Da Vinijev kod: Knjiga, film i obmana

Razmatranje i odgovor na neke ozbiljne tvrdnje u romanu koje su uperene protiv Biblije, hrianstva i crkvene istorije.

Da Vinijev kod ta je to?

Da Vinijev kod je roman bestseler, fikcija, autora Dena Brauna, prvi put objavljen marta 2003e. Filmska verzija uraena je 2006te. Prodat je u vie od 40 miliona kopija u svetu, i na Njujork tajms listi najprodavanijih je ve 2 godine. Da Vinijev kod je misteriozna pria koja spaja religiju, istoriju, mitologiju, simbologiju i kriptografiju, svrstavajui Katoliku crkvu u red tajnih organizacija, u prii gde je hrianstvo prestavljeno kao krivotvorenu religiju. Izmeu ostalog, roman tvrdi: * da je Isus bio oenjen Marijom Magdalenom i imao dete sa njom. * da su se Magdalena i dete preselili u Francusku i osnovali lozu kraljeva. * da je Konstantin napravio potpuno novo hrianstvo tokom 4og veka. * da je Vatikan postao bogat i moan prodavajui Konstantinovu novu religiju. * da je Vatikan skovao zaveru kako bi unitio sve uvare i dokaze 'pravog' hrianstva, ukljuujui Isusove naslednike, Sionski priorat, takozvanu 'posveenu enstvenost', i vitezove templare.

To je samo roman, zato bi nas to brinulo?

zato to ljudi obino veruju da iza izmiljene prie svakog romana postoje i neke istinite injenice zato to je hrianstvo poruka istine, istine da je Isus spasenje, i da nam je ta istina poverena da je prenesemo drugima. Svaka
1

dezinformacija koja osporava tu poruku, mora biti razjanjena. zato to se roman zasniva na knjigama koje su nametnute kao istorijska injenica. zato to knjiga zamagljuje i brie liniju izmeu injenice i fikcije tvrdei da su 'Svi opisi umetnosti, arhitekture, dokumenata, i tajanstvenih rituala u romanu tani'. Sa tim na umu, hajde da pogledamo glavne tvrdnje koje roman donosi. Na cilj nije da napadamo roman ili njegovog autora, ve da reagujemo na pogrene informacije koje ire, a odnose se na hrianstvo, Novi zavet, Isusa, i crkvenu istoriju.

1. Izmiljeno: Isus i Marija Magdalena su bili venani i imali dete.

"Neu vem dosaivati sa mnogim nagovetajima da su Isus i Magdalena bili u vezi." "...brak Isusa i Marije Magdalene je istorijska injenica" Da Vinijev kod, strane 247 i 245, engleski, tvrdi povez. Moda je najsporniji elemenat Da Vinijevog koda izmiljeni scenario u kome je Isus bio oenjen Marijom Magdalenom i imao erku, i da njegovi potomci sada ive u Francuskoj. Da bi se podrala tvrdnja da postoje "bezbrojni zapisi koji aludiraju na Isusov brak, i da je taj brak "istorijska injenica", roman se naveliko poziva na gnostika jevanelja i posebno na takozvano Filipovo jevanelje. Meutim, ni jedno od tih spisa ne navodi na pomisao na bilo kakav brak ili zaruenje u vezi s Isusom. Isus je iveo tokom prvog veka nae ere, pre oko 2000 godina. Najstariji spisi koji se odnose na Isusa su: Novi zavet, koji sadri Isusov ivot i uenja. Spisi istoriara koji su roeni u prvom veku, ukljuujui Josifa (Flavija), Tacija, Svetonija i Plinija Mlaeg. Talmud, zbirka drevnih rabinskih spisa. Razna pisma, ukljuujui 'Prvu poslanicu sv. Klimenta' koja je napisana oko 96. g. po Hr.
2

Autori tih dokumenata su svrstani od vernika koji su bili spremni da daju ivot za svoju veru u Isusa, do onih koji nisu bili vernici, koji su bili neprijateljski raspoloeni i koji su osporavali takvog Isusa. Ali ni jedan nije nita rekao o Isusu to bi dovelo u pitanje injenicu da je on bio neoenjen.

