P. 1
Da Vinci Kod

Da Vinci Kod

|Views: 16|Likes:
Published by Trči Mali Trči

More info:

Published by: Trči Mali Trči on Oct 28, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/24/2014

pdf

text

original

Da Vinčijev kod: Knjiga, film i obmana

Razmatranje i odgovor na neke ozbiljne tvrdnje u romanu koje su uperene protiv Biblije, hrišćanstva i crkvene istorije.

Da Vinčijev kod − šta je to?
Da Vinčijev kod je roman bestseler, fikcija, autora Dena Brauna, prvi put objavljen marta 2003−će. Filmska verzija urađena je 2006−te. Prodat je u više od 40 miliona kopija u svetu, i na Njujork tajms listi najprodavanijih je već 2 godine. Da Vinčijev kod je misteriozna priča koja spaja religiju, istoriju, mitologiju, simbologiju i kriptografiju, svrstavajući Katoličku crkvu u red tajnih organizacija, u priči gde je hrišćanstvo prestavljeno kao krivotvorenu religiju. Između ostalog, roman tvrdi: * da je Isus bio oženjen Marijom Magdalenom i imao dete sa njom. * da su se Magdalena i dete preselili u Francusku i osnovali lozu kraljeva. * da je Konstantin napravio potpuno novo hrišćanstvo tokom 4−og veka. * da je Vatikan postao bogat i moćan prodavajući Konstantinovu novu religiju. * da je Vatikan skovao zaveru kako bi uništio sve čuvare i dokaze 'pravog' hrišćanstva, uključujući Isusove naslednike, Sionski priorat, takozvanu 'posvećenu ženstvenost', i vitezove templare.

To je samo roman, zašto bi nas to brinulo?
− zato što ljudi obično veruju da iza izmišljene priče svakog romana postoje i neke istinite činjenice − zato što je hrišćanstvo poruka istine, istine da je Isus spasenje, i da nam je ta istina poverena da je prenesemo drugima. Svaka
1

dezinformacija koja osporava tu poruku, mora biti razjašnjena. − zato što se roman zasniva na knjigama koje su nametnute kao istorijska činjenica. − zato što knjiga zamagljuje i briše liniju između činjenice i fikcije tvrdeći da su 'Svi opisi umetnosti, arhitekture, dokumenata, i tajanstvenih rituala u romanu tačni'. Sa tim na umu, hajde da pogledamo glavne tvrdnje koje roman donosi. Naš cilj nije da napadamo roman ili njegovog autora, već da reagujemo na pogrešne informacije koje šire, a odnose se na hrišćanstvo, Novi zavet, Isusa, i crkvenu istoriju.

1. Izmišljeno: Isus i Marija Magdalena su bili venčani i imali dete.
"Neću vem dosađivati sa mnogim nagoveštajima da su Isus i Magdalena bili u vezi." "...brak Isusa i Marije Magdalene je istorijska činjenica" − Da Vinčijev kod, strane 247 i 245, engleski, tvrdi povez. Možda je najsporniji elemenat Da Vinčijevog koda izmišljeni scenario u kome je Isus bio oženjen Marijom Magdalenom i imao ćerku, i da njegovi potomci sada žive u Francuskoj. Da bi se podržala tvrdnja da postoje "bezbrojni zapisi koji aludiraju na Isusov brak, i da je taj brak "istorijska činjenica", roman se naveliko poziva na gnostička jevanđelja i posebno na takozvano Filipovo jevanđelje. Međutim, ni jedno od tih spisa ne navodi na pomisao na bilo kakav brak ili zaručenje u vezi s Isusom. Isus je živeo tokom prvog veka naše ere, pre oko 2000 godina. Najstariji spisi koji se odnose na Isusa su: − Novi zavet, koji sadrži Isusov život i učenja. − Spisi istoričara koji su rođeni u prvom veku, uključujući Josifa (Flavija), Tacija, Svetonija i Plinija Mlađeg. − Talmud, zbirka drevnih rabinskih spisa. − Razna pisma, uključujući 'Prvu poslanicu sv. Klimenta' koja je napisana oko 96. g. po Hr.
2

Autori tih dokumenata su svrstani od vernika koji su bili spremni da daju život za svoju veru u Isusa, do onih koji nisu bili vernici, koji su bili neprijateljski raspoloženi i koji su osporavali takvog Isusa. Ali ni jedan nije ništa rekao o Isusu što bi dovelo u pitanje činjenicu da je on bio neoženjen.

