata koja vode ka unutarnjem lekaru i
iscelitelju. Potvrdujuce, svesne, us-
merene ka cilju i Bogom ispunjene
misli vode uspehu.
Stanje naseg tela izraz je nase duse,
naseg sadasnjeg ili nekadasnjeg
osecanja, misljenja i htenja. Ono sto
danas mislimo, to mi jesmo u unutarn-
jem; to je nase bice, to smo mislili u
ovom ili u nekom od proslih zivota.
78
Tako smo u sebi stvorili odgovaranja,
opterecenje duse.
Nijedna bolest ne dolazi sama od sebe -
mi smo uvek sami krivi zbog nje. Tak-
ozvane hronicne bolesti su isto tako
vidljive manifestacije nasih nekadasn-
jih ili sadasnjih negativnih misli. Ako
hocemo da prouzrokujemo neku
promenu, trebalo bi da se setimo unu-
tarnjeg lekara i isceljitelja i da mu se
poverimo tako sto cemo postojano i
svesno pozitivno misliti, mobilisuci
tako unutarnje snage.
Molitve za zdravlje su najcesce mo-
litve-molbe. One treba da izviru iz du-
bine nase svesti, jer onda su ispunjene
zdravljem i snagom. Kada se molimo i
kada molimo za nesto, ne bi trebalo da
prosjacimo.
Tuzno moljenje za ovu ili onu stvar, za
zdravlje i snagu nije u svesti prave,
casne poniznosti; ono se ne upucuje
velikom davaocu, koji bi rado svom
detetu hteo da ulije sve ono dobro sto
mu je potrebno. Svemocni, svemudri
Bozji duh ipak najbolje zna sta je sada
79
za nas korisno i sta nam je potrebno.
Tako mi ne molimo Boga koga bi nasa
molba najpre dobronamerno i blago-
naklono sa nama usaglasila, vec treba
da molimo naseg nebeskog Oca, o
kome znamo da njegov duh zivi u
nama. Jedino u Njega bi trebalo da
imamo puno poverenje, svejedno da li
On misli na nasu dusu ili i na dusu i na
telo. Ako zahvalno i radosno potvrdu-
jemo njegovu vecnu snagu, onda ce nas
ona i ispuniti.
Duh ljubavi je snaga naseg zivota, ona
je isceliteljska snaga za dusu i telo.
Ona sama nam omogucuje da
postanemo srecni, zdravi i savrseni.
Molitva za zdravlje ne treba da se
ogranici na molitvu-molbu, vec ona
treba u nama da postane stalno pot-
vrdivanje bozanske energije.
Mi ne treba da dopustimo pristup ni-
jednoj misli malodusnosti, slabosti,
patnje ili nevere. One samo slabe nasu
dusu i nase telo. Nasa (gornja) svest i
podsvest, gornje povrsine unutarajeg
mora moraju se umiriti da bi unutaranje
80
sunce moglo da pomogne u nasem
lecenju.
Ako se naviknemo da umesto tuge,
straha, ocajanja, beznadeznosti,
malodusnosti i samosazaljenja, mislimo
pozitivno, imacemo i pozitivnu zetvu.
Jer, blistavost naseg zivota dopusta un-
utarnjem Suncu da pojacano zraci u
nase telo ka celijama, organima i
misicima.
Sve dok sebe vidimo kao ljude i kao
ljudi mislimo, imacemo samo snagu
coveka. Spoznamo li sebe kao decu
Svemocnoga, kao bozanska bica, mis-
limo li pozitivno i plemenito,
upravljamo li svoje teznje ka Bogu,
dostici cemo snage svog pravecnog
bica. Smemo da gradimo na Bogu,
nasem Ocu, jer smo sinovi i kceri
Bozji.
Molitva zdravlja jeste potpuno
potvrdjivanje zdravlja; ona je nase od
Boga dato pravo, jer bozansko bice
koje mi u svom najunutarnjijem jesmo,
zdravo je. I kada nas muce bolovi, kada
je nasa dusa prekrivena oblacima, tre-
81
balo bi da uprkos svemu, u sebe une-
semo snage zdravlja, potvrdujuci poz-
itivne, izgradujuce misli. To je najbolja
medicina; to su naucno jos neispitane
snage koje pocinju da deluju u nasem
unutarnjem.