2. Izmiljeno: U Isusovo vreme, mukarcima je zakon zapovedao da se ene.

Isus kao oenjeni ovek ima beskrajno vie smisla nego na standardni biblijski pogled da Isus bio neoenjen... Poto je Isus bio Jevrej," Langdon je rekao, nastavljajui dok je Tibling traio svoju knjigu, "a tadanje drutvo tog vremena je smatralo da je izuzetno nepristojno ak tovie bilo je zabranjeno da Jevrej ostane neenja. Po jevrejskom obiaju, bezbranost je osuivana, i za oca Jevrejina bila je obaveza da pronae odgovarajuu enu za svog sina. Da Isus nije bio oenjen, barem bi jedno od biblijskih jevanelja to pomenulo i dalo bi nekakvo objanjenje za njegovo neprirodno stanje bezbranosti. Da Vinijev kod, strana 245 englesko izdanje. Suprotno ovoj tvrdnji, neki izuzetno poboni ljudi u starom Izraelu bili su neoenjeni, a jevrejski zakon doputa izuzetke kao i odlaganja braka. Prorok Jeremija je, na primer, pozvan od Boga da ne uzima enu i da nema decu: Tada re Gospodnja doe do mene: "Nemoj se eniti, i da nema sinova i keri na tom mestu." (Jeremija 16:1,2 KaradiDanii). Jeremija je iveo oko 600 godina pre Hrista. U jevrejskoj tradiciji stoji da je Mojsije bio bez ene tokom 40 godina izraelskog lutanja kroz pustinju. Ovo je zasnovano na Talmudu (abat 87a). Pavle, apostol, mudro govori o bezbranosti kod jednih i braku kod drugih u prvoj Kornianima poslanici u 7 glavi.

3. Izmiljeno: gnostiki spis, koji se zove "Jevanelje po Filipu" navodi na pomisao da je postojala intimna veza izmeu Isusa i Marije Magdalene.
Marija Magdalena je pratila Spasitelja. Hristos ju je voleo vie od svih apostola i esto je ljubio u usta. Ostali apostoli su time bili uvreeni i pokazivali negodovanje. Pitali su ga: "Zato je voli vie od svih nas?" Gnostiki tekst "Filip", kako ga je preveo Da
3

Vinijev kod, strana 246, englesko izdanje. Tekst Filip je nehrianski dokument koji je otkriven 1945 godine u Nag Hamadiju (Egipat) meu gnostikim spisima. Neki izuavaoci, ukljuujui i onog koji je vodio naporno prevoenje Filipovog teksta na engleski, veruju da je napisano izmeu 100te i 200te godine nakon Hrista. Autor teksta Filip je nepoznat. Mnogi gnostiki spisi tog doba su pozajmljivali pojmove i imena iz Novog zaveta. U Filipovom tekstu, je gnostika verzija Isusa i Magdalene, gde je opisano da je on sa njom imao drugaiju vezu nego to je imao s ostalim uenicima. Suprotno navodu iz Filipovog teksta koji roman spominje, re 'usta' se uopte ne pojavljuje u orginalnom dokumentu. Kao to na strani 49 u knjizi Da Vinijeva obmana, Ervina V. Lucera: "Trebalo bi da znate da poto je u pitanju lo kvalitet papirusa, re ili dve nedostaju u orginalu. U tekstu stoji, 'Isus ju je esto ljubio u (na ovom mestu je prazno)'. Zato su izuavaoci popunili prazninu sa: usta, lice ili elo, itd. Zapravo, sve to znamo je da je tekst mogao da sadri 'ruku' ili ak 'obraz' jer izjava podrazumeva da je on i ostale uenike ljubio verovatno u obraz kako se jo uvek radi na Bliskom Istoku." Roman takoe izjavljuje da je aramejska re za 'pratilac' bukvalno znai 'suprug'. Ovde nije potrebno komentarisati, poto je Filipov tekst koji je naen u Nag Hamadiju napisan na koptskom jeziku. Takoe je vredno pomena da Filipov tekst u stvari govori protiv braka: "Ironino, ono to ovaj tekst iznosi, jeste da odbacuje svaku tvrdnju da su Marija i Isus bili venani. To ini jer je deo drevnog gnosticizma kod kojih jedna od osnovnih dogmi kae da su sve telesne (materijalne) stvari nasledno zle. Prema tome, seksualni odnosi poniavajui! Jevanelje po Filipu ide tako daleko da kae da brane veze prljaju enu." Istina o Da Vinijevom kodu, Riard Abanes, strana 41. U svakom sluaju, Filipov tekst ne pominje nikakav brak u gnostikoj vienju Isusa. U stvari, nijedan gnostiki tekst nikad nije tvrdio da su po njima Isus i Marija Magdalen bili u braku. ak i takozvano gnostiko jevanelje po Mariji Magdaleni ne daje nita to bi nasluivalo tako neto.