2. Izmišljeno: U Isusovo vreme, muškarcima je zakon zapovedao da se žene.
Isus kao oženjeni čovek ima beskrajno više smisla nego naš standardni biblijski pogled da Isus bio neoženjen... Pošto je Isus bio Jevrej," Langdon je rekao, nastavljajući dok je Tibling tražio svoju knjigu, "a tadašnje društvo tog vremena je smatralo da je izuzetno nepristojno čak štoviše bilo je zabranjeno da Jevrej ostane neženja. Po jevrejskom običaju, bezbračnost je osuđivana, i za oca Jevrejina bila je obaveza da pronađe odgovarajuću ženu za svog sina. Da Isus nije bio oženjen, barem bi jedno od biblijskih jevanđelja to pomenulo i dalo bi nekakvo objašnjenje za njegovo neprirodno stanje bezbračnosti. − Da Vinčijev kod, strana 245 englesko izdanje. Suprotno ovoj tvrdnji, neki izuzetno pobožni ljudi u starom Izraelu bili su neoženjeni, a jevrejski zakon dopušta izuzetke kao i odlaganja braka. Prorok Jeremija je, na primer, pozvan od Boga da ne uzima ženu i da nema decu: Tada reč Gospodnja dođe do mene: "Nemoj se ženiti, i da nemaš sinova i kćeri na tom mestu." (Jeremija 16:1,2 Karadžić−Daničić). Jeremija je živeo oko 600 godina pre Hrista. U jevrejskoj tradiciji stoji da je Mojsije bio bez žene tokom 40 godina izraelskog lutanja kroz pustinju. Ovo je zasnovano na Talmudu (Šabat 87a). Pavle, apostol, mudro govori o bezbračnosti kod jednih i braku kod drugih u prvoj Kornićanima poslanici u 7 glavi.

3. Izmišljeno: gnostički spis, koji se zove "Jevanđelje po Filipu" navodi na pomisao da je postojala intimna veza između Isusa i Marije Magdalene.
Marija Magdalena je pratila Spasitelja. Hristos ju je voleo više od svih apostola i često je ljubio u usta. Ostali apostoli su time bili uvređeni i pokazivali negodovanje. Pitali su ga: "Zašto je voliš više od svih nas?" − Gnostički tekst "Filip", kako ga je preveo Da
3

Vinčijev kod, strana 246, englesko izdanje. Tekst Filip je nehrišćanski dokument koji je otkriven 1945 godine u Nag Hamadiju (Egipat) među gnostičkim spisima. Neki izučavaoci, uključujući i onog koji je vodio naporno prevođenje Filipovog teksta na engleski, veruju da je napisano između 100te i 200te godine nakon Hrista. Autor teksta Filip je nepoznat. Mnogi gnostički spisi tog doba su pozajmljivali pojmove i imena iz Novog zaveta. U Filipovom tekstu, je gnostička verzija Isusa i Magdalene, gde je opisano da je on sa njom imao drugačiju vezu nego što je imao s ostalim učenicima. Suprotno navodu iz Filipovog teksta koji roman spominje, reč 'usta' se uopšte ne pojavljuje u orginalnom dokumentu. Kao što na strani 49 u knjizi Da Vinčijeva obmana, Ervina V. Lucera: "Trebalo bi da znate da pošto je u pitanju loš kvalitet papirusa, reč ili dve nedostaju u orginalu. U tekstu stoji, 'Isus ju je često ljubio u (na ovom mestu je prazno)'. Zato su izučavaoci popunili prazninu sa: usta, lice ili čelo, itd. Zapravo, sve što znamo je da je tekst mogao da sadrži 'ruku' ili čak 'obraz' jer izjava podrazumeva da je on i ostale učenike ljubio − verovatno u obraz kako se još uvek radi na Bliskom Istoku." Roman takođe izjavljuje da je aramejska reč za 'pratilac' bukvalno znači 'suprug'. Ovde nije potrebno komentarisati, pošto je Filipov tekst koji je nađen u Nag Hamadiju napisan na koptskom jeziku. Takođe je vredno pomena da Filipov tekst u stvari govori protiv braka: "Ironično, ono što ovaj tekst iznosi, jeste da odbacuje svaku tvrdnju da su Marija i Isus bili venčani. To čini jer je deo drevnog gnosticizma kod kojih jedna od osnovnih dogmi kaže da su sve telesne (materijalne) stvari nasledno zle. Prema tome, seksualni odnosi ponižavajući! Jevanđelje po Filipu ide tako daleko da kaže da bračne veze prljaju ženu." Istina o Da Vinčijevom kodu, Ričard Abanes, strana 41. U svakom slučaju, Filipov tekst ne pominje nikakav brak u gnostičkoj viđenju Isusa. U stvari, nijedan gnostički tekst nikad nije tvrdio da su po njima Isus i Marija Magdalen bili u braku. Čak i takozvano gnostičko jevanđelje po Mariji Magdaleni ne daje ništa što bi naslućivalo tako nešto.