Jedna molitva za zdravlje moze da
glasi ovako:
U meni je Hristov duh, apsolutna,
vecna snaga.
U meni struje izvori zivota.
Ja sam zdrav.
Ja sam dete ove vecne snage. Bozji
zivot je u meni i moj zivot je u Bogu.
Bozje obilje deluje u meni. Bog je
obilje i snaga. Bog je moje zdravlje.
Njegova sveta i isceliteljska snaga
protice kroz moju dusu i kroz moje telo
i sve iznova oblikuje.
Moje celije, organi, hormoni i zlezde,
misici i tkiva bice prozraceni duhov-
nom snagom, prozeti svetim zivotnim
snagama.
Potvrdujem ovu vecnu snagu u sebi i
otvaram se svakodnevno sve vise za
82
zivot u sebi kroz potvrdujuce i
izgradujuce osecaje i misli.
Slabost i bolest me ne doticu, jer je
moje vecno bice zdravo. Ja sam zdrav,
radujem se zivotu i jak sam.
Pojacano osecam strujanje Bozanskog
obilja. U meni se ispunjava vecni iz-
vor. Iz njega dobijam pojacanu snagu,
zdravlje i obilje.
Sve misli brige i straha uzmicu od
mene. Sve su slabije i nestaju u sve-
harmoniji moga Oca.
Iz mog unutarnjeg uzdize se bozansko
spokojstvo. U mene prodiru unutarnja
tisina i sveharmonija.
Nadahnut ovim unutarnjim mirom i
ojacan okrecem se unutarnjoj iscelitel-
jskoj snazi. Snage zdravlja i zivota
svakodnevno struje kroz mene sve vise.
Spasiteljski duh Hristov deluje u meni,
moj Unutarnji lekar i iscelitelj.
Moji dlanovi i ruke se opustaju, misici
mojih nogu se opustaju, celo moje telo,
vrat, potiljak i glava, svi misici se
opustaju. Moje telo postaje sve lakse.
U mene struji obilje bozanskog bla-
83
goslova. Isceliteljske snage ljubavi
pokrecu me. Disem mirno, potpuno sam
opusten. Unutarnji mir i harmonija
proticu mojim bicem.
Hriste, Ti moj unutarnji lekaru i is-
celitelju, Tvoja volja neka se vrsi u
meni.
Posle ove molitve za zdravlje, ostajemo
jos u tisini. Ni jedno osecanje ni misao
ne protice kroz nas. Ostajemo otvoreni
za isceljujuce snage Hrista.
Da ni jedna misao ne bi usla u nas
mozemo apsolutno opusteni posmatrati
svoje disanje, kako dah dolazi i odlazi.
Sa svakim udisajem u nase unutarnje
struji bozanska snaga, sa svakim
izdisajem uzmicu teskoce i breme, nase
jos postojece ljudske slabosti i nevolje.
To se desava u nama po njegovoj volji.
Unutarnji lekar i iscelitelj izvrsava u
nama delo svoje ljubavi i milosrda.
Posle molitve za zdravlje i stanja
tisine, ne bi trebalo da se prepustimo
starim navikama. Trebalo bi da se
pomucimo da sve pozitivne snage koje
84
smo oslobodili u svom unutarnjem,
potvrdjujemo novim ozdravljujucim
molitvama i pozitivnim zivotom. Ako
izbegavamo sve negativne misli, svaku
misao na bolest i nevolju, dozivecemo
pojacanu duhovnu snagu, dozivecemo
unutarnju snagu zdravlja koja nam
donosi olaksanje i izlecenje.
Mnogi od nasih bliznjih veruju da
moraju da potraze kakvo leciliste da bi
se izlecili od svojih bolesti. Nasa braca
i sestre u neznanju putuju mnogo kilo-
metara do takvih lecilista, izlazuci se
velikom naporu ne bi li tamo nasli
olaksanje ili ozdravljenje. Ali, onaj ko
zna da je mesto unutarnje snage od
koje moze da primi ono sto je za njega
dobro i blagotvorno u njemu samome,
taj treba samo da hodocasti do tog un-
utarnjeg mesta svete tisine i vecnog
mira, u svoje unutarnje, gde tece izvor
zdravlja i zivota.