4. Izmiljeno: Gnostika jevanelja i spisi sa Mrtvog mora su "najraniji hrianski zapisi."

"Ovo su fotokopije svitaka iz Nag Hamadija i s Mrtvog mora, koje sam ranije spomenuo," Tibing je rekao. "Najraniji hrianski zapisi. Nevolja je u tome to se ona
4

ne podudaraju sa jevaneljima iz Biblije." Pretraujui sredinu knjige, Tibling se zaustavio na jednom redu. "Jevanelje po Filipu je uvek dobro mesto da se odatle krene." Da Vinijev kod, 2456, engleski. Da Vinijev kod tvrdi da je Novi zavet krivotvoren a da su gnostika jevanelja i spisi sa Mrtvog mora orginalni hrianski tekstovi. Naziv Svici sa Mrtvog mora se odnosi na zbirku od oko 900 dokumenata, mnogi od njih su svici koji su napisani na hebrejskom, grkom i aramejskom, koji su otkriveni izmeu 1947 i 1956 godine u peinamau blizini drevnog naselja zvanog Kumran, koje je na obalam Mrtvog mora, blizu Jerusalima, u Izraelu. Dokumenta sadre neke od najstarije poznatih kopija knjiga Starog zaveta, kao i nekoliko spisa verske grupe zvane Eseni, koji su postojali u Izraelu izmeu 200 g.pr.Hr. i 100. g. posle Hrista, pre 2200 do 1900 godina. Mnogi izuavaoci su nastojali da pokau kako postoji povezanost izmeu svitaka i hrianstva, i kao da je Novi zavet nikao iz spisa esena, a ne re Boja. Meutim, svici sa Mrtvog mora nijednom ne pominju Isusa niti bilo koju osobu pomenutu u Novom zavetu, kako kau vie izvora. Tako i Izraelski muzej tvrdi. to se moe i proitati na njihovom veb sajtu: www.imj.org.il/eng/shrine/faq.html. Sledei primer: Vanost svitaka sa Mrtvog mora u boljem razumevanju Isusa i jevanelja je tema za raspravu. U ovom poglavlju, naglasili smo da nema nikakve direktne veze izmeu Isusa i svitaka, niti su bilo koji od ovih dokumenata napisali hriani niti za njih koliko mi znamo. Mnogi su pokuaji da se pronau direktne veze, ali sve su to nagaanja, uzbudljiva ili neprikladna (e.g., John Allegro and sacred mushroom, Barbara Thiering's peshar technique, and scrolls and the New age Jesus). "The meaning of the Dead sea scrolls: Their significance for understanding the Bible, Judaism, Jesus, and Christianity, by James VanderKam and Peter Flint (dec 1, 2002). Za tvrdnje zasnovane na gnostikim jevaneljima, bila bi od koristi njihova istorijska pozadina. Gnostiki spisi, posebno primerci iz treeg, etvrtog i petog veka, obino su pozajmljivali imena i pojmove iz Novog zaveta. 1945te je naeno nekoliko gnostikih zapisa zakopanih u gradu Nag Hamadiju, u Egiptu. Neki od njih nose nazive Jevanelje po Filipu i Jevanelje po Mariji Magdaleni. Niko ne zna ko ih je napisao. Nisu ih napisali hriani ve gnostici koji su bili suparnici hrianstvu. to se tie tvrdnje u romanu da ova dokumenta predhode Novom zavetu, postoji mnotvo dokaza koji pokazuju da je upravo suprotno istina. Na primer, neki se dokazi mogu nai i unutar samih gnostikih tekstova. Krenimo od ovog, Jevanelje po Filipu je uvek dobro da se od njega poe:
5