4. Izmišljeno: Gnostička jevanđelja i spisi sa Mrtvog mora su "najraniji hrišćanski zapisi."
"Ovo su fotokopije svitaka iz Nag Hamadija i s Mrtvog mora, koje sam ranije spomenuo," Tibing je rekao. "Najraniji hrišćanski zapisi. Nevolja je u tome što se ona
4

ne podudaraju sa jevanđeljima iz Biblije." Pretražujući sredinu knjige, Tibling se zaustavio na jednom redu. "Jevanđelje po Filipu je uvek dobro mesto da se odatle krene." − Da Vinčijev kod, 245−6, engleski. Da Vinčijev kod tvrdi da je Novi zavet krivotvoren a da su gnostička jevanđelja i spisi sa Mrtvog mora orginalni hrišćanski tekstovi. Naziv Svici sa Mrtvog mora se odnosi na zbirku od oko 900 dokumenata, mnogi od njih su svici koji su napisani na hebrejskom, grčkom i aramejskom, koji su otkriveni između 1947 i 1956 godine u pećinamau blizini drevnog naselja zvanog Kumran, koje je na obalam Mrtvog mora, blizu Jerusalima, u Izraelu. Dokumenta sadrže neke od najstarije poznatih kopija knjiga Starog zaveta, kao i nekoliko spisa verske grupe zvane Eseni, koji su postojali u Izraelu između 200 g.pr.Hr. i 100. g. posle Hrista, pre 2200 do 1900 godina. Mnogi izučavaoci su nastojali da pokažu kako postoji povezanost između svitaka i hrišćanstva, i kao da je Novi zavet nikao iz spisa esena, a ne reč Božja. Međutim, svici sa Mrtvog mora nijednom ne pominju Isusa niti bilo koju osobu pomenutu u Novom zavetu, kako kažu više izvora. Tako i Izraelski muzej tvrdi. Što se može i pročitati na njihovom veb sajtu: www.imj.org.il/eng/shrine/faq.html. Sledeći primer: Važnost svitaka sa Mrtvog mora u boljem razumevanju Isusa i jevanđelja je tema za raspravu. U ovom poglavlju, naglasili smo da nema nikakve direktne veze između Isusa i svitaka, niti su bilo koji od ovih dokumenata napisali hrišćani niti za njih koliko mi znamo. Mnogi su pokušaji da se pronađu direktne veze, ali sve su to nagađanja, uzbudljiva ili neprikladna (e.g., John Allegro and sacred mushroom, Barbara Thiering's peshar technique, and scrolls and the New age Jesus). "The meaning of the Dead sea scrolls: Their significance for understanding the Bible, Judaism, Jesus, and Christianity,” by James VanderKam and Peter Flint (dec 1, 2002). Za tvrdnje zasnovane na gnostičkim jevanđeljima, bila bi od koristi njihova istorijska pozadina. Gnostički spisi, posebno primerci iz trećeg, četvrtog i petog veka, obično su pozajmljivali imena i pojmove iz Novog zaveta. 1945−te je nađeno nekoliko gnostičkih zapisa zakopanih u gradu Nag Hamadiju, u Egiptu. Neki od njih nose nazive Jevanđelje po Filipu i Jevanđelje po Mariji Magdaleni. Niko ne zna ko ih je napisao. Nisu ih napisali hrišćani već gnostici koji su bili suparnici hrišćanstvu. Što se tiče tvrdnje u romanu da ova dokumenta predhode Novom zavetu, postoji mnoštvo dokaza koji pokazuju da je upravo suprotno istina. Na primer, neki se dokazi mogu naći i unutar samih gnostičkih tekstova. Krenimo od ovog, Jevanđelje po Filipu je uvek dobro da se od njega pođe:
5