Bilo da smo u lecilistu ili gde drugde,
snaga je uvek ista. Ona nije izvan
naseg bica, vec u nama. Ma gde da
smo, kuda god da idemo, sveti izvor
85
sveg zivota, snaga zdravlja, u nama je.
U nama samima je izvor zdravlja, duh.
Ako u tim lecilistima spontano dode do
isceljenja, onda je to samo zato sto
covek onamo hodocasti cvrsto verujuci
da ce na tom mestu i ozdraviti. Ako bi
onaj koji trazi izlecenje, nadahnut istim
poverenjem i dubokom verom hodocas-
tio u unutarnje mesto milosti, ka unu-
tarnjem lekovitom izvoru, onda bi on
isto tako iz svog unutarnjeg mogao
primiti ublazenje (bola) i ozdravljenje.
Snaga zivota tece uvek jednako, na
svakom mestu i u svako vreme. Bog,
izvor zivota, nije vezan ni za jedno me-
sto. Bozanska struja je sveprisutna.
Bog, vecni duh, daruje se svojoj deci.
Moramo da shvatimo i da priznamo, da
je snaga za ozdravljenje u nama
samima. Ona ce nam priticati samo ako
se za nju otvorimo. Ono sto nas
sprecava da dostignemo ublazenje i
izlecenje je pre svega nase nepover-
enje. Isus je u Nazaretu, u svom rod-
nom gradu, mogao da ucini jedva jedno
izlecenje, jer stanovnici Nazareta nisu
86
imali poverenje u Isusa koji je porek-
lom bio odatle.
Sve je moguce onome ko veruje i is-
punjava Bozje zakone. Zetva uvek
odgovara setvi.
Ako je setva siromasna pozitivnim
mislima i mislima poverenja, onda je i
rezultat smirenja i izlecenja neznatan.
Dalja prepreka je sumnja. Ko sumnja,
ne gleda u svoje unutarnje, vec levo i
desno. On trazi ozdravljenje u ovom
svetu. "Mnogi ljudi lebde izmedu"
verovati i "ne-moci-verovati", jer ih od
detinjstva nisu ucili da su hram svetog
duha i da u njima samima tece izvor
sveg zivota, lekoviti izvor. Time covek
podize prepreke prema dotoku
bozanske struje. On olaksanje i iscel-
jenje trazi u spoljasnjem i najcesce ne
moze naci ono sto njegova dusa trazi.
Kako samo brzo padnemo u ocaj kad
nase molbe ne naidu odmah na odziv
kakav bismo zeleli, ili kakav smo vec
doziveli! Razmislimo koliko dugo smo
se ogresivali o Svete zakone, i tako
napravili pukotinu izmedu bozanske
87
snage i svojih misli i osecaja. Sveti duh
ne deluje odmah, jer je vazno da tu
pukotinu savladamo iz sebe da bi struje
zdravlja mogle da teku.
Niti je svaki dan isti, niti smo mi
svakog dana isti. U nama, u nasem un-
utarnjem, desavaju se svakakve
promene koje su nam delimicno sakriv-
ene i koje isto tako mogu da stvore
barijeru za dotok snage zdravlja u nas.
Da bi nasla odjeka, molitva mora biti
ispravna i duboka. Ne treba da zelimo
da time postignemo uspeh, jer moljenje
nije sport vec predanost.
Pomognimo da se nase unutarnje
ponovo sredi, tako sto cemo neprestano
nositi Bozju misao u srcu i na usnama,
cineci sve sa Bogom i slaveci njegovo
sveto ime, njegov sveti zakon koji
svime upravlja! Tako neke teskoce,
koje su se mozda ucvrstile tokom dugih
zemaljskih godina ili cak tokom
mnogih inkarnacija, mogu se opet
razresiti, obazrivo, sa bozanskom
strpljivoscu, ljubavlju i milosrdem.