Oni koji kau da je Gospod prvo umro i (onda) ustao, gree, jer je on prvo ustao i (onda) umro. Ako neko prvo ne stekne uskrsenje, nee umreti. "Jevanelje po Filipu," iz gnostikih tekstova naenih u Nag Hamadiju. (Suprotno tome, Novi zavet, koji je napisan vie nego 100 godina ranije, belei da je Isus umro i bio uskrsnut, i ovo je temelj hrianstva.) Neki kau, "Marija je zaela od Svetog duha." Oni su u zabludi. Oni ne znaju ta priaju. "Jevanelje po Filipu", gnostiki tekst naen u Nag Hamadiju. (hriansko verovanje da je Marija zaela Svetim duhom potie iz Novog zaveta, iz Jevanelja po Mateju.) U dva gornja navoda, imamo injenicu ne dokaz, ve injenicu da su gnostiki tekstovi napisani posle Novog zaveta, jer se ona pojavljuju kao direktna reagovanja na uenja Novog zaveta. Razni izuavaoci su okarakterisali gnostike tvrdnje iz Da Vinijevog koda kao bezobzirne i obmanjijue. Jedan od njih je i Dejms Robinson, profesor Religiozne kritike, Klermontskog univerziteta, i glavni ureiva Nag Hamadijeve biblioteke. U pogledu na Da Vinijev kod a odnosi se na gnostike tekstove Robinson je izjavio: Knjiga doivela uspeh zbog uzbuenja koje donosi, to brine izuavaoce kakav sam ja, koji se trudi da se dri injenica. Mislim da se ovde namee problem koji dovodi u pitanje da li je ova knjiga uopte roman, zato to se kae da je izmiljena pria, a u isto vreme, koristei dovoljno injenica, dobro poznata imena i predmete kao to je otkrie u Nag Hamadiju, daje prividnu tanost ostalim tvrdnjama. Neupuenoj javnosti teko je da raspozna gde jedno poinje a drugo prestaje. Tako da je sa te take gledita, ova knjiga veoma zavodljiva. "Secrets of the code, strana 97, Den Burtajn (Ova knjiga inae nije "prohrianska". Na vie mesta neprijateljski i netano oslikava hrianstvo). Robinson je moda najpoznatiji po nadgledanju tima izuavaoca za prevoenje tekstova iz Nag Hamadija. Postoje vane razlike izmeu novozavetnih jevanelja i takozvanih gnostikih jevanelja. Novozavetna jevanelja sadre detalje o ivotu u zemlji Izrael tokom prvog veka. Ona se takoe vie puta pozivaju na starozavetne navode, proroanstva i teoloke koncepte. Za hriane, Novi zavet je nastavak Starog zaveta ispunjenje obeanja data u Starom zavetu. Suprotno tome, gnostiki tekstovi sadre vrlo malo detalja koji bi mogli da ukazuju da su njihovi autori ikad bili u Izraelu, ili da su barem iveli u prvom veku. A teoloki koncept gnostikih tekstova se otro suprote onima iz Starog zaveta. Razmislite o tome to je zabeleeno na stranicama 26 i 27 u knjizi "Istina iza Da
6

Viijevog koda", od Riarda Abanesa: "Ali jesu li gnostika jevanelja predhodila knjigama koje su napisali Matej, Marko, Luka i Jovan? Veina izuavalaca, hriana i nehriana, e rei ne. Oni ih smetaju (na primer, one iz Nag Hamadija) izmeu 150 i 250 godine. Iako su mnogi ovi tekstovi koptski prevod sa grkog (koji vie ne postoje), veina izuavaoca se slae da se ti tekstovi ne mogu datirati pre sredine drugog. Oni (gnostiki tekstovi) su kasno doli, to je jedan od razloga to su ih crkvene voe odbacile... Ova gnostika jevanelja ne samo da se ne slau sa starijim (novozavetnim) jevaneljima, koja su ve bila prihvaena od strane hriana, ve im nedostaje punovanost poto njihovi autori nisu ni a) Isusovi apostoli niti b) oni koji su sa njima bili povezani... Niko zapravo, ne zna ko je napisao (gnostike) tekstove." Suprotno tome, Abanes kae da su novozavetna jevanelja po Mateju, Marku, Lukai i Jovanu napisana tokom prvog veka u kojem je i Isus iveo.