Oni koji kažu da je Gospod prvo umro i (onda) ustao, greše, jer je on prvo ustao i (onda) umro. Ako neko prvo ne stekne uskrsenje, neće umreti. − "Jevanđelje po Filipu," iz gnostičkih tekstova nađenih u Nag Hamadiju. (Suprotno tome, Novi zavet, koji je napisan više nego 100 godina ranije, beleži da je Isus umro i bio uskrsnut, i ovo je temelj hrišćanstva.) Neki kažu, "Marija je začela od Svetog duha." Oni su u zabludi. Oni ne znaju šta pričaju. − "Jevanđelje po Filipu", gnostički tekst nađen u Nag Hamadiju. (hrišćansko verovanje da je Marija začela Svetim duhom potiče iz Novog zaveta, iz Jevanđelja po Mateju.) U dva gornja navoda, imamo činjenicu − ne dokaz, već činjenicu da su gnostički tekstovi napisani posle Novog zaveta, jer se ona pojavljuju kao direktna reagovanja na učenja Novog zaveta. Razni izučavaoci su okarakterisali gnostičke tvrdnje iz Da Vinčijevog koda kao bezobzirne i obmanjijuće. Jedan od njih je i Džejms Robinson, profesor Religiozne kritike, Klermontskog univerziteta, i glavni uređivač Nag Hamadijeve biblioteke. U pogledu na Da Vinčijev kod a odnosi se na gnostičke tekstove Robinson je izjavio: Knjiga doživela uspeh zbog uzbuđenja koje donosi, što brine izučavaoce kakav sam ja, koji se trudi da se drži činjenica. Mislim da se ovde nameće problem koji dovodi u pitanje da li je ova knjiga uopšte roman, zato što se kaže da je izmišljena priča, a u isto vreme, koristeći dovoljno činjenica, dobro poznata imena i predmete kao što je otkriće u Nag Hamadiju, daje prividnu tačnost ostalim tvrdnjama. Neupućenoj javnosti teško je da raspozna gde jedno počinje a drugo prestaje. Tako da je sa te tačke gledišta, ova knjiga veoma zavodljiva. − "Secrets of the code”, strana 97, Den Burštajn (Ova knjiga inače nije "pro−hrišćanska". Na više mesta neprijateljski i netačno oslikava hrišćanstvo). Robinson je možda najpoznatiji po nadgledanju tima izučavaoca za prevođenje tekstova iz Nag Hamadija. Postoje važne razlike između novozavetnih jevanđelja i takozvanih gnostičkih jevanđelja. Novozavetna jevanđelja sadrže detalje o životu u zemlji Izrael tokom prvog veka. Ona se takođe više puta pozivaju na starozavetne navode, proročanstva i teološke koncepte. Za hrišćane, Novi zavet je nastavak Starog zaveta − ispunjenje obećanja data u Starom zavetu. Suprotno tome, gnostički tekstovi sadrže vrlo malo detalja koji bi mogli da ukazuju da su njihovi autori ikad bili u Izraelu, ili da su barem živeli u prvom veku. A teološki koncept gnostičkih tekstova se oštro suprote onima iz Starog zaveta. Razmislite o tome što je zabeleženo na stranicama 26 i 27 u knjizi "Istina iza Da
6

Vičijevog koda", od Ričarda Abanesa: "Ali jesu li gnostička jevanđelja predhodila knjigama koje su napisali Matej, Marko, Luka i Jovan? Većina izučavalaca, hrišćana i nehrišćana, će reći ne. Oni ih smeštaju (na primer, one iz Nag Hamadija) između 150 i 250 godine. Iako su mnogi ovi tekstovi koptski prevod sa grčkog (koji više ne postoje), većina izučavaoca se slaže da se ti tekstovi ne mogu datirati pre sredine drugog. Oni (gnostički tekstovi) su kasno došli, što je jedan od razloga što su ih crkvene vođe odbacile... Ova gnostička jevanđelja ne samo da se ne slažu sa starijim (novozavetnim) jevanđeljima, koja su već bila prihvaćena od strane hrišćana, već im nedostaje punovažnost pošto njihovi autori nisu ni a) Isusovi apostoli niti b) oni koji su sa njima bili povezani... Niko zapravo, ne zna ko je napisao (gnostičke) tekstove." Suprotno tome, Abanes kaže da su novozavetna jevanđelja po Mateju, Marku, Lukai i Jovanu napisana tokom prvog veka u kojem je i Isus živeo.