88
Zato ne treba klonuti duhom, vec
svakog trenutka traziti Bozju blizinu,
pojacavajuci unutarnji osecaj da nam je
Bog blizu, u srcu i u svemu sto postoji.
Ko vise gradi na zemaljskoj pomoci
nego na Bozjoj, postaje neosetljiv za
svetu i isceliteljsku struju. I tako mi
kroz nasu nemirnu (gornju) svest i
podsvest postavljamo prepreke iscel-
jenju.
Da bismo mogli da dostignemo
smirenje i izlecenje, nedostaje nam
cesto ljubav prema Bogu i prema
bliznjem. Koliko cesto samo ni u mis-
lima ne mozemo da oprostimo. Ne
mozemo da odlozimo svoje misli,
osecanja, nepoverenje, ogorcenje, za-
vist, mrznju i strast za vladanjem, jer
na osnovu razocarenja stvaramo sve te
slabosti i hocemo da ih zadrzimo.
Mislimo da nas bliznji treba da dode
kod nas, da sa nama razgovara, da se
izvini. Ali, ko pokazuje velicinu,
oticice svom bliznjem i sa njim
razgovarati, cime se mnogo toga moze
89
resiti. Tako omogucujemo dotok
zdravih snaga.
Time sto ne zelimo da prastamo, time
sto cuvamo svoju individualnost i
podrzavamo svoju ranjivost, zatvaramo
se za prijem snaga ozdravljenja. Ako
zelimo da od duha zivota primamo
snagu zdravlja, onda se moramo oslo-
bodimo ove barijere nepoverenja,
ogorcenja, zavisti, mrznje, ljubomore,
cak i od ranjivosti. Sve to moramo pre-
dati Vecnome na preobrazaj, da bismo
postali spremni za primanje vecne
snage.
Ove okove kojima smo se vezali i koji
nas drze zarobljenima moramo sami
prepoznati i odloziti, tako sto cemo ih
predati Vecnome na preobrazaj. Ni-
kakvi spoljasnji zidovi ne mogu nas
tako bolno ograniciti kao zidovi nase
sopstvene prezaduzene, ogranicene
svesti.
Gde postavimo prepreke unutarnjoj
neslobodi, duhovna struja ne moze po-
jacano da tece. One moraju pasti da
bismo mogli da primamo vecnu snagu.
90
Ako naucimo da budemo strpljivi, da
otklanjamo svoje nepoverenje, mrznju i
strast za vladanjem, moci cemo i da
oprostimo i da ovladamo svojim mis-
lima i osecajima. Primacemo bozansku
snagu. U nama ce strujati snaga zdrav-
lja unutarnjeg lekara i iscelitelja i
cinice ono sto ljudi ne mogu.
Unutarnja snaga moze da izleci svaku
bolest. Za Boga ni jedna bolest nije
neizleciva. Ko se predaje vecnom Zak-
onu, unutarnjem lekaru i iscelitelju,
bice ispravno voden i moci ce da
prima, vec prema svom usmeravanju, to
jest prema ostvarivanju svetih zakona.
Za Boga nista nije nemoguce.
Ublazenje i izlecenje moguci su u
svakom slucaju, ako samo potvrdujemo
neogranicenu Bozju snagu zdravlja i s
punim poverenjem dopustimo da ona
deluje u nama. Ne zaboravimo da kod
svih molitvi, zelja i ceznji koje prine-
semo unutra, svetoj Bozjoj svesti, s
punom svescu govorimo: "Ali, Go-
spode, Tvoja volja neka se vrsi!"
91
Uvek kada nam je potrebna pomoc, Bog
je tu, jer je On sveprisutan. Budimo
svesni dubine ove izreke: Bog je tu!
Gde god da smo i kuda god idemo, Bog
je tu. On samo ceka da od svog unu-
tarnjeg nacinimo prijemnu stanicu nje-
govog svetog zivota, jer Bog neumorno
salje snage nad snagama, energije
zdravlja i zivota.
Ako smo postali prijemna stanica ovih
snaga zivota, onda je bozanska snaga
zdravlja, njegova snaga milosti, stalno
delotvorna u nama. Ukoliko je ova un-
utarnja prijemna stanica izgradenija,
utoliko vise primamo bozanski zivot.