5. Izmiljeno: Hrianstvo je ukralo ideje i koncepte od mitraizma i drugih oblika paganizma.

Da Vinijev kod, na 232 strani (engleski), tvrdi: "Nita u hrianstvu nije orginalno. Prehrianski bog Mitra nazvan Sinom Bojim i Svetlom sveta roen je 25og decembra, umro je, sahranjen u kamenom grobu, a onda vaskrsao nakon tri dana. Uzgred, 25 decembar je takoe roendan Ozirisov, Adonisov i Dionisov. Novoroeni Krina je darovan zlatom , tamjanom i smirnom." Lako je izjavljivati tvrdnje kao to su ove, ali pokuajte da naete dokaze za to. Na primer, pokuajte da naete drevna dokumenta koja daju bilo kakve detalje u vezi datuma roenja Ozirisa, Adonisa ili Dionisa. to se tie tvrdnje povezanosti mitraizma i hrianstva, razmislite o onom sa strane 87 iz dekodiranja Da Vinijevog koda: The facts behind the fiction of the Da Vinci code, od Emi Velborn: "Mitra je bio bog sa mnogo oblija. U vekovima posle Hrista, njegov kult bio je prvenstveno religija misterija, popularna meu mukarcima, posebno vojnicima. Studije o Mitri nisu pronale ni jedno pripisivanje naziva 'Sin Boji' ili 'Svetlo sveta', kako Braun tvrdi. Takoe nema nikakvog nagovetaja ideje o vaskrsenju iz mrtvih u mitranskoj nitologiji. Izgleda da je Braun to preuzeo od diskreditovanog istoriara iz 19og veka, koji nisu obezbedili nikakav dokumenat koji bi potkrepio njegovu tvrdnju. Isti istoriar je izvor za povezanost sa Krinom na koju se Braun poziva. Ne postoji ni jedna jedina pria u hindu mitologiji da je Krina darivan zlatom, tamjanom i smirnom na njegovom roenju (Miesel and Olsen, Cracking the AntiCatholic code)."
7

to se tie 25og decembra, istina je da mnogi su hriani izabrali taj datum da se seaju Isusovog roenja. Ali to ne znai da oni veruju da je Isus zaista roen 25og decembra. injenica je da Biblija ne navodi datum Isusovog roenja. Postoje mnoge protivrene teorije o poreklu slavljenja Boia, ali je vano razumeti da se ni jedna ne zasniva na hrianskoj Bibliji, hrianskom verovanju ili hrianskoj teologiji. Za hriane, 25ti decembar je stvar tradicije, a ne teologije. Radi poreenja, razmislite o promenama u slavljenju Hanuke u Severnoj Americi koja pada u decembru. Sve vie lii na slavljenje Boia, uvrstavajui slatko voe, upakovane poklone, ukraeno drvee. Ali niko ne optuuje judaizam za 'krau' od hrianstva. I nema pravo, jer slatko voe, pokloni, ukraeno drvee, u pogledu svog porekla, stvar su tradicije a ne teologije.

6. Izmiljeno: Sveto ime Boje ima pagansko poreklo.

"Jevrejski tetragramaton JHVH sveto ime Boje je u stvari izvedeno od Jehova, dvopolni telesni spoj muevnog Jah i prejevrejsko ime za Evu, Hava." Da Vinijev kod 309 str. Ovo je jedna od najsmutljivijih greaka u Da Vinijevom kodu. Re "Jehova" je za engleski jezik bila prihvatljiva jer je ona kombinacija jevrejskog naziva za Boga, iji su suglasnici JHVH, sa samoglasnicima druge jevrejske rei koja se izgovara "Adonaj" (Adonej), koja znai "Gospod". U stvari re "Jehova" ne postoji u jevrejskom jeziku. To je kombinacija dve rei, i ona se na engleskom izgovara sa "J" ("D") zvukom, koji ne postoji u jevrejskom. Isto tako, engleska re "Jehova" ima tri sloga dok jevrejska re JHVH ima dva. Tradicionalno spajanje suglasnika JHVH sa samoglasnicima "Adonaj" je poelo jako davno jer su rabini verovali da se nije na ast glasno izgovaranje ovo posebno ime Boje. Radi poreenja, ovo je slino svetovnoj tradiciji oslovljavanja kralja sa "gospodaru" ili "vae kraljevsko visoanstvo", radije nego po imenu. Izvorno, JHVH, po skoro svim jevrejskim izuavaocima, podrazumeva prolo, sadanje i budune vreme od glagola "biti". Ono ukazuje na Boju venu prirodu. Braun, meutim, nije prvi koji pogreno misli da je "Jehova" jevrejska re. A popularnost koju ima njegov roman, govori da nee biti ni poslednji.