5. Izmišljeno: Hrišćanstvo je ukralo ideje i koncepte od mitraizma i drugih oblika paganizma.
Da Vinčijev kod, na 232 strani (engleski), tvrdi: "Ništa u hrišćanstvu nije orginalno. Prehrišćanski bog Mitra − nazvan Sinom Božjim i Svetlom sveta − rođen je 25−og decembra, umro je, sahranjen u kamenom grobu, a onda vaskrsao nakon tri dana. Uzgred, 25 decembar je takođe rođendan Ozirisov, Adonisov i Dionisov. Novorođeni Krišna je darovan zlatom , tamjanom i smirnom." Lako je izjavljivati tvrdnje kao što su ove, ali pokušajte da nađete dokaze za to. Na primer, pokušajte da nađete drevna dokumenta koja daju bilo kakve detalje u vezi datuma rođenja Ozirisa, Adonisa ili Dionisa. Što se tiče tvrdnje povezanosti mitraizma i hrišćanstva, razmislite o onom sa strane 87 iz dekodiranja Da Vinčijevog koda: The facts behind the fiction of the Da Vinci code, od Emi Velborn: "Mitra je bio bog sa mnogo obličja. U vekovima posle Hrista, njegov kult bio je prvenstveno religija misterija, popularna među muškarcima, posebno vojnicima. Studije o Mitri nisu pronašle ni jedno pripisivanje naziva 'Sin Božji' ili 'Svetlo sveta', kako Braun tvrdi. Takođe nema nikakvog nagoveštaja ideje o vaskrsenju iz mrtvih u mitranskoj nitologiji. Izgleda da je Braun to preuzeo od diskreditovanog istoričara iz 19−og veka, koji nisu obezbedili nikakav dokumenat koji bi potkrepio njegovu tvrdnju. Isti istoričar je izvor za povezanost sa Krišnom na koju se Braun poziva. Ne postoji ni jedna jedina priča u hindu mitologiji da je Krišna darivan zlatom, tamjanom i smirnom na njegovom rođenju (Miesel and Olsen, Cracking the Anti−Catholic code)."
7

Što se tiče 25−og decembra, istina je da mnogi su hrišćani izabrali taj datum da se sećaju Isusovog rođenja. Ali to ne znači da oni veruju da je Isus zaista rođen 25og decembra. Činjenica je da Biblija ne navodi datum Isusovog rođenja. Postoje mnoge protivrečne teorije o poreklu slavljenja Božića, ali je važno razumeti da se ni jedna ne zasniva na hrišćanskoj Bibliji, hrišćanskom verovanju ili hrišćanskoj teologiji. Za hrišćane, 25−ti decembar je stvar tradicije, a ne teologije. Radi poređenja, razmislite o promenama u slavljenju Hanuke u Severnoj Americi koja pada u decembru. Sve više liči na slavljenje Božića, uvrstavajući slatko voće, upakovane poklone, ukrašeno drveće. Ali niko ne optužuje judaizam za 'krađu' od hrišćanstva. I nema pravo, jer slatko voće, pokloni, ukrašeno drveće, u pogledu svog porekla, stvar su tradicije a ne teologije.

6. Izmišljeno: Sveto ime Božje ima pagansko poreklo.
"Jevrejski tetragramaton JHVH − sveto ime Božje − je u stvari izvedeno od Jehova, dvopolni telesni spoj muževnog Jah i prejevrejsko ime za Evu, Hava." Da Vinčijev kod 309 str. Ovo je jedna od najsmutljivijih grešaka u Da Vinčijevom kodu. Reč "Jehova" je za engleski jezik bila prihvatljiva jer je ona kombinacija jevrejskog naziva za Boga, čiji su suglasnici JHVH, sa samoglasnicima druge jevrejske reči koja se izgovara "Adonaj" (Adonej), koja znači "Gospod". U stvari reč "Jehova" ne postoji u jevrejskom jeziku. To je kombinacija dve reči, i ona se na engleskom izgovara sa "J" ("Dž") zvukom, koji ne postoji u jevrejskom. Isto tako, engleska reč "Jehova" ima tri sloga dok jevrejska reč JHVH ima dva. Tradicionalno spajanje suglasnika JHVH sa samoglasnicima "Adonaj" je počelo jako davno jer su rabini verovali da se nije na čast glasno izgovaranje ovo posebno ime Božje. Radi poređenja, ovo je slično svetovnoj tradiciji oslovljavanja kralja sa "gospodaru" ili "vaše kraljevsko visočanstvo", radije nego po imenu. Izvorno, JHVH, po skoro svim jevrejskim izučavaocima, podrazumeva prošlo, sadašnje i budućne vreme od glagola "biti". Ono ukazuje na Božju večnu prirodu. Braun, međutim, nije prvi koji pogrešno misli da je "Jehova" jevrejska reč. A popularnost koju ima njegov roman, govori da neće biti ni poslednji.