Duh nase duse je svakog trenutka
spreman da nam daje, da daruje samog
sebe. Bezbroj je primera za to da Bog
ispoljava svoju ljubav i mudrost.
Mnogi ljudi za to znaju jer su njegovu
pomoc i njegovu snagu zdravlja
doziveli i primili.
I mi bi trebalo da postanemo svesna
objava Bozja, tako sto cemo se pre-
davati Bogu, svesnazi, moliti za dotok
njegove svete struje i ispunjavati vecne
92
Zakone. Tada cemo iskusiti i doziveti
vecni izvor i postati jedno sa njim.
To zelim svim svojim bliznjima od
sveg srca!
93
Pogovor
Miloscu Bozjom vodena sam unutarn-
jim putem bozanskog zivota. Smela
sam da putujem kroz siprazje
ljudskoga, i da savladam stene i
prepreke, ali i da spoznam duboku ra-
dost, da se priblizim Bogu u svom un-
utarnjem. Kako u dolinama
samospoznaje i ostvarenja tako i u vi-
sokom Bozjem dozivljaju bilo mi je
dopusteno da spoznam Bozje
upravljanje i njegovu ljubav. Ova
raznovrsna saznanja i dozivljaje htela
bih da predam dalje svima koji traze
Boga.
Gospodu smem da sluzim kao njegova
prorocica, a ljudima kao onaj koji po-
kazuje put ka unutarnjem zivotu. Staza
kojom sam koracala, put je za sve ljude
koji istinski traze. To je neposredan
put do srca Bozjeg, put ljubavi i pre-
davanja deteta Ocu.
Ovom putu nas uci nas Spasitelj Hrist,
i njegov sluga, andeo zakona bozanske
94
mudrosti, brat Emanuel, potpuno i u
svim pojedinostima. On putnika, preko
njegovog ljudskog "ja" - kroz
samospoznaju, kroz otklanjanje onog
niskog ljudskog, kroz prociscavanje i
oplemenjivanje cula, osecanja i misli -
vodi ka ponovnom razvitku njegove
duhovne svesti. On nas vodi ka nasem
bozanskom praizvoru, ka vecno sja-
jnom bicu koje je zivot u nama.
Ako smo ucinili nekoliko koraka u ovaj
unutarnji zivot, u univerzalni zivot i
ako smo se ucvrstili, onda smo zaista
slobodni. Onda nam je i moguce da
budemo svetu, a ipak ne i ovim
svetom. Jer: ispunjavamo li bozanske
zakone, tada smo ispunjeni njegovom
snagom, njegovom svetloscu, njegovim
duhom, njegovim zivotom, koji je ne-
sebicno-davajuca ljubav. Crpeci iz iz-
vora vecne snage, mi se punimo sna-
gom i postajemo dinamicni, ispunjeni
mirom, postajemo radosno svetlo
ljubavi koje sija u nama, i davacemo
dalje u mislima, recima i delima.
95
Svako od nas mora jednom ici ovim
putem unutarnje spoznaje i bogacenja,
bilo u sledecim inkarnacijama ili u
mestima ciscenja, vec prema op-
terecenju svoje duse. Ko zeli da u svom
sadasnjem zivotu na Zemlji ide ovim
oslobadajucim unutarnjim putem
bozanske ljubavi, taj put mu nudi nas
Gospod i Spasitelj Isus Hrist.
Prorocki duh objavljuje bozanski bla-
goslov, korake unutarnjeg puta. Svako
ko trazi istinu bice - takode individu-
alno - voden, odgovarajuce svojim
karakternim osobinama i svom duhov-
nom opterecenju. Ovaj put u carstvo
mira stoji otvoren svim ljudima.
Hristovi ucenici, koji su na putu ka
bozanskome vec nekoliko koraka is-
pred, daju nova objasnjenja i savete iz
licnog iskustva. Tako se u Hriscansko-
misticnoj skoli Gospoda vode razgo-
vori, razmenjuju se iskustva, medu-
sobno se hrabri i pomaze. Pojedinac
moze da iznese svoje poteskoce, a onaj
ko ima iskustava razgovara s njim o
tome. Zajednickim usmeravanjem na
96
Boga, na Gospoda u Isusu Hristu i kroz
njegovo pojacano vodstvo i milost,
ucenik se postepeno ucvrscuje i moze
dalje da napreduje na unutarnjem putu.