7. Izmiljeno: Vatikan je ubio "zapanjujuih 5 miliona ena" tokom lova na vetica.

Da bi pria o Da Vinijevom kodu mogla da funkcionie, Katolika crkva, koju roman podrazumeva pod nazivom "Vatikan", morala je biti oslikana kao jedna zlobna i okrutna institucija koja mrzi i ubija ene. Da bi se to izvelo, roman navodi lov na vetice u Evropi, koji se veinom odigravao izmeu 1400 i 1800 godine, kao dokaz Vatikanske smrtonosne mrnje prema enama. Ali, istorijski dokazi protivree toj tvrdnji. U stvari, neki su izuavaoci opisali lov na vetice kao postupak ena protiv ena, a ne Vatikana protiv ena. Na primer, Debora Vilis u svojoj knjizi "Pakostna priroda" (Malevolent nature) na strani 30, pie: "Tipini" sluaj vradbina je zapoinjao kada neka usamljena, starija i siromana enabiva odbaena od komilika. Nakon to zatrai neto hrane ili bilo kakvu pomo od komiluka, biva odbijena, a zatim se zavadi sa drugom, esto i mlaom enom. Veina izuavalaca odbacuje tvrdnju da je 5 miliona ena nastradalo tokom lova na vetice, uglavnom je to broj izmeu 20 i 100 hiljada, da je od 20 do 25 posto rtava mukaraca, da su suenja voena od strane lokalnih svetovnih sudova, i da su lovovi na vetice najvie odravani u nekatolike zemlje.

8. Izmiljeno: Imperator Konstantin je oblikovao Novi zavet.

Ovo je glavna radnja u Da Vinijevom kodu jer zahteva od itaoca da veruje da je Konstantin zamenio "orginalne" gnostike spise sa onim to danas podrazumevamo pod Novim zavetom. Ali, Konstantin nije mogao uestvovati u oblikovanju Novog zaveta iz dva razloga: nije roen u vreme kada je to mogao da uradi i je iveo dovoljno dugo. Zasnovano na zapisima ranih crkvenih voa, ukljuujui i dokumenta koja su datirana izmeu 96 i 112. godine, najmanje 24 od 27 knjiga Novog zaveta su ve bile prihvaene od strane ranih hriana kao autorativne, punih 200 godina pre nego to je Konstantin sazvao sabor u Nikeji. Osim toga, sabor u Nikeji nije nita kanonizovao. Postupak kanonizacije se zapravo odigrao 70 godina kasnije, na sasvim drugom kontinentu Africi. I ona se ne moe razumeti kao namera da se "osmisli" ili "sklopi" Novi zavet, ve da se potvrde knjige koje su ve vekovima bile poznate kao autorativne meu hrianima.
9

Ovome treba dodati da vie zapisa ranih crkvenih voa, koji su iveli davno pre Konstantinovog roenja, koji navode, parafraziraju i tumae skoro sve stihove koje i danas nalazimo u Novom zavetu. U stvari, neki izuavaoci kau da bi neko mogao ak i da rekonstruie Novi zavet putem tih ranih spisa crkvenih voa. Evo par primera: "...poto su predamnom bili svi postojei spisi Otaca drugog i treeg veka, poeo sam da da istraujem, i sve do dananjeg vremena pronaao sam itav Novi zavet, izuzimajui 11 stihova." "Our Bible: How we got it, Charles Leach, Chicago, Moody press, 1898, pages 3536. "Zaista, takva je rasprostranjenost tih navoda da ak i ako bi svi ostali izvori naeg poznavanja teksta Novog zaveta bili uniteni, oni sami bi bili dovoljni da bi se rekonstruisao praktino itav Novi zavet." "The text of New testament, Bruce Metzger, New York and Oxford, Oxford University Press, 1969, page 86. Osnovna hrianska verovanja, ukljuujui i poruku da je Isus potpuno ovek i potpuni Bog, da je Sin Boji, da je boanski, itd., su deo istorijskog zapisa koji su stariji od Konstantina, vekovima. Isto tako, roman pogreno tvrdi da je Konstantin uinio da hrianstvo bude zvanina religija njegovog carstva. On to nije uradio. Ustvari, on ju je dozvolio s namerom da zaustavi progone koje su pagani vrili nad hrianima.