8

7. Izmišljeno: Vatikan je ubio "zapanjujućih 5 miliona žena" tokom lova na veštica.
Da bi priča o Da Vinčijevom kodu mogla da funkcioniše, Katolička crkva, koju roman podrazumeva pod nazivom "Vatikan", morala je biti oslikana kao jedna zlobna i okrutna institucija koja mrzi i ubija žene. Da bi se to izvelo, roman navodi lov na veštice u Evropi, koji se većinom odigravao između 1400 i 1800 godine, kao dokaz Vatikanske smrtonosne mržnje prema ženama. Ali, istorijski dokazi protivreče toj tvrdnji. U stvari, neki su izučavaoci opisali lov na veštice kao postupak žena protiv žena, a ne Vatikana protiv žena. Na primer, Debora Vilis u svojoj knjizi "Pakostna priroda" (”Malevolent nature”) na strani 30, piše: "Tipični" slučaj vradžbina je započinjao kada neka usamljena, starija i siromašna ženabiva odbačena od komšilika. Nakon što zatraži nešto hrane ili bilo kakvu pomoć od komšiluka, biva odbijena, a zatim se zavadi sa drugom, često i mlađom ženom. Većina izučavalaca odbacuje tvrdnju da je 5 miliona žena nastradalo tokom lova na veštice, uglavnom je to broj između 20 i 100 hiljada, da je od 20 do 25 posto žrtava muškaraca, da su suđenja vođena od strane lokalnih svetovnih sudova, i da su lovovi na veštice najviše održavani u ne−katoličke zemlje.

8. Izmišljeno: Imperator Konstantin je oblikovao Novi zavet.
Ovo je glavna radnja u Da Vinčijevom kodu jer zahteva od čitaoca da veruje da je Konstantin zamenio "orginalne" gnostičke spise sa onim što danas podrazumevamo pod Novim zavetom. Ali, Konstantin nije mogao učestvovati u oblikovanju Novog zaveta iz dva razloga: nije rođen u vreme kada je to mogao da uradi i je živeo dovoljno dugo. Zasnovano na zapisima ranih crkvenih vođa, uključujući i dokumenta koja su datirana između 96 i 112. godine, najmanje 24 od 27 knjiga Novog zaveta su već bile prihvaćene od strane ranih hrišćana kao autorativne, punih 200 godina pre nego što je Konstantin sazvao sabor u Nikeji. Osim toga, sabor u Nikeji nije ništa kanonizovao. Postupak kanonizacije se zapravo odigrao 70 godina kasnije, na sasvim drugom kontinentu − Africi. I ona se ne može razumeti kao namera da se "osmisli" ili "sklopi" Novi zavet, već da se potvrde knjige koje su već vekovima bile poznate kao autorativne među hrišćanima.
9

Ovome treba dodati da više zapisa ranih crkvenih vođa, koji su živeli davno pre Konstantinovog rođenja, koji navode, parafraziraju i tumače skoro sve stihove koje i danas nalazimo u Novom zavetu. U stvari, neki izučavaoci kažu da bi neko mogao čak i da rekonstruiše Novi zavet putem tih ranih spisa crkvenih vođa. Evo par primera: "...pošto su predamnom bili svi postojeći spisi Otaca drugog i trećeg veka, počeo sam da da istražujem, i sve do današnjeg vremena pronašao sam čitav Novi zavet, izuzimajući 11 stihova." "Our Bible: How we got it,” Charles Leach, Chicago, Moody press, 1898, pages 35−36. "Zaista, takva je rasprostranjenost tih navoda da čak i ako bi svi ostali izvori našeg poznavanja teksta Novog zaveta bili uništeni, oni sami bi bili dovoljni da bi se rekonstruisao praktično čitav Novi zavet." − "The text of New testament”, Bruce Metzger, New York and Oxford, Oxford University Press, 1969, page 86. Osnovna hrišćanska verovanja, uključujući i poruku da je Isus potpuno čovek i potpuni Bog, da je Sin Božji, da je božanski, itd., su deo istorijskog zapisa koji su stariji od Konstantina, vekovima. Isto tako, roman pogrešno tvrdi da je Konstantin učinio da hrišćanstvo bude zvanična religija njegovog carstva. On to nije uradio. Ustvari, on ju je dozvolio s namerom da zaustavi progone koje su pagani vršili nad hrišćanima.