Velike darove milosti dao nam je Go-
spod u svome delu povratka u Domov-
inu, dao nam je osnove unutarnje re-
ligije, svetske religije. Sada saznajemo
i dozivljavamo jos vece stvari u uni-
verzalnom zivotu, koji raste i dobija
vidljiv oblik kroz brojne Hristove pri-
jatelje koji sudeluju u bozanskom
planu.
Hrist licno ce u ne tako dalekoj
buducnosti, preuzeti vladavinu i na
ovoj Zemlji. Na putu ce preko unutarn-
jih iskustava postepeno voditi covecan-
stvo koje ce se razvijati za pravu du-
hovnost, u prvobitni, univerzalni zivot,
u zivot po Besedi na Gori, po
bozanskim zakonima u Hristovom car-
stvu mira, u carstvu Bozjem na zemlji.
Na recima vecno Sve-Jednog se vec
gradi, sa snagom Bozjom i kroz ljude
dobre volje. Oni slede Hrista tako sto
svoja osecanja, misljenje i postupanje
97
usmeravaju na bozansko, na duhovno,
postajuci pravi Hriscani - hriscani de-
lanja.
Duhovno carstvo, koje je Bog, nas
Otac, spustio na Zemlju, pocelo je da
se ostvaruje u spoljasnjem - zlatni Je-
rusalim koji su najavljivali vidovnjaci i
proroci svih vremena. Vatra duhovne
revolucije, svetlo nesebicne ljubavi,
bice izneto u svet svima onima koji
ceznu za jedinstvom, slobodom i
bratstvom.
Prava hriscanska religija otvorila je
svoja vrata. To je svetska religija, un-
utarnja religija Mesije, naseg
Spasitelja. Carstvo mira na Zemlji os-
novano je kroz Boga u Hristu. Na
njemu grade oni koji otkrivaju unu-
tarnji zivot kroz ostvarivanje i ispun-
javanje bozanskih zakona. Dalje ce ga
graditi i u miru zavrsiti oni koji su
pronasli Hrista u sebi i dostigli unu-
tarnji mir.
Hrist je tu, u reci i delu. On nas izvodi
iz naseg ropstva, u pravo bratstvo i
jedinstvo u njegovom duhu, slobodnom
98
duhu. Ono sto je objavio Isus iz Naz-
areta onda a Hristov duh danas -
postaje vidljiva stvarnost. Pravu svet-
sku religiju, unutarnju religiju, koja
ljudima donosi oslobodenje, prepoznaju
mnogi, prihvataju je i rado je ost-
varuju.
Neka se svim ljudima, mojoj braci i
sestrama, dodeli uskoro ovo unutarnje
vodstvo, da nadu unutarnji mir za ko-
jim cezne svaki covek u svom najunu-
tarnjijem.
Hrist nam pruza ruku! Blago onome ko
je prihvati i zna da je od Njega voden
preko svih stena i prepreka koje je sam
stvorio neznanjem i povucenoscu u
sebe. Hrist je zivot u nama. Ko to zeli
da spozna, ko zeli da otkrije izvor
bozanskog obilja, neka zivi ka unutra,
da bi ubuduce ziveo u Hristu i kroz
Hrista. On ce biti ponovo roden u
pravu stvarnost, u stvarnost duha, u
kojoj su ljubav, sreca i spokojstvo.
Ja zelim svim ljudima i bicima mir u
Hristu i bogato unutarnje iskustvo koje
coveka usrecuje, oslobada i ispunjava
ljubavlju.
Bog za pozdrav!
Gabrijela
Kad god nam fe potrebna pomoc,
Bog fe svuda prisutan.
Duh nase duse fe spreman
da nam dafe,
da se sav darufe.

Hrist, klfuc od
vrata :ivota
Zivot u Duhu Bo:fem
Univer:alni :ivot