9. Izmiljeno: Vatikan je demonizovao paganske religije.

"Kao deo Vatikanske borbe da iskoreni paganske religije i prevede mase u hrianstvo, crkva je pokrenula sramnu kampanju protiv paganskih bogova i boginja, obeleavajui njihove boanske simbole kao zle... Venerin pentagram je postao znak avola." "Da Vinijev kod," strana 37. Roman iskrivljuje istoriju na tetu hrianstva. Istorijski, tokom prvih vekova hrianstva, pagani su bili ti koji su proganjali hriane. Od poetka etvrtog veka progoni se smiruju, delom zbog sve veeg broja hriana, i opadanja pagana, i zbog vlasti koja poela da zabranjuje progone hriana. Veliki broj ljudi je napustio paganizam i preao u hrianstvo, davno pre nego to se Vatikan uopte osnovao. to se tie Braunove tvrdnje u vezi petokrake, ak i to se suproti istoriji. injenica je da su mnogi hriani zapravo prihvatili petokraku: "Istina je, tokom kasnog srednjevekovnog perioda (od 1100 do 1500te), hriani su
10

koristili petokraku i pentagram kao podseanje na Hristovih pet rana (ruke, stopala, bok, lea i glava). Takoe su ih koristili kao simbole pet Mojsijevih knjiga i pet kamena koje je upotrebio David protiv Golijata." "The truth behind the Da Vinci code, page 32. Nema nita u simbolima kao to su pentagram i petokraka , to bi bilo dobro ili zlo. Njihovo znaenje zavisi od onoga ko ih koristi i u koju svrhu. Neki uitelji u kolama oznae studentske domae zadatke zvezdama (petokrakama) kad su odlino ureeni. U tom kontekstu, nema nita demonsko u vezi petokrake, ona jednostavno oznaava "zvezdan" rad. Ali, kada je osnivau Satanske crkve bio potreban simbol za svoju religiju tokom 60tih, odabrao je petokraku, koju je okrenuo naopako. Simbol je ono to neko od njega napravi. I ko je taj koji je prvi "demonizirao" petokraku? Po nekim izuavaocima, bili su to francuski okultisti koji su iveli u 19tom veku.

10. Izmiljeno: Konstantin i Vatikan su demonizovali Mariju Magdalenu nastojei da ponize ene jer su "eljne vlasti."
Ove tvrdnje su veoma vane u romanu. Istorijska se injenica, meutim, snano suprotstavlja. Mariji Magdaleni se odaje posebno potovanje od strane Katolike crkve, delom zbog toga to je ona bila prva osoba koja je bila svedok vaskrslog Hrista. Da je Katolika crkva htela da baci ljagu na Mariju Magdalenu, i da je bila spremna da prepravi i Pismo radi toga, zato bi onda ostavila da Marija Magdalena bude prvi oevidac najvanijeg dogaaja u hrianstvu, vaskrsenju? Jo jedan problem za Braunovu teoriju je to to Vatikan slavi Mariju Magdalenu kao sveca! U stvari, vie je crkava dobilo nazive u ast Marije Magdalene, kojoj se takoe odaje ast jednom godinje meu katolicima. A ako neko i dalje misli da je Braunova teorija na neki nain ipak istinita, da Vatikan navodno mrzi ene, onda nek razmisli o jednoj drugoj eni sa imenom Marija Isusova majka.