9. Izmišljeno: Vatikan je demonizovao paganske religije.
"Kao deo Vatikanske borbe da iskoreni paganske religije i prevede mase u hrišćanstvo, crkva je pokrenula sramnu kampanju protiv paganskih bogova i boginja, obeležavajući njihove božanske simbole kao zle... Venerin pentagram je postao znak đavola." − "Da Vinčijev kod," strana 37. Roman iskrivljuje istoriju na štetu hrišćanstva. Istorijski, tokom prvih vekova hrišćanstva, pagani su bili ti koji su proganjali hrišćane. Od početka četvrtog veka progoni se smiruju, delom zbog sve većeg broja hrišćana, i opadanja pagana, i zbog vlasti koja počela da zabranjuje progone hrišćana. Veliki broj ljudi je napustio paganizam i prešao u hrišćanstvo, davno pre nego što se Vatikan uopšte osnovao. Što se tiče Braunove tvrdnje u vezi petokrake, čak i to se suproti istoriji. Činjenica je da su mnogi hrišćani zapravo prihvatili petokraku: "Istina je, tokom kasnog srednjevekovnog perioda (od 1100 do 1500−te), hrišćani su
10

koristili petokraku i pentagram kao podsećanje na Hristovih pet rana (ruke, stopala, bok, leđa i glava). Takođe su ih koristili kao simbole pet Mojsijevih knjiga i pet kamena koje je upotrebio David protiv Golijata." − "The truth behind the Da Vinci code,” page 32. Nema ništa u simbolima kao što su pentagram i petokraka , što bi bilo dobro ili zlo. Njihovo značenje zavisi od onoga ko ih koristi i u koju svrhu. Neki učitelji u školama označe studentske domaće zadatke zvezdama (petokrakama) kad su odlično uređeni. U tom kontekstu, nema ništa demonsko u vezi petokrake, ona jednostavno označava "zvezdan" rad. Ali, kada je osnivaču Satanske crkve bio potreban simbol za svoju religiju tokom 60tih, odabrao je petokraku, koju je okrenuo naopako. Simbol je ono što neko od njega napravi. I ko je taj koji je prvi "demonizirao" petokraku? Po nekim izučavaocima, bili su to francuski okultisti koji su živeli u 19−tom veku.

10. Izmišljeno: Konstantin i Vatikan su demonizovali Mariju Magdalenu nastojeći da ponize žene jer su "željne vlasti."
Ove tvrdnje su veoma važne u romanu. Istorijska se činjenica, međutim, snažno suprotstavlja. Mariji Magdaleni se odaje posebno poštovanje od strane Katoličke crkve, delom zbog toga što je ona bila prva osoba koja je bila svedok vaskrslog Hrista. Da je Katolička crkva htela da baci ljagu na Mariju Magdalenu, i da je bila spremna da prepravi i Pismo radi toga, zašto bi onda ostavila da Marija Magdalena bude prvi očevidac najvažnijeg događaja u hrišćanstvu, vaskrsenju? Još jedan problem za Braunovu teoriju je to što Vatikan slavi Mariju Magdalenu kao sveca! U stvari, više je crkava dobilo nazive u čast Marije Magdalene, kojoj se takođe odaje čast jednom godišnje među katolicima. A ako neko i dalje misli da je Braunova teorija na neki način ipak istinita, da Vatikan navodno mrzi žene, onda nek razmisli o jednoj drugoj ženi sa imenom Marija − Isusova majka.