11

11. Izmiljeno: "Hrianski nedeljni sveti dan je ukraden od pagana."

"Hrianski sveti nedeljni dan je ukraden od pagana. Hrianstvo je svetkovalo jevrejski abat, subotu, ali je Konstantin ga je promenio da bi ga poistovetio sa paganskim danom oboavanja sunca." Da Vinijev kod, str. 2323. U stvari, davno pre Konstantinovog roenja, postoje hrianski spisi koji jasno kau da je bilo abata, odn. subote, a i "Dana Gospodnjeg", to poistoveuje nedelji. Od samog poetka hrianstva, hriani su bili privreni prvom danu sedmice, to se odnosi na nedelju, jer je to bio dan kada je Hristos vaskrsao. Prve pomene "Dana Gospodnjeg" su u Delima apostolskim 20:7 i 1. Korinanima 16:2, koje su knjige Novog zaveta. One su napisane u prvom veku vie od 200 godina pre Konstantinovog roenja. Van Novog zaveta, takoe postoje rani hrianski spisi koji potvruju da su hriani slavili "Dan Gospodnji". Meu njima su i oni od Justina Muenika i Melita iz Sarda. Obojica su iveli tokom drugog veka i umrli daleko pre nego to se Konstantin i rodio. Na prvi pogled, ini se da postoji opta zbrka o tome kako hriani gledaju na abat. Hrianstvo je uvek smatralo da je poslednji dan sedmice (subota) abat. To nikad nije promenjeno. Ali, hriani obino idu u crkvu prvog dana sedmice (u nedelju) jer taj dan odgovara danu u kojem je Isus vaskrsao. Drugim reima, hriani nisu "promenili" abat u nedelju. Oni uopte nisu promenili abat. abat je uvek bio, i jo uvek je, subota. Hriani ne smatraju nedelju abatom. I nikad nisu. Smatraju ga posebnim danom, Danom Gospodnjim. to se tie tvrdnje da je nedelja povezana sa paganskim danom oboavanja raznih paganskih bogova, setite se injenice da je svaki dan u sedmici svih sedam, od nedelje do subote, povezan sa oboavanjem razliitih bogova.

12. Izmiljeno: Leonardo Da Vini je bio paganski antihrianin.

Iako miljenja i verovanja ljudi ne utie na ispravnost Biblije i hrianstva, za kraj nam ostaje jo da zavrimo ovaj komentar o Da Vinijevom kodu tako to emo ukratko prokomentarisati tvrdnje iz romana koje se odnose na Leonarda Da Vinija, italijanskog umetnika i naunika nedostinog dostignua koji je iveo od 1452 do 1519.

12

Roman Da Vinijev kod, iako se ovaj naziv odnosi samo na Leonardovo rodno mesto, vrsto dri predstave renesansnog mislioca kao paganskog antihrianina kome je poverene velika tajna koja e potkopati samo hrianstvo, koji je iznenaujue spreman da otkrije deo po deo ovu antihriansku tajnu kroz svoju umetnost koja podsea na hrianstvo. I tako, kroz roman se provlai, da je ak i slika kao to je Tajna veera iskoriena kao dokaz da je hrianstvo la. Glavni problem ove teorije, koja odnosi na Leonardova navodna antihrianska verovanja, je neoborivi dokaz samog Leonarda koji potkopava Da Vinijev kod. Po oru Vasariju, koji je napisao prvu poznatu Leonardovu biografiju, koja je objavljena 1550 godine, Leonardo se pokajao za svoje grahe i ispovedio svoju hriansku veru pred kraj svog ivota: Po Varasijevoj biografiji, on je iskazao elju da "se upozna sa katolikom praksom i praksom dobra i svete hrianske religije, zatim se, nakon mnogo suza, pokajao i ispovedio." Kako ne bi neko pomislio da je ovo samo legenda preuveliana od strane hriana, Leonardova testament potvruje njegov povratak religiji. U tom dokumentu, diktiranom pred svedocima, slikar je "predao svoju duu svemonom Bogu" (a ne boginji), "blaenoj Devici Mariji" (a ne Magdaleni), i "svetom Mihajlu i svim anelima i svecima u raju." "The truth behind the Da Vinci code, Richard Abanes, page 65. Izvor iz kojeg Abanes citira je Leonardo: The artist and the man (New York: Penguin books, 1988, 1991 trans. ed.), p. 387. Po njegovom biografu i samoj njegovoj poslednjoj elji i testamentu, Leonardo da Vinijev kod je hrianstvo.

Izvor: AboutJesus.org http://www.aboutjesus.org/ Preveo: eljko Gruji PDF kompilacija: emag. Sionska Truba http://www.siont.net/

13