11

11. Izmišljeno: "Hrišćanski nedeljni sveti dan je ukraden od pagana."
"Hrišćanski sveti nedeljni dan je ukraden od pagana. Hrišćanstvo je svetkovalo jevrejski šabat, subotu, ali je Konstantin ga je promenio da bi ga poistovetio sa paganskim danom obožavanja sunca." − Da Vinčijev kod, str. 232−3. U stvari, davno pre Konstantinovog rođenja, postoje hrišćanski spisi koji jasno kažu da je bilo šabata, odn. subote, a i "Dana Gospodnjeg", što poistovećuje nedelji. Od samog početka hrišćanstva, hrišćani su bili privrženi prvom danu sedmice, što se odnosi na nedelju, jer je to bio dan kada je Hristos vaskrsao. Prve pomene "Dana Gospodnjeg" su u Delima apostolskim 20:7 i 1. Korinćanima 16:2, koje su knjige Novog zaveta. One su napisane u prvom veku više od 200 godina pre Konstantinovog rođenja. Van Novog zaveta, takođe postoje rani hrišćanski spisi koji potvrđuju da su hrišćani slavili "Dan Gospodnji". Među njima su i oni od Justina Mučenika i Melita iz Sarda. Obojica su živeli tokom drugog veka i umrli daleko pre nego što se Konstantin i rodio. Na prvi pogled, čini se da postoji opšta zbrka o tome kako hrišćani gledaju na šabat. Hrišćanstvo je uvek smatralo da je poslednji dan sedmice (subota) šabat. To nikad nije promenjeno. Ali, hrišćani obično idu u crkvu prvog dana sedmice (u nedelju) jer taj dan odgovara danu u kojem je Isus vaskrsao. Drugim rečima, hrišćani nisu "promenili" šabat u nedelju. Oni uopšte nisu promenili šabat. Šabat je uvek bio, i još uvek je, subota. Hrišćani ne smatraju nedelju šabatom. I nikad nisu. Smatraju ga posebnim danom, Danom Gospodnjim. Što se tiče tvrdnje da je nedelja povezana sa paganskim danom obožavanja raznih paganskih bogova, setite se činjenice da je svaki dan u sedmici − svih sedam, od nedelje do subote, povezan sa obožavanjem različitih bogova.

12. Izmišljeno: Leonardo Da Vinči je bio paganski anti−hrišćanin.
Iako mišljenja i verovanja ljudi ne utiče na ispravnost Biblije i hrišćanstva, za kraj nam ostaje još da završimo ovaj komentar o Da Vinčijevom kodu tako što ćemo ukratko prokomentarisati tvrdnje iz romana koje se odnose na Leonarda Da Vinčija, italijanskog umetnika i naučnika nedostižnog dostignuća koji je živeo od 1452 do 1519.

12

Roman Da Vinčijev kod, iako se ovaj naziv odnosi samo na Leonardovo rodno mesto, čvrsto drži predstave renesansnog mislioca kao paganskog anti−hrišćanina kome je poverene velika tajna koja će potkopati samo hrišćanstvo, koji je iznenađujuće spreman da otkrije deo po deo ovu anti−hrišćansku tajnu kroz svoju umetnost koja podseća na hrišćanstvo. I tako, kroz roman se provlači, da je čak i slika kao što je Tajna večera iskorišćena kao dokaz da je hrišćanstvo laž. Glavni problem ove teorije, koja odnosi na Leonardova navodna anti−hrišćanska verovanja, je neoborivi dokaz samog Leonarda koji potkopava Da Vinčijev kod. Po Đorđu Vasariju, koji je napisao prvu poznatu Leonardovu biografiju, koja je objavljena 1550 godine, Leonardo se pokajao za svoje grahe i ispovedio svoju hrišćansku veru pred kraj svog života: Po Varasijevoj biografiji, on je iskazao želju da "se upozna sa katoličkom praksom i praksom dobra i svete hrišćanske religije, zatim se, nakon mnogo suza, pokajao i ispovedio." Kako ne bi neko pomislio da je ovo samo legenda preuveličana od strane hrišćana, Leonardova testament potvrđuje njegov povratak religiji. U tom dokumentu, diktiranom pred svedocima, slikar je "predao svoju dušu svemoćnom Bogu" (a ne boginji), "blaženoj Devici Mariji" (a ne Magdaleni), i "svetom Mihajlu i svim anđelima i svecima u raju." − "The truth behind the Da Vinci code,” Richard Abanes, page 65. Izvor iz kojeg Abanes citira je Leonardo: The artist and the man (New York: Penguin books, 1988, 1991 trans. ed.), p. 387. Po njegovom biografu i samoj njegovoj poslednjoj želji i testamentu, Leonardo da Vinčijev kod je − hrišćanstvo.

Izvor: About−Jesus.org • http://www.about−jesus.org/ Preveo: Željko Grujić • PDF kompilacija: e−mag. − Sionska Truba • http://www.siont.net/

13

